Школа ученика у привреди

Струка: шумарство и обрада дрвета

Занимање: шумарски техничар

МАТУРСКИ РАД

Прореде као мјере његе састојина

храста китњака

Ментор: Мира Јовић Уčenik: Марко Кузман

Бања Лука, јун 2010 год.

1

УВОД

Китњак је једна од најважнијих врста наших шума,а свако најважнија врста брдск(колинског/субмонтаног)појаса.

Члан је другог разреда,четвртог реда, дванаест свеза и четири подсвезе.

Едификатор је око 40-50 асоцијација,а учествују у изградњи још много њих.Поред климатогених шума китњака и обичног граба, те бројних ацидофилних заједница,чистих шума китњака,за нас су овдје од значаја китњакове фитоцензе на перидотитско-серпентинским подлогама.

За фитоценолошко дефинисање истраживаног подручја Продромус се показао недовољним.Треба рећи да ове заједнице у ранијим радовима нису ни споменуте за околину Бања Луке.

2

Прореде

Сече прореда се изводе у састојинама које се налазе у периоду старијег младика и у средњем добу.У овим фазама развоја састојина,диференцирања стабала је јасно и лако се могу квалитетна стабла која представљају кандидате за будућа елита стабла.У овом периоду развоја се управо пролази од негативног одабирања,односно појединачно одабирање најквалитетнијих стабала.Поред ових разлика,у односу на сече осветљавања подмладака и сече чишћења,постоји и низ других разлика које се односе на поступак,захтев,склоп итд. Циљ сече прореда је сличан циљевима осталих сеча као мера његе,од којих се посебно истичу:

-његовање крошње и дебла одабраних стабала

-регулисање састава састојина и распореда стабала у састојини

-њега висинског и дебљинског прираста

Приходи који се остварују сечама прореда су далеко веће од прихода које се остварују сечама осветљавања и чишћења и често се приближавају приходима главних сеча.

3

Класификација стабала у састојини при

извођењу прореда

Да би схватили суштину облика проређивања и био способан за практично извођење сече прореда,сваки шумски стручњак мора добро да познаје основне принципе класификације стабала у састојини. Од свих класификација стабала у састојини најширу примјену нашла је КРАФТОВА класификација,која се у многим земљама и данас користи.Крафт је сврстао стабла у 5 група:

у прву групу,према бунушевцу,спадају стабла са јако развијеном крошњом,пуна животне снаге,дебелих грана.То су најчешће највиша стабла у састојини која се лако уочавају по величини својих крошања.

у другу групу спадају стабла која по висини нешто заостају иза стабала прве групе.Стабла ове групе имају правилно развијене крошње која се налазе високо на стаблу.Дебла су правна и чиста од грана,обла и малог пречника.у трећу групу спадају нешто нижа стабла у односу на стабла II групе и са слабо развијеним крошњама.

При повољним условима осветљавања оваква стабла могу прећи у стабла II групе.То су кодоминантна стабла. у четврту групу спадају стабла која су по висини знатно заостала за стаблима прве три групе.Стабла ове групе су

4

такође жива,али њихова животна способност је слаба,због чега су изложена честим нападима инсеката и биљних паразита.Техничка вриједност је мала,пету групу стабала чине стабла која су сасвим заостала у развоју. То су најчешће сува или суховрха,болесна и деформисана стабла мале висине.Техничка вриједност дрвне масе је изузетно мала.

5

Врсте прореда

У току развоја шумарства у Европи,развио се читав низ различитих начина проређивања састојина. Међутим,у суштини сви ти многобројни облици могу да се сведу на три основна облика прореда,и то:

-ниска прореда

-висока прореда

-пребирна прореда

Ниска прореда:

При извођењу ниске прореде из састојине се претежно ваде стабла подстојних делова састојине.Код варијанте староњемачке ниске прореде,ваде се стебла V и IV групе.Међутим код осталих облика ниских прореда,поред подстојног дела састојина,ваде се и стабла I и II групе која су крива и деформисана од разних фактора биотичке и абиотичке природе.Разликујемо три степена ниских прореда:

6

-слаба ниска прореда (степена А),код које се ваде само болесна и дефектна стебла,која су сасвим заостала у порасту.

-умерено ниска прореда(степена Б),којом се поред стабала која се ваде слабом ниском проредом,вади и известан број стабала II,III и IV групе по Крафту.

-јако ниска прореда (степена Ц),којом се поред наведених карактеристика стабала степена А и Б,из састојине,како не би дошло до трајног прекида склопа.

висока прореда:

У односу на ниску прореду,висока прореда се каректерише тиме што се не вади сва стабла подстојног дела састојине,већ се у састојини остављају и жива стабла IV и V групе,што има за посљедицу двоспратних,сложених стабала.

Циљ високе прореде је омогућавања правилног развоја одраслих стабала у надстојном спрату,уклањањем свих оних стабала која ометају мормалан развој стабала будућности,и без обзира на квалитет која се сијеку.Према групи стабала

7

која се из састојине уклањају код високе прореде се разликују два степена:

-слаба висока прореда (степен Д)којом се из састојине вадестабла свих категорија која су:болесна,рачваста, слабогвисинскогприраста,одумрла,као и потпуно зрела и квалитетна стабла.

-јако висока прореда(степена E),којом се из састојине,у првом реду,уклањају сва она стабла која ометају оптималан развој одабраних стабала „стабла будућности”.Пoред њих уклањају се стабла у порасту.Недостаци се огледају у томе што се јако прориједи и постају гранатија.

