Filozofski fakultet Sveučilišta u Mostaru

Studij: Hrvatski jezik i književnost

Seminarski rad iz Hrvatske usmene

književnosti

Tema: Stari uskrsni običaji na području Čitluka

Student: Dajana Miletić Mentor: prof. Dr. Sc. Marko Dragić

Siječanj, 2011.

SADRŽAJ

SADRŽAJ..................................................................................................................................2

UVOD........................................................................................................................................3

POKLADE.................................................................................................................................4

KORIZMA.................................................................................................................................5

CVJETNICA..............................................................................................................................6

VELIKI ČETVRTAK...............................................................................................................7

VELIKI PETAK........................................................................................................................8

VELIKA SUBOTA...................................................................................................................8

BOJENJE JAJA.........................................................................................................................9

USKRS......................................................................................................................................10

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................12

RJEČNIK..................................................................................................................................13

PODACI O KAZIVAČICAMA...............................................................................................16

2

UVOD

Za temu svog seminarskog rada izabrala sam napisati nešto o načinu pripremanja i slavljenja

Uskrsa na području Čitluka i njegove bliže okolice.

Uskrs je za nas kršćane najveći blagdan. Kršćani ga doživljavaju kao važan, središnji događaj

spasenja i kao navještaj Uskrsnuća. Uskrs i nastanak proljeća se uvijek isprepliću, njihovim se

približavanjem u svakome budi želja za obnovom, buđenjem i novim početkom.

Dolaskom korizme, svaki vjernik bi trebao odrediti svoju žrtvu koju bi izvršio u nadolazećih

40 dana. To je poziv za sve nas na veći post, molitvu, pokajanje, žrtvu da bi osjetili što

dublje na svome tijelu Kristove patnje. Često bi se dogodilo da se ta pokora postane i stalnom

odlukom. U tome je bio bit Uskrsa i korizme; pokušati se popraviti, doživjeti muku i

pokornost kao mali dio naše žrtve za sve što je Isus Krist učinio za nas vjernike.

Doživaj Uskrsa danas i prije nekih 50 godina je bio pomalo drugačiji, neki su običaji potpuno

izgubljeni, neki sačuvani s malim promjenama.

Priču o njihovim običajima, načinu života i razmišljanja u vrijeme korizme i Uskrsa nam

pričaju Božica i Viktorija, dvije kazivačice iz bliže okolice Čitluka.

3

POKLADE

Božica: „Za poklade ili ko što naš narod rekne 'Mačkare' bi se pekli uštipci. Ovo je dici bilo

najdraže, nije se moglo ostat od njih, šta su sve oblačili na se. Undan bi dica takva

namačkarena odala po kućama po komšiluku. Nakupi se njih desetak, pa se vesele i svašta

nešto glume prid vratima. Davalo bi im se svašta kad bi ti došli. Najviše bi davali smokava

suvi, oraja, uštipaka, kocku šećera ili šta bi se imalo u kući. Ta nije ko danas, da se samo pare

dile. Čim im dadneš danas krofnu, ono neće, samo bi za pare. Zaistinu nije tako bilo prija!

Dadneš mu prija suvu smokvu, ko da si mu dao ne znam šta. Dadneš im malo štruce, jedu je

ko da je od šećera.“

Viktorija: „Neko bi za mačkare palio i krnju, neko ne bi, to kako je ko tijo i volio.

Tome su se dica uvik najviše veselila. Tad bi naši stari pivali poklade, opušćali bi se tako prije

nego što se uniđe u korizmu. Pravilo bi se za ručak u kućama nešto masno za pojist da se

čeljad najede jer će sutra počet korizma i odricanja. Neki su zvali ovo vrime i mesojeđe.

Skoro pa se moralo pojist nešto masno jer ko što su govorili 'nema mrsa do Uskrsa'.“

KORIZMA

Božica: „Post bi počinjo na Čistu sridu ili Pepelnicu. Taj dan bi se provodio samo o suvu

kruvu i vodi, ništa drugo se ne bi smilo pojist. Stari su uvik govorili “Čista srida očistila

criva.” Kad bi no se kuća čistila, mater bi uzela mrsne sude di je kuvala čorbe i graja i sve

ćuture što je imala i onda bi to oprala dobro. Nije se smilo u korizmu uć sa masnim sudima.

