of 19 /19
595 Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 4. 595-612, 2011. UDK: 159.922.76.072-056.313 ; 81’233-056.313 ID: 188492044 Originalni naučni rad Milica GLIGOROVIĆ 1 1DWDãD %8+$ Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju VERBALNA FLUENTNOST KOD DECE SA LAKOM INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU 2 Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi nivo razvoja ver- balne uentnosti, kao izraza sposobnosti stvaranja i primene strategija, kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću (LIO). Uzorkom je obu- hvaćeno 95-oro dece sa lakom intelektualnom ometenošću (LIO), uzra- sta 10-13.11 godina. IQ ispitanika je u rasponu od 50 do 70 (AS=60,43, SD=7,287). Sposobnost stvaranja strategija u verbalnom domenu proce- njena je testovima verbalne uentnosti – semantičke i fonološke. Fono- loška uentnost procenjena je Testom kontrolisanih usmenih asocijacija, a semantička Testom kategorijalnog imenovanja. Kao osnovna varija- bla, koja ukazuje na kvalitet stvaranja ekasne strategije, upotrebljen je skor produktivnosti (ukupan broj korektnih reči). Osim toga, beležen je broj ponovljenih reči, kršenja pravila i neologizama. Rezultati dece sa LIO daleko zaostaju za fonološkom i semantič- kom produktivnošću dece tipičnog razvoja sličnog hronološkog uzra- sta. Nisu ustanovljene statistički značajne razlike rezultata na Testu kontrolisanih usmenih asocijacija i Testu kategorijalnog imenovanja među ispitanicima različitog uzrasta i pola. Utvrđene su statistički značajne razlike postignuća među ispitanicima viših i nižih intelektu- 1 E-mail: [email protected] 2 Rad je proistekao iz projekta „Kreiranje protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individual- nih obrazovnih programa“, broj 179025 (2011-2014), čiju realizaciju nansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

VERBALNA FLUENTNOST KOD DECE SA LAKOM · PDF filepredstavljaju metod svesnog iznalaženja puteva ka cilju, što se izražava ... Nisu ustanovljene statistički značajne razlike u

Embed Size (px)

Text of VERBALNA FLUENTNOST KOD DECE SA LAKOM · PDF filepredstavljaju metod svesnog iznalaženja...

  • 595

    Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 4. 595-612, 2011.

    UDK: 159.922.76.072-056.313 ;81233-056.313

    ID: 188492044Originalni nauni rad

    Milica GLIGOROVI1

    Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

    VERBALNA FLUENTNOST KOD DECE SA LAKOM INTELEKTUALNOM OMETENOU2

    Istraivanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi nivo razvoja ver-balne "uentnosti, kao izraza sposobnosti stvaranja i primene strategija, kod dece sa lakom intelektualnom ometenou (LIO). Uzorkom je obu-hvaeno 95-oro dece sa lakom intelektualnom ometenou (LIO), uzra-sta 10-13.11 godina. IQ ispitanika je u rasponu od 50 do 70 (AS=60,43, SD=7,287). Sposobnost stvaranja strategija u verbalnom domenu proce-njena je testovima verbalne "uentnosti semantike i fonoloke. Fono-loka "uentnost procenjena je Testom kontrolisanih usmenih asocijacija, a semantika Testom kategorijalnog imenovanja. Kao osnovna varija-bla, koja ukazuje na kvalitet stvaranja e&kasne strategije, upotrebljen je skor produktivnosti (ukupan broj korektnih rei). Osim toga, beleen je broj ponovljenih rei, krenja pravila i neologizama.

    Rezultati dece sa LIO daleko zaostaju za fonolokom i semanti-kom produktivnou dece tipinog razvoja slinog hronolokog uzra-sta. Nisu ustanovljene statistiki znaajne razlike rezultata na Testu kontrolisanih usmenih asocijacija i Testu kategorijalnog imenovanja meu ispitanicima razliitog uzrasta i pola. Utvrene su statistiki znaajne razlike postignua meu ispitanicima viih i niih intelektu-

    1 E-mail: [email protected]

    2 Rad je proistekao iz projekta Kreiranje protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individual-nih obrazovnih programa, broj 179025 (2011-2014), iju realizaciju #nansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

  • Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 4. 595-613, 2011.

    596

    alnih sposobnosti u domenima broja korektnih rei (p

  • 597

    alnom ometenou zahtevaju vie vebe za postizanje automatizma u obradi informacije, a nivo interferencije informacija kod njih je znatno vei nego kod osoba tipinih sposobnosti (Merill, Cha & Moore, 1994).

