Embed Size (px)
Citation preview
Upravljanja i optimizacija mreže predškolskih ustanova
Metodološki priručnik
Priručnik priredili:Kari Pitkanen, ekonomista obrazovanja, IB
Branka Pavlović, Visoka škola za obrazovanje vaspitača u ŠapcuBranislav Nojkić, inženjer informatike
Prevodilac:Jelena Bogdanović
Za izdavačaMinistarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
Projekat implementiraSOFRECO, Early Years, i IB
Finansijska podrškaIMPRES projekat finansira Evropska unija
ŠtampaDigital Art, Beograd
April, 2014.
ISBN: 978-86-7452-049-9
Ova publikacija nastala je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj publikacije apsolutno izražava stanoviš-ta, mišljenja i stavove IMPRES projekta i ne predstavlja nužno stavove i mišljenja Evropske unije
Sadržaj
Upravljanja i optimizacija mreže predškolskih ustanova
Lista skraćenica 7Sažetak 9Komparativna analiza 11Umrežavanje zainteresovanih strana 11Detaljni podaci o predškolskom vaspitanju i obrazovanju 12Metodologija za prikupljanje relevantnih podataka 12Deca i porodice iz osetljivih društvenih grupa 13Konsultacije 13Nacionalna politika i ciljevi za razvoj predškolskog vaspitanja i obrazovanja 14Optimalno planiranje i organizacija predškolskog vaspitanja i obrazovanja 141. Uvod 172. Procena trenutne primene nacionalnih kriterijuma za donošenje akta o mreži predškolskih ustanova 183. Komentari i zaključci o organizaciji predškolskog vaspitanja i obrazovanja u 15 pilot opština 24
3.1. Organizacija predškolskog vaspitanja i obrazovanja 243.2. Problemi u saradnji između aktera odgovornih za brigu o deci 263.3. Zakonska ograničenja koja otežavaju optimizaciju predškolske
mreže – komentari predstavnika pilot opština 274. Umrežavanje zainteresovanih strana u opštini 30
4.1. Lista potencijalnih zainteresovanih strana i njihova uloga u vezi sa decom 304.2. Koncept zainteresovanih strana i načini njihovog identifikovanja 324.3. Uvod u umrežavanje – uspostavljanje i upravljanje mrežama 324.4. Model za umrežavanje u opštinama 334.5. Predlozi za uspostavljanje redovne interakcije između zainteresovanih strana 344.6. Radna grupa za povećanje obuhvata predškolskog vaspitanja i obrazovanja 354.7. Interresorne komisije 364.8. Ostali članovi mreže predškolskih ustanova 374.9. Načela funkcionisanja mreže 374.10. Umrežavanje pilot opština (susedne opštine i opšte umrežavanje) 38
5. Kako povećati broj upisane dece iz osetljivih grupa u predškolsko obrazovanje i vaspitanje? 39
5.1. Ograničenja 395.2. Obuhvat dece iz osetljivih grupa 39
5.2.1. Obuhvat dece izložene siromaštvu u 15 opština 39
5.2.2. Obuhvat dece iz ruralnih oblasti u 15 opština 405.2.3. Obuhvat dece romske nacionalnosti u 15 opština 405.2.4. Obuhvat dece sa smetnjama u razvoju u 15 opština 41
6. Metodologija za optimizaciju mreže predškolskih ustanova zasnovana na podacima i pokazateljima 42
6.1. Optimizacija mreže predškolskih ustanova 426.2. Različiti aspekti optimizacije 43
6.2.1. Kvantitet i obuhvat – efektivnost i efikasnost 446.2.2. Dostupnost – efektivnost i efikasnost 456.2.3. Kvalitet – efektivnost 456.2.4. Pružanje i kvalitet dodatnih usluga – operativna i ekonomska efikasnost 476.2.5. Ljudski resursi – operativna efikasnost 48 6.2.6. Fizički resursi: objekti, prostor i didaktička sredstva – operativna i ekonomska efikasnost 486.2.7. Ekonomske implikacije izražene kroz prihode i rashode – ekonomska efikasnost 48
7. Logički okvir za upravljanje i planiranje predškolskog vaspitanja i obrazovanja i kapaciteta obrazovanja u opštinama 50
7.1. Baza podataka za planiranje, praćenje i nadgledanje (monitoring) 517.2. Razvoj procedura u vezi sa sadržajem i obradom zvanične statistike i podataka o predškolskom vaspitanju i obrazovanju 557.3. Kako savladati budućnost punu neizvesnosti? 567.3.1. Obrazovanje je nacionalno pitanje 56
7.3.2. Upoređivanje sa nacionalnim ciljevima 567.3.3. Dugoročna perspektiva neophodna za planiranje obrazovanja 577.3.4. Projekcije trendova promene broja dece predškolskog i školskog uzrasta 607.3.5. Trendovi promene broja dece/učenika u obaveznom obrazovanju 627.3.6. Procena trenda promene broja dece/učenika u pojedinačnim školama 637.3.7. Trenutni kapacitet predškolskih ustanova 65
8. Postizanje ciljeva do 2015. i 2020. godine 689. Projekcije kapaciteta i finansiranja predškolskog vaspitanja i obrazovanja 69
9.1. Kvalitet predškolskog vaspitanja i obrazovanja 699.2. Deca sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju 699.3. Veličina vaspitnih grupa i optimizacija 71
10. Projekcije potrebnih kapaciteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja 71
10.1. Paralelni pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju za decu
iz osetljivih društvenih grupa 7310.1.2. Razvoj obrazovanja za decu iz osetljivih društvenih grupa 7410.1.3. Povećanje učešća dece iz ostalih osetljivih društvenih grupa u predškolskom vaspitanju i obrazovanju 7510.1.4. Uticaj na potrebe za ljudskim resursima 7610.1.5. Finansijski uticaji 77
11. Posebni i specijalizovani programi (PSP) 7911.1. Širenje posebnih i specijalizovanih programa 7911.2. Finansijski uticaji 80
Prilog: Obrazac sa kompletnim setom podataka za planiranje predškolske mreže 82
Metodološki priručnik 85
Svrha i sadržaj metodolškog priručnika 851. Podaci i pokazatelji (Excel tabele u prilogu) 87Uspostavljanje i upravljanje mrežama 92Umrežavanje pilot opština (susedne opštine i opšte umrežavanje) 92Procene, projekcije i proračuni u vezi sa predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem 94
Projekcije trendova promene broja dece predškolskog i školskog uzrasta 94Trendovi promene broja dece u obaveznom obrazovanju 97Procena trenda promene broja dece/učenika u pojedinačnim školama 98Kapacitet i pružanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu uzrasta od 6 meseci do 5.5 godina 100
Potrebe predškolskog vaspitanja i obrazovanja 101Trenutni kapacitet predškolskih ustanova 101
Ciljevi za povećanje obuhvata predškolskog vaspitanja i obrazovanja 105Procena obuhvata na osnovu postojećih kapaciteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja 105Ispunjavanje potražnje 106Postavljanje ciljeva za obuhvat PVO 107Paralelni pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju za decu iz osetljivih društvenih grupa 111
Prvi korak – procena broja dece iz osetljivih društvenih grupa 112Razvoj obrazovanja za decu iz osetljivih društvenih grupa 113Povećanje učešća dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskom vaspitanju i obrazovanju 115Uticaj na potrebe za ljudskim resursima 116
Posebni i specijalizovani programi (PSP) i drugi programi i oblici rada i usluga 118
Finansijski uticaji 119
Troškovi prevoza 121Kako povećati kapacitete predškolskog vaspitanja i obrazovanja? 123
Opcije 123Postojeći budžet predškolskog vaspitanja i obrazovanja 124Finansijski uticaji implementacije ciljeva 125Potrebne simulacije 129Od idealnog modela do realnosti 130
7 |
Lista skraćenica
EK Evropska komisija
EU Evropska unija
EUROSTAT Zvanična statistika Evropske unije
IMPRES Projekat Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja
u Srbiji
IPA Instrumenti za pretpristupnu pomoć (EU)
ISCED International Standard Classification of Education / Međunarod na standardna klasifikacija obrazovanja
LSU Lokalna samouprava
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
MPN Ministarstvo prosvete i nauke
MPNTR Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
N/A Not available / Nije dostupno
PPP Pripremni predškolski program
PVO Predškolsko vaspitanje i obrazovanje
PU Predškolska ustanova
RZS Republički zavod za statistiku
PDOP Potreba za dodatnom obrazovnom podrškom
ToR Terms of Reference / projektni zadatak
UOE UNESCO/OECD/EUROSTAT (UOE) Međunarodni zbornik
podataka o obrazovanju
Zahvalnost
Zahvaljujemo se direktorima, vaspitačima i stručnim saradnicima predškolskih ustanova iz Požarevca, Aranđelovca, Petrovca na Mlavi, Beočina, Rume, Malog Zvornika, Šapca, Užica, Tutina, Leskovca, Surdulice, Kruševca, Ražnja, Bele Palanke i Gadžinog Hana, Ljiga, Raške, Kraljeva, Knića, Pirota, Lebana, Bosilegrada, Žablja, Plandišta i Beograda/Palilula (IMPRES), Aleksinca, Loznice, Sjenice, Novog Pazara, Vranja, Kladova, Zaječara, Smedereva, Bora, Prokuplja, (UNICEF-Vrtići bez granica) koji su spremnošću da iznose svoja iskustva, učestvuju u diskusijama, navode primere, komentare, sugestije i kritička shvatanja i svojim nesebičnim zalaganjem doprineli razvoju posebnih i specijalizovanih programa, kao i ovog Priručnika.
9 |
Sažetak
“Upravljanje i optimizacija mreža predškolskih ustanova“ predstavlja izveštaj projekta „Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji (IMPRES)“ finansiranog sredstvima Evropske unije. Jedan od ciljeva projekta bio je razvoj modela za optimizaciju predškolskih mreža na lokalnom nivou, koji je realizovan u saradnji sa 15 odabranih pilot opština u Srbiji. Optimizacija mreže predškolskih ustanova bila je prva od ukupno četiri komponente projekta. Ostale komponente su:
Ciljevi projekta IMPRES bili su sledeći:
1) Poboljšanje uslova za upis dece u predškolsko vaspitanje i obrazovanje (PVO), pogotovo kada je reč o deci iz osetljivih društvenih grupa;
2) Unapređenje kvaliteta predškolskih programa i povećanje kapaciteta predškolskih ustanova;
3) Razvoj metodološkog priručnika uz pomoć koga će lokalne samouprave (LSU) moći da sistematično organizuju mreže predškolskih ustanova i optimizuju kapac-itete kako bi se povećala dostupnost PVO za decu iz osetljivih grupa.
Poslednji od navedenih ciljeva realizovan je u okviru prve komponente projekta (Organizo-vanje mreže predškolskih ustanova u izabranim opštinama u cilju optimizacije prostornih kapaciteta predškolskih ustanova i povećanja dostupnosti za decu iz osetljivih društvenih grupa), sa sledećim rezultatima:
1. Napravljena je komparativna analiza zakonskih odredbi i predškolskih programa u izabranim opštinama;
2. Sastavljen je spisak zainteresovanih strana u domenu predškolskog vaspitanja i obrazovanja za svaku od pilot opština;
3. Kreiran je sveobuhvatni formular za prikupljanje podataka o predškolskom vaspi-tanju u pilot opštinama koji se može koristiti za donošenje različitih odluka (up-oređivanje podataka po različitim indikatorima, grupisanje podataka u određene kategorije itd.);
4. Sastavljeni su profili dece i porodica iz osetljivih društvenih grupa i preporuke za povećanje njihovog učešća u PVO;
| 10
5. Razvijena je metodologija za sistematsko prikupljanje i analizu relevantnih poda-taka o mreži predškolskih ustanova;
6. Napravljen je evaluacioni izveštaj nakon konsultacija sa zainteresovanim strana-ma;
7. Formulisane su smernice i razvijeni priručnici za sistematsko prikupljanje i analizu relevantnih podataka neophodnih za optimalno planiranje i organizaciju PVO na lokalnom nivou;
8. Razvijeni su moduli za trening trenera;
9. Obavljene su obuke sa izabranim predstavnicima relevantnih institucija u pilot opštinama;
10. Sastavljene su preporuke za Ministarstvo prosvete i nauke (sadašnje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – MPNTR) u vezi sa mrežama predškolskih ustanova u Srbiji.
Prilikom implementacije prve komponente, tj. optimizacije mreže predškolskih ustanova, nastali su sledeći priručnici:
1. Upravljanje i optimizacija mreža predškolskih ustanova koji obezbeđuje uvod i objašnjenja rezultata 1, 2, 4, 5, 6, 7 i 9 navedenih u projektnom zadatku (ToR-u).
2. Analiza situacije u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u pilot opštinama, kao i sumirani podaci i informacije o stanju PVO na nivou republike (rezultat 3). Podaci se uglavnom zasnivaju na zvaničnoj statistici za 2009/2010 i 2010/2011 godinu koju je objavio Republički zavod za statistiku (RZS). To znači da su podaci predstavljeni u ovom dokumentu zastareli zbog čega su iznova prikupljani podaci iz lokalnih izvora u pilot opštinama. Rezultati ovog prikupljanja podataka pred-stavljeni su u prilogu analize situacije, uključujući i podatke i pokazatelje za svaku opštinu, kao i pokazatelje za upoređivanje, tj. benčmarking.
3. Vodič za obuku i metodološki priručnik koji su razvijeni tokom implementacije projekta u saradnji sa predstavnicima pilot opština. U vodiču za obuku nalaze se kraći pregledi poglavlja iz ovog šireg dokumenta kao i praktični saveti i uputstva za optimizaciju mreže predškolskih ustanova namenjeni predstavnicima lokalnih samouprava (LSU) i predškolskih ustanova (PU). Metodološki priručnik za opti-mizaciju mreže upotpunjen je Excel tabelama koje se koriste u procesu prikupljan-ja i obrade podataka i pokazatelja.
U ovom priručniku predstavljen je opšti uvid u metodologiju za unapređenje upravl-janja i optimizacije PVO, dok metodološki priručnik predstavlja praktični instrument
11 |
koji radne grupe po opštinama mogu da primenjuju u procesu planiranja optimalnih i konkretnih rešenja za organizaciju PVO.
Komparativna analiza
Jedan od dokumenata proisteklih u okviru projektnih aktivnosti je Analiza situacije u kome je opisano stanje PVO u čitavoj zemlji sa posebnim fokusom na 15 pilot opština koje su odabrane da učestvuju u projektu IMPRES. U ovom izveštaju predstavljeni su pravni okvir, trenutna situacija u Srbiji, državna politika i ciljevi za razvoj predškolskog vaspi-tanja i obrazovanja, kao i detaljno stanje u pilot opštinama kada je reč o obuhvatu dece i dece iz osetljivih grupa, kriterijumima za upis dece u PU, efikasnosti, ekonomiji, ljudskim resursima i kvalitetu PVO. Na osnovu procene trenutnog stanja u vezi sa svakom od ovih stavki sastavljene su preporuke za unapređenje čitavog sistema PVO i pogotovo PVO u pilot opštinama.
Opšta procena trenutnog stanja u odnosu na nacionalnu politiku i ciljeve za razvoj PVO predstavljena je u trećem poglavlju analize situacije. Između ostalog u ovom po-glavlju ukazano je na sledeće probleme: obuhvat PVO je veoma nizak u poređenju sa nacionalnim ciljevima; učešće dece iz osetljivih grupa u PVO je na veoma niskom nivou; u mnogim slučajevima došlo je do odstupanja od nacionalnog kriterijuma za maksimalnu veličinu vaspitnih grupa. Ipak, prema novijim podacima iz lokalnih izvora, ova odstupanja su smanjena; uočene su značajne razlike u radnom vremenu predškolskih ustanova; pos-toje poteškoće u finansiranju celodnevnog boravka za decu u predškolskom pripremnom programu (PPP); nema pouzdanih i preciznih podataka o broju dece predškolskog uzrasta, posebno kada je reč o deci iz osetljivih grupa; ne postoje demografske projekcije bro-ja dece; srednjoročne i dugoročne projekcije i planovi za optimizaciju kapaciteta mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola su neadekvatne.
Umrežavanje zainteresovanih strana
Zainteresovane strane u pilot opštinama identifikovane su u prvoj fazi projekta i navedene u analizi situacije. U početnoj fazi projekta održani su sastanci i razgovori sa njima, a zatim je dalja komunikacija nastavljena tokom terenskih poseta i obuka za predstavnike zainteresovanih strana koje su lokalni eksperti obavljali sa ciljem da prikupe informacije i podatke o PVO u opštinama.
Postoje dva pristupa optimizaciji predškolske mreže na lokalnom nivou. Prvi pristup podrazumeva umrežavanje aktera koji mogu da daju svoj doprinos prikupljanju informacija i podataka o potrebama i mogućnostima za organizovanje PVO. Centralnu ulogu svakako imaju lokalne samouprave i predškolske ustanove ali i mnoge druge institucije i organizacije mogu da dodaju značajnu vrednost u procesu razvoja i optimizacije PVO, kao npr. privatne organizacije koje pružaju uslugu vaspitanja, obrazovanja i nege u ranom uzrastu, centri
| 12
za socijalni rad, zdravstvene ustanove, policija, nevladine organizacije (NVO), sportski centri, Crveni krst, školske uprave, osnovne škole, škole za decu sa smetnjama u razvoju, Nacionalna služba za zapošljavanje, kulturni centri, mediji i visoke škole za obrazovanje vaspitača. Saradnja i interakcija između relevantnih zainteresovanih strana u svakoj opštini će biti uspostavljena u skladu sa lokalnim uslovima. Preporuke projekta IMPRES su u saglasnosti sa već pokrenutom inicijativom da se proširi mandat interresornih komisija (IRK) kada je reč o prepoznavanju i upisu dece iz osetljivih grupa. U četvrtom poglavlju ovog dokumenta biće reči o mnogobrojnim problemima u interakciji zainteresovanih strana i zakonskim ograničenjima koja su identifikovali predstavnici pilot opština. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja bi trebalo da pažljivo razmotri koja od spomenutih ograničenja bi mogla da se uklone. Drugi pristup je osmišljen tako da pruži širi kontekst metodološkom priručniku za optimizaciju i upotrebu kapaciteta mreža predškolskih ustanova i osnovnih škola.
Detaljni podaci o predškolskom vaspitanju i obrazovanju
Podaci o predškolskom vaspitanju i obrazovanju prikupljani su iz tri izvora: nacionalna statistika koju objavljuju RZS i MPNTR i podaci dobijeni u pilot opštinama. Uočene su znatne razlike između podataka prikupljenih iz različitih izvora. Analiza situacije zasniva se na podacima dobijenim od RZS i MPNTR jer bi drugačije bilo nemoguće uporediti podatke na nacionalnom nivou. U ovom dokumentu predstavljeni su sumirani podaci o PVO, dok se u prilozima nalaze podaci vezani za pilot opštine: kriterijumi za mrežu predškolskih ustanova, socio-ekonomski profili izabranih opština, ukupna dostupnost PVO, socio-ekonomski status porodica, broj grupa i broj dece u predškolskim ustanovama, broj vaspitnih grupa i broj dece prema podacima RZS za 2010/11 godinu, broj zaposlenih u PU i spisak zakona i podzakonskih akata koji su relevantni za oblast predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Učesnici obuka u okviru ove komponente IMPRES projekta su dostavili najnovije podatke o PVO u opštinama. Ovi podaci nalaze se takođe u prilogu analize situacije zajedno sa pokazateljima za poređenje broja dece i grupa, kapaciteta i resursa, kao i prihoda, rashoda i finansiranja PVO.
Metodologija za prikupljanje relevantnih podataka
U prilogu ovog dokumenta nalazi se kompletan set podataka koji su neophodni u proce-su planiranja, optimizacije, upravljanja i statističke analize PVO. Ovaj set podataka ispun-java standarde i zahteve međunarodnog zbornika podataka o obrazovanju koju su ustano-vile organizacije UNESCO, OECD i EUROSTAT (UOE). Bilo bi značajno da Srbija bude uključena i predstavljena u međunarodnim statistikama o obrazovanju, kao i da se RZS i MPNTR usaglase oko izmena u procesu prikupljanja podataka o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i pruže smernice lokalnim samoupravama i predškolskim ustanovama kako da na pravi način prikupljaju podatke o PVO. U tom smislu neophodni su sledeći koraci:
13 |
1. Preformulisati definicije podataka u skladu sa UOE;
2. Definisati koji podaci su potrebni za potrebe zvanične statistike a koji za potrebe ministarstva i opština;
3. Organizovati prikupljanje podataka i napraviti obrasce podeljene u dva dela – jedan za RZS i drugi sa dodatnim podacima za potrebe MPNTR, ili napraviti jedinstveni obrazac koji bi ispunjavao potrebe obe institucije;
4. Obrasce sa podacima koje popunjava LSU prvo slati preko nadležne školske up-rave u MPNTR, gde će podaci biti zavedeni za potrebe Ministarstva. Neophodne kontrolne procedure koje sprovodi RZS oduzimaju previše vremena, tako da je u trenutku objavljivanja zvanične statistike o PVO kasno da se započne planiranje i pregled u MPNTR i nadležnim školskim upravama;
5. Organizovati prikupljanje podataka po opštinama u istom periodu (isti dan ili u razmaku od nekoliko dana) ukoliko se podaci prikupljaju iz obe polovine godine (kao što je praksa u mnogim državama).
Deca i porodice iz osetljivih društvenih grupa
Poglavlje 6 analize situacije se bavi različitim profilima i pitanjem uključivanja dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Glavno ograničenje prilikom analize učešća dece iz osetljivih grupa u PVO u pilot opštinama predstavljao je nedostatak pouzdanih podataka o ukupnom broju dece iz osetljivih grupa kao i njihovom opštem učešću u PVO. Na lokalnom nivou ne postoje statistički podaci o deci sa smet-njama u razvoju, deci izloženoj siromaštvu, deci romske nacionalnosti i deci iz ruralnih područja. Predškolske ustanove takođe nemaju ove podatke, posebno kada je reč o deci sa smetnjama u razvoju i deci iz ruralnih oblasti. Za potrebe analize situacije prikupljani su podaci iz različitih izvora poput lokalnih samouprava, predškolskih ustanova, zdravstvenih ustanova, centara za socijalni rad, NVO i Crvenog krsta. Važan izvor podataka predstavljali su i komentari i procene članova radnih grupa po opštinama. U analizi situacije takođe se nalaze brojne preporuke za efikasnije identifikovanje i uključivanje dece iz osetljivih grupa u PVO.
Konsultacije
U poglavljima 6 – 8 analize situacije opisano je stanje u pilot opštinama upotpunjeno sa komentarima i predlozima koje su davali učesnici radnih grupa tokom konsultacija. U poglavlju 3.1. ovog izveštaja takođe je opisana organizacija PVO u izabranim opštinama. Uočene su znatne razlike u organizaciji PVO između 15 pilot opština:
Postoje privatni oblici pružanja PVO koji uglavnom nisu zvanično registro-vani. Veoma je važno da se ovi privatni oblici prepoznaju kao pružaoci vaspi-
| 14
tanja, obrazovanja i nege u ranom uzrastu i da se uključe u mrežu PVO neza-visno od njihovog zvaničnog statusa.
Većina opština uključenih u projekat IMPRES stavljaju fokus na pripremni predškolski program s obzirom na to da je on deo obaveznog obrazovanja i da je uglavnom finansiran iz republičkog budžeta.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje za decu uzrasta 1 – 2 godine je veoma ograničenog obuhvata, dok ukupno sedam opština ima organizovan PVO za decu uzrasta 2 – 3 godine. Nijedna pilot opština nema organizovan boravak za najmlađu decu uzrasta od 6 meseci do jedne godine iako Zakon o predškols-kom vaspitanju i obrazovanju podržava PVO u ovom uzrastu.
U ruralnim naseljima je PVO za decu uzrasta 3 – 4 godine ili 3 – 5.5 godina organizovan u mešovitim grupama.
Naknada koju plaćaju roditelji za boravak svoje dece u PVO razlikuje se ne samo po visini iznosa, već i po uslugama koje se dobijaju za plaćenu naknadu.
Načini grupisanja dece su takođe veoma raznovrsni. U nekim opštinama veličina vaspitnih grupa je određena u skladu sa nacionalnim kriterijumima dok neke opštine primenjuju drugačije modele grupisanja dece. Negde se sva deca uzrasta do 4 godine svrstavaju u mešovite grupe.
Deca sa smetnjama u razvoju su uglavnom uključena u redovne vaspitne grupe.
U opštinama koje imaju bolnice u svom sastavu, PU organizuje rad sa decom na bolničkom lečenju.
Nacionalna politika i ciljevi za razvoj predškolskog vaspitanja i obrazovanja
U sedmom poglavlju ovog dokumenta nalazi se kratak pregled zakonskog okvira i nacionalnih ciljeva za razvoj predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Optimalno planiranje i organizacija predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Poglavlja 6 – 14 u ovom izveštaju posvećena su objašnjenjima i argumentima za us-vajanje novog modela upravljanja i optimizacije mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola u pilot opštinama.
1. Predstavljeni su opšti model funkcionisanja i pokazatelji produktivnosti, ekonomske efikasnosti i efektivnosti javnih usluga (poglavlje 6). Ovaj model može da se primeni
15 |
na organizaciju PVO globalno a svakako je primenljiv i u Srbiji. U ovom poglavlju ilustrovane su sledeće dimenzije optimizacije PVO:
1.1. Kvantitet usluga PVO – potražnja i obuhvat korisnika u odnosu na potencijalni broj korisnika;
1.2. Dostupnost usluga;
1.3. Kvalitet usluga;
1.4. Pružanje i kvalitet dodatnih usluga;
1.5. Kvantitet i kvalitet ljudskih resursa u PVO;
1.6. Fizički resursi PVO – objekti, prostor i didaktička sredstva;
1.7. Ekonomske implikacije izražene kroz prihode i rashode.
2. Napravljen je sumarni pregled međunarodnih studija i radnog dokumenta Evropske komisije koji dokazuju da ulaganja u programe obrazovanja i vaspitanja na ranom uzrastu, pogotovo kada je reč o deci iz osetljivih grupa, donose najveću dodatnu vred-nost u poređenju sa ulaganjima u druge nivoe obrazovanja. U prilogu je i grafikon koji ilustruje ovu tezu.
3. Metodološki okvir za optimizaciju PVO upotpunjen je opisima baze podataka za planiranje i praćenje PVO, uključujući procenu trenutne dostupnosti podataka. Podaci mogu da budu lako dostupni ukoliko se baza organizuje na sistematičan i efikasan način, imajući u vidu i međunarodnu klasifikaciju i bazu podataka o obrazovanju (UOE). Glavnu prepreku u procesu planiranja sektora obrazovanja i mreže škola, kako na nacionalnom tako i na loklanom nivou, predstavljao je nedostatak demografskih podataka i projekcija. Očekuje se da će se situacija poboljšati kada se rezultati popisa stanovništva iz 2011. godine pretvore u projekcije i postanu dostupni. Osnovu za planiranje i optimizaciju mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola predstavljaće projekcije broja dece uzrasta od jedne do petnaest godina.
4. Predstavljen je logički okvir za optimizaciju mreže sa opisima ciljeva, podele rada i neophodnih podataka. U prilogu su i tabele koje ilustruju kako se proces optimizacije sprovodi u praksi. Excel tabele uz pomoć kojih se vrši planiranje nalaze se i u Metodološkom priručniku. Logički okvir predstavljen je kroz sledeće oblasti:
4.1. Kako savladati budućnost punu neizvesnosti? Moraju da se naprave projekcije i procene, kao i da se jasno odrede odgovornosti u procesu planiranja.
4.2. Obrazovanje je nacionalno pitanje. Vlada i MPNTR će putem regionalnih škol-skih uprava upravljati implementacijom nacionalne obrazovne politike na loka-lnom nivou.
4.3. Upoređivanje sa nacionalnim ciljevima. Lokalne samouprave i predškolske usta-nove će analizirati trenutno stanje u PVO u odnosu na nacionalne ciljeve.
| 16
4.4. Planiranje mora da bude dugoročno. LSU su odgovorne za pravljenje projekcija demografskih promena (2015 – 2020) na osnovu kojih će se raditi optimizacija predškolske mreže.
4.5. Projekcije trendova promene broja dece predškolskog i školskog uzrasta. Čita-va školska mreža posmatraće se kao jedinstvena celina pri čemu će se planirati kapaciteti za obrazovanje i vaspitanje dece uzrasta od 1 do 15 godina.
4.6. Trend promene broja dece/učenika u obaveznom obrazovanju. U okviru opti-mizacije biće napravljena procena kapaciteta koji će biti oslobođeni ili dodatnih kapaciteta koji će biti potrebni zbog smanjenja ili povećanja broja dece u obav-eznom obrazovanju do 2015. i 2020. godine.
4.7. Procena broja dece/učenika u pojedinačnim školama. Procene će biti proširene na nivo pojedinačnih škola kako bi se u praksi pristupilo optimizaciji kapaciteta u okviru školske mreže.
4.8. Kapacitet i pružanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu uzrasta od 6 meseci do 5.5 godina. Na osnovu projekcija broja dece (2015 – 2020) vršiće se planiranje povećanja obuhvata PVO na nacionalnom i lokalnom nivou.
4.9. Trenutni kapacitet predškolskih ustanova. Trenutni kapacitet će se uporediti sa na-cionalnim kriterijumima uz eventualno prilagođavanje kriterijumima gde postoji potreba.
4.10. Postizanje ciljeva za obuhvat PVO do 2015 i 2020. godine. Napraviće se procene u odnosu na trenutnu potražnju za PVO a zatim će se u procenu uključiti pred-viđeno povećanje broja dece u PVO kako bi se ispunili nacionalni ciljevi (70% obuhvata do 2015. i 80% obuhvata do 2020. godine).
4.11. Projekcije kapaciteta i finansiranja PVO. Konačni rezultat procesa optimizacije predstavljaju procene potrebe za zaposlenima i fizičkim resursima kao i procene prihoda, rashoda i izvora finansiranja PVO.
4.12. Kvalitet PVO, PVO za decu sa smetnjama u razvoju, veličine grupa i posebni i specijalizovani programi biće obrađeni u posebnim poglavljima.
4.13. Kako povećati kapacitete PVO? Na kraju procesa optimizacije predstavljen je pristup ekonomskoj efikasnosti u cilju povećanja obuhvata PVO budući da će finasijski aspekt činiti jednu od glavnih prepreka u postizanju nacionalnih cilje-va za PVO.
17 |
1. Uvod
Analiza situacije u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u Srbiji zasniva se na dve vrste podataka. U prvim poglavljima ovog izveštaja predstavljeno je trenutno stanje u PVO u čitavoj zemlji na osnovu zvaničnih podataka koje je objavio RZS i druge državne insti-tucije. Takođe na osnovu podataka RZS iz 2010. godine posebno je prikazano stanje u 15 pilot opština koje učestvuju u projektu IMPRES. U toku rada uočeni su određeni nedostaci i neslaganja u procesu prikupljanja podataka na nacionalnom i lokalnom nivou. Razvoj i usklađivanje procesa prikupljanja podataka veoma je bitan kako bi se omogućilo planiranje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u opštinama i na drugim nivoima i kako bi se ispuni-li međunarodni standardi (pre svega EUROSTAT i OECD) za obrazovnu statistiku. Budući da je Srbija postala kandidat za pristup Evropskoj uniji, usklađivanje sa međunarodnim standardima postaje sve važnije pitanje za Vladu Republike Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Nacrt metodološkog priručnika za optimizaciju mreža predškolskih ustanova ima dve dimenzije. Prvu dimenziju predstavlja pitanje kako optimizovati saradnju i interakciju svih aktera koji se bave decom i porodicom. Umrežavanje i uspostavljanje saradnje među ovim akterima je neophodno kako bi se povećalo učešće dece iz osetljivih grupa u PVO. Potreb-no je da se stvori sinergija i uspostavi međusobna podrška i razmena informacija i podata-ka. Formiranje stabilne i funkcionalne mreže pospešilo bi efikasnost i uspešnost svih njenih članova sa zajedničkim ciljem da se radi u interesu dece i porodica. Ova prva dimenzija predstavlja tzv. „softver“.
Drugu dimenziju čini tzv. „hardver“ za planiranje i optimizaciju infrastrukture, kapaciteta, resursa i finansiranja PVO. U ovom izveštaju nalaze se objašnjenja metodološkog priručnika koja se odnose na planiranje kapaciteta predškolskog i osnovnog obrazovanja kao jedinstvene celine. Druga dimenzija optimizacije usko je povezana sa drugom stavkom na listi Vladinih ciljeva: „Uspostavljanje fleksibilne mreže obrazovnih ustanova koja bi se lako prilagođavala demografskim promenama i potrebama korisnika“1. Nacrt metodološkog priručnika predstavlja idealni model u kome se pretpostavlja da su svi predloženi koraci izvodljivi kao i da postoje tačni i pouzdani podaci za trenutno i buduće planiranje.
1 Na osnovu državne politike i ciljeva za razvoj predškolskog vaspitanja i obrazovanja MPNTR definisalo je niz prioriteta koji su navedeni u poglavlju 7.
Ključne reči: predškolsko vaspitanje i obrazovanje, optimizacija mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola, planiranje i upravljanje predškolskom mrežom, statistika i podaci o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zainteresovane strane u domenu vaspitanja i obrazovanja dece u ranom uzrastu.
| 18
2. Procena trenutne primene nacionalnih kriterijuma za donošenje akta o mreži predškolskih ustanova
Na osnovu podataka i pokazatelja iz analize situacije i najnovijih podataka o 15 pilot opština koji se nalaze u prilogu analize situacije, u nastavku sledi sumarni pregled procene trenutne implementacije nacionalnih kriterijuma propisanih u Uredbi o kriterijumima za donošenje akta o mreži predškolskih ustanova i akta o mreži osnovnih škola2.