Korizma je bila posna, nije se puno smilo masnog ist, tribalo se žrtvovat koliko je ko mogo i

tijo. Išli bi na Čistu sridu u crkvu svi k misi na pepeljanje. Došo bi svak polako u redi i prid

oltar, pa fratar svakom po mrvicu pepela prospe na glavu. Dok to prosiplje, kaže fratar : „Sjeti

se čoviče da si prah i da ćeš se u prah vratit.„

Čim korizma dođe prvi dan, odma se zapostilo i tako znači četrdeset dana. Undan kasnije

neko bi postio tri dana, neko i čitavo vrime do Uskrsa. Tribalo se unda ispovidit da se moreš

pričešćivat kad dođeš k misi, da se dobro pripremiš za Uskrsa. More ispovid trajat do Duhova,

al ko se tijo ispovidit, ispovidio bi se prije. Ali svak se moro ispovidit, jer kaže tako 3. 4

crkvena zapovid, da se moraš bar jednom na godinu ispovijedit i pričestit.

U vrime korizme ne bi bilo udaje, nit ni se iko prosio ni ženio dok ne prođe Uskrs, tek

undana. A postilo se žestoko. Odrekne se ko oće, čega misli da može, ili se naćera da bar u

korizmi nešto uradi što se ne more naćerat kroz godinu.

Neko bi zavitovo čitavu korizmu bit samo o kruvu i vodi, puno nas je tako radilo. Danas to

jedva iko odluči, samo možda ovo nešto od starije čeljadi. Ništa se masno nije jelo, petkom bi

vazda bi strogi post, samo bi se jelo kruva i pilo vode. Jednom sedmično bi se jelo meso, a to

bi bilo obično sridom. Ko što se za Božića za pripremu išlo na zornice, tako se za Uskrsa išlo

na Put križa u crkvu. Petkom bi se tad molile Isusove krunice.

Ne bi svak to vazda išo, ko bi mogo od čeljadi otišo bi se pomolit. Malo je bilo čeljadi što su

imali molitvenik i mogli moliti pobožnost križnoga puta. Samo bi poneko imo očenaše pa su

mnogi molili oni, ostali bi se nekako snalazili. Običavalo se uvečer sist svi skupa i molit se

Bogu, čitava familiji se okupi i pokorno se moli, vazda se Gospa pozdravljala.

Svake subote i nedilje bi se škropila i blagoslivljala kuća. Inače se nediljom isprid crkve

vazda plesalo kolo, al kad bi došla korizma, nije se puno izlazilo ni veselilo, odman poslje

mise se iđe kući ili iđeš s momkom ako ga imaš. Jedino što se pivalo kroz ovo vrime ti je bio

Gospin plač. Divojke bi pivale vazdan, četrnest je tude lista.

Svaki dan bi se to pivalo, išli bi vazda u nekog, pa ko te zovne da dođeš u njeg, lozu naslaži i

uprti i ponesi u njiovu kuću. Orio bi cili Čitluk od pivanja, orilo bi na sav glas.

Iđeš s posla, nosiš đubre na njivu i pivaš iz sveg glasa. Sve se orilo plačem, di se god išlo.

Ili dok radiš pa se umoriš, malo sidneš i svi odma pivaju plač. Čuješ doli neđe s njive piva li

se piva, a sve sino pokupljeno, ništa nema na podu. Radi se i piva u isto vrime. Bilo je sve

lipo i veselo koliko je moglo bit, niko ne bi mrzio nikog, svima bi bio 'Faljen Isus'.

I cure i momci bi sidili skupa, ne bi niko bio podiljen. Danas više niko neće da piva plač.

Da danas iziđeš i počneš vani pivat, svi bi rekli da si poludio. A prija je sve to bilo fino i

normalno.“

Viktorija: „ Ma korizma ti je bila samo skrušenost, skromnost i Gospin plač. Uvečer ja iziđen

vani, prikrstim se i svi bi undan izlazili iz kuća kad bi me vidili, okupilo bi nas se puno isprid

kuće i pozdravljali bi Gospu, molili litanije, zahvaljivali bi Bogu. Bilo je to vazda lipo vrime,

čistili bi kuću, sve bi se pripremalo polako, al važnije ti je sinko od sveg toga bilo očistit dušu,

od grija i svega nečistog. Samo se Bogu molit tribalo i pivat Gospin plač, ništa drugo. Svaka

je nedilja imala ime svoje. Prvo išla Čista, to je prva nedilja posli Čiste sride. Pa undan

5

Pačista, Bezimena, Sredoposna, Gluva i Cvitna nedilja. Na gluvu nedilju bi se u crkvi pivalo

bez ičega sa strane, sve bi po crkvi bilo pokriveno, niđe ničeg nije bilo“.