    Mehanizmi strategija se menjaju tokom detinjstva, relativno ne-zavisno od nivoa inteligencije. Rezultati longitudinalne studije razvo-ja strategije ukazuju na porast korienja strategija i kod dece sa inte-lektualnom ometenou i kod dece tipinog razvoja. Meutim, uoeno je i da deca sa intelektualnom ometenou imaju tekoe kreiranja sopstvenih strategija, kao i transformacije i produbljivanja postojeih strategija (Turner, Hale & Borkowski, 1996).

    Ispitujui upotrebu strategije kod osoba sa IO zadatkom Hanojske kule, utvreno je da se sa uveavanjem broja unapred planiranih poteza smanjuje uspenost izvrenja (Numminen, Lehto & Ruoppila, 2001). U istom istraivanju utvreno je i da ove osobe ee kre pravila zadatka, to se objanjava slabou inhibitornih mehanizama, neophodnih za odravanje aktuelnog mentalnog seta. Osim tekoa verbalne radne memorije (Numminen et al., 2000), kod osoba sa intelektualnom ome-tenou je u oblasti kratkoronog pamenja uoljiva i slabost inhibitor-nih mehanizama. U zadacima priseanja verbalnih sadraja asociranih dogovorenim senzornim signalom, ove osobe se esto usmeravaju na sam sadraj slike koji ometa prizivanje stimulusnih rei. Takoe, infor-macije prisutne u intervalu izmeu prezentacije stimulusa i trenutka slobodnog priseanja, irelevantne za zadatak, uitavaju se u strukturu mnestikog materijala (Bray et al., 1996). Osobe sa IO ispoljavaju zna-ajne tekoe i na zadacima verbalne &uentnosti, to se povezuje sa brzi-nom pristupa leksikim jedinicama i problemima egzekutivne kontrole (Danielsson, Henry, Rnnberg & Nilsson, 2010).

    Neke studije tekoe sticanja akademskih znanja kod dece sa la-kom intelektualnom ometenou (LIO) dovode u vezu sa smanjenom sposobnou stvaranja sopstvenih strategija i primenom neodgovara-juih i ne&eksibilnih strategija upamivanja i/ili reavanja problema (Gligorovi, 2010; Gligorovi i Buha urovi, 2010). Sposobnost pla-niranja i primene strategija se pojavljuje oko 4. godine ivota deteta, znaajniji pomaci se odigravaju izmeu 7. i 9. i izmeu 11. i 13. godine, dok se (nalno sazrevanje odvija tokom adolescentnog perioda (Espy et al., 2001; Welsh, 2001). Slian razvojni trend, sa znaajnijim skokom u

    Gligorovi, M., Buha, N.: Verbalna &uentnost kod dece sa lakom intelektualnom ometenou

  • Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 4. 595-613, 2011.

    598

    periodu izmeu 9. i 12. godine, pokazuju i sposobnosti e"kasnog pre-traivanja mentalnog leksikona i generisanja jedinstvenih crtea na zadacima verbalne i neverbalne $uentnosti (Levin et al., 1991; Welsh, Pennington & Groisser, 1991). Pretpostavlja se da se u osnovi sposob-nosti planiranja i primene strategija nalaze radna memorija, inhibi-cija i $eksibilnost, osnovni mehanizmi egzekutivnih funkcija, ije se sazrevanje odvija tokom poslednjeg stadijuma razvoja egzekutivnih funkcija, od 10. do 14. godine i kasnije. Razvoj egzekutivnih funkci-ja se odvija paralelno sa anatomskim promenama frontalnog renja i njegovih veza sa ostalim delovima mozga (Jurado & Roselli, 2007).

    Za procenu strategija pretraivanja i prizivanja informacija esto se koriste zadaci verbalne $uentnosti, koji mogu istovremeno da daju korisne informacije o razvoju strategija i leksiko-semantike mree tokom detinjstva. Strategije grupisanja i prebacivanja su indikator ra-zvoja strategija prizivanja, kao komponente egzekutivnih funkcija, pa se zato smatraju preporuljivim za procenu bazinih kognitivnih pro-cesa u detinjstvu (Filipetti & Allegri, 2011). Najee se koriste zadaci fonoloke $uentnosti, u kojima se oekuje da ispitanik produkuje to je mogue vie rei na zadati glas i zadaci semantike $uentnosti, koji zahtevaju nabrajanje pripadnika speci"ne semantike kategorije, kao to su voe, supermarket i sl. tokom ogranienog vremena (Troyer, 2000; Strauss, Sherman, Spreen, 2006).

    Istraivanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi nivo razvoja ver-balne $uentnosti, kao i odnos izmeu verbalne $uentnosti i uzrasta, pola i nivoa intelektualnih sposobnosti kod dece sa LIO.

    METOD RADA

    Uzorak

    Uzorkom je obuhvaeno 95-oro dece sa lakom intelektualnom ometenou (LIO), uzrasta 10-13.11 godina. Ispitanici su prema uzrastu podeljeni u etiri grupe. Prvu grupu ini 25 (26.3%) ispitanika 10-10.11 godina, drugu 21 (22.1%) ispitanik 11-11.11 godina, treu 23 (24.2%) is-pitanika 12-12.11 godina i etvrtu grupu 26 (27.4%) ispitanika uzrasta

  • 599

    13-13.11 godina. Uzorak ini 43 (45.3%) devojice i 52 (54.7%) deaka. IQ ispitanika je u rasponu od 50 do 70 (AS=60.43, SD=7.287).

    Raspodela skorova totalnog IQ-a znaajno odstupa od normalne (Smirnov-Kolmogorov Z=1.373, p=0.046). Ona ima bimodalnu formu, na osnovu koje se jasno izdvajaju dve grupe ispitanika sa viim i niim IQ-om. Zbog pomenute bimodalnosti IQ skorova, uzorak je po-deljen na grupe sa viim i niim totalnim IQ skorom. Kao granina vrednost za podelu uzorka uzeta je vrednost od 60 IQ jedinica. U grupi vieg nivoa intelektualnog funkcionisanja (IQ od 61 do 70) nalazi se 51 (53.7%) ispitanik, dok grupu koja funkcionie na niem intelektu-alnom nivou (IQ od 50 do 60) ini 44 (46,3%) ispitanika.

    Nisu ustanovljene statistiki znaajne razlike u nivou intelektu-alnog funkcionisanja izmeu ispitanika razliitog uzrasta ( 2=0.473; df=3; p=0.925) i pola ( 2=0.143; df=1; p=0.705).

    Instrumenti i procedura

    Sposobnost stvaranja strategija u verbalnom domenu procenje-na je testovima verbalne %uentnosti semantike i fonoloke. Kao osnovna varijabla, koja ukazuje na kvalitet stvaranja e&kasne strate-gije, upotrebljen je skor produktivnosti (ukupan broj korektnih rei). Osim toga, beleen je broj ponovljenih rei, broj krenja pravila (upo-treba vlastitih imenica, toponima, brojeva, istih rei sa razliitim su-&ksima i rei koje ne pripadaju traenoj grupi) i broj neologizama.

    Fonoloka %uentnost procenjena je Testom kontrolisanih usmenih asocijacija. U originalnoj verziji testa se koriste glasovi koji su najfre-kventniji u engleskom govornom podruju F, A i S. U srpskom jeziku, pandan tim glasovima po frekventnosti su glasovi K, M i S, pa su oni i korieni tokom ispitivanja. Od ispitanika se trai da u roku od 60 s nabroji to vie razliitih rei (imenica) na zadati glas, iskljuujui vlastite imenice, toponime, brojeve i iste rei sa razliitim su&ksima.

    Semantika %uentnost procenjena je Testom kategorijalnog ime-novanja. Test je adaptirana verzija zadatka semantike %uentnosti ko-jeg su primenili Velova i sar. (Welsh et al., 1991). Od ispitanika se tra-i da nabroji to vie rei iz zadate kategorije (hrana, odea, ivotinje) u ogranienom vremenskom roku (60 s).

    Gligorovi, M., Buha, N.: Verbalna %uentnost kod dece sa lakom intelektualnom ometenou

  • Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 4. 595-613, 2011.

    600

    Obrada podataka

    Za prikazivanje osnovnih statistikih pokazatelja koriene su mere centralne tendencije, mere varijabilnosti i raspon (minimum i maksimum) rezultata. Normalnost raspodele procenjena je Kolmogo-rov-Smirnov-testom. Za utvrivanje znaajnosti odnosa izmeu po-smatranih neparametrijskih varijabli korien je 2 test. Za utvrivanje znaajnosti odnosa izmeu nezavisnih i zavisnih varijabli koriena je jednofaktorska analiza varijanse (ANOVA), Pirsonov koe%cijent kore-lacije, koe%cijent parcijalne korelacije i t-test.

    REZULTATI ISTRAIVANJA SA DISKUSIJOM

    Fonoloka "uentnost

    Analizom rezultata je utvreno da deca sa LIO na uzrastu izmeu 10 i 14 godina produkuju u proseku oko 11 (11.22) rei na sva tri zadata glasa zajedno (glasovi K, M i S), odnosno 3 - 4 rei