Tabela 1: Nacionalni kriterijumi i stanje u pilot opštinama Kriterijum Opšta procena stanja1. Jednako pravo i dos-tupnost vaspitanja i obrazovan-ja svoj deci, bez diskriminacije i segregacije;
U samo 4 od 15 pilot opština bilo je dece na listama čekanja. Međutim, noviji podaci ukazuju na to da ovo nije real-no stanje. Prema informacijama RZS ukupan broj dece na lista-ma čekanja u Republici Srbiji iznosi oko 7200. Usled nedostatka podataka nisu dostupni precizni po-kazatelji o obuhvatu dece iz osetljivih grupa. Ako se uzme u obzir stopa učešća, može da se zaključi da je obuhvat ove dece nizak, pogotovo kada je reč o deci romske nacionalnosti i deci iz siromašnih porodica koje primaju socijalnu pomoć ili dečji dodatak.
2. Potpuni obuhvat dece odgovarajućeg uzrasta za po-hađanje obaveznog programa pripreme deteta pred polazak u školu (pripremni predškolski program) koji traje najmanje devet meseci;
Precizno iznošenje podataka o obuhvatu dece u PPP otežano je zbog nedostatka podataka o broju dece u pojedi-načnim predškolskim uzrasnim grupama. Podaci koji su prik-upljani tokom terenskih poseta pilot opštinama razlikovali su se zavisno od izvora. Da bi se izračunao broj šestogodišnjaka u 2012. godini, korišćen je broj živorođene dece iz 2007. godine (podaci RZS). Prema tom broju, obuhvat dece PPP uzrasta u Republici iznosio bi 88% a u pilot opštinama bio bi na istom nivou, uz varijaciju od 85% do 100%. U ovoj fazi procesa op-timizacije deluje moguće da će potpuni obuhvat biti postignut do 2015. godine.
2 Uredba o kriterijumima za donošenje akta o mreži predškolskih ustanova i akta o mreži osnovnih škola (Službe-ni glasnik Republike Srbije, 80/10)
19 |
3. 70% dece obuhvaće-no predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, do 2015. godine, prema Nacionalnim milenijumskim ciljevima raz-voja u Republici Srbiji;
Prema modelu za procenu broja dece predškolskog uzrasta (šest meseci do 5.5 godina), obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem u 2012. godini trebalo bi da iznosi 32% za celu državu i 23% za pilot opštine, sa varijacijom od 3% do 50%. Učešće dece uzrasta od 4 do 5.5 godina bilo bi iznad proseka sa 38% na nivou Republike i 30% u pilot opštinama sa veoma velikim razlikama između opština – od 4.5% do 59%. Imajući u vidu podatke koje su dostavile pilot opštine o broju dece na listama čekanja i trenutnim kapacitetima, iz sadašnje perspektive deluje da će biti teško dostići ciljani obuhvat od 70% u 2015. godini. Trenutna potražnja za PVO je nedovoljna a osim toga značajnu prepreku proširivanju PVO predstavljaće finansijska i infrastrukturna ograničenja. S druge strane, smanjenje broja dece predškolskog uzrasta čini da se stopa obuhvata blago povećava iako se ne povećava realan broj dece koja su upisana u PVO. Osim toga, smanjuje se i broj dece školskog uzrasta što dovodi do oslobađanja kapaciteta za potrebe PVO. Preraspodelom kapaciteta baviće se svaka opština zasebno u toku procesa optimizacije. Konačno, izgledi da će se dostići ciljani obuhvat od 70% za decu uzrasta od 4 do 5.5 godina biće uvećani ukoliko se uklone administrativne prepreke između predškolskog i osnovnog obrazovanja.
4. Racionalnost (optimi-zacija) mreže;
Opštine su u praksi težile optimalnom obavljanju de-latnosti PVO iako ne postoje sistematski pristupi ili metodologi-je za dugoročno planiranje i optimizaciju infrastrukture i resur-sa koji uzimaju u obzir demografski razvoj. Zato je u okviru IMPRES projekta razvijen Metodološki priručnik za upravljan-je i optimizaciju predškolskih mreža. Štaviše, LSU i PU nisu dovoljno upoznate sa predškolskim programima koje pružaju nevladine i privatne organizacije. Svi ovi programi bi trebalo da se uzmu u obzir u procesu optimizacije. Konačno, interre-sorne komisije nisu uspostavile adekvatnu saradnju da bi uspele da sistematski reše problem niskog obuhvata dece iz osetljivih društvenih grupa.
5. Najmanje jedna predškolska ustanova u svakoj jedinici lokalne samouprave;
Sve opštine uključene u IMPRES projekat imaju predškolske ustanove. Jedan od nacionalnih ciljeva je da se poveća broj objekata PU u opštinama u kojima je to neophodno.
6. Organizacioni kriteri-jumi (celishodno formiranje vaspitnih grupa i sprovođenje propisanog načina osnivanja predškolske ustanove);
Predškolske ustanove organizuju vaspitne grupe u sk-ladu sa zakonskim rešenjima, ali često ovakvo grupisanje nije adekvatno zbog strukture naselja ili zato što određena lokalna rešenja mogu da proizvedu efikasnije i uspešnije rezultate.
| 20
7. Iskazane potre-be porodica za programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u različitom tra-janju, u celodnevnom trajanju – od devet do 12 sati dnevno i višednevnom trajanju – dužem od 24 sata;
U većini opština nadležni tvrde da je radno vreme predškolskih ustanova prilagođeno potrebama roditelja iako nema dokumentovanih podataka koji bi potkrepili ove tvrdnje. Ipak, postoje znatne razlike u radnom vremenu PU. Neke usta-nove rade u dve smene – od 6 do 17 časova i od 13 do 22 časa. Najčešće radno vreme obdaništa je od 6 do 17 časova. Podela predškolskih programa po trajanju slaže se sa podelom koja je prikazana u tabeli 1.3: Kapaciteti i resursi u Metodološkom priručniku koja se odnosi na radno vreme predškolskih usta-nova na nivou države. Očigledno je da finansijska ograničenja utiču na radno vreme i programe u većini pilot opština.
8. Iskazane potrebe za poludnevnim boravkom dece, u različitom trajanju: od četiri sata dnevno – PPP; u polud-nevnom trajanju – do šest sati dnevno; u poludnevnom trajan-ju – do šest sati dnevno, do tri puta nedeljno;
Jedno od ključnih pitanja u diskusijama na temu trajan-ja programa tiče se organizacije pripremnog predškolskog pro-grama. PPP traje 4 sata nakon čega deca nastavljaju da učestvu-ju u redovnim aktivnostima PU do kraja celodnevnog boravka. Problem nastaje u vezi sa finansiranjem s obzirom na to da se PPP finansira iz republičkog budžeta, dok se od LSU očekuje da finansira ostale aktivnosti. Osim toga, prilikom analize bro-ja dece u različitim grupama došlo je do određenih preklapa-nja, odnosno do duplog brojanja dece koja učestvuju u PPP i u ostalim aktivnostima PU. Da bi vaspitači angažovani za rad sa decom PPP mogli da budu zaposleni sa punim radnim vre-menom, neke od opština su odredile da se nakon 4 sata trajanja PPP vaspitači bave drugim oblicima rada u socijalnom sektoru ili posebnim i specijalizovanim programima do punog radnog vremena. Neophodno je da pravila u vezi sa finansiranjem pro-grama budu jasno definisana i transparentna. U izveštajima koje su podnele opštine navodi se da je uvođenje četvoročasovnih programa za mlađe uzrasne grupe dovelo do povećanog interesovanja roditelja i boljeg obuhvata dece.
21 |
9. Iskazane potrebe za posebnim i specijalizovanim programima i drugim oblicima rada i usluga koje ostvaruje predškolska ustanova;
Kada je reč o trenutnom stanju i iskazanoj potrebi za programima namenjenim deci kojoj je potrebna dodatna podrš-ka u vaspitanju i obrazovanju, dobijeni su različiti odgovori od predstavnika pilot opština. Učešće dece iz ruralnih područja u PVO je na veoma niskom nivou. Većina pilot opština dostavi-la je podatke o broju dece iz osetljvih grupa (deca sa smetn-jama u razvoju, Romi). Prijavljeni broj dece je iznenađujuće nizak (pogotovo broj dece romske nacionalnosti) u poređenju sa veličinom i brojem prikupljenih pokazatelja o porodicama iz osetljivih društvenih grupa. Zato je neophodno unaprediti proces identifikovanja dece iz osetljivih grupa tako što će se pojačati sistemska saradnja između relevantnih aktera poput zdravstvenih i centara za socijalni rad, policije i NVO. Postoje znatne razlike između pilot opština kada je reč o prepoznavanju i učešću dece iz osetljivih grupa u PVO. S obzirom na nedo-statak podataka nije moguće napraviti dodatne zaključke o ovoj temi. Nakon prikupljanja podataka za analizu situacije došlo je do znatnog pomaka u organizovanju posebnih i specijalizovanih programa i do povećanja broja upisane dece. U pilot opštinama je povećan broj upisane dece uzrasta od 3 do 5.5 godina za čak 23% (1700 dece) od čega većinu čine deca iz osetljivih grupa. Ovakav rezultat daje podsticaj proširivanju modela PSP i na ostale opštine u Srbiji čime će se znatno povećati i obuhvat dece u PVO. U nekim opštinama postoji evidencija o specijalizo-vanim programima koje organizuju NVO, verske i privatne or-ganizacije. Ipak, veliki broj predstavnika opština sa kojima su vođeni razgovori nije dovoljno upoznati sa programima koji se organizuju van PU.
10. Demografski kriteri-jumi (ukupan broj stanovnika, broj i uzrast dece na određen-om području);
Učesnici intervjua i radionica nisu mogli da daju odgo-vore u vezi sa demografskim kriterijumima iako oni čine jedan od ključnih aspekata u procesu optimizacije. Razlozi za ovakvo stanje su različiti; ne postoje pouzdani i precizni podaci o broju dece u različitim uzrasnim grupama (od 6 meseci do 5.5 godi-na); učesnici nisu bili upoznati sa rezultatima popisa stanovništ-va iz 2011. godine i načinima na koje ovi podaci mogu da se koriste za pravljenje projekcija neophodnih prilikom planiranja i optimizacije mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola; ne postoji jasna podela dužnosti i obaveza u procesu planiranja srednjoročnih (2 – 5 godina) potreba za kapacitetima i resursima u sektoru obrazovanja u opštinama.
| 22
11. Razvojni plan mreže na osnovu trenda prirodnog priraštaja dece i migracionih kretanja u jedinici lokalne samouprave, za narednih pet godina;
Kroz intervjue i razgovore utvrđeno je da se ni u jed-noj od 15 pilot opština ne primenjuje proces planiranja kako je definisan Uredbom o kriterijumima za donošenje akta o mreži predškolskih ustanova i akta o mreži osnovnih škola. Jedan od preduslova za razvoj metodologije za optimizaciju predškolske mreže predstavlja dostupnost projekcija za uzrasnu grupu 0-15 godina do 2015. i 2020. godine (novi popis), koje bi trebalo da objavi RZS. Ove projekcije bi trebalo dostaviti svim opštinama u Srbiji zajedno sa metodološkim priručnikom za optimizaciju mreže.
12. Geografski kriterijumi (specifičnost i veličina terena, veličina naselja, međusobna udaljenost i saobraćajna pov-ezanost naseljenih mesta, kao i specifičnost brdsko-planinskih i prigraničnih područja);
Postoje velike razlike u broju naselja u sklopu opština, od 8 naselja u opštini Beočin do 144 naselja u opštini Leskovac. Problem velike udaljenosti domaćinstava od objekata predškol-skih ustanova za sada se nekako rešava, međutim podaci poka-zuju da je stopa učešća dece iz udaljenih oblasti znatno niža od proseka. Problem je uglavnom u tome što organizacija prevo-za za decu mnogo košta. Ovaj set kriterijuma biće uključen u metodološki priručnik za optimizaciju mreže. Uspostavljanje saradnje među opštinama u cilju smeštanja dece u geografski najbliže objekte, nezavisno od administrativne pripadnosti, do-nelo bi ekonomske i funkcionalne koristi za porodice i opštine. Ovo će biti jedna od preporuka za formiranje mreže PVO sa cil-jem da se motivišu LSU da potpišu dogovore o među-opštinskoj saradnji u pružanju usluge PVO. Biće takođe predloženo da se podele troškovi među opštinama.
13. Ekonomski kriteriju-mi (nivo ekonomskog razvoja i specifičnost jedinice lokalne samouprave koja ima status nedovoljno razvijene);
Dostupni podaci ukazuju na to da nivo ekonomskog razvoja opštine dovodi i do razlika u pružanju usluge PVO.
14. Kulturni kriterijumi (uvažavanje specifičnosti loka-lne tradicije, nacionalno mešo-vitih područja i područja nasel-jenih nacionalnim manjinama i nivoa razvijenosti ustanova kulture);
U okviru ove komponente nema primedbi u vezi sa da-tim kriterijumom.
15. Ekološki kriteriju-mi (uvažavanje relevantnih ekoloških principa u obavljanju delatnosti predškolskog vaspi-tanja i obrazovanja);
U okviru ove komponente nema primedbi u vezi sa da-tim kriterijumom.
23 |
16. Efikasnost i efektiv-nost (postizanje vaspitno-obra-zovnih ciljeva, uz optimalno korišćenje raspoloživih resur-sa).
Kada je reč o efikasnosti, odnos broja dece prema bro-ju zaposlenih u PU bio je u rasponu od 6 do 16 (broj vaspitača prema broju dece 9:40, broj med. sestara prema broju dece 3:39 i odnos broja ostalih zaposlenih prema broju dece 7:32). Uočene su znatne razlike i u odnsou broja dece i broja administrativnog i ostalog osoblja koje je teško objasniti u kontekstu određenih funkcionalnih potreba. Ove cifre odnose se na ukupnu statisti-ku na nivou opština, iako velike razlike postoje i na nivou PU. Ekonomska efikasnost izražena kroz troškove po detetu takođe znatno varira po opštinama. Kada je reč o efektivnosti odnosno rezultatima i koristima PVO postignutim kroz različite kombi-nacije organizacije i resursa, nema dostupnih pokazatelja, pro-cena i studija ni za jednu od 15 pilot opština.
| 24
3. Komentari i zaključci o organizaciji predškolskog vaspitanja i obrazovanja u 15 pilot opština
3.1. Organizacija predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje u pilot opštinama organizovano je pretežno u državnim predškolskim ustanovama koje je osnovala lokalna samouprava. U 4 od 15 opšti-na koje imaju veći broj stanovnika postoje i druge forme PVO u vidu igraonica i drugih ob-lika organizovanja u privatnom vlasništvu. Nijedna od ovih alternativnih privatnih oblika PVO nije registrovana za pružanje PPP. Crveni krst i nevladine organizacije takođe orga-nizuju neku vrstu predškolskog vaspitanja i obrazovanja u četiri opštine, uglavnom za decu iz marginalizovanih grupa poput Roma i druge dece sa potrebom za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju. U jednoj opštini postoji Montessori vrtić, a u jednoj PVO za decu od 3 godine do školskog uzrasta pod okriljem islamske verske organizacije.
Svaka opština ima jednu državnu predškolsku ustanovu koja se sastoji od jednog ili više dečjih vrtića. U seoskim predelima PPP se uglavnom odvija u odvojenim objektima ili u zgradi osnovne škole. U centralnim gradskim naseljima programi za decu uzrasta od šest meseci do PPP uzrasta odvijaju se u posebnim zgradama, dok deca pohađaju PPP ili u zgra-di predškolske ustanove ili u iznajmljenim prostorima osnovnih škola. U nekoliko opština ima osnovnih škola koje imaju dozvolu za organizovanje PPP u svojim prostorijama.
Podaci iz prethodne analize situacije u vezi sa obuhvatom različitih uzrasnih grupa pokazuju da je većina pilot opština pre svega fokusirana na organizaciju predškolskog pri-premnog programa. Samo jedna opština ima organizovane jaslice za najmlađu uzrasnu gru-pu (6 meseci do 1 godine). U uzrasnoj grupi od jedne do dve godine obuhvaćeno je ukupno 500 dece u šest opština, ali od tog broja čak 80% pohađa predškolsko u samo dve opštine.
Analiza situacije koja se zasniva na podacima RZS pokazala je da 7 od 15 pilot opština organizuje PVO za decu uzrasta od 2 do 3 godine, od čega su u dve opštine (Kruševac i Le-skovac) deca ovog uzrasta smeštena i u mešovitim grupama (uzrast od 2 godine do polaska u školu) ukoliko su oba roditelja zaposlena. Pored Kruševca i Leskovca, posebne vaspitne grupe za decu uzrasta od 2 do 3 godine postoje u još pet pilot opština.
Za uzrasnu grupu od 3 do 4 godine skoro svaka opština ima posebne vaspitne grupe dok su u seoskim predelima deca ovog uzrasta u mešovitim grupama. U jednoj od manjih opština deca svih uzrasta su zajedno zbog malog broja dece.
U svim opštinama roditelji moraju da doplate da bi njihova deca pohađala PPP u ce-lodnevnom trajanju. Predškolske ustanove navode iz iskustva da se roditelji uglavnom opredeljuju za povoljnije varijante. Kada je reč o plaćanju usluga u okviru PPP, situacija je različita po opštinama, a razlike postoje čak i unutar opština. U analizi situacije iz 2012. godine navodi se da u nekim opštinama roditelji plaćaju užinu za decu. U drugim opština-
25 |
ma deci je dozvoljeno da donose svoju hranu tako da roditelji ne moraju da plaćaju užinu ukoliko ne žele. Neke opštine praktikuju da deca koja pohađaju obevezni četvoročasovni PPP u vaspitnim grupama po selima ili u iznajmljenim prostorima osnovnih škola ne mora-ju da plaćaju užinu a deci je dozvoljeno da nose hranu od kuće. Međutim, u istoj opštini je praksa da ukoliko dete pohađa PPP u PU, roditelji moraju da doplate za užinu. U svim opštinama roditelji moraju da doplate ukoliko žele da njihovo dete ostane u predškolskoj ustanovi i posle obaveznih četiri sata (PPP). Nekada je reč o razlici za boravak deteta do punog radnog vremena, a u nekim slučajevima roditelji moraju da plate pun iznos boravka u predškolskom kao i za mlađu decu.
Formiranje vaspitnih grupa u skladu sa uzrastom dece varira od opštine do opštine. U nekim opštinama vaspitne grupe se formiraju u skladu sa zakonskim rešenjima za grupisanje dece po uzrastima (šest meseci – 1 godina, 1 – 2 godine, 2 – 3 godine, 3 – 4 godine) dok se različiti mehanizmi primenjuju za izračunavanje broja dece u grupi od 4 godine do školskog uzrasta, npr. podela na grupu dece od 4 godine do PPP, decu u četvoročasovnom PPP i ostalu decu PPP uzrasta koja ostaju u celodnevnom boravku pa se samim tim tretiraju kao predškolska deca a ne PPP deca. Neke opštine su razvile sopstvene standarde za grupisanje dece koji će najbolje ispuniti njihove potrebe. Ove opštine uvele su grupe na pola godine starosti: šest meseci – 1, 1 – 1.5, 1.5 – 2.5, 2.5 – 3.5, 3.5 – 4.5., 4.5 – 6,5. U nekim opštinama se sva deca svrstavaju u mešovite grupe a izdvajaju se samo deca koja pohađaju obavezni četvoročasovni PPP. Svi ovi različiti načini formiranja vaspitnih grupa posledica su podeljenog finansiranja pri čemu bi obavezni PPP trebalo da se finansira iz republičkog budžeta a svi ostali oblici vaspitno-obrazovnog rada iz budžeta opštine. S obzirom na to da se, prema tvrdnjama svih opština, svega 70% plata vaspitača/ica finansira iz republičkog budžeta dok su svi ostali troškovi uključujući i preostalih 30% plata na teretu opštinskih budžeta, predškolske ustanove se trude da formiraju vaspitne grupe na ekonomski najefikasniji način.
U opštinama koje imaju bolnice u svom sastavu, predškolske ustanove obično organizuju rad sa decom koja su na bolničkom lečenju. Broj ove dece se menja iz meseca u mesec a opštine nemaju podatak o prosečnom broju dece na bolničkom lečenju u prethodnoj godini, već daju tačan broj dece na bolničkom lečenju u mesecu u kome se prikupljaju podaci.
Deca sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju uglavnom su uključena u redovne vaspitne grupe u skladu sa inkluzivnom politikom obrazovanja. U če-tiri opštine postoje i razvojne grupe u kojima se nalazi 3 – 6 dece po grupi. Iako bi u svakoj opštini trebalo da postoji interresorna komisija koja bi pomagala pri donošenju odluke da li će dete sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju biti smešteno u razvojnu ili redovnu vaspitnu grupu, samo jedna opština je u 2012. godini prijavila da ima dece koja čekaju donošenje ove odluke. U nekoliko opština tvrde da nemaju dece sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju ili da interresorne komisije nisu počele sa radom iako su formalno osnovane.
U šest pilot opština nema mešovitih grupa a ostalih devet opština ima mešovite grupe u ruralnim predelima. U jednoj od opština postoji mešovita grupa u kojoj se nalaze deca uzrasta od jedne do četiri godine.
| 26
Iako postoje dokazi o interesovanju roditelja za upis dece u predškolske ustanove, zvanične liste čekanja postoje samo u pet opština (Aranđelovac, Beočin, Kruševac, Tutin i Užice). Razlozi za ovakvo stanje su sledeći:
1. Prilikom izračunavanja ukupnog broja slobodnih mesta u PU statistički gledano najčešće postoji isti broj slobodnih mesta i zainteresovane dece. Problem je u tome što ukupan broj slobodnih mesta obuhvata i grupe u selima i prigradskim naseljima koje obično nisu popunjene, dok u centralnim opštinskim naseljima nema dovoljno mesta za svu zainteresovanu decu. Budući da roditelji nisu u mogućnosti da vode decu iz centralnih u prigradska i seoska naselja, ostaje problem viška mesta van grada i nedostatka mesta u centralnim sredinama.
2. U skladu sa Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu pri upisu prioritet imaju deca iz osetljivih društvenih grupa, kao i deca iz margin-alizovanih i osetljivih porodica u kojima su najčešće oba roditelja nezaposlena. Na drugom mestu po prioritetu su deca čija su oba roditelja zaposlena. Mnoge predškolske ustanove su na osnovu iskustva rešile da ne formiraju zvanične liste čekanja već da primaju decu na osnovu procene, s obzirom na to da se događalo da primanje dece iz prioritetnih grupa izazove negativne reakcije kod roditelja čija deca takođe čekaju na upis.
3. U mlađim uzrasnim grupama je veća fluktuacija dece tako da PU kontaktiraju zain-teresovane roditelje kada se uprazne mesta.
Kada je reč o finansijskoj organizaciji PVO, predstavnici radnih grupa za formiran-je predškolske mreže u pilot opštinama imaju poteškoće prilikom definisanja ekonomske cene PVO po detetu, ukupnih rashoda po detetu, postojećih i potencijalnih izvora finansir-anja i drugih relevantnih faktora koji utiču na organizaciju PVO.
3.2. Problemi u saradnji između aktera odgovornih za brigu o deci
Problemi u saradnji aktera odgovornih za brigu o deci mogu da se podele u nekoliko kategorija:
1. Nedovoljno razumevanje značaja predškolskog vaspitanja i obrazovanja i razvoja u ranom uzrastu. Porodice koje imaju malu decu često vide PVO kao službu za ču-vanje dece. Članovi radnih grupa iz velikog broja pilot opština naveli su da mnogi pripadnici lokalnih samouprava smatraju PVO nepotrebnim troškom i „traćenjem opštinskog novca“. Ovakav stav reflektuje način razmišljanja iz prošlih vremena kada se smatralo da je svrha predškolske ustanove čuvanje dece čiji su roditelji zaposleni.
2. Stav da je predškolsko vaspitanje i obrazovanje isključivo odgovornost državnih predškolskih ustanova. Predškolske ustanove su primorane da same prikupljaju po-datke o deci na teritoriji opštine pri čemu im ostale službe u društvenom sektoru ne pomažu niti sarađuju sa njima. Mnogi direktori PU tvrde da kada zatraže podatke,
27 |
šalju ih od jedne do druge službe, u zdravstvene i centre za socijalni rad. Nadležni u nekim državnim PU smatraju da privatna obdaništa nisu „relevantni“ niti „le-galni“ oblici PVO. Napori koje ulažu Crveni krst i nevladine organizacije takođe se doživljavaju kao nebitni ili čak kontraproduktivni. Moguće je da predstavnici državnih PU smatraju alternativne vidove pružanja PVO konkurencijom i da zato imaju ovakav stav.
3. Politizovano društvo na lokalnom nivou. Saradnja lokalnih institucija je često oteža-na ukoliko se na njihovom čelu nalaze prirpadnici različitih odnosno suparničkih političkih stranaka (npr. da bi dale neophodne podatke službe prihvataju samo zahteve koje su odobrile državne institucije).
4. Nedostatak posvećenosti zajedničkom cilju. U nekim opštinama gaji se birokratski pristup poslovima, pozicijama i situacijama umesto da se ulaže iskreni napor da se prevaziđu prepreke.
3.3. Zakonska ograničenja koja otežavaju optimizaciju predškolske mreže – komentari predstavnika pilot opština
U nastavku sledi pregled komentara i razmišljanja koja su izneli članovi radnih grupa i učesnici radionica.
Neslaganje između zakonskih rešenja kojima se reguliše PVO i upis dece u osnovne škole i njihove praktične primene. Jedno od zakonskih rešenja navodi da samo deca koja imaju potvrdu da su pohađala PPP mogu da se upišu u osnovnu školu dok drugo propisuje da sva deca moraju da budu upisana u osnovnu školu. To dovodi do situacije da kada PU insistira na redovnom dolasku u PPP i upozori roditelje da im neće biti dozvoljeno da upišu svoju decu u osnovnu školu ukoliko deca ne budu redovno pohađala PPP, roditelji odgov-araju da škole često ni ne traže potvrdu o završenom PPP budući da po zakonu moraju sva deca da se upišu u škole.
1. Podzakonski akti – pravilnici i uredbe – su zastareli (potiču još iz devedesetih go-dina dok su zakoni o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja doneseni 2010. odnosno 2009. godine) i ne dozvoljavaju fleksibilnije
Eksperti projekta IMPRES navode da se ova primedba odnosi na neslaganje između člana 98. Za-kona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. Glasnik RS“ 2009/2011/2013) u kome se nalazi sledeća odredba: „U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.” i člana 24. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. Glasnik RS“ 2010) koji glasi: „Roditelj je dužan da upiše dete u predškolsku ustanovu, odnosno školu, radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, u skladu sa Zakonom. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave podneće zahtev za pokretanje prekrša-jnog postupka protiv roditelja, odnosno staratelja, čije dete nije blagovremeno upisano, odnosno koje ne pohađa pripremni predškolski program, najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je o tome obavešten.” Problem ne leži u neslaganju ova dva zakona – neslaganje ne postoji – već u tome što LSU ne pokreću prekršajni postupak protiv roditelja jer procenjuju da bi administrativni troškovi postupka bili mnogo viši nego kazna koju bi roditelji morali da plate.
| 28
pristupe organizaciji PVO. U opštinama u kojima postoji uspešna saradnja između inspekcije, opštinskih vlasti i predškolskih ustanova, inspektori u izveštajima daju „pozitivno mišljenje“ čak i kada primete da organizacija rada ustanove nije u skladu sa normativima ukoliko to doprinosi boljem obuhvatu dece. Međutim, u opštinama u kojima nema dobre saradnje postoje adaptirani objekti koji se ne ko-riste za potrebe PVO a deca su na listama čekanja zato što se inspektori rigorozno pridržavaju zastarelih normativnih akata.
2. Zahtevi za otvaranje predškolske ustanove bi trebalo da budu fleksibilniji, manje rigorozni, trebalo bi da dozvoljavaju manju kvadraturu prostorija, ne bi trebalo da određuju položaj prozora i sl. Uredbe koje propisuju ove norme potiču još iz 1994. i 1996. godine.
3. Podzakonski akti bi trebalo da dopuštaju korišćenje različitih prostornih kapaciteta za organizovanje i realizaciju PVO. Postojeće uredbe prepoznaju samo megalomanske objekte za smeštanje ogromnog broja dece i ne dopuštaju mogućnost korišćenja manjih prostora za smeštanje jedne do tri vaspitne grupe. U ovim dokumentima takođe postoji zahtev za obaveznim postojanjem kuhinje (minimum 36m2), perionice, kotlarnice i drugih pomoćnih prostorija u sklopu PU čime se onemogućava organizovanje fleksibilnih i manje zahtevnih prostora za manji broj dece. Preporuka učesnika radionica je da se definišu norme za 1-2 vaspitne grupe i poludnevni boravak dece. Za potrebe jedne vaspitne grupe u poludnevnom boravku nije neophodno obezbediti zajedničke prostorije, spavaonicu, perionicu, prostor za preventivnu zdravstvenu zaštitu i sl. kao što je propisano u važećim aktima. Ukoliko bi se dozvolilo adaptiranje kuća, stanova i drugih privatnih prostora za potrebe PVO, omogućio bi se veći obuhvat dece. Ova preporuka je u skladu i sa strategijom za smanjenje siromaštva u kojoj je preporučeno da se ne grade ogromni objekti, već manje i fleksibilnije građevine.
4. Propisana oprema bi takođe trebalo da bude usklađena sa potrebama jedne do dve vaspitne grupe i poludnevnog boravka dece. Uredbe bi trebalo da dozvole korišćenje objekata u kojima nema kreveta s obzirom na to da ima programa čije trajanje ne podrazumeva da deca spavaju posle ručka. Takođe treba dozvoliti mo-gućnost da nema posebne prostorije/opreme za pripremu ručka ukoliko boravak dece uključuje samo doručak i užinu. Osim toga, nove uredbe bi trebalo da dozvole predškolskim ustanovama za angažuju spoljne saradnike za obavljanje određenih poslova poput pranja, čišćenja, preventivne zdravstvene zaštite i sl.
Eksperti projekta IMPRES uočavaju da već postoji fleksibilnost u određenoj meri. Na primer, član 21. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju navodi sledeće: „Predškolska usta-nova, usled nedostatka prostornih kapaciteta ili nedovoljnog broja dece potrebnog za formiranje vaspitne grupe, može da ostvaruje predškolski program u putujućem vrtiću (namenski opremljen autobus) za decu uzrasta od četiri godine do polaska u osnovnu školu, ili angažovanjem putujućeg vaspitača.”
29 |
5. Pravilnici za ishranu dece (uključujući i užinu) precizno definišu nutritivne vred-nosti obroka i teško ih je ispoštovati bez prisustva obučenog nutricioniste koji po pravilu nije deo tima predškolske ustanove. Osim toga, ovi pravilnici su napisani u skladu sa kriterijumima za zdravu ishranu dece koji su važili devedesetih godina.
6. Pravilnik kojim se uređuje pitanje didaktičkh sredstava za realizaciju vaspitno-obrazovnog rada u predškolskim ustanovama iz 1994. godine morao bi da se osavremeni. Novi pravilnik trebalo bi da dozvoli mogućnost da predškolske ustanove imaju 70-80% didaktičkih materijala, igračaka i ostalih sredstava umesto 100% s obzirom na to da veliki broj PU ne može da priušti da ima sve propisane materijale niti ima potrebe za tim, pogotovo kada je reč o manjim PU. Didaktička sredstva i igračke trebalo bi da podstiču razvoj lingvističkih, matematičkih i drugih veština.
7. Ukoliko bi se predškolske ustanove pridržavale kriterijuma efikasnosti koje je propisala država, troškovi PVO bi se znatno povećali i obrnuto, ukoliko se bude radilo u okviru trenutnih finansijskih sredstava, efikasnost će biti ugrožena. Većina komentara u vezi sa kriterijumima za predškolske mreže može da se sumira na sledeći način: „Ukoliko pratimo sve preporuke kada je reč o kriterijumima, doći ćemo u finansijski neizvodljiv položaj. Ako budemo radili u skladu sa finansijskom situacijom i mogućnostima, standardi i ostali kriterijumi će morati da budu sman-jeni.“ Osim toga, ekološki kriterijumi nisu dovoljno jasni. Predstavnici opština su u nedoumici da li se radi o potrebi da se PVO organizuje u skladu sa principima održivog razvoja ili je reč o prilagođavanju lokalnom okruženju. U svakom sluča-ju, oni nisu sigurni šta treba da rade po pitanju ekoloških kriterijuma.
8. Učesnici radionica i predstavnici radnih grupa su takođe ukazali na potrebu da se promeni odnos broja zaposlenih i broja dece, odnosno da se smanji broj dece na jednog odraslog. Kao i u prethodnoj primedbi, zapošljavanje dodatnog broja ljudi povećalo bi troškove PVO. Međutim, od slučaja do slučaja mogli bi da se pronađu i jeftiniji načini da se ispuni potreba za zaposlenima, npr. angažovanjem volontera ili stažista, efikasnijom organizacijom rada ili drugačijim grupisanjem dece.
9. Koeficijent za izračunavanje plata vaspitača/ica bi trebalo da bude precizno defini-san. U postojećoj Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama ovi koeficijenti nisu jasno definisani zbog čega dolazi do različi-
Pitanje kriterijuma je veoma važno i ove nedoumice treba rešiti. Međutim, eksperti na projektu žele da naglase da većina pilot opština svakako organizuje PVO u propisanim okvirima čak i kada ima većih odstupanja od nacionalnih kriterijuma iz organizacionih i ekonomskih razloga.
