1.Pojam i vrste poslova upravePoslovi uprave čine njenu delatnost,predmet njenog rada i razlog njenog postojanja.Upravom je na opšti način

određena uloga državne upravei propisano je da se poslovi državne uprave određuju zakonom.Utvrđeno je sedam grupa poslova državne uprave:učestvovanje u oblikovanju politike Vlade,praćenje stanja,izvršavanje zakona ,drugih propisa I opštih akata,razvojni poslovi,inspekcijski nadzor,staranje o javnim službama I ostali stručni poslovi.Ministarstva mogu obavljati pojedine poslove,a neke dva ili sva tri oblika organa državne uprave.Uprava teritorijalnih jedinica ne učestvuje u oblikovanju politike vlade,ona izvršava zakone I druge republičke propise samo kada je to povereno pokrajini,opštini I gradu,takođe izvršava propise I opšte akte pokrajine.Poslovi uprave obuhvataju sve poslove koji su dodeljeni upravi da ih obavlja.Poslovi uprave se dele na upravne I neupravne poslove.Upravnim poslovima se vrši upravna vlast I oni su autoritativne prirode I po tome su autoritativni poslovi.Upravni poslovi se mogu podeliti na izvršne I nadzorne poslove,a neupravni se označavaju kao kreativno –politički poslovi.

2. Izvršni posloviIzvršni poslovi čine najvažniju grupu poslova uprave I to su poslovi izvršavanja zakona,drugih propisa I opštih

akata.Glavna delatnost uprave se sastoji u donošenju pojedinačnih upravnih akata prilikom rešavanja u upravnim stvarima I preduzimanju upravnih radnji.Uprava izvršava zakone,propise I opšte akte .Izvršni poslovi uprave obuhvataju donošenje propisa,vođenje javnih evidencija,izdavanje javnih isprava,rešavanje u upravnim stvarima,preduzimanje upravnih radnji.Donošenje propisa se sastoji od uređivanja određenih društvenih odnosa u opštim pravnim aktima koje uprava donosi na osnovu ovlašćenja iz zakona .Ti propisi se donose radi izvršavanja zakona.Najvažniji posao uprave je rešavanje u upravnim stvarima koji se sastoji od donošenja upravnih akta kojima se odlučuje o pravima ,obavezama I pravnim interesima građana,pravnih lica .Uprava resava o žalbama I vanrednim pravnim sredstvima koje stranke I druga ovlašćena lica ulože protiv upravnih akata.Vađenje javnih evidencija sastoji se od ustrojavanja zbirki podataka propisanih zakonom I stvarima o njihovom održavanju ,korišćenju I zaštiti.Pojmom ličnog stanja ili ličnog statusa podrazumevamo bitne oznake fizičkog lica pomoću kojih se ono razlikuje od drugih lica.To su lično ime ,državljanstvo porodično stanje,poslovna sposobnost,prebivalište I boravište.Osnovne evidencije o ličnom status građana nalaze se u matičnim knjigama I njih void opštinska I gradska uprava preko ovlašćenih radnika-matičara.

3. Nadzorni posloviNadzorni poslovi predstavljaju onu vrštu delatnosti uprave u kojoj se ona pojavljuje kao naosilac ovlašćenja da

nadzire rad drugih subjekata I da preduzima određene mere kako bi njihov rad vratila u granice zakona.U grupu nadzornig poslova spadaju sledeći oblici nadzora:inspekcijski nadzor,nadzor nad propisima imalaca javnih ovlašćenja,nadzor nad propisima i izvršavanjem propisa teritorijalnih jedinica i stranje o javnim službama.Inspekcijski nadzor se sastoji u ispitivanju načina sprovođenja zakona i drugih propisa od strane fizičkih i pravnih lica.Organi državne uprave obavljaju poslove inspekcijskog nadzora.Inspekcijske poslove obavljaju inspektori kao službenici sa naročitim ovlašćenjima i odgovornostima. Inspektor je ovlašćen da poziva i saslušava odgovorna i zainteresovana lica ,da uzima uzorke robe radi analize,da vrši pregled prostorija,objekata,uređaja,robe,dokumentacije.Zapisnik sastavlja o rezulatatima izvršenog pregleda i naloženim merama.On je ovlašćen da naredi otklanjanje nepravilnosti i da izesti nadležne organe o utvrđenim nedostacima.Takođe ima prave na izricanje novčane kazne za učinjeni prekršaj.O navčanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se označava koji je prekršaj učinjen i kolika je novčana kazna izrečena i naplaćena.

1

4. Sredstva za rad upravePod sredstvima za rad uprave podrazumevamo novčana sredstva koja se organima uprave obezbeđuju kroz

system finansiranja njihovog rada.Organi uprave koriste za ostvarenje svojih funkcija različitu opremu,službene zgrade,prostorije I druge pokretne I nepokretne stvari.Rad organa uprave finansira se navčanim sredstvima budžeta,na osnovu finansijskog plana koji organi uprave sastavljaju za svaku godinu.Dodeljenim sredstvima raspolaže funkcioner organa uprave.Novčana sredstva za rad uprave I dobra koja ona koristi nalaze se u javnoj svojini I čine upravnu imaovinu.Uprava koristi I fiskalnu imovinu u javnoj svojini.Na upravi leži veliki broj obaveza čijim izvršavanjem ona ostvaruje funkciju staranja o sredstvima u javnoj svojini.Osnovni način pribavljanja dobara koja su potrebna za ostvarivanje funkcija uprave I javnih službi predstavlja postupak javnih nabavki.Predmet javnih nabavki su dobra,usluge I ustupanje izvođenja radova.Pod dobrima se podrazumevaju pokretne I nepokretne stvari ,proizvodi I oprema,sirovine.Radovi obuhvataju izvođenje građevinskih I drugih radova.Usluge obuhvataju brojne uslužne aktivnosti.Moguće je I prinudno pribaljanje određenih dobara I usluga za potrebe ostvarivanja funkcija uprave I javnih službi.Ekspoprijacijom se obezbeđuje prinudni prelaz nepokretnosti iz private u javnu svojinu,sa sicljem opšte koristi uz nadoknadu.Nacionalizacija predstavlja vanrednu meru kojom država stiče svojinu nad čitavom kategorijom određenih dobara,tako što ih zakonom izuzima iz private svojine I prenosi u državnu.Konfiskacija je oduzimanje imovine bez naknade I njen prenos u državnu svojinu.Arondacija je oduzimanje zemljišta u privatnoj svojini I njegovo pripajanje u državnu svojinu,uz davanje naknade u drugom zemljištu ili novcu.

5. Pojam i vrste akata upraveAkti uprave su pravni I materijalni akti kojima ona izvršava upravne poslove iz okvira svoje funkcije.Akti koji

sadržeizjave volje sa neposrednim pravnim dejstvima predstavljaju pravne upravne akte.U zavisnosti od toga da li sadrže opšte ili konkretne pravne norme dele se na opšte I pojedinačne.Opšti pravni akti uprave nazivaju se upravni propisi ili normativni akti.Pojedinačni pravni akti uprave dele se na upravne akte I upravne ugovore.Upravni akti su akti vlasti,a upravni ugovori su akti poslovanja.Materijalni akti uprave su materijalne operacije I radnje koje su bez sopstvenog pravnog dejstva,jer se njima direkrno ne unose promene u pravni poredak.Eksternu upravni akti su oni akti koji izazivaju dejstvo izvan uprave,kojima uprava deluje na građanje I druge subjekte izvan uprave.Interni akti su oni čije je dojstvo ograničeno na upravu I koji deluju samo unutar upravne strukture.

6. Pojam i obeležja upravnog aktaUpravni akt je pojedinačni pravni akt kojim se vrši upravna vlast.On je akt vlasti,donosi se od strane vlasti kao

rezultat rešavanja upravne stvari.Njegova svrha je da se dispozicije opštih pravnih normi primene na konkretne slučajeve.Obeležja upravnog akta su :konkretnost,spoljašnje dejstvo,donošenje u upravnoj stvari i donosilac.Konkretnost upravnog akta zanači da se njime urađuje jedna određena konkretna situacija putem pojedinačne pravne norme.Autoritativnost upravnog akta podrazumeva da se njime nameće pravilo ponašanja subjekata na koje se odnosi.Upravni akt je akt vlasti i njegova obaveznost je neupitna dok se on ne izmeni.Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u u sposobnosti proizvođenja promena u pravnim odnosima.Izvršivost podrazumeva mogućnost prinudnog sprovođenja obaveza koje su njime utvrđene.Zasnovanost upravnog akta na zakonu podrazumeva da se upravni akt donosi na osnovu zakona i ima zakonom određenu formu i sadržaj,anjegova zakonitost može da se ocenjuje pred sudom.Donosilac ima za cilj da naglasi da upravne akte mogu doneti subjekti koji su ovlašćeni da vrše upravu.Spoljašnje dejstvo znači da se upravni akti donose sa ciljem delovanja na subjekte izvan uprave.Donošenje u upravnim stvarima znači da se upravni akti mogu donositi samo u onim stvarima koje su upravne.

