VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: MENADŽMENT HOTELSKIH PREDUZEĆA

TEMA: KARAKTERISTIKE POSLOVANJA HOTELA SRBIJA - TIS

Mentor: Student:

Prof. dr Rodoljub Čučulović Valentina Antić

Broj indeksa: 12593

Smer: Turizam i ugostiteljstvo

Leskovac, 2015.

Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3

Karakteristike poslovanja hotela Srbija - TIS ......................................................................4

1. Opšti podaci o hotelu ..........................................................................................4

2. Prostorije u hotelu ...............................................................................................4

2.1. Smeštajni deo .......................................................................................4

2.2. Ugostiteljski deo ..................................................................................6

2.3. Recepcija ..............................................................................................8

2.4. Uprava hotela .......................................................................................8

2.5. Prateći sadržaji i dodatne usluge ..........................................................8

3. Zaposleni u hotelu ...............................................................................................9

4. Struktura prihoda i rashoda u hotelu .................................................................11

4.1. Prihodi ................................................................................................11

4.2. Rashodi ..............................................................................................11

5. Struktura gostiju ................................................................................................12

Zaključak ...........................................................................................................................13

Literatura ...........................................................................................................................14

2

Uvod

Kao temeljna turistička receptiva, hotelijerstvo se zbog svojeg ogromnog obima

poslovanja i uticaja na privredu određene zemlje, danas naziva i hotelska industrija.

Ugostiteljski objekat koji je osnovni reprezentant te hotelske industrije je hotel, odnosno

ugostiteljski objekat u kome se pružaju usluge smeštaja i ostale usluge na specifičan,

hotelijerski način.

Hotel je okolina čiji je smisao osigurati svojim gostima korisne i efikasne usluge, te

ugodan boravak. Gosti hotela očekuju gostoljubivost i različite ugodnosti koje im

menadžment hotela mora osigurati zbog njihove dobrobiti ali i profitabilnosti hotela.

Osobitosti pojedine vrste hotela proizlaze iz globalne tržišne usmerenosti i determinisane

su motivom dolaska u određeni hotel. Hoteli se razvrstavaju prema različitim

kriterijumima, a jedan od njih je i veličina kapaciteta, koja ima uticaj na unutrašnju

organizaciju hotela. S obzirom na ponudu koja dominira u nekom hotelu, u savremenom

hotelijerstvu se pojavljuje nekoliko tipičnih vrsta hotela. Međutim, kao što se

razvrstavaju hoteli, tako se i hotelski gosti mogu svrstati u određene kategorije.

3

Karakteristike poslovanja hotela Srbija – TIS

1. Opšti podaci o hotelu

Hotel se nalazi u strogom centru Zaječara.

Osnovan je 1970. godine i do 2003. godine bio je u državnom vlasništvu. Početkom

2003. hotel je privatizovan i odmah počinje renoviranje kako smeštajnog kapaciteta, tako

i restoranskog dela u cilju uspešnog poslovanja. Posluje u okviru preduzeća UTP “Srbija

– TIS“ A.D. Zaječar.

“Srbija – TIS“ je savremeni ugostiteljsko-turistički objekat, visoke turistiške klase, sa 3

(tri) zvezdice.

Posluje u toku cele godine, a veći promet ostvaruje u letnjoj polovini godine.

2. Prostorije u hotelu

2.1. Smeštajni deo

Broj soba: ukupno 64

I sprat: 1

II sprat: 9 + office za sobarice

III sprat: 12 + office za sobarice

IV sprat: 6 + office za sobarice

V sprat: 12 + office za sobarice

VI sprat: 12 + office za sobarice

VII sprat: 12 + office za sobarice

4

Struktura soba:

renovirani deo (klima, tv, besplatan internet, mini-bar, tuš-kabine sa masažerima)

I sprat – 1 apartman (djakuzi)

II sprat – 6 soba sa francuskim ležajem i 3 apartmana

III sprat – 6 soba sa francuskim ležajem i 6 dvokrevetnih soba

IV sprat – 6 apartmana sa po dva kupatila i plazma tv-om

nerenovirani deo

V sprat – 12 dvokrevetnih soba

VI sprat – 12 dvokrevetnih soba

VII sprat – 12 dvokrevetnih soba

Površina soba:

I sprat – apartman 45,71 m2

II sprat – apartmani 30,82 m2, sobe – 15,45 m2

III sprat – sobe 15,45 m2

IV sprat – apartmani 30,26 m2

V, VI, VII sprat – sobe 15,45 m2

Sobe i apartmani na I, II, III i IV spratu su renovirane i opremljene savremenijom

opremom. V, VI i VII sprat nisu komoletno renovirani, oprema u sobama je jednostavnija

i namenjene su djačkim ekskurzijama.

Ponuda smeštajnog dela hotela obuhvata smeštaj većih i manjih turističkih grupa,

sportskih ekipa i učenika i studenata na godišnjem nivou, kao i jednodnevne, dvodnevne i

trodnevne aranžmane za doček Nove Godine i osmomartovske proslave.