Kada je reč o planiranju obroka za decu u skladu sa propisima za zdravu ishranu, eksperti projek-ta IMPRES žele da naglase da se Srbija suočava sa problemom gojazne dece već u predškolskom uzrastu. Ovaj problem posledica je popularnosti i dostupnosti brze hrane i industrijski proizve-denih grickalica. Eksperti smatraju da ključno pitanje nije da li će predškolske ustanove zaposliti nutricionistu, već da zatraže pomoć nutricioniste pri planiranju obroka za šta bi mogla da se pobrine lokalna samouprava. U Šapcu je doneta odluka da se od ove školske godine po osnovnim školama započne distribucija besplatne užine koju su isplanirali nutricionisti posebno za decu školskog uzrasta.
| 30
tih tumačenja uredbe i samim tim različitih načina za određivanje plata vaspitača/ica.
10. Trebalo bi da se dozvoli odlaganje upisa deteta u PPP ili osnovnu školu uko-liko postoji potreba za tim. Interresorne komisije bi trebalo da budu odgovorne za donošenje odluke o odlaganju upisa ukoliko se proceni da je to neophodno iz medicinskih ili drugih razloga (npr. paraliza, težak oblik epilepsije i sl).
4. Umrežavanje zainteresovanih strana u opštini
4.1. Lista potencijalnih zainteresovanih strana i njihova uloga u vezi sa decom
Predstavnici pilot opština naveli su sledeće zainteresovane strane kao potencijalne članove lokalne mreže. Cilj umrežavanja ovih aktera je da se stvori zajednička strategija i podsticajna klima za preciznije prikupljanje i analizu podataka, kao i postizanje većeg obuhvata, unapređenje kvaliteta i diversifikaciju predškolskog vaspitanja i obrazovanja na lokalnom nivou.
Tabela 2: Relevantni akteri u predškolskoj mrežiDržavne predškolske ustanove – većina dece pohađa predškolsko vaspitanje i obrazovanje uključujući PPP u državnim PU. Lokalne samouprave imaju glavnu ulogu u finansiranju, određivanju budžeta, inspekciji i planiranju opštinskog pristupa PVO. Roditelji predstavljaju glavni izvor informacija kao i logičnog partnera u radu sa decom.Privatni preduzetnici (vrtići, igraonice, agencije, centri i sl.) pružaju alternativu državnim predškolskim ustanovama. Nalaze se uglavnom u većim gradovima i nekada su za roditelje jedina mogućnost da upišu dete u PVO. Privatni oblici PVO uglavnom imaju fleksibilnije radno vreme koje je bolje usklađeno sa potrebama roditelja. Centri za socijalni rad imaju podatke o deci iz osetljivih društvenih grupa, deci i roditeljima koji primaju socijalnu pomoć, deci u hraniteljskim porodicama i deci bez roditeljskog staranja.
U članu 98 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja navodi se da proveru sprem-nosti deteta vrši psiholog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. U postupku provere spremnosti na os-novu mišljenja psihologa škola može da preporuči upis deteta u prvi razred ili upis deteta u školu nakon godinu dana uz pohađanje pripremnog predškolskog programa. Roditelj, odnosno staratelj deteta, kome je preporučeno odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana može da podnese zahtev komisiji škole za ponovno utvrđivanje spremnosti za upis u školu. Komisiju čine: psiholog, pedagog, učitelj i pedijatar deteta. Komisija škole primenom standardnih postupaka i instrumena-ta može da odobri upis deteta ili da potvrdi odlaganje upisa deteta za godinu dana. U skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku interresorna komisija može da predloži mere dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu radi uspešnijeg pohađanja PVO, osnovne ili srednje škole. Donošenje odluke o odlaganju upisa u školu nije u nadležnosti interresornih komisija. Veoma je bitno da se razlikuju koncept upisa u školu i pohađanja nastave.
31 |
Zdravstveni centri imaju precizne podatke o deci koja žive na teritoriji opština, uključujući nji-hove zdravstvene kartone i evidenciju primljenih vakcina. Policija ima podatke o prebivalištu porodica na osnovu prijave prebivališta i ličnih isprava. Nevladine organizacije često imaju najpreciznije podatke o deci iz osetljivih grupa (Romi ili druge etničke manjine, izbegla i interno raseljena lica, deca sa potrebom za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju, deca iz deportovanih porodica ili porodica kojima je odbijeno pravo na azil, porodice imigranata, stanovnici seoskih predela) koji mogu da pomognu u približavanju roditelja i predškolskih ustanova sa zajedničkim ciljem da se podrži vaspitanje i obrazovanje dece u ranom uzrastu. U nekim opštinama NVO organizuju alternativne i dopunske forme rada sa decom predškolskog uzrasta ili organizuju rad u predškolskim vaspitnim grupama. Sportski centri mogu da pruže podršku PU ustupanjem prostora, organizovanjem aktivnosti i an-gažovanjem stručnih lica koja će doprineti fizičkom razvoju dece. Crveni krst ima podatke o osetljivim grupama dece i porodica, posebno o izbeglim i interno rasel-jenim licima, etničkim manjinama i porodicama sa decom koja imaju smetnje u razvoju. U nekim slučajevima Crveni krst organizuje aktivnosti sa decom i roditeljima iz osetljivih grupa. Fakulteti i visoke strukovne škole za obrazovanje vaspitača – stručnjaci sa učiteljskih fakulteta i visokih škola pružaju svoje usluge i ekspertizu predškolskim ustanovama i mogu da im pomognu u regrutovanju novih vaspitača ili studenata koji bi obavljali stručnu praksu u PU. Školske uprave bi trebalo da pomognu predškolskim ustanovama i mrežama PU pri uspostavl-janju veze sa državnim prosvetnim institucijama, Republičkim zavodom za statistiku i drugim ustanovama i izvorima informacija. Relevantne stručne i visoke škole mogu da pruže podršku PU u vidu dodatnih ljudskih resursa (studenti, praktikanti koji se obučavaju za vaspitače) i kroz pomoć pri uvođenju interaktivnijih metoda rada koje su fokusirane na decu. Osnovne škole sprovode PPP u nekim opštinama ili iznajmljuju prostor predškolskim ustanovama za realizaciju PPP. One su takođe sledeća faza u obrazovanju dece nakon predškolskog. Škole za decu sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom pružaju posebno obrazovanje i brigu o deci sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju. Dnevni centri za decu/odrasle sa smetnjama u razvoju obezbeđuju mesto za dnevnu brigu (u ra-zličitom trajanju) o deci i odraslima sa smetnjama u razvoju. Centri za stručno usavršavanje organizuju razne seminare i obuke i povezuju predškolske usta-nove u cilju profesionalnog usavršavanja vaspitača/ica i drugih stručnjaka koji rade sa decom predškolskog uzrasta. Nacionalna služba za zapošljavanje ima podatke o obučenim i obrazovanim vaspitačima/icama, vaspitačima/icama obučenim za rad sa decom sa posebnim potrebama, medicinskim sestrama i drugim kategorijama kvalifikovanog osoblja za rad sa decom predškolskog uzrasta. Dostupnost ovih podataka može da bude od koristi PU prilikom planiranja zapošljavanja ili angažovanja vo-lontera. Kulturni centri i biblioteke pružaju mogućnosti za ostvarivanje dodatnih aktivnosti koje doprinose razvoju dece a takođe mogu da organizuju i razne vanškolske aktivnosti za interakciju dece i roditelja. Mediji pomažu pri širenju informacija i podizanju svesti o značaju vaspitanja i obrazovanja u ranom uzrastu.
Predstavnici svih navedenih institucija i organizacija bi trebalo da se uključe u rad mreže predškolskih ustanova po opštinama. Svaka opština je za potrebe projekta IMPRES napravila spisak od pet predstavnika radnih grupa za razvoj predškolske mreže.
| 32
4.2. Koncept zainteresovanih strana i način njihovog identifikovanja
Termin zainteresovana strana odnosi se na institucije, organizacije, osobe, grupe i pojedince u lokalnoj zajednici koji utiču ili na koje utiče predškolsko vaspitanje i obrazo-vanje, a posebno razvoj mreže predškolskih ustanova.
Analiza zainteresovanih strana je proces identifikovanja pojedinaca ili grupa za koje se očekuje da će uticati ili trpeti uticaj predložene akcije, i njihovog svrstavanja prema uti-caju koji će imati na akciju i uticaju koji će akcija imati na njih. Ova informacija služi da se odredi način na koji interesi različitih zainteresovanih strana mogu da se ugrade u projektni plan, politiku, program ili drugu akciju.
Analiza zainteresovanih strana pomaže pri određivanju sledećeg:
Interesa zainteresovanih strana;
Mehanizama uticaja na ostale zainteresovane strane;
Potencijalnih rizika;
Ključnih osoba koje treba informisati o projektu tokom implementacije;
Mogućih prepreka i njihovih različitih uticaja na aktivnosti.
Analiza zainteresovanih strana fokusira se na značaj i očekivani doprinos relevantnih orga-nizacija i stručnjaka u opštinama. Analiza se vrši kroz sledeće korake:
1. Identifikovanje svih zainteresovanih strana;
2. Odabir ključnih zainteresovanih strana (oni koji imaju realan ili potencijalno značajan uticaj na razvoj predškolskog obrazovanja u opštini);
3. Analizu svake od ključnih zainteresovanih strana uz pomoć matrice zainteresovanih stra-na.
4.3. Uvod u umrežavanje – uspostavljanje i upravljanje mrežama
Mreža je fleksibilna struktura sačinjena od veza između različitih organizacija i/ili osoba zasnovana na razmeni relevantnih informacija. Postoje različite vrste mreža ali najčešća podela je na poslovne i društvene mreže.
Kada je reč o PVO, mreža se odnosi na predškolsku mrežu sačinjenu od različitih zainteresovanih strana u lokalnoj opštini koje su međusobno povezane kako bi podstakle razvoj i povećanje obuhvata predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Kako bi se uspostavila dobra funkcionalna mreža, važno je imati na umu principe uspešnog partnerstva:
33 |
1. Uzajamnost;
2. Jasno definisana očekivanja, prava i obaveze;
3. Odgovornost i transparentnost.
Ove principe treba da prate poverenje, poštovanje, integritet, kredibilitet i osećaj za vlasništvo kod članova mreže.
Neki od ključnih koraka u uspostavljanju operativne mreže su:
Identifikujte svoje ciljeve. Šta želite da postignete? Kako bi umrežavanje moglo da pomogne?
Identifikujte potencijalne partnere u mreži;
Organizujte sastanak ili diskusiju sa potencijalnim partnerima u mreži kako biste identifikovali zajedničke ciljeve i načine saradnje;
Posvetite podjednaku pažnju pitanjima kako i šta;
Prepoznajte šta možete i šta ne možete da postignete mrežnim pristupom i usmerite svoje napore u skladu sa tim.
4.4. Model za umrežavanje u opštinama
U skladu sa ciljevima Vlade postoje dva glavna zadatka za opštine:
1) Povećati učešće dece u PVO i razvoj PVO uz
2) Poseban fokus na vaspitanje i obrazovanje dece iz osetljivih grupa.
Pitanje je kako poboljšati organizaciju PVO da bi se ovo omogućilo. Kako umrežiti zainteresovane strane? Model organizovanja mreže može da varira zavisno od odlika i kvaliteta opština.
Umrežavanje se može definisati na više načina. Prema jednoj definiciji, umrežavanje je „proširena grupa ljudi sličnih interesa ili briga koji međusobno utiču jedni na druge i ostaju u neformalnom kontaktu radi međusobne pomoći i podrške“.
S obzirom na ciljeve Vlade i zahteve opštinama, interakcija i neformalni kontakti neka-da nisu dovoljni za stvaranje strukture koja će pomoći da se učini sve što je moguće i po-trebno u jednoj opštini. Prema tome, treba da razmotrimo organizaciju i umrežavanje iz tri dela:
1) Kako podržati i implementirati opšte povećanje učešća u PVO?
2) Kako povećati učešće dece iz osetljivih grupa?
| 34
3) Koje bi dodatne članove trebalo da uključimo u mrežu da primaju informacije i podatke u vezi sa razvojem PVO i učešćem dece iz osetljivih grupa i da promovišu učešće u PVO?
Za sve ovo smo identifikovali i naveli niz zainteresovanih strana:
Tabela 3: Potencijalni članovi mrežeDržavne predškolske ustanove Fakulteti i visoke strukovne škole (za obrazovanje vaspitača)Lokalne samouprave Školske uprave
Roditelji Relevantne stručne i visoke škole
Privatni preduzetnici Osnovne škole
Centar za socijalni rad Škole za decu sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom
Zdravstveni centri Dnevni centri za decu/odrasle sa smetnjama u razvoju
Policija Regionalni centri za profesionalno usavršavanje
Nevladine organizacije Nacionalna služba za zapošljavanje
Sportski centri Kulturni centri i biblioteke
Crveni krst Mediji
4.5. Predlozi za uspostavljanje redovne interakcije između zainteresovanih strana
Postoji nekoliko predloga za uspostavljanje interakcije između zainteresovanih strana u opštinskim mrežama predškolskih ustanova. Jedan od predloga je da interresorne komisije postanu centralne tačke sa proširenom listom zadataka koje će koordinisati rad opštinskih mreža budući da su već sačinjene od predstavnika iz tri ili više institucija. Međutim, prema odredbama Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku ovaj posao trenutno nije deo mandata ovih komisija što znači da njihovi stručni članovi ne bi mogli da dobijaju nadokandu za takvu vrstu rada. Zaposleni u LSU koji imaju ulogu koordinatora komisije takođe ne primaju dodatnu naknadu za svoj angažman. Ima inicijativa da se uvedu izmene zakonskog okvira kako bi se pojačali preduslovi za širi man-dat i raznovrsnije zadatke komisija. Ovaj predlog ima veliki praktični potencijal posebno kada je reč o prikupljanju i redovnom ažuriranju podataka. U opštinama koje su formi-rale interresorne komisije koje funkcionalno obavljaju svoju ulogu, prikupljanje podataka i pružanje svih relevantnih informacija za potrebe IMPRES projekta bilo je daleko efikasnije nego u drugim opštinama. Prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o deci moraju biti u potpunosti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Ovaj zakon sprečava razmenu informacija koja bi omogućila identifikovanje dece kojoj je potrebna dodatna podrška.
Predstavnici opština u kojima nije uspostavljena dobra saradnja između institucija jer njima upravljaju različite političke stranke predlagali su da se funkcionisanje mreže (kako i koga uključiti u mrežu, ko će koordinisati rad mreže i koji će biti njeni zadaci) uredi na nivou državnih institucija.
35 |
4.6. Radna grupa za povećanje obuhvata predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Stalno telo koje bi se bavilo povećanjem obuhvata i razvojem predškolskog vaspitanja i obrazovanja mogli bismo da nazovemo radnom grupom. Radna grupa (RG) definiše se kao jedinica ili formacija uspostavljena sa ciljem da se bavi jednim definisanim zadatkom ili aktivnošću. Uzimajući u obzir mnoge dimenzije optimizacije i proširenja mreže predškolskih ustanova – uključujući pružanje usluge PVO u organizacionim jedinicama PU, kao i od strane drugih pružalaca usluge – sastav radne grupe i glavne uloge učesnika mogle bi da budu sledeće:
1. Predstavnik lokalne samouprave kao vođa (koordinator, lider) grupe:
Planiranje opštinskog pristupa PVO;
Određivanje budžeta i finansiranje;
Lokacija/objekti;
Planiranje i upravljenje ljudskim resursima PVO;
Podaci o broju dece predškolskog uzrasta u naseljima koja pripadaju opštini.
2. Direktor PU uz pomoć jednog vaspitača ili drugog zaposlenog u PU i direktor osnovne škole
Informacije i podaci o broju dece predškolskog uzrasta u naseljima
Informacije o porodicama i deci iz osetljivih grupa u naseljima
Praktično planiranje mreže PU kako bi se pripremio detaljan predlog za LSU na temu:
o Planiranja zaposlenih i zapošljavanja novih kadrova;
o Budžeta i finansiranja;
o Predškolskih objekata;
o Drugih pitanja u vezi sa povećanjem obuhvata i razvojem PVO;
Prikupljanje i prosleđivanje statističkih podataka o PVO;
Promovisanje i zastupanje PVO kod porodica;
Saradnja sa interresornim komisijama u cilju identifikovanja dece iz osetljivih gru-pa i njihovih potreba.
| 36
3. Predstavnik centra za socijalni rad
Identifikovanje porodica i dece iz osetljivih društvenih grupa
4. Predstavnik zdravstvenog centra
Identifikovanje dece sa fizičkim i drugim invaliditetima
5. Relevantne nevladine organizacije (NVO)
Identifikovanje porodica i dece iz osetljivih društvenih grupa
Koordinisanje aktivnosti sa PU
Štaviše, u skladu sa pitanjima na dnevnom redu na sastanke radne grupe po potrebi bi se pozivali dodatni članovi čije su znanje i stručnost neophodni:
6. Predstavnik nadležne školske uprave
Trend promene broja učenika u osnovnim školama u opštini
Kapaciteti objekata osnovnih škola
4.7. Interresorne komisije
U skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci de-tetu i učeniku koordinacija aktivnosti u vezi sa decom iz osetljivih grupa trenutno nije deo mandata ovih komisija. Ima inicijativa da se uvedu izmene zakonskog okvira kako bi se pojačali preduslovi za širi mandat i raznovrsnije zadatke komisija. Ovaj predlog ima veliki praktični potencijal posebno kada je reč o prikupljanju i redovnom ažuriranju podataka. U opštinama koje su formirale interresorne komisije koje funkcionalno obavljaju svoju ulogu, prikupljanje podataka i pružanje svih relevantnih informacija za potrebe IMPRES projekta bilo je daleko efikasnije nego u drugim opštinama. Prikupljanje, obrada i korišćenje po-dataka o deci moraju biti u potpunosti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Ovaj zakon sprečava razmenu informacija koja bi omogućila identifikovanje dece kojoj je potrebna dodatna podrška.
Sve opštine su izrazile potrebu za specifičnom obukom u vezi sa funkcionisanjem mreže, ulogama i dužnostima svakog člana, kao i u vezi sa celom mrežom kako bi je učinili funkcionalnijom i uspešnijom.
Interresorna komisija bi:
1. Zadržala svoje početne dužnosti i zadatke;
2. Imala veću odgovornost da identifikuje decu i porodice iz osetljivih grupa;
3. Promovisala i zalagala se za prisustvo dece iz osetljivih društvenih grupa u PVO.
37 |
4.8. Ostali članovi mreže predškolskih ustanova
Važno je da se između svih navedenih zainteresovanih strana napravi dogovor o sarad-nji, na primer kroz potpisivanje memoranduma o razumevanju u kojima bi bile opisane uloge svake strane i imenovane kontakt osobe.
4.9. Načela funkcionisanja mreže
Radna grupa
1. Radnu grupu će uspostaviti lokalna samouprava.
2. Predsedavajući radne grupe će biti predstavnik LSU, bilo bi poželjno da to bude neko ko ima iskustva i bavi se zadacima u obrazovnom sektoru.
3. Zamenik predsedavajućeg će biti direktor PU.
4. Jedan zaposleni PU će učestvovati na sastancima i događajima radne grupe i pomaga-ti predsedavajućem i zameniku predsedavajućeg sa pripremama. Bilo bi poželjno da je pomenuti zaposleni zainteresovan i da ima iskustva sa planiranjem, podacima i statistikom u vezi sa obrazovanjem i PVO.
5. Sastanci će biti organizovani u prostorijama PU ili u prostorijama LSU.
6. Formalne procedure će biti usvojene:
6.1. Agenda sastanka uključujući predloge za usvajanje
6.2. Vođenje zapisnika tokom sastanaka
6.3. Odluke
6.3.1. Odluke koje treba mreža da implementira
6.3.2. Odluke koje su predložene LSU
6.3.3. Razmenu informacija između članova
6.4. Drugo
7. Godišnje će se održati bar 6 sastanaka sa sledećim glavnim temama:
7.1. Avgust: Plan akcije za jesenji semestar
7.2. Septembar: Predlog budžeta za narednu godinu
7.3. Decembar: Plan akcije za prolećni semestar
7.4. Mart: Godišnji izveštaj sa statistikom
| 38
7.5. Maj: Plan akcije za letnji period
7.6. Jun: Strateško i srednjoročno planiranje
Interresorna komisija
1. Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku koji propisuje zadatke i dužnosti interresorne komisije trebalo bi da bude dopunjen i da sadrži proširenje mandata komisije da generalno identifikuje porodice i decu iz osetljivih grupa.
2. Komisija dva puta godišnje podnosi izveštaj radnoj grupi o pitanjima u njenoj na-dležnosti.
3. Članovi komisije će povremeno prijavljivati radnoj grupi pojedinačne slučajeve u okvirima koje propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Ostali članovi mreže
1. Oni se imenuju i obavezuju da daju svoj doprinos mreži u skladu sa svojom ulogom.
2. Na zahtev radne grupe i komisije oni pružaju informacije i podatke ovim dvema in-stancama.
4.10. Umrežavanje pilot opština (susedne opštine i opšte umrežavanje)
Iako umrežavanje opština do sada nije bilo prioritet, iskustvo pokazuje da je izuzetno korisno formirati ovakvu mrežu. Kroz međusobnu saradnju i razmenu ideja, opštinske radne grupe i druge zainteresovane strane mogu da rade na unapređenju PVO u svojim opštinama. Osim toga, u okviru mreža mogu da se organizuju različite zajedničke aktiv-nosti u domenu stručnog usavršavanja zaposlenih u PVO, a mogu i da se udruže snage u obraćanju donosiocima odluka i zalaganju za strateška i pravna rešenja koja bi poboljšala uslove za pružanje usluga PVO. (Pogledati više na str. 91).
39 |
5. Kako povećati broj upisane dece iz osetljivih grupa u predškolsko obrazovanje i vaspitanje? *
Povećanje inkluzije dece iz osetljivih grupa mora da se implementira postepeno. Kod zaposlenih u predškolskim ustanovama i kod roditelja javiće se otpor inkluzivnom obrazovanju jer je neophodno da prođe neko vreme da bi se promenili stavovi. Međutim, ta promena će se svakako dogoditi, kao što se dogodila i u drugim zemljama. Za početak je korisno da se prave simulacije na osnovu trenutnog stanja u vezi sa segregacijom i inkluzijom dece.
5.1. Ograničenja
Glavno ograničenje tokom sprovođenja analize upisa dece predškolskog uzrasta iz najosetljivijih grupa u pilot opštinama predstavljao je nedostatak pouzdanih podataka o ukupnom broju dece iz osetljivih grupa, kao i njihovom učešću u PVO. Na opštinskom nivou ne postoje statistički podaci o deci sa smetnjama u razvoju, deci izloženoj siromaštvu, Romskoj deci i deci iz ruralnih oblasti. Predškolske ustanove nemaju evidenciju pomenutih informacija, pogotovo kada je reč o podacima u vezi sa decom iz ruralnih oblasti i decom sa smetnjama u razvoju.
5.2. Obuhvat dece iz osetljivih grupa 5.2.1. Obuhvat dece izložene siromaštvu u 15 opština
Podaci ukazuju na činjenicu da je u pilot opštinama samo mali broj dece iz porodi-ca koje primaju finansijsku socijalnu pomoć ili dečji dodatak upisan u PVO. U Užicu i Aranđelovcu je manje od 10% dece uzrasta od 6 meseci do 5.5 godina iz porodica koje primaju dečji dodatak upisano u PU; u Šapcu 10%; u Beočinu i Malom Zvorniku 22%; Gadžinom Hanu 31%; Ražnju 39% i Surdulici 44%. To znači da se veliki broj dece izlo-žene siromaštvu nalazi izvan sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja3.
Glavni razlozi zašto deca iz najsiromašnijih porodica nisu uključena u PVO jesu finansijske poteškoće, nedostatak svesti roditelja o značaju obrazovanja dece u ranom det-injstvu (ili činjenica da mnoge siromašne porodice daju prioritet konkretnijim materijalnim elementima kvaliteta života, umesto obrazovanju kao dugoročnoj investiciji) i kompliko-vane administrativne procedure (brojna dokumenta koja moraju da se prikupe i podnesu). U većini opština roditelji moraju da prilože dokaz da su zaposleni, međutim veliki broj roditelja radi bez zvanične prijave („na crno“ 4).
* Detaljniju analizu možete pročitati u Analizi situacije, str. 41-53.3 Dodatak 5 u Analizi situcaije – Socio-ekonomski status porodica4 Istraživanje višestrukih pokazatelja stanja i položaja dece i žena u Srbiji MICS 4, UNICEF 2011
| 40
5.2.2. Obuhvat dece iz ruralnih oblasti u 15 opština
Stopa pristupa dece iz ruralnih oblasti nije u potpunosti zadovoljavajuća u 15 pilot opština. Većina dece iz ruralnih oblasti uključena je u PPP, ali broj mlađe dece uključene u PVO je ograničen. Razlozi su različiti: nezaposleni roditelji i/ili babe i dede čuvaju decu; prostorna ograničenja – PU nema objekte u ruralnim oblastima; problem transporta nije rešen – prevoz do postojećih vrtića je ili loš ili ne postoji (često nema ni mesnog ni međumesnog javnog prevoza); geografska udaljenost; finansijski uslovi, odnosno sveopšte siromaštvo koje se ogleda u tome da roditelji ne mogu da priušte PVO.
Prema informacijama sakupljenim putem grupnih sastanaka sa članovima radnih gru-pa, prisustvo dece iz ruralnih oblasti bi moglo da se poboljša ako bi trajanje programa bilo prilagođeno seoskim domaćinstvima (poludnevni programi). Takođe, ključno je da se reše problemi sa transportom dece do postojećih ustanova ili da se organizuju i drugi programi, kao što je putujući vrtić ili putujući vaspitač.
5.2.3. Obuhvat dece romske nacionalnosti u 15 opština
Teško je dati preciznu procenu obuhvata romske dece predškolskim vaspitanjem i obra-zovanjem na lokalnom nivou, budući da nema tačnih statističkih podataka o ukupnom broju romske dece u opštini5. Štaviše, pri upisu dece u PU ne vodi se evidencija o njihovom etnič-kom poreklu zato što je to zabranjeno trenutnim zakonom i moglo bi da se tretira kao povre-da građanskih prava i diskriminacija. U svim opštinama se procenjuje da je obuhvat romske dece programima PVO veoma nizak, pogotovo kada je reč o deci iz neformalnih naselja. Ove procene su u skladu sa pokazateljima niskog obuhvata romske dece na nacionalnom nivou (8% dece uzrasta do 5.5 godina, MICS4).
Najveći razlozi za neuključivanje dece romske nacionalnosti su: materijalni status po-rodica, nizak obrazovni status porodica i neuviđanje značaja obrazovanja dece generalno, kao i slabo znanje srpskog jezika. Kao jedan od razloga za nepotpuni obuhvat romske dece PPP navodi se i nedostatak svesti roditelja da je PPP obavezan za svu decu.
Analiza je pokazala da opštinske vlasti i predškolske ustanove često imaju različito shvatanje ciljeva i mehanizama za obezbeđivanje veće inkluzije romske dece u sistemu PVO (deca romske nacionalnosti se primaju u PU po preporuci centra za socijalni rad; za romsku decu se organizuju posebne grupe i posebni programi; ciljane programe za porodice i decu romske nacionalnosti sprovode NVO i Crveni krst).
5 Ovo je samo deo šireg problema nepostojanja tačnih statističkih podataka o romskom stanovništvu u Srbiji uopšte. Podaci zvanične statistike uvek se razlikuju od procena koje daje civilni sektor koji se bavi pitanjima Roma. Do-datni faktor je i činjenica da se određeni deo populacije ne izjašnjava kao Rom tokom popisa, ali se izjašnjavaju kao Romi tokom nekih drugih sakupljanja podataka.
41 |
5.2.4. Obuhvat dece sa smetnjama u razvoju u 15 opština
Broj dece sa smetnjama u razvoju koja su uključena u sistem PVO je u porastu u pos-lednjih nekoliko godina. Shvatanje koncepta inkluzije varira između različitih opština, što direktno utiče na obuhvat dece sa smetnjama u razvoju u standardnom sistemu PVO i na sprovođenje zakonskih odredbi. Razlozi zašto veliki broj dece sa smetnjama u razvoju nije uključen u PVO mogu da se podele na sistemske i porodične. U opštinama koje se suoča-vaju sa nedostatkom kapaciteta, jedan od problema koji nastaje kada se u PU primi dete sa smetnjama u razvoju jeste činjenica da u tom slučaju broj dece u grupi mora da se smanji za troje. Posledica toga je da u opštinama koje imaju nedovoljno kapaciteta da prime svu decu, deca sa smetnjama u razvoju ostaju na listama čekanja. Štaviše, jedan broj vaspitača je izrazio zabrinutost da možda nisu adekvatno obučeni za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, a neki od njih su čak pokazali i nedovoljno motivacije. Primarni porodični razlozi za neuključivanje dece sa smetnjama u razvoju su: strahovi roditelja/staratelja da dete neće biti dobro prihvaćeno, da mu/joj neće biti pružena adekvatna briga i nega, kao i „skrivanje“ dece, naročito u nerazvijenim sredinama.
Prema podacima DILS projekta za obrazovanje, u avgustu 2012. godine osnovana je 1516 interresorna komisija, a od čega je šest interresornih komisija na među-opštinskom nivou u skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku7 koji dozvoljava ovu mogućnost. Još uvek ima pet opština koje nemaju ove komisije. Interresorne komisije mogu da vode evidenciju samo o deci za koju je pokrenuta procedura procene potreba za dodatnom podrškom, a moguće je da ima dece sa smetnjama u razvoju van ove procedure.
Članovi radne grupe smatraju da bi obuhvat dece sa smetnjama u razvoju mogao da bude veći. Oni dele mišljenje da je neophodno podizati svest roditelja dece sa smetnjama u razvoju, kao i da mediji treba da preuzmu značajniju ulogu u ovom procesu. Kao jedan od motivacionih faktora naveli su diskusije između roditelja dece koja idu u vrtić i roditelja dece koja ne idu o napretku koji su napravila deca koja su išla u predškolsko.
6 Interresorne komisije se sastoje od 3 stalna člana, jedan po ključnom resoru – obrazovanje (školski psiholog), zdravlje (pedijatar) i socijalna zaštita (socijalni radnik) i dva povremena člana koja se dodeljuju svakom detetu kako bi deca imala adekvatnu podršku tokom procedure procene (pogledati Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, član 6)7 Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku (Službeni glasnik Republike Srbije,63/10, član 7)
| 42
6. Metodologija za optimizaciju mreže predškolskih ustanova zasnovana na podacima i pokazateljima
6.1. Optimizacija mreže predškolskih ustanova
U procesu razvoja metodologije za optimizaciju PVO na lokalnom nivou neophodno je uzeti u obzir pokazatelje ciljeva i vršiti „benčmarking“8, tj. upoređivanje sa relevantnim akterima. Umesto termina optimizacija, možemo da koristimo i reč unapređivanje koja se nalazi u imenu projekta IMPRES. Prilikom navođenja kriterijuma za optimizaciju/pobol-jšanje važno je imati na umu da su ciljevi definisani za različite kriterijume međusobno u suprotnosti – zato mora da se pronađe ravnoteža između ciljeva. Kao i svaki drugi proces, faktori koji utiču na PVO mogu da se prikažu uz pomoć opšteg grafikona:
Grafikon 1: Faktori koji utiču na PVO
Razvojni ciljevi se uobičajeno izražavaju kao rezultati napora da se promeni postojeće stanje, odnosno kao očekivani uticaji izvršenih napora i aktivnosti. Kvalitativni razvojni ciljevi bi trebalo da se pretvore u kvantitativne pokazatelje, kao što je Vlada Republike Srbije učinila postavljanjem kvantitativnih ciljeva za povećanje obuhvata PVO. Pokazatelji učinka nacionalne politike prema društvu zovu se pokazatelji uspeha (efektivnosti) i tu spa-da npr. stopa primene nacionalnih ciljeva u domenu PVO. Odnos inputa9 i konkretnih rezu-ltata je pokazatelj produktivnosti (operativne efikasnosti) funkcija i procesa koji proizvode javne usluge ili dobra. U kontekstu PVO, pokazatelj produktivnosti se uglavnom izražava kroz odnos broja dece i vaspitača/ica ili odnos između površine objekta i broja dece u ob-8 Postoje različite definicije benčmarkinga, ali u osnovi se može reći da benčmarking predstavlja proces siste-matskog i kontinuiranog merenja i upoređivanja sopstvenog poslovanja s najboljom praksom u cilju poboljšavanja vlastitog poslovanja.9 Eng. Inputs – definišu se kao robe i usluge neophodne da bi se preduzele akivnosti. Videti u: Pristup putem logičkog okvira (LFA), NORAD, decembar 2003, strana 13. URL: http://www.pirgos.rs/arhiv/LFA%20prirucnik.pdf
Potrebe DruštvoUticaji
Rezultati
CiljeviInputi
Ulaganja Faktori proizv.
FunkcijeProcesi
Konkretni rezultatiDobra i usluge
Merenje
Kvalitet
Produktivnost
Ekonomija
Efektivnost
1. 3.
2.
43 |
jektu odnosno broj m2 po detetu u objektima PU. Ekonomska efikasnost meri se odnosom ulaganja i konkretnih rezultata. U kontekstu PVO ekonomska efikasnost izražava se kroz odnos troškova po detetu. U ovom pristupu ne smemo da zaboravimo dimenziju kvaliteta. Kvalitet je usko povezan sa uspešnošću javnih funkcija i procesa. Dobar kvalitet javnih funkcija će poboljšati konačne rezultate (uspešnost). Dobar kvalitet procesa i funkcija čine rad sa decom prijatnim i ispunjavajućim, čime se poboljšavaju rezultati PVO. Konačno, dobar kvalitet resursa, ljudskog rada, objekata, sredstava za rad i uspešna organizacija čine ključ uspeha PVO.