CVJETNICA

Viktorija: „Vako ti je bilo. Dan prija cvjetnice bi se išlo ubrat raznog cvića, sve što bi cvatom

bilo procvalo. Najviše bi se bralo ljubičica, al ubralo bi se uz to još šta bi se našlo, nije to bilo

važno. Undan bi se to stavilo u vodu, pospulo se kršćenom soli i molilo bi se Virovanje.

Ujitra kad se ustane, prija sunca sva se čeljad time treba umit. Prvo se znači prija umivanja

prikrsti i undan bi se opet izmolilo Virovanje. Undan se umije onom vodom, pa cvićem. Za

cvjetnicu se u crkvu nosile sviće, danas to više ne rade, jerbo bi se u vlikoj gužvi danas mogo

neko zapalit, ne paze više ko šta smo mi prija. Na taj bi se dan išlo u crkvu i svi bi nosili

palmine ili maslinove grančice, ili ako nisi to imo, ukršiš neku drugu granu, ko da je bilo

važno kakva je. Glavno da je procvitala. I to bi se u crkvi undan blagoslovilo i kad bi se došlo

kući, to bi zatakli za prozor, il mi bi najviše zakačili za raspelo u kući. To svako di je tijo

stavio. To smo stavljali da nam štiti kuću od nevrimena i gromova, i da čuva čeljad u kući

kroz godinu, da nam se svima smiluje Bog.“

Božica: „ U nas bi ustala sva čeljad u zoru, iznili bi isprid kuće lavor sa cvićem da se, ko što

ćaća kaže, umiju anđeli. I undan bi se svi izredali, umili u tom cviću zbog lipote i da nam

obrazi i duša budu čisti u vrime korizme. Išla bi dica prija mise u crkvu da pomognu u kićenju

oltara, išli bi okolo po selu i kupili čeljad što bi tila doć pomoć u crkvi. Mi divojke bi sadile

neko cviće prija korizme, pa bi donile to undan u crkvu da se okiti oltar. Na Cvitnicu je uvijk

bila puna crkva i mladog i starog naroda, sve bi bilo lipo okićeno i veselo. Na misi bi se

pivalo i blagoslivljale bi se grane što bi svak ponio i undan posli mise bi se klanjalo oltaru što

su uvik lipo okitila dica. A što bi iz crkve donili grane blagoslovljene, neke bi okačili bi po

kući, a neke bi kasnije i sačuvali do sljedeće godine, pa bi za Čistu sridu to zapalili kod

pepeljanja. Stari su vazda te grančice nosili na njive u šenicu da šenica bolje rodi. To bi se išlo

prija zalaska sunca zabost u njivu. Mater bi malo tad blagoslovljenog cvića znala metnit

pokojnima na grob.“

6

VELIKI ČETVRTAK

Božica: „Na Veliki četvrtak počnu zadnje pripreme za Uskrs. Jelo bi se za ručak zelje, neko bi

brez mesa kuvo, neko bi malo i mesa stavijo, al u Evanđelju kaže da treba samo gorko zelje.

Veliki tidan bi se slavio tako da se u ponedeljak, utorak i sridu smilo radit po zemlji, a undan

kad dođe Veliki četvrtak samo se smilo do podne, kasnije ništa. Od podne na četvrtak do

petka u podne se ništa ne bi radilo, ko što bi no rekli 'ne dira se u zemlju'. Na Veliki bi se

četvrtak vezala crkvena zvona i tako bi ostala svezana sve do Velike subote. Molili bi se

Križići. Tribalo bi se do podne izmolit sto Očenaša, sto Zdravo Marija i deset Slava Ocu za

oprošćenje grija. Prikrižilo bi se sto puta i undan bi se uz to izgovarala pjesma:“

'Dušice grišna,

Bud u viri kripna.

Kada poješ putovat,

uskim putem,

tisnim klancem

srišće tebe

duh nemili, duh nečisti;

Pitat će te:

Dušo grišna,

Il si moja il Božja

Nisam tvoja, već Božja.

Ja sam rekla

na blag danak

na Veliki četvrtak,

sto križića,

sto Jezusa,

sto Amena,

sto se puta prikrstila:

U ime Oca i Sina

i Duha Svetoga. Amen.'