5

2.2. Ugostiteljski deo

Restoran sala – 400 mesta – po potrebi se može pregraditi na dve sale sa po 200

mesta.

Terasa – 160 mesta

Aperitiv bar – 60 mesta

Banket sala – 40 mesta

Plavi salon – 40 mesta

Toalet

Sve sale su klimatizovane i pružaju mogućnost organizovanja raznih vrsta proslava

(mature, drugarske večeri, svadbe, godišnjice firmi, dočeka Nove Godine, 8. marta,...), a

oprenljene su i svom neophodnom tehničkom opremom (projektor, video bim) što

omogućava organizovanje seminara, kongresa, prezentacija, poslovnih sastanaka.

Kuhinja – površina 264,62 m2.

Prostorije u kuhinji:

Povrtara

Mesara

Mini-poslastičara

Prostorija za pranje crnog posuđa

Dnevni magacin 1

Dnevni magacin 2

Topla kuhinja

Hladna kuhinja

Prostorija za pranje belog posuđa

Kancelarija

Poslastičara (ruši se, u pripremi je etno-restoran)

6

Podrum – površina 1603,7 m2

Prostorije u podrumu:

Vešernica

Garderoba i toalet

Magacin pića

Kotlarnica (centralno grejanje i solarana energija)

Podrum – garaža

Priručni magacin

Mesara

Prostorija za motore za rashladne komore

Komora 1

Komora 2

Komora 3

Komora 4

Komora 5

Magacin 1

Magacin 2

Magacin 3

Magacin hrane

3 kancelarije

U ponudu hotela su uključene posebne pogodnosti za đačke ekskurzije (polupansion i

pansion), prolazni ručak za organizovane grupe i ekskurzije, U ponudu hotela su

uključene posebne pogodnosti za đačke ekskurzije (polupansion i pansion), prolazni

ručak za organizovane grupe i ekskurzije, pansionski “HIT – ručak“ po povoljnoj ceni,

organizovanje prednovogodišnjih i drugih proslava i zabava za firme.

2.3. Recepcija

7

Internet caffe

Prodavnica

Menjačnica

Hol hotela

Lift za goste

Lift za osoblje

U okviru hola hotela nalazi se prostor u kome gosti tokom prijema mogu da sačekaju da

budu smešteni, opremljen ugaonim garniturama.

2.4. Uprava hotela

Kancelarije rukovodećeg osoblja smeštene su, u prostornom pogledu, iza recepcije. To

su: kamcelarija upravnik menadžera, direktora, sekretarice direktora, marketing

menadžera, kao i arhiva i knjigovodstvo i toalet.

2.5. Prateći sadržaji i dodatne usluge

Fitness centar – teretana do 15 osoba, sala za aerobik do 15 osoba, svlačionica,

toalet, sala za stoni-tenis, sauna (2-6 osobe + toalet + svlačionica)

Frizersko-berberski salon

Casino + toalet

2 lokala za izdavanje

Kiosk

2 kafane (lokali izdati u zakup)

Parking sa video nadzorom – 100 mesta na otvorenom, 8 mesta u zatvorenom

ispod terase, 15 zatvorenih garaža

Svi ovi prateći sadržaji nisu namenjeni samo gostima hotela, već i ostalim korisnicima.

3. Zaposleni u hotelu

8

U hotelu trenutno ima 42 zaposlenih, od kojih 1 pripravnik u računovodstvenoj službi.

Prosečna starosna struktura zaposlenih cele firme je 38.97 godina, odnosno približno 39

godina. Starosna struktura po sektorima je:

Glavna uprava – 40.66 godina

Recepcija i menjačnica – 36.66 godina

Restoran – 34.8 godina

Kuhinja – 41.2 godine

Služba održavanja – 41.6 godina

Organizaciona

jedinica

Naziv radnog mesta i stručna sprema Vrsta škole

Glavna

uprava

Direktor, VII stepen PMF-

fakultet

Upravnik menadžer, IV stepen Ekon.-trg.

škola

Rukovodilac ugostiteljskog objekta, VI st. Viša

ekonomska

2 knjigovođa kontista, IV stepen Ekon.-trg.

škola

8 radnika na održavanju higijene

I, II, III stepen

Osnovna i

ekonomska

škola

Računopolagač u kiosku, III stepen Ekon.-trg.

škola

Frizer, I stepen Osnovna i

uverenje

Recepcija i

menjačnica

Šef recepcije i menjačnice, III stepen Ekon.-trg.

škola

9

3 recepcionera, III i IV stepen Ekon.-trg.

škola

Restoran 2 konobara-šefa sale, IV stepen Ekon.-trg.

škola

9 konobara šankera, III stepen Ekon.-trg.

škola

Kuhinja Šef kuhinje, IV stepen Ekon.-trg.

škola

6 kuvara, I i III stepen Osn. i

Ekon.-trg.

šk.

