Vegetacija sveta_3

53

VEBA 3. VEGETACIJA SVETA 3 Pustinska vegetacija Vegetacija etinarskih uma Vegetacija tundre i hladnih pustinja

54 PUSTINJSKA VEGETACIJA Pustinjska vegetacija javlja se u oblastima koji su krajnje nepovoljni za ivot biljaka. Nepovoljni uslovi koji vladaju u pustinjama odnose se na nedostatak vode ili na jako oteano snabdevanje vodom. Nedostatak vode vezan je za pojavu fizike sue koja je karakteristina za oblasti sa minimalnom koliinom padavina (do 250 mm vodenog taloga godinje). Ovaj tip pustinja koje se oznaavaju kao suve pustinje javlja se u suptropskoj i umerenoj oblasti. U uslovima oteang snabdevanja vodom zemljite je vlano, odnosno ne postoji fizika sua, meutim, zbog niskih temperatura, naroito u zemljitu, otean je rad korenovog sistema, pa samim tim je oteano snabdevanje biljaka vodom (fizioloka sua uslovljena niskim temperaturama). Ovaj tip pustinja koje se oznaavaju kao hladne pustinje karakteristian je za polarnu oblast.SUVE PUSTINJE

Rasprostranjenje Kao to je ve reeno, suve pustinje javljaju se u tropskoj (suptropske pustinje) i umerenoj oblasti (kontinentalne pustinje).

55 Suptropske pustinje zauzimaju malu povrinu u jugozapadnom delu Severne Amerike (Sonorska pustinja i Mohave), kao i usku obalsku pustinju na zapadnim obroncima Anda u Peru i severnom ileu (Atakama). Najvea oblast pod suptropskim pustinjama zapoinje na obalama Atlanskog okeana u severnoj Africi (Sahara i Libijska pustinja), nastavlja se u Aziji (Arabijska pustinja), proteui se preko junog Irana do Indije. Ove pustinje direktno se granie sa kontinentlnim pustinjama. Suptropske pustinje se takoe javljaju u jugozapadnom delu Afrike (Namib i Kalahari). Ovaj tip pustinja se takoe javlja i u centralnim delovima Australije. Kontinentalne pustinje javljaju se u umerenoj zoni u oblastima sa manje od 250 mm vodenog taloga godinje. Ima ih u Severnoj Americi (Pustinja Veliki basen u severnoj Arizoni, Nevadi i Juti), ali se najvee povrine nalaze u Centralnoj Aziji (Gobi, Taklamakan, Kizilkum, Karakum). Klima (suptropske pustinje) - Suptropski tip klime prema Valteru Suptropska klima karakteristina je za podruja izmeu 20 i 30 severno i juno od ekvatora. Temperaturna kolebanja tokom godine su velika, ali su mrazevi vrlo retki i kratkotrajni. Koliina padavina je jako mala, a isparljivost velika. Veoma su izraeni i dugotrajni suni periodi sa vrlo visokim temperaturama, tako da se, upravo u ovoj klimatskoj zoni nalaze mesta koja se mogu oznaiti kao Zemljin pol toplote (Dolina Smrti u Kaliforniji 57C, mesto Azizia u Libijskoj pustinji 57,7C). Klima - Kontinentalni tip klime prema Valteru Za ovaj tim klime karakteristina je velika temraturna amplituda, odnosno izuzetno velike razlike izmeu toplih leta i veoma hladnih zima, kao i mala koliina padavina, posebno tokom letnjih meseci. S poveanjem kontinentalnosti, poveava se temperaturna amplituda i smanjuje koliina padavina.

56 Zemljite Pustinjsko zemljite, sierozem Nepovoljne klimatske okolnosti u zoni suptropske klime uslovljafaju formiranje samo inicijalnih pustinjskih zemljita na peskovitoj ili kamenitoj matinoj podlozi. Kontinentalne pustinje umerene klimatske zone se takoe odlikuju slabo razvijenim zemljitem koje se oznaava kao sierozem. Siva boja ovog zemljita potie od velikog udela frakcije peska, kao i male koliine organskih ostataka i humusa (s obzirom da su obrasla oskudnom vegetacijom) i izraenih procesa kalcifikacije. Naime, zbog intenzivne evaporacije tokom dugih sunih perioda dolazi do izvlaenja podzemne vode, pri emu se na povrini akumuliraju karbonati, odnosno stvara se kora od soli kalcijum-karbonata i sulfata koje su svetlih boja. Obino, pored razdrobljenog matinog supstrata (C horizont) postoji samo jedva diferenciran i slabo uoljiv humusno akumulativni A horizont. Pustinjska zemljita su neutralne ili alkalne reakcije. Karakteristike vegetacije Kao to je ve napomenuto, pustinjska vegetacija karakteristina je za oblasti koje su krajnje nepovoljne za ivot biljaka. Zbog toga se ovaj tip vegetacije odlikuje veom ili manjom proreenou biljnog pokrivaa, odnosno predstavlja vegetaciju otvorenog tipa. S obzirom na nepovoljne uslove, umama je onemoguen opstanak, tako da pustinjsku vegetaciju grade iskljuivo bunaste i zeljaste biljke, U krajnjem sluaju, u pustinjama vegetacija moe potpuno da otsustvuje.

