BIHEJVIORALNI ASPEKTI POČINIOCAKRIVIČNOG DELA UBISTVO U PORODICI

A u t o r i: Mr. sci. med. dr Svetlana Nikšić, psihijatar, sudski veštak, Specijalna zatvorska bolnica, Beograd

Prim. dr med. Vlado Batnožić, hirurg, sudski veštak

MSc International Health, Maja Nikšić, dipl. psiholog, doktorant psihološke medicine, King's College

London, Guy's Hospital Campus

Vrnjačka Banja, maj 2013.

PORODICA   Porodica predstavlja osnovni oblik ljudske

zajednice, zasnovane na biološkim, psihološkim i socijalnim principima. Kao takva, porodica je u funkciji očuvanja integriteta čoveka i održanja kontinuiteta ljudskog roda. U određenim slučajevima, pod uticajem psihopatoloških, sociopatoloških faktora i specifičnih individualnih motiva, porodica može da se izobliči u svoju suprotnost, kada postaje surovo poprište za sukobljavanje ljudskih strasti, poriva i interesa. Ishodi takvih procesa mogu biti različiti, od permanentnog patološkog bitisanja, do dezintegracije i destrukcije porodice.

U V O D

REZULTATI RANIJIH ISTRAŽIVANJA

U razmatranju fenomena agresije, poznata je Fromova podela na benignu i malignu agresiju. Benigna agresija je biološki adaptivna, ona je u službi života i predstavlja odgovor na vitalnu ugroženost. Filogenetski je programirana i zajednička je ljudima i životinjama. Maligna agresija je karakteristična samo za čoveka, nije filogenetski programirana, nije biološki prilagodljiva i nije u službi života (Fromm, 1984). Maligna agresija je duboko ukorenjena u temeljima ljudske egzistencije.

AGRESIVNOST

Ubistvo nastaje kada počinilac svoje agresivne potencijale neće ili ne može da obuzda, već ih usmerava na žrtvu. Porodica i ubistvo su dva potpuno različita fenomena. Porodica je kolevka života, a ubistvo njegova gruba negacija (Kovačević & Kecman, 2006).

Rezime više ispitivanja ukazuje na tri vodeća homicidogena simptoma: paranoidne ideje, anksioznost i imperativne halucinacije.

Specifičnost izvršioca homicida u odnosu na ostale delinkvente, jeste da su izvršioci homicida češće usamljeni u svom delu, i delo češće vrše u porodičnom okruženju, što sugeriše manju ulogu vršnjačke grupe, a veću porodice kao prediktora ubistva.

UBISTVO U PORODICI

CILJ RADA

Ovaj rad je posvećen proučavanju tog fenomena, koji paradoksalno narušava jedinstvo i primarno značenje porodične zajednice, sa analizom bihejvioralnog aspekta počinioca krivičnog dela ubistva u porodici. Ispitivane su specifičnosti ličnosti i ponašanja počinioca u porodičnom kontekstu u preddeliktnom periodu i u deliktnoj situaciji, kao i na kvalitet odnosa sa žrtvom, način izvršenja krivičnog dela i viktimološki doprinos žrtve.

METOD RADA

Korišćen je metod studije slučaja, i prikazana su tri slučaja iz kliničke prakse, u kome su žrtve roditelji ispitanika. Istraživanje navedenih upečatljivih primera ubistva u porodici sprovedeno je u Odseku za sudsko-psihijatrijska veštačenja Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu.

Primer 1.

Ispitivani počinilac krivičnog dela teškog ubistva majke.

U izveštaju konzilijuma psihijatara, od 09.01.2012.g., evidentirani su suspektni psihopatološki fenomeni tipa slušnih halucinacija i sumanutih ideja proganjanja, što bi odgovaralo kliničkoj slici akutne psihotične reakcije. Postavljene su Dg. F 19/F 23 in obs. - što označava zloupotrebu više psihoaktivnih supstanci i akutnu prolaznu psihozu u opservaciji.

U vreme kritičnog događaja bio je u fazi nestabilne apstinencije od opojnih droga i pod uticajem alkohola.