2

7. Vrste upravnih akataPostoji devet vrsta upravnih akata.pozitivni I negativni-pozitivnima se vrše promene u pravnim odnosima ,a

negativnima se odbija vršenje takvih promena.Postoje dve vrste negativnih upravnih akata izričiti-odbijajući I prećutni –pretpostavljeni.Konstitutivni I deklarativni upravni akti.Konstitutivnim se stvara,menja ili ukida pravni odnos I oni deluju od momenta donošenja,dok se deklarativnim utvrđuje da takav odnos već postoji I oni deluju od momenta nastanka pravnog odnosa koji se njima utvrđuje.Konstitutivni se dele na ovlašćujuće-favorabilne,obavezujuće-onerozni I mešovite.Deklarativni se dele u podvrste kao što je podela na one kojima se utvrđuje postojanje pravnog odnosa I na one kojima se utvrđuje postojanje određene činjenice od značaja za pravni odnos.Pravno vezani I diskrecioni upravni akti.Sadržina ppravno vezanog akta je određena zakonom,pa za datu situaciju postoji samo jedna zakonom određena solucija.Pri donošenju diskrecionog upravnog akta upravi na raspolaganju stoje dve opcije ona na osnovu slobodne ocene bira onu opciju koja je za konkretni slučaj najbolja.Individualni I generalni upravni akti.Individualni upravni akti su pravila I lica na koja se oni odnose I tačno su određena.Generalni upravni akt se odnosi na određena lica ali ona nisu imenovana u aktu.Jednostrani I složeni upravni akti-kada u donošenju upravnog akta učestvuje samo jedan organ uprave imamo jednostavan upravni akt,a kada učestvuje vise od jednog organa uprave onda je to složen ili zbirni upravni akt.Upravni akti doneti po službenoj dužnosti I povodom zahteva stranke-podela je izvršena prema inicijatoru postupka u kom se donosi akt.Upravni akti sa ograničenim I neograničenim trajanjem-Postoje akti kojima se pravni odnos uređuje na neodređeno vreme i oni sa neograničenim trajanjem.Strogo formalin I ublaženo formalizovani upravni akti-svi akti moraju imati određenu formu.Rešenja I zaključci-Rešenjem se odlučuje o upravnoj stavari,a zaključcima o procesnim I drugim sporednim pitanjima u upravnom postupku.

8. Pravna dejstva upravnih akataUpravni akti mogu neposredno da proizvode promene u pravnim odnoima I da imaju obeležja autoritativnosti I

izvršivosti.Stranke se moraju ponašati u skladu sa sadržinom upravnog akta koji im nameće neku obavezu.Upravni akt obavzuje I njegovog donosioca,I on je dužan da se stara o sprovođenju obaveze iz upravnog akta.Upravni aktii neposredno obavezuju stranke I donosioca akta kao I treća lica.Upravni akti proizvode pravna dejstva od momenta izdavanja I dostavljanja strankama.Dejstvo upravnog akta za donosioca otpočinje od momenta izlaska akta iz njegovog poseda I upućivanja strankama.Za strankau obaveznost upravnog akta nastupa od trenutka kada je odn dostavljen.Dejstvo upravnog akta se završava istekom vremenskog perioda na kji su izdati ili ispunjenjem jednokratnog činjenja,nastupanjem raskidnog uslova ili roka,smrću adresata ako se radi o aktima vezanim za lična prava I obaveze,propašću stvari ako se radi o aktima koji su vezani za stvari,odricanjem od ovlašćenja,donošenjem drugog akta u istoj stvari koji je suprotan ili kojim se raniji akt poništava ili ukida,neposredno na osnovu zakona.

9. Dodaci upravnom aktuUpravni akt može sadržati I određene dodatke koji utiču na njgova pravna dejstva ili nameću dopunske obaveze

za stranku ili omogućuju njegovo opozivanje.Ako je zakonom to predviđeno takvi dodaci se unose u upravni akt ,kao posebne klauzule.Postoje četiri dodatka-uslov,rok,nalog I pridržaj opoziva.Uslov predstavlja buduću neizvesnu činjenicu ili okolnost od čijeg nastupanja zavisi pravno dejstvo upravnog akta.Ako se početak dejstva upravnog akta vezuje za nastupanje njekog uslova onda je to odložni uslov.Kada je prestanak dejstva akta vezan za nastupanje nekog uslova onda je to raskidni uslov.Rok je određeni vremenski period pre čijeg protoka upravni akt ne može početi da deluje ili čijim se nastupanjem završavaju dejstva upravnog akta.Nalog je dodatak upravnom aktu kojim se strankama nalaže da izvrše određenu radnju ili da se uzdrže od određenog činjenja.Pridržaj opoziva jeste dodatak upravnom aktu kojim donosilac tog akta zadržava pravo da akt aksnije opozove ,da ga stavi van snage.

3

10. Pravnosnažnost, konačnost i izvršnost upravnog aktaPravosnažnost znači načelnu nepromenljivost upravnog akra,konačnost označava kraj upravnog rešavanja o

jednoj upravnoj stvari,izvršnost znači mogućnost sprovođenja upravnog akta u život.Prvostepeni organ donosi upravni akt koji nazivamo prvostepenim upravnim aktom I protiv njega se može izjaviti zalba.O žalbi odlučuje drugostepeni organ uprave.Pravosnnažnost upravnog akta zanči da se on ne može menjati voljom stanaka ili uprave pa pravni odnos koji je njime stvore ostaje nepromenljiv.Postoje odstupanja koja se tiču pravnosnažnosti-pravo zakonaodavca da novim zakonom drugačije uredi neku oblast I okonča dejstva pravnosnažnih upravnih akata koji su izdati ranijim zakonom.Kao I odstupanje od načela pravnosnažnosti u korist načela zakonitosti.Pravnosnažnost upravnih akata nastupa posle sudske provere zakonitosti upravnog akta u upravnom sporu ili gubitka mogućnosti za takvu proveru .Pravnosnažan je onaj akt protiv koga se ne može uložiti zalba u upravnom postupku,ni tužba u upravnom sporu.Prvostepeni upravni akt postaje konačan kada protekne rok za žalbu a ona se na izjavi ili se izjavi a bude odbačena ili odbijena,kada žalba nije dopuštena tj,zakonom je isključena.Drugastepeni upravni akt je uvek konačan upravni akt.Izvršnost upravnog akta označava pravnu mogućnost njegovog sprovođenja u život.Stranka koja je stekla neko pravo može početi da koristi to pravo,a za stranku kojoj je aktom nametnuta neka obaveza on počinje da teče za ispunjenje te obaveze.

11. Pogrešni upravni aktSvaki upravni akt koji sadrži neku grešku jeste pogrešan upravni akt.Greške mogu biti razćičite prirode I

težine.Mogu se podeliti na neuredne I protivpravne upravne akte,na nezakonite I necelishodne ,a nezakoniti se dele na rušljive I ništave upravne akte.Neuredni upravni akti su oni akti kaji sadrže neku faktičku ili tehničku grešku ,kao što su greške u imenima,brojevima,pisanju,računanju.Necelishodni akti su podvrsta protivpravnih I sadrže grešku koja se sastoji u pogrešnom izboru između vise zakonskih solucija za rešavanje upravnih stvari.Ovaj upravni akt može ukloniti samo viši organ uprave,a ne sud.Rušljivi upravni akti su oni akti koji sadrže bitne povrede zakona koje su blaze od onih koje dovode do ništavosti.Dobijanje svojstva pravnosnažnosti naziva se konvalidacijom.Rušljivi upravni poslovi proizvode pravne posledice dok se ne ukolne iz pravnog poretka.Poništavanje rušljivog upravnog akta dovodi do uklanjanja posledica koje je do tada proizveo.Ništavi upravni akti sadrže najteže povrede zakona.

