Urbanističko – arhitektonsko rešenje sa konceptom strategije rekonstrukcije i revitalizacijekompleksa Narodne (Stare Vajfertove) pivare u Pančevu

K4PNČV

KULTURNA PRIVREDA NA INDUSTRIJSKI POGON

Revitalizacija najstarijeg industrijskog objekta na Balkanu, sazidanog 1722. godine1, stvara nov

identitet (brend) Grada Pančeva, kroz aktivnu i neprestajuću kulturnu produkciju koja je omogućena na

temeljima industrijskog nasleĎa. Cilj projekta je da kroz ekološki senzibilnu tehnologiju očuva

ambijentalnu celinu i originalne strukture objekata, stvarajući novu funkciju u skladu sa savremenim

potrebama graĎana i turističkog razvoja grada. Vajfertova pivara u XXI veku je jedinstveni centar čiji

se sadrţaji fokusiraju na interaktivnu proizvodnju, turizam, edukaciju i kulturu, omogućavajući zajednici

da učestvuje u kreiranju kulturnih programa. Značajan aspekt novog ureĎenja kompleksa predstavljaju

arhivarsko-muzeološki segmenti koje čine Muzej industrije i tehnologije, Muzej zajednice, Muzej

vojvoĎanskog filma, muzejska medijateka, Arhiv kinoteke, Muzej piva, Spomen-soba ĐorĎa Vajferta i

arhiv Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu.

Zajednica kroz strukturu kompleksa dobija poziciju koja prevazilazi muzeološki pristup. Ona je aktivno

angaţovana u funkcionisanje programa koji traju tokom cele godine, nezavisno od godišnjih doba.

Galerija Elektrika, značajna za kulturni i socijalni ţivot grada, koja je nedavno ostala bez prostora za

rad, dobija novi prostor za programe, kao i Zavod za zaštitu spomenika kulture, čime se u dodir dolaze

različiti kulturni sektori. Zajednica takoĎe ima mogućnost participacije u kreiranju odreĎeniog dela

kulturnih programa, kao i mogućnost angaţovanja u filmskoj industriji (kao, npr., statisti). Na širem

planu, atraktivnost sadrţaja koje kompleks nudi privlači značajan broj turista koji doprinose privredi

grada, kroz prihode od ugostiteljstva. Privlačnost programa utiče i na reaktiviranje rečnog saobraćaja,

tako da su posetiocima iz Beograda u fokusu paţnje i nedavno restaurirani svetionici, značajno

arhitektonsko nasleĎe Pančeva koje je staro preko jednog veka, ujedno jedini par rečnih svetionika u

Evropi.

Produkcijski pogon kompleksa očuvan je kroz proizvodnju piva i aktivnu filmsku industriju koja se

fokusira kako na studije sa laboratorijama za stare tehnike filma i fotografije, radionice za stare grube i

fine zanate u kojima se stvaraju scenografije i kostimi, tako i na studije za savremenu, digitalnu

animaciju. Edukacijski aspekt kompleksa je, uz Akademiju pivarstva, omogućen i kroz posebno

osmišljene programe za decu, kreirane po aktuelnim stručnim principima pedagogije i animacije

najmlaĎih u muzejima, tako i kroz residency programe i razmene studenata i fakultetskog osoblja.

Multifunkcionalnost rešenja i meĎusektorska saradnja odgovaraju na sve postavljene zadatke u okviru

strategije kulturnog razvoja grada Pančeva, omogućavajući prostor i sadrţaje koji podiţu svest o

značaju nematerijalne i materijalne kulturne baštine. Novo rešenje omogućuva razvijanje kulturnog

turizma i očuvanje industrijskog nasleĎa u kontekstu odrţivog razvoja, koji je s ekonomskog aspekta

omogućen kroz rentabilni karakter poslovno-stambenih prostorija i bogate ekskluzivne sadrţaje koji se

nude.

1 Zgrada Vajfertove pivare, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka,

<http://www.zaprokul.org.rs/lkp/pancevo/zgrada_vajfertove_pivare.html>.

