Optimizacija a Dostavnih Reona1

  • View
    675

  • Download
    11

Embed Size (px)

Text of Optimizacija a Dostavnih Reona1

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD kolska godina: 2005./2006.

Eksploatacija potanskog saobraaja

OPTIMIZACIJA PARAMETARA DOSTAVNIH REONA(RJ PTT SAOB. KIKINDA)

1

UVOD

U cilju prevazilaenja tekuih problema vezanih za organizovanje i modeliranje procesa dostave i odreivanja osnovnih parametara za formiranja i optimizaciju reona pismonosne dostave na podruju pote definisane su polazne osnove. 1.1 Kriterujumi za organizaciju dimenzionisanje dostavnih reona i izradu elaborata dostave sa tabelama i grafikim prikazima granica dostavnih podruja, odreivanje optimalnog itinerera obilazaka dostavnog reona. 1.2 Odreivanje vrste dostavnog podruja (ue, ire i najire) i tipova gradnje i naselja koje obuhvataju dostavni reoni u gradskoj sredini, odnosno zbijeni tip naselja ili razreen tip naselja u ruralnoj sredini. 1.3 Definisanje organizacije dostave (decentralizovana i centralizovana) i preraspodela reona pri smanjenom broju izvrilaca. 1.4 Racionalizaciju i rentabilnost dostavnog podruja pote. 1.5 Uslove za uvoenje tipske opreme i sredstava na dostavnom podruju: potanski koveii, kuni koveii, ybirni potanski koveii i dostavni depoi, posebno definisani za urbano, odnosno ruralno dostavno podruje. 1.6 Analizu ostvarenog preenog puta na dostavnom podruju, racionalizaciju vremena potrebnog kretanje po reonu, smanjenje neproduktivnog preenog puta, a sve u cilju sagledavanja mogunosti da se dostavljaima obezbede adekvatna prevozna sredstva.

2

PODELA DOSTAVNOG PODRUJA

Geografske karakteristike terena, demografska struktura i gustina naseljenosti stanovnitva bitno utiu na organizaciju dostave, tako da je veoma bitno analizirati sve ove faktore i uklopiti ih u jednu funkcionalnu celinu. Dostavno podruje je teritorija na kojoj je organizovana dostava potanskih poiljaka. Po pravilu, dostavno podruje je identino sa podrujem pote.

2.1

PODELA DOSTAVNOG PODRUJA PREMA TERITORIJI

S obzirom na podruje na kome se organizuje dostava poiljaka razlikujemo tri vrste dostavnih podruja pote: ue, ire i najire Ue dostavno podruje pote obuhvata po pravilu, podruje jednog naselja ili grada u kome pota ima svoje sedite, a moe obuhvatiti i naselja koja predstavljaju urbanistiki celovito i neprekidno podruje, a ne nalaze se u seditu pote. Granica ueg podruja pote po pravilu je administrativna, odnosno urbanistika granica naselja u kome se nalazi pota koja organizuje vrenje potanskih usluga, a ako ue podruje pote obuhvata retko naseljene i udaljene delove naselja od zgrade pote, granica ueg podruja pote se odreuje u zavisnosti od opteg drutvenog interesa, broja usluga,

2

ekonomske opravdanosti, mogunosti pote da obezbedi svakodnevnu dostavu poiljaka, izgraenosti puteva, organizaciji javnog saobraaja i drugih uslova u smislu odredbi Zakona o potanskim uslugama i Optih uslova za vrenje potanskih usluga. Dostava potanskih poiljaka na uem dostavnom podruju pote mora se obavljati svakodnevno. ire dostavno podruje pote obuhvata po pravilu podruje sa naseljima razliitih naziva, grupe kua i pojedinane kue koje se nalaze izvan podruja naselja u kojem pota ima sedite. Ovo dostavno podruje poinje od granice ueg dostavnog podruja pote i prostire se do naseljenih mesta do kojih su izgraeni javni putevi i organizovan javni saobraaj. Dostava potanskih poiljaka na irem dostavnom podruju pote mora se obavljati najmanje dva puta nedeljno. Najire dostavno podruje pote je teritorija izmeu granica ireg dostavnog podruja i podruja za koje je pota osnovana. U ovo dostavno podruje spadaju i naseljena mesta ija je visinska razlika od sedita pote ili izgraenog javnog puta vea od 300 metara. Dostava potanskih poiljaka na najirem dostavnom podruju pote mora se obavljati najmanje jednom nedeljno.