12. Upravne radnje i drugi materijalni akti upraveMaterijalni akti uprave obuhvataju veliku grupu matreijalnih operacija ili radnji kojima uprava izvršava zakon i

obavlja upravne poslove.Matreijalni akti imaju posredno pravno dejstvo i mogu proizvoditi određene pravne efekte .Njihova uloga je obezbeđenje neposrednog izvršavanja zakona ,a pojedini od njih su nepohodni za donošenje upravnih akata i realizaciju obaveza koje su utvrđene tim aktima.Upravne radnje predstavljaju matreijalne akte prinude kojima se izvršava pravo.Upravnim radnjama se prinudno izvršavaju i sudski akti,takođe mogu se izvršavati i opšte pravne norme.Upravne radnje se mogu preduzimati kada za to postoji neposredan osnov u zakonu.Pod sredstvima prinude podrazumevaju se zakonom određena sredstva za primenjivanje fizičke prinude.Dokumentovanje obuhvata matreijalne akte kojima uprava ostvaruje vođenje javnih evidencija .Javnim ispravama se ne mogu menjti,zasnivati ili ukidati pravni odnosi .Obaveštenje je vršta matreijalnih akata kojim uprava saopštava zainteresovanim licima određene činjenice ili pravne akte ,upozorava ih na njihove obaveze,savetuje ih i upoznaje sa propisima,postupkom za ostvarenje njihovih prava i obaveze.Primanje izjava obuhvata vrstu materijalnih akata kojima se uprava informiše.Ostali matreijalni akti uprave su akti od pravnog značaja koji se pojavljuju u vezi sa obavljanjem određenih upravnih poslova.

4

13. Upravni propisiUpravnim pravnim propisima nazivaju se opšti pravni akti koje donosi uprava.Upravni propisi se donose u

procesu izvršavanja zakona I njima se konkretizuju zakonske norme da bi se lakše sprovele u život.Upravne propise donose starešine organa uprave.Uprava donoi tri vrste upravnih propisa-pravilnike,naredbe,uputstva.Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona I propisa Vlade.Naredba predstavlja upravni propis kojim se naređuje ili zabranjuje neko ponašanje u situaciji koja ima opšti značaj.Uputstvo je upravni propis kojim se propisuje način na koji organi državne uprave I imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona I drugih propisa.U nadležnosti vlade I Ustavnog suda je kontrola upravnih propisa.Ustavni sud je nadležan da kontroliše zakonitost upravnih propisa.

14. Upravni ugovoriUprava se pojavljuje kao ugovorna strana u dvostranim pravnim poslovima.,ona zaključuje ugovor o koncesiji

javne službe I ugovor o javnim nabavkama.Ti ugovori su pojedinačni I dvostrani pravni akti.Uprab+va njia ne vrši vlast već sklapa pravne poslove.Predmet takvih ugovora sastoji se u obavljanju određene javne službe ili zadovoljavanju drugih javnih interesa.Naše pozitivno prave nije još uvek zauzelo afirmativan stav o upravnim ugovorima.U Francuskoj postoje upravni ugovori.Upravni ugovori sadrže odredbe koje odstupaju od režima privatnog prav,odredbe koje pripadaju upravnom pravu,a sporove povodom njih resave upravno sudstvo.Tri obeležja francuskog upravnog ugovora-jedna strana ugovornica jeste subject javnog prava,predmet ugovora vezan je za funkcionisanje javne službe ,takvi ugovor sadrže derogativne odredbe tj odredbe kojima se odstupa od opšteg režima privatnog prava u korist režima upravnog prava.

15. Pojam i značenje upravnog postupkaPostupak znači procedure ili način odvijanja nekog rada,upravni postupak je način rada uprave prilikom

donošenja upravnih akata.Upravni postupak je pravna procedura u kojoj uprava formuliše pojedinačna pravila ponašanja.Upravni postupak se satoji od skupa pravnih pravila koja uređuju položaj učesnika postupka I tok procedure.Posebni postupci vrede za pojedine vrste takvih stvari.Posebni postupci su primarni ,a opšti postupak je supsidijaran I primenjuje se na ona pitanja konja nisu uređena pravilima posebnih postupaka.Upravni postupak mora biti uređen zakonaom.Prve kodifikacije pravila opšteg upravnog postupka nastaju početkom prošlog veka prvo u Austriji.Prvi jugoslovenski zakon o opštem upravnom postupka važio je do kraja Drugog svetskog rata ,a 1956,donet je prvi ZUP socojalističke Jugoslavije.Društveni značaj upravnog postupka ogleda se u obavezivanju uprave na tačno utvrđena ponašanja kada se radi o pravima ,obavezama,pravnim interesima.Tehnički značaj ogleda se u standardizaciji pravila postupanja I omogućavanju efikasnijeg rad uprave.

16. Osnovna načela upravnog postupkaPošta načela predstavljaju principe koji su zajednički za sve upravne postupke .Ovim načelima se tumače

nejasne odredbe postupka.Osnovna načela su propiasna u ZUP-u I ima ih 13.Načelo o primeni ZUP-a utvrđuje da se opšti upravni postupak primenjuje na sve subjekte uprave kada u upravnim stvarima rešavaju o pravima ,obavezama I pravnim interesima fizičkih I pravnih lica.Načelo zakonitosti označava obavezu uprave da resave upravne stvari na osnovu zakona I drugih proisa ,I da upravne akte donosi u granicama ovlašćenja.Načelo zaštite prava građana I zaštite javnog inters obavezju upravu da se pri vođenju postupka I rešavanju u upravnim stvarima rukovodi intersima zaštite prava građana I zaštite javnog interesa.Načelo efikasnosti izražava dužnost uprave da obezbedi uspešno I kvalitetno ostvarenje prava I obaveza I pravnih interesa stranaka .Načelo istine obavezuje upravu da utvrdi pravilno I potpuno sve činjenice I okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja.Načelo saslušanja stranke obavezuje upravu da pre donošenja rešenja stranci omogući da se izjasni o činjenicama I okolnostima kaje su značajne za donošenje rešenja.Načelo samostalnosti u rešavanju znači da niko ne može uticati na način vođenja postupka I donošenje rešenja.Načelo dvostepenosti u rešavanju podrazumeva postojanje prvostepenog postupka a zatim I drugostepenog postupka kao osnovnog pravila.Načelo ocene dokaza ovlašćuje službeno lice koje void postupak da oceni koje će činjenice uzeti u kao dokazne .Načelo pravosnažnosti

5

rešenja znači relativnu nepromenljivost upravnog akta I pravnog odnosa koji je njime stvoren.Načelo pružanja pomoći stranci ogleda se u dužnosti uprave da se stara o tome da neznanje I neukost stranke I drugih lica koja učestvuju u postupka ne bude na štetu prava koja im pripadaju.Načelo upotrebe jezika I pisma u postupku –ono obavezuje upravu da void postupak na jeziku koji je propisan kao službeni jezik postupka.To je srpski jezik ekavskog ili ijekavskog izgovora,u postupku se koristi ćirilični pismo,a latinično u dskladu sa zakonom.Načelo ekonomičnosti postupka obavezuje upravu da void postupak bez odugovlačenja I sa što manje troškova za stranku I druge učesnike u postupku.

17. Nadležnost za rešavanje u upravnom postupkuNadležnost predstavlja pravo I dužnost jednog organa uprave ili imaoca javnog ovlašćenja da resave u

određenoj upravnoj stvari na određenoj teritoriji.Stvarna nadležnost jeste pravo I dužnost za rešavanje upravnih stvari na osnovu njihove vrste.Mesna nadležnost jeste pravo I dužnost za rešavanje određenih upravnih stvari s obzirom na teritoriju.Mesna nadležnost se određuje prema mestu u kome se nalazi nepokretnost ,mestu u kom je sedište pravnog lica ,mestu prebivališta stranke ili mestu u kom je nastao povod za vođenje postupka.Nadležnost se ne može manjati voljom uprave ili stranake.Delegacija nadležnosti je mogućnost prenošenja nadležnosti s jednog na dugi organ kada u toku postupka nastupe okolnosti prema kojima je drugi organ postao mesno nadležan.Supstitucija nadležnosti predstavlja pravo višeg organa da preuzme stvar nadležnosti organa naižeg stepena I reši je sam.Iz mesne nadležnosti proizilazi pravo I dužnost organa da postupa na čitavom svom području kao I u odnosu na sva lica.Pravna pomoć se satoji u preduzimanju pojedinih procesnih radnji od strane organa sa drugog područja na molbu organa koji void postupak.Može doći do sukoba nadležnosti kada se dva li vise organa proglase nadležnim ili nenadležnim za istu upravnu stvar.Službeno lice jeste službenik nadležnog organa koga strešina ovlasti da void postupak ,resave u upravnim stvarima ,ili je određen da preduzima pojedine radnje u postupku.