KULTUROLOŠKI ASPEKT

Da „fermentacija i civilizacija ne mogu da se razdvoje“ (Dţon Čardi), pokazuju areheološki nalazi da su

drevni Egipćani i narodi Mesopotamije proizvodili pivo, ali i istorija Vajfertove pivare kao centra

kulturnih zbivanja u XIX veku. Vajfertovo pivo se distribuisalo i konzumiralo u Beču, Budimu, Pešti,

Poţunu i na srpsko-turskom ratištu, a parobrod „Neptun“ je dovozio BeograĎane u Pančevo na čuveno

Vajfertovo pivo i slane perece, na balove sa muzikom, na koncerte, maskembale i vašar sa veseljem,

jer se najveći broj kulturnih, zabavnih i prosvetnih dešavanja odvijao u samoj pivari. Očuvanje

ambijentalne celine pivare omogućava novu funkciju fabrike u generaciji grada i socijalno-kulturnog

ţivota, jedinstvenu za prostor Vojvodine. Uprkos tome što je u velikim evropskim gradovima fabrika

bila glavno urbano dostignuće devetnaestog veka2, fabrička postrojenja u vojvoĎanskim gradovima, u

tom periodu „nisu postajala jezgra novog urbanog organizma“.3 Regeneracijom, Vajfertovoj pivari se

vraća centralni, gravitacijski uticaj za zajednicu koja ţivi u njenoj neposrednoj blizini, kakav je imala sa

svojim nastankom. U prilog tome ide umetnost filma koja je otvorena svim socijalnim slojevima i

širokom spektru gledalaca.

Novija istorija Pančeva je označena bogatim kinematografskim nasleĎem koje se vezuje za razvoj

kino-klubaške kulture u periodu od Drugog svetskog rata koju je pokrenula socijalistička egalitarna

ideja za demokratizaciju filma i opismenjavanje naroda u (novom) mediju filma. Kino-klub Pančeva je

jedan od mnogobrojnih kino-klubova s područja Vojvodine, koji je imao značajnu filmsku produkciju

prvih posleratnih filmskih entuzijasta-amatera (npr. Ivan Rakidţić, Gradimir Stojković itd). Osnivanje

filmske produkcijske kuće Pan-filma u Pančevu podrazumelo je i profesionalizaciju filmske produkcije,

kao i nove mreţe saradnje koje su i internacionalizovale značaj i efekte aktivnosti ove filmske kuće.

Pan-film je, pored kuće Neoplanta film iz Novog Sada, jedan od najistaknutijih filmskih centara u

socijalisitičkoj Jugoslaviji. Tada nastaju i neka od ključnih ostvarenja, pa i remek-dela u okviru, i šire,

jugoslovenske kinematografije iz socijalističkog perioda. Pored eksperimentalnih kratkometraţnih

filmova, dokumentaraca i dugometraţne igrane produkcije (npr. Ţerlimir Ţilnik: Ustanak u Jasku), Pan-

film je isproducirao i interesantna i vaţna ostvarenja iz oblasti animiranog filma, umetnička, ali i sa

britkom kritikom tadašnjeg društvenog sistema. Kulturni centar Pančeva čuva vrednu filmsku arhivu

koja je nasledila filmske materijale iz kino-kluba i Pan filma, koja je danas, od onoga što je sačuvano ili

pronaĎeno, sistematizovano i digitalizovano. U tom smislu, filmska kultura Pančeva predstavlja i neku

vrstu pančevačke „etikete“, koja je još istaknutija organizovanjem godišnjeg filmskog festivala u

Pančevu.