2.2

PODELA DOSTAVNOG PODRUJA PREMA MESTU DOSTAVE NA URBANO I RURALNO PODRUJE

VRENJA

Osnovna razlika izmeu ova dva dostavna podruja je u tome to je kod urbanog dostavnog podruja koliina poiljaka za dostavu mnogo vie zastupljena u radnom uinku dostavljaa, dok je kod ruralnog dostavnog podruja dominantan preeni put. Takoe demografska struktura stanovnitva je razliita kod ova dva tipa podruja to uslovljava razliitost broja usluga koje su zastupljene na svakom od njih. Urbanim naseljima se smatraju naselja sa preko 2000 stanovnika uz uslov da se vie od polovine stanovnika bavi nepoljoprivrednim delatnostima. Ruralna naselja se najee javljaju na dodiru razliitih prirodnih povrina i u njima su uglavnom domainstva koja se bave poljoprivrednom delatnou.

2.3

PODELA DOSTAVNOG PODRUJA PREMA TIPU GRADNJE

Tipovi gradnje naselja imaju razliit uticaj na parametre koji karakteriu dostavni reon. Na primer visokogradnja bitno smanjuje zastupljenost preenog puta kao parametra radnog angaovanja, a uveava koliinu poiljaka na dostavi. Za gradsko podruje karakteristini su visokogradnja, niskogradnja i meovita gradnja, dok su kod seoskog podruja zastupljeni zbijeni i razreeni tip gradnje.

3

Pri organizaciji dostave mora se dobro sagledati situacija na terenu i doneti najracionalnija odluka. 2.4 PODELA DOSTAVNOG PODRUJA PREMA KONFIGURACIJI TERENA

Konfiguracija terena u dobroj meri moe da ogranii preeni put koji dostavlja prelazi za vreme vrenja dostave. Prirodne prepreke i nagib terena mogu ograniiti ili potpuno spreiti prohodnost na nekim dostavnim podrujima. U planonskim podrujima naselja su na razliitim nadmorskim visinama i sa velikim nagibima terena, u umadiji su na blagim kosinama i pobrima, dok su u Vojvodini na ravnom terenu bez gotovo ikakvog nagiba. Pri organizaciji dostave mora se dobro sagledati situacija na terenu i doneti najracionalnija odluka.

2.5

PODELA DOSTAVNOG PODRUJA PREMA ORGANIZACIJI DOSTAVE

Postoje dva tipa: centralizovana i decentralizovana dostava. Centralizovana dostava potanskih poiljaka je organizovana tako da su svi dostavni reoni jednog dostavnog podruja ukljueni u jednu jedinicu potanske mree (dostavnu potu). Sistem centralizovane dostave se primenjuje u manjim i srednjim gradovima, a ponekad i u naseljenim mestima zbijenog tipa. Dobre strane centralizovane dostave su: pravilna i brza priprema poiljaka bez obzira na nedostatak potpune adrese primaoca, bolje iskorienje tehnike mehanizacije i automatizacije pri preradi poiljaka, uteda pri transportu poiljaka i racionalizacija prostornih povrina. Loe strane su: znatna udaljenost od perifernih dostavnih reona, smanjenje produktivnog radnog vremena potonoe na dostavi, dodatni trokovi za prevoz potonoa do reona i nemogunost organizovanja veeg broja izlazaka potonoe na dostavu. Decentralizovana dostava je organizacija dostave kod koje se dostavno podruje, jednog ili vie naseljenih mesta ili veih gradova, deli na vie dostavnih podruja, odnosno na vie jedinica potanske mree (dostavnih pota). Na svakom ovako organizovanom dostavnom podruju formira se vei broj reona, koji se ukljuuju u jednu dostavnu potu. Dobre strane decentralizovane dostave su: smanjuje se neproduktivno radno vreme potonoe, proces zaduenja i razduenja potonoa je krai, mogue je organizovanje veeg broja izlazaka dostavljaa na reon, nisu potrebna sredstva za transport potonoa do reona, mogue je ekonominije i racionalnije organizovati dostavu uvoenjem specijalizovane dostave i upoljavanje dostavljaa na sporednim poslovima vezanim za potansku delatnost. Loe strane su: viekratne pripreme i prerade poiljaka, kanjenje uruenja zbog nepravilnog usmeravanja poiljaka, komplikovanost adresovanja poiljaka.