18. Stranka u upravnom postupkuStrankama se nazivaju lica o čijim se pravima ,obavzama I pravnim interesima odlučuje u upravnom

postupku.Aktivna stranka predstavlja lice koje svojim zahtevom traži da mu se prizna neko pravo,umanji ili ukine neka obaveza.Pasivna stranka je lice prema kom uprava pokreće postupak da bi odlučila o nekoj njegovoj obavezi ili pravu.Uzgrednu stranku čini lice kome se priznaje pomućnost da učestvuje u postupku kako bi zaštitilo svoja prava I pravne interese jer ta prava I intreresi mogu biti izmenjeni upravnim aktom donetim u postupku.Jednostranačke upravne stvari su one u kojima postoji jedno lice kao stranka ili vise lica koja imaju isti interes.Višestranačke stvari odlikuju se postojanjem dve ili vise stranaka sa suprotnim interesima.Sposobnost lica da bude nosilac prava I obaveza o kojima se odlučuje u postupku jeste stranačka sposobnost.Procesna sposobnost jeste sposobnost lica da samostalno obavlja radnje u postupku .Stranačka legitimacija predstavlja odnos između jednog lica I upravne stvari.

19. Ostali učesnici u upravnom postupkuPored organa uprave I stranke koji su obavezni učesnici upravnog postupka u postupku mogu učestvovati

zastupnici I predstavnici stranaka,svedoci ,veštaci,tumači,javni tužilac ,javni pravobranilac I drugi državni organi.Zakonski zastupnik stranke je lice koje se koje nje na osnovu zakona odrešeno kako bi preduzimalo radnje u ime I za račun nesposobne stranke. Zakonski zastupnik se određuje na osnovu zakona ili aktom nadležnog državnog organa donetim na osnovu zakona. Pravno lice vrši radnje u postupku preko svog predstavnika, odnosno zakonskog zastupnika, koji se određuje opštim aktom. Privremeni zastupnik stranke se postavlja ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili se neka radnja preduzima protiv lica čije je boravište nepoznato, a koje nema punomoćnika, organ koji vodi postupak postaviće takvoj stranci privremenog zastupnika, ako to traži hitnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. Zajednički predstavnik više stranaka – dve ili više

6

stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukčije određeno, u istom predmetu istupati zajednički. One su u takvom slučaju dužne naznačiti ko će od njih istupati kao njihov zajednički predstavnik ili postaviti zajedničkog punomoćnika. Punomoćnik stranke – stranka, odnosno njen zakonski zastupnik, može odrediti punomoćnika koji će je zastupati u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave. Radnje u postupku koje punomoćnik preduzima imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. Punomoćje se može dati pismeno ili usmeno u zapsnik. O usmenom punomoćju staviće se zabeleška u spisu predmeta. Stručni pomagač stranke – je osoba koja se kao stručno lice nalazi na usluzi stranci pomažući savetom i obaveštenjem, ali koje je ne zastupa. Stručni pomagač se razlikuje od zastupnika u tome što deluje uz stranku, a ne umesto nje.

20. Opštenje učesnika u upravnom postupkuPod opštenjem u upravnom postupku podrazumevaju se načini odvijanja međusobne komunikacije između

organa koji vode postupak I stranaka kao I drugih učesnika postupka.To su sledećih pet načina-podnesci,podtavljanje,pozivanje,zapisnik I razgledanje spisa I obaveštenje o toku postupka.Podnescima se stranka i drugi učesnici u upravnom postupku obraćaju organu koji vodi upravni postupak. Prema ZUP-u podnesak je svaki zahtev, predlog, prijava, molba, prigovor, žalba i drugo saopštenje kojima se građani ili pravna lica obraćaju organima. Podnesak se može predati neposredmo organu, poslati poštom u pisanoj formi ili se može usmeno saopštiti na zapisnik.Pod dostavljanjem se podrazumeva upućivanje pismenih akata od strane uprave strankama I drugim licima kojima su namenjena. Pozivanje – je procesna radnja u upravnom postuku čiji je cilj da obezbedi fizičko prisustvo stranke ili drugog učesnika u upravnom postupku, po pravilu u službenoj prostoriji organa koji vodi postupak. Pozvano lice je dužno da se odazove pozivu, a u slučaju da to ne učini, može biti kažnjeno novčanom kaznom ili privedeno. Pozivanje se vrši pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predviđen drugi način pozivanja. U pismenom pozivu označiće se naziv organa koji poziva, ime, prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, i čas dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu, a zatim i koja pomoća i dokazna sredstva pozvani treba da ponese. Zapisnik je materijalni akt koji predstavlja službenu ispravu sa evidencijom o pojedinim procesnim radnjama koje su izvedene u toku upravnog postupka. U usmenoj raspravi ili drugoj važnijoj radnji u postupku sastavlja se zapisnik. Zapisnik mora biti vođen uredno i u njemu se ne sme ništa brisati. Pre zaključenja zapisnik će se pročitati saslušanim licima i ostalima koji učestvuju u ranji postupka. Ova lica imaju pravo da i sami pregledaju zapisnik i da stavljaju svoje primedbe. U već potpisanom zapisniku ne sme se ništa dodavati i menjati.Stranka ima pravo da razgleda spise predmeta i da o svom trošku prepisuje, odnosno fotokopirapotrebne spise.Razgledanje i kopiranje spisa vrši se pod nadzorom određenog službenog lica.Stranka i svako drugo lice koje ima pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani državni organi, imaju pravo da se obaveštavaju o toku postupka.

21. Rokovi u upravnom postupkuU pravnom smislu rok se može odrediti kao jasno definisan vremenski razmak u kojem treba ili u kojem se ne

sme preduzeti izvesna procesna radnja. Rokovima se postupak usmerava tako da se bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja, i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja. Rokovi se računaju na dane, mesece i godine, a mogu se računati i na časove. Početak i tok rokova ne sprečavaju nedeljni dani i dani državnih praznika. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana. Razlikuju se prekluzivni, dilatorni i instrukcioni rokovi. Prekluzivnim rokovima se preduzimanje procesne radnje ograničava na određen vremenski period čijim protekom prestaje mogućnost za preduzimanje procesne radnje. Dilatorni rokovi predstavljaju vremenski period u kome se ne sme preduzimati procesna radnja. Tek protekom dilatornog roka stiče se pravo na preduzimanje određene radnje u postupku. Instrukcioni rokovi su oni koje su dužni da poštuju organi nadležni za vođenje upravnog postupka, a čijim protekom ne nastupaju negativne posledice po stranku ili drugog učesnika u upravnom postupku. Rokovi takođe mogu biti produživi i neproduživi, apsolutno određeni i relativno određeni

7

22. Povraćaj u pređašnje stanjePovraćaj u pređašnje stanje je pravno sredstvo koje stranka može upotrebiti u slučaju kad je iz opravdanih

razloga propustila da u roku izvrši neku radnju postupka pa je usled tog propuštanja isključena od vršenja takve procesne radnje. Povraćaj u pređašnje stanje pokreće stranka predlogom koji se podnosi u roku od osam dana (subjektivni rok), računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. Posle isteka roka od tri meseca (objektivni rok), od dana propuštanja, ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje. O predlogu odlučuje zaključkom organ kod koga je trebalo izvršiti propuštenu radnju. Protiv ovog zaključka dozvoljena je posebna žalba samo ako je zaključak doneo prvostepeni organ.

23. Održavanje reda i troškovi u upravnom postupkuZa održavanje reda u toku upravnog postupka posebno je zaduženo službeno lice.Službeno lice koje vodi

postupak može Izreći opomenu, udaljiti lice koje remeti red, izreći novčanu kaznu.Udaljenje i novčana kazna mogu seizreći istovremeno. Ako bude udaljena stranka koja nema punomoćnika službeno lice koje rukovodi radnjom postupka pozvaće lice koje se udaljava da postavi svog punomoćnika. Ukoliko pozvano lice to ne učini, službeno lice može odložiti radnju na trošak lica koje je odbilo da postavi svog punomoćnika, a može mu samo i postaviti punomoćnika ako je to potrebno. Što se tiče troškova upravnog postupka u većini slučajeva svako snosi svoje troškove. O troškovima se odlučuje u rešenju.Zahtev za naknadu troškova mora biti sastavljen na vreme, tako da organ koji vodi postupak može o njemu odlučiti u rešenju. U protivnom stranka gubi pravo na naknadu troškova. Troškove postupka u vezi sa izvršenjem snosi izvršenik. Zakon o opštem upravnom postupku predviđa i određne slučajeve oslobađanja od troškova, tako da organ koji vodi postupak može osloboditi stranku od snošenja troškova u celosti ili delimično, ako nađe da ona ne može podneti troškove bez štete po nužno izdržavanje sebe i svoje porodice. Ovo oslobođenje odnosi se na oslobođenje od takse, izdataka organa koji vodi postupak .

