Uputstvo Za Izradu Elaborata 04a (C.5 - C.5.7.4)

7/29/2019 Uputstvo Za Izradu Elaborata 04a (C.5 - C.5.7.4)

1/6

MKZ 06/07

24

C.5 37SpregoviC.5.1 38Poduni krovni spregC.5.1.1 Analiza optereenja i presene sile

C.5.1.2 Dimenzionsanje dijagonala i vertikala sprega(primer 36 moe da poslui kao kompletan vodi za dimenzionisanje elemenata podunogkrovnog sprega)

C.5.1.3 37AKontrola ronjae kada "radi" i kao pojas podunog krovnog sprega

Za samu meuronjau, koja je dimenzionisana (usvojen presek, provereni naponi, stabilnost i

deformacija) za I sluaj optereenja (gkp+ gsi+ gkr+ s) ve i sam rad u okviru podunog krovnog sprega

predstavlja dopunsko dejstvo (II sluaj optereenja). Osim toga, poduni krovni spreg "radi"

(optereen je) samo pri dejstvu vetra sile koje su dobijene kao merodavne odnose se na uticaje

37 Primena postupka "uticajnih povrina" pri analizi optereenja za spregove je, takoe, mogua ali u ovom konkretnom

primeru daje prevelike razlike (zbog odnosa raspona kod fasadnih stubova) pa e se u analizi optereenja za spregove uzetistvarne reakcije elemenata koji se na spregove oslanjaju. Uobiajena je praksa da su SVE dijagonale pojedinanog spregaisti profil kao i SVE vertikale. Zato nije potrebno raunati sile u svim tapovima spregova ve samo u "merodavnim". Isto

tako, najee, nije potrebno analizirati "alternativno" dejstvo vetra (pritisak i sisanje) ba zbog prakse da se preseci tapovaispune usvajaju konstantnim za tehnike i praktine primene dovoljno je tano merodavne uticaje smatrati

"alternativnim" (presene sile od maksimalnog, najee pritiskijueg, vetra tretirati sa "+" i "-" predznakom kao pritisaki kao zatezanje).38 Usvajamo pretpostavku da je poduni krovni spreg statikog sistema proste grede raspona l (od glavnog vezaa doglavnog vezaa). Kao takav on, kao jedino optereenje, prima gornje reakcije fasadnog stuba u podunom zidu - Rfsp,g.

Pojasevi sprega su ronjae. U Zbirci ovu poziciju obrauje zadatak br. 36.37AOva kontrola moe da se uradi I detaljnije ali, najee, nije potrebno (pri ovde prikazanoj konfiguraciji sprega, na

primer, prva ronjaa predstavlja "nulti" tap) "globalni" dokaz se satoji u tome da se dokae da najoptereenija

meuronjaa moe da primi najveu silu pritiska u pojasevima podunog krovnog sprega.


2/6

MKZ 06/07

25

spoljnjeg vetra na elo uveane za dejstvo unutranjeg siueg dejstva (koeficijent oblika C= Ce+Ci =

0,9+0,2 = 1,1) kada postoji ova kombinacija dejstva vetra javlja se i siue (odiue) rezultujue

dejstvo vetra na krov koje rastereuje krov (videti skice na strani 3) u odnosu na uticaje koji su bili

merodavni za dimenzionisanje (koeficijent oblika "rastereujueg" vetra na krov je C = Ce Ci = -0,6

+ 0,2 = -0,4)37BDokaz se, prema tome, svodi na dokaz rojae prema JUS U.E7.096 za Mx,red, My i Omax

pri emu je (aproksimativno, ali ovde dovoljno tano i na strani sigurnosti):

Mx,red kredMx Ranije ve sraunati uticaji redukovani koeficijentom kred koji je jednak odnosu"novog" i "starog" optereenja, odnosno u ovom sluaju,

kred = (gkp+gsi+gkr+s-0,4 qg,T,z)/(gkp+gsi+gkr+s)