Služba

održavanja

Šef službe održavanja, II stepen Tehnička

škola

4 majstora u održavanju, I,II,III stepen Osn.,

tehnička

škola

4. Struktura prihoda i rashoda u hotelu

4.1. Prihodi

10

Najviše prihoda hotel ostvaruje od svoje osnovne delatnosti, odnosno prodajom

pansionskih usluga (smeštaja i ugostiteljskih usluga). Najveći je prihod od noćenja, zatim

sledi dnevni odmor. Prihodi od dodatnih usluga ostvaruju se od prodavnice u sklopu

recepcije, od novina, cigareta i ostalog, od usluge parkinga, od prodaje i otkupa deviza na

menjačnici u sklopu recepcije, od teretane, saune i internet-kafea. Takođe su veliki

prihodi od zakupa restoranske sale za svadbe, proslave i ostala veselja.

4.2. Rashodi

Najveći rashodi u hotelu su:

za nabavku robe i materijala,

troškove za vodu, električnu energiju i ogrev,

naknade radnika.

Hotel plaća i različite takse, kao što je ekološka taksa.

službena putovanja radnika, kao što su odlazak na seminare, sajmove, poslovne

sastanke...

sanitarni pregledi radnika, koji su obavezni i vrše se na svakih šest meseci za

radnike kuhinje i restorana,

bakteriološki pregledi od strane sanitarne inspekcije,

troškovi deratizacije i dezinfekcije,

troškovi reklame i propagande, od kojih su najveći troškovi sajmova.

5. Struktura gostiju

11

Hotel posluje u toku cele godine, ali je veća posećenost u letnjem delu godine. Više je

domaćih nego stranih turista, a prosečna dužina boravka domaćih turista je jedan dan.

Posete stranih turista su uglavnom poslovnog karaktera.

Što se tiče dolazaka i noćenja u aranžmanu ostvareni su:

januara – domaći turisti 53 dolazaka / 106 noćenja

aprila – domaći turisti 55 dolazaka / 55 noćenja

Najveći broj domaćih turista dolazi iz Centralne Srbije, dok turista sa Kosova i Metohije

nema zbog političke situacije. Najveća posećenost je tokom maja i oktobra, što je vreme

đačkih ekskurzija.

Najveći broj stranih turista je iz zemalja bivše Jugoslavije, a takođe je dosta turista iz

zemalja u okruženju. Veliki je broj Poljaka, a karakter njihovog boravka je poslovne

prirode.

Svi gosti hotela imaju priliku da ocene usluge u hotelu. Postoji upitnik koji se nalazi u

svakoj sobi. Sadrži pitanja o karakteru posete, zatim pitanja koja se tiču ocene svih

usluga u hotelu (rezervacije, recepcije, doručka, održavanja soba, restorana, kvaliteta

hrane, aperitiv bara, fitnes centra) i na kraju opštu ocenu hotela “Srbija-TIS“.

U upitniku takođe gosti mogu dati svoj predlog o poboljšanju kvaliteta usluga i da ostave

svoj telefon ili e-mail ukoliko žele da ostanu u kontaktu sa hotelom.

Ovaj upitnik služi osoblju hotela kao uvid u funkcionisanje službi, na osnovu koga mogu

uticati na poboljšanje kvaliteta usluga.

Zaključak

12

Hotelijerstvo je deo globalnog preduzetništva objedinjeno jednim opštim pojmom i

zajedničkim nazivom - turizam. Iako u svetu postoji veliki broj raznih udruga, instituta,

agencija i ureda koje prate i analiziraju turističku delatnost, teško se može utvrditi koliko

je ljudi u ovom trenutku uključeno u turizam. Teško je i odgovoriti na pitanja kao na

primer, koliko u celome svetu ima kilometara autoputeva, koliko luka, koliko različitih

objekata za sještaj, koliko i kakvih sve ima vrsta prevoznih sredstava, koliki su finansijski

iznosi uloženi ili se ulažu, koliki je ukupni prihod, kolika je sveukupna dobit od te

globalne «industrije slobodnog vremena»? Ne zna se niti koliko ima obrazovnih

institucija, koje pripremaju sve one koji se odlučuju raditi u turizmu. Prema nekim

izvorima turizam, posle zdravstva, osigurava posao najvećem broju ljudi na svetu, a u

nekim je zemljama broj zaposlenih u uslužnim delatnostima merilo za procenu standarda

ljudi u tim državama. Kao temeljna turistička receptiva pojavljuje se hotelijerstvo, koje se

zbog svojeg ogromnog obima poslovanja i uticaja na privredu određene zemlje, danas

već naziva i hotelska industrija. Ugostiteljski objekat koji je osnovni reprezentant te

hotelske industrije je hotel.

Literatura

13

Lundberg, D., The Tourist Business., V.N. Reinhold, New York, 1990.

Ljubojević, Č., Marketing usluga, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2004.

Ratković, R., Hotelski menadžment, Fakultet za turizam, hotelijerstvo i trgovinu, Bar,

2006.

Ćosić, M., Upravljanje kvalitetom turističkih usluga, Čigoja štampa, Beograd, 2007.

http://www.srbijatis.co.rs/index.html, pristupljeno 27.11.2015. u 20.34.

14