Uvod u bihejvioralni zdravstveni tretman

BROURA ZA PODRKU OSOBAMA SA AUTIZMOM

Iskoristite prilike da nauite i nagradite svoje dete. Naui-te svoje dete primerenoj komunikaciji, deljenju, ekanju itd. Ukoliko se problem sa ponaanjem javlja kada vae dete eli da prekine odreenu aktivnost, moete ga nauiti da zatrai pauzu.

Postavite pred svoje dete zahteve za koje verujete da ono moe da ih ispuni (spremite svoje dete za uspeh!) Traite od deteta da uradi stvari za koje znate da moe da ih uradi samostalno ili uz minimalnu pomo. Zadatke moete razloi-ti na manje delove i korake, ili traiti od deteta da uradi samo deo zadatka (npr. moete traiti od njega da pokupi samo jednu a ne sve kocke).

Prenesite svoje zahteve jasno, tako da vae dete moe da ih razume. Takoe, dajte do znanja detetu ta e uslediti na-kon to uradi ono to ste zahtevali od njega. Uporedo sa na-pretkom deteta, polako proirujte zahteve. Zahteve postav-ljajte samo onda kada ste sigurni da moete da ih ispratite do kraja (npr. imate dovoljno vremena da saekate da vae dete uradi ono to ste traili) i nagradite ili pohvalite dete nakon to uradi to to ste od njega traili.

Planirajte unapred kako biste detetu olakali dobro vla-danje. Pronaite nain da promenite okolnosti u kojima se problem sa ponaanjem najee javlja (npr. drite neto od hrane kod sebe ukoliko vae dete postaje agresivno kada je gladno).

Mnoga deca sa autistinim spektrom poremeaja (ASP) ispoljavaju suvie specifi nih ponaanja poput agre-sivnosti ili nepostupanja po drutvenim pravilima, a suvie malo ponaanja u vidu komunikacije i drutvenih vetina.

Ova broura kreirana je kako bi roditelji dece sa autizmom dobili pregled kunih strategija, kao i saveta za podsticanje eljenih oblika ponaanja i smanjenje problema u ponaanju. Zahvaljujui ovoj brouri, roditelji stiu i pregled profesionalnih tretmana koje mogu zatraiti od kvalifi kovanih strunjaka.

Iskoristite priliku da nauite i nagradite svoje dete. Nauite ga primerenoj komunikaciji, deljenju, ekanju, i nagradite takva ponaanja. Ukoliko se problem sa ponaanjem dogaa onda kada vae dete eli da napusti odreenu aktivnost, moete ga nauiti da zatrai tajm-aut.

PODSTICATI PRIMERENO PONAANJE

Veoma je vano podsticati primereno ponaanje.

Podsticaj moe biti neto to vae dete voli. Prilikom obezbeivanja potkrepljenja za svoje dete, imajte u vidu sledee:

Podsticaji moraju biti izabrani na osnovu onoga to vae dete voli; vae dete mo-da ne voli neke stvari koje vole druga deca.

Neka pristup podsticajima bude ograni-en. Odreeni sadraj izgubie vrednost ukoliko dete moe da ga ima u svakom trenutku.

Obezbedite podsticaj odmah nakon to dete pokae ponaanje koje elite da podstaknete.

Verbalne pohvale mogu biti moan pod-sticaj, stoga obezbedite verbalnu pohva-lu za dobro ponaanje (npr. Lepo sedi na stolici bravo za tebe! ).

Davanje podsticaja detetu odmah nakon odreenog ponaanja, uveae anse da

se to ponaanje ponovo dogodi.

Uvod u bihejvioralni zdravstveni tretman

TAJM-AUT TEHNIKA

Tajm-aut je strategija koja moe pomoi reavanju nekih, ali ne svih problematinih ponaanja.