My - Ranije ve sraunati uticaji savijanja u ravni krova (vetar koji je upravan na krovnu

ravan ne menja ove uticaje

Omax - maksimalna sila pritiska u pojasu podunog krovnog sprega

lix = 800 cm duina izvijanja oko "jae" ose

liy= 400 cm duina izvijanja oko "slabije" ose (rastojanje izmeu zatega)

(u izrazima iz standarda JUS U.E7.096 koeficijent u=sD/sv = 1,0 za sluajeve kada postoji savijanjeoko obe glavne ose inercije ne uzima se u obzir bono izvijanje nosaa)

C.5.2 39Popreni krovni spregC.5.2.1 Analiza optereenja i presene sile

C.5.2.2 Dimenzionisanje dijagonala i, u ovom sluaju donjeg (U) pojasa sprega(U zbirci nema eksplicitnog primera za dimenzionisanje ovog sprega, meutim, sve to vai

za poduni krovni spreg u primeru 36 vai i za popreni krovni spreg praktino je krajnja

dijagonala poprenog krovnog sprega istovremeno i krajnja dijagonala podunog krovnog

sprega pa princip konstruisanja i dimenzionisanja mora biti isti. to se unutranjeg pojasa

sprega U na skici tie on je u ovom primeru poseban element koji je formiran umesto

zatege koja bi trebalo da bude na tom mestu i mora biti krut sposoban i za prijem sila

37BNamera je da se pokae (i obrazloi) nain razmiljanja (rezonovanja) a stvarne situacije mogu biti prilino drugaije od

ovde prikazane pa ih treba reavati od sluaja do sluaja.39

Popreni krovni spreg je prosta greda raspona jednakog irini hale B. Jedan pojas je veza glavnog nosaa u kalkanu adrugi pojas je kruta zatega izmeu rigli prvog i drugog glavnog vezaa. Vertikale sprega su ronjae. Ovaj spreg primagornje reakcije fasadnog stuba u kalaknskom zidu (zanemarujemo razliite duine stubova sve usvajamo kao srednji,najoptereeniji to je na strani sigurnosti i numeriki prihvatljivo za tehnike primene. U Zbirci nije eksplicitno obraen

ali je potpuno analogan spregu za vetar do kalkana (sa odgovarajuim reakcijama fasadnih stubova) koji je obraen uprimeru br.37.). Treba uoiti polovinu reakcije stuba u uglovima kalkana. Ovo je neophodno kako bi reakcija poprenogkrovnog sprega (koju kasnije prenosimo dalje) sadravala i taj deo uticaja od vetra (ova sila nema uticaja na sile u

tapovima sprega ve samo na njegove reakcije).


3/6

MKZ 06/07

26

pritiska za razliku od zatege koja je konstruisana samo za prijem sila zatezanja. U optem

sluaju, u zavisnosti od dispozicionog reenja, ovaj pojasa moe biti i rigla prvog glavnog

poprenog nosaa do kalkana u kom sluaju se ne radi dimenzionisanje nego samo provera

istog na dodatne uticaje usled rada u sastavu sprega najee samo formalna jer su ovo

elementi kod kojih je za oekivati da su dodatne sile od rada u sastavu sprega zanemarljive.)

C.5.2.3 Kontrola ronjaa kao vertikala sprega(moe se primeniti analogija sa optereenjima i uticajima kao u taki 5.1.3)C.5.2.4 Kontrola poklapae odnosno rigle glavnog poprenog rama (u zavisnosti od kalakana) kao

gornjeg (O) pojasa sprega

(moe se primeniti analogija sa optereenjima i uticajima kao u taki 5.1.3).