6.2. Različiti aspekti optimizacije
Postoje mnoge dimenzije (kriterijumi) pristupa optimizaciji privatnih i javnih usluga:
Kvantitet usluga PVO – potražnja i obuhvat dece u odnosu na potencijalni broj dece;
Dostupnost PVO;
Kvalitet PVO;
Pružanje i kvalitet dodatnih usluga;
Kvantitet i kvalitet ljudskih resursa PVO;
Fizički resursi PVO; objekti i prostori PU, vaspitna i obrazovna sredstva za rad;
Ekonomske implikacije PVO – prihodi i rashodi.
Kada je reč o privatnom sektoru, potražnja za PVO dugoročno određuje kriterijume za optimizaciju. Državno PVO je u mnogo većoj meri zavisno od ponude nego od potražnje i zato je veoma bitno precizno definisanje i analiza kriterijuma i metoda za optimizaciju mreže predškolskih ustanova.
Prilikom određivanja pristupa optimizaciji pružanja usluga mogu se dobiti različiti re-zultati u zavisnosti od kriterijuma koji se primenjuju. Zato se pri definisanju optimalnog stanja ili očekivanih ishoda optimizacije mora uspostaviti ravnoteža između različitih krit-erijuma. Kriterijumi koji se odnose na resurse i ekonomske implikacije mogu da se posma-traju i kao ograničenja u procesu optimizacije. S druge strane, optimizacija pružanja uslu-ga se često posmatra kao pronalaženje najekonomičnijeg načina da se proizvede unapred određena količina i kvalitet usluga, kao što je slučaj sa ciljevima koje je postavila Vlada Republike Srbije. U svakom slučaju, odabir kriterijuma za optimizaciju je uvek politički motivisan, bilo da se odluka donosi na lokalnom (lokalna samouprava, skupština opštine) ili nacionalnom nivou (Vlada, skupština).
U razmatranju procesa optimizacije mreže predškolskih ustanova u Srbiji, pokušavamo da usvojimo praktičan i izvodljiv pristup koji bi mogao da se primeni kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou.
| 44
6.2.1. Kvantitet i obuhvat – efektivnost i efikasnost
Ministarstvo prosvete i nauke i Vlada republike Srbije su postavili sledeći niz ciljeva za razvoj i povećanje obuhvata i mreže PVO:
1. Da do 2015. godine 70% dece (3-7 godina) bude obuhvaćeno predškolskim vaspitan-jem i obrazovanjem, sa posebnim fokusom na decu iz osetljivih grupa (deca na selu, romska deca, deca sa smetnjama u razvoju);
2. Da do 2015. godine sva deca budu obuhvaćena pripremnim predškolskim programom (PPP);
3. Da do 2020. godine 80% dece bude obuhvaćeno predškolskim vaspitanjem i obrazo-vanjem (deca uzrasta od 4 godine do PPP).
4. Da se udvostruči broj predškolskih objekata.
Konkretno određivanje kriterijuma za optimizaciju vršiće se u odnosu na ove i druge ciljeve koje postavlja Vlada Republike Srbije. Vlada razmatra novu strategiju za obrazo-vanje, a kriterijumi će biti revidirani u skladu sa strategijom koja bude usvojena.
U Metodološkom priručniku za upravljanje i optimizaciju mreža predškolskih ustanova (IMPRES, 2014) početnu tačku za računanje predstavljaju podaci o trenutnom obuhvatu PVO (iz 2012. i 2013. godine) i procena obuhvata dece iz osetljivih grupa (deca iz ruralnih područja, deca sa smetnjama u razvoju, Romi i deca iz siromašnih porodica).
Kako bi se procene produžile na period do 2015. i 2020. godine, koristiće se projek-cije broja dece predškolskog uzrasta u pilot opštinama. Štaviše, demografska predviđanja u okviru procesa optimizacije uključiće i procenu broja dece školskog uzrasta s obzirom na to da je neophodno posmatrati kapacitete predškolskih ustanova i osnovnih škola kao jedinstvenu celinu. Najnovije projekcije Republičkog zavoda za statistiku zasnovane na rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine bi trebalo da budu dostupne, ali u ovom trenutku ne raspolažemo njima. Za potrebe optimizacije koristiće se projekcije broja dece u relevantnim uzrasnim grupama za periode 2012 – 2015. i 2016 – 2020. godine.
Krajnji razultat izračunavanja biće podatak o trenutnim kapacitetima PVO kao i proce-na potencijalne potražnje za PVO do 2015. i 2020. godine. U skladu sa tim, biće moguće izračunati sledeće:
1. Obuhvat PVO 2015. i 2020. godine u okviru trenutnih kapaciteta.
2. U kojoj meri će biti potrebno da se povećaju kapaciteti PVO da bi se dostigao obuh-vat od 70% (2015) i 80% (2020).
3. Procena potrebe za povećanjem kapaciteta za decu iz osetljivih grupa ne može lako da se napravi budući da nije moguće saznati podatak o trenutnom broju dece u spomenutim grupama. Procene i projekcije u vezi sa decom iz osetljivih grupa moraće da se prave na osnovu znanja i procena lokalnih vlasti.
45 |
6.2.2. Dostupnost – efektivnost i efikasnost
Dostupnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja u opštinama odnosi se na konkretnu fizičku udaljenost predškolskih ustanova od domova u kojima žive deca i načine na koje deca svakodnevno dolaze do vrtića. Dostupnost je direktno povezana sa obuhvatom zato što otežan pristup PU često dovodi do smanjenog obuhvata, pogotovo kada je reč o deci iz osetljivih grupa i deci iz ruralnih područja.
Čak i ako nisu dostupni podaci o trenutnom stanju, preporučuje se da PU počnu na godišnjem nivou da prikupljaju sledeće podatke:
Udaljenost (okvirno) i prosečnu razdaljinu od domaćinstava do predškolske usta-nove;
Broj dece za koju PU organizuje prevoz;
Posebna pažnja treba da se posveti različitim kategorijama dece iz osetljivih grupa.
U procesu optimizacije udaljenost domova od predškolskih ustanova predstavlja značajan podatak zato što ukazuje na količinu vremena koje roditelji i deca svakodnevno utroše na dolazak i odlazak u vrtić, kao i na finansijske troškove koje snose ili roditelji ili opština ukoliko organizuje prevoz dece.
6.2.3. Kvalitet – efektivnost
Kriterijumi kojima se meri kvalitet su raznovrsni i teško ih je odrediti. Kvalitet PVO može ukratko da se definiše kao set dodatnih vrednosti koju dobijaju deca pohađajući predškolsko vaspitanje i obrazovanje, a te vrednosti su značajne u životu i daljem školo-vanju . Nažalost, ne postoje način i sredstva uz pomoć kojih bi ova dodatna vrednost mogla precizno da se izmeri. Ovim pitanjem bavi se veliki broj međunarodnih studija i na osnovu njihovih rezultata došlo se do sledećih zaključaka10:
Postoji mnogo dokaza da učešće u kvalitetnom predškolskom vaspitanju i obra-zovanju ima dugoročne koristi za uspeh i socijalizaciju tokom daljeg školovanja i karijere pojedinca zato što podstiče učenje u kasnijim fazama života.
Iskustva iz Evrope i SAD pokazuju da programi vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu, pogotovo oni koji su usmereni na decu u nepovoljnom socio-ekonoms-kom položaju, mogu da proizvedu znatne pozitivne socio-ekonomske dobrobiti koje se prenose i u odraslo doba.
Ovi pozitivni efekti uključuju bolji uspeh u školi, neponavljanje razreda, višu stopu zaposlenosti, bolje zarade, prevenciju kriminala, kvalitetnije porodične odnose i bolje zdravlje. Međutim, da bi sistem obrazovanja uspešno nadoknadio nedostat-ke sa kojima se suočavaju deca iz devaforizovanih društvenih grupa, predškolski programi moraju da se dopune i kasnijim intervencijama poput pružanja podrške u učenju jezika i socijalnom prilagođavanju. U suprotnom će pozitivni efekti PVO
10 Radni dokument Evropske komisije za Savet EU i Evropski parlament: Efikasnost i jednakost u evropskim sistemima obrazovanja i obuke {SEC(2006) 1096}
| 46
početi vremenom da nestaju. Izostanak ulaganja u učenje u ranom uzrastu dovodi do toga da se u kasnijim fazama života znatno više troši na „popravne” mere u vezi sa kriminalom, zdravljem, nezaposlenošću i drugim socijalnim pitanjima.
Posebna pažnja treba da se posveti odabiru vrste programa i pedagoških pristupa koji se primenjuju u radu sa decom. Programi koji su podjednako posvećeni učenju i razvoju ličnih i socijalnih kompetencija uglavnom daju bolje rezultate a samim tim i bolje utiču na dalji život pojedinaca.
U mnogim zemljama mora da se poveća broj posebno obučenih vaspitača i vaspi-tačica. Učešće roditelja je takođe od ključne važnosti za uspeh predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Kada je reč o deci iz osetljivih društvenih grupa, učešće roditelja može da se podstakne kroz njihovo obrazovanje i programe dosezanja. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje donosi najveću dobit u kontekstu dostignuća i društvene prilagođenosti dece. Zemlje članice EU bi trebalo više da ulažu u PVO kao efikasno sredstvo koje postavlja osnovu za dalje učenje, sprečava napuštanje škole i povećava jednakost postignutih rezultata i opšti nivo veština.
Ulaganja u PVO, pogotovo kada je reč o deci iz osetljivih grupa, donose najveću dodatnu vrednost u poređenju sa ostalim ulaganjima u sektoru obrazovanja. Ovaj podatak ilustruje grafikon 2 koji je nastao zajedničkim naporima deset istaknutih univerzitetskih profesora u oblastima obrazovanja i ekonomije.
Grafikon 2: Povraćaj investicija na različitim nivoima doživotnog učenja
Grafika 1: Povraćaj investicija na različitim nivoima doživotnog učenja
Stopa povraćaja
Predškolskoobrazovanje
Osnovna isrednjaškola
Visokoobrazovanje
Obrazovanjeodraslih
Uzrast
Deca lošeg socio-ekonomskog porekla
Deca dobrog socio-ekonomskog porekla
Izvor: Cunha et al (200d), adaptirao EENEE
47 |
Opšta definicija kvaliteta, poput gore objašnjenih dodatnih vrednosti koje stvara PVO nije naročito korisna kao kriterijum u procesu optimizacije. Ipak, moguće je postavi-ti jedan od značajnih pokazatelja kvaliteta koji može da se izmeri ili proceni – veličinu grupe. Dokazano je da broj dece u grupama i odnos broja dece prema broju odraslih (zaposlenih u PU) utiče na dodatnu vrednost koju PVO pruža deci. Ovi odnosi su posebno značajni kada je reč o grupama u pripremnim predškolskim programima.
Prilikom definisanja kriterijuma kvaliteta u opštinama, preporučljivo je da se na-cionalni standardi postave kao merilo kvaliteta iako znamo da se ti standardi ne primen-juju u svim predškolskim ustanovama. U skladu sa zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (član 30) nacionalni kriterijumi za broj dece po vaspitnim grupama su sledeći:
Tabela 4: Kriterijumi za maksimalni broj dece po vaspitnim grupama
Vaspitna grupa – uzrast Broj dece u vaspitnim/razvojnim grupama
6 meseci do 1 godine 71 do 2 godine 122 do 3 godine 163 do 4 godine 204 godine do polaska u školu 24PPP 26Deca na bolničkom lečenju do 15Deca sa smetnjama u razvoju razvojna grupa 4 do 6Mešovite vaspitne grupe uzrasta 1-3 godine 12Mešovite vaspitne grupe uzrasta od 3 godine do školskog uzrasta 20Mešovite vaspitne grupe uzrasta od 2 godine do školskog uzrasta 15
Naš zadatak je da uporedimo trenutne veličine vaspitnih grupa po opštinama sa nacional-nim kriterijumima i izračunamo sledeće:
Koliki bi bio obuhvat ukoliko bi se ispunjavali kriterijumi za veličinu vaspitnih grupa?
Koliki bi bio obuhvat u 2015. i 2020. godini u okviru trenutnih kapaciteta PVO i u skladu sa demografskim projekcijama i navedenim nacionalnim kriterijumima?
Potrebu za povećanjem kapaciteta uzimajući u obzir demografske projekcije i propisane veličine vaspitnih grupa kako bi se postigao cilj od 70% obuhvata u 2015. i 80% obuhvata u 2020. godini.
6.2.4. Pružanje i kvalitet dodatnih usluga – operativna i ekonomska efikasnost
Postoji čitav niz dodatnih usluga koje su dostupne ili mogu biti dostupne deci koja pohađaju predškolsko i/ili njihovim roditeljima i porodicama poput obroka, zdravstvene i socijalne zaštite, prevoza i drugih usluga. Sve ove usluge predstavljaju značajan trošak za sistem PVO i potrebno je doneti odluku da li će PU same pružati ove usluge ili će angažo-
| 48
vati nekoga da ih pruži. Kvalitet pružanja dodatnih usluga je moguće izmeriti, kao što i praktikuju neke opštine. U ovu svrhu mogu da se koriste upitnici kako bi se dobila povratna informacija od roditelja. Mogao bi da se napravi model upitinika koji bi se koristio u celoj državi i koji bi PU mogle da prilagođavaju prema sopstvenim potrebama.
6.2.5. Ljudski resursi – operativna efikasnost
Kada je reč o ljudskim resursima, misli se na broj i raspodelu vaspitača/ica i osta-lih zaposlenih u sistemu PVO kao i na njihovo stručno usavršavanje. Broj vaspitača/ica i medicinskih sestara direktno je povezan sa brojem i veličinom vaspitnih grupa. Odnos između broja dece i broja zaposlenih može da se upotrebi kao važan pokazatelj u procesu optimizacije. Možemo takođe da upotrebimo dostupne podatke o budžetskim izdvajanjima za organizovanje internih obuka za zaposlene u PVO kao pokazatelj za to koliko se ulaže u njihov profesionalni razvoj.
6.2.6. Fizički resursi: objekti, prostor i didaktička sredstva – operativna i ekon-omska efikasnost
Opšti kriterijumi u vezi sa fizičkim resursima podrazumevaju da objekti i prosto-ri predškolskih ustanova pružaju sigurnu, stimulativnu i funkcionalnu sredinu za razvoj i učenje, kako za decu, tako i za zaposlene. Pored opštih građevinskih propisa postoje i specifični propisi koji određuju posebne kriterijume za izgradnju predškolskih objekata. Prema tim propisima prostorije za decu uzrasta od jedne do sedam godina treba da budu površine bar 50m2, sa visinom plafona od 2.8m tj, zapremina prostora po detetu treba da iznosi 10 kubnih metara. Propisano je takođe i kako treba da budu orijentisani prozori, na kojoj visini se postavljaju električni priključci i slično.
Izgradnja predškolskih objekata mora da bude u potpunosti u skladu sa opštim građevinskim propisima pre svega kako bi bili zadovoljeni sigurnosni kriterijumi. Pored toga u predškolskim ustanovama treba da se obezbedi sigurna, funkcionalna i kvalitetna sredina za učenje. Kvalitet prostora i objekata može da se proveri inspekcijom a neki od fizičkih resursa mogu i da se kvantitativno izmere, na primer:
Broj i površina prostora i objekata u poređenju sa državnim normama;
Površina u m2 po detetu;
Procena kvaliteta sredine za učenje i igru na osnovu razgovora sa zaposlenima, roditeljima i decom.
6.2.7. Ekonomske implikacije izražene kroz prihode i rashode – ekonomska efikasnost
Rashodi u domenu pružanja javnih usluga uvek predstavljaju ograničavajući faktor kada je reč o razvoju i povećanju kvantiteta i kvaliteta usluge. Isto važi i za predškolsko vaspitanje i obrazovanje a glavne stavke rashoda su sledeće:
49 |
Plate i doprinosi za zaposlene;
Troškovi održavanja prostora i objekata;
Drugi tekući troškovi;
Investicije.
Pored rashoda u analizi PVO moramo da uzmemo u obzir i izvore finansiranja. Glavni izvori finansiranja PVO su:
Opštinski budžet;
Naknada koju plaćaju roditelji;
Republički udeo u finansiranju plata za vaspitače/ice koji drže nastavu u okviru PPP i državni grantovi;
Donacije.
Benčmarking, praćenje i projekcije ekonomskih implikacija razvoja PVO rade se na osn-ovu proračuna jedinice rashoda/prihoda po detetu:
Ukupni rashodi i jedinica rashoda po detetu;
Ukupni prihodi i jedinica prihoda po detetu;
Udeo različitih izvora u finansiranju.
Napravićemo proračune ekonomskih implikacija (prihodi i rashodi) različitih pristupa op-timizaciji PVO.
| 50
7. Logički okvir za upravljanje i planiranje predškolskog vaspitanja i obrazovanja i kapaciteta obrazovanja u opštinama
U opisu IMPRES projektnog zadatka navodi se da je osnovna svrha Metodološkog priručnika razvijenog u okviru projektnih aktivnosti da pomogne opštinama u procesu planiranja i optimizacije mreže predškolskih ustanova. Metodološki okvir koji je pred-stavljen u priručniku trebalo bi takođe da bude primenljiv na nivou cele države, kao i za planiranje i praćenje mreže po regionima.
U nastavku sledi nacrt logičkog okvira za razvoj, planiranje i pravljenje projekcija kapaciteta PVO, PPP i osnovnog obrazovanja koji se sastoji od sledećih elemenata:
1. Scenario zasnovan na ceteris paribus pretpostavci, što znači da se samo jedan spoljni faktor u prosvetnom sektoru menja na predviđeni način dok sve ostale promenljive ostaju iste. Glavni faktori u ovom scenariju su broj dece predškolskog i školskog uzrasta u 2013 – 2015 – 2020. godini i nacionalni ciljevi za obuhvat PVO.
2. Pripremni predškolski program i osnovno obrazovanje su obavezni. Zato moraju sva deca da budu obuhvaćena PPP i osnovnim obrazovanjem do 2015. godine.
3. Strategija i plan uticaja spoljnih faktora na potrebe za kapacitetima predškolskog i osnovnog obrazovanja:
Broj dece u opštini i naseljima u sklopu opštine;
Nacionalni ciljevi za povećanje obuhvata;
U sklopu ovih faktora – razvojne potrebe sistema obrazovanja i školske mreže i kapaciteti opštine:
i. Potreba za povećanjem/smanjenjem kapaciteta;
ii. Preraspodela kapaciteta od škole do škole i između različitih nivoa obrazovanja;
Unapređenje kvaliteta obrazovanja i škola (npr. formiranje manjih vaspit-nih grupa i/ili uvođenje dodatnih prostora za postojeće grupe).
4. Eventualne izmene u sistemu obrazovanja i promene broja dece uticaće na strate-giju i plan i zahtevati njihovu reviziju. Zbog toga bi trebalo da postoje strategi-ja i plan i na lokalnom nivou koji će se prilagođavati u skladu sa promenama u prosvetnom sektoru i promenama okolnosti u opštini. Preporučljivo je da se plan predškolskog i osnovnog obrazovanja ažuriraju jednom godišnje.
51 |
5. Na osnovu prognoza za budućnost kao i informacija, podataka i pokazatelja u vezi sa trenutnim rashodima, finansiranjem i resursima u obrazovanju, biće omogućeno planiranje sledećih aspekata:
Potreban broj vaspitača/ica i nastavnika/ica i ostalih zaposlenih;
Finansijski uticaji – prihodi i rashodi;
Potrebni prostorni kapaciteti.
Sledeći koraci za pripremu ceteris paribus scenarija (0 – alternative) i strategije za unapređenje PVO predstavljaju idealni model. Neki od faktora i promenljivih koji utiču na optimizaciju su dvosmisleni i zato procene moraju da se prave u toku procesa planiranja.
Osnovni cilj ove vežbe je da se napravi okvir za razmatranje i analizu načina na koje se podaci i pokazatelji objašnjeni u nastavku i navedeni u prilogu koriste u procesu una-pređenja PVO. Došlo se do zaključka da u procesu optimizacije nije dovoljno posmatrati samo PVO i PPP, već da mora bar još osnovno obrazovanje da bude uključeno u ovaj pristup, kao drugi element i kapacitet obrazovne mreže u opštinama.
7.1. Baza podataka za planiranje, praćenje i nadgledanje (monitoring)
Upoznajte trenutnu situaciju. Ako je moguće, uporedite je sa drugima, procenite i ana-lizirajte kako ste došli do trenutne situacije.
Osnovu svakog planiranja i optimizacije čini poznavanje i analiza trenutne situaci-je. U ovom trenutku opštine nemaju dovoljno razvijenu bazu podataka u vezi sa decom predškolskog uzrasta i učešćem dece u PVO. Za lokalne samouprave, njihova odeljenja/odseke koji se bave obrazovanjem i predškolske ustanove je neophodno da razviju bazu statističkih podataka i pokazatelja koji bi se koristili u planiranju i optimizaciji mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola.
Pored lokalnih i nacionalnih potreba veoma je bitno da podaci koje LSU dostavlja-ju Republičkom zavodu za statistiku ispunjavaju standarde koje su propisali UNESCO, EUROSTAT i OECD kako bi Srbija mogla da bude predstavljena u međunarodnim statis-tikama i pokazateljima o obrazovanju. UNESCO je razvio Međunarodnu standardnu kla-sifikaciju obrazovanja (ISCED) kako bi omogućio upoređivanje obrazovne statistike i po-kazatelja između zemalja na osnovu zajedničkih i međunarodno priznatih definicija. Podaci o obrazovanju se prikupljaju u skladu sa ISCED u Međunarodnom zborniku podataka o obrazovanju UNESCO/OECD/EUROSTAT (UOE).
Ministarstva prosvete i državni zavodi za statistiku zaduženi su da dostave podatke prikupljene iz administrativnih izvora za UOE bazu podataka u skladu sa međunarodnim standardima, definicijama i klasifikacijama. Podaci se prikupljaju jednom godišnje i obuh-vataju izveštaj o rezultatima obrazovnih ustanova, političke odluke koje oblikuju obrazo-vanje, ljudske i finansijske resurse koji se ulažu u prosvetu, strukturu obrazovnih sistema i ekonomske i društvene rezultate obrazovanja. Osnovna svrha ove baze podataka je da se izvrši analiza i objave pokazatelji o funkcionisanju, razvoju i uticaju obrazovanja od ranog
| 52
uzrasta, kroz čitav tok formalnog obrazovanja, pa do doživotnog učenja. Na osnovu ovih podataka jednom godišnje se objavljuju dve ključne publikacije: „Obrazovanje na prvi pogled“ i „Analiza obrazovnih politika“. Sve definicije i konvencije koje se primenjuju u UOE bazi kao i metodologije za prikupljanje objavljenih statistika i pokazatelja koji proističu iz statistike predstavljene su u OECD Priručniku za međunarodnu komparativnu obrazovnu statistiku: Koncepti, standardi, definicije i klasifikacije.
Statistički podaci o obuhvatu PVO prikupljaju se u skladu sa sledećim definicijama obuhvata programima vaspitanja i obrazovanja u ranom uzrastu:
Trenutno nije moguće napraviti procenu kako bi PVO u Srbiji trebalo da bude svrstano u odnosu na ISCED i UOE klasifikacije. UNESCO baza podataka obuhvata kompletnu statistiku u vezi sa obrazovanjem a EUROSTAT i OECD objavljuju sledeće podatke:
EUROSTAT
Odnos broja četvorogodišnjaka koji pohađaju PVO i ukupnog broja četvorogo-dišnjaka u zemlji
OECD
Prosečne troškove PVO po detetu za decu uzrasta od 3 godine do polaska u školu
Odnos godišnjeg rashoda PVO po detetu uključujući dodatne usluge (prevoz, nastava stranih jezika i sl.) i bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika
U tabelama ENRL-1, ENRL-1a i ENRL-7 nalaze se podaci o deci koja pohađaju programe vaspitanja i obrazovanja u ranom uzrastu. Predškolsko obrazovanje (ISCED 0) definisano je kao početna faza organizovanog podučavanja namenjena pre svega upoznavanju male dece sa okruženjem nalik na školu, odnosno ona služi da se premosti prelaz iz kućne u školsku atmosferu.
Programi za decu uzrasta do tri godine se po pravilu ne uključuju u izveštaje o predškols-kom vaspitanju i obrazovanju koji se podnose Međunarodnom zborniku podataka o obra-zovanju (UOE). Deca mlađa od tri godine mogu biti uključena u UOE statistiku ukoliko pohađaju programe za decu uzrasta od tri godine pa naviše. Ukoliko su programi namen-jeni deci mlađoj i starijoj od tri godine, u UOE statistiku se uključuju samo deca starija od tri godine. U tom slučaju moraju da se prilagode i odgovarajući podaci o zaposlenima i finansijama. Ukoliko deca pohađaju programe koji pored obrazovne komponente imaju i komponentu dnevne brige, odnosno dnevnog boravka, trebalo bi iz izveštavanja UOE o osoblju i finansijama isključiti deo koji se odnosi na dnevni boravak. Ukoliko nisu dos-tupni precizni podaci o broju dece koja pohađaju predškolske programe u ustanovama sa programima mešovitog tipa, ovaj broj bi trebalo da se proceni na osnovu prosečne uzrasne grupe u PVO. O pojedinačnoj deci koja pohađaju i vaspitno-obrazovni i program koji nije direktno vaspitno-obrazovni, trebalo bi izvestiti u okviru vaspitno-obrazovnog programa.
53 |
Udeo dece koja učestvuju u obrazovanju u ukupnoj populaciji dece u uzrasnim grupama do 2 godine, 3 – 4 godine i 5 – 14 godina
Odnos dece i vaspitnog kadra u PVO.
Eksperti projekta IMPRES razvili su kompletan set podataka koji bi pored potreba za planiranje PVO ispunio i nacionalne, a zatim i međunarodne statističke standarde. U tabeli koja se nalazi u prilogu na kraju ovog dokumenta predstavljen je kompletan set podataka. Za sada moramo da se zadržimo na podacima koji su nam trenutno dostupni. Prema tome, baza podataka u nacrtu metodološkog priručnika za optimizaciju mreže predškolskih usta-nova (poglavlja 9-12) je daleko od kompletne. Uzimajući u obzir neadekvatnost postojeće baze podataka, i posle predstavljanja „idealne“ i kompletne primene, metodološki priručnik je sveden tako da se približno podudara sa trenutnim stanjem u bazama podataka LSU i PU.
Dostupnost, izvor i svrha podataka navedeni su u sledećoj tabeli. Trenutna dostupnost i izvori podataka objašnjeni su u prethodnim poglavljima ovog dokumenta u vezi sa anali-zom situacije u 15 opština uključenih u projekat IMPRES.
| 54
Tabela 5: Izvori i dostupnost podataka neophodnih u procesu planiranja PVO Svrha grupa podataka Procena trenutne dos-
tupnosti Socio-ekonomski kontekst opštine
podaci i pokazatelji
RZS, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, zvanične veb strane opština
1. Broj dece u različitim uzrasnim grupama
Pokazatelji učešća u obrazovanju
Projekcije budućeg učešća i potrebnih kapaciteta prosvetnog sektora i školske mreže
Procene opštine i RZS (trenutno zasnovane na broju živorođene dece u periodu 2006-2012, RZS)
Podaci popisa sta-novništva iz 2011, obja-vljeni 2012.
2. Broj dece uključene u PVO u različitim uzrasnim grupama
Pokazatelji učešća
Planiranje učešća i kapaciteta PU
Dostupno u opštinama Napomena: definicije i vremenski rasporedi podataka bi trebalo da se usklade između RZS i MPNTR.
3. Broj dece iz osetljivih društvenih grupa (deca sa smetnjama u razvoju, u nepovoljnom socijalnom položaju, Romi, deca iz ru-ralnih oblasti i deca iz siromašnih porodica)
Pokazatelji učešća u obrazovanju
Planiranje učešća u obrazovanju i kapaciteti i organizacija obrazovanja za decu sa potrebom za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju
Zdravstveni i centri za socijalni rad u opština-ma; u ovom trenutku neujednačeni podaci.
Za romsku decu – cen-tar za socijalni rad; trenutno su uglavnom nedostupni podaci.
Registri stanovništva imaju osnovne podatke o broju dece u nasel-jima
4. Učešće prema polu
Pokazatelji učešća
PU; trenutno dos-tupni podaci ali nisu sakupljeni
5. Broj dece iz osetljivih društvenih grupa u PU
Pokazatelji učešća u PU
Planiranje budućih potreba u pružanju PVO
PU
55 |
6. Broj vaspitnih grupa u PU
Nadgledanje organizacije PVO u skladu sa nacionalnim kriterijumima
Planiranje optimizacije grupisanja dece prema nacionalnim kriterijumima
PU
7. Broj dece na listi čekanja za upis u PVO
Pokazatelji potražnje za PVO
Planiranje kapaciteta PU
PU
8. (i 9) broj dece u privatnim i drugim PU
Pokazatelj ukupnog obuhvata PVO
Planiranje kapaciteta PU
LSU treba da prikupi podatke od drugih pružalaca predškolskog obrazovanja; trenutno su podaci uglavnom nedostupni
10. Broj svih objekata (nezavisno od lokacije)
Pokazatelji prosečne veličine (broj dece) objekata
Planiranje i optimizacija predškolske mreže
PU; podaci su trenutno nedostupni
11. Fizički kapaciteti predškolskih subjekata
Pokazatelj kapaciteta i efikasnosti PU
Planiranje kapaciteta PU
PU; podaci su trenutno nedostupni
12. Ukupan broj dece i odeljenja osnovnih škola po razredima
Planiranje kapaciteta PVO i osnovnih škola kao entiteta
LSU
Trenutno podaci RZS13. (i 14, 15) Broj med. sestara, vaspitača/ica i ostalih zaposlenih
u PVO
Pokazatelji operativne efikasnosti PU
Planiranje ljudskih resursa u PVO
LSU
16. (i 17) Rashodi i prihodi PVO
Pokazatelji ekonomije PVO
Za planiranje ekonomije i finansiranja PVO
LSU
7.2. Razvoj procedura u vezi sa sadržajem i obradom zvanične statistike i podataka o predškolskom vaspitanju i obrazovanju
Preporučljivo je da RZS i MPNTR postignu dogovor u vezi sa revizijama procesa obrade podataka o PVO i da daju smernice LSU i PU kako da izmene proces obrade podataka:
1. Preformulisati definicije podataka u skladu sa UOE;
2. Definisati koji podaci su potrebni za potrebe nacionalne statistike a koji za potrebe ministarstva i opština;
| 56
3. Organizovati prikupljanje podataka i napraviti obrasce podeljene u dva dela – jedan za RZS i drugi sa dodatnim podacima za potrebe MPNTR;
4. Obrasce sa podacima koje popunjava LSU prvo slati preko nadležne školske up-rave u MPNTR, gde će podaci biti zavedeni za potrebe Ministarstva. Neophodne kontrolne procedure koje sprovodi RZS oduzimaju previše vremena, tako da je u trenutku objavljivanja zvanične statistike o PVO kasno da se započne planiranje i pregled u MPNTR i nadležnim školskim upravama;
5. Organizovati prikupljanje podataka po opštinama u istom periodu (isti dan ili u raz-maku od nekoliko dana) ukoliko se podaci prikupljaju iz obe polovine godine (kao što je praksa u mnogim državama).
7.3. Kako savladati budućnost punu neizvesnosti?
7.3.1. Obrazovanje je nacionalno pitanje
Zadaci i odgovornosti u procesu upravljanja i planiranja PVO moraju jasno da se odrede i podele.
U okviru zakonom određenih obaveza, kriterijuma i ciljeva koje postavljaju Vlada Re-publike Srbije (MPNTR) i Narodna skupština, praktična organizacija PVO je decentralizo-vana i u nadležnosti je lokalnih samouprava. Zakonski okvir bi trebalo da bude koherentan i dovoljno precizan da bi LSU mogle da ga primene kao konkretnu smernicu za organi-zaciju PVO. Od lokalnih samouprava se očekuje da izdvoje dovoljno sredstava za orga-nizovanje PVO u skladu sa ovim smernicama. LSU takođe imaju zadatak da uz eventualne dopune prenesu ove smernice nadležnima za pitanje obrazovanja u opštini i predškolskim ustanovama. Politika i razvojni ciljevi predškolskog vaspitanja i obrazovanja predstavljaju nacionalno pitanje, međutim optimizacija predškolske mreže je u nadležnosti LSU i PU pre svega iz ekonomskih razloga.
7.3.2. Upoređivanje sa nacionalnim ciljevima
Lokalne samouprave i predškolske ustanove će analizirati trenutno stanje u PVO u odnosu na nacionalne ciljeve.
Prvi korak u postavljanju osnove za planiranje predstavlja procena trenutnog stanja u poređenju sa ciljevima koje je postavila država. Ova procena može da obuhvati i kvanti-tativne i kvalitativne aspekte. Sledi primer upoređivanja trenutnog stanja sa ciljem da se poveća obuhvat PVO na 70% do 2015. godine:
LSU i PU su odgovorne za planiranje mreže i pružanja usluga PVO u skladu sa repub-ličkim zakonima, uredbama i kriterijumima. Lokalna samouprava ima nadležnu službu (odeljenje, odsek) za društvene delatnosti koja se bavi i pitanjima obrazovanja i vaspi-tanja, uključujući i predškolsko, a direktori PU su odgovorni za planiranje PVO u okviru predškolske ustanove.
