1

VEGETACIJA SVETA 1 Tropske kine ume Tropske listopadne ume Savane Mangrova vegetacija

2TROPSKE KINE UME

Rasprostranjenje Tropske kine ume javljaju se severno i juno od ekvatora u Americi, Africi, Aziji i Australiji. Amerike tropske kine ume nalaze se u Junoj Americi u slivu reka Amazon i Orinoko, zapadno od Anda izmeu Kolumbije i Ekvadora i du obale atlanskog okeana u Brazilu. U Centralnoj Americi prisutne su od Paname do Meksika, kao i na Antilskim ostrvima. Afrike tropske kine ume obuhataju najjuniji deo Zapadne Afrike, proteui se na istok du sliva reke Kongo. Takoe se javljaju u istonom delu Madagaskara Indo-malajske tropske kine ume zahvataju delove Jugoistone Azije, ostrva izmeu Azije i Australije i obalu Kvinslanda u Australiji Klima - Ekvatorijalni tip klime prema Valteru Klima je kontinuirano topla i vlana. Temperatura se tokom itave godine kree oko 23C. Nema mrazeva ni hladnih perioda. Veca su dnevna nego godisnja temperaturna variranja (nekoliko stepeni). Godinja koliina padavina prevazilazi 1300 mm, a mesene vrednosti nikada nisu manje od 100 mm Duina trajanja dana je 12 1 sati.

3 Zemljite - laterit S obzirom da je klima kontinuirano tolpa i vlana, izraeni su procesi laterizacije. (rastvaranje i ispiranje jona). Kao rezultat procesa laterizacije dolazi do nagomilavanja Al3+ i Fe3+ jona (feralitno zemljite ped-al-fer). Crvenkasta boja laterita uzrokovana je upravo velikom koliinom Fe3+ jona. Lateritno zemljite je kisele reakcije, pH se kree od 4.5 do5.5. Lateritno zemljite je relativno tanko zbog brzog obrta nutijenata, odnosno brze dekompozicije organskih supstanci i njihovog ponovnog usvajanja od strane biljaka. Zemljite je fragilno, brzo se spira bez vegetacije.

Karakteristike vegetacije Zbog izuzetno povoljnih uslova i nesmetanog razvoja kroz dugo geoloko vreme tropske kine ume odlikuju se izuzetno velikim floristikim bogatstvom, kao i diverzitetom vrsta (40-100 vrsta po hektaru od kojih oko 70 % pripada drveu). Drvee predstavlja dominantnu ivotnu formu u ovom tipu vegetacije. Pored drvea, tropske kine ume obiluju palmama, drvenastim papratima, lijanama i epifitama.

4

Palme

Drvenaste paprati

Lijane

Epifite Visina edfikatorskih vrsta drvea u tropskoj kinoj umi iznosi oko 55 m (50 -60 m), mada se javljaju i stabla visoka ak 100 m. Stabla su slabo granata, a grananje poinje visoko. Izraena su tri sprata visokog drvea, gornji sa otvorenim kronjama, zatim srednji i donji koji su zatvorenog sklopa. Sprat zeljastih biljaka i moe da bude visok i vie metara (banane).

5 Visoko drvee u tropskoj kinoj umi koje raste na relativno plitkom zemljitu esto pri osnovi stabla razvija daskaste korenove koji poveavaju mehaniku stabilnost stabla.

Listovi drvea u tropskoj kinoj umi prilagoeni su da podnose izuzetno jake i obilne padavine. Tbog toga veina vrsta ima glatke i sjajne listove sa izduenim vrhom koji olakavaju brzo slivanje vode.

S druge strane, zbog velike vlanosti vazduha u prizemnim spratovima oteana je transpiracija, pa biljke odaju vodu gutacijom.

6 Zemljite u tropskim kinim umama je siromano mineralnim supstancama, s obzirom na brzi obrt nutrijenata, zbog ega se u njima javlja veliki broj vrsta karnivornih biljaka.

U tropskim kinim umama esta je pojava kauliflorije (cvetovi i plodovi se nalaze neposredno na starijim granama i stablima). Opraivanje!

Theobroma cacao

7TROPSKE LISTOPADNE UME

Rasprostranjenje Tropske listopadne ume javljaju se u tropskoj oblasti na mestima gde vlada kontinentalna kilima ili gde periodino i naizmenino duvaju suvi i vlani vetrovi (monsuni). Rasprostranjene su u Junoj i Centralnoj Americi, Africi, Aziji i Australiji.

Monsunske ume su pre svega karakteristine za Jugoistonu Aziju (Indiju, Indoneziju i Indokinu).