OPISI SLUČAJEVA

U mišljenju sudsko-psihijatrijskog veštačenja, na osnovu rezultata sprovedenih ispitivanja, utvrđeno je da se radi o osobi prosečnih intelektualnih sposobnosti, sa graničnim poremećajem ličnosti, koja boluje od duševne bolesti vrste akutnog i prolaznog pretežno sumanuto duševno oboljenje. Ovo oboljenje se kod ispitanika tempore criminis ispoljilo prisustvom akustičkih halucinacija, sumanutih ideja odnosa i persekucije, psihotičnom anksioznošću i dezinhibicijom nagonskih agresivnih impulsa, pod čijim uticajem je izvršio predmetno krivično delo. Usled toga, njegove sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i mogućnosti upravljanja postupcima, bile su isključene.

Primer 2.

Ispitivani učinilac krivičnog dela ubistva oca.

Nalaz i mišljenje psihologa: Na osnovu psihološke eksploracije može se zaključiti da se radi o prosečno inteligentnoj ličnosti slabije efikasnosti izazvane povišenom anksioznošću i strahom, kod koje je usled prolongirano stresnih situacija došlo do aktivacije aktuelno jake emocionalne razdražljivosti, anksioznosti i preplavljenosti negativnim osećanjima, pre svega depresivnim. Povišena emocionalna napetost sa naglašenim depresivnim raspoloženjem i emocionalnom inkontinencijom, aktuelno nema psihotični kvalitet.

U zaključcima mišljenja sudsko medicinskog veštaka je konstatovano da je ispitanik osoba prosečnih intelektualnih sposobnosti sa emocionalno nestabilnom strukturom ličnosti. U vreme izvršenja krivičnog dela ispitanik se nalazio u stanju povišene emocionalne napetosti sa psihološkim sadržajem afekta besa visokog intenziteta, kao i stanju alkoholne opijenosti, pa su njegove sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i mogućnosti upravljanja postupcima, bile bitno smanjene. Kod njega nismo registrovali duševnu bolest, duševnu zaostalost, privremenu duševnu poremećenost, ni alkoholnu zavisnost, pa nije predložena mera bezbednosti medicinskog karaktera.

Primer 3.

Ispitivani učinilac krivičnog dela teškog ubistva oca, izvršenog nakon što je u protekloj godini gotovo svakodnevno fizički maltretirao oca.

Nalaz i mišljenje psihologa: Na osnovu psihološke eksploracije može se zaključiti da se radi o psihotičnoj organizaciji ličnosti, koju odlikuju prosečni intelektualni potencijali i naglašene paranoidne ideje koje umanjuju njegovu socijalnu funkcionalnost i dovode do apragmatičnosti.

 

U zaključcima mišljenja sudsko medicinskih veštaka je navedeno da je ispitanik osoba prosečnih intelektualnih sposobnosti, koja boluje od duševne bolesti vrste paranoidne shizofrenije. Kod njega su registrovane u sferi percepcije akustičke halucinacije. U sadržaju mišljenja produkovao je bizarne, paranoidno strukturisane sumanute ideje odnosa, persekucije i uticaja. Na emocionalnom planu konstatovana je afektivna nivelacija, uz fenomen ideoafektivne disocijacije. Krivično delo koje je izvršio pod impulsima i sadržajima ove duševne bolesti, pa su mu sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i mogućnosti upravljanja postupcima, bile isključene. S obzirom na ozbiljnu opasnost da ponovi slična ili teža krivična dela, Sudu je predloženo da mu se izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

DISKUSIJA:

Prvi analizirani ispitanik je osoba kod koje je primarni faktor homicidalnog ponašanja u njegovoj specifičnoj personalnoj organizaciji (granični poremećaj ličnosti), sa manifestacijama na bihejvioralnom planu. Njegova ponašanje tempore criminis ispoljeno je pod uticajem psihopatoloških sadržaja u okviru psihotične dekompenzacije, pod deklanširajućim dejstvom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. To je sve uticalo na potencijalno agresivno ponašanje ispitanika, koje je manifestovao na izrazito brutalan način prema majci u deliktnoj situaciji. Brutalnost čina ubistva evidentna je po načinu izvršenja, mehanizmu nanošenja povreda i korišćenom oruđu (nož i čekić), kao i u nanošenju brojnih povreda i nakon smrti žrtve.