57 |
Tabela 6: Pokazatelji ovuhvata PVONacionalni cilj je da se do 2015. godine predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem obuhvati 70% dece uključujući siromašnu decu, romsku decu i decu sa smetnjama u razvoju. Za kvantitativnu procenu trenutnog stanja potreban nam je:
a. Broj dece predškolskog uzrasta (6 meseci do 5.5 godina)b. Broj dece koja pohađaju predškolsko vaspitanje i obrazovanje
Pokazatelj: b/a x 100 = stopa prisustva Procena broja i) dece iz siromašnih porodica; ii) dece sa smetnjama u razvoju; iii) romske dece; i iv) dece iz ruralnih oblasti i broj dece iz svake grupe koja pohađaju predškolsko
c. Broj siromašne dece koja učestvuju u PVO/ukupan broj dece iz siromašnih porodica
d. Broj dece sa smetnjama u razvoju koja učestvuju u PVO/ukupan broj dece sa smetnja-ma u razvoju
e. Broj romske dece koja učestvuju u PVO/ukupan broj romske dece Pokazatelj: procenat učešća u svakoj grupiU kvalitativnoj proceni bismo mogli da:
f. Analiziramo i uporedimo potrebu sa trenutnim obuhvatom PVO g. Ustanovimo razloge za trenutno stanje sa obuhvatom PVOh. Procenimo aspekte kvaliteta predškolskog obrazovanja
Ovde se javljaju prve poteškoće iz sledećih razloga:
1) Opštine ne znaju tačan broj dece predškolskog uzrasta;
2) Podaci o broju dece iz osetljivih grupa takođe uglavnom nedostaju;
3) U slučajevima kada se predškolsko obrazovanje organizuje u prostorijama os-novnih škola, broj dece često ostaje nezabeležen;
4) PU nema informacije i podatke o broju dece koja pohađaju vrtiće, programe i ak-tivnosti koje organizuju NVO, privatni i ostali pružaoci predškolskih usluga.
Praktičnim rešenjima ovih problema bavićemo se u narednim poglavljima.
7.3.3. Dugoročna perspektiva neophodna za planiranje obrazovanja
Neizvesnosti koje budućnost nosi sa sobom uvek se nekako savladaju, ali pitanje je na koji način. LSU je odgovorna za prognozu i planiranje uticaja demografskih promena na razvoj kapaciteta PVO.
Ciljevi, usluge, školska mreža, sadržaj, ljudski resursi i ekonomski faktori u obrazo-vanju moraju da se planiraju dugoročno. Proces prilagođavanja obrazovnog sistema prema budućim potrebama i okolnostima traje godinama. Temeljna i sveobuhvatna primena re-formi i razvojnih ciljeva takođe traje godinama.
| 58
Kvantitativni nacionalni ciljevi podjednako kao i lokalne odluke o organizaciji obra-zovne mreže i planiranju potrebnih kapaciteta imaju značajne ekonomske implikacije. Zato je neophodno da se na oba nivoa, i državnom i lokalnom, detaljno procene i izračunaju ekonomske implikacije kako bi mogle da se naprave projekcije finansijskih potreba i da bi se prepoznala finansijska ograničenja planiranog povećanja obuhvata PVO. S obzirom na to da lokalne samouprave same odlučuju o ovim pitanjima, veoma je važno da proces plan-iranja i donošenja odluka bude transparentan za javnost, porodice i zaposlene u predškol-skim ustanovama. U skladu sa nacionalnim ciljevima za PVO u ovom trenutku postoje tri vremenska okvira za planiranje:
Početno stanje u 2012. i 2013;
Srednjoročne projekcije za 2015; i
Dugoročne projekcije za 2020.
Na primer, investiranje u zgrade trebalo bi da bude održivo bar 30-50 godina. Zato bi u perspektivi na opštinskom nivou trebalo da imamo uvid u period posle 2020. godine.
Za to su nam potrebne demografske projekcije RZS. Još uvek nisu objavljene najnovije projekcije. Eksperti projekta IMPRES su između ostalog dali preporuku da MPNTR zatraži od RZS proširivanje projekcija tako da one obuhvate decu uzrasta 0 – 18 godina u svim opštinama.
Da bi se ilustrovala tačnost projekcija zasnovanih na popisu stanovništva iz 2002. go-dine, napravljeno je poređenje između broja sedmogodišnjaka u projekcijama i stvarnog broja dece koja su upisala prvi razred osnovne škole 2010. godine. Cilj je bio da se proceni da li mogu da se iskoriste „stare“ projekcije zasnovane na popisu iz 2002. godine prilikom procene broja dace predškolskog uzrasta u periodu od 2011 – 2015. godine. U tabeli 7 predstavljeni su rezultati poređenja:
Tabela 7: Projekcije broja sedmogodišnjaka na osnovu prethodnog popisa stanovništ-va (2002) i ostvareni broj dece u 2010. godini
Opština (1) Prognoza 2010 (2) Broj učenika u 2010 Razlika (3) (4)
Šabac 1.293 1.275 -18 -1 %Mali Zvornik 124 139 +15 +12 %Ruma 523 488 -35 7 %Beočin 182 244 +62 +34 %Požarevac 936 772 -164 -18 %Aranđelovac 541 465 -76 -14 %Petrovac na Mlavi 407 245 -162 -40 %Kruševac 1.380 1.291 -89 6 %Ražanj 88 82 -6 -7 %Leskovac 1651 1557 -94 -6 %Gadžin Han 66 66 - -
59 |
Surdulica 215 204 -11 -5 %Bela Palanka 98 108 +10 +10 %Užice 794 679 -115 -14 %Tutin 729 528 -201 -28 %Srbija 78.593 71.633 -6.960 -9 %
Objašnjenje i napomene
U koloni (1) nalazi se projekcija broja sedmogodišnjaka koju je RZS napravio na os-novu rezultata popisa stanovništva iz 2002. godine.
U koloni (2) nalazi se stvaran broj dece odnosno učenika koji su upisani u prvi razred osnovne škole 2010. godine (podaci RZS).
Kolona razlika podeljena je na dva dela – (3) razlika između prognoziranog i stvarnog broja dece i (4) razlika u procentima.
Očigledno je da prilikom pravljenja projekcije nije uzet u obzir pad prirodnog prirašta-ja u periodu 2002 – 2003. i 2004 – 2010.
Ovaj propust uočen je na primeru većine pilot opština.
Najveće odstupanje od opšteg trenda desilo se u opštini Beočin u kojoj je ostvareni broj dece u 2010. godini bio čak 34% veći od prognoziranog.
Opštine Petrovac na Mlavi i Tutin bile su najteže pogođene padom prirodnog prirašta-ja. U njima je ostvareni broj dece bio manji za 34% odnosno 28%.
Na osnovu ovog poređenja nameće se zaključak da projekcije zasnovane na popisu stanovništva iz 2002. godine neće moći da se iskoriste već da će morati da se sačekaju nove projekcije RZS zasnovane na popisu iz 2011. godine. Međutim, čak i kada budu dostupne nove projekcije RZS koje će se koristiti kao polazna tačka u pravljenju projekcija za potre-be optimizacije, opštine će morati da ažuriraju projekcije jednom godišnje u skladu sa po-dacima RZS, stvarnim brojem novorođene dece i na osnovu iskustava i informacija LSU.
Zaključak je da će LSU paralelno sa korišćenjem projekcija RZS zasnovanih na novom popisu stanovništva morati da ažuriraju projekcije jednom godišnje u skladu sa podacima o stvarnom broju dece predškolskog i školskog uzrasta u opštini. Metodologija prognoziranja koju primenjuje RZS odnosi se na celu zemlju, različite regione i tipove opština. Zato će se u projekcijama broja dece u opštinama primenjivati lokalno znanje, iskustvo i podaci o broju novorođene dece.
| 60
7.3.4. Projekcije trendova promene broja dece predškolskog i školskog uzrasta
Demografski razvoj, popis stanovništva i projekcije su polazna tačka. LSU treba da napravi projekcije i scenarija trendova promene broja dece školskog uzrasta u opštini i svim naseljima u okviru opštine. LSU treba da kreira okvir za ukupno planiranje obra-zovanja i vaspitanja u opštini zasnovan na prikupljanju detaljnih podataka o populaciji uzrasta 0-18 godina.
Bilo bi veoma značajno da se predstavnici MPNTR konsultuju sa stručnjacima iz RZS kako bi saznali odgovore na pitanja koja su ključna u procenjivanju broja dece predškolsk-og i školskog uzrasta:
Da li će trenutni podaci i projekcije (2015, 2020. i kasnije – čak do 2030. godine) broja dece po uzrasnim grupama biti dostupni na nivou pojedinačnih opština?
Da li je potrebno uvesti dopune zakona ili nove uredbe i pravilnike da bi se omo-gućila distribucija statistike i prognoza za pojedinačne opštine?
Koje od mogućih projekcija bi trebalo da se primenjuju kao početno stanje (nizak/srednji/visoki porast).
RZS nije dao odgovor na ova pitanja u toku trajanja projekta IMPRES.
Kada budu dostupne projekcije zasnovane na poslednjem popisu stanovništva ili projekcije iz drugih izvora i kada se one usklade sa lokalnim informacijama, biće neophod-no da se sastanu predstavnici lokalnih samouprava, školskih uprava i predškolskih ustano-va kako bi se temeljno razmotrili izazovi koje donose demografske promene. LSU će biti odgovorne za pravljenje projekcija i postizanje konsenzusa o njihovoj primeni.
Eksperti projekta IMPRES predlažu da RZS izradi projekcije broja dece uzrasta od 0 do 18 godina kao i projekcije broja dece predškolskog uzrasta po uzrasnim grupama za sve opš-tine u periodu od 2013 do 2020. godine. Ove projekcije bi bile distribuirane svim opštinama i gradovima u zemlji zajedno sa modelom za upravljanje i optimizaciju mreže predškolskih ustanova.
Opcija 1: Opštine će dobiti projekcije RZS preko MPNTR.
Opcija 2: Opštine neće dobiti projekcije već će RZS napraviti samo projekcije na nivou re-giona. LSU će koristiti regionalne projekcije, svoje iskustvo i podatke o demografskim tren-dovima iz prethodnih godina. Osim toga, opštine će nabaviti podatke o broju živorođene dece iz bolnica u opštini i drugih bolnica. Matične službe po opštinama bi takođe trebalo da imaju podatak o trenutnom broju stanovnika po uzrasnim grupama.
61 |
Sledeći korak u izradi scenarija i plana razvoja mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola predstavlja prikupljanje podataka o trenutnom broju dece školskog uzrasta i pravl-jenje projekcija budućeg broja ove dece za period 2013, 2015. i 2020. godine, a možda i dalje od toga.
Tabela 8: Projekcije broja dece predškolskog i školskog uzrasta do 2015. i 2020. godine
Uzrasne grupe (u opštini/nasel-ju/mesnoj zajednici)
2013 2015 Promena 2020 Promena
6 meseci do 3 godine
3 4 godine
4 – 5.5 godina
Ukupan broj dece uzrasta od 6 meseci do 5.5 godina5.5 – 6.5 godina
6.5 – 10 godina
11 – 14 godina
15 godina
Za potrebe planiranja PVO u opštini nisu dovoljni podaci i projekcije za celu opštinu već procene moraju da se prošire da obuhvate i pojedinačna naselja u opštini. Ove procene je moguće napraviti isključivo na osnovu iskustva i znanja lokalnih vlasti budući da RZS ne daje ove podatke.
Opcija 1: LSU treba da uzmu u obzir demografske promene prilikom planiranja u svim sektorima, ne samo u obrazovnom. Početnu tačku u planiranju budućnosti obrazovnog sek-tora u opštini predstavljaju projekcije broja dece školskog uzrasta, kojima bi trebalo da se bavi služba (odeljenje, odsek) za društvene delatnosti, odnosno da za to bude odgovoran načelnik te službe (odeljenja, odseka) u opštini. Rezultati projekcija bi trebalo da budu dostupni za javnu raspravu a LSU bi trebalo da usvoji projekcije kao osnovu za planiranje i optimizaciju. Relevantni deo projekcija treba da se stavi na raspolaganje direktoru PU uz smernice i savete o tome na koji način projekcije broja dece mogu da se primene u procesu planiranja mreže PVO u periodu 2012 – 2015 – 2020. godine.
Opcija 2: Ukoliko LSU ne napravi projekcije, direktor PU bi uz saglasnost predsednika opštine i nadležnih opštinskih službi (odeljenja, odseka) trebalo da obezbedi izradu pro-jekcija broja dece predškolskog uzrasta za period 2012 – 2015 – 2020. Za pravljenje ove procene biće dostupni polazni podaci iz izvora koji su navedeni ranije u tekstu.
Opcija 1: Preporučljivo je da se koristi zvanična podela opštine kada se demografske pro-jekcije proširuju i na nivo naselja.
Opcija 2: Ako ne postoji zvanična podela, onda bi trebalo da se napravi neka odgovarajuća podela u skladu sa trenutnim lokacijama predškolskih ustanova i osnovnih škola.
| 62
7.3.5. Trendovi promene broja dece/učenika u obaveznom obrazovanju
Trend promene broja dece/učenika u obaveznom obrazovanju je prva projekcija koja treba da se napravi jer ona ukazuje na kapacitet obaveznog obrazovanja. MPNTR i na-dležne školske uprave imaju obavezu da započnu proces pripreme projekcija broja dece u PPP i učenika u osnovnom obrazovanju, a LSU treba da završi taj proces.
Prognozirani broj dece/učenika može da dovede, i u mnogim opštinama to i čini, do mo-gućnosti oslobađanja, ili u retkim slučajevima povećanja kapaciteta obaveznog predškolsk-og i osnovnog obrazovanja. Pre nego što se upustite u procene i postavljanje ciljeva za pohađanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu uzrasta od šest meseci do 5.5 godina, upotrebite projekciju broja dece/učenika u obaveznom obrazovanju:
Tabela 9: Projekcija broja dece u obaveznom obrazovanju do 2015. i 2020. godine Ukupno po školskim
nivoima2013 2015 Promena 2020 Promena
PPP
7 – 10 godina
11 – 14 godina
Ukupno
Trendovi promene broja učenika u srednjim školama takođe mogu da budu relevantan faktor u projektovanju optimalne upotrebe školskih kapaciteta u opštini. Iako nije uključen u ovaj model, faktor srednjoškolskih kapaciteta bi trebalo da bude posebno obrađen u skla-du sa mrežama srednjih škola u opštinama.
Zatim ćemo dalje proširiti projekciju broja učenika u PPP i osnovnom školskom obra-zovanju na nivo naselja i pojedinačnih škola u opštini. Pri ovoj proceni trebalo bi da se primeni dinamičan pristup koji uzima u obzir ukupne razvojne planove različitih naselja u opštini.
Tabela 10: Trend promene broja dece/učenika u obaveznom obrazovanju po naseljima do 2015. i 2020. godine Naselje 2013 Promena 2015 Promena 2020 Promena
Naselje 1
PPP Razredi 1 – 4 Razredi 5 – 8Ukupno Naselje 2PPP itd.
63 |
7.3.6. Procena trenda promene broja dece/učenika u pojedinačnim školama
Neophodno je da LSU i načelnik odeljenja (odseka, službe) za društvene delatnosti u opštini prošire projekcije i na pojedinačne škole zato što prognozirane promene broja dece/učenika moraju da budu utvrđene kako bi se stvorila slika o promenama potrebnih kapac-iteta za svaku školu. Ova procena će biti važna polazna tačka u optimizaciji školske mreže.
Pripremni predškolski program i osnovno obrazovanje za decu uzrasta od 5.5 do 15 godina su obavezni. U skladu sa tim opštine su dužne da organizuju obavezno obrazo-vanje, dok su roditelji odgovorni za to da njihova deca pohađaju školu. Vlada Republike Srbije postavila je ciljeve da se obuhvat dece uzrasta od 6 meseci do 5.5 godina predškol-skim vaspitanjem i obrazovanjem poveća na 70% do 2015. godine odnosno 80% do 2020. godine. Osim toga, odluka Vlade nagoveštava da će obavezni PPP do 2020. godine biti proširen da obuhvati i decu uzrasta od četiri godine.
Nakon izrade proračuna i projekcija broja dece uzrasta od 5.5 do 15 godina po opština-ma, bavićemo se procenom potrebnih kapaciteta za sve nivoe obaveznog obrazovanja.
U sledećem koraku proširujemo procenu i na broj učenika u pojedinačnim školama.
Tabela 11: Trend promene broja dece/učenika u obaveznom obrazovanju po školama do 2015. i 2020. godine
Škola 1
Broj učenika
2013 2015 Promena 2020 Promena
PPPRazredi 1 – 4Razredi 5 – 8Ukupno Škola 2PPPRazredi 1 – 4Razredi 5 – 8UkupnoŠkola 3 itd.
Na osnovu prognoziranih promena broja dece/učenika po školama napravićemo prib-ližnu procenu oslobođenih kapaciteta ili potrebe za povećanjem kapaciteta kada je reč o:
Broju dece/učenika;
Broju grupa/odeljenja;
Broju vaspitača/ica i nastavnika/ica;
Broju učionica.
| 64
Ova procena podrazumeva mnogo razmatranja i temeljniju analizu s obzirom na to da u praksi ne postoji direktna veza između promena broja učenika i drugih promenljivih – broja grupa, nastavnika i učionica. To je tako jer smanjenje ili povećanje broja učenika uglavnom pogađa sve razrede i, kao posledica toga, neće biti moguće smanjiti broj nastavnika ili os-loboditi učionički prostor u potpunosti u skladu sa smanjenjem broja učenika. Suprotno, povećanje broja učenika takođe nije direktno povezano sa kapacitetima (nastavnici, pros-tor). U praksi, to znači da će se samo veličina odeljenja izražena brojem učenika u proseku smanjiti kada se smanji ukupno pohađanje i obrnuto, da će se povećati kada se i pohađanje škole poveća.
Prilikom izrade proračuna i procena za celu zemlju, na primeru Finske se pokazalo da se potreba za nastavnim kadrom i učionicama smanjuje ili povećava za trećinu u odnosu na smanjenje/povećanje broja dece. To ne znači da iste metode za pravljenje proračuna i procena moraju da se primene u Srbiji, međutim, moraju da se naprave bar neke procene u vezi sa ovim odnosom budući da trend promene broja dece ima znatnog uticaja na potrebe za nastavnicima, prostorom i finansijskim sredstvima u sektoru (obaveznog) obrazovanja i pojedinačnim školama:
Tabela 12: Potrebni kapaciteti obaveznog obrazovanja do 2015. i 2020. godine Opština 2012 2015 Promena 2020 PromenaBroj dece/učenika Broj vaspitača/nastavnika Broj grupa/odeljenjaBroj učionicaBroj učionica koje se ne koristePotreba za povećanim brojem učionicaŠkola 1Broj dece/učenika Broj vaspitača/nastavnika Broj grupa/odeljenjaBroj učionicaBroj učionica koje se ne koristePotreba za povećanim brojem učionicaŠkola 2 itd.
U procesu pravljenja proračuna i procena došli smo do faze u kojoj treba da se pozabavimo sledećim stavkama:
Planiranjem upotrebe kapaciteta koji su oslobođeni usled smanjenja broja dece u obaveznom obrazovanju; i
Planiranjem načina za formiranje novih kapaciteta kako bi se ispunila potreba nas-tala usled povećanja broja dece u obaveznom obrazovanju.
65 |
Kapacitet i pružanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu uzrasta od 6 meseci do 5.5 godina
LSU, načelnik odeljenja (odseka, službe) za društvene delatnosti u opštini i PU će za početak napraviti procenu broja dece predškolskog uzrasta koja nisu obuhvaćena predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem usled nedostatka kapaciteta.
Prvi korak je analiza trenutne potražnje i pružanja usluge PVO:
Tabela 13: Ponuda i potražnja predškolskog vaspitanja i obrazovanjaUzrasne grupe u 2013 Trenutni broj dece Potražnja Ukupna razlika Razlika u %6 meseci do 3 godine
3 – 4 godine4 – 5.5 godina
Ukupno
Bilo bi dobro ako bismo imali podatke iz prethodnih godina, od 2007. do 2013, kako bismo ilustrovali trend potražnje. Zatim možemo da predvidimo i dalje trendove na osnovu trenda razvoja broja dece u relevantnim uzrasnim grupama.
Veoma je važno razmotriti aspekt potražnje pre bavljenja nacionalnim ciljevima za povećanje obuhvata PVO s obzirom na to da je prioritet svake opštine da odgovori na tre-nutnu potražnju za predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem.
Pokazatelji potražnje su:
Broj upisane dece u odnosu na broj potraživanja (prijava za upis koju podnose roditelji) u uzrasnoj grupi od 6 meseci do 3 godine
Broj upisane dece u odnosu na broj potraživanja (prijava za upis koju podnose roditelji) u uzrasnoj grupi od 4 do 5.5 godina
7.3.7. Trenutni kapacitet predškolskih ustanova
LSU i direktor PU će mapirati trenutni kapacitet PVO kako bi se pristupilo planiranju proširenja kapaciteta u skladu sa nacionalnim ciljevima za povećanje obuhvata.
Da bi se ispunili nacionalni kriterijumi moraju da se proračunaju sledeće stavke (uključujući i broj dece koja pohađaju PVO u okviru drugih organizacija):
| 66
Tabela 14: Mapiranje broja dece i vaspitnih grupa u PVO u 2013. godiniVASPITNE GRUPE Broj dece Broj grupa Prosečna
veličina grupeNacionalni kriterijum
PUCelodnevni boravak uzrast od 6 meseci do 3 godine Celodnevni boravak uzrast 3 – 4 godineCelodnevni boravak uzrast 4 – 5.5 godinaUzrast 5.5 – 6.5 godina (PPP)Poludnevni boravak uzrast od 6 meseci do 3 godine Poludnevni boravak uzrast 3 – 4 godinePoludnevni boravak uzrast 4 – 5.5 godinaPosebni i specijalizovani programiMešovite grupe PVO pruža neko drugi (privatni vrtić, NVO, drugi)
Isti proračun napraviće se i za pojedinačne organizacione jedinice PU.
Rezultati ove računice biće:
Kapacitet trenutne mreže predškolskih ustanova;
Pokazatelji trenutne veličine grupa u odnosu na nacionalne standarde;
Kapacitet PVO u drugim ustanovama.
Računanje će postati složenije. U gornjoj tabeli imamo prosečne cifre koje pokrivaju celu PU. Svaka pojedinačna grupa bi trebalo da bude u skladu sa nacionalnim kriterijumi-ma za maksimalnu veličinu grupe. Da bismo pripremili računicu u skladu sa nacionalnim standardima, moramo da uporedimo veličine grupa u svakoj pojedinačnoj kategoriji u ta-beli, kao i sa stanjem u svakoj organizacionoj jedinici PU.
Prvi rezultati proračuna veličine pojedinačnih grupa podrazumevaju upoređivanje st-varne veličine grupa sa nacionalnim kriterijumom. Osim toga, mora da se napravi matem-atički proračun broja novih grupa koje treba formirati da bi veličina grupa ispunila nacio-nalne kriterijume i, shodno tome, koji kapaciteti bi trebalo da se povećaju; i obrnuto, koliko ima dece u grupama čija je veličina ispod nacionalnog kriterijuma.
Objašnjenje tabele 15:
(1) broj vaspitnih grupa se odnosi na trenutni broj;
(2) broj dece u grupama koje prelaze nacionalni kriterijum po broju dece;
(3) procena broja novih grupa koje treba da se formiraju zbog grupa u kojima broj dece prelazi nacionalni kriterijum maksimalnog broja dece po grupi;
67 |
(4) broj dece u grupama ispod maksimalne veličine;
(5) realna procena broja grupa koje bi mogle da se spoje;
(6) povećanje/smanjenje broja vaspitnih grupa kako bi se ispunili nacionalni kriterijumi.
Tabela 15: Usklađivanje vaspitnih grupa sa nacionalnim kriterijumimaVaspitne grupe u 2013. godini
(1)
Broj vaspit-nih grupa
(2)
Broj dece u grupama preko nac.
kriterijuma
(3)
Procena broja novih
grupa
(4)
Broj dece u grupama ispod nac.
kriterijuma
(5)
Procena broja gru-pa koje bi
mogle da se spoje
(6)
Povećanje/ smanjen-je broja
vaspitnih grupa
Celodnevni bo-ravak uzrast od 6 meseci do 3 godine Celodnevni bora-vak uzrast 3 – 4 godineCelodnevni bo-ravak uzrast 4 – 5.5 godinaUzrast 5.5 – 6.5 godina (PPP)Poludnevni bo-ravak uzrast od 6 meseci do 3 godine Poludnevni bora-vak uzrast 3 – 4 godinePoludnevni bo-ravak uzrast 4 – 5.5 godinaPosebni i speci-jalizovani pro-gramiMešovite grupe Ukupno
Spajanje grupa očigledno nije moguće u većini slučajeva jer se grupe čija je veličina ispod nacionalnog kriterijuma uglavnom nalaze u udaljenim naseljima. Kada se napravi ovaj pro-račun i procena, imaćemo polaznu tačku za projekciju ukupnog uticaja na kapacitete PVO ako se ispune trenutni standardi za veličinu grupa, kao i nacionalni ciljevi za povećanje obuhvata.
| 68
8. Postizanje ciljeva do 2015. i 2020. godine
LSU, načelnik odeljenja (odseka, službe) za društvene delatnosti u opštini i direktor PU treba da procene kakve bi bile implikacije za kapacitet predškolskog vaspitanja i obrazo-vanja ako bi pružanje PVO usluga bilo u skladu sa nacionalnim kriterijumima za veličinu grupa i ciljevima Vlade.
Prvi korak je pravljenje opšte procene zasnovane na projekcijama broja dece predškolsk-og uzrasta. Zatim se pravi procena broja dece koja učestvuju u PVO u odnosu na trenutnu potražnju (2013 = trenutni broj dece + broj dece na listama čekanja). Sledeći korak je pravl-jenje procene buduće potražnje (2015 i 2020) izraženo kroz udeo u ukupnom broju dece (u %). Konačno, napravićemo proračun broja dece u PVO ukoliko se ispune nacionalni ciljevi za obuhvat do 2015. i 2020. godine.
Tabela 16: Povećanje broja dece u PVO 2015. i 2020. godine Broj dece 2013 2015 Promena 2020 Promena1. Broj dece u uzrasnim
grupama 1.1. 6 meseci 3 godine1.2. 3 – 4 godine1.3. 4 – 5.5 godina1.4. 5.5 6.5 godina1. Broj dece u predškolskim
ustanovama u skladu sa potražnjom
1.1. 6 meseci 3 godine1.2. 3 – 4 godine 1.3. 4 – 5.5 godina1.4. 5.5 6.5 godina2. Broj dece u skladu sa
ciljevima Vlade (70% do 2015. i 80% do 2020)
2.1. 6 meseci 3 godine2.2. 3 – 4 godine 2.3. 4 – 5.5 godina2.4. 5.5 6.5 godina
Na osnovu ovih proračuna i procena moći ćemo da procenimo i broj dece koja bi treba-lo da budu upisana u budućnosti kao i potrebe za dodatnim kapacitetima PVO.
69 |
Tabela 17: Potreba za povećanjem broja dece u PVO u skladu sa trenutnom potražnjom i ciljevima Vlade
Mogućnosti 2013 2015 Promena 2020 Promena1. Broj dece u PVO u skladu sa potražnjom(minus) Trenutni broj dece u PVOPotreba za povećanjem/smanjenjem učešća u skladu sa potražnjom2. Broj dece u PVO u skladu sa ciljevima
Vlade (u 2013. stvaran broj dece u PVO) 3. Broj dece u 2013. godini van PPPObaveza da se poveća broj dece u PPP
(prognozirani broj dece u uzrasnoj grupi 5.5 – 6.5 godina minus trenutni broj dece u PPP) Potreba za povećanjem učešća u skladu sa ciljevima Vlade
9. Projekcije kapaciteta i finansiranje predškolskog vaspitanja i obrazovanja
9.1. Kvalitet predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Proračuni i projekcije su osnova za procenu potrebnih kapaciteta, prihoda i rashoda. Iako je ova metodologija kvantitativna, prilikom razvoja i optimizacije ne sme da se zane-mari kvalitet.
Kvalitet obrazovanja ima mnogo dimenzija i teško ga je izmeriti. To može da se ura-di putem eksternih i internih evaluacija, putem pokazatelja i upoređivanja sa referentnim vrednostima (benčmarkinga). U ovom dokumentu nije posvećeno dovoljno pažnje fakto-ru kvaliteta ali ostale komponente IMPRES projekta su svakako veliku pažnju posvetile kvalitetu postignutih rezultata.
9.2. Deca sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju
Interresorna komisija će razviti metodologije i procedure za identifikovanje dece sa po-trebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju (deca sa smetnjama u razvoju i teškoćama u učenju i sva ostala deca kojoj je potrebna bilo kakava vrsta dodatne podrške u vaspitanju i obrazovanju).
Vlada Republike Srbije je u razvojnim dokumentima i strategijama posebnu pažnju posvetila deci i porodicama iz osetljivih društvenih grupa, što nije slučaj i sa ovim do-kumentom koji se bavi optimizacijom predškolske mreže na makro nivou. U projektnom
| 70
zadatku (ToR) projekta IMPRES je povećanje učešća dece iz osetljivih grupa određeno kao prioritet u sve četiri komponente projekta. Budući da se radi o ovako značajnom i osetljivom pitanju, usvojeni metodološki pristup bi trebalo da prati klasifikaciju, odnosno radnu definiciju dece sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju koju je usvojila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD):
„Kategorija A/Smetnje u razvoju: deca kod kojih je smetnja nastupila usled organskih poremećaja (u mentalnom, senzornom, govorno-jezičkom i fizičkom razvoju ili kao pos-ledica hroničnih i sistemskih bolesti). Potreba za obrazovnom podrškom nastaje primar-no kao posledica ovih poremećaja. Kategorija B/Teškoće u učenju: deca sa emocionalnim smetnjama ili poremećajima u ponašanju, ili posebnim poteškoćama u učenju. Potreba za obrazovnom podrškom nasta-je primarno kao posledica problema u interakciji deteta sa obrazovnim kontekstom.
Kategorija C/Život u socijalno nestimulativnoj sredini: deca u neravnopravnom požaju koji je posledica ekonomskih, kulturnih i/ili lingvističkih faktora. Potrebna je obrazovna podrška koja treba da nadomesti nedostatke koji nastaju zbog ovih faktora.“
Faktor kvaliteta i potrebe za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju su od izuzetne važnosti kada je reč o planiranju infrastrukture, kapaciteta i resursa PVO. Predškolsko obrazovanje dece kojoj je potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovan-ju podrazumeva sledeće zahteve:
Manje grupe;
Veći broj vaspitača/ica i medicinskih sestara-vaspitača;
Pedagoške asistente/kinje;
Prilagođene prostore i objekte;
Pružanje dodatne podrške;
Prevoz prilagođen potrebama dece.
Uprkos tome što nacionalni kriterijumi daju smernice za veličinu vaspitnih grupa u ko-jima se nalaze deca sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju, teško je voditi se isključivo normama budući da uslovi za organizovanje rada sa ovom decom u velikoj meri zavise od vrste njihovih individualnih potreba. Ipak, veličina vaspitnih grupa je jedan od faktora kvaliteta koji se mogu iskazati u ciframa i zato će se koristiti u progno-zama, proračunima i procenama.
71 |
9.3. Veličina vaspitnih grupa i optimizacija
Veličina vaspitnih grupa je najvažniji faktor koji utiče na kvalitet i cenu PVO. Zbog toga je detaljno planiranje vaspitnih grupa jedna od glavnih dužnosti direktora PU na godišnjem i polugodišnjem nivou.
Jedan od temelja u planiranju ljudskih resursa je činjenica da veličina vaspitnih grupa direktno utiče na broj zaposlenih. Veličina grupa je ključni faktor u ekonomskom plan-iranju. Na primer, ako imamo vaspitnu grupu od desetoro dece, troškovi po detetu su za 50 – 60% veći u poređenju sa grupom od dvadesetoro dece. Zato veličina vaspitnih grupa predstavlja početnu tačku u proračunima i procenama potrebnih kapaciteta i finansijskih uticaja povećanja obuhvata PVO. U ovom procesu treba se voditi nacionalnim kriterijumi-ma koji su navedeni u članu 30. Zakona o predškolskom vaspitanju11. Težnja da se ispune nacionalni kriterijumi za veličinu vaspitnih grupa predstavlja jedan od ključnih aspekata optimizacije.
10. Projekcije potrebnih kapaciteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Uprkos mnogim poteškoćama u ranijim koracima procesa optimizacije, uspeli smo da stvorimo scenario i okvir za pristup koji bi opština trebalo da primeni u praksi. Za kraj ćemo proceniti i izračunati potrebne kapacitete za ispunjenje ciljane dostupnosti i obuhvata PVO. LSU ima glavnu odgovornost u pripremi ovog scenarija i okvira kao i za naredne korake u optimizaciji. Načelnici odeljenja (odseka, službe) za društvene delatnosti u opštinama i direktori PU bi trebalo da budu aktivni partneri u ovom procesu planiranja. Štaviše, neophodno je održavati saradnju sa ostalim akterima koji pružaju usluge PVO (privatne PU, NVO) kako bi se uzeli u obzir i njihovi planovi i procene broja dece koja će pohađati predškolsko kod njih u budućnosti.