7

VELIKI PETAK

Viktorija: „Na Veliki petak bi se ujitra išlo u crkvu. Danas se to sve primistilo navečer. Oltar

bi bijo sav prazan, sve se očistilo i postilo se strogo. Ustala bi za zoru sva čeljad i undan bi se

molile 33 krunice. To se tribalo izmolit do podne, ko bi mogo. A kako ćeš ih pribrojat da su

33 kad je slabo ko imo očenaše. Pa smo uzimali neke špage ili šta imaš, pa na to veži

kamenčiće. Pa kad izmoliš jednu, vadiš iz džepa kamenčić i nekako to svežeš i nastaviš molit.

Tribalo se snalazit, nije svak mogo imat očenaše. „

Božica“ Na Veliki petak se nije ništa smilo raditi. Šta se moralo jedino radit je da se strogo

posti i iđe na Put križa i obrede. Nije se smio raditi ni najmanji poso. Na misu bi svak išo, bila

bi uvik crkva puna mlade i stare čeljadi. Tad se kantala muka i ljubio bi se križ što bi ga

stavili prid oltar. On bi bijo pokriven dvanest dana i undan se otkrije na ovi dan. Svi bi stali u

red i išli naprid do oltara da poljubimo križ. To je uvik išlo u tišini, čule bi se nekad babe što

plaču kad ljube križ. Za ručak bi se napravilo nešto malo, nije se smilo puno pojist jer se

postilo, malo beskvasna kruva i ako mater još nešto donese sa njive. Svi bi popili posli ručka

po redu malo crnog vina na spomen Isusove muke.

VELIKA SUBOTA

Viktorija: „Na Veliku subotu bi se pripremalo kući šta će se nosit na blagoslov u crkvu od

rane. Išlo bi se k misi uvečer i tad bi se palila vatra prid crkvom.

To bi se radilo ili tad, ili u cik zore prid Uskrs. Dica ti se okupe u krugu i undan se zapali

vatra, fratri to zapale i poškrope i unda bi se zapalila svića od tog plamena i to bi se unosilo u

mračnu crkvu. Prvo bi unišli fratri pa i undan svi ljudi. Kad bi svi unišli, palili bi svoje sviće i

sva bi se svitla upalila. Nosili bi ranu na blagoslov, stavili bi u košare nešto kruva, malo uz to

mesa ponesi il pršuta i vako suvog mesa, šta se ima i malo jaja obojenih da to blagoslovi

fratar. Prvo bi bilo bdijenje i undan misa na kraju. Ko stigne posli mise prvi kući govorilo se

da taj bude cijele godine najvridniji. Blagoslovljena rana se nije smila jest u subotu.

Nije se smila ni primirisat, govorili su da je to grij, a kamoli da se jede.“

Božica: „Iz crkve bi se nosio kući ugalj ko sveta vatra, i palilo bi se ognjiste koje se prije tog

izgasilo. Neko bi stavlja uglja u polje i u njive da bi sto bolje rodile i bile blagoslovljene.“

8

BOJENJE JAJA

Viktorija: „Mi bi vazda na Veliku subotu počeli kuvat i bojit jaja. Nije se ni tad tribalo radit,al

su se jaja mogla pravit. Pored jaja se peko i kruv, pravila bi mater, ko što je ona govorila

'Uskrsnu pogaču'. Jaja bi se bojila ujutro i undan bi se u podne išlo na Križni put pa bi se posli

toga dici dilila jaja prid crkvom. Kad bi se ditetu dalo jaje, to uvik bio sretno ko niko. Dica bi

skupljala ta jaja, pa da mogu probrat najtvrđe za tucanja na Uskrs.

Kad bi se ujitra trebala bojit jaja, svi bi ustali zarana i okupili bi se u kujini. Nije tad ko danas

bilo umjetnih boja i čuda, nego smo se snalazili kako znamo. Mater bi u lonac ugrijala vode i

stavila bi luka. I undan bi to dvajes minuta kuvalo, dodavali bi malo kvasine i soli da ne

puknu. Kad bi koje jaje puklo, dica bi se uvik ljutila, pa je mater pazila kako će ih kuvat.

Kad bi izvadili jaja, bila bi neke svijetlo-smeđe boje i undan bi to mi premazivali slaninom pa

bi se jaja lipo sjajila. I danas vidim da rade žene tako ko mi, takva budu lipša sto puta nego

kad im nalipe svačega. „

Božica: „Moja bi mater uvik slala mene i sestru da iđemo brat neke biljke da zalipimo na jaja.