24. Pokretanje postupkaUpravni postupak se može pokrenuti: povodom zahteva neposredno zainteresovane stranke, po službenoj

dužnosti. Upravni postupak uvek pokreće nadležni organ, bilo da ga pokreće po svojoj inicijativi, bilo da ga pokreće povodom zahteva stranke.Ako se radi o priznavanju nekog prava upravni postupak pokreće stranka svojim zahtevom, dok ako se radi o utvrđivanju nekih obaveza upravni postupak pokrenuće nadležni organ uprave. Pošto je postupak pokrenut, stranka može do donošenja rešenja u prvom stepenu proširiti stavljeni zahtev, ili umesto ranijeg zahteva staviti drugi. Stranka takođe može odustati od svog zahteva u toku celog postupka. Stranka odustaje od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak, koji potom donosi zaključak kojim se postupak obustavlja. Što se tiče poravnanja, ono se može javiti samo u dvostranačkim i višestranačkim upravnim postupcima .Poravnanje se okončava zapisnikom o poravnanju koji se izjednačava sa rešenjem. Porvnanje se ne može zaključiti ako je protivno javnom interesu ili na štetu trećih lica.

25. Skraćeni postupakOsnovna kerakteristika skaraćenog postupka ja da se nakon pokretanja postupka donosi rešenje o upravnoj

stvari.U ovom postupku moraju biti utvrđene sve činjenice I okolnosti koje su od značaja za reševanje same stvari.U praksi se veliki broj stvari resave u skraćenom postupkku.U skraćenom postupku se resave u četiri zakonom određene stvari:ako je stranka u zahtevu navela činjenice i podnela dokaze na osnovu kojih se može utvriti stanje ,ili se to stanje može utvrditi na osnovu opšte poznatih činjenica ili onih koje su organu poznate,ako se stanje može utvrditi neposrednim uvidom,ako je propisom predviđeno da se stvar može rešiti na osnovu činjenica ili okolnosti koje su učinjene verodostajnim a iz svih okolnosti proizilazi da zahtevu stranke treba udovoljiti,kada se u javnom interesu preduzimaju hitne mere koje se ne mogu odlagati ,a činjenice na kojima rešenje treba da bude zasnovano jesu utvrđene ili učinjene verovatnim.

8

26. Posebni ispitni postupakPoseban ispitni postupak se sprovodi kada nije sproveden skraćeni ispitni postupak. Poseban ispitni postupak se

sprovodi kad je to potrebno radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su od značaja za razjašnjenje stvari ili davanja strankama mogućnosti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese. Službeno lice koje vodi postupak određuje koje se radnje u postupku imaju izvršiti i izdaje naređenja za njihovo izvršenje, određuje redosled kojim će se pojedine radnje vršiti i rokove u kojima će se izvršiti, ako oni nisu propisani zakonom. Stranka ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku i da brani svoja prava i zakonom zaštićene interese.

27. Usmena raspravaUsmena rasprava je posebna procesna radnja u upravnom postupku čiji je cilj razjašnjenje činjenica i okolnosti

koje mogu biti od uticaja u rešavanju glavne stvari. Usmena rasprava u upravnom postupku je ono što je ročište u sudskom. U upravnom postupku usmena rasprava ima dva modaliteta: obavezna usmena rasprava i fakultativna usmena rasprava. Usmena rasprava je javna, u određenim slučajevima može se isključiti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan njen deo i to:ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti,ako postoji ozbiljna opasnost ometanja usmene rasprave, ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici,ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju službenu, poslovnu, profesionalnu tajnu.O isključenju javnosti donosi se zaključak koji mora biti obrazložen i javno objavljen. Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove punomoćnike i stručne pomagače. Organ koji vodi postupak dužan je da preuzima sve što je potrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlačenja i po mogućnosti bez prekidanja i odlaganja.Na usmenoj raspravi treba da se pretrese i utvrdi ono što je predmet ispitnog postupka.

28. Prethodno pitanjePrethodno pitanje je samostalno pravno pitanje za čije je rešavanje nadležan sud ili drugi organ,a bez čijeg se

rešavanja ne može rešiti upravna stvar.Ono se mora raspravljati ,jer bez toga neće biti moguće rešenje upravne stvari.Organ uprave sam odlučuje da li će odn sam rešiti prethodno pitanje ili pokrenuti postupak I sačeketi rešenje drugog nadležnog organa.Kada organ odluči da sam reši prethodno pitanje on ga resave za potrebe donošenje odluke u upravnom postupku I zato njegovo rešenje prethodnoh pitanja ima ograničeno pravno dejstvo.Takvo rešenje ne može steći svojstvo pravnosnažnosti.Postupak se prekida u slučaju da umesto organa uprave prethodno pitanje resave nadležni organ .Pošto se postupak prekine potrebno je da neko zatraži od nadležnog organa da reši prethodno pitanje.Ako se upravni postupak void po službenoj dužnosti to će učiniti sam organ uprave ,a ukoliko se void povodom zahteva stranke ona sma zahteva da se reši prethodno pitanje.Postupak koji je prekinut zbog rešavanja prethodnog pitanja nastavlja se nakon odlučivanja o tom pitanju.

29. Pojam dokazivanja, dokaza i dokaznih sredstavaDokazivanje je skup procesnih radnji koje imaju za cilj utvrđivanje postojanja I izgleda određenih činjenica I

okolnosti od značaja za donošenje upravnog akta.Dokazivanjem službeno lice utvrđuje da li neke od spornih činjenica postoje ili ne postoje .Činjenica koja se dokazuje je predmet dokazivanja.Dakazivanje se sastoji iz izvođenja dokaza I ono se vrši uz pomoć drugih činjenica koje se nazivaju dokazima.kao dokaz u upravnom postupku mogu se upotrebiti isprave,iskazi svedoka,izjave stranaka,nalazi I mišljenja veštaka,uviđaj.Sva dokazna sredstva imaju jednaku dokaznu snagu Službeno lice odlučuje koje će dokazno sredstvo upotrebiti u slučaju za dokazivanje određene činjenice.Dokazivanje se vrši pred organom koji void postupak ,au slučaju da je dokazivanje povezano sa velikim troškovima I gubitkom vremena dokazivanje se može vršiti I pred zamoljenim organom.

9

30. Isprave i uverenja Isprava se može shvatiti u širem i užem smislu . U širem smislu, isprava je svaki predmet na kome postoji

vidan znak koji može posvedočiti neki događaj, okolnost ili činjenicu. U užem smislu, isprava je pismeno kojim se potvrđuje neka činjenica ili drugo svojstvo. Isprave u užem smislu mogu biti privatne i javne. Razlikovanje javnih od privatnih isprava poosledica je njihove različite dokazne snage. Dok dokazna snaga privatnih isprava podleže načelu slobodne ocene dokaza, dokazna snaga javnih isprava počiva na pretpostavci njene tačnosti. Isprave koje služe kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ koji vodi postupak. U skladu sa Ustavom i zakonom, stranka ima pravo da podnosi isprave na jeziku nacionalne ili etničke zajednice kojoj pripada. Uverenja su najznačajnija vrsta javne isprave. Zakon o opštem upravnom postupku razlikuje dve vrste uverenja: a) uverenja koja se izdaju na osnovu podataka o kojima se vodi službena evidencija i b) uverenja koja se izdaju na osnovu podataka o kojima se ne vodi službena evidencija. Uverenja koja se izdaju na osnovu službene evidencije imaju dokaznu snagu javne isprave, dok uverenja koja se ne izdaju na osnovu službene evidencije imaju dokaznu snagu privatne isprave.

31. SvedociSvedok je lice koje je u stanju da neku činjenicu ili okolnost čulno opazi i da je kasnije saopšti .Svako lice koje

se poziva kao svedok dužno je da se odazove pozivu. Ne može se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja službene, državne ili vojne tajne. Svedok pod određenim uslovima, može uskratiti svedočenje i to: ukoliko bi odgovorom na određena pitanja izložio sebe i svoje srodnike teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili krivičnom gonjenju,ukoliko bi odgovorom povredio obavezu čuvanja poslovne, profesionalne ili naučne tajne . Svedoci se saslušavaju pojedinačno bez prisustva onih svedoka koji će se docnije saslušati. Svedok će se prethodno upozoriti da mora govoriti istinu, da ne sme ništa prećutati i predočiće mu se posledice davanja lažnog iskaza.

32.Izjava stranaka Mada je od stranke tesko ocekivati da bude objektivna u sopstvenoj stvari, postoje slucajvi u kojima se njena

usmena izjava moze uzeti kao dokaz. U izjavi ona iznosi tvrdnje o cinjenicama od znacaja za resavanje upravne stvari. Sluzbeno lice ceni tu izjavu u sklopu celokupnog izjasnjavanja stranke u predmetnom postupku. Izjavi stranke dat je dugorazredni znacaj u poredjenju sa drugim dokaznim sredstvima. Usmene izjave stranaka mogu se uzeti u obzir kao dokaz kada ne postoije neposredni dokazi za utvrdjivanje pojedinih cinjenica ili se one ne mogu utvrditi na osnovu drugih dokaza; ili kada se radi o satvarima malog znacaja a odredjenu cinjenicu bi trebalo utvrdjivati saslusanjem svedoka koji zivi u mestu udaljenom od sedista organa ili bi zbog pribavljanja drugih dokaza bilo otezano ostavrivanje prava stranke. Stranka ima duznost da govori istinu zbog cega se pre uzimanja izjave ona upozorava na krivicnu I materijalnu odgovornost zbog davanja lazne izjave. Davanje laznog iskaza predstavlja krivicno delo, ciji ucinilac mozhe biti I stranka koja prilikom izvodjenja dokaza saslusanjem u sudskom ili upravnom postupku da lazni iskaz.