Iz ovakvog istorijskog konteksta proizilazi okvir za konceptualizaciju kompleksa Filmskog centra za

istraţivanje i rad na filmu, edukaciju i, izmeĎu ostalog, za zabavu, čiji najznačajniji segment predstavlja

upravo sadrţaj Kinoteke, koja se sastoji iz arhiva, lounge kluba za intimne projekcije i susrete sa

umetnicima, kancelarije uprave i noćni klub otvoren za širu publiku. Uz nju, filmski kompleks iz

konkursnog rada sadrţi i 3 filmska studija, salu za projekcije za 70 ljudi, koju deli sa muzejima i

Zavodom za zaštitu spomenika kulture, fotografski studio, kancelarije agencija za filmsku produkciju i

kafe sa knjiţarom sa specijalizovanim izdanjima o filmu.

Spoj industrije filma i industrije piva od posebnog je značaja za Grad Pančevo koji je muzej industrije

na otvorenom – specifična in-situ urbana struktura koja je adekvatna „scenografija“ za konferencije i

druge stručne skupove o očuvanju industrijskog i kulturnog nasleĎa, pogotovo imajući u vidu da je

Evropska federacija udruţenja industrijskog i tehničkog nasleĎa (E-FAITH) preloţila UNESCO-u i

Evropskoj uniji da se 2015. godina proglasi „Godinom evropskog industrijskog nasleĎa". Integracija

ovih sadrţaja stvara jedinstven centar značajan kako za graĎane, pogotovo za mlaĎu populaciju, tako

i za turiste čime se akcenat stavlja na razvoj industrijskog turizma.

2 Luis Mamford, Kultura gradova, Novi Sad: Mediterran Publishing, 2010, str. 204.

3 Vladimir Mitrović, Arhitektura XX veka u Vojvodini, Novi Sad: MSUV i Akademska knjiga, 2010, str.

46.

EKOLOŠKI ZNAČAJ

Optimalna temperatura vazduha u zatvorenom delu kompleksa odrţava se putem geo-termalnog

grejanja koje je značajno sa ekološkog aspekta i omogućeno specifičnim geografskim poloţajem

kompleksa u blizini reke. Geo-termalno grejanje sprovedeno je kao podno grejanje, koje je najefektnije

za zagrevanje vazduha u prostorijama velikih visina i od posebnog je značaja za odrţivost kompleksa

zbog ekonomskih prednosti. Ovaj sistem grejanja predstavlja nemali finansijski poduhvat prilikom

uvoĎenja (40e/m2), meĎutim nakon deset do dvadeset godina upotrebe više ne zahteva nikakve

troškove, a samim tim ni plaćanje računa. Uveden je u kompleks, izmeĎu ostalog, i kao omaţ sistemu

zidnog grejanja koji je Vajfert osmislio za svoju vilu.

Kako je na mestu sadašnje kinoteke bilo javno kupatilo, a sa nastojanjem projekta da očuva strukturu

kompleksa u najvećoj mogućoj meri, kao i da revitalizuje odreĎene sadrţaje, bazeni koji su se koristili

za skladištenje tehničke vode dobili su novu namenu – beer spa, jedinstveni koncept koji se moţe

koristiti kako u zabavne, tako i u kozmetičke svrhe. Ponovna proizvodnja piva u revitalizovanom

kompleksu odvija se uz smanjenje štetnih emisija. Svo preostalo pivo se ne baca, već se koristi za

proizvodnju kupki i kozmetičkih porizvoda putem novih zanata koji svoje mesto nalaze u kompleksu

pored starih.

EKONOMSKA ODRŢIVOST Po prelasku pivare u vlasništvo Vajfertovih 1874. godine, počinje zlatno doba pančevačke industrije piva. Kako su sve dotadašnje pivare u Srbiji (Jagodinska 1852, Čačanska 1852, Aleksinačka 1865, Valjevska 1870) bile manuelne i sa manjim kapacitetima, nova Vajfertova pivara, sa najsavremenijom tehnologijom proizvodnje za svoje vreme, imala je veliki značaj za razvoj industrijskog pivarstva u Srbiji. Porodica Vajfertovih ostala je većinski vlasnik pivare sve do kraja Drugog svetskog rata, povećavajući kapacitet na 40.000 hektolitara piva godišnje. Sadašnji proizvodni pogon ispunjava sve standarde velikih pivara:

- HACCAP standard za prehrambenu industriju (pivo se proizvodi po klasičnoj tehnologiji u savremenoj opremi koja dozvoljava implementaciju ISO standarda i HACCAP-a)

- 250m2 prostorija za proizvodnju koje omogućavaju 1000l piva/dan + sanitarni prostori (toaleti,

garderoba...)

