js

Ukoliko se isti predmet osigura kod više osiguravača za isto vreme i za isti rizik radi se o višestrukom osiguranju.

Ako se u tom slučaju dogodi da zbir svih zaključenih osiguranja bude veći od vrednosti osiguranog predmeta onda se radi o dvostrukom osiguranju.

Uslovi za postojanje višestrukog osiguranja su: Istovetnost predmeta osiguranja (ista stvar, isto

pravo i ista imovina), Istovetnost rizika, Istovetnost interesa (nužno je da sve ugovore

zaključi isto lice), Istovetnost perioda osiguranja, Nužnost postojanja dva ili više osiguranja.

U slučaju višestrukog osiguranja, odnosno dvostrukog osiguranja, postoji realna opasnost da bude narušeno načelo obeštećenja.

Zato postoji u zakonodavstvu više pravila za višestruko, odnosno dvostruko osiguranje koja se moraju ispoštovati.To su:

1. Punovažnost višestrukog osiguranja,2. Obaveze obaveštavanja osiguravača,3. Savesno ili nesavesno zaključivanje ugovora o

dvostrukom osiguranju

Ako je neki predmet osiguran kod dva ili više osiguravača od istog rizika, za isti interes i isto vreme, tako da zbir svih suma nije veći od vrednosti tog osiguranog predmeta, svaki osiguravač u potpunosti odgovara za izvršenje svog dela obaveze nastale iz ugovora koji on zaključuje.

Osiguranik mora da obavesti sve osiguravače o postojanju višestrukog osiguranja.

U protivnom, postoji mogućnost zloupotrebe situacije u kojoj brojni osiguravači ne moraju znati jedan za drugog.

U slučaju nesavesno zaključenog ugovora o dvostrukom osiguranju u nameri da se pribavi nedozvoljena imovinska korist, zakonodavac ga izjednačava sa nesavesnim nadosiguranjem i takav ugovor je ništavan.

Svaki osiguravač može tražiti poništenje ugovora, zadržati primljene premije i zahtevati nesmanjenu premiju za tekući period.

Ovakvo zaključivanje ugovora nastaje bez namere da se njime ostvari neopravdana korist.

Savesno zaključivanje ugovora o dvostrukom osiguranju može da bude zaključeno i bez znanja osiguranika.

U ovom slučaju, svi ugovori ostaju punovažni ali oni ne proizvode u potpunosti svoja dejstva da ne bi bio narušen princip obeštećenja. Do narušavanja ovog principa došlo bi ukoliko bi svaki osiguravač u potpunosti izvršio svoju obavezu iz ugovora koji je zaključio.

Ako u momentu nastanka osiguranog slučaja za koji postoji obaveza nadoknade iz osiguranja, postoji i zaključeno bilo koje drugo osiguranje po osnovu kog osiguranik ima pravo na nadoknadu, nadoknada iz osiguranja se određuje:

1. Kada se dogodi osigurani slučaj, osigranik je dužan obavestiti o tome svakog osiguravača istog rizika i saopštiti mu imena i adrese ostalih osiguravača, kao i sume osiguranja pojedinih ugovora zaključenih sa njima.

2.  U slučaju da zbir suma osiguranja svih zaključenih osiguranja za istu stvar ne prelazi vrednost te stvari, svaki osiguravač u potpunosti odgovara za izvršenje obaveza iz ugovora o osiguranju koji je on zaključio, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.

3. U slučaju da zbir suma osiguranja svih zaključenih osiguranja za istu stvar prelazi vrednost te stvari sva ta osiguranja su punovažna, i svaki osiguravač ima pravo na ugovorenu premiju za period osiguranja u toku, a osiguranik ima pravo zahtevati od svakog pojedinog osiguravača naknadu prema ugovoru zaključenom sa njim, ali ukupno ne više od iznosa štete, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.

4. Po isplati naknade osiguraniku, svaki osiguravač snosi deo naknade u srazmeri u kojoj stoji suma osiguranja na koju se on obavezao prema ukupnom zbiru suma osiguranja, te osiguravač koji je platio više ima pravo zahtevati od ostalih osiguravača naknadu više plaćenog, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.