Kad bi nam se jaja oladila, oblipili bi ih listovima diteline, mrkve ili laticama nekog cvića, šta

god bi našle. To bi undan umotali u tanke čorape i ostavili u vodi nešto malo vrimena, pa kad

budu gotova, premazali bi ih slaninom da se lipo sjaje. Naš bi dedo vazda imo one šarene

kokoši viraunke što su no im jaja skroz tvrda, ko što no kažu 'ko kamen.' Al su bila mala, pa

bi uvik svako skonto da je to od viraunke i ne bi se tijo tucat š njime.“

USKRS

Božica: „Na Uskrs bi se rano ustajalo i nikom nije bilo krivo kad bi ih se probudilo jer je

Uskrs. Dica su jedva čekala da se potucaju, a nisu ni oni stari bili manje za toga. Prvo šta bi se

uradilo ujitra je da bi se ona jaja blagoslovljena na Veliku subotu ogulila i stavila na tanjir,pa

bi se posolilo kršćenom soli iz crkve i undan bi se izmolilo Virovanje i sva bi familija to

pojila natašta. Svak je moro pojist malo, nije se moglo ić na misu dok se svak ne osoli.

Dobro se je pazilo da koja mrvica blagoslovljene ne pane na zemlju i pogazi se. Ne bi se ništa

bacalo od rane, a i kad bi se nešto moralo bacit, moralo se prija tog poljubit. Da se ne poljubi

9

prija, to bi bijo grij. Kad bi to svak pojo, išlo bi se na misu. Sva bi se familija spremila u finu

robu, ne bi niko smija ostat u kući. Isprid crkve bi cure posli mise počele kolo, pa bi se tu

malo pivalo i proveselilo. Čestitali bi svima 'Sritan Uskrs', potucali se malo sa prijateljima i

išli kući na ručak s familijom. Za ručak bi se napravio japrak i sa tim malo bravjeg mesa, ili

zelja što se nađe s njive i malo s tim isto mesa, 2,3 rebra. Pilo bi se domaće vino.

Za ručak se prikrsti, izmoli virovanje i undan ko što i uvijek prid ručak izmolimo :

'Blagoslovi Bože nas i svete tvoje darove koje ćemo blagovat i uživat, da nam bude tilu na

pokripljenje. Po istom Kristu Gospodinu našemu. Amen.“

Viktorija: „Prija ručka bi morali svi dobro oprati ruke, jer ne moreš uzimat blagoslovljenu

ranu nečistim rukama. E undan kad bi svi to napravili, okupili bi se oko sinije i sidili bi na

drvenim tronošcima. Nije nas nekoliko imalo di sist, al bi se nekako skupili. Jelo se drvenim

kašikama, nije se ni imalo puno za pojist, pa šta ko uvati, ali bili smo zadovoljni. Prije ručka

se sićan još jedne molitve što smo skupa svi molili:

Aleluj, aleluj, Gospe pomiluj!

Faljen Isus slavna Divo!

Daj ti meni dobar dar,

ja ću tebi bolji glas

od Isusa Sina tvoga.

Jutros ti je usrkrsno.

Na nebesa uzašo.

Daj mi ga, Gospe daj,

na umrli dan,

ko što je tebi na

jutarnji dan!

Poslije ručka bi se svi skupa pomolili za naše pokojne. Komšije bi posli ručka dolazile da se

potucaju, da se vidi ko ima jače jaje. Odalo bi se po komšiluku, to se njih desetero iskupi iz

kuće, najviše muškadija i undan odaju od kuće do kuće. Dici to bilo najdraže. Tražilo se

najtvrđe jaje, pa kad nekom razbiješ, undan ti on mora dat to svoje jaje ko znak da si ga

pobjedio. Nekad se znalo danima poslije Uskrsa pričat o nečijem jajetu koje je razbilo drugih

10

tridesetak jaja. Nekad bi i djevojke momcima poklanjale jaja što su bojile same. Svak je

svakom poklanjo.