- Skladište za 1000kg slada uz adekvatan kolski ulaz, 2 silosa, ~ 60-100m2 (prihvati,

skladištenje i priprema sirovine)

- Ne više od 500kg/m2 opterećenje po silosu

- Prostorija gde se slad istovaruje nalazi se na nivou varionice (gde je proizvodnja, gde se kuva). U ovom slučaju je to nivo suterena (silosi se nalaze na nivou prizemlja pa se slad gravitaciono spušta na nivo suterena i odatle se uzima)

- Slad se iz vozila prazni pneumatskim transporterom direktno u prihvatnu silosnu ćeliju koja se nalazi u prizemlju

- Varionica je vidljiva (jer lepo izgledaju bakarne posude za kuvanje piva) te otvorena za edukativne i turističke programe

primer preuzet sa http://www.nissosbeer.com

Imajući u vidu ove specifikacije, pogon za proizvodnju se iznajmljuje mikro-pivarama (proizvodnim pogonima malog kapaciteta) kojima Vajfertova pivara sluţi kao poligon za pilot projekte i dalju distribuciju proizvoda ukoliko on naiĎe na odziv kod potrošača. Na jednom i ekskluzivnom mestu, obavlja se i osmišljavanje proizvoda – pri Akademiji pivarstva - i testiranje proizvoda, a ritam je kvadrijalni. Ovaj princip odrţava dinamiku poseta i zainteresovanost za nove vrste piva, te čini da ovaj program bude dostojan nastavak rada pivare koja je osvojila zlatnu medalju za kvalitet piva na Svetskoj izloţbi u Parizu 1889. godine, a 1900. dobila drugu nagradu za kvalitet.

Sekundarni proizvodi od piva druga su jedinstvena ponuda Centra pivarstva. Atraktivne kupke od

pivskih ekstrakata (beer spa) u kombinaciji sa lokalnim biljem i aromama, osim što imaju značajan

sociološki značaj jer uključuju u proizvodnju marginalizovane socijalne grupe, deo su širokog spektra

kozmetičkih preparata baziranih na pivskim ekstratima koji se nalaze u prodajnoj ponudi. Dinamika

promene vrste piva koje se proizvode u ovom pogonu omogućava beskonačan niz novih vrsta pivskih

kupki, šampona, sapuna i ostalih kozmetičkih preparata. Mala tehnološka laboratorija i radionica za

izradu ovih preparata smeštena je, logično, u prostoru nekadašnje laboratorije koja se nalazi iznad

pogona za proizvodnju. TakoĎe, raznovrsnost jela za čiju pripremu se koristi pivo proizvedeno u ovom

pogonu, čini ekskluzivnu ponudu restorana-kantine koji se nalazi u okviru poslovno-stambenog bloka.

Poslovno stambeni blok u okviru kompleksa takoĎe doprinosi ekonomskoj odrţivosti kroz izdavanje

prostora za trgovinske delatnosti, ali i smeštajnih kapaciteta namenjenih rezidency programima. Ovi

programi vezani su kako za filmski segment kompleksa, tako i za tehnološko proizvodni, primajući

inostrane studente koji svoje umetničke ili tehnološke projekte razvijaju u okviru centra. Komercijalni

sadrţaji koji se nalaze u okviru centra su usko vezani za kulturni milje i duh kompleksa.

SOCIJALNI ZNAČAJ

Uključivanje marginalizovanih socijalnih grupa odvija se u domenu sekundarne proizvodnje piva i u

radionicama koje su usmerene na ekološku proizvodnju i proces reciklaţe oštećenih krovnih greda i

meĎuspratne konstrukcije od kojih se prave klupe za otvorene prostore kompleksa.