Za pustinjsku vegetaciju su, pre svega, karakteristini razliiti tipovi kserofita. Meutim, u okviru ove iroke ekoloke grupe biljaka moe se izdvojiti itav niz razliitih ivotnih formi. Prvo treba izdvojiti biljke koje su prilagoene da izdre sune pustinjske uslove u aktivnom stanju. One su viegodinje i kseromorfne, a obuhvataju itav niz polubunova i zeljastih biljaka. Za razliku od njih, u pustinjama se javljaju i biljke mezomorfne grae koje se razvijaju iskljuivo tokom kratkih vlanih perioda, odnosno biljke koje pripadaju efemerama i efemeriodama.

57

Kod arido-aktivnih kserofita adaptacije su se razvijale u pravcu to boljeg i adekvatnijeg primanja, kao i to ekonominijeg troenja vode. to se tie adaptivne evolucije korenovog sistema, ona je kod pustinjskih biljaka uglavnom ila u dva pravca. Kod nekih pustinjskih vrsta korenovi sistemi se razvijaju na velikoj dubini u zemljitu, doseui na taj nain do podzemne vode. Dubok osovinski korenov sistem, pored ostalog, karakteristian je i za jedinstvenu biljku iz pustinje Namib, vrstu Welwitschia mirabilis. Kod drugih pustinjskih biljaka korenovi su plitki, a razvijaju se u irinu zahvatajui veliku povrinu zemljita. Zahvaljujui ovakvom korenovom sistemu ove biljke uspevaju da usvoje veliku koliinu vode koja padne za vreme slabih i kratkotrajnih kia pre nego to ona ispari ili dospe do dubljih slojeva zemljita.

58

Regulisanje odvavanja vode je kod pustinjskih biljaka takoe reeno na vie naina, ali u veini sluajeva smanjivanjem transpiracione povrine. Kod nekih vrsta smanjivanje liste povrine ilo je do potpune redukcije listova, tako da je stablo preuzelo njihovu funkciju (afilne kserofite). Kod mnogih vrsta listovi su skleromorfni sa izraenim periferijskim zatitama, a vrlo je est sluaj da su listovi metamorforzirani u bodlje. Uopte, bodljikave biljke su vrlo karakteristine za pustinjsku vegetaciju. S druge strane, kod mnogih pustinjskih biljaka je adaptacija u pogledu ekonomisanja vodom ila u pravcu stvaranja vodenih rezervoara. Ovo je sluaj kod sukulentnih biljaka, kod kojih se u mesnatim vegetativnim delovima (stablu, listovima, korenu) esto nagomilavaju velike koliine vode (kaktusi, mleike).

59 VEGETACIJA ETINARSKIH UMA Rasprostranjenje U severnom delu Severne Hemisfere etinarske ume obrazuju ogromnu cirkumpolarnu vegetacijsku zonu koja se prua u vidu irokog pojasa u pravcu zapadistok, od obala Tihog, do obala Atlanskog okeana u Severnoj Americi, a od obala Atlanskog do obala Tihog okenanau Evroaziji. etinarske ume javljaju se i u planinskim oblastima gde se u obliku visinskih pojaseva nalaze i daleko na jugu (Alpi, Karpati, Kavkaz, Stenovite planine).