C.5.3 40Horizontalni spreg do kalkanaC.5.3.1 Analiza optereenja i presene sile

C.5.3.2 Dimenzionisanje(U zbirci postoji primer br.37 koji tretira fasadnu riglu, fasadni stub i reetkasti horizontalni

spreg za vetar do kalkana koji moe posluiti kao vodi pri dimenzionisanju. Za sluaj da je

dispozicijom usvojen sprega u vidu punog limenog nosaa moe se primeniti analogija sa

primerom 35 koji tretira takav spreg ali u sluaju sprega za bone udare)

C.5.4 41Vertikalni spreg u podunom ziduC.5.4.1 Analiza optereenja i presene sile

40Poptpuno analogno sa prethodnom napomenom osim to se nanose reakcije meuoslonca fasadnog stuba u kalkanu

videti primer br. 37 u Zbirci. Ovde se pretpostavlja horizontalni nosa staza od rebrastog lima kao u primeru br. 35.41 Vertikalni spreg u podunom zidu je u statikom smislu konzolni reetkasti stub visine h=9,0m koji prima i prenosi na

temelje reakcije od poprenog krovnog sprega na koti +9,00 i sprega za vetar do kalkana na koti +6,00 m. Jedan pojassprega je stub kalkanskog glavnog nosaa a drugi je fasadni stub u podunom zidu. Horizontalni tapovi sprega mogu bitifasadne rigle u podunom zidu (ako izdravaju presene sile i ako se dispoziciono poklapaju sa vorovima vertikalnog

sprega u podunom zidu) ali mogu biti i nezavisni tapovi.


4/6

MKZ 06/07

27

C.5.4.2 Dimenzionisanje dijagonala (eventualno i horizontala) sprega(U zbirci ne postoji odgovarajui primer za dimenzionisanje i konstrukcijsko oblikovanje

ovog sprega ali samo dimenzionisanje se svodi na elementaran sluaj aksijalno optereenog

tapa. Kod konstrukcijskog oblikovanja je, obino, od znaaja uspostavljanje ravni sprega koji

se moe postaviti, u ovom sluaju, u osi sekundarnog stuba u podunom zidu, ali i u ravnima

spoljne odnosno unutranje noice istog stuba to zavisi i od toga da li se formiraju posbne

horizontale ili se za horizontale koriste postojee fasadne rigle. Univerzalno pravilo, uprincipu, ne postoji. Kod dispozicije kao u ovom primeru logino mesto je ravan unutranjenoice stuba jer je to i ravan spoljnjeg pojasa sprega za bone udare preko koga se prenosi

najvei uticaj na ovaj spreg reakcija horizontalnog sprega za vetar do kalkana).

C.5.4.3 Kontrola fasadnih rigli kao horizontala sprega (ako nema zasebnih horizontala)(moe se primeniti analogija sa optereenjima i uticajima kao u taki 5.1.3)

C.5.4.4 Kontrola ugaonih kalkanskih stubova, stubova glavnog poprenog nosaa ( zavisnosti od tipakalkana) i fasadnih stubova u podunom zidu kao pojaseva vertikalnih spregova u podunim

zidovima

(Moe se primeniti analogija sa optereenjima i uticajima kao u taki 5.1.3 za oekivati je

da su u ovom konkretnom sluaju, uglavnom zbog postojanja krana, dodatni uticaji u

ugaonom stubu u kalkanu zanemarljivi ali to ne mora biti sluaj sa fasadnim stubom ipodunom zidu. Moe se pojaviti i sluaj da se ovaj spreg prostire kroz celo polje, kada nema

sekundarnih stubova u podunom zidi, pa se onda sve ovo odnosi i na stub prvog glavnog

vezaa do kalkana.)