Primer klupe preuzet sa http://www.trendhunter.com/trends/fence-bench

U kreiranju alternativnih sadrţaja u odreĎenim delovima kompleksa učestvuju direktno graĎanske

snage koje ostvaruju jedan nov tip kulturnog ţivota koji je izveden iz kulturnih potreba zajednice.

Socijalna vrednost kompleksa i grada se na taj način stvara vremenom kroz direktno uključivanje

civilnih inicijativa i nevladinih organizacija u odabiru programa festivala, izloţbi, in-situ projekata, kao i

direktnim uključivanjem graĎanja u prevenciji vandalizma i oštećenja kompleksa, očuvanja nasleĎa od

demoliranja i komercijalizacije, promociji kulturnih vrednosti, kontribuciji kulturniom diverzitetu,

informisanju i podršci industrijskog turizma, što povratno utiče na kreiranje imidţa mesta i Grada

Pančeva.4 Svi delovi kompleksa otvoreni su za dnevne sadrţaje, dok je velik deo namenjen i noćnim

sadrţajima, što omogućava konstantan ţivot kompleksa i programsku dinamiku.

Osim interaktivnih sadrţaja koji omogućavaju uključivanje populacije mlaĎeg i srednjeg doba,

kompleks je otvoren i atraktivan za posetioce svih starosnih kategorija. Od muzeja industrije i

tehnologije koji na zanimljiv način pribliţava nauku najmlaĎima, do programa koji se odvijaju u

zatvorenom i otvorenom prostoru pivnice, namenjenih starijim graĎanima, kao što su prepodnevne

partije šaha, preferansa, tombole i sl, do plesnih večeri po ugledu na nekadašnji društveni ţivot koji se

odvijao u okviru kompleksa.

4 Parametri su prilagoĎeni onima koje je navela Jasna Cizler u radu „The Role of Creative and Civil

Initiatives in Transforming Post-Industrial Landscapes: A Case Study of Industrial Heritage Re-Use in the Czech Republic“, Architecture and Civil Ingeneering, Vol 12, br. 3, 2014, str. 217.

OBRAZOVNI ASPEKT

Prezentacije Ďačkih radionica u okviru kompleksa se odvijaju u svim njegovim delovima u zavisnosti

od sadrţaja i njegovog obima, te se za tu svrhu mogu koristiti sala za projekcije, prostorije Muzeja

zajednice, ili otvoreni prostori tokom toplih i suvih dana. Edukacija obuhvata i oblasti koje nisu usko u

vezi sa radom pivare, poput ekoloških mera u industriji (kontola emisija, regulisanje otpadnih voda)

kako kroz voĎene ture kroz kompleks, tako i u vidu redionica o reciklaţi. Praksa je otvorena

studentima iz velikog broja disciplina i moţe se odvijati u studijima za film i fotografiju, u laboratoriji,

arhivima, radionicama – u čitavom kompleksu i u svim disciplinama zastupljenim u njemu, od zanata

do digitalne produkcije. Obrazovni aspekt fizičke strukture kompleksa najinteresantniji je arhitektama i

studentima arhitekture koji proučavaju industrijsko graditeljsko nasleĎe, te se prilikom revitalizacije

vodi računa o očuvanju što većeg broja originalnih struktura i arhitektonskih detalja. Prisustvo

institucije Zavoda za zaštitu spomenika kulture u kompleksu dodatno doprinosi ovom aspektu kroz

stručno voĎstvo kroz kompleks i nadzor nad daljim intervencijama. Upoznavanje posetilaca sa ţivotom

i delom ĐorĎa Vajferta se u kompleksu sprovodi i kroz njegovu Spomen sobu. Jedan od aspekata

moguće je ostvariti i kroz dizajn enterijera, tako što će se Vajfertov doprinos bankarstvu ilustrovati kroz

aplikaciju kovanog novca u podne površine.