Počinjemo sa proračunom porasta broja dece kako bi se ispunili ciljevi Vlade. Zatim će u skladu sa tim da se izračuna broj novih grupa tako što će se podeliti porast broja dece sa prosečnom veličinom grupa:
11 Član 30: Broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, istog uzrasta, jeste: od 6 meseci do 1 godine – 7; od 1 do 2 godine – 12; od 2 do 3 godine – 16; od 3 do 4 godine – 20; оd 4 godine do polaska u školu – 24. Broj dece u grupi predškolskog programa је 26. Izuzetno od stava 3. ovog člana, broj dece koja se upisuju jeste: na bolničkom lečenju – do 15; sa smetnjama u razvoju – razvojna grupa – 4 do 6.
| 72
Tabela 18: Potreba za povećanjem grupa u PVO do 2015. i 2020. godineMogućnosti 2013 2015 Promena 2020 Promena
Broj dece u PVO u skladu sa potražnjom
(minus) trenutni broj dece u PVO
= potreba za povećanjem/smanjenjem učešća u skladu sa potražnjom
Broj dece u PVO u skladu sa ciljevima Vlade -
(minus) trenutni broj dece u PVO
= potreba za povećanjem učešća u skladu sa ciljevima Vlade -
(minus) procenjeno pružanje usluge PVO od strane drugih organizacija
= potreba da LSU i PU povećaju učešće
Ukupno povećanje učešća/prosečna veliči-na grupe = povećan broj grupa kako bi se smestila sva deca
-
Sledeći proračun se odnosi na povećanje kapaciteta kada je reč o broju prostorija za aktiv-nosti sa decom, odnosno da je za svaku dodatnu grupu potrebna jedna prostorija za aktiv-nosti sa decom ili prostor približne veličine:
Tabela 19: Potrebe za povećanjem kapaciteta – broja prostorija za rad sa decom do 2015. i 2020. godine
Mogućnosti 2013 2015 Promena 2020 PromenaPotrebe za povećanjem broja prostorija za rad sa decom u skladu sa potražnjom (minus) broj oslobođenih učionica u os-novnim školama (uključujući slobodne učionice koje se u 2013. mogu koristiti za PVO) = neto potreba za dodatnim kapaciteti-ma – učionicama
Potreba za povećanjem broja prostorija za rad sa decom u skladu sa ciljevima Vlade(minus) oslobođene učionice u osnovnim školama= neto potreba za dodatnim kapaciteti-ma – prostorijama(plus) potreba za povećanjem kapaciteta da bi se veličine grupa uskladile sa nacio-nalnim kriterijumima (broj novih grupa/pogledati potpoglavlje 8.3.7)= ukupna potreba za povećanjem bro-ja prostorija za rad sa decom
73 |
Koristeći nacionalne i/ili lokalne norme (veličina grupe, kvadratura/učionica) moći ćemo da izračunamo potrebe za dodatnim prostorom i dodatnim brojem vaspitača/ica i medicinskih sestara:
Tabela 20: Potrebe za dodatnim ljudskim resursima i prostorom za PVO Mogućnosti 2013 2015 Promena 2020 PromenaBroj dodatnih prostorija za rad sa decom(puta) m2/prostoriji(plus) zajedničke prostorije (npr. 0,25 x kvadratura učionica)= ukupno potrebnog novog prostora izraženo u m2
Broj dodatnih grupa Broj dodatnih vaspitača/ica i med. sestara(plus) dodatni broj ostalih zapos-lenih= ukupan broj dodatnih zapos-lenih u PVO
10.1. Paralelni pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju za decu iz osetljivih društvenih grupa
U skladu sa nacionalnim ciljevima, prilikom povećanja učešća dece u PVO poseban prioritet se daje deci iz osetljivih društvenih grupa.
Najčešće se razlikuju sledeće osetljive društvene grupe dece:
Deca sa smetnjama u razvoju;
Deca koja žive u socijalno nestimulativnoj sredini;
Deca romske nacionalnosti;
Deca iz ruralnih oblasti;
Deca iz siromašnih porodica.
10.1.1. Procena broja dece iz osetljivih društvenih grupa
Prvi korak je pravljenje procene broja dece u različitim osetljivim grupama. U po-glavlju 5 ovog dokumenta nalaze se uputstva za efikasnije prepoznavanje dece iz osetljivih društvenih grupa. Uprkos tome što je veoma teško napraviti preciznu procenu broja dece
| 74
u različitim osetljivim grupama, neke procene ipak mogu da se naprave u saradnji sa na-dležnima uključenim u predškolsku mrežu.
Tabela 21: Procena broja dece iz osetljivih društvenih grupa do 2015. i 2020. godineProcena broja dece iz osetljivih društvenih grupa 2013 2014 2015 2020Deca starosti od 6 meseci do 6.5 godina – ukupan broj1. Deca sa smetnjama u razvoju2. Deca iz socijalno nestimulativne sredine 3. Deca romske nacionalnosti4. Deca iz ruralnih oblasti 5. Deca iz siromašnih slojevaUkupan broj dece iz osetljivih grupaUdeo u ukupnom broju dece uzrasta od 6 meseci do 6.5 godina (%)Udeo dece PPP uzrasta u ukupnom broju dece iz osetljivih društvenih grupa
10.1.2. Razvoj obrazovanja za decu iz osetljivih društvenih grupa
Za određene grupe dece koja spadaju u osetljive društvene grupe neophodna je dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, kao i rad u manjim vaspitnim grupama. Ovo utiče na potrebe za ljudskim resursima i na finansiranje PVO. Inkluzija je postala globalni princip u razvoju obrazovanja za decu iz osetljivih društvenih grupa, odnosno decu kojoj je potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju. U inkluzivnom modelu deca sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju provode vreme u grupama sa decom bez ovih potreba. Implemantacija inkluzivne prakse varira ali i pored toga inkluzija čini jedan od glavnih stubova strategije razvoja obrazovanja u Srbiji.
Pri izradi procena u vezi sa grupisanjem dece i proračuna finansijskih uticaja inkluzije dece iz osetljivih grupa moraju da se uzmu u obzir sledeća ograničenja koja propisuju nacionalni kriterijumi:
Tabela 22: Predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju Deca na bolničkom lečenju do 15 dece u grupiDeca sa smetnjama u razvoju 4 – 6 dece u razvojnim grupama
Sledeće odredbe u vezi sa decom sa smetnjama u razvoju moraju da se uzmu u obzir prili-kom procene uticaja koji će imati upisivanje ove dece u predškolsko:
1. Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010) propisuje veličinu razvojnih grupa za decu sa smetnjama u razvoju koja iznosi 4 – 6 dece po grupi. Sredstva za
75 |
sprovođenje predškolskih programa za decu sa smetnjama u razvoju obezbeđuju se iz republičkog budžeta.
2. Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010) sadrži i sledeće odredbe: Broj dece u vaspitnoj grupi u koju je upisano jedno dete sa smetnjama u raz-
voju umanjuje se za tri deteta u odnosu na broj dece utvrđen ovim zakonom.
Deca sa smetnjama u razvoju mogu da se uključe u vaspitnu grupu (misli se na redovnu vaspitnu grupu) prilikom upisa. U toku pohađanja predškolskog programa prati se razvoj deteta i na osnovu predloga pedagoškog kolegijuma i stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, dete sa smetnjama u razvoju može se prebaciti iz razvojne u vaspitnu grupu (redovnu grupu), u skladu sa Zakonom.
Imajući u vidu da se po zakonu broj dece u redovnim vaspitnim grupama umanjuje za troje ukoliko se upiše jedno dete sa smetnjama u razvoju, izuzetno je važno da se prilikom planiranja i optimizacije mreže PVO uzmu u obzir i deca sa smetnjama u razvoju. Inklu-zija dece sa smetnjama u razvoju u redovne vaspitne grupe matematički gledano umanju-je ukupan broj dece u PVO ukoliko se ne poveća ukupan broj vaspitnih grupa. Da bi se postigli nacionalni ciljevi za obuhvat PVO (70% i 80% učešća) neophodno je formirati dodatne vaspitne grupe kako bi deca sa smetnjama u razvoju mogla da se uključe u redovne vaspitne grupe. Ova činjenica će biti uključena u procene i proračune potrebnih kapaciteta i finansiranja PVO.
Tabela 23: Procena broja dece sa smetnjama u razvoju i njihovo grupisanje 2013 2014 2015 2020
Procena ukupnog broja dece sa smetnjama u razvoju Ukupan broj dece sa smetnjama u razvoju koja pohađaju PVO Broj dece sa smetnjama u razvoju koja će biti upisana u redovne vaspitne grupe Broj dodatnih grupa koje će biti potrebne zbog inkluzije Broj dece u razvojnim grupama Ciljani broj dece po grupi Procena broja razvojnih grupa Procenat od procenjenog ukupnog broja dece sa smetnjama u razvoju
10.1.3. Povećanje učešća dece iz ostalih osetljivih društvenih grupa u predškols-kom vaspitanju i obrazovanju
U ciljevima koje je postavila Vlada Republike Srbije za predškolsko vaspitanje i obra-zovanje poseban naglasak je stavljen na povećanje učešća dece iz osetljivih društvenih grupa zato što učešće u PVO ima veoma pozitivan uticaj kako na razvoj pojedinaca, tako
| 76
i na društvenu koheziju i lokalnu i nacionalnu ekonomiju. Neophodno je postaviti ciljeve za povećanje obuhvata dece iz osetljivih grupa u sistemu PVO kako bi se sistematično pristupilo rešavanju ovog prioriteta. Sa tim ciljem je i uspostavljena mreža zainteresovanih strana koje će razmenjivati podatke i informacije i zajedno razvijati mere i aktivnosti za lakše prepoznavanje dece iz osetljivih grupa i povećanje njihovog učešća u PVO.
Tabela 24: Povećanje učešća dece iz osetljivih društvenih grupa Povećanje učešća dece iz osetljivih društvenih grupa 2013 2014 2015 2020Deca sa smetnjama u razvoju Udeo u ukupnom broju dece sa smetnjama u razvoju RomiUdeo u ukupnom broju RomaDeca iz ruralnih područja Udeo u ukupnom broju dece iz ruralnih područjaDeca iz siromašnih porodica Udeo u ukupnom broju dece iz siromašnih porodicaUkupan broj dece iz osetljivih grupa koja učestvuju u PVOUdeo u ukupnom broju dece uzrasta od 6 meseci do 6.5 godina (%)
10.1.4. Uticaj na potrebe za ljudskim resursima
Model optimizacije predstavljen u prethodnim poglavljima nije obuhvatio posebne zahteve koje postavlja povećanje učešća dece iz osetljivih društvenih grupa u PVO. Rad uz pomoć metodološkog priručnika za upravljanje i optimizaciju predškolske mreže biće kompletiran pravljenjem procene uticaja koji će ovi posebni zahtevi imati na broj vaspi-tača/ica, pedagoških asistetnata/kinja i ostalih zaposlenih u PU. Porast broja dece iz osetl-jivih društvenih grupa i njihovog učešća u PVO povećava i potrebe za dodatnim brojem vaspitača/ica i ostalih zaposlenih, a samim tim povećava i rashode PVO.
U članu 117 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaze se sledeće odred-be:
U obavljanju delatnosti predškolska ustanova može da ima saradnika: nutricion-istu, socijalnog i zdravstvenog radnika i drugog saradnika, u skladu sa posebnim zakonom.
U vaspitno-obrazovnom radu za ostvarivanje posebnih i specijalizovanih programa predškolska ustanova može da angažuje i druge saradnike, u skladu sa posebnim zakonom.
Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodat-na obrazovna podrška.
77 |
Prema ovim odredbama LSU i PU nisu obavezne da zapošljavaju stručne saradnike iako je u praksi to često neophodno da bi mogla da se upisuju deca iz osetljivih društvenih grupa, pogotovo deca sa smetnjama u razvoju. Prema tome, procena potrebe za zapošlja-vanjem dodatnih saradnika radi upisivanja dece iz osetljivih grupa u PVO mora da se pravi na osnovu ciljeva za povećanje učešća ove dece.
Tabela 25: Procena broja potrebnih dodatnih zaposlenih za rad sa decom iz osetljivih grupa Procena potrebe za dodatnim ljudskim resursima zbog povećane inkluzije
2013 2014 2015 2020
Procena broja razvojnih grupa Broj vaspitača/ica za rad u razvojnim grupa-maBroj pedagoških asistenata/kinjaBroj ličnih asistenata/kinjaBroj ostalih zaposlenihUKUPNOBroj dodatnih grupa koje će biti formi-rane zbog inkluzije Procena potrebe za dodatnim zaposleni-ma usled povećanja inkluzije dece iz dru-gih osetljivih grupa Broj vaspitača/ica za rad u novim grupama koje su formirane zbog inkluzije dece sa smetnjama u razvoju u redovne vaspitne grupe Broj pedagoških asistenata/kinjaBroj ostalih zaposlenihUKUPNOPotreba za povećanjem broja zaposlenih zbog inkluzije Vaspitači/ce Pedagoški asistenti/kinjeLični asistenti/kinjeOstali zaposleni UKUPNO
10.1.5. Finansijski uticaji
Prema finansijskim statistikama udeo plata za zaposlene u ukupnim rashodima PVO iznosi 75% sa izvesnim odstupanjima u različitim opštinama. Ako pretpostavimo da su dru-gi rashodi inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja isti kao i za redovno PVO, onda dodatne izdatke inkluzivnog obrazovanja možemo da izračunamo u odnosu na broj dodatnih kadrova koji su potrebni za predškolsko obrazovanje dece iz osetljivih društvenih grupa. Zakonom je predviđeno da se za troškove PVO za decu sa smetnjama u razvoju, uk-
| 78
ljučujući i plate i doprinose predgoških i ličnih asistenata, sredstva izdvajaju iz republičkog budžeta. Važan element u proceni finansijskih uticaja učešća dece iz osetljivih grupa u PVO čini i cena koju plaćaju roditelji za boravak dece u PU, budući da su roditelji dece iz os-etljivih društvenih grupa, kao i roditelji slabog materijalnog statusa, uglavnom oslobođeni plaćanja usluga PVO.
Tabela 26: Finansijski uticaji povećanog učešća dece iz osetljivih društvenih grupa u PVO
Rashodi nastali zbog inkluzije osetljive dece u redovne vaspitne grupe 2013 2014 2015 2020
Broj vaspitača/ica
Prosečna godišnja plata vaspitača/ica
Broj pedagoških asistenata/kinja
Prosečna godišnja plata pedagoških asistenata/kinja
Broj ostalih zaposlenih
Prosečna godišnja plata ostalih zaposlenih
Ukupno povećanje plata
Ostali dodatni rashodi = ukupno povećanje plata x 0.25 ili neki drugi koeficijent
Ukupno povećanje rashoda
Finansijski uticaji povećanog učešća dece sa smetnjama u razvoju
Dodatni zaposleni
Broj vaspitača/ica
Prosečna godišnja plata vaspitača/ica
Broj pedagoških asistenata/kinja
Prosečna godišnja plata pedagoških asistenata/kinja
Broj ličnih asistenata/kinja
Prosečna godišnja plata ličnih asistenata/kinja
Broj ostalih zaposlenih
Prosečna godišnja plata ostalih zaposlenih
Ukupno povećanje plata
Neto finansijski uticaj na ekonomiju LSU
79 |
11. Posebni i specijalizovani programi )PSP)
Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010) pruža mogućnost predškolskim ustanovama da realizuju sledeće posebne i specijalizovane programe (PSP)12: Programi posebnih oblasti vaspitno-obrazovnog rada; Programi negovanja jezika i kulture nacionalne manjine; Prigodni i povremeni programi koji imaju za cilj ostvarivanje kulturnih i rekreativnih
aktivnosti, odnosno odmora dece; Programi podrške porodici; Programi za rad sa decom u porodici (porodične jasle, „bebi servis”); Drugi programi i oblici rada i usluga.
11.1. Širenje posebnih i specijalizovanih programa
Svrha uvođenja PSP, kako je opisano kroz principe Pravilnika13 jeste, povećanje dostupnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja za svu decu, bez diskriminacije ili segregacije po bilo ko-jem osnovu, uvažavanje različitosti i posebnosti dece i njihovih porodica i poklanjanje posebne pažnje razvojnim potencijalima dece, kao i kulturnim i jezičkim specifičnostima sredine u ko-joj dete raste; kvalitetno uključivanje dece predškolskog uzrasta u dalje obrazovanje i društvenu sredinu kroz interakcije sa decom različitih uzrasta i sa različitim osobama. U fokusu posebnih i specijalizovanih programa je stvaranje preduslova za povećanje učešća sve dece u PVO.
Donošenjem Standarda uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Pravilnika o vrstama, načinu ostvarivanja i finansiranja posebnih i specijalizovanih programa i drugih oblika rada i usluga koje organizuje predškolska ustanova i Strategije obrazovanja do 2020 kojima se regulišu PSP, Vlada Republike Srbije je dala jasan znak predškolskim ustanovama da treba da promovišu i podstiču organizovanje PSP. S obzirom na to da posebni i specijalizovani programi predstavljaju i način diversifikacije sistema predškolskog vaspitanja u okviru obrazovanja i vaspitanja u ranom uzrastu, treba ih uključiti u proces optimi-zacije. U nastavku poglavlja je predstavljen model za uključivanje PSP u proces optimizacije.
Tabela 27: Broj dece i grupa u okviru posebnih i specijalizovanih programa 2013 2014 2015 2020
Broj posebnih programaBroj dece u posebnim programimaBroj grupa Prosečna veličina grupeProsečno trajanje programa – broj sati nedeljno
12 Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Službeni glasnik RS“, 18/10, član 19)13 Pravilnik o vrstama, načinu ostvarivanja i finansiranja posebnih i specijalizovanih programa i drugih oblika rada i usluga koje organizuje predškolska ustanova („Službeni glasnik RS“, 26/13, član 3)
| 80
Ukupan broj sati nedeljnoUkupan broj sati godišnjeBroj specijalizovanih programaBroj dece u specijalizovanim programimaProsečna veličina grupeProsečno trajanje programa – broj sati nedeljno Ukupan broj sati nedeljnoBroj nedelja u kojima se održavaju PSPUkupan broj sati godišnjeUkupan broj PSP Broj dece u posebnim i specijalizovanim programimaProsečna veličina grupeProsečno trajanje programa – broj sati nedeljno Ukupan broj sati nedeljnoBroj nedelja u kojima se održavaju PSPUkupan broj sati godišnje
11.2. Finansijski uticaji
Finansijske uticaje održavanja PSP možemo da izračunamo praveći približnu pro-cenu troškova. Na primer, možemo da podelimo prosečnu mesečnu platu (sa doprinosima) vaspitača/ica sa brojem radnih sati u toku meseca, a zatim da na taj iznos dodamo ostale tekuće troškove u skladu sa udelom ovih troškova (sve osim plata za zaposlene) u ukupnim rashodima PVO. Odluku o finansiranju PSP samostalno donose opštine. Iznos rashoda PSP zavisi od toga koliko su programi dobro organizovani, posebno kada je reč o radu vaspi-tača/ica i upotrebi i dostupnosti prostora. U nastavku slede proračuni realnih troškova PSP. Uz pomoć tabele 28 procenjuje se koji deo posla u okviru PSP mogu da obave postojeći zaposleni u PU kako bi se ustanovio neto finansijski uticaj PSP na opštinski budžet.
Tabela 28: Procene finansijskih uticaja povećanja broja grupa u PSP Rashodi proširenih PSP 2013 2014 2015 2020
Ukupan broj sati godišnjeProsečna plata (sa doprinosima) vaspitača/ice na satUkupan iznos plataUkupan iznos plata u PSP x koeficijent ostalih troškova = ukupan iznos ostalih troškova PSPKoeficijent za izračunavanje ostalih tekućih troškova Ostali tekući troškoviUkupni tekući rashodi PSPNaknada koju plaćaju roditeljiDrugi izvori finansiranjaNeto finansijski uticaj na budžet opštine
81 |
Značajnu stavku u rashodima čine i troškovi prevoza dece, bilo da su na teret roditelja ili na teret organizatora PSP. Ukoliko opština pokriva troškove prevoza, oni mogu da se izraču-naju uz pomoć formule koja je predstavljena u tabeli 29.
Tabela 29: Troškovi prevoza dece koja pohađaju posebne i specijalizovane programe Troškovi prevoza dece koja pohađaju PSP 2013 2014 2015 2020
Radno vreme vozača
Prosečna plata po satu
Rashodi za plate
Ukupan broj pređenih kilometara godišnje
Prosečni troškovi po kilometru
Ostali troškovi
Ukupni rashodi
Prethodni proračuni ne ukazuju na to koliki će biti finansijski uticaj na budžet predškolske ustanove s obzirom na to da će deo posla, ili sav posao, obavljati zaposleni koji su već an-gažovani u PU. U sledećoj tabeli pravi se proračun realnih rashoda koji će biti finansirani iz opštinskog budžeta.
Tabela 30: Troškovi posebnih i specijalizovanih programa koji se finansiraju iz opštinskog budžeta
2013 2014 2015 2020
Ukupan broj radnih sati godišnjeBroj radnih sati koje obavljaju postojeći vaspitači/ce i zaposleniBroj radnih sati koje će obavljati dodatni zaposleni angažovani u okviru PSPPotreba za zapošljavanjem dodatnih vaspitača/icaProsečna godišnja plata po vaspitaču/iciPovećanje plata zbog PSPOstali tekući troškovi PSPDodatna izdvajanja iz opštinskog budžeta za PSP
| 82
Prilog: Obrazac sa kompletnim setom podataka za planiranje predškolske mreže
2011 2012 20131. Ukupan broj dece u opštini1.1. Uzrast 0 – 1 godine 1.2. Uzrast 1 – 2 godine1.3. Uzrast 2 – 3 godine1.4. Uzrast 3 – 4 godine1.5. Uzrast 4 – 5.5 godina1.6. PPP uzrast 1.7. Školski uzrast 7 – 10 godina1.8. Školski uzrast 11 – 14 godina 1.9. Školski uzrast 15 – 18 godina2. Broj dece koja učestvuju u PVO2.1. Uzrast 0 – 1 godine 2.2. Uzrast 1 – 2 godine2.3. Uzrast 2 – 3 godine2.4. Uzrast 3 – 4 godine2.5. Uzrast 4 – 5.5 godina2.6. PPP uzrast 3. Procena broja:3.1. Romskih porodica3.2. Romske dece uzrasta 0 – 6.5 godina 3.3. Porodica sa decom sa smetnjama u razvoju 4. Broj dece/učenika u državnim predškolskim ustanovama 4.1. Uzrast 0 – 3 godine 4.1.1. Dečaci 4.1.2. Devojčice 4.2. Uzrast 3 – 5.5 godina4.2.1. Dečaci 4.2.2. Devojčice 5. Broj dece sa potrebom za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju u državnim predškolskim ustanovama 5.1. Romi 5.2. Deca sa smetnjama u razvoju 5.3. Deca sa drugim potrebama za dodatnom podrškom u vaspi-tanju i obrazovanju 6. Broj vaspitnih grupa u državnim predškolskim ustanovama 6.1. Uzrasna grupa 0 – 1 6.2. Uzrasna grupa 1 – 2 6.3. Uzrasna grupa 2 3
83 |
6.4. Uzrasna grupa 3 46.5. Uzrasna grupa 4 – PPP uzrasta (5.5 godina)6.6. PPP grupe6.7. Deca na bolničkom lečenju6.8. Deca sa smetnjama u razvoju 6.9. Mešovite grupe za decu uzrasta od 1 do 3 godine6.10. Mešovite grupe za decu uzrasta od 3 godine do polaska u školu6.11. Mešovite grupe za decu uzrasta od 2 godine do polaska u školu6.12. Broj vaspitnih grupa u poludnevnom boravku (uključene u prethodne kategorije)6.13. Posebne vaspitne grupe za romsku decu (nisu uključene u prethodne kategorije)6.14. Posebne vaspitne grupe za decu u nepovoljnom socijal-no-ekonomskom položaju (nisu uključene u prethodne kategorije)6.15. PPP vaspitne grupe7. Broj dece na listama čekanja za upis u državne predškolske ustanove 8. Broj dece u privatnim predškolskim ustanovama (procena)9. Broj dece u drugim predškolskim programima (npr. organizacije civilnog društva)10. Ukupan broj predškolskih subjekata (jedinica u okviru PU)11. Fizički kapaciteti svih subjekata; ukupna površina u m2/ukupan broj dece12. Ukupan broj osnovnih škola 12.1. Razredi 1 – 412.2. Razredi 5 – 812.3. Razredi 1 – 812.4. Druge kombinacije razreda 13. Broj medicinskih sestara 14. Broj vaspitača/ica15. Broj ostalih zaposlenih 16. Ukupni rashodi PVO16.1. Plate i doprinosi za zaposlene16.2. Troškovi kupovine dobara i usluga16.3. Troškovi održavanja objekata16.4. Ostali troškovi 17. Prihodi PVO17.1. Finansiranje iz republičkog budžeta17.2. Naknada koju plaćaju roditelji 17.3. Drugi izvori prihoda
85 |
Metodološki priručnik
Ovaj metodološki priručnik ima dvostruku namenu. U njemu se nalaze modeli za um-režavanje lokalnih vlasti i drugih zainteresovanih strana sa ciljem da se radi na promoci-ji predškolskog vaspitanja i obrazovanja, pogotovo kada je reč o deci iz osetljivih društ-venih grupa. On takođe predstavlja metodologiju koju radne grupe po opštinama treba da primene prilikom procene trenutnog stanja u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, pravljenja projekcija potrebnih kapaciteta za predškolsko i osnovno obrazovanje, kao i prilikom izračunavanja uticaja koji će širenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja imati na kapacitete i finansiranje.
Svrha i sadržaj metodolškog priručnika
Vlada Republike Srbije postavila je sledeće nacionalne ciljeve u vezi sa predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem (PVO): 1) da se poveća obuhvat dece predškolskim vaspitan-jem i obrazovanjem; i 2) fokus je stavljen na decu iz osetljivih društvenih grupa (deca iz si-romašnih porodica, deca iz ruralnih područja, romska deca, deca sa smetnjama u razvoju). Opšti cilj je da se poveća broj upisane dece i da se ojačaju kapaciteti sistema PVO.
Nedavno uveden obavezni pripremni predškolski program (PPP) za decu uzrasta od 5.5 do 6.5 godina uspešno se primenjuje u većem delu države. Tome je između ostalog doprinela i činjenica da se broj dece u osnovnim školama smanjuje, čime se oslobađaju kapaciteti za potrebe PPP.
Optimizacija mreža vaspitno-obrazovnih i obrazovno-vaspitnih ustanova na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou predstavlja veliki izazov. Kada je reč o PVO na lokalnom nivou, umrežavanje se pre svega odnosi na uspostavljanje saradnje između ustanova, državnih službenika, vlasti i stručnjaka koji se bave decom predškolskog uzrasta. Štaviše, neophodna je bliska saradnja lokalnih samouprava (LSU), predškolskih ustanova (PU) i os-novnih škola. Osim toga, optimizacija mreže PVO podrazumeva pronalaženje rešenja koja će proizvesti najbolje rezultate u kontekstu obrazovanja, ekonomije i efikasnosti. Da bi se optimizacija mreže uspešno sprovela neophodna su znanja, informacije, podaci, procene i projekcije u vezi sa PVO na lokalnom nivou.
| 86
Ovaj dokument je pripremljen i distribuiran opštinama u formi metodološkog priručnika koji će poslužiti LSU i PU prilikom optimizacije mreže. Primarni korisnici priručnika biće službenici odeljenja za društvene delatnosti pri LSU koji se bave poslovima vezanim za PVO, kao i direktori PU i njihovi pomoćnici zaduženi za sprovođenje kvantitativnih meto-da i izradu proračuna uz pomoć Excel tabela. Metodološki priručnik se sastoji od sledećih poglavlja (modula):
1. Obrazac za prikupljanje podataka i pokazatelja u vezi sa PVO kao i podataka u vezi sa opštinama koji su relevantni u procesu optimizacije. Modul je upotpunjen Ex-cel tabelom u kojoj se nalaze smernice za automatsko izračunavanje pokazatelja u vezi sa PVO. Pored toga, objašnjeni su svrha i potencijalni izvori podataka.
2. Kratak rezime značaja i uticaja PVO.
3. Sumarni pregled zakonskog okvira, nacionalnih ciljeva i kriterijuma za raz voj PVO.
4. Predstavljanje modela za umrežavanje LSU, PU, centara za socijalni rad, zdravst-venih ustanova i drugih zainteresovanih strana. Cilj stvaranja mreže zaintereso-vanih strana je uspešna realizacija, promocija i širenje PVO u lokalnoj zajednici sa posebnim fokusom na decu iz osetljivih grupa.
5. Predlozi mera i aktivnosti za povećanje učešća dece iz osetljivih grupa u PVO i za91 podizanje svesti porodica o pozitivnim uticajima PVO na budući razvoj nji hove dece.
6. Definicije funkcionalne i ekonomske efikasnosti kao i efektivnosti pružanja javnih usluga na primeru PVO. Ovo služi kao uvod u naredne module koji se odnose na sprovođenje mera u cilju optimizacije kapaciteta PVO.
7. Procene, projekcije i proračuni u vezi sa PVO. U ovom poglavlju predstavljen je niz koraka i tabela: 1) za pravljenje procena i projekcija trenda promene broja dece predškolskog i školskog uzrasta (PPP i osnovna škola) u opštinama. Ovaj podatak čini jednu od polaznih osnova u procesu optimizacije. Prilikom procene potrebnih kapaciteta, PVO i osnovno obrazovanje treba da se posmatraju kao jedinstvena stavka. Excel tabela za procenu kapaciteta kao i tabele za sve ostale korake takođe su uključeni u poglavlje 7; 2) procene i projekcije proširene su i na nivo naselja, osnovnih škola i pojedinačnih PU. U predviđanju potrebnih kapac-iteta, vaspitača/ ica i radnih soba/učionica, projekcije broja dece moraju da se prošire i na nivo pojedinačnih ustanova. U nekim slučajevima će projekcije broja dece stvoriti potrebu za izgradnjom ili iznajmljivanjem dodatnih objekata; 3) na osnovu pojekcija broja dece u PPP i školskom uzrastu biće pravljene procene potrebnih radnih soba/ učionica i vaspitača/ica; 4) zatim će se praviti proračun trenutnog stanja u PVO u odnosu na ukupan broj dece i postojeće kapacitete. Mapiraće se učešće dece po različitim uzrasnim grupama kao i potražnja za PVO. Konačno, biće predstavljeni trenutni kapaciteti u smislu broja i veličine vaspitnih grupa.
87 |
8. Sledeći korak u optimizaciji je postavljanje ciljeva za povećanje obuhvata PVO.
Sredstva za PVO, osim PPP i PVO za decu sa smetnjama u razvoju, izdvajaju
se iz budžeta lokalne samouprave. Zato je neophodno razmotriti različite op-cije za ispunjavanje ovih ciljeva. Potrebni kapaciteti će se računati u kontekstu broja vaspitača/ica i drugih zaposlenih, kao i objekata. Pitanje dece iz osetljivih grupa posebno se razmatra. Uprkos tome što opštine nemaju precizne statističke podatke i informacije o broju dece u različitim osetljivim grupama, relevantne službe i eksperti u okviru mreže mogu da naprave procene koje zatim mogu da se pretvore u cifre. U većini slučajeva deca iz osetljivih grupa će biti uključena u redovne vaspitne grupe. Međutim, prema potrebama dece i u skladu sa na-cionalnim standardima postoji potreba i za posebnim uslovima i resursima koji zahtevaju dodatne kapacitete i finansiranje.
9. Posebni i specijalizovani programi (PSP) nude novi način za povećanje učešća dece u PVO. Postoji čitav niz različitih modela za organizovanje PSP sa različi-tim potrebama za kapacitetima i finansijskim sredstvima. Predstavljeni su mod-eli za izračunavanje uticaja različitih rešenja.
10. Povećanje obuhvata i proširenje kapaciteta PVO može da se postigne na različite načine. U ovom poglavlju predstavljene su različite opcije koje LSU i PU mogu da primene kako bi ispunili ovaj cilj.
11. Finansijski uticaji optimizacije mreže PVO. U ovom poglavlju sabrani su na jednom mestu rezultati procena, projekcija i proračuna iz prethodnih poglavlja. 92
1. Podaci i pokazatelji (Excel tabele u prilogu)
Upoznajte se sa trenutnim stanjem, ako je moguće uporedite svoja saznanja sa drugima i detaljno analizirajte kako ste došli do trenutnog stanja.
Analiza i poznavanje trenutnog stanja predstavljaju osnovni korak u procesu planiranja i optimizacije. LSU i PU moraju da imaju bazu podataka o deci predškolskog uzrasta i obuh-vatu PVO. Sektor obrazovanja pri LSU i PU treba da razviju bazu statističkih podataka i pokazatelja, a zatim i da je redovno ažuriraju (jednom godišnje) kako bi ovi podaci mogli da se koriste u procesu planiranja i optimizacije mreže PU i osnovnih škola. Spomenuti podaci i pokazatelji odnose se na broj dece i njihovo učešće u PVO, načine funkcionisanja, kapacitete, resurse, prihode i rashode i finansiranje PVO.
| 88
Uputstva
1. Donesite odluku koja organizacija (LSU ili PU) će biti u obavezi da održava bazu podataka i tabele i da upravlja njima. Poželjno je da ovu dužnost obavlja osoba koja odlično barata programom Excel i pravljenjem tabela.
2. Koristite tabele koje se nalaze u prilogu. Počnite od prikupljanja podataka za pre-thodnu i tekuću godinu.
3. U Excel tabelama koristite podatke za REFERENTNU GODINU. Referentnu godinu menjate jednom godišnje kada ažurirate i podatke. Najbolje rešenje je da kopirate Excel-fajl sa CD-a u vaš kompjuter i da ga tu jednom godišnje ažurirate i sačuvate podatke za svaku godinu.
4. Usaglasite prikupljanje podataka sa terminima u kojima podatke prikupljaju Re-publički zavod za statistiku (RZS) i Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR).
5. Imajte na umu da, ukoliko napravite izmene u izgledu i rasporedu podataka u ta-beli, neće više moći da se prenose podaci u druge tabele ili da se primenjuju zadata uputstva za implicitno izračunavanje. Ukoliko promenite redosled podataka ili do-date nove kategorije, trebalo bi da budete u mogućnosti da promenite podešavanja za prenošenje podataka i izračunavanje u programu Excel.