Ukoliko dete primenjuje problematino ponaanje kako bi iz-beglo zadatak (npr. izradu domaeg zadatka), tajm-aut moe nenamerno podstai neeljeno ponaanje. U tom sluaju, za-datak koji dete pokuava da izbegne, trebalo bi da bude prenet u tajm-aut i izvren tamo, ili bi dete trebalo da zavri zadatak odmah nakon tajm-auta.

S druge strane, ukoliko dete pristupa problematinom pona-anju kako bi skrenulo panju na sebe ili dolo do neega to eli, tajm-aut mogao bi da rei problematino ponaanje. Kada je u tajm-autu, dete ne bi trebalo da dobija takvu vrstu panje niti eljene sadraje.

Saveti za tajm-aut:

Da bi tajm-aut bio koristan, potrebno je da tajm-in podstie primereno ponaanje. Kada je u tajm-inu, detetu bi trebalo pruati uestalu panju za primereno ponaanje i omoguiti mu eljene sadraje (npr. igrake).

Kada je u tajm-autu, sa njim ne bi trebalo razgovarati niti mu dozvoliti pristup eljenim sadrajima.

SPROVOENJE TAJM-AUTA

Saveti za smanjivanje problematinog ponaanja u

vaoj kui

Prvo radite na uveanju primere-nog ponaanja. To e ujedno sma-njiti problematino ponaanje.

Izbegavajte da mu pruate panju tokom ili nakon problematinog ponaanja (npr. raspravljanja, pri-stupa eljenim sadrajima ili izbe-gavanja zadataka).

Tokom problematinog ponaa-nja, ostanite smireni i umesto da podseate dete ta je ono to ne bi trebalo da radi, podsetite ga na ono to bi trebalo da radi (na pri-mer: Ako eli odmor, moe to da kae reima.)

Nakon to problematino pona-anje prestane,anje prestane,anje prestane pruite mu trenut-nu pohvalu za svako primereno ponaanje koje pokae.

Tajm-aut trebalo bi da traje oko 1 minut po godini uzrasta deteta. Npr., za dete od 4 godine tajm-aut traje 4 minuta.

Pre nego to odvedete dete na tajm-aut, objasnite mu blagim ali odlunim tonom, zbog ega to radite.

Nakon to proe vreme za tajm-aut, podsetite dete na razloge istog i obja-snite mu kako da se u budunosti ponaa na odgovarajui nain u toj situa-ciji. Vebajte nov, primereni nain suoavanja sa takvim situacijama.

Obezbedite podsticaj odmah nakon to dete pokae primereno ponaanje posle tajm-auta.

Ukoliko dete napusti prostor za tajm-aut, vratite ga blago ali odluno.

Nakon tajm-auta, trebalo bi da odmah pone tajm-in.

KAKO PROFESIONALCI TRETIRAJU PITANJA KOJA SE TIU PONAANJA

Vanost komunikacije

Jedan od najeih razloga zbog kog se osobe sa autizmom ponaaju problematino jeste nemogunost da na primeren nain zatrae ono to ele ili ono to im je potrebno. Uz pomo strune osobe, radite na tome da vae dete bude u stanju da komunicira tako da ga drugi mogu razumeti. To moe obuhvatati verbalnu komunikaciju, upotrebu znakovnog jezika ili pomonih ureaja za komunikaciju.

Specijalisti poinju procenom i merenjem vetina koje poseduje vae dete (primerenih pona-anja) i problematinih ponaanja. Oni skupljaju informacije kako bi odredili na koji nain dete ima korist od svog problematinog ponaanja. Nakon odreivanja svrhe ili funkcije detetovog ponaanja, specijalista moe da kreira plan za tretiranje problematinog ponaanja.

Funkcija detetovog ponaanja varira, ali ona se uglavnom moe svrstati u jednu od sledeih kategorija:

Specijalista svrstava informaciju pod A, B ili C.

izbegavanje zadataka ili zahteva

privlaenje panje

Primer ABC ponaanja

Deak sa autizmom eta kroz park sa svojim dadiljom. Odjednom, pas glasno zalaje. Deak po-inje da vriti. Dadilja zna da deak voli vake i daje mu komadi iste. Deak se smiruje.