Primer preuzet sa https://www.pinterest.com/pin/524247212845805483/

Centar piva je mesto za radoznale umove. Ovde se objašnjava kako se razvijala proizvodnja piva,

Vajfertov doprinos u rudarstvu koji je bio neophodan da bi se obezbedio energetski pogon za pivaru,

kako je Vajfert naručio pet telefonskih linija u vreme kada nijedna administracija u Srbiji nije bila

zainteresovana za otkup i korišćenje ovog izuma. Privreda, kutura i industrija se prepliću i meĎusobno

uslovljavaju u ovoj urbanoj mikro-celini, stvarajući jedinstveni kulturni kapital Grada Pančeva.

SADRŢAJI U KOMPLEKSU

Programske celine definisane konkursnim zadatkom dopunjene su pratećom, nezavisnom celinom

koja se odnosi na komercijalno-stambene sadrţaje koji opsluţuju ostale segmente kompleksa. Na taj

način sadrţaji u kompleksu su grupisani u sledeće celine:

1. CENTAR PIVARSTVA:

1.1 Muzej pivarstva

1.2 Proizvodnja piva

1.3 Pivnica

1.4 Spomen soba ĐorĎa Vajferta

1.5 Pivska akademija

1.6 Beer spa

2. CENTAR ZAJEDNICE

2.1 Muzej industrije i tehnologije

2.2 Muzej zajednice

2.3 Muzej filma

2.4 Muzejska medijateka

2.5 Zanatski centar

2.6 Co-working/design centar

2.7 Zavod za zaštitu spomenika kulture

2.8 Umetnički ateljei

2.9 Galerija ELEKTRIKA

3. FILMSKI GRAD

3.1 Kancelarije i arhiv Kinoteke

3.2 Lounge kinoteke

3.3 Noćni klub kinoteke

3.4 Filmski studio

3.5 Fotorafski studio

3.6 Bioskop

3.7 Agencija za filmsku produkciju

3.8 Kafe knjiţara

4. POSLOVNO-STAMBENI BLOK

4.1 Uprava kompleksa

4.2 Trgovačke delatnosti

4.3 Smeštaj

4.4 Restoran / kantina

4.5 Kafe

4.6 Biletarnica / Informacije / Noćni čuvar

UKUPNE POVRŠINE PROSTORA PREMA NAMENI:

br. namena površina (m2)

1. mokri čvor 186.93

2. komunikacija 1002.06

3. BEER SPA 162.74

4. MUZEJSKA MEDIJATEKA 66.82

5. Galerija ELEKTRIKA 364.44

6. KAFE 166.00

7. RESTORAN 228.73

8. SMEŠTAJ 350.55

9. TRGOVAČKE DELATNOSTI 291.63

10. TEHNIČKE PROSTORIJE 337.22

11. CO-WORKING IT/DESIGN CENTAR 164.91

12. SPOMEN SOBA Đ. VAJFERTA 135.11

13. PIVNICA 477.13

14. PROIZVODNJA PIVA 251.43

15. MUZEJ PIVARSTVA 776.08

16. PIVSKA AKADEMIJA 501.22

17. MUZEJ INDUSTRIJE I TEHNOLOGIJE, MUZEJ

ZAJEDNICE, MUZEJ FILMA

964.40

18. ZANATSKI CENTAR 503.15

19. NOĆNI KLUB 148.63

20. KINOTEKA 278.00

21. FILMSKI STUDIO 680,38

22. BIOSKOP / SALA ZA PROJEKCIJE 350.00

24. KANCELARIJSKI PROSTOR 810.83

25. ATELJEI 294.34

26. kafe KNJIŽARA 97.11

Σ=9589.84

OKVIRNA INVESTICIONA VREDNOST PROJEKTA

radovi m2 €/m2 ukupno

1. Rušenje objekata 120 50 6000

2. Uvođenje infrastrukture - geotermalno grejanje 9600 40 384000

Vodovod, kanalizacija i struja 9600 90 864000

3. Građevinski i zanatski radovi - rekonstrukcije 9400 600 5640000

4. Građevinski i zanatski radovi - novi objekat 200 1000 200000

5. Uređenje javne površine unutar kompleksa 1900 125 237500

UKUPNO: 7331500

STRATEGIJA RAZVOJA

Obzirom na veliku investicionu vrednost projekta, mogućnost fazne realizacije je od velikog značaja,