C.5.5 42Spreg za prijem bonih udara od mostne dizaliceC.5.5.1 Analiza optereenja

C.5.5.2

Dimenzionisanje(primer 35 u zbirci je ugledni primer za dimenzionisanje ovakvog sistem punog limenog

nosaa - sprega za bone udare, dok se u primeru 34 moe nai vodi za dimenzionisanje

sluaja sa reetkastim spregom za bone udare)

42 Spreg za prijem sila bonog udara prima i reakciju meuoslonca fasadnog stuba u podunom zidu. Analogan sluaj je u

potpunosti obraen u Zbirci primer br. 35. Pri analizi optereenja je dovoljno tano i tehniki prihvatljivo smatrati damerodavne reakcije fasadnog stuba i sile bonih udara deluju u istom smeru (Tano je da maksimalne reakcije fasadnogstuba koje su sraunate - deluju "spolja ka unutra" a merodavne sile od bonih udara, uvek, od "unutra ka spolja") U

sutini je mogue odrediti i reakcije za siue dejstvo vetra, koje su neto manje, a deluju "iznutra ka spolja".


5/6

MKZ 06/07

28

C.5.6 43Spreg za prijem sila koenja mostne dizaliceC.5.6.1 Analiza optereenja i presene sile

C.5.6.2 Dimenzionisanje dijagonala sprega(Nema odgovarajueg primera u zbirci ali se sluaj, u ovom konkretnom primeru, svodi na

elementaran sluaj zategnutog tapa pri emu treba imati u vidu i ogranienje vitkosti)

C.5.6.3 44Kontrola glavnih stubova kao pojaseva sprega(Ovde je najee za oekivati da su dodatni uticaji zanemarljivi. Meutim, jedna od vanihodluka kod ovog sprega je usvajanje ravni samog sprega. On, u ovoj konkretnoj dispozicji,

moe biti u kosoj ravni koja spaja ravan nosaa dizalice u nivou donje ivice sa, recimo,unutranjom ivicom glavnog stuba u nivou stope stuba. U tom sluaju imamo dodatne uticaje

u nosau dizalice ali i na vrhu konzole glavnog stuba to izaziva i dadatne uticaje od savijanja

u samom glavnom stubu pored oigledne dodatne normalne sile. Moe se, meutim, ravan

sprega postaviti i u ravni spoljnjeg pojasa sprega za bone udare, koji je obino blizu ose

glavnog stuba, u kom sluaju sam spreg za bone udare mora primiti i preneti ekscentrinost

unoenja sile koenja u spreg za koenje a to, istovremeno, proizvodi spreg horizontalnih sila

na glavne stubove u visini sprega za bone udare, videti sliku II-144 u udbeniku, pa savijanje

glavnog stuba usled ovih sila treba superponirati sa ostalim uticajima u glavnom stubu -

ukljuuju

i i normalnu silu usled rada u sastavu sprega za ko

enje)C.5.6.4 45Kontrola nosaa dizalice odnosno pojasa sprega za bone udare kao horizontale sprega

(za oekivati je da su uticaji u nosau zanemarljivi ali ne i u pojasu sprega za bone udare)

43Spreg se postavlja u srednjem ili polju do sredine hale i to od od nivoa nosaa dizalice do temelja. Nekada, kada nema

formiranog vertikalnog sprega u podunom zidu, spreg za bone udare vri i njegovu funkciju. U ovom primeru to nije

sluaj. Usvaja se spreg od ukrtenih "alternativnih" dijagonala (to znai da se u proraun uzima samo zategnuta dijagonala za jedan smer sila jedna a za drugi smer druga ovo je realno mogue jer kada su vitkosti tapova velike pritisnutadijagonala ne uspeva da se "aktivira" pa celokupnu silu prima zategnuta dijagonala.44

Ovo je, osim u nekim izuzetnim sluajevima, isto akademska stvar (principa radi trebalo bi komentarisati svakusituaciju u kojoj pojedini elementi konstrukcije imaju viestruku ulogu). Stub je, naime, obino toliko jak presek daprirataj napona od rada u sastavu sprega iznosi manje od jednog procenta. U ovom sluaju, to e se videti tek po

dimenzionisanju glavnog stuba, dodatak od 16,0 kN na ukupnu silu u stubu koja, na mestu ispod konzole za kransku stazu,iznosi skoro 400 kN uz momenat od oko 460 kNm i HEA900 kao usvojen profil za stub pravi prirataj napona od

