Uvod u informacione sisteme i tehnologije

dr Dušan Ljubičić 1

Uvod u informacione sisteme i

tehnologije

Istorija razvoja računara


Računarska tehnologija, razvoj

• Abacus (2700 god. p.n.e)

Mehanički računari

• 1500. godine – 1900. godine



Prvi mehanički računari

• Prvi mehanički računar napravio je 1623. godine

nemac Vilhelm Šikard (Wilhelm Schickard,

22.04.1592.-4.10.1635.)

• Ova naprava je mogla da sabira i oduzima

šestocifrene brojeve, a u slučaju prekoračenja

kapaciteta mašine javljao se zvučni indikator,

zvono



• Blaise Pascal (1642, Francuska)

– Sa 19 godina napravio prvi mehanički

kalkulator (Paskalina), rad sa 8 cifara, samo

sabiranje i oduzimanje



• Gottfried Wilhelm Leibnitz, (1672, Nemačka)

– Leibnitz-ova mašina, mehanički kalkulator sa

zupčanicima

– Rad sa 5-12 cifara

– Kvadratni koren

– Ustanovio binarni sistem



• Charles Babbage (1822, Cambridge)

–Nazivaju ga ocem računarstva

–Diferenijalna mašina za izračunavanjamatematičkih tablica

–Analitička mašina za nalaženjerešenja bilo kog matematičkog izraza

–Štampač sa formatiranjem redova i kolonapre štampanja

–Mašinom se upravlja programskimputem pomoću bušenih kartica

–Memorija za čuvanje podataka



• Ada Bajron Lavlejs (Ada Byron Lovelace,1815-1852)

• Prvi progamer u istoriji

–Inspirisana Bebidžovim radom napisala je rad o Bebidžovoj “Analitičkoj mašini” koji se smatra prvim tekstom koji opisuje proces danas poznat kao kompjutersko programiranje

–Predvidela je da će analitičke mašine služiti za komponovanje muzike, za to će biti potrebno da protekne jedan vek



• Herman Hollerith (1860-1929, USA)

– Hollerith-ov tabulator (1890)

– Primena u administriranju popisnih podataka

– Osnivač IBM-a

– Bušene kartice, ideja od konduktera u vozovima

(ne od Babbage-a)

Elektronski računari





• Konrad Zuse (1941, Nemačka)

– Prvi programabilni kalkulator

– Upotreba tranzistora

– Memorija zasnovana na telefonskim relejima

– Pionir u korišćenju binarnog sistema



• Alan Turing (23.6.1912-7.6.1954.)

– engleski matematičar, logičar i kriptograf

– dizajnirao prvi računar u Britaniji

– Smatra se ocem modernog računarstva - napravio je

koncept algoritama koji se danas koristi u svetu

– Radio je i na problemu veštačke inteligencije

– Godine 1948. je pisao šahovski program za računar

koji još uvek nije postojao, tako da je 1952. sam

simulirao program, koji je jednom pobedio i jednom

izgubio meč



– Enigma je bila mašina za šifrovanje radio-

telegrafskih poruka, upotrebljavana za vreme

Drugog svetskog rata od strane nemačkog

vermahta

– Enigmu je konstruisao Nemac Artur Šerbius

1923. godine

– Svojim izgledom enigma podseća na poveću

pisaću mašinu

– U nekim savremenim kompjuterskim sistemima

(Unix) još uvek se koristi jedna softverska

varijanta enigme (crypt)


• Kontraadmiral Grejs Mari Hoper (9.12.1906-1.1.1992.) američki

matematičar i informatičar, projektovala je prve asemblerske jezike

• Zaslužna je za ideju da se programski kôd piše jezikom koji se

zasniva na prirodnom jeziku, tj. engleskom

• Asembler je programski jezik koji, mašinski jezik specifične

procesorske arhitekture, predstavlja u ljudima čitljivom obliku

• Učestvovala je u komitetu za stvaranje prvog poslovnog

programskog jezika COBOL (Common Business Oriented

Language)

• Dok je radila sa Mark II računarom na Univerzitetu Harvard, otkrila je

noćnog moljca u releju koji je ometao rad računara (bug)

• Ona je izvadila moljca i kada su je pitali šta radi, ona je odgovorila

da debaguje (debug) sistem. Doduše frazu računarski bag (bug) nije

ona izmislila nego je doprinela njenoj popularnosti



• Džon fon Nojman (Neumann Janos Lajos,

28.12.1903. -8.2.1957. ), mađarsko-američki

matematičar i naučnik, dao je osnovne principe

arhitekture današnjih računara

• On je napravio razliku imeđu materijalnog dela

računara - hardvera (hardware) i softvera

(software) odnosno programskog dela računara

• Zajedno sa Džonom Moklijem (John Mauchley) i

Džonom P. Ekertom (John P. Eckert) radi na

projektu ENIJAK (ENIAC). Oni su smislili prvi

potpuno elektronski računar koji je radio na

osnovu unapred zadatog programa


http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d6/JohnvonNeumann-LosAlamos.jpg



• ENIAC (1946)

– Računar sa elektronskim cevima

– Početak savremene istorije računarstva

– U upotrebi od 1946. do 1955.