Пребирна прореда:

Пребирна прореда примјењује се у пребирним шумама,са циљем да се добро развијеним стаблима млађих добних разреда,која су засењена,помогне да би се што пре развила у зрела стабла за сечу.Пребирном проредом из састојине се уклањају стабла по истом критеријуму као и код високих прореда,и то:

-стабла која по свом облику и димензијама ометају стабла у развоју и засењују подмладак:

8

-стабла малог квалитета дрвне масе,лошег здравственог стања,која истовремено ометају стабла будућности у састојини.

-стабла нежељених врста дрвећа која истовремено ометају правилан развој стабала главне врсте у састојин.

Овај облик прореде сличан је пребирним сечама.Основна разлика између пребирних сеча и пребирних прореда је у самом цињу који се њима постиже.Код пребирне сече основни циљ је обнављање састојине...Циљ пребирне прореде је искључиво њега састојине,стабла непожељне врсте и сва она стабла која ометају правила развој.

9

Храст китњак (таксономија)

Обични,прaви китњак(Querkus petraea),припада породици (Euquercus),и подсекцији Roburoides.У ову подсекцију уврштавају се још двије врсте китњака: Далашампијев и трансилвански китњак.Све врсте имају ареал на балканском полуострву,веома су слични морфолошки,па је диференцијација у земљама бивше Југославије касније у односу на околне земље.У новије вријеме проблеме таксономије и ценологије китњака за Србију је обрадио Цвијетицанин...

10

Ареал

Китњак има мањи ареал олижњака.Распрострањен је у западној,средњој, дијелом сјеверној и источнојЕвропи.

Границе на сјеверу допиру до 60c,у Норвешкој.Нема га на Сицилији,Сардинији,у јужној Шпанији.

Источна граница му је линија од јужне Шведске,кроз Пољску од Црног Мора...

11

Морфологија

Листопадно дрво висине до 40m,дебљине до300cm.

Листови 7-12cm,објајасти,клинасте основе,са врло финим прилеглим длачицама одоздо и трајним чуперцима смеђесивих длачица по нервима,изверуганорежњевити,са5-8 паризаобљенихрежњева.Често су присутне инеркаларне жице.Петељке18-25mm.Плодови су орашице,зване жиреви.Стипуле на купули јајасто ланцетасти, танке,маљаве,нису грбичаве.

12

Екологија и биологија

Храста китњака

Код нас се јавља у нижим положајима,ван водоплавних и изразито сувих терена,идући у висину на највишим масивима,појединачно и до 1300m.У брдским крајевима,у додиру са буквом и јелом,расте обично на топлијим странама и на гребенима.Подноси засјену као лижњак,или нешто више,углавном је хелиофилна врста.Најбоље расте на свјежим земљиштима,лувисолима и камбичним земљиштима.Може да расте,али са умањеном виталношћу,на неразвијеним земљиштима (често је једина врста дрвећа на каменитим дистричним земљиштима),као и на псеудоглејевима.Јавља се на свим геолошким супстратима,али је доминантан на силикатним...

Једнодома врста,анемогамна.Цвијета у априлу-мају, плодови дозријевају у октобру и опадају до средине новембра.Мушке цвасти (ресе) одвојене од женски.

Вегетативно се такође добро обнавља,из пања.Сакупљање жира обавља се до краја новембра...

13

Генетика китњака

Од метода оплемењавања користе се,поред селекције,контролисана унутарврсна и међуврсна хибридизација.Мада се у природи срећу спонтани међуврсни хибридни,њихова појава је доста ријетка,најчешће у уској зони контакта родитељских врста,или у случају када је један родитељ недовољно заступљен.Према америчким ауторима,у неким случајевима су запажени хибридни ројеви,док је интрогресија веома ријетка.

У његовом унутарврсном хибридизацијом није постигнуто много,јер долази до велике редукције недозрелих плодова током сазревања.Због тога се у оплемењивању китњака се слиједи други пут,који води преко установљавања раса,испитивање варијабилности у појединим популацијама,утврђивања степена наслиједности путем корелацијом један родитељ – потомство,издвајање сјеменских објеката и сјеменских стабала,од којих се тражи да посједују добар висински и дебљински прираст,правност и пунодрвност дебла,чистоћа од грана,отпорност на мраз и болест,те посједовање других повољних карактеристика.

14

Болести

Пепељасту превлаку на листовима изазива пепелница Microsphaera alphitoides.Трулеж коријена и сушење биљака Rosellinia necatrix.Вијугасте урезе на кори дебљих и тањих грана узрокује Clithris quercina.Рак-ране изазива Nectria spp.Узрочници трулежи су многобројни.Најчешће Xylobolus frustulatus,Stereum rugosum,Palinus robustus,Inonotus nidus pici,Armillariela melea.

До труљења стојећег храста претежно долази у сржи,а стабло и даље живи.Кад се стабло обори,тада и бијељика брзо труне,али ту трулеж редовно узрокују друге гљиве.Смеђе до црне мрље на жиру изазивају:Pestalotia glandicicola,Gnomonia quercina,Ophiostoma ssp.,а мумификацију опалог жира Sclerotinia pseudotuberosa.

15

Литература

1.Интернет…

2.Шумско газдинство Бања Лука.

3.Атлас дрвећа и грмља (Чедомил Шилић).

4.Гајење шума (Љубивоје Стојановић,Зоран Симић,Миланко Миладиновић).

16

17