Ds = 16,0/320,5= 0,05 kN/cm2to ini oko 0,3% od doputenog napona i nakon ovako sprovedene analitike potpuno jejasno da nije potrebno uputati se u neke detaljnije dokaze.45 Skoro sve to vai za taku C.5.6.3. moe se rei i ovde (s tim to kranski nisa nije ni predvien za dimenzionsianje u

ovom elaboratu)


6/6

MKZ 06/07

29

C.5.7 42AVertikalni spreg u kalkanuC.5.7.1 Analiza optereenja i proraun presenih sila

"uticajne" povrine (dejstva sa indirektne uticajne povrine se prenose preko reakcija

podunog krovnog sprega i sprega za bone udare dok dejstva sa direktne uticajne povrine

optereuju spreg nesposredno)

rekapitulacija uticaja: "stvarni" alternativno

C.5.7.2 Dimenzionsianje dijagonala sprega(U zbirci nema odgovarajueg primera ali skoro sve to je navedeno u taki 5.4.2 vai i ovde s

tim da je spoljnji pojas sprega za bone udare sada spoljnji pojas sprega za vetar do kalkana)

C.5.7.3 Kontrola kalkanskih stubova pri radu u sastavu sprega(Vai analogija sa takom 5.4.4)

C.5.7.4 Kontrola fasadnih rigli kalkanskog zida pri radu u sastavu sprega (ako nisu predvienezasebne horizontale sprega).

(vai analogija sa takom 5.4.3)

42AVertikalni spreg u kalkanu je OBAVEZAN DEO HALA KOJE NISU PREDVIENE ZA PRODUENJE (imaju

zasebnu noseu konstrukciju kalkana) i HALA SA "PENDEL" STUBOVIMA (obe situacije su dolazile na ispitima i,pokazalo se, pretstavljaju relativno teak problem za studente - moda i zato to nema uglednog primera). Ovde se daje

kratko pojanjenje "rada" ovog sprega za sluaj hale u ovom primeru.Trebalo bi da je jasno da ovaj spreg "nosi" horizontalne uticaje u poprenom pravcu u ovom sluaju to su, kao posrednaoptereenja, reakcija (jedna-krajnja) sprega za bone udare i reakcija (jedna-krajnja) podunog krovnog sprega ali prima i,

kao neposredno optereenje, DIREKTNE UTICAJE OD POPRENOG VETRA NA STUB U UGLU (ovaj deo uticajavetra videti uticajnu povrinu nije "obuhvaen" reakcijama sprega za bone udare i podunog krovnog sprega jer to

NISU delovi fasade sa kojih se vetar "prenosi" na sekundarni stub u podunom zidu a koji je, opet, horizontalno oslonjenna spreg za bone udare i poduni krovni spreg).Ako se malo vie "udubi" u problematiku moe se konstatovati i da je ekvivalent (dovoljno taan sa stanovitasraunavanja merodavnih uticaja) prethodno pomenutog "direktnog" dejstva jednak 50% vrednosti horizontalnih reakcija

sekundarnog , fasadnog, stuba u podunom zidu (videti skicu) jer je to slina situacija - samo sa "prepolovljenom"uticajnom povrinom (nije potpuno isto, jer je ugaoni stub oslonjen u tri take vora vertikalnog sprega a fasadni stub upodunom zidu u dve ali ova aproksimacija daje dovoljno tane rezultate u ovom sluaju (sluaj gde se trai maksimalni

uticaj u jednakim dijagonalama, pojasevima i horizontalama sprega sa ekvidistantnim vorovima).

Documents

Uputstvo Za Izradu Elaborata 04a (C.5 - C.5.7.4)