60 Klima - Borealni tip klime prema Valteru Borealna klimatska zona prostire se u vidu kontinuiranog prstena izmeu 50 i 60 severne geografske irine (ovaj tip klime se ne javlja na Junoj hemisferi), zahvatajui Severnu Ameriku i Evroaziju. Na ovim prostorima su leta blaga (srednje julske temperature su oko 10C), dok su zime surovo hladne i duge. Prosene temperature su 6 meseci ispod 0C. Najee postoji i sloj veito smrznute podloge U toku godine padne umerena koliina vodenog taloga (300-600 mm), i to najvie za vreme leta. Za ovu klimatsku zonu karakteristina je izraena sezonalnost u pogledu duine trajanja dana i noi. Naime, tokom letnjeg perioda dani su dugi, a noi kratke, a zimi, obratno, dani su kratki, a noi duge. Zemljite - Podzoli S obzirom da je klima umereno hladna i vlana, izraeni su procesi podzolizacije. Naime, zbog nepovoljnih higrotermikih uslova usporeni su procesi mineralizaceije tako da dolazi do nagomilavanja sirovog humusa koji je kisele reakcije. U ovakvim uslovima dolazi do mobilizacije i ispiranja rastvorenih organskih supstnaci zajedno sa Alsilikatima i gvoem iz humusno-akumulativnog i eluvijalnog horizonta i njihovog taloenja u iluvijalnom B horizontu. Zbog toga eluvijalni horizont dobija ispranu, sivkasto-pepeljastu boju. Za ovaj tip zemljita karakteristian je i debeli sloj stelje koju formiraju opale etine koje se veoma sporo razgrauju. Karakteristike vegetacije etinasrske ume severne hemisfere obrazuju uglavnom vrste iz rodova Picea (smra), Abies (jela), Tsuga, Pseudotsuga, Pinus (bor) i Larix (ari). Ove ume su, posebno u severnim delovima Evroazije, oligodominantne ili monodominantne, odnosno sprat drvea gradi samo jedna ili veoma mali broj vrsta edifikatora. Pored sprata drvea, u etinarskim umama uoava se sprat niskih bunova i prizemni sprat koji obrazuju zeljaste biljke, mahovine i liajevi. Fiziognomija etinarskih uma prvenstveno zaviso od morfolokih, fiziolokih i ekolokih osobine pojedinih vrsta etinara koje ih izgrauju. Na osnovu navedenih osobina izdvajaju se tri tipa etinarskih uma: tamne, svetle i listopadne etinarske ume.

61

Tamne etinarske ume obrazuju venozelene vrste iz rodova Picea, Abies, Tsuga i Pseudotsuga, a svetle ume venozelene vrste iz roda Pinus. Listopadne etinarske ume obrazuju vrste iz roda Larix. Jedna od osnovnih karakteristika etinarskih uma jeste da su one obrazovane od etinarskih vrtsta drvea koje imaju listove u obliku iglica, odnosno etina, ree u obliku ljuspica. Po svojim morfolokim i fiziolokim osobinama igliasti listovi etinara odgovaraju uslovima pod kojima se etinarske ume danas razvijaju. Tamne etinarske ume Tamne etinarske ume predstavljaju najkarakteristiniji tipi vegetacije u borealnoj zoni. Ovaj tip uma poznat je pod nazivom tajga. etinari koji izgrauju tamne ume imaju piramidalnu krunu, a zbog posebnog naina grananja i gustine, odnosno rasporeda grana i etina do slojeva ispod sprata drvea dospeva mala koliina svetlosti. Pored toga, s obzirom da ih grade venozelene vrste, svetlosni reim se u ovim umama relativno malo menja tokom godine. Zbog toga se u prizemnom spratu javljaju skiofite, biljke adaptirane na uslove oslabljene svetlosti.

62

Najvaniji edifikatori tamnih etinarskih uma su vrste iz rodova Picea (smra) i Abies (jela), kao i rodovi Tsuga i Pseudotsuga u Severnoj Americi. Od znaajnih vrsta za Evropu treba pomenuti smru (Picea abies) i jelu (Abies alba). Ove vrste javljaju se i planinskim oblastima u junijim delovima kontineta gde obrazuju odgovarajue visinske pojaseve. Za Aziju treba pomenuti vrstu Abies sibirica (sibirska jela) koja je jedan od najznaajnijih edifikatora sibirske tajge. U Severnoj Americi, u kanadskim umama najrasprostranjenije su vrste Picea glauca, P. mariana i Abies balsamea. Picea abies

Picea glauca & P. mariana

63

Abies alba

Svetle etinarske ume Svetle etinarske ume obrazuju venozelene vrste iz roda Pinus (bor). U ovom tipu uma postoji relativno velika koliina svetlosti u spratovima ispod sloja drvea. U Severnoj Americi i Evroaziji rsprostranjen je veliki broj vrsta borova koji izgrauju svetle etinarske ume. U Evropi i Aziji je najrsprostranjenija vrsta P. sylvestris (beli bor) koji ima iroku ekoloku valencu u pogledu temperature, vlanosti i tipa podloge, pa se javlja i u drugim klimatskim oblastima. Meutim, beli bor izbegava veno zamrznutu podlogu, tako da se ova vrsta ne javlja u oblastima u kojima je zemljite ve na maloj dubini zamrznuto (centralni i istoni Sibir). U Severnoj Americi postoji vei broj vrsta koje grade iste i meovite borove ume.