U ovom primeru, vritanje predstavlja ponaanje. Pas je poeo da laje pre nego to je deak poeo da vriti, stoga lave psa prestavlja ono to prethodi ponaanju. Nakon to on pone da vriti, dadilja mu daje vaku, i to je posledica.

Sledei put kada se sa dadiljom nae u parku, deak e vritati sve dok ne dobije komad vake. vaka je podsticaj koji pojaava uestalost vritanja. Ukoliko dadilja eli da zaustavi vritanje, morae da prestane da prua podsticaj u vidu vake kao pratnju vritanju.

tenja ka eljenom sadraju ili aktivnosti

primena problematinog ponaanja ini da

se dete dobro osea

A je ono to prethodi problematinom ponaanju ili to ide uz problematino ponaanje.

B je problematino ponaanje koje elite da promenite.

C je posledica ili ono to se deava nakon problematinog ponaanja.

Saveti za uspeno sprovoenje bihejvioralnog tretmana

Rano prepoznavanje i tretman vani su za izvlaenje koristi iz bihejvioralnih zdravstvenih usluga. Uko-liko vi, va lekar ili drugi pruaoci usluga imate brige koje se tiu slabe komunikacije, nedostatka ili smanjenih drutvenih interakcija, ponaanja koja se ponavljaju, ili uoptenu brigu koja se odnosi na kanjenja u razvoju, trebalo bi da razmotrite da li da potraite tretman.

Obezbedite detaljne informacije zdravstvenim radnicima. Budite konkretni kada priate o pro-blematinim ponaanjima svog deteta i o situacijama u kojima se ona javljaju. Opiite ko se nalazi u okolini, kada se to deava (npr. u samoposluzi) i kada se deava (npr. u vreme kupanja). Vaa saradnja sa timom koji sprovodi tretman, najvanija je za kreiranje najboljeg pristupa tretmanu.

Nauite druge da primenjuju plan. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnikom o tome kako da ljude koji su ukljueni u ivot vaeg deteta uvedete u izraeni plan za ponaanje deteta i pomognete im da se oseaju sigurnije i vie ukljueni u sprovoenje plana, a radi pojaanja delotvornosti samog plana.

Zadrite otvorenu komunikaciju. Dopustite zdravstvenim radnicima (pedijatrima, deijim psihijatrima, psiholozima, defektolozima, logopedima i drugim pruaocima usluga) da meusobno komuniciraju i tako koordiniu svoj rad i brigu o vaem detetu.

Nikada nije kasno za zapoinjanje tretmana.Nije neuobiajeno da dete ima vie problema onda kada se dogaaju veliki ivotni zaokreti,

poput polaska u kolu, ulaska u period adolescencije ili ak ulaska u odraslo doba.

PITANJA KOJA PORODICE ESTO POSTAVLJAJU U VEZI SA BIHEJVIORALNIM TRETMANOM

Budui da neka deca reaguju na tretman bre od druge, trajanje tretmana razlikuje se od deteta do deteta. Nije neuobiajeno da odreen vid usluge/pomoi bude neophodan tokom itavog ivota deteta.

Koliko e tretman trajati?

Pre nego to se poboljaju, ponaanja mogu da se pogoraju. Period navikavanja na tretman koji se prepo-ruuje je dve nedelje.

Pregledajte plan ponaanja. Da li on ukljuuje strategije za smanjenje problematinog ponaanja, strategije za podsticanje primerenog ponaanja, kao i sistem za unapreenje komunikacije? Poraz-govarajte sa svojim pruaocem usluga o tome (terapeutom, specijalnim edukatorom, logopedom).