Na Uskrsni ponedjeljak bi isto bio svetac,se išlo k misi ujitra, došla bi rodbina, ko nije došo

dan prija, unda bi tad došo malo sist. Mlađež bi vani plesala kolo. Tad se nije postilo. Jelo bi

se što je jaja ostalo. Ništa se od blagoslovljenog jela nije smjelo bacati. Ako je slučajno nešta

ostalo da se nije pojilo, undan bi se to dalo stoki ili se bacalo u vatru da izgori. Neko bi od jaja

što su ostala napravili nekakvu salatu, kuvali bi se cili kompiri s tim ili bi se nešta smislilo,

samo da ne propanu.“

11

ZAKLJUČAK

Uspoređujući ovo današnje vrijeme i današnje običaje koje mi izvodimo, mogu zaključit da se

dosta toga promijenilo. Mislim da su stari ljudi prije, sudeći po ovom što su kazivačice

opisale, više shvaćali i poštivali značenje Uskrsa. Mnogo se njihovih starih običaja potpuno

izgubilo. Poneki su se događaji zadržali i dan danas, ali su ili promijenjeni, ili premješteni iz

kuća u crkve. Primjer toga je Gospin plač, koji su stari pjevali po čitave dane, gdje god bi

pošli, po kućama i vani. Danas se moli jedino u crkvi, možda poneko od starih ljudi i u kući,

ali radost u širenju te pjesme dok se radilo i druželjubivost svih ljudi kad bi se okupili skupa

se izgubila. Baš kao što je jedna od kazivačica rekla: „Da danas iziđeš i počneš vani pivat, svi

bi rekli da si poludio.“

Također se promijenilo značenje odricanja u korizmi. Prije su se ljudi više odricali, a imali su

malo. Danas imamo previše, a odreknemo se nečega bez čega itekako možemo, tek tako da se

nešto učini za korizmu. Značenje hrane i onoga što posjedujemo se najviše promijenilo, kao

što se i mijenja svaki dan i uvijek će. Primjer toga su Poklade, kad su kazivačice ispričale da

su djeca bila zadovoljna kockom šećera i kruhom, a danas se zadovoljavaju samo novcem.

Gledajući sveukupno, sve što se radilo prije nekih 50 godina se uglavnom promijenilo jer

svakim danom sve postaje novije,a staro se baca u zaborav. Moram priznati da nisam bila

upoznata sa dosta ovoga što su kazivačice radile sa svojim obiteljima u uskrsno vrijeme. Naša

baština i naši običaji su nešto što bi se trebalo širiti i čemu bi trebalo pridavati više pozornosti.

Jer ipak, što ćemo mi za nekih 50 godina moći ispričati našim unucima o našim uskrsnim i li

svakodnevnim običajima?

12

RJEČNIK

B G

brez – bez graja – graha

bijo – bio grija - grijeha

C grišna - grješna

cili – cijeli I

criva – crijeva iđemo - idemo

cvića – cvjeća ispovid - ispovijed

Č iznit - iznijet

čeljad – ukućani K

čorape – čarape kašika - žlica

Ć kripna - krijepna

ćuture – drvene posude kujini - kuhinji

D kuvo - kuhao

dica – djeca komšija - susjed

ditelina – djetelina komšiluk - susjedstvo

dvajes – dvadeset L

F lavor - posuda

faljen – hvaljen lipo - lijepo

familija – obitelj

13

M R

mater – majka rana - hrana

mrsne – masne S

muškadija – muškarci sićan - sjećam

N sidneš - sjedneš

natašta – na prazan želudac sinija – mali drveni stol

naćerat – natjerat smilo - smjelo

nedilja – nedjelja srišće – srest će

nevrimena – nevremena suvog - suhog

NJ svića - svijeća

njiovu – njihovu Š

O šnjime – sa njim

opušćali – opuštali T

oraja – oraha tidan - tjedan

orio – odjekivao tijo - htio

P tilu - tijelu

pane – padne tude - tamo

pivat – pjevat U

podiljen – podijeljen ujitra - ujutro

posli – poslije undan - onda

prid – ispred uniđe - uđe

prija – prije ukrši - ubere

14

prikrstit – prekrstit

uprti – ponesi na leđima

uvati - uhvati

V

vazda – uvijek

vazdan – po čitav dan

viraunke – firaunke

Virovanje – Vjerovanje

Z

zaistinu – zaboga

zavitovo - zavjetovao

PODACI O KAZIVAČIMA

15

1. Božica Sušac ( djevojačko prezime Pehar), rođena 1937. godine u Gradnićima.

Prebivalište: Podgreda, pored Čitluka

2. Viktorija Martinović ( neudata), rođena 1934. godine u Blizancima

Prebivalište: Blizanci, pored Čitluka

Snimljeno: u Čitluku, 29. i 30. Siječnja 2011. godine

16