8 Klima - Tropski tip klime prema Valteru Najvanije odlike ove klimatske zone su male temperaturne razlike izmeu najhladnijeg i najtoplijeg meseca (oko 10C) i naizmenina smena vlanog i sunog perioda. Vlani period se odlikuje temperaturnim maksimumom, s obzirom da se u vreme najvieg poloaja Sunca (u zenitu) javljaju vlani letnji monsunski vetrovi koji duvaju sa mora na kopno i donose kiu. Kini period se smenjuje sa suvim prohladnim periodom, kada monsunski vetrovi duvaju sa kopna na more, te odnose vlane vazdune mase.

Zemljite - laterit Za tropske listopadne ume karakteristino je tropsko crveno glinovito zemljite ili crvenica. Zbog periodinosti padavina ispiranje je manje izraeno, pa je ovo zemljite neto bogatije silicijumom i osnovnim nutrijentima u odnosu na zemljite u tropskoj kinoj umi. Karakteristike vegetacije Za ovaj tip vegetacije karakteristian je listopad uslovljen postojanjem sunog perioda. U odnosu na koliinu padavina tokom kine sezone, kao i duinu trajanja sunog perioda, u okviru tropskih listopadnih uma razlikuju se monsunske i savanske ume. U oblastima sa velikom koliinom padavina (oko 1500 mm) i malom temperaturnom razlikom izmeu najtoplijeg i najhladnijeg meseca (oko 8C) javljaju se monsunske ume. One su tokom kine sezone po svom izgledu i drugim floristikim i strukturnim osobinama najslinije tropskim kinim umama.

9 U oblastima sa manjom koliinom padavina (900 1500 mm) gde suni period traje izmeu 4 i 6 meseci, gde razlika izmeu najtoplijeg i najhladnijeg meseca iznosi oko 14C razvijaju se savanske ume. Zbog manje koliine padavina i dueg sunog perioda savanske ume su manje bujne od monsunskih. Drvee je proreeno i nie, lie ne obrazuje gustu krunu tako da do prizemnih spratova prodire velika koliina svetlosti. Zbog toga je prizemni sptrat dobro razvijen, a grade ga trave i dikotile. Drvee pripada uglavnom familiji Fabaceae (Acacia). Zbog svoje proreenosti i fiziognomije (nisko i veoma granato drvee, razvijeni zeljasti pokriva), savanske ume u Africi, kao i neke u Junoj Americi ume tipa vonjaka.

U Junoj Americi (Brazil) javljaju se kserofilne ume sa kaktusima koje se oznaavaju kao katinga.

10 Neke vrste drvea u katingi imaju flaoliko stablo koje slui kao rezervoar za vodu tokom sunih uslova. Takoe, veina drvea u sunom periodu zbacuje lie. Ova ivotna forma drvea javlja se i na Madagaskaru

Adansonia grandidieri (Madagaskar)

Cavanillesia arborea (katinga)

U oblastima sa jo manjom koliinom padavina savanske ume postepeno prelaze u savane, zeljasti tip vegetacije u kom se javlja pojedinano drvee.

Poveanje sue

11SAVANE

Rasprostranjenje, klima, zemljite Savane se javljaju u Africi, Junoj Americi (ljanosi severno od topskih kinih uma i kamposi - juno od tropskih kinih uma), Aziji i Australiji. Razvijaju se u uslovima tropske klime, kao i tropske listopadne ume. Meutim, u savanskim oblastima padavine su izrazito neravnomerno rasporeene, tako da za vreme sunog perioda koji traje 4-6 meseci pada minimalna koliina vodenog taloga (u savanama Zapadne Afrike u kojima godinja suma padavina iznosi 1000 mm, tokom itavog sunog perioda padne svega 10 mm kie) Za savane, kao i za tropske listopadne ume, karakteristino je tropsko crveno glinovito zemljite ili crvenica.

Karakteristike vegetacije Savane predstavljaju tropski tip zeljaste kserofilne vegetacije u kom se javlja razbacano proreeno drvee. Domniraju visoke trave (visoke oko 1 m, ponekadi preko 3m) koje imaju kseromorfne osobine. Opstanak drvea u savanama omoguen je zahvaljujui povoljnim temperaturnim uslovima koji vladaju tokom cele godine. Drvee u savani je po pravilu nisko, sa nepravilnim stablom, ambrelastim tipom krune i kseromorfnom graom.

12

Vlana sezona

Suna sezona

Na mestima sa visokom podzemnom vodom u savanama se moe se sresti baobab (Adansonia digitata), karakteristino drvo afrikih savana, koje moe da bude visoko do 25 m, sa prenikom stabla do 9.5 m.