Postarajte se da sprovodite preporuke tano onako kako su izloene. Promene bihejvioralnog plana mogu ga uiniti manje delotvornim.

Pre nedelju dana, dobili smo od specijaliste program tretmana za problematino ponaanje naeg sina, ali njegovo ponaanje sada je jo problematinije. ta da radimo?

Kontaktirajte sa specijalnim edukatorom (defektologom, logopedom, psihologom) vaeg deteta i izloite mu svoju zabrinutost. Moda e pomenuta osoba moi da napravi blage izmene u planu kako bi ga prilagodila potrebama vae porodice.

lanovi moje porodice i ja pokuali smo da sprovedemo plan propisan naoj erki, ali taj plan ne funk-cionie u naoj kui. ta da radimo?

Uvod u bihejvioralni zdravstveni tretman

Izdava Magona Novi Sad

www.magona.rs info@magona.rs

Za izdavaa Goran Sipi

Urednik Goran Sipi

Prevod sa engleskog jezika Staa Vukadinovi

Lektor Svetlana Velimirovi

Ilustracije Mladen Oljaa

Priprema za tampu Arpad Terek

tampa Offset print, Novi Sad

Tira 1.000

ISBN 978-86-87659-07-0

Veliku pomo pri izradi ove broure pruili su nam:

Dr Milica Pejovi Milovanevi, dr sci Deji psihijatar, docent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Nataa Srekovi Diplomirani logoped, reedukator

U Srbiji moete kontaktirati Republiko udruenje Srbije za pomo osobama sa autizmom. Pri Udruenju radi struni tim (psihijatri, psiholozi, specijalni pedagozi, socijalni radnici, lekari, uitelji, vaspitai, medicinske sestre) koji prua pomo roditeljima i strunjacima svakoga dana od 9 do 15 asova. Udruenje obezbeuje sastanke za podrku i savetodavni rad i razne programe kao to su: asistent u porodici, savetodavni rad sa roditeljima, vikend program, rekreativno-terapeutski boravci u prirodi, kao i tematski seminari za strunjake i roditelje iz cele Srbije.

Vie informacija o udruenju moe se pronai na Internet stranici: www.autizam.org.rs.

Udruenje se nalazi na adresi Gunduliev venac 38, Beograd, a telefon je 011/339 26 83 ili 060/0820 555.

U izradi ove broure korieni su originalni materijali organizacije Autism Speaks organizacije koja je posveena nansiranju globalnih bio-medicinskih istraivanja uzroka, leenja i e kasnih metoda prevencije i terapije autizma. Materijal su kreirali lanovi Autism Speaks Autism Treatment Network / Autism Intervention Research Network on Physical Health-Behavioral Health Sciences Committee. Posebnu zahvalnost Autism Speaks iskazuje Nikol Bing (Deija bolnica u Cincinatiju), dr Brajanu Fridmenu (Univerzitet u Delaveru), dr Stivenu Kaneu (Medicinski centar Bejlor univerziteta), dr Rebeki Landa (Institut Kenedi Kriger), dr Johani Lanc (Kolumbija univerzitet), dr Doni Marej (Deija bolnica u Cincinatiju) i Lauri Srivorakiat (Deija bolnica u Cincinatiju).

Projekat izdavanja kompleta broura za podrku osobama sa autizmom podrali su

United Nations in Serbia

Ujedinjene nacije u Srbiji

Fondacija Nj. K. V. Princeze Katarine

Finansijsku podrku pruila je

CIP , 159.9.019.4:159.922.76-056.34/.36(035) UVOD u bihejvioralni zdravstveni tretman / [urednik Goran Sipi ; prevod sa engleskog jezika Staa Vukadinovi ; ilustracije Mladen Oljaa]. - Novi Sad : Magona, 2013 (Novi Sad : O set print). - [8] str. : ilustr. ; 21 cmTira 1.000.ISBN 978-86-87659-07-0COBISS.SR-ID 279861767