64

Listopadne etinarske ume Litopadne etinarske ume obrazuju razliite vrstr roda Larix (ari). Za arieve ume karakteristina je mala sklopljenost kruna. Pored toga, sama kruna aria je rastresita i retka zbog ega su donji spratovi u ovim umama po pravilu dobro osvetljeni. Tako, arieve ume takoe spadaju u svetle etinarske ume, ali se zbog svoje periodine listopadnosti otro izdvaju od ostalih. U Evropi je rasprostranjena vrsta Larix decidua (evropski ari) koji u planinskim oblastima Alpa i Karpata gradi poseban visinski pojas. U centralnom delu Alpa, arieve ume obrazuju gornju umsku granicu. U Aziji, pre svega u Sibiru i severoistonoj Aziji, arieve ume grade vrste L. sibirica (sibirski ari) i L. gmelinii (daurski ari). Zahvaljujui svojoj irokoj ekolokoj valenci, ove vrste su iroko rasprostranjene i u onim uslovima gde druge vrste drvea na bi mogle da opstanu, pri emu je daurski ari vrsta drvea koja dospeva najdalje na sever (Tajmir, N 72,5). Ova vrsta pomou preteno povrinskog korenovog sistema intenzivno upija vlaguiz hladne podloge, ak i pri njenoj maloj vlanosti, U uslovima dovoljne koliine svetlosti on intenzivno vri fotosintezu, a pri povoljnim uslovima i transpiracija moe da bude visoka. Ovo daurskom ariu omoguava da intenzivno

65 iskoriava toplotu i vlanost tokom kratkog vegetacionog perioda. S druge strane on u neaktivnom stanju podnosi izuzetno niske zimske temperature.

Larix decidua

66 VEGETACIJA TUNDRE I HLADNIH PUSTINJA Rasprostranjenje Vegetacija tundre obuhvata cirkumpolarnu zonu na Severnoj hemisferi koja se prostire oko severnog polarnog kruga. Drugim reima, tundre se prostiru u najsevernijim delovima Evroazije i Severne Amerike. Ovaj tip vegetacije javlja se i u planinskim oblastima iznad gornje umske granice. Odgovarajui tip vegetacije na Junoj hemisferi javlja se na ostrvima oko Antarktika. Severno od zone tundre na Severnoj, odnosno juno na Junoj hemisferi prua se oblast hladnih polarnih (arktikih i antarktikih) pustinja.

Klima - Polarni tip klime prema Valteru Ovaj tip klime odlikuje se dugim i hladnim zimskim periodom bez dana i kratkim, prohladnim letima bez noi. Mrazevi se mogu javiti i tokom letnjeg. Srednja temperatura najtoplijeg meseca ne prelazi 10-12C. Koliina padavina je mala, ali su opti uslovi veoma vlani, jer je isparavanje neznatno zbog niskih temperatura. Oblanost je velika, a esti su i jaki vetrovi.

67 Zemljite Polarno zemljite Zbog specifinih klimatskih uslova za ovaj tip zemljita karakteristino je da se na maloj dubini nalazi sloj veito smrznute podloge (permafrost). Postojanje ovog sloja onemoguava prodiranje vode na veu dubinu, to dovodi do zamovarivanja zemljita. Takoe, zbog niskih temperatura procesi razgradnje su veoma usporeni to dovodi do akumulacije tresetnih naslaga. Usled slabe aeracije zemljita izraeni su procesi gleizacije, odnosno redukcije gvoa tako da je zemlljite sivoplave boje. Karakteristike vegetacije S obzirom da se razvija u krajnje nepovoljnim klimatskim uslovima, osnovna karakteristika vegetacije tundre je otsustvo drvea (osim u prelaznoj zoni sa tajgom). Ovj tip vegetacije obrazuju niski bunovi, specifine kseromorfne zeljaste biljke (psihrofite), mahovine i liajevi koji se na vlanoj i vrlo hladnoj podlozi, esto sa prilino debelim slojem treseta, razvijaju u vidu manje ili vie zatvorenog pokrivaa. Vegetacija tundre je jednostavne stukture. Mogu se razlikovati tri sprata: sprat bunova, sprat zeljastih biljaka i sprat mahovina i liajeva.