13MANGROVA VEGETACIJA

Rasprostranjenje Vegetacija mangrove razvija se u tropskim oblastima, na morskim obalama zaklonjenim od direktnog delovanja talasa (lagune, zalivi estuari). Za ova stanita karakteristian je muljevit, lako pokretan supstrat, kao i delovanje plime i oseke (stalna promena nivoa morske vode). Razlikuju se dve oblasti rasprostranjenja, istona i zapadna. Istona obuhvata istonu obalu Afrike, Madagaskar, tropske obale Azije i Australije, a zapadna oblast obuhvata zapadnu obalu Afrike i tropske obale June i Centralne Amerike.

Karakteristike vegetacije Mangrova vegetacija je venozelena bunasta vegetacija izgraena od bunova, bunastog drvea i delimino drvea koje je nekad visoko i do 30 m. S obzirom na specifine uslove stanita na kojima se razvijuju, biljke koje izgrauju mangrova vegetaciju razvile su posebne adaptacije koje im omoguavaju opstanak. Zbog stalnog priticanja vode tokom plime, muljevit supstrat na kom se razvija mangrove je lako pokretan. Odravavje biljaka na ovakvom labilnom supstratu omoguavaju potporni, tulasti korenovi.

14 Pored toga, stalno pristizanje vode dovodi do nastanka anaerobnih uslova u muljevitoj podlozi. U vezi sa nedostatkom kiseonika u podlozi kod biljaka se javljaju korenovi za provetravanje, odnosno pneumatofore, koji rastu negativno geotropno iz korenova ili rizoma koji se nalaze u vodi ili muljevitoj podlozi. Korenovi za provetravanje ispunejni su aerenhimom, a na njima se nalaze mnogobrojni otvori u povrinskom tkivu preko kojih se vri razmena gasova. Takoe, priticanje morske vode dovodi do velikog stepena zaslanjenosti podloge, tako da su biljke koje pripadaju mangrova vegetaciji zapravo halofite. Jedan od naina regulacije soli, pored ultrafiltracije u korenu i snienog osmotskog pritiska, kod ovih vrsta je njeno izluivanje preko lezda na povrini listova.

Za mnoge biljke iz mangrova vegetacije karakteristina je pojava viviparnosti, ondnosno plod poinje da klija dok se jo nalazi na materinskoj biljci. Na ovaj nain klica dostie znaajan stepen razvoja i veliinu pre nego to padne na podlogu. Posebno se dobro razvija donji deo biljke, tako da se klica prilikom odvajanje od materinske biljke pravilno orjentie i zariva se korenom u mulj.

15ZADATAK VEBE

1. Nacrtati karte rasprostranjenja A. Tropskih kinih uma

B. Tropskih listopadnih uma

16 C. Savana

D. Mangrova vegetacije

17

2. Na osnovu podataka iz tabela na milimetarskom papiru nacrtati klimadijagrame za mestaKribi (Kamerun), Mumbai (Indija) i Ouahigouya (Burkina Faso) i odgovoriti na navedena pitanja?

A. Kribi (Kamerun), (10 m), [1951-1990] I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Avg/Sum 26.0 2905.1 26.7 27.2 27.1 26.8 26.2 25.7 24.6 24.7 25 25.4 26.1 26.6 mm 97.9 107.4 178.5 238.7 328.9 285.4 109.9 192.1 492.7 509.8 211.4 97 Koja vegetacija je karakteristina na mestima sa navedenim tipom klime i zato? ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________

C

B. Mumbai (Indija), (10 m), [1817-1989] I C 24.2 mm 2.7 II 24.6 1.1 III 26.7 0.6 IV 28.6 1.5 V 30 14.1 VI VII VIII IX 29 27.5 27.2 27.3 518.4 647.1 383.9 276.2 X 28.2 55.3 XI 27.3 14.5 XII Avg/Sum 25.6 27.2 2.1 2129.1

Koja vegetacija je karakteristina na mestima sa navedenim tipom klime i zato? ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________

18C. Ouahigouya (Burkina Faso), (337 m), [1962-1990]

Cmm

I 24.10.1

II 270.2

III 30.42

IV 32.911.1

V 33.235.5

VI 30.988.7

VII 28.1166.9

VIII 27.2215.1

IX 27.8113.9

X 29.627.8

XI XII Avg/Sum 27.5 24.6 28.60.9 0.3 664.2

Koja vegetacija je karakteristina na mestima sa navedenim tipom klime i zato? ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________

193. Na osnovu fotografija odrediti tip vegetacije i navesti zato ste se odluili ba za taj tip.

B. A.

D. C.

F. E:

20

G.

H.

I.

J.

L. K.

21

M.

N.

A. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ B. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ C. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ D. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ E. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________

22 ______________________________________________________________________ F. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ G. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ H. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ I. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ J. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ K. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ L. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ M. ___________________________________________________________________

23 ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ N. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________