33. Vestaci I tumaciVestak je lice koje na osnovu svog strucnog znanja daje misljenje i/ili nalaz od znacaja za utvrdfjivanje ili

ocenu neke cinjenice koja je vazna za resavanje upravne stvari. Izvodjenje dokaza vestacenjem koristi se kada je potrebno strucno znanje kojim ne raspolaze sluzbeno lioze koje void postupak, s tim sto predmet vestacenja ne moze biti pravno pitanje, jer o takvim pitanjima sluzbeno lice mora da ima znanje. Vestak se ne angazuje ako bi dokazivanje vestacenjem bilo srazmerno skupo prema znacaju ili vrednosti predmeta, izuzev ako stranka tada to zahteva I pristaje da snosi troskove vestacenja.Sluzbeno lice, po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke, odredjuje jednog vestaka u jednostavnijim, a dva ili vise vestaka u slozenijim stvarims. A prvenstveno se odredjuju lica koja su posebno ovlascena za davanje strucnih misljenja o pitanjima odgovarajuce struke. Za vestake se ne moze odredjivati liced koje po zakonu ne moze biti svedok, to jest sluzbeno lice koje ucestvuje u postupku I lice koje bi povredilo duznost cuvanja drzavne, vojne ili

10

sluzbene tajne. Lice koje je odredjeno za vestaka mora se primiti duznosti vestacenja. Od te duznosti moze ga osloboditi sluzbeno lice koje vodi postupak iz opravdanih razloga, kao sto su preoterecenost vestacenja ili drugim poslom. Vestak moze uskratiti vestacenje iz istih onih razloga iz kojih svedok moze uskratiti svedocenje. On moze i biti izuzet od vestacenja zbog sumnje u njegovu objektivnost, a razlozi za izuzece su oni koji su propisani za izuzece sluzbenog lica. Vestak koji neopravdano izostatne na poziv moze se novcano kaznizi I moze mo se odrediti da snosi zbog toga nastale troskove u postupku. U svom nalazu, vestak treba da tacno navede sta je zapazio kao I da svoje obrazlozeno misljenje iznese nepristrasno I u skalu sa pravilima nauke I vestine. Nalaz vestaka odnosi se na utvrdjivanje neke cinjenice I njen izgled, a misljenje vestaka na znacaj te cinjenice I njen uticaj na neku stvar. Ako nalaz I misljenje vestaka nisu jasni ili su nepotpuni kao I kad se misljenje nalazi dva vestaka bitno razlikuju vestacenje moze da se ponovi sa istim ili drugim vestacima. Tumaci su donekle slicni vestacima ali se od njih po svojoj ulozi u postupku sustinski razlikuju. Tumacenje nije dokazno sredstvo, jer tumaci ne daju nikakvo sopstveno misljenje vec pomocu svojih strucnih znanja omogucuju komunikaciju izmedju sluzbenog lica I drugi ucesnika postupka. Tumac je strucno lice koje pomaze sluzbenom licu u opstenju sa ucesnicima postupku koji ne znaju jezik na kom se void postupak ili koji zbog fizickih nedostataka ne mogu neposredno da opste postupklu. Uloga tumaca je samo u tome da prevode, odnosno da umoguce komunikaciju.

34. UvidjajUvidjaj se sastoji u utvrdjivanju neke cinjenice ili razjasnjavanja okolnosti bitnih za resavanje upravnih stvari

neposrednim opazanjem sluzbenog lica koje void postupak. Predmet uvidjaja mogu biti stvari mesta I ziva bica. Uvidjaj se obavlja u sedistu organa za stvari za koje se mogu doneti, a kada su upitanju lokaliteti I nepokretnosti na licu mesta. Vlasnik ili drzalac, prostora ili zemljista koji se imaju razgledati, duzan je da dopusti vrsenje uvidjaja. Ako on to odbije, moze se kazniti kao I svedokm koji uskrati svedocenje. Steta koja se pri uvidjaju nanese spada u troskove postupka I naknadjuje se a zakljucak o tome donosi organ. Protiv zakljucka je dopustena zalba a protiv resenja donetog po zalbi moze se pokrenuti spor za naknadu stete pred nadleznim sudom.

35. Obezbedjenje dokaza Obezbedjenje dokaza je procesna mera koja se preduzima kada postoji opravdana bojazan da se neki dokaz

nece moci docnije izvesti ili da ce to biti otezano. Radnja utvrdjivanja neke cinjenice putem izvodjenja dokaza pre nego sto je stupilo vreme za to je obezbedjenje dokaza. Taj ce dokaz biti kasnije upotrebljen u postupku, kada se dodje do faze postupka u kojoj se po redovnom toku stvari izvode dokazi. Radi se o slucajevima kada se izvodjenje dokaza odnosi na stvari ciji je vek trajanja ogranicen. Organ uprave koji void postupak donosi poseban zakjljucak o obezbednjenju dokaza, a kada upravni postupak jos nije pokrenut, zakljucak donosi I dokaz izvodi organ na cijem se podrucju nalaze stvar koju treba razgledatiili lice koje treba saslusati.

36. Resenje, pojam I donosilac resenjaResenje je naziv za upravni akt u kom je sadrzana odluka o upravnoj stvari, odnosno predmetu upravnog

postupka. Resenje se donosi na osnovu odlucnih cinjenica koje su utvrdjene u postupku, a njemu predhodi dokazni postupak koji se void radi utvrdjivanja znacajnih cinjenica. Na utvrdjeno cinjenicno stanje primenjuju se odgovarajuci pravni propisi, to jest vrsi se pravna kvalifikacija cinjenica da bi se formulisalo pojedinacno pravno pravilo za ponasanje stranke u datoj situaciji. Resenjem se utvrdjuje da li subjektu pripada nko pravo ili obaveza I u kom obimu. Donosenjem resenja prvostepeni upravni postupak od strane organa uprave okoncava se meritorno, zato sto se njime odlucuje o predmetu postupka. Taj postupak moze se okoncati I bez donosenja resenja. Moguce okoncanje postupkla I bez odluke o upravnoj stvari, a to ce biti slucaj kada se postupak okonca pre donosenja resenja zakljuckom o onbustavljanju postupka. Donosilac resenja je inokosni ili kolegijalni organ odnosno imalac javnog ovlascenja. Ako resava kolefijalni lokal (skupstina, vlada, komisija, odbor ) on moze resavati ako je prisutno vise od polovine njegovoh clanova a resenje se donosi vecinom glasova prisutnih ili kvalifikovanom

11

vescinom kada je ona predvidjena posebnim propisom. Resenje moze biti odluka samo jednog organa ( jednostavan upravni akt) ili dva ili vise organa (slozen upravni akt).