Za vegetaciju tundre vrlo je karakteristino puzee patuljasto drvee, kao to su bunaste polegle vrbe (Salix polaris, S. herbacea, S. reticulata). Priljubljujui se uz podlogu ove biljke su zatiene od vetra, a takoe se nalaze u povoljnijim termikim uslovima koji vladaju pri povrini zemljita.

68 to se tie zeljastih biljaka, one obino imaju busenastu ili jastuastu ivotnu formu. Slino puzeim bunovima, busenaste jastuaste forme razvijene su uz samu podlogu, u povoljnijim termikim uslovima. Pored toga, jastuasta forma prua zatitu od vetra unutranjim delovima biljke, a takoe doprinosi smanjenu transpiracije. Na Severnoj hemisferi zoni tundre, u zavisnosti od georafskog poloaja, odnosno klimatsih prilika razlikuje se nekoliko podzona: umo-tundra, bunasta tundra, tundra mahovina i liajeva. Podzona umo-tundre nalazi se u oblasti severne umske granice i predstavlja prelaz izmeu borealnih etinarskih uma i vegetacija tundre u kojoj se ne razvija drvee. umo-tundra pretstavlja proreenu umu sa niskim (3-8 m), razbacanim drveem izmeu kog je razvijena vegetacija tundre. Podzona bunaste tundre prostire se severno od prethodne i za nju je karakteristino prisustvo poleglih bunova. Pored toga, prisutne su i zeljaste biljke, kao i mahovine i liajevi. U jo nepovoljnijim uslovima, posebno u pogledu nedovoljnog snenog pokrivaa koji bi pruao zatitu poleglim bunovima, javlja se podzona tundre mahovina i liajeva. Konano, na krajnjem severu, u izozetno surovim uslovima, nalazi se zona arktikih pustinja. Vegetacija je razvijena samo na ogranienim delovima kopna koji nisu zaleeni, a sainjavaju je pojedinane biljke, koje se javljaju u vegetaciji tundre, najee u busenovima.

69ZADATAK VEBE

1. Nacrtati karte rasprostranjenja A. Suptropskih pustinja

B. Kontinentalnih pustinja

70 C. Vegetacije etinarskih uma

D. Vegetacije tundre i hladnih pustinja

71 2. Na osnovu podataka iz tabela na milimetarskom papiru nacrtati klimadijagrame za mesta Kairo (Egipat), Erenhot (Kina), Edmonton (Kanada), Fort Jukon (SAD) i odgovoriti na navedena pitanja?

A. Kairo (Egipat), (64 m), [1951-1990]

Cmm

I 13.8 5.1

II 15.2 3.8

III 17.4 3.7

IV 21.4 1.5

V 24.7 1.0

VI 27.3 0.2

VII 27.9 0.0

VIII 27.9 0.0

IX 26.3 0.0

X 23.7 1.0

XI 19.1 2.5

XII 15.1 5.7

Avg/Sum 21.7 24.8

Koja vegetacija je karakteristina na mestima sa navedenim tipom klime i zato? ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________

B. Erenhot (Kina), (966 m), [1951-1990]

Cmm

I -18.7 1.6

II -15.2 1.4

III -4.5 2.4

IV 6.1 5.6

V 14.4 9.3

VI 20.3 17.1

VII 23.0 36.4

VIII 20.6 38.4

IX 13.4 16.9

X 4.5 7.3

XI -6.9 2.1

XII -15.5 1.0

Avg/Sum 3.4 141.6


72C. Edmonton (Kanada), (671 m), [1883-1990]

Cmm

I -13.7 22.6

II -10.7 17.7

III -4.5 18.7

IV 4.5 23.5

V 10.9 44.9

VI 14.5 79.3

VII 16.9 87.2

VIII 15.6 64.1

IX 10.5 36.0

X 5.2 19.7

XI -4.0 18.3

XII -10.1 21.7

Avg/Sum 2.9 454.6


D. Fort Jukon (SAD), (4316 m), [1917-1990]

Cmm

I -28.8 10.4

II -25.9 9.4

III -17.2 7.4

IV -5.8 4.5

V 6.4 7.6

VI 14.8 17.3

VII 16.2 23.4

VIII 12.8 30.0

IX 5.2 20.0

X -6.2 14.1

XI -20.5 10.7

XII -29.0 9.6

Avg/Sum -6.5 163.8


733. Na osnovu fotografija odrediti tip vegetacije i navesti zato ste se odluili ba za taj tip.

A.

B.

C.

D.

E.

F.

74

A. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ B. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ C. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ D. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ E. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ F. ___________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________

Documents

Vegetacija sveta_3