– Težio je oko 27 tona, a dimenzije su mu bile 2.4 metra sa 0.9 metara sa

30 metara, zauzimao je 167 kvadratnih metara i trošio je 150 kW snage


• Američki istraživač Rejnold Džonson

(Reynold Johnson, 1906 - 1998)

napravio je prvi hard disk za IBM, 1955.

godine

• Nosač podataka se sastojao od 50 diskova

prečnika 61 cm, a ukupni kapacitet im je bio 5

miliona karaktera

• Imao je jednu jedinu glavu (umesto jednu po

površini) pa je vreme pristupa bilo jako dugo



• Prvi računar sa tastaturom i

monitorom napravljen je 1960.

godine i imao je naziv PDP-1

(Programmed Data Processor-1)

• Kapacitet glavne memorije bio je 9 kilobajta, a

mogao je da se proširi do 144 kilobajta

• Kao nosač podataka koristila se bušena

papirna traka

• Prva računarska igrica, Stiv Raselov Spacewar,

napravljena je za računar PDP-1dr Dušan Ljubičić 18

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/7/73/Vs-dec-pdp-1.jpg

Mini računari



Mini računari

• Mini računar je termin koji se prvi put pojavljuje

1960. godine koji označava “male” računare koji

funkcionišu zahvaljujući tranzistorima i

magnetnoj memoriji

• Prvi funkcionalni mini računar napravila je firma

Digital Equipment Corporation 1964. godine

• Računar je imao oznaku PDP-8 i koštao je

16.000 dolara


Mini računari

• Prvi računarski miš napravio je 1963. godine

američki pronalazač Douglas C. Engelbart,

(rođen 1925. godine)

• Danas je teško zamisliti upotrebu računara bez

ovog uređaja i postoje različite varijante miševa

koji funkcionišu na istom ili sličnom principu


http://en.wikipedia.org/wiki/File:Firstmouseunderside.jpg

Mini računari

• Prvu disketu (Floppy Disk) napravio je IBM 1971.

godine

• Imala je 8” i kapacitet 80 kilobajta

• Najviše su upotrebljavane diskete od 5,25” (1,2 MB) i

3,5” (kapacitet 720 KB i 1.44 MB)

• Skoro 20 godina bila je neizostavni nosač podataka, ali

sada se skoro i ne upotrebljava


http://en.wikipedia.org/wiki/File:Floppy_disk_2009_G1.jpg

Mini računari

• Commodore 64, proizveden je 1982. godine, jedan

je od najpopularnijih računara u svoje vreme i spada

u najprodavanije kućne računare (PC) svih vremena

• Prodato je 22 miliona primeraka u svetu

• Imao je kapacitet memorije 64 kilobajta

• Kao monitor koristio se običan televizor

• Zahvaljujući niskoj ceni nadmašio je u prodaji

konkurente kao što su bili IBM PC klonovi, Apple i

Atari


Mikro računari

• 1980. godine – ...


Mikro računari

• IBM Personal Computer (poznat i kao IBM PC)

predstavljen je 12. avgusta 1981. godine (model

5150)

• Načinio ga je tim inžinjera i dizajnera iz IBM-

ovog odeljenja IBM Entry Systems Division iz

Boka Ratona na Floridi, a pod vođstvom Dona

Estridža


http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/69/IBM_PC_5150.jpg

Personal computer PC

• Termin lični računar (personal computer) je,

zajedno sa terminima „mikroračunar“ i „kućni

računar“ (microcomputer, home computer), bio u

upotrebi i pre 1981. godine

• Međutim, zbog uspeha koji je postigao IBM

Personal Computer, ovaj termin je počeo da u

užem smislu označava mikroračunar koji je

kompatibilan sa IBMovim proizvodom.


Personal computer PC

• Razvila ga je u potpunoj tajnosti, početkom

osamdesetih godina dvadesetog veka, firma IBM

(International Business Machines), gigant koji je u

tom momentu držao 60% svetskog tržišta računara

• Napravili su računar takozvane „otvorene

arhitekture“ i za razliku od Epla (Apple), objavili

šemu računara

• Raznorazne druge firme su se bacile na razvoj

štampanih ploča i posle nekoliko godina broj

dodatnih ploča je prevazilazio 4000.