6. Koristite prikupljene podatke za pisanje izveštaja (npr. godišnji izveštaj), razmenu informacija sa drugim institucijama (RZS, MPNTR, regionalna školska uprava), analizu postignutih rezultata i trenutnog stanja, i konačno – za planiranje budućno-sti PVO.
7. Pobrinite se da se tabele održavaju u skladu sa ovim uputstvima i da su podaci sačuvani u još jednom primerku za svaki slučaj.
89 |
Referentna godinaTabela 1.1: Vaspitne grupe u PVO
Vaspitne grupe u PVO 2013Celodnevni boravak za decu uzrasta od 6 meseci do 3 godineBroj deceBroj vaspitnih grupa
Prosečna veličina grupe
Celodnevni boravak za decu uzrasta 4 godine1
Broj dece
Broj vaspitnih grupa
Prosečna veličina grupe
Celodnevni boravak za decu uzrasta 5 – 5.5 godina2
Broj dece
Broj vaspitnih grupa
Prosečna veličina grupe
Celodnevni boravak za decu uzrasta 5.5 6.5 PPP
Broj dece
Broj vaspitnih grupa
Prosečna veličina grupe
Poludnevni boravak za decu uzrasta od 6 meseci do 3 godine
Broj dece
Broj vaspitnih grupa
Prosečna veličina grupe
Poludnevni boravak za decu uzrasta 4 godine
Broj dece
Broj vaspitnih grupa
Prosečna veličina grupe
Poludnevni boravak za decu uzrasta 5 – 5.5 godina
Broj dece
Broj vaspitnih grupa
Prosečna veličina grupe
Poludnevni boravak za decu uzrasta 5.5 6.5 godina PPP
Broj dece
Broj vaspitnih grupa
Prosečna veličina grupe
Posebni programi
Broj dece
Broj vaspitnih grupa
Prosečna veličina grupe
2013
1 Deca uzrasta 4 g.- deca uzrasta od napunjene 3 g. do napunjene 4 g., u toku referentne godine za koju se unose podaci.2 Deca uzrasta 5 - 5.5 g.- deca uzrasta od napunjene 4 g. do 5.5 g., u toku referentne godine za koju se unose podaci.
| 90
Tabela 1.2: Deca
PODACI/POKAZATELJI 2013
Ukupan broj dece uzrasta od 6 meseci do 3 godine
Ukupan broj dece uzrasta od 6 meseci do 3 godine koja učestvuju u PVOStopa učešća u %
Ukupan broj dece uzrasta 4 godine (četvorogodišnjaci)
Ukupan broj dece uzrasta 4 godine koja učestvuju u PVO
Stopa učešća u %
Ukupan broj dece uzrasta 5 – 5.5 godina
Ukupan broj dece uzrasta 5 – 5.5 godina koja učestvuju u PVO
Stopa učešća u %
Ukupan broj dece uzrasta 0.5 – 5.5 godina
Ukupan broj dece uzrasta 0.5 – 5.5 godina koja učestvuju u PVOStopa učešća u %
Ukupan broj dece uzrasta 5.5 – 6.5 godina
Broj dece u PPP
Stopa učešća u %
Ukupan broj dece uzrasta 0.5 –6.5 godina koja učestvuju u PVOBroj dece u privatnim predškolskim ustanovama
Stopa učešća u % uključujući privatne predškolske ustanove
Broj novorođene dece
Broj dece na listi čekanja
Tabela 1.3: Kapaciteti i resursi2013
BROJ VRTIĆA/OBJEKATA PU
RADNO VREME
Do 6 sati
6 – 9 sati
9 sati i duže
KAPACITETI
Kapacitet PVO u skladu sa nacionalnim standardima
Broj dece preko kapaciteta
Broj dece ispod kapaciteta
ZAPOSLENI
Vaspitači/ce sa punim radnim vremenom
91 |
Vaspitači/ce sa nepunim radnim vremenom
Vaspitači/ce
Deca 3 – 6.5 / vaspitači/ce zaposleni/e u PU
Med. sestre – vaspitači/ce sa punim radnim vremenom
Med. sestre – vaspitači/ce sa nepunim radnim vremenom
Med. sestre – vaspitači/ce
Deca uzrasta 0.5 – 3 / Med. sestre – vaspitači/ce zaposlene u PU
Administrativno i ostalo osoblje
Broj administrativnog i ostalog osoblja
Broj dece uzrasta 0.5 – 6.5 / Adm. i ostalo osoblje
UKUPNA POVRŠINA PROSTORA PU U m2
Broj m2/Broj dece u PU
Tabela 1.4: Prihodi, rashodi i finansiranje
2013
OPERATIVNI TROŠKOVI
Plate i doprinosi
Kupovina dobara i usluga
Troškovi održavanja i drugi troškovi vezani za objekte i prostor PU
Ostali troskovi
UKUPNI OPERATIVNI TROŠKOVI
ULAGANJE
Naknada koju plaćaju roditelji
Prihodi iz drugih izvora
PRIHODI
Lokalni budžet
Udeo u ukupnom budžetu (%)
Republički budžet
Udeo u ukupnom budžetu (%)
Prihodi
Udeo u ukupnom budžetu (%)
UKUPNO FINANSIRANJE
PROCENAT IZDVAJANJA ZA PVO IZ LOKALNOG BUDŽETAOPŠTINE (%)
| 92
Uspostavljanje i upravljanje mrežama
Uputstvo
U opštinskim grupama pokušajte da napravite analizu zainteresovanih strana, prateći sledeće korake:
1. Identifikujte sve zainteresovane strane za PVO u vašoj opštini;
2. Odaberite ključne zainteresovane strane (koje imaju realno ili potencijalno znača-jan uticaj na razvoj PVO u opštini);
3. Analizirajte ključne zainteresovane strane uz pomoć matrice zainteresovanih strana (tabela 4.1);
Tabela 4.1: Matrica zainteresovanih stranaIme zaintereso-vane strane
Uloga u lokalnoj opštini
Interes i ciljevi Društveni uticaj Očekivani do-prinos mreži
predškolskih usta-nova
Pokušajte da identifikujete:
a. Glavne izazove u vezi sa funkcionisanjem PVO u opštini: socijalne i ekon-omske; političke; organizacione – kapacitete zainteresovanih strana (organizacija i pojedinaca); motivacije zainteresovanih strana i druge izazove; i
b. Model(e) i praktična organizaciona rešenja za funkcionisanje mreže u opštini.
Umrežavanje pilot opština (susedne opštine i opšte umrežavanje)
Uputstva
1. Kakva mreža bi bila najkorisnija za dalji razvoj PVO – mreža susednih opština, re-gionalna mreža; opšta mreža; opšta mreža sačinjena od regionalnih mreža? (pogledati šematski prikaz mreža, strana 21).
2. Koja bi bila misija, odnosno svrha te mreže?
93 |
3. Koja bi trebalo da budu tri ključna prioriteta mreže/a u narednim godinama?
4. Kako bi trebalo organizovati komunikaciju unutar mreže?
• Na nivou LSU;
• Na nivou PVO;
• Na nivou drugih institucija/organizacija istog ranga (zdravstvena i socijalna zaš-tita, škole, organizacije civilnog društva, itd);
• Institucije/organizacije iz jedne mreže komuniciraju po potrebi sa institucijama/
organizacijama iz druge mreže;
• Neki drugi pristup mrežnoj komunikaciji?
5. Koja vrsta informacija bi trebalo da se razmenjuje u mreži?
6. Da li bi mreža trebalo da ima neko upravno telo koje će da koordinira, i ako je odgovor da, kako sastaviti to telo? Koja bi bila uloga tog upravnog tela?
7. Da li bi mreža trebalo da bude formalizovana tako što bi članovi/ice mreže potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji ili ne? Koje bi bile prednosti a koji izazovi i jednog i drugog pristupa?
8. Koji su očekivani rezultati umrežavanja u narednoj godini?
Prilikom definisanja pristupa optimizaciji pružanja usluga mogu se dobiti različiti re-
zultati u zavisnosti od kriterijuma koji se primenjuju. (Više o tome, str. 44-50). Zato se pri definisanju optimalnog stanja ili očekivanih ishoda optimizacije mora uspostaviti ravnoteža između različitih kriterijuma. Kriterijumi koji se odnose na resurse i ekonomske implikacije mogu da se posmatraju i kao ograničenja u procesu optimizacije. S druge strane, optimi-zacija pružanja usluga se često posmatra kao pronalaženje najekonomičnijeg načina da se proizvede unapred određena količina i kvalitet usluga, kao što je slučaj sa ciljevima koje
Opšta mreža Regionalne mreže i mreža regionalnih mreža
| 94
je postavila Vlada Republike Srbije. U svakom slučaju, odabir kriterijuma za optimizaciju je uvek politički motivisan, bilo da se odluka donosi na lokalnom (lokalna samouprava, skupština opštine) ili nacionalnom nivou (Vlada, skupština).
Uputstva
Analizirajte i prodiskutujte predstavljeni pristup i pokazatelje u okviru LSU i PU i prilagodite model planiranja i optimizacije predškolske mreže prema svojim potrebama:
1. Kvantitet usluga i obuhvat korisnika
2. Dostupnost usluga
3. Kvalitet usluga
4. Pružanje i kvalitet dodatnih usluga
5. Ljudski resursi
6. Fizički resursi: prostori, objekti i nastavna sredstva
7. Ekonomske implikacije izražene kroz prihode i rashode
Procene, projekcije i proračuni u vezi sa predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem
Projekcije trendova promene broja dece predškolskog i školskog uzrasta
Pored strategije i praktičnih planova i kriterijuma za razvoj obrazovanja i vaspitanja, demografske projekcije predstavljaju drugu po važnosti polaznu tačku u planiranju obrazo-vanja kako na lokalnom, tako i na državnom nivou.
RZS je objavio rezultate popisa stanovništva iz 2011. godine. Na osnovu dobijenih podataka i svoje standardne metodologije, RZS će objaviti i demografske projekcije za Republiku Srbiju podeljene po regionima od sadašnjeg trenutka pa sve do 2020. i 2030. godine. Treba imati u vidu činjenicu da su projekcije uvek neizvesne, pogotovo kada se radi o državama poput Srbije u kojima faktor migracija stanovništva ima značajnog uticaja na demografski razvoj. Ova neizvesnost je još izraženija na lokalnom nivou. Međutim, i pored ovih ograničenja, LSU treba da napravi projekcije kako bi se postavila osnova za optimizaciju predškolske i školske mreže. U procesu pravljenja projekcija, treba uzeti u obzir celokupan sektor obrazovanja u opštini.
95 |
Uputstva
1. U tabelama 7.2. i 7.3. napravićemo procenu broja dece po uzrasnim grupama od jed-ne do 14 godina (deca predškolskog i školskog uzrasta).
2. U tabeli se nalaze podaci o broju dece od 2000. do 2022. godine, ali moguće je postaviti i neku raniju godinu kao krajnju tačku.
3. Pronađite podatak o broju novorođene dece u porodicama koje su zvanično prijavlje-ne kao stanovnici vaše opštine. LSU bi trebalo da ima ove podatke čak i u slučaje-vima kada su deca rođena u bolnicama van matične opštine.
4. Zatim ćete napraviti procenu broja novorođene dece u periodu od 2014. do 2022. (ili neke ranije godine).
Tabela 7.2: Broj novorođene deceBroj novorođene dece Procene broja novorođene dece
Godina Broj dece Godina Broj dece
1999 2014
2000 2015
2001 2016
2002 2017
2003 2018
2004 2019
2005 2020
2006 2021
2007 2022
2008
2009
2010
2011
2012
2013
5. Excel će sam napraviti proračun budućeg broja dece po uzrasnim grupama u tabeli 7.3.
6. Ukoliko smatrate da ove cifre nisu realne i da odstupaju od vaše procene mogućeg i ostvarljivog broja dece, možete da koristite svoje procene u tabelama 7.2. i 7.3. Zatim ćete koristiti te procenjene brojeve u daljem izračunavanju. Ukoliko dođe do odstupanja od automatski generisane procene budućeg broja dece na osnovu broja novorođene dece, navedite zašto je došlo do odstupanja.
7. Procenjeni broj dece iz tabele 7.3. koristiće se u daljim tabelama i proračunima.
| 96
Tabela 7.3: Proračuni i procene broja dece predškolskog i školskog uzrastaUz-rast 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
8. Na osnovu podataka u tabeli 7.3, Excel će napraviti projekcije broja dece predškolsk-og i školskog uzrasta (tabela 7.4).
9. U sledećem koraku treba da uporedite broj sedmogodišnjaka sa brojem dece u prvom razredu osnovne škole u 2013. godini. Možete takođe i da uporedite broj osmogo-dišnjaka sa brojem dece u drugom razredu i tako dalje sve do osmog razreda osnovne škole. Ovi podaci vam mogu koristiti kao osnova za odstupanja i promene u tabela-ma 7.2. i 7.3.
Tabela 7.4: Procena broja dece predškolskog i školskog uzrasta (osnovna škola)Uzrasne grupe 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
6 meseci 3 go-dine4 godine
4 – 5.5 godina
Ukupan broj dece uzrasta od6 meseci do 5.5 godina
5.5 -6.5 godinaPPP7 – 10 godina
11 – 14 godina
97 |
Trendovi promene broja dece u obaveznom obrazovanju
Trend promene broja dece/učenika u obaveznom obrazovanju je prva projekcija koja treba da se napravi jer ona ukazuje na kapacitet obaveznog obrazovanja. (Str. 62)
Uputstva
1. Excel će automatski izračunati podatke u gornjoj tabeli. Rezultati ovog proračuna biće korišćeni u poslednjem poglavlju, prilikom procene potrebnih kapaciteta obaveznog obrazovanja (vaspitači/nastavnici i radne sobe/učionice).
2. Trendovi promene broja učenika u srednjim školama takođe mogu da budu relevan-tan faktor u projektovanju optimalne upotrebe školskih kapaciteta u opštini. Iako nije uključen u ovaj model, faktor srednjoškolskih kapaciteta bi trebalo da bude posebno obrađen u skladu sa mrežama srednjih škola u opštinama.
3. Sledeći korak predstavlja procena potrebnih kapaciteta (vaspitači/nastavnici i radne sobe/učionice) obaveznog obrazovanja, tj. PPP i osnovnog obrazovanja.
4. Ova procena podrazumeva mnogo razmatranja i temeljniju analizu s obzirom na to da u praksi ne postoji direktna veza između promena broja učenika i drugih promen-ljivih– broja grupa, nastavnika i učionica. To je tako jer smanjenje ili povećanje broja učenika uglavnom pogađa sve razrede i, kao posledica toga, neće biti moguće smanji-ti broj nastavnika ili osloboditi učionički prostor u potpunosti u skladu sa smanjenjem broja učenika. Vice versa, povećanje broja učenika takođe nije direktno povezano sa kapacitetima (nastavnici, prostor). U praksi, to znači da će se samo veličina odeljenja izražena brojem učenika u proseku smanjiti kada se smanji ukupno pohađanje i obr-nuto, da će se povećati kada se i pohađanje škole poveća.
| 98
Tabela 7.6: Potrebni kapaciteti obaveznog obrazovanjaOpština
2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022Broj dece u PPP
Broj dece u os-novnimškolamaBroj vaspitača PPP
Broj nastavnika (1-4razred)Broj nastavnika (5-8razred)Ukupno vaspitača /nastavnikaBroj grupa
Broj odeljenja
Ukupno grupa / odel-jenjaBroj radnih soba
Broj učionica
Ukupno radnih soba/ učionicaBroj učionica koje sene koristePotreba za pov-ećanimbrojem učionica
Procena trenda promene broja dece/učenika u pojedinačnim školama
Neophodno je da LSU proširi projekcije i na pojedinačne škole zato što projektovane promene broja dece/učenika moraju da budu utvrđene kako bi se stvorila slika o promena-ma potrebnih kapaciteta za svaku školu. Ova procena će biti važna polazna tačka u optimi-zaciji školske mreže.(Str. 63)
Uputstva
1. Napravili smo proračune i projekcije broja dece uzrasta od 6 do 14 godina po opštinama. U sledećem koraku proširujemo procenu i na broj učenika u pojedi-načnim školama.
99 |
2. Procenu trenda promene broja dece/učenika u pojedinačnim školama radićete na osnovu podataka o trendovima promene ukupnog broja dece (tabela 7.6) i odredićete broj dece po pojedinačnim školama. Da bi ste odredili broj dece po po-jedinačnim školama, neophodno je da napravite procenu demografskog razvoja u mesnim zajednicama u kojima se nalaze škole. Za pravljenje ove procene ne postoji određena metodologija, već se procena radi na osnovu lokalnih informaci-ja i poznavanja situacije.
Tabela 7.6.1. Trend promene broja dece/učenika u obaveznom obrazovanju poškolama
2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Škola 1
PPPRazredi 1-4Razredi 5-8Ukupno
Škola 2
PPP
Razredi 1-4
Razredi 5-8
Ukupno
3. Na osnovu projektovanih promena broja dece/učenika po školama napravićemo približnu procenu oslobođenih kapaciteta ili potrebe za povećanjem kapaciteta kada je reč o:
Broju dece/učenika;
Broju grupa/odeljenja;
Broju vaspitača/ica i nastavnika/ica;
Broju učionica.
| 100
Tabela 7.6.2: Potrebni kapaciteti obaveznog obrazovanja po školamaOpština 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Škola 1
Broj dece/učenikaBroj vaspitača /nastavnika
Broj grupa/odeljenjaBroj učionicaBroj učionica koje sene koriste
Potreba za povećanim brojem učionica
Škola 2 itd
4. Pravljenje procena koristeći prikazani model predstavlja veliki izazov. Međutim, ove procene nije nemoguće napraviti, a za taj zadatak biće zaduženi zaposleni u sektoru obrazovanja pri lokalnim samoupravama s obzirom na to da upravo oni imaju najbolji uvid u trenutno stanje i budući razvoj opštine i pojedinačnih škola.
5. Rezultati projekcija treba da budu prodiskutovani od strane relevantnih aktera (RG, predškolske mreže), a LSU treba da usvoji projekcije kao osnovu za proces planiranja i optimizacije.
6. U procesu pravljenja proračuna i procena došli smo do faze u kojoj treba da se pozabavimo sledećim stavkama:
• Planiranjem upotrebe kapaciteta koji su oslobođeni usled smanjenja broja dece u obaveznom obrazovanju; i
• Planiranjem načina za formiranje novih kapaciteta kako bi se ispunila potre-ba nastala usled povećanja broja dece u obaveznom obrazovanju.
Kapacitet i pružanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu uzrasta od 6 meseci do 5.5 godina
Nakon mapiranja potreba obaveznog obrazovanja nastavljamo sa analizom i planiran-jem optimizacije PVO. Vlada Republike Srbije je postavila cilj da se obuhvat PVO postepe-no povećava kako bi se dostigao stepen obuhvata zemalja članica EU. Značaj povećanog obuhvata PVO detaljno je opisan u prethodnim poglavljima, a može se ukratko sumirati na sledeći način: ulaganje u PVO, pogotovo kada je reč o deci iz osetljivih društvenih grupa, donosi najveću dobit, odnosno povraćaj uloženog u poređenju sa svim ostalim nivoima obrazovanja. Prema tome, opštine bi trebalo da pronađu rešenja koja će u najvećoj meri doprineti kvalitetu, kao i operativnoj i ekonomskoj efikasnosti PVO.
101 |
Potrebe predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Prvi korak je analiza trenutnih potreba i pružanja predškolskih usluga:
Tabela 7.7: Ponuda i potražnja predškolskog vaspitanja i obrazovanja u 2013.godini
6 meseci – 5.5 godinaTrenutni broj dece
Potražnja roditelja
Ukupna razlika
Razlika u %
Uputstva
1. Bilo bi dobro ako bismo imali podatke iz prethodnih godina, od 2009. do 2013, kako bismo ilustrovali trend potražnje. Zatim možemo da predvidimo i dalje trendove na osnovu trenda razvoja broja dece u relevantnim uzrasnim grupama.
2. Trenutna potražnja može da se odredi na osnovu podatka o broju dece na listama čekanja. Ovaj podatak kao i trenutni broj dece koja pohađaju PVO upišite u Excel ta-belu. Ukoliko smatrate da broj dece na listama čekanja ne daje jasnu sliku potražnje (na primer, zato što roditelji ni ne prijavljuju svoju decu jer ne očekuju da će biti upis-ana), napravite i koristite sopstvenu procenu potencijalne potražnje.
3. Razmotrite i porazgovarajte o faktorima koji utiču na potražnju; koji su razlozi za veliku/malu potražnju za PVO i kakav će biti trend razvoja potražnje u budućnosti.
Veoma je važno razmotriti aspekt potražnje pre bavljenja ciljevima za povećanje obuhvata PVO s obzirom na to da je prioritet svake opštine da odgovori na trenutnu potražnju za PVO.
Trenutni kapacitet predškolskih ustanova
Prvi korak je da se ispita trenutna organizacija vaspitnih grupa. Nacionalni kriterijumi su određeni posebno za svaku uzrasnu grupu, od 6 meseci do 5.5 godina. U praksi se među-tim retko dešava da se vaspitne grupe posebno formiraju za svaku uzrasnu grupu. Zato ćemo koristiti sledeću skalu vaspitnih grupa po uzrastima.
Uputstva1. Program Excel će automatski popuniti tabelu i izračunati prosečnu veličinu vaspitnih
grupa.2. Predstavnici PU će pratiti nacionalne kriterijume za sve grupe različitih uzrasta,
uključujući i mešovite grupe.3. U procenu treba uključiti i sve druge oblike pružanja usluge PVO (NVO, privatni vrtići
i sl) kako bi se stekao uvid u kompletan obuhvat.4. Kao što je bio slučaj i prilikom procene kapaciteta osnovnih škola, u tabeli 7.10 će
biti obuhvaćene sve organizacione jedinice PU kako bi se prikupili podaci za proces
| 102
optimizacije upotrebe kapaciteta na mikro nivou. U Excel tabeli postoje obrasci za popunjavanje podataka na nivou organizacionih jedinica.Rezultati ove računice biće: Kapacitet trenutne mreže predškolskih ustanova; Pokazatelji trenutne veličine grupa u odnosu na nacionalne standarde; Kapacitet PVO u drugim ustanovama.
Računanje će postati složenije. U gornjoj tabeli imamo prosečne cifre koje pokrivaju celu PU. Svaka pojedinačna grupa bi trebalo da bude u skladu sa nacionalnim kriterijumi-ma za maksimalnu veličinu grupe. Da bismo pripremili računicu u skladu sa nacionalnim standardima, moramo da uporedimo veličine grupa u svakoj pojedinačnoj kategoriji u tabe-li, kao i sa stanjem u svakoj organizacionoj jedinici PU.
Tabela 7.8.1: Mapiranje broja dece i grupa u PVO po predškolskim ustanovama
VASPITNE GRUPE Broj dece Broj grupaProsečna veličina grupe
Nacionalni kriterijum
Predškolska jedinica 1
Celodnevni boravak uzrast od 6 meseci do3 godineCelodnevni boravak uzrast 4 godine
Celodnevni boravak uzrast 5 – 5.5 godina
Uzrast 5.5 – 6.5 godina (PPP)
Poludnevni boravak uzrast od 6 meseci do3 godine
Poludnevni boravak uzrast 4 godine
Poludnevni boravak uzrast 5 – 5.5 godina
Poludnevni boravak uzrast 5.5 – 6.5 (PPP)
Posebni programi
Specijalizovani programi
Mešovite grupe uzrast 1-3
Mešovite grupe uzrast 4-5½
PVO pruža neko drugi (privatni vrtić,NVO, drugi)
Predškolska jedinica 2
Celodnevni boravak uzrast od 6 meseci do3 godine
Celodnevni boravak uzrast 4 godine
103 |
Prvi rezultati proračuna veličine pojedinačnih grupa podrazumevaju upoređivanje st-varne veličine grupa sa nacionalnim kriterijumom. Osim toga, mora da se napravi matem-atički proračun broja novih grupa koje treba formirati da bi veličina grupa ispunila nacio-nalne kriterijume i, shodno tome, koji kapaciteti bi trebalo da se povećaju; i obrnuto, koliko ima dece u grupama čija je veličina ispod nacionalnog kriterijuma.
Objašnjenje tabele 7.9:1) broj vaspitnih grupa se odnosi na trenutni broj;2) broj dece u grupama koje prelaze nacionalni kriterijum po broju dece;3) procena broja novih grupa koje treba da se formiraju zbog grupa u kojima broj dece
prelazi nacionalni kriterijum maksimalnog broja dece po grupi;4) broj dece u grupama ispod maksimalne veličine;5) realna procena broja grupa koje bi mogle da se spoje;6) povećanje/smanjenje broja vaspitnih grupa kako bi se ispunili nacionalni kriterijumi.
Tabela 7.9: Usklađivanje vaspitnih grupa sa nacionalnim kriterijumima
Vaspitne grupe u 2013. godini
Broj vaspitnih
grupa
Broj dece u grupa-ma preko nac. krit-erijuma
Procena broja novih grupa
Broj dece u grupa-ma ispod nac. krit-erijuma
Procena broja gru-pa koje bi mogle da se spoje
Povećanje/ smanjen-je broja
vaspitnih grupa
Celodnevni boravakuzrast od 6 meseci do 3 godineCelodnevni boravak uzrast 4 godineCelodnevni boravak uzrast 5 – 5.5 godinaUzrast 5.5 – 6.5 god.(PPP)
Poludnevni boravakuzrast od 6 meseci do 3 godinePoludnevni boravak uzrast 4 godinePoludnevni boravak uzrast 5 – 5.5 godinaPoludnevni boravak uzrast 5.5 – 6.5 (PPP)Posebni programi
Specijalizovani programi
Mešovite grupe uzrast1-3Mešovite grupe uzrast4-5.5Ukupno
| 104
Uputstva
1. Excel tabela će automatski popuniti prvu kolonu (trenutni broj vaspitnih grupa).
2. Predstavnici PU će napraviti procenu i proračune koji se traže u kolonama (3), (5) i (6), odnosno za vaspitne grupe koje se u tim kolonama traže.
3. Ovo nije teoretska već praktična procena. Predstavnici PU će napraviti procenu broja novih grupa koje bi trebalo formirati kako bi se ispunili nacionalni kriterijumi i obr-nuto, koliko grupa bi moglo da se spoji kako bi se ispunili standardi.
4. Ovakav model grupisanja dece predstavlja jedan od ključnih elemenata u procesu optimizacije predškolske mreže i on se oslanja na pretpostavku da nacionalni krite-rijumi propisuju optimalnu veličinu grupa. Postojanje grupa sa brojem dece ispod nacionalnog kriterijuma smanjuje operativnu i ekonomsku efikasnost PVO. Rashodi se neznatno uvećavaju ili ostaju na istom nivou ukoliko se dodatni broj dece upisuje u postojeće grupe. Imajući u vidu nakandu koju plaćaju roditelji da bi deca pohađala predškolsko, upisivanje većeg broja dece u postojeće grupe može čak i da ima pozi-tivan uticaj na budžet opštine. S druge strane, PU i vaspitači/ce se radije opredeljuju za manje grupe. Naš zadatak je da nađemo ravnotežu između povećanja obuhvata i prednosti rada u manjim grupama. U skladu sa nacionalnim ciljevima, povećani obu-hvat dece je prioritet.
5. Spajanje grupa očigledno nije moguće u većini slučajeva jer se grupe čija je ve-ličina ispod nacionalnog kriterijuma uglavnom nalaze u udaljenim naseljima. Kada se napravi ovaj proračun i procena, imaćemo polaznu tačku za projekciju ukupnog uticaja na kapacitete PVO ako se ispune trenutni standardi za veličinu grupa, kao i nacionalni ciljevi za povećanje obuhvata.
Tabela 7.10: potreba za povećanjem broja zaposlenih usled prilagođavanja grupa2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Potrebe za dodatnim vaspi-tačimaPotrebe za dodatnim peda-goškim asistenti-ma/kinjamaPotrebe za dru-gim dodatnim osobljem
Uputstvo
Iz tabele 7.9. napravite zaključak o potrebnom broju dodatnih zaposlenih (vaspi-tači i drugi) usled prilagođavanja vaspitnih grupa.
105 |
Ciljevi za povećanje obuhvata predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Povećanje učešća dece u PVO predstavlja jedan od nacionalnih ciljeva (obuhvat dece PVO do 2015: 70% i do 2020: 80%). Ipak, većina opština je daleko od ovih postotaka. Sledeći koraci u procesu optimizacije podrazumevaju korišćenje Excel tabela u izračuna-vanju uticaja koji će imati težnja za ispunjavanjem propisanih ciljeva na potrebe za kapac-itetima, zaposlenima, objektima i finansiranjem PVO po opštinama. Excel tabele su veoma korisne prilikom pravljenja procena i proračuna zato što se u njima mogu menjati vrednosti ciljeva ili bilo kojih drugih promenljivih kada se razmatraju raličite mogućnosti. Ovaj met-odološki priručnik služi da se napravi okvir za razvoj i optimizaciju predškolske mreže, dok PU i LSU prave preciznije proračune prilikom pripreme godišnjih budžeta za PVO.
Procena obuhvata na osnovu postojećih kapaciteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Prvi korak je da se napravi proračun obuhvata PVO u okviru postojećih kapaciteta (iz-raženo kroz trenutni broj dece u sistemu PVO) kao i u okviru procenjenog ukupnog broja dece po opštinama u narednih nekoliko godina.
Tabela 8.1: Obuhvat u odnosu na postojeće kapacitete2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Procenjeni broj dece uzrasta6 meseci 5.5 godinaTrenutni broj dece u PUObuhvat u %
Procenjeni broj dece uzrasta 4 –5.5 godina
Uputstva
1. Program Excel će automatski popuniti tabelu 8.1. prikupljajući podatke iz prethodnih tabela (1.1. i 7.2).
2. LSU i PU sada imaju procenu ukupne stope učešća u odnosu na postojeće kapacitete.
| 106
Ispunjavanje potražnje
Procenu broja dece u PVO pravimo na osnovu trenutne potražnje (2013 = trenutni broj dece + trenutni broj dece na listama čekanja) i procenjene potražnje u narednim godinama.
Tabela 8.2: Upis dece na listama čekanja ili procenjena potražnjaOBUHVAT KADA BUDU UPISANA DECA KOJA SE NALAZE NA LISTAMA ČEKANJA (uzrastod 6 meseci do 5.5 godina)
2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Trenutni broj dece u PU
Deca na listama čekanjaUkupno
Procenjeni broj dece uzrasta od6 meseci do 5.5 godinaObuhvat u skladu sa po-tražnjom (6 meseci do 5.5 godina)
Uputstva
1. Program Excel će automatski preuzeti podatke o trenutnom i procenjenom broju dece u PVO iz prethodne tabele (8.1).
2. Broj dece na listama čekanja za referentnu godinu se automatski popunjava brojem koji je važio za 2013. godinu. Ovaj broj može da se izmeni u skladu sa najnovijim podacima.
3. PU treba da proceni i unese u tabelu broj dece na listama čekanja.
Faktor potražnje treba da se uzme u obzir prilikom procenjivanja budućih potreba za kapacitetima PVO. Ovu procenu mogu da naprave samo PU i LSU imajući u vidu demo-grafsku i ekonomsku budućnost opštine. Planiranje obuhvata i kapaciteta PVO mora da bude realistično.
107 |
Postavljanje ciljeva za obuhvat PVO
Dalje ćemo se baviti pitanjem povećanja obuhvata PVO.
Tabela 8.3: Ciljevi za povećanje obuhvata PVO2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Procenjeni broj dece
6 meseci do 3 godine4 godine5 i 5.5 godinaPPPUkupnoStopa učešća u skladu satrenutnim kapacitetima
Stopa učešća u % u skladu saciljevima6 meseci do 3 godine4 godine5 i 5.5 godinaPPP
Ciljani broj dece u PVO
6 meseci do 3 godine
4 godine
5 i 5.5 godina
PPP
Procenjeni broj dece u PVO koje pružaju drugi (NVO, privatne PU)Ukupno
Uputstva
1. Sledeći podaci su prikupljeni iz prethodnih tabela:
• Procenjeni broj dece u svakoj uzrasnoj grupi (tabela 7.2).
• Svi podaci za 2013. godinu su preuzeti iz tabele 1.1.
• Stopa učešća/obuhvat dece u odnosu na postojeće kapacitete (tabela 8.1).
| 108
2. Sada možemo da započnemo simulacije koristeći različite mogućnosti u okviru nacio-nalnih ciljeva za povećanje obuhvata PVO. Excel će vršiti računanje.
3. Pod simulacijama podrazumevamo da ćemo nakon izračunavanja finansijskih impli-kacija povećanja obuhvata u skladu sa nacionalnim ciljevima na kraju tog procesa možda morati da se vratimo na ovu tabelu.
4. Treba da razmotrite trenutnu ponudu i potražnju za PVO i načine na koje ćete se baviti dostizanjem nacionalnih ciljeva.
5. Za početak treba da postavite ciljeve za postizanje stope učešća u procentima za različite uzrasne grupe.
6. Ukoliko u izračunavanju koristite broj dece, ne zaboravite da razmišljate o obuhvatu i u kontekstu grupa. Na primer, ako 2015. godine povećate grupu dece uzrasta od 4 godine za dvadesetoro, očigledno je da će bar deo te grupe nastaviti da pohađa predškolsko i u naredne dve godine (2015. i 2016). Ovakve mikro procene beležite izvan Excel tabele.
7. Štaviše, PU treba da predloži a LSU treba da donese odluku o tome koja uzrasna grupa je prioritet kada je reč o povećanju obuhvata. Uobičajeno se preporučuje da primarna ciljna grupa za povećanje učešća u PVO budu deca uzrasta od 4 do 5.5. godina.