zbog toga se prilikom distribucije sadrţaja i programskih celina vodilo računa o kvalitetu opremljenosti

izgraĎenog fonda. Imajući u vidu i neophodnost spontanog razvoja kompleksa prema artikulisanim

okvirima, kojim bi se obezbedio autentičan odgovor na postojeće i nastupajuće potrebe, osnovni i

najvaţniji korak daljeg razvoja je saniranje oštećenih konstrukcija i infrastrukturno opremanje objekata.

Obzirom da je veći deo celine namenjene Centru pivarstva u najboljem fizičkom stanju, njena

adaptacija i stavljanje u funkciju bi bio logičan sledeći korak, a ostatak kompleksa bi se, do momenta

realizacije rekonstrukcije, trebao dovesti u stanje u kom moţe da se povremeno koristi za različite

manifestacije, performanse, ţurke i sl, što bi bio svojevrstan uvod društvene zajednice u kompleks već

na samom početku procesa njegove kompletne regeneracije. Na taj način bi populacija, pogotovo

mlaĎa, mogla prostor bolje da „oseti“ i doţivi u drugačijem svetlu od onog sa kojim ga poznaje.

U kompleksu je, izmeĎu ostalog, predviĎen najširi mogući dijapazon harmonično povezanih sadrţaja

kako bi se otvorilo što više mogućnosti za finansiranje njihovih realizacija, pri čemu bi se deo

stredstava odvajao za radove na rekonstrukciji kompleksa. Tako se ovim projektom stvaraju uslovi za

konkurisanje kod domaćih i inostranih fondova koji finansiraju i sufinansiraju projekte iz oblasti kulture,

nauke, obrazovanja, turizma, socijalne inkluzije i male privrede, kao i kod meĎunarodnih fondova koji

finansiraju programe i projekte koji za cilj imaju reaktivaciju graditeljskog fonda industrijskog nasleĎa.

Literatura i izvori

Cizler, Jasna, „Ponovna upotreba napuštenih industrijskih lokacija: mogućnost obnove industrijskog nasleĎa Pančeva“, AUZZ, 2011, 75-80. --, „The Role of Creative and Civil Initiatives in Transforming Post-Industrial Landscapes: A Case Study of Industrial Heritage Re-Use in the Czech Republic“, Architecture and Civil Ingeneering, Vol 12, br. 3, 2014, 207-219. Industrijsko nasleĎe – zaključci i preporuke, Beograd: Kulturklammer – Centar za kulturne interakcije, <http://www.kulturklammer.org/view/126>. Mamford, Luis, Kultura gradova, Novi Sad: Mediterran Publishing, 2010- Mitrović, Vladimir, Arhitektura XX veka u Vojvodini, Novi Sad: MSUV i Akademska knjiga, 2010.