37. Pravo na zalbuZalba u upravnom postupku predstavlja pravno sredstvo kojim nezadovoljna stranka pokrece proceduru za

preispitivanje prvostepenog upravnog akta, radi njegove izmene u svoju korist. Zalba se moze koristiti kada prvostepeni organ ne donese resenje u zakonskom roku. Zalbom se pokrece postupak redovne upravne kontrole, u kome visi upravni organ kontrolise rad nizeg upravnog organa. Predmet takve kontrole je prvostepeno resenje, a u slucaju cutanja uprave, kontrolise se zbog cega resenje nije doneto. Pravna sredstva su procesne radnje kojima se omogucava pobijanje nepravilnih I nezakonitih akata donetih u upravnom postupku. Ona sluze ispravljanju gresaka, kontroli I korigovanju nezakonitih I nepravilnih akata. Osnovna podela pravnih sredstava je na rednovno I vranredna. Redovna pravna sredstva su ona koja su uobicajena kao mogucnost osporavanja upravnog akta pre nego sto on postane konacan. Jedino redovno pravno sredstvo u upravnom postupku jeste zalba. Rokovi za njeno koriscenje su kratki. Vanredna pravna sredstva koriste se protiv konacnih, izvrsnih I pravosnaznih upravnih akata, odnosno protiv onih koji se ne mogu osporavati zalbom kao redovnim pravnim sredstvom. Vanredna pravna sredstva nemaju odlozno dejstvo. Ulaze se zbog teskih povreda zakona a rokovi za njihovo koriscenje su duzi u odnosu na rokove za zalbu. Pravo na zalbu je garantovano USTAVOM I osnovnim medjunarodnim dokumentima o ljudskim pravima. Pravo na zalbu nije alsolutno pravo, jer postoje stvari u kojima je zalba iskljucena. Takvi slucajevi imajju rang izuzetaka, pa je zalba iskljucena samo kada je to izricito predvidjeno zakonom I to pod uslovom da je u takvim slucajevima obezbedjen drugi vid pravne zastite. U prvom stepenu je resavao hijerajhiski najvisi organ iznad kog nema viseg organa koji bi kontrolisao njegov upravni rad; Procenat zakonodavca da je u pojedinim vrstama upravnih stvari dovoljan jedan stepen upravnog resenja. Zalba je iskljucena protiv prvostepenih resenja ministarstava I samostalnih republickih organizaja I organa, protiv Vlade, Narodna skupstina I predsednika Republike. Opsti rok za zalbu je petnaest dana od dana dostavljanja resenja zaliocu, ako posebnim zakonom nije odredjen duzi ili kraci rok za zalbu. Kada se zalba ne izjavi u toku, resenje ce postati konacno I izvrsno ali istovremeno I pravosnazno, jer se upravni spor ne moze voditi ako zalba nije bila izjavljenja. Kod cutanja uprave rok za zalbu je dilatoran odnosno pocinje teci posto prodje rok za donosenje resenja. Legitimaciju za podnosenje zalbe imaju: stranke, lica koja nisu ucestvovala u prvostepenom postupku a trebalo je, svedoci, vestaci, javni tuzilac, javni prvobranilac… U ZUP-u je propisan miminum obavezne sadrzine zalbe, tako da u njoj treba da budu navedeni podaci o resenju koje se pobija. Zalba moze da se ulozi pismeno ili usmeno na zapisnik. Izjavljuje se drugostepenom organu, a predaje prvostepenom. Zalba se predaje neposredno a kada je upucena postom smatra se predatom onog dana kada stigne organu. Zalilac ima pravo da odustane od zalbe sve do donosenja resenja po zalbi. Nadleznost za resavanje po zalbi Ima uvek drugostepeni organ a ne organ koji je resavao u prvom tepenu. Pravna dejstva zalbe ogledaju se u posledicama koje proizvodi njeno ulaganje. Radi se o dve vrste takvih posledica pa se moze reci da zalba ima dvostruko pravno dejstvo sto znaci to da se resavanje po zalbi a time I o samoj upravnoj stvari povodom koje je ona izjavljena, prenosi na drugostepeni organ kao ovlasceni kontrolni organ. Devoliucija je prema tome zanci prenosenje nadleznosti. Sunspenzivno dejstvo zalbe znaci to da se ulaganjem zalbe odlaze izvrsenje prvostepenog resenja dok drugostepeni organ ne odluci po zalbi svojim resenjem I dostavi ga stranci.

38.RAD PRVOSTEPENOG ORGANA PO ZALBIPosto primi zalbu,prvostepeni organ prvo ispituje njenu formalnu stranu ,da li je dopustena ,blagovremena I

izjavljena od ovlascenog lica .Ako nesto od toga nije uredno,odbacice zalbu svojim zakljuckom.Protiv tog zakljucka je dopustena zalba,pa ako je ona opravdana,uzece se u rad I osnovna zalba koja je bila odbacena .U tome se sastoje procesna ovlascenja prvostepenog organa.Prvostepeni organ ima I meritorna ovlascenja povodom zalbe ,koje se sastoje ou mogucnosti ponovnog razmatranja o upravnoj stvari.On moze da nadje da je zalba osnovana I da sprovodeci kontrolu sopstvenog rada ucini jednu od sledecih stvari,upotpuni

12

postupak,sprovede novi ispitni postupak ili donese novo resenje bez upotpunjavanja postupka ili sprovodjenja novog ispitnog postupka.Prva mogucnost dolazi u obzir ako prvostepeni organ povodom zalbe nadje da je ranije vodjeni postupak bio nepotpun I da je to bilo od uticajana resenje ,zatim kada zaliocu nije bila data mogucnost da ucestvuje u postupku pre donosenja resenja kao I kada stranka iznosi dokaze koji mogu biti od uticaja na resenje upravne stvari.Druga mogucnost dolazi u obzir kada je resenje doneto bez sprovedenog posebnog ispitnog postupka ,a taj postupak je bio obavezan ,kao I kada stranci nije bila data mogucnost da se izjasni o cinjenicama koje su od znacaja za resavanje upravne stvari.Treca mogucnost je da organ ,bez sprovodjenja novog ispitnog postupka ili upotpunjavanja postupka resi stvari drugacije ,ako nadje da je zalba osnovana I da novim resenjem zameni pobijano resenje.Ako ne postupi nip o jednoj od izlozenih solucija ,prvostepeni organ ce neodlozno zalbu sa svim spisima predmeta predate drugostepenom organu ,a najkasnije u roku od petnaest dana od dana prijema zalbe.

39.RESAVANJE DRUGOSTEPENOG ORGANA PO ZALBIZapocinjanjem svog rada po zalbi ,drugostepeni organ pocinje da deluje I vrsi svoja ovlascenja prema

upravnoj stvari ,kao I prema stranci prvostepenom organu ciji rad konrolise.Najpre ispituje formalnu stranu zalbe I moze je odbaciti svojim resenjem ako je neblagovremena ili podneta od neovlascenog lica.Kada je zalba formalno uredna ,uzima se u resavanje.Vazno je razmotriti pitanje o obimu njegove kontrolne akcije.Potencijalni zalilac bi bio obeshrabren da koristi zalbu zbog rizika od mogucnosti da se ona okrene protiv njega .Iako je to pravilo veoma logicno postoje dva sledeca izuzetka I to prvin je ustanovljen u interesu zalioca I on ovlascuje drugostepeni organ da se prilikom resavanja po zalbi krece I mimo zahteva iz zalbe ,ali u interesu zalioca .Drugi izuzetak je ustanovljen u interesu zakonitosti I predstavlja puno odstupanje od pravila o nedopustenosti postupanja kontrolnog organa na stetu zalioca .Posle razmatranja zalbe drugostepeni orga moze dvojako postupiti odbiti zalbu ili je uvaziti.Ako je uvazi ,prvostepeno resenje moze da ponisti ili izmeni ili ga oglasi nistavim.Do odbijanja zalbe dolazi u slucaju kada se utvrdi da je ona neosnovana .Time je ozalbeno resenje potvrdjeno I postaje konacno . Do odbijanja zalbe dolazi posle njenog razmatranja I ocene da navodi izneti u njoj nisu osnovani ,pa se ona odbija kao neosnovana ,a resenje protiv kog je izjavljena potvrdjuje kao pravno valjano. Za razliku od toga do odbacivanja zalbe dolazi zbog njene formalne neispravnosti .Ponistenje prvostepenog resenja moguce je zbog bilo koje bitne povrede postupka ,propisa o nadleznosti gresaka o primeni materijalnog propisa ili gresaka u oceni celishodnosti.Izmena prvostepenig resenja znaci mogucnost drugostepenog organa da inace pravilno prvostepeno resenje izmeni I stvar resi drugacije.Oglasavanje prvostepenog resenja nistavim vrsi se zbog najtezih povreda zakona. Tu drugostepeni organ postupa prevashodno kao kontrolni organ I deluje po sluzbenoj duznosti,tako da se moze kretati I mimo zahteva iz zalbe,a zalbu uzima kao povod za kontrolnu akciju. U slucaju cutanja uprave ,to jest kada prvostepeni organ ne donese resenje u zakonskom roku ,stranka izjavljuje zalbu kao da je njen zahtev odbijen.Na formu I sadrzinu drugostepenog resenja shodno se primenjuju odredbe ZUP a o formi I sadrzini prvostepenog resenja.Rokovi u drugostepenom postupku su kratki ,tako da ZUP utvrdjuje da drugostepeni postupak treba da bude okoncan sto pre ,a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje zalbe ,ako posebnim zakonom nije utvrdjen kraci rok.