8. U nekim opštinama PPP još nije dostigao potpuni obuhvat. Excel će sam izvući po-datak o ukupnom broju dece uzrasta od 5.5 do 6.5 godina (PPP uzrast) kao i podatak o ukupnom broju dece koja učestvuju u PPP (tabela 1.1). Za 2014. godinu treba da postavite kao cilj potpuni obuhvat dece PPP. Međutim, ako smatrate da to nije realno dostižan cilj u 2014. godini, pa čak i nadalje, postavite ciljeve u skladu sa svojim realističnim procenama.
109 |
Tabela 8.4: Promena broja vaspitnih grupa u skladu sa nacionalnim ciljevima2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Promena broja dece
6 meseci do 3 godine
4 godine
5 i 5.5 godina
6 meseci do 5.5 godine
PPP
Ukupno
Potreba za formiranjem dodatnih grupa
6 meseci do 3 godine4 godine5 i 5.5 godina6 meseci do 5.5 godinePPP
Ukupno
Ukupno povećanje brojavaspitnih grupa
Novi broj vaspitnih grupa
6 meseci do 3 godine4 godine5 i 5.5 godinaPPPUKUPAN BROJ GRUPA
Prosečna veličina grupe u skladu sa novimobuhvatom
6 meseci do 3 godine
4 godine
5 i 5.5 godina
PPP
2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022Potreba za dodatnim vaspi-tačima/camaPotreba za dodatnim bro-jem ostalih zaposlenih
| 110
Tabela 8.5: Potreba za povećanjem broja zaposlenih usled povećanog broja vaspitnih grupa
2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Potrebe za medicinskim sestrama / vaspitačimaPotrebe za vaspitačimaUkupno dodat-nih medicinskih sestara / vaspi-tačaPotrebe za ped-agoškim asis-tentimaPotrebe za dru-gim dodatnim osobljem
Uputstva
1. Excel će izračunati i automatski preneti ciljani broj dece uključujući i decu u PPP na osnovu podataka iz tabele 8.3.
2. U procesu optimizacije kao polazna osnova uzimaju se nacionalni kriterijumi koji predstavljaju merilo uspešne i operativno i ekonomski efikasne organizacije PVO. Veličina vaspitnih grupa je najvažniji faktor koji utiče na kvalitet i cenu PVO. Zbog toga je detaljno planiranje vaspitnih grupa jedna od glavnih dužnosti direktora PU na godišnjem i polugodišnjem nivou. Težnja da se ispune nacionalni kriterijumi za veličinu vaspitnih grupa predstavlja jedan od ključnih aspekata optimizacije. Veličina vaspitnih grupa ima veliki značaj u procesu optimizacije iz sledećih razloga:
Veličina vaspitnih grupa je u direktnoj vezi sa potrebom za vaspitačima/cama i medicinskim sestrama;
Plate za zaposlene čine bar 70 – 80% ukupnih rashoda predškolskog i os-novnog obrazovanja;
Veličina grupa je ključni faktor u ekonomskom planiranju. Na primer, ako ima-mo vaspitnu grupu od desetoro dece, troškovi po detetu su za 50 – 60% veći u poređenju sa grupom od dvadesetoro dece. Drugim rečima, veličina vaspit-nih grupa/odeljenja jedan je od glavnih faktora koji utiču na rashode po glavi deteta u predškolskom i osnovnom obrazovanju. Primer: godišnji troškovi po grupi od 25 dece iznose 210.000 dinara, po grupi od 15 dece 315.000 dinara a po grupi od 10 dece 368.000 dinara.
111 |
Iz gore navedenih razloga veličina vaspitnih grupa predstavlja početnu tačku u proračunima i procenama potrebnih kapaciteta i finansijskih uticaja pov-ećanja obuhvata PVO.
3. Sledeći korak je da se izračuna koliko će novih grupa biti potrebno da LSU formira kako bi se dostigao ciljani broj dece i stopa učešća. U računanju mogu da se koriste nacionalni kriterijumi tako što će se dodatni broj dece podeliti sa veličinom grupa propisanih nacionalnim kriterijumima. Naravno, prilikom pravljenja proračuna uz-mite u obzir lokalne uslove i sopstveno iskustvo. Osim toga, potrebno je da napravite procenu broja dece koja bi mogla da se upišu u postojeće vaspitne grupe. Unesite ciljani broj dodatnih grupa u odgovarajuću rubriku.
4. Excel će automatski izračunati potrebu (obavezu) za povećanjem broja dece u PPP.
Zatim treba da razmotrite da li je neophodno formirati nove grupe i koliko njih u skla-
du sa povećanim brojem dece u PPP. U većini slučajeva biće moguće upisati decu u postojeće grupe.
5. Excel će sam izračunati vrednosti u ostalim rubrikama. Kao rezultat ćemo dobiti novi ukupan broj vaspitnih grupa i prosečnu veličinu grupa.
Napravite procenu broja zaposlenih (vaspitači/ce i ostali zaposleni) koje će biti neophodno angažovati usled povećanja broja vaspitnih grupa i taj broj unesite u tabelu 8.5.
Paralelni pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju za decu iz osetljivih društvenih grupa
U skladu sa nacionalnim ciljevima, prilikom povećanja učešća dece u PVO poseban prio-ritet se daje deci iz osetljivih društvenih grupa.
Najčešće se razlikuju sledeće osetljive društvene grupe dece:
Deca sa smetnjama u razvoju;
Deca koja žive u socijalno nestimulativnoj sredini;
Deca romske nacionalnosti;
Deca iz ruralnih oblasti;
Deca iz siromašnih porodica.
Predškolsko obrazovanje dece kojoj je potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju podrazumeva sledeće zahteve:
Manje grupe;
| 112
Veći broj vaspitača/ica i medicinskih sestara-vaspitača;
Pedagoške asistente/kinje;
Prilagođene prostore i objekte;
Pružanje dodatne podrške;
Prevoz prilagođen potrebama dece.
Prvi korak – procena broja dece iz osetljivih društvenih grupa
Prvi korak je pravljenje procene broja dece u različitim osetljivim grupama. U modulu 5 ovog metodološkog priručnika nalaze se uputstva za efikasnije prepoznavanje dece iz os-etljivih društvenih grupa. Uprkos tome što je veoma teško napraviti preciznu procenu broja dece u različitim osetljivim grupama, neke procene ipak mogu da se naprave u saradnji sa nadležnima uključenim u predškolsku mrežu.
Tabela 8.6: Procena broja dece iz osetljivih društvenih grupa
Procena broja dece iz osetljivih društvenih grupa 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Deca starosti od 6 meseci do 6.5godina – ukupan broj
1. Deca sa smetnjama u razvoju
2. Deca romske nacional-nosti
3. Deca iz ruralnih oblasti
4. Deca iz siromašnih po-rodica
Ukupan broj dece iz osetl-jivih grupa
Udeo u ukupnom broju dece uzrasta od 6 meseci do 6.5 godina (%)
113 |
Uputstva
1. Napravite procenu broja dece u različitim osetljivim grupama imajući u vidu de-mografske trendove promene broja sve dece predškolskog uzrasta i rezultate inten-zivnijeg identifikovanja dece iz osetljivih grupa.
2. Excel će izračunati udeo dece iz osetljivih grupa u ukupnom broju dece.
3. Zatim napravite procenu broja dece iz osetljivih grupa koja su u PPP uzrastu.
Razvoj obrazovanja za decu iz osetljivih društvenih grupa
Za određene grupe dece koja spadaju u osetljive društvene grupe neophodna je dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, kao i rad u manjim vaspitnim grupama. Ovo utiče na potrebe za ljudskim resursima i na finansiranje PVO. Inkluzija je postala globalni princip u razvoju obrazovanja za decu iz osetljivih društvenih grupa, odnosno decu kojoj je potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju. U inkluzivnom modelu deca sa potrebama za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju provode vreme u grupama sa decom bez ovih potreba. Implemantacija inkluzivne prakse varira ali i pored toga inkluzija čini jedan od glavnih stubova strategije razvoja obrazovanja u Srbiji.
Pri izradi procena u vezi sa grupisanjem dece i proračuna finansijskih uticaja inkluzije dece iz osetljivih grupa moraju da se uzmu u obzir sledeća ograničenja koja propisuju nacionalni kriterijumi:
Deca na bolničkom lečenju do 15 dece u grupi
Deca sa smetnjama u razvoju 4 – 6 dece u razvojnim grupama
Sledeće odredbe u vezi sa decom sa smetnjama u razvoju moraju da se uzmu u obzir prili-kom procene uticaja koji će imati upisivanje ove dece u predškolsko:
1. Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010) propisuje veličinu razvojnih grupa za decu sa smetnjama u razvoju koja iznosi 4 – 6 dece po grupi. Sredstva za sprovođenje predškolskih programa za decu sa smetnjama u razvoju obezbeđuju se iz republičkog budžeta.
2. Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010) sadrži i sledeće odredbe:
| 114
• Broj dece u vaspitnoj grupi, u koju je upisano jedno dete sa smetnjama u raz-voju, umanjuje se za tri deteta u odnosu na broj dece utvrđen ovim zakonom.
• Deca sa smetnjama u razvoju mogu da se uključe u vaspitnu grupu prili-kom upisa. U toku pohađanja predškolskog programa prati se razvoj deteta i na osnovu predloga pedagoškog kolegijuma i stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, dete sa smetnjama u razvoju može se prebaciti iz razvojne u vaspitnu grupu, u skladu sa Zakonom.
Imajući u vidu da se po zakonu broj dece u redovnim vaspitnim grupama umanjuje za troje ukoliko se upiše jedno dete sa smetnjama u razvoju, izuzetno je važno da se prilikom planiranja i optimizacije mreže PVO uzmu u obzir i deca sa smetnjama u razvoju. Inkluzija dece sa smetnjama u razvoju u vaspitne grupe matematički gledano umanjuje ukupan broj dece u PVO ukoliko se ne poveća ukupan broj vaspitnih grupa. Da bi se postigli nacionalni ciljevi za obuhvat PVO (70% i 80% učešća) neophodno je formirati dodatne vaspitne grupe kako bi deca sa smetnjama u razvoju mogla da se uključe u vaspitne grupe. Ova činjenica će biti uključena u procene i proračune potrebnih kapaciteta i finansiranja PVO.
Tabela 8.7: Procena broja dece sa smetnjama u razvoju i njihovo grupisanje
2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Procena ukupnog broja dece sa smet-njama u razvojuUdeo sve dece predškolskog uz-rastaUkupan broj dece sa smetnjama u razvoju koja pohađaju PVO
Broj dece sa smet-njama u razvoju koja će biti upisana u redovne vaspitne grupeBroj dodatnih grupa koje će biti potrebne zbog in-kluzijeBroj dece u razvo-jnim grupama po grupamaProcena broja raz-vojnih grupa
115 |
Uputstva
1. Napravite procenu broja dece sa smetnjama u razvoju imajući u vidu opšti trend razvoja broja dece.
2. Postavite ciljeve za upisivanje dece sa smetnjama u razvoju u PVO.
3. Napravite procenu broja dece sa smetnjama u razvoju koja će biti uključena u vaspitne grupe kao i procenu broja dodatnih grupa koje će biti potrebne zbog inkluzije.
4. Zatim napravite procenu broja dece sa smetnjama u razvoju koja će biti upisana u razvojne grupe.
5. Podelite dobijeni broj sa veličinom grupe (4-6). Dobićete broj razvojnih grupa koje je potrebno formirati kako bi se upisala deca sa smetnjama u razvoju.
6. Excel će izračunati procentualni udeo dece sa smetnjama u razvoju u ukupnom broju dece predškolskog uzrasta.
Povećanje učešća dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskom vaspitanju i obrazovanju
U ciljevima koje je postavila Vlada Republike Srbije za PVO poseban naglasak je stavljen na povećanje učešća dece iz osetljivih društvenih grupa zato što učešće u PVO ima veoma pozitivan uticaj kako na razvoj pojedinaca, tako i na društvenu koheziju i lokalnu i nacionalnu ekonomiju. Neophodno je postaviti ciljeve za povećanje obuhvata dece iz oset-ljivih grupa u sistemu PVO kako bi se sistematično pristupilo rešavanju ovog prioriteta. Sa tim ciljem je i uspostavljena mreža zainteresovanih strana koje će razmenjivati podatke i informacije i zajedno razvijati mere i aktivnosti za lakše prepoznavanje dece iz osetljivih grupa i povećanje njihovog učešća u PVO.
| 116
Tabela 8.8: Povećanje učešća dece iz osetljivih društvenih grupa2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Deca sa smetn-jama u razvojuUdeo u ukup-nom brojudece sa smetnja-ma u razvojuRomi
Udeo u uk-upnom broju RomaDeca iz rural-nih područjaUdeo u ukup-nom broju dece iz ruralnih pod-ručjaDeca iz siro-mašnih porod-icaUdeo u ukup-nom brojudece iz siro-mašnih porodicaUkupan broj dece iz osetl-jivih grupa koja učestvuju u PVOUdeo u ukup-nom broju dece uzrasta od 6 meseci do 6.5 godina (%)
Uputstva
1. Postavite ciljeve za svaku osetljivu društvenu grupu.
2. Excel će izračunati procentualni udeo za svaku osetljivu grupu preuzimajući podatke o ukupnom broju dece iz osetljivih grupa, iz tabele 8.5.
Uticaj na potrebe za ljudskim resursima
Model optimizacije predstavljen u prethodnim poglavljima nije obuhvatio posebne zahteve koje postavlja povećanje učešća dece iz osetljivih društvenih grupa u PVO. Rad uz pomoć Metodološkog priručnika biće kompletiran pravljenjem procene uticaja koji će ovi posebni zahtevi imati na broj vaspitača/ica, pedagoških asistetnata/kinja i ostalih zaposlenih u PU. Porast broja dece iz osetljivih društvenih grupa i njihovog učešća u PVO
117 |
povećava i potrebe za dodatnim brojem vaspitača/ica i ostalih zaposlenih, a samim tim povećava i rashode PVO.
U članu 117 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaze se sledeće odred-be:
U obavljanju delatnosti predškolska ustanova može da ima saradnika: nutri-cionistu, socijalnog i zdravstvenog radnika i drugog saradnika, u skladu sa poseb-nim zakonom.
U vaspitno-obrazovnom radu za ostvarivanje posebnih i specijalizovanih pro-grama predškolska ustanova može da angažuje i druge saradnike, u skladu sa posebnim zakonom.
Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna do-datna obrazovna podrška.
Prema tome, procena potrebe za zapošljavanjem dodatnih saradnika radi upisivanja dece iz osetljivih grupa u PVO mora da se pravi na osnovu ciljeva za povećanje učešća ove dece.Tabela 8.9: Procena broja potrebnih dodatnih zaposlenih za rad sa decom iz osetljivih grupa
Procena potrebe za dodatnim ljudskim resursima zbog povećane inkluzije
2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Broj vaspitača/ica
Broj pedagoških asistenata/kinja
Broj ličnih pratilaca
Broj ostalih zapos-lenih
UKUPNO
Uputstva
1. Excel æe automatski uneti podatke iz tabele 8.5. o procenjenom broju razvojnih gru-pa i dodatnih grupa zbog inkluzije.
2. Zatim ćete napraviti procenu broja zaposlenih po različitim kategorijama koje bi tre-balo angažovati radi povećanja učešća dece iz osetljivih grupa u PVO.
| 118
Posebni i specijalizovani programi (PSP) i drugi programi i oblici rada i uslugaTabela 9.1:Broj dece i grupa u okviru posebnih i specijalizovanih programa i drugih programa i oblika rada i usluga
Broj radnih sati nedeljno
Broj radnih nedelja u godini
2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022Posebni programi
Broj dece u poseb-nim programima
Broj grupa
Prosečna veličina grupe
Prosečno trajanje programa – broj sati nedeljno
Ukupan broj sati nedeljno
Ukupan broj sati godišnje
Broj sati godišnje koje će realizovati postojeće osoblje (bez dodatnih plata)
Dodatni broj plaćenih sati
Specijalizovani programi
Broj dece u specija-lizovanim progra-mima
Broj grupa
Prosečna veličina grupe
Prosečno trajanje programa broj sati nedeljno
Ukupan broj sati nedeljno
119 |
Uputstva
1. Počnite tako što ćete upisati prosečan broj sati realizovanih ili planiranih PSP i drugih programa i oblika rada i usluga u toku nedelje, odnosno procenu ovog broja, a zatim i broj nedelja u kojima se realizuju PSP i drugi programi i oblici rada i usluga.
2. Unesite podatke o trenutnom pružanju usluga PSP i drugih programa i oblika rada i usluga u prvu kolonu tabele (2013):
Broj dece u posebnim i specijalizovanim programima / drugim programima i oblicima rada i usluga
Broj grupa
Prosečno trajanje programa – broj sati nedeljno
Broj nedelja u kojima se održavaju PSP
3. Zatim postavite ciljeve za naredne godine
4. Excel će izračunati ostale promenljive i ukupne vrednosti za PSP i druge programe i oblike rada i usluga.
Finansijski uticaji
Finansijske uticaje održavanja PSP i drugih programa i oblika rada i usluga možemo da izračunamo praveći približnu procenu troškova. Na primer, možemo da podelimo prosečnu mesečnu platu (sa doprinosima) vaspitača/ica sa brojem radnih sati u toku meseca, a zatim na taj iznos dodamo ostale tekuće troškove u skladu sa udelom ovih troškova (sve osim
Ukupan broj sati godišnje
Broj sati godišnje koje će realizovati postojeće osoblje (bez dodatnih plata)
Dodatni broj plaćenih sati
Drugi programi i oblici rada i usluga
Broj porodica ko-risnici usluga
Broj dece korisnici usluga
| 120
plata za zaposlene) u ukupnim rashodima PVO. Odluku o finansiranju PSP samostalno donose opštine. Iznos rashoda PSP zavisi od toga koliko su programi dobro organizovani, posebno kada je reč o radu vaspitača/ica i upotrebi i dostupnosti prostora. U nastavku slede proračuni realnih troškova PSP i drugih programa i oblika rada i usluga. Uz pomoć tabele
9.2 procenjuje se koji deo posla u okviru PSP drugih programa i oblika rada i usluga mogu da obave postojeći zaposleni u PU kako bi se ustanovio neto finansijski uticaj PSP drugih programa i oblika rada i usluga na opštinski budžet.
Uputstva
1. Excel će preuzeti podatke o trajanju programa iz tabele 9.1.
2. Treba da procenite iznos ostalih troškova nastalih usled održavanja PSP drugih pro-grama i oblika rada i usluga. Ovaj iznos izražen je kroz ukupan iznos plata zaposlenih pomnožen sa koeficijentom za izračunavanje ostalih tekućih troškova (npr. 0,15).
3. Excel će izračunati iznos ostalih tekućih troškova i dodati ga ukupnom iznosu plata zaposlenih. Rezultat će biti ukupan rashod PSP.
4. U prvom redu tabele upisaćete procenjeni udeo naknada koje plaćaju roditelji u odnosu na rashode (koeficijent 0,1). Excel će izračunati ukupan iznos naknade koju plaćaju roditelji. Zatim ćete napraviti procenu i drugih potencijalnih izvora finansiranja PSP drugih programa i oblika rada i usluga. Dobijeni iznos će biti automatski oduzet od ukupnog rashoda PSP.
5. Krajnji rezultat proračuna će biti neto finansijski uticaj PSP drugih programa i oblika rada i usluga na opštinski budžet.
121 |
Tabela 9.2: Procene finansijskih uticaja povećanja broja grupa u PSP i drugim pro-gramima i oblicima rada i usluga
Naknada koju plaćaju roditelji (koeficijent)
Rashodi proširenih posebnih I specijal-izovanih programa
2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Ukupan broj sati godišnjeProsečna plata (sa doprinosima) vaspi-tača/ice na satUkupan iznos plataKoeficijent ostalihtroškovaUkupan iznos plata u PSP x koeficijent ostalih troškova = ukupan iznos ostalih troškova PSPUkupni tekući rashodi PSPNaknada koju plaćaju roditeljiDrugi izvori finan-siranjaNeto finansijski uticaj na budžet opštine
Troškovi prevoza
Značajnu stavku u rashodima čine i troškovi prevoza dece do mesta na kojima se održa-vaju predškolski programi, uključujuči i PSP i druge programe i oblike rada i usluga, bilo da su na teret roditelja ili na teret organizatora programa. Ukoliko opština pokriva troškove prevoza, oni mogu da se izračunaju uz pomoć formule koja je predstavljena u tabeli 10.1.
| 122
Tabela 10.1: Troškovi prevoza dece koja pohađaju posebne i specijalizovane programe i druge programe i oblike rada i usluga
Prosečna plata vozača po satuProsečni troškovi po kilometru
Prosečni troškovipo kilometru 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Broj prevožene deceRadni sati vozača na godišnjem nivouBroj sati godišnje koje će realizovati postojeće osoblje (bez dodatnih plata)Dodatni broj plaćenih satiProsečna plata posatuRashodi za plateUkupan broj pređenih kilome-tara godišnjeProsečni troškovi po kilometruOstali troškovi
Ukupni rashodiTroškovi poprevoženom detetu
Uputstva
1. U prvom redu tabele upišite prosečnu platu (sa doprinosima) vozača po satu.
2. Saznajte koliki su ostali troškovi prevoza, poput goriva i popravki. Amortizacija vre-dnosti vozila takođe predstavlja faktor troška i može da se uključi u ovaj proračun.
3. U drugom redu tabele upišite prosečne rashode po pređenom kilometru (gorivo, servis i popravka vozila, amortizacija vrednosti vozila ukoliko je uključite).
4. Napravite procenu broja dece koja treba da budu prevezena.
123 |
5. Napravite procenu broja sati provedenih u prevozu dece tokom godine.
6. Napravite procenu broja radnih sati koje će obaviti postojeći zaposleni.
7. Napravite procenu ukupnog broja pređenih kilometara godišnje.
8. Excel će izračunati ostale troškove i ukupne rashode za prevoz dece.
Kako povećati kapacitete predškolskog vaspitanja i obrazovanja?
LSU treba da razmotri projekcije budućih potreba za kapacitetima i pronađe uspešan način da se ove potrebe ispune. Postoji nekoliko opcija za povećanje kapaciteta.
Opcije
Cilj je da se poveća obuhvat PVO, pre svega za decu uzrasta od 4 do 5.5 godina a pri-oritet se daje i deci iz osetljivih društvenih grupa. Trebalo bi težiti ispunjavanju nacionalnih kriterijuma za maksimalnu veličinu grupa po različitim uzrastima, ali pritom ne sme da se zaboravi faktor kvaliteta PVO. U prethodnim poglavljima predstavljeni su finansijski uticaji povećanja veličine grupa (poglavlje 8 – potpoglavlje 8.4.5; poglavlje 9 – potpoglavlje
9.2). Da bi se optimizovali obuhvat PVO i upravljanje ljudskim resursima neophodno je:
Povećati broj dece u postojećim vaspitnim grupama kad god je to moguće u okvi-ru nacionalnih kriterijuma;
Efikasno organizovati rad postojećih vaspitača/ica, medicinskih sestara-vaspi-tača i ostalih zaposlenih;
Prilikom svake promene statusa ili penzionisanja zaposlenih treba razmotriti da li je dotadašnja pozicija neophodna i u skladu sa potrebama PU napraviti eventu-alnu preraspodelu ljudskih resursa;
Napraviti procenu broja zaposlenih koji će otići u penziju u narednim godinama kako bi mogli da se prave srednjoročni planovi ljudskih resursa;
Rasporediti vaspitače/ice i medicinske sestre ili slobodna radna mesta iz predškolskih jedinica u kojima su oslobođeni kapaciteti u jedinice kojima su po-trebni dodatni ljudski resrusi.
Prilikom planiranja fizičkih kapaciteta PVO odnosno predškolskih prostora i objeka-ta, postoje sledeće opcije:
Da se PVO smesti u slobodne prostorije osnovnih škola;
| 124
Da se za potrebe PVO odvoji neki drugi javni prostor u okviru opštine;
Da se obezbedi prostor u nekoj privatnoj zgradi ili da se iznajmi/obezbedi stan ili kuća za potrebe PVO;
U slučaju iznajmljivanja prostora koji nije škola izvesno je da bi bila potrebna adaptacija i posebno uređenje za potrebe PVO;
Da se izgrade novi školski objekti.
U procesu optimizacije moraju detaljno da se istraže sve mogućnosti za raspoređivan-je i transformisanje postojećeg kadra i prostora, kako bi se povećala efikasnost i ispunila potreba za širenjem predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Postojeći budžet predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Treba da prikupimo i obradimo podatke o trenutnim rashodima i načinima finansir-anja, kao i da izračunamo prihod i rashod svake stavke po detetu. Podaci su podeljeni u glavne ekonomske kategorije:
Tabela 11.1: Trenutni rashodi i izvori finansiranja PVOStavke rashoda Ukupno Po detetu
Plate i doprinosi
Kupovina dobara i usluga
Troškovi održavanja i drugi troškovi vezani za objekte i prostor PU
Ostali troskovi
Ukupno
Izdaci roditelja za PVO
Finansiranje iz državnog budžeta
Ostali izvori finansiranja
Neto iznos finansiranja iz opštinskog budžeta
Opštine imaju u okviru predviđenih i dozvoljenih granica pravo da odlučuju o visini cene boravka u predškolskoj ustanovi. To je jedna od promenljivih koje moraju da se pro-cene pre nego što se uradi konačni proračun finansijskih posledica.
125 |
Finansijski uticaji implementacije ciljeva
Konačno, na osnovu procene potrebnih kapaciteta LSU može da napravi proračun pri-hoda i rashoda u skladu sa novim brojem dece, kao i kapacitete koji su za to potrebni.
Sledeći proračun može da se ponavlja više puta pri čemu će se ispitivati različite mo-gućnosti dok se ne dođe do finansijski izvodljivog rezultata:
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
1. TEKUĆI RASHODI
DODATNO OSOBLJE
Potreba za povećanjem broja osoblja zbog usklađivanja sa nacionalnim kriterijuma
Broj vaspitača/ica
Prosečna godišnja plata vaspitača/ica
Ukupno Broj pedagoških asistenata/kinja
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
1. TEKUĆI RASHODI
DODATNO OSOBLJE
Potreba za povećanjem broja osoblja zbog usklađivanja sa nacionalnim kriterijuma
Broj vaspitača/ica
Prosečna godišnja plata vaspitača/ica
Ukupno Broj pedagoških asistenata/kinja
Prosečna godišnja plata ped-agoških asistenata/kinja
Ukupno Broj ostalih zaposlenih Prosečna godišnja plata ostalih zaposlenih
Ukupno
| 126
Broj ostalih zaposlenih Prosečna godišnja plata ostalih zaposlenih
Ukupno Ukupno povećanje plata zbog usklađivanja sa na-cionalnim kriterijuma
Potreba za povećanjem broja osoblja zbog dodatnih grupa
Broj vaspitača/ica
Prosečna godišnja plata vaspitača/ica
Ukupno Broj pedagoških asistenata/kinja
Prosečna godišnja plata ped-agoških asistenata/kinja
Ukupno Broj ostalih zaposlenih Prosečna godišnja plata ostalih zaposlenih
Ukupno Ukupno povećanje plata zbog dodatnih grupa
Potreba za povećanjem broja osoblja zbog povećanog učešća dece iz osetljivih društvenih grupa
Broj vaspitača/ica
Prosečna godišnja plata vaspitača/ica
Ukupno Broj pedagoških asistenata/kinja
Prosečna godišnja plata ped-agoških asistenata/kinja
Ukupno Broj ličnih pratilaca Prosečna godišnja plata ličnih pratilaca
Ukupno Broj ostalih zaposlenih Prosečna godišnja plata ostalih zaposlenih
Ukupno
127 |
Ukupno povećanje plata zbog povećanog učešća dece iz osetljivih društve-nih grupa
UKUPNO POVEĆANJE PLATA
Povećanje ostalih troškova UKUPNO POVEĆANJE TROŠKOVA
Prosečan trošak po detetu Povećani broj dece Ukupni troškovi koje plaćaju roditelji
Neto povećanje za lokalni budžet
Finansijski uticaji upisa dece sa smetnjama u razvoju
Dodatna izdvajanja iz opš-tinskog budžeta za PSP
Troškovi transporta UKUPNI TEKUĆI RASHODI
OBJEKTI Ukupna površina prostora PU u m2
Broj m2/Broj dece u PU
Ukupno povećanje/smanjen-je broja dece u skladu sa nac. ciljevima
Potreba za dodatnim objekti-ma usled povećanja grupa u skladu sa nac. ciljevima
Iznajmljeni prostori u m2 Povećanje troškova iznajm-ljivanja
Opremanje iznajmljenih objekata
Ukupno za prostorije UKUPNO POVEĆANJE TEKUĆIH RASHODA
ULAGANJA Kupljeni prostori Cena po m2 Ukupna cena Izgradnja novih objekata
| 128
Uputstva
Tabela 12.1 deluje komplikovano ali zapravo se zasniva na prethodnim tabelama i proračunima.
1. Podatke o usklađivanju postojećih grupa sa nacionalnim kriterijumima Excel će preuze-ti iz tabele 7.9. a podatke o potrebi za formiranjem novih vaspitnih grupa iz tabele 8.4.
2. Excel će preuzeti podatke o broju dodatnih vaspitača/ica i ostalih zaposlenih iz tabela7.10, 8.5 i 8.9.
3. Podaci o ukupnoj površini prostora i objekata u m2 (podaci za 2013. godinu) biće preuzeti iz tabele 1.4.
4. Napravite procenu potrebne površine prostora u m2 po detetu.
5. Podatke o ukupnom povećanju/smanjenju broja dece koja treba da budu upisana uPVO u skladu sa nacionalnim ciljevima Excel će preuzeti iz tabele 8.3.
6. Excel će izračunati koliki će broj dodatnih učionica biti potreban za PVO u odnosu na povećanje broja dece u skladu sa ciljevima.
7. Napravite procenu troškova iznajmljivanja prostora po m2 u skladu sa cenama iznaml-jivanja u opštini.
8. Excel će zatim izračunati iznos povećanja troškova za iznajmljivanje prostora.
9. Napravite procenu ukupnih troškova opremanja iznajmljenih prostora.
10. Excel će izračunati ukupno povećannje tekućih troškova.
11. Ukoliko se dodatni objekti kupuju ili grade, napravite procenu potrebne kvadrature novih objekata i cenu po m2 i upišite ove podatke u rubrici „ulaganja“.
12. Nakon što ste izračunali iznos ukupnih ulaganja, Excel će dodati dobijenu cifru pre-thodno dobijenom iznosu ukupnih tekućih troškova čime će biti kompletirana procena uticaja povećanog obuhvata PVO na budžet opštine.
Kao rezultat dobićemo kompletan plan razvoja uključujući kapacitete, ljudske resurse, objekte i prostore, ulaganja i druge ekonomske proračune.
Cena izgradnje po m2 Ukupna cena izgradnje Opremanje novih objekata UKUPNO ZA INVESTICIJE
UKUPNO ZA TEKUĆE I INVESTICIONE TROŠKOVE
129 |
Tabela 12.2. Potrebni kapaciteti obaveznog obrazovanjaOpština 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
Broj dece u PPP
Broj dece u osnovnim školama
Broj vaspitača /
nastavnika
Broj grupa /
odeljenja
Broj radnih soba
/ učionica
Broj učionica koje se ne koriste
Potreba za povećanim brojem radnih soba / učionica
Promena broja vaspitača / nastavnika
Prosečna godišnja plata vaspitača / nastavnika
Promena plata vaspitača / nastavnika
Promena ostalih
troškova
Potrebne simulacije
Mala je verovatnoća da će se prolaskom kroz sve faze procena i proračuna iz prvog puta doći do izvodljivog rešenja. Metodološki priručnik za optimizaciju pruža logički ok-vir za analizu kapaciteta i mreže PU i osnovnih škola u kontekstu predviđenog broja dece u budućnosti. Primenom ovog Metodološkog priručnika mogu da se naprave simulacije različitih pristupa organizovanju obaveznog PPP i osnovnog obrazovanja kao i proširenju PVO.
| 130
Postoji mnogo različitih aspekata optimizacije predškolske mreže. Kao i u mnogim drugim zemljama, u opštinama u Srbiji proširenje PVO je u velikoj meri sputano zbog ograničenih finansijskih sredstava koja se dobijaju iz budžeta republike i/ili opštine. Pri-likom skiciranja okvira optimizacije prikazanog u ovom dokumentu fokus je stavljen na najočiglednija finansijska ograničenja. Međutim, s obzirom na to da je država postavila konkretne kvantitativne ciljeve i kriterijume, simulacija optimizacije i svi prateći proračuni moraju da budu u zadatim okvirima.
Od idealnog modela do realnosti
Lako je staviti predloženi okvir optimizacije na papir. Međutim, realizacija je mnogo komplikovanija ali ne i nemoguća. Štaviše, neophodno je sprovesti korake koji su pred-stavljeni u ovom dokumentu.
Ovaj okvir optimizacije obuhvata PVO za decu od 0.6 do 6.5 godina, PPP i osnovno obrazovanje zato što su školske zgrade i drugi resursi upotrebljivi za sve nivoe obaveznog obrazovanja. Osim toga, očigledno je da lokalni partneri poseduju i znanje i stručnost koji su neophodni za raspoređivanje resursa na najbolji i najefikasniji način. Konačno, iz budžeta opštine se finansiraju veći deo PVO kao i delovi PPP i osnovnog obrazovanja.
Neke stavke u predloženom okviru se mogu utvrditi isključivo oslanjajući se procene (npr. demografski trendovi u naseljima, trend promene broja dece u obaveznom obrazovanju i pojedinačnim školama), međutim suština je u tome da se sagleda kompleksnost čitavog pitanja kako bi se kreirala školska mreža imajući u vidu optimizaciju pružanja usluge obra-zovanja i povezanih ekonomskih uticaja.