4

3

PARAMETRI ZA ODREIVANJE VELIINE DOSTAVNOG REONA

Dostavni reon je podruje ili deo dostavnog podruja gde se izvravaju usluge dostave i prijema na kunoj adresi.

3.1

PARAMETRI ZA ODREIVANJE DOSTAVNOG REONA NA OSNOVU TIPA GRADNJE Br. domainstava 900-1100 700-900 600-700 Br stanovnika 3500-4000 2500-3500 2000-2500 Preeni put Do 7 km Do 9 km Do 12 km

Urbano podruje Visokogradnja Meovita gradnja Niskogradnja

Ruralno podruje Br domainstava Br stanovnika Preeni put Zbijeni tip 500-600 2000-2500 Do 14 km Razreen tip 250-500 1000-2000 Do 30 km i vie Tabela: Pregled broja domainstava i ostvarenog preenog puta u zavisnosti od tipa gradnje

U tabelarnom pregledu dati su parametri za odreivanje veliine dostavnog reona na osnovu tipa gradnje koji preovlauje u gradskom i seoskom podruju. Prilikom organizovanja dostave i u u rbanom i u ruralnom podruju potrebno je sagledati sledee parametre: koliinu poiljaka za dostavu, gustinu domainstava, strukturu korisnika koji se opsluuju, topografiju terena, stanje puteva i staza, mogunost korienja prevoznih sredstava, mogunost uvoenja dostavnih depoa, mogunost uvoenja zbirnih potanskih i kunih koveia... Iz ovih tabela se vidi da potonoe u gradskim podrujima sa visokogradnjom i meovitom gradnjom prelaze znatno manji put od dostavljaa u ruralnim podrujima, ali se mora uzeti u obzir da opsluuju znatno vei broj domainstava i nose veu koliinu poiljaka. Konkretno, obraujui RJ PTT SAOBRAAJ KIKINDA nalazimo sva 3 tipa gradnje u gradskom podruju i zbijeni tip gradnje u seoskom podruju. Broj domainstava, broj stanova,broj stanovnika i preeni put u dostavi po potama su dati u tabelama na sledeim stranama.

5

DOSTAVNA POTA

OPTINA

BROJ DOMAINSTAVA popis iz 1991.

BROJ STANOVA 2002.godine

BROJ STANOVNIKA

6

23300 Kikinda 23305 Mokrin 23311 Nakovo 23312 Banatsko Veliko Selo 23313 Novi Kozarci 23314 Rusko Selo 23315 Banatska Topola 23316 Baaid 23323 Io 23324 Sajan 23320 oka 23325 Padej 23326 Ostojievo 23327 Jazovo 23328 Crna Bara 23329 Vrbica 23331 Sanad 23330 Novi Kneevac 23332 Banatsko Aranelovo 23333 Majdan 23334 Srpski Krstur 23335 ala

Kikinda Kikinda Kikinda Kikinda Kikinda Kikinda Kikinda Kikinda Kikinda Kikinda oka oka oka oka oka oka oka Novi Kneevac Novi Kneevac Novi Kneevac Novi Kneevac

14356 232