FILMSKI STUDIO Najatraktivniji i najdominantniji objekat kompleksa, čije su kompletne međuspratne i krovne konstrukcije uništene u požaru koji ga je zahvatio 2005. godine, logično se, zbog raspoloživog gabarita, nametnuo kao okvir za smeštanje filmskih studija predviđenih konkursnim zadatkom. Imajući u vidu i ostale sadržaje za kojima postoji potreba u okviru kompleksa, ukazala se mogućnost da se različite delatnosti povežu, kako prostorno tako i koncepcijski. Predviđeni filmski studiji koji su smešteni u prizemlju objekta zahtevaju prateće sadržaje koji ih opslužuju, te se tako pored tehničkih prostorija i soba za pripremu i odmor umetnika podrumski nivo koristi za zanatske radionice u kojima se praave rekviziti za potrebe filma, prvenstveno scenografija i kostimi. Obzirom na velike gabarite scenografske opreme, ukazala se potreba za instaliranjem teretnog lifta kojim se povezuje nivo suterena sa nivoom prizemlja i kojim se gotovi delovi scenografije transportuju iz radionice direktno na samu scenu. U levom krilu su smeštene radionice za fine zanate za pravljenje kostima (krojač, obućar, itd). Obe radionice angažuju i zapošljavaju pančevačke zanatlije koji u ovom prostoru oživljavaju tradicionalne zanate, dajući im prostor i za provatnu produkciju u periodima kada nisu angažovani za potrebe filmske produkcije. Kako su smešteni u suterenu, njihove delatnosti obeležene su starim grbovima koji su istaknuti na dvorišnoj fasadi objekta na kojoj se nalazi i ulaz. Na nivou prizemlja obezbeđen je prostor za minimum dva filmska studija, a pregrađivanjem je moguće ostvariti i veći broj. Vertikalna komunikacija među etažama ostvaruje se u kuli putem stepeništa i novog, putničkog lifta, dok se horizontalna komunikacija između tehničkih prostorija, kancelarija i soba za odmor umetnika ostvaruje preko galerije sa koje može da se posmatra i snimanje. Na nivou potkrovlja nalaze se ateljei za digitalnu produkciju, a sa III sprata kule se, novim pešačkim mostom, dolazi do Muzeja filma koji se nalazi u okviru Centra zajednice. Kako je u uslovima i merama tehničke zaštite zahtevano, objektu je vraćen originalan spolješnji izgled malterisanjem i farbanjem fasade i izgradnjom identične krovne konstrukcije i pokrivača. Boja objekta je bela, po uzoru na nekadašnju, a drveni brisoleji na uličnoj fasadi su restaurirani. Spoljašnji zidovi su sanirani a novu međuspratnu komstrukciju nose čelični I profili, dok su zidne pregrade unutar objekta od gips kartonskih ploča. Nova čelična konstrukcija iskorišćena je i kao nosač za velike staklene panele kojima je obložena unutrašnjost dvorišnih zidova. Na ovaj način očuvan je još jedan istorijski sloj objekta, ostvaren uvid u njegov originalan konstruktivni sklop i uspostavljen jasan kontrast između starog i novog.

NOVI OBJEKAT Kafe-knjižare i Agencije za filmsku produkciju na mestu stare radionice Novi objekat u okviru kompleksa predviđen je na mestu zgrade stare radionice koja je potpuno oštećena, a usled nedostatka arhitektonskih i istorijskih vrednosti nije predviđena za čuvanje. Kako se nalazi na samom ulazu u kompleks, njegov položaj iziskuje simboličnu ulogu koja će naglasiti novi život kompleksa. Pri projektovanju novog objekta, zadržana je, stoga, jednostavna arhitektura pravougaonog horizontalnog gabarita sa dvovodnim krovom i otvorima na fasadi neujednačenog ritma i dimenzija, a savremenim materijalima (čelična konstrukcija i opna od matiranog, belog stakla koja zatvara zidove i krov) naglašena je materijalna regeneracija celine. Kao ključ likovne kompozicije korišćen je NEGATIV izgleda starog objekta, ostvaren reverzijom transparentnih i netransparentnih materijala. Dnevno i noćno osvetljenje prolazi kroz zidove dok su otvori zatamnjeni perforiranim limenim panelima, te tako "obrnut", novi objekat simbolizuje negativ ruševine, život umesto smrti i svetlu budućnost novog kompleksa naspram mraka u kom propada. Kako je sadržajno vezan za Filmski grad, takođe diretktno asocira i na filmski i fotografski negativ, koji pripada domenu tradicionalne tehnike koja se u okviru Filmskog centra izučava. U prizemlju se nalazi kafe sa knjižarom sa specijalizovanim izdanjima o filmu, a u potkrovlju, koje je ovom prilikom iskorišćeno, agencije za filmsku produkciju.