Bil Gejts

• Vilijam Henri Gejts III (William Henry Gates III,

28.10.1955.), poznatiji kao Bil Gejts, zajedno sa

Polom Alenom je 1975. godine osnovao

Majkrosoft (Microsoft), gde je donedavno bio

predsedavajući upravnog odbora i glavni

softverski arhitekta


Microsoft

• IBM je 1980. godine zatražio od Majkrosofta da napravi

interpreter za programski jezik Basic za njihov novi

personalni računar, IBM PC

• Kada su IBM-ovi predstavnici napomenuli da im treba

operativni sistem, Gejts je predložio 86-Dos koji je

napravila kompanija Seattle Computer Products

• Majkrosoft je napravio dogovor da postane ekskluzivni

zastupnik Seattle Computer Products, a kasnije i vlasnik

86-Dosa, ali nije spomenuo da je IBM potencijalni kupac

• Posle prilagođavanja operativnog sistema za personalne

računare, Majkrosoft ga je odneo u IBM pod nazivom

PC-DOS za veliki honorar


Microsoft DOS

• Kako je nekoliko kompanija prekopiralo strukturu

IBM-a i napravilo klonove, Majkrosoft je rešio da

za druge zainteresovane strane napravi licencu

za DOS, pod novim imenom MS DOS (Microsoft

Disk Operating System)

• Tim potezom, Majkrosoft je od malog igrača

postao jedan od najbitnijih u računarskoj

industriji, i nastavio da razvija i druge operativne

sisteme, kao i softverske aplikacije


Microsoft operativni sistemi

• Početkom 1980ih godina Majkrosoft je prikazao svoju

verziju grafičkog korisničkog interfejsa koji je baziran na

idejama korporacije Kseroks, a razvijen od strane

kompanije Apple

• Majkrosoft je plasirao na tržište Windows kao dodatak i

alternativu Dosu

• Nova verzija, Windows 3.0, 1990. godine je postigla

ogroman uspeh i bila prodata u 10 miliona kopija za samo

dve godine

• Mikrosoft 1995. godine objavljuje svoju verziju operativnog

sistema Windows 95 i tako Majkrosoft postaje dominantan

proizvođač u prodaji operativnih sistema


Generacije računara

• Prva generacija računara (1939 – 1958)

• Prvi računari su bili ogromnih dimenzija, skupi,

nepraktični i bili su veliki potrošači električne energije,

stvarali veliku količinu toplote, zauzimali su skoro čitavu

sobu

• Funkcionisali su zahvaljujući upotrebi vakuumskih

elektronskih cevi

• Rezultati su bili prikazani na papiru pomoću tadašnjih

printera

• Programi su pisani u mašinskom jeziku

• UNIVAC i ENIAC su tipovi tadašnjih računara



• Druga generacija računara (1959 - 1964)

• Računari druge generacije bili su manjih dimenzija jer su

koristili tranzistore

• Tranzistor je omogućio da računar postane manji,

jeftiniji, pa i brži dok je još ostao problem sa

pregrejavanjem

• Magnetna jezgra se upotrebljavaju kao memorija

• Koriste se simbolički programski jezici koji su zamenili

mnogo komplikovaniji mašinski jezik dok se za unos i

štampanje podataka koriste bušene kartice



• Treća generacija računara (1965–1971)

• Integrisana kola su bila osnov treće generacije računara

• Tranzistori su smanjeni do te mere da su stavljani u

silikonske čipove tj. poluprovodnike

• Pojavljuju se monitori, tastature i operativni sistemi

• Prvi put računari su masovnije dostupni širem spektru

korisnika, ponajviše zbog manjih dimenzija nego ranije

• Dolazi i do napretka programskih jezika te se razvijaju

jezici višeg nivoa (npr. ALGOL)



• Četvrta generacija računara (1972–1987)

• Ova generacija se zasniva na mikroprocesoru, visoko

integrisana kola

• Procesor je bio mali, mogao je stati na dlan ruke

• Prvi mikroprocesor je predstavljen 1971, a radilo se o

Intel-ovom 4004 procesoru

• Tipičan predstavnik – IBM PC računar sa 8086

mikroprocesorom, 64 KB memorije (max 640 KB), 360

KB flopi diskom i 10 MB hard diskom



• Četvrta generacija računara (1972–1987)

• Ovaj period obeležio je i napredak programskih

jezika i predstavljanje naprednih jezika kao što

je C, na osnovu kojeg je nastao operativni

sistem UNIX iz kojeg su se opet razvili mnogi

drugi operativni sistemi (Linux itd.)

• Koristi se grafički interfejs GUI koji je prvi

osmislio Apple na Macintosh računarima



• Peta generacija računara (1990– ) ekspertni sistemi,

veštačka inteligencija

• Peta generacija računara je još uvek u razvoju i

zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koja

omogućava istovremeni rad više kompjutera (procesora)

na rešavanju određenog zadatka

• Reč je o veštačkoj inteligenciji. U principu zadatak

naučnika je da računaru daju mogućnost "razmišljanja”

• U to slobodno možemo ubrojiti robote - neki roboti

sposobni su sami da odluče neke stvari (ali ipak

ograničeno)



Uvod u informacione sisteme i

tehnologije

Istorija razvoja računara

Documents

Uvod u informacione sisteme i tehnologije