U drugom slučaju, homicidalno ponašanje ispitanika, ispoljeno je u konfliktnim porodičnim odnosima, sa nedostatkom adekvatne emocionalne povezanosti sa ocem.

Prema tome, negativna emocionalna porodična atmosfera i dugotrajna dispozicioniranost očevom agresivnom ponašanju, kod njega je rezultirala iznenadnim homicidalnim ponašanjem prema ocu, koje je tempore criminis imalo karakteristike afektivno-impulsivne radnje, praćene suženjem svesti i remećenjem logičkog razmišljanja. Viktimološki doprinos žrtve je bio izražen u visokom intenzitetu i prolongiranom trajanju. Prisutan je uticaj alkohola na počinioca homicida u vreme izvršenja istog, kao faktora rizika koji je modifikovao njegovo psihičko i socijalno ponašanje u vreme predmetnog krivičnog dela.

Treći opisani slučaj ukazuje da su homicidalne radnje počinioca krivičnog dela, bile psihopatološki motivisane, odnosno izvršene su pod uticajem paranoidno strukturisanih sumanutih ideja odnosa i persekucije, sa halucinatorno-interpretativnim mehanizmom nastanka. Duševna bolest-paranoidna shizofrenija, nelečena, odnosno neadekvatno lečena, kompromitovala je psihičke i socijalne funkcije ispitanika tako da je on, na bihejvioralnom planu, ispoljio opasno ponašanje sa homicidalnim ishodom, nastalo usled njegovog otuđenja iz društva. U nastanku homicida bili su zastupljeni sledeći faktori: psihopatološki sindrom, struktura ličnosti i viktimološki doprinos žrtve (alkoholizam oca).

ZAKLJUČAK

U sva tri analizirana slučaja bila je ozbiljno kompromitovana sposobnost svesnog rasuđivanja počinioca, kao i njihova mogućnost kontrole ponašanja u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela. Uzrok tome je u dva slučaja bila duševna bolest (akutna i hronična), sa potpunim isključenjem uračunljivosti, a u jednom slučaju afektivno suženje svesti, sa bitno smanjenom uračunljivosti. Zajednička karakteristika u sva tri analizirana slučaja je poremećenost porodičnih odnosa, neadekvatna emocionalna povezanost sa roditeljem-žrtvom, kao i brutalnost u načinu izvršenja krivičnih dela, pri čemu su korišćena oruđa (nož, čekić, sekira, utičnica od stone lampe) i fizička snaga. Homicidogeni doprinos psihoaktivnih supstanci, bio je prisutan u dva slučaja, u jednom u smislu zavisnosti od opojnih droga i stanju alkoholisanosti počinioca u vreme dela, a u drugom slučaju alkoholisano stanje počinioca, kao i žrtve.

Na osnovu analize navedenih faktora u psihodinamici deliktnih radnji počinioca, evidentno je da su u svim ispitivanim slučajevima postojali rizik faktori, koji su postojali u preddeliktnom periodu.

Izabrani uzorak od tri slučaja je nedovoljan da bi se mogli izvesti generalizovani zaljučci o uticaju navedenih faktora u široj populaciji. Da bi se to postiglo potrebno je analizirati dovoljno velik reprezentativni uzorak, da bi se bolje razjasnili faktori i okolnosti nastanka homicidalnog ponašanja u porodici. To je preduslov za organizovanu prevenciju i tretman takvih pojava koji dovode do destrukcije na nivou porodice, sa reperkusijama i na nivou ličnosti počinioca u smislu potenciranja dezintegracije i depresije. Zbog toga je od važnosti rasvetljavanje tog psiho-sociopatološkog fenomena sa karakterističnim bihejvioralnim obeležjima, radi pravovremenog preduzimanja medicinskih (psihijatrijskih) i socijalnih

mera prevencije i terapije istih.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!