40.POJAM I OBLICI VANREDNIH PRAVNIH SREDSTAVAPosle okoncanja drugostepenog postupka, kao I kada stranka ne izjavi zalbu ili ona nije dopustena upravni akt

postaje konacan. Uprava je time definitivno formulisala pojedinacno pravno pravilo. Takav je akt samim tim postao i izvrsan ukoliko svojstvo izvrsnosti nije stekao ranije. Cinjenica da je jedan upravni akt postao konacan, izvrsan i pravonazan ne mora da znaci da u takvom aktu nije sadrzana teza nezakonitost koja nije otkrivena, bilo zato sto kontorlna akcija po zalbi i tuzbi nije bila adekvatna ili sto takve akcije nije ni bilo. Vandredna pravna sredstva jesu sredstva koja omogucuju vandrednu kontrolu upravnih akata i to onih koji su postali pravosnazni a u nekim slucajevima konacni ili samo izvrsni. Njihov je cilj usmeren ka utvrdjivanju teskih nezakonitosti u upravnim aktima i opozovanju odnosno uklanjanju tih akata iz pravnog poretka. ZUP uredjuje ukupno sedam

13

vandrednih pravnih sredstava. Prvom od njih ponavljanju postupka dat je poseban znacaj i ono je uredjeno posebnom poglavlju tog zakona. Ostalih sest uredjuju se zajedno u poglavlju koje nosi naziv narociti slucajevi ponistavanja, ukidanja i menjanja resenja. To su: menjanje i ponistenje resenja u vezi sa upravnim sporom, zahtev za zastitu zakonitosti, ponistavanje i ukidanje resenja po osnovu sluzbenog nadzora, ukidanje i menjanje pravosnaznog resenja uz pristanak ili po zahtevu stranke, vandredno ukidanje resenja i oglasavanje resenja nistavim.

41.PONAVLJANJE POSTUPKAPonavljanje postupka predstavlja pravnu mogucnost da se okoncani upravni postupak obnovi i upravni spor

ponovo resava, zato sto su se pojavile izvesne nove cinjenice i dokazi, zbog kojih se postupak ponavlja. Cinjenicama i dokazima izjednacuju se i odredjene greske pocinjene u prvobitnom postupku koje su naknadno ustanovljenje. U svakom slucaju ne radi se o bilo kakvim sitnim novim cinjenicama i dokazima vec samo o onim koje su od odredjenog znacaja na sadrzinu odluke. Ponavljanje postupka mogu traziti svojim predloga stranka i javni tuzilac, a organ koji je doneo konacno resenje moze pokrenuti ponavljanje postupka po sluzbenoj duznosti. Stranka moze traziti ponavljanje u roku od mesec dana od saznanja za nove cinjenice i dokaze, a to je moguce ucinizi u okviru roka od pet godina od dostavljanja konacnog resenja stranci. Razlozi za ponavljanje postupka kojih ima ukupno jedanest mogu se podeliti u dve grupe. Prvu grupu predstavlja saznanje npvih cinjenica i dokaza koje mogu dovesti do drugacijeg resenja. U drugu grupu razloga za ponavljanje postupka dolazi naknadno saznanje odredjenih pogresaka koje su pocinjene u prvobitnom postupku ili odredjeni naknadni dogadjaji koji su nastupili nezavisno od volje stranke ili organa. Kao pogreske pocinjene u prvobitnom postupku zbog kojih se moze traziti ponavljanje dolazi u obzir sledece. Resenje je bilo doneto na podlozi lazne isprave, laznog iskaza svedoka ili vestaka ili je nastalo kao posledica dela kaznjivog po krivicnom zakonu; kao osnov resenja koje je povoljno za stranku posluzili su njeni neistiniti navodi kojima je organ bio doveden u zabludu. U donosenju resenja je ucestvovalo sluzbeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto. Resenje je donelo sluzbeno lice koje nije bilo ovlasceno za njegovo donosenje. Lice koje trebalo da ucestvuje kao stranka u postupku nije bila dana mogucnost da ucestvuje. Stranku nije zastupao zakonski zasptupnik i licu nije bila dana zakonska mogucnost da u postupku upotreblja svoj jezim i pismo. Kao dogadjaj koji su nastupili nezavisno od volje stranke ili sluzbenog lica a zbog kojih se moze traziti ponavljanje postupka dolaze u obzir sledeca dva dogadjaja. Kada se resenje zasniva na presudi donetoj u krivicnom postupku i po privrednim prestupima pa ta presuda bude kasnije pravosnazno ukinuta ili kada se resenje zasniva na nekom predhodnom pitanju koje je docnije nadlezni organ resio bitno drugacije od nacina na koji je bilo reseno. Posto stranka podnosi predlog organ koji je doneo konacno resenje odlucuje najpre o samom predlogu. On ispituje da li je predlog blagovremen, podnet od ovlascenog lica i da li je okolnost na koju se predlog zasniva ucinjena verovatnom. Ako ti uslovi nisu ispunjeni predlog se izbacuje zakljuckom. Potom organi ispituju da li su dokazi koji se iznose takvi da bi mogli dovesti do drugacijeg resenja ili nisu. Ako utvrdi da nisu odbija predlog resenjem. Kada se predlog ne odbaci niti odbije, organ donosi zakljucak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i odredjuje u kom ce se obimu postupak ponoviti. Posto zakljucak o dozvoli ponavljanja postupka bude donet, on ce imati automatsko suspenzivno dejstvo.

42.MENJANJE I PONISTENJE RESENJA U VEZI SA UPRAVNIM SPOROMIza slozenog naziva ovog vandrednog pravnog sredstva krije se jedna sasvim jednostavna stvar. Posto je pred

sudom pokrenut postupak za ocenu zakonitosti upravnog akta, organu koji je taj akt doneo ostavljana je mogucnost da svoj akt izmeni ili ponisti. Ako se stranka zadovolji tim novim aktom, nestala je potreba za daljim vodjenjem upravnog spoa. Upravni spor se moze pokrenuti tuzbom protiv konacnog upravnog akta. U tom sporu je tuzilac najcesce nezadovoljna stranka iz upravnog postupka, a tuzena strana organ uprave koji je doneo konacno resenje. Tuzba se od strane suda dostavlja tuzenom organu na odgovor. Prilikom izmene ili ponistavanja svog resenja oragn je ogranicen u dva pravca: duzan je da u novom resenju uvazi sve zahteve tuzbe i da se ne krece izvan njih a ne sme povrediti prava drugih stranaka u upravnom postupku ili prava treceg lica. Ako iskoristi ovo

14

sredsvo ili izmeni i ponisti svoje resenje donosilac resenja je duzan da o tome obavesti sud i stranku. Ako stranka izjavi da je zadovoljna novim aktom ili se o tome ne izjasni u roku sud ce svojim resenjem obustaviti vodjenje spora jer je otpala potreba za njegovim daljim vodjenjem. Medjutim ako stranka izjavi da nije zadovoljna novim aktom sud nastavlja vodjenjem upravnog spora. Sud u upravnom sporu meritorno odlucuje presudom, a resenjem o pitanjima postupka.

43. ZAHTEV ZA ZASTITU ZAKONITOSTIzahtev za zastitu zakonotosti predstavlja vandredno pravno sredstvo koje moze da koristi isljucivo javni tuzilac

u veoma ogranicenom broju slucajeva. Ti slucajevi su svedeni jedino na ona pravosnazna resenja koja istovremeno sa konacnoscu sticu i svojstvo pravosnaznosti. Rok za koriscenje ovog zakona iznosi mesec dana od dana dostavljanja resenja tuziocu, a ako mu resenje nije dostavljeno rok je sest meseci od dana resenja dostavljanja stranci. Kao nadlezni tuzilac za podnosenje zahteva za zastitu zakonitosti moze se pojaviti samo odgovarajuci tuzilac. U slucaju resenja republickih organa to je republicki tuzilac i tada ce po zahtevu odlucivati republicki organ uprave viseg stepena, a ako takvog organa nema odlucivace vlada.

44.PONISTAVANJE I UKIDANJE RESENJA PO OSNOVU SLUZBENOG NADZORAPredmet ponistavanja i ukidanja je konacno resenje, a razlozi za ponistenje i ukidanje ticu se povreda zakona.

Kod raloza za ponistavanje se radi o povredama procesni a kod ukidanja povredama materijalnih zakona. Nosilac kontrole jeste nadzorni organ, sto znaci da resenje moze da ponisti i ukine drugostepeni organ. Rokovi za ponistenje i ukidanje resenja su relativno dugi zavisno od pojedinih razloga resenja o ponistenju moze se doneti u roku od jedne godine, pet godina ili bez obzira na rok. Za donosenja resenja o ukidanju rok iznosi jednu godinu. Ponistavanje je moguce ih sledecih pet razloga. Ako je resenje doneo stvarno nenadlezni organ, a ne radi se o stvari iz sudske nadleznosti ili o koj se uopste ne moze resavati u upravnom postupku (rok je pet godina). Ako je u istoj stvari ranije doneto pravosnazno resenje kojim je stvar drugacije resena. Ako je resenje doneo jedan organ bez saglasnosti odobrenja drugog organa. Ako je resenje doneo mesto nenadlezni organ rok je jedna godina. Ako je resenje doneto kao posledica prinude, ucene ili druge nedozvoljene radnje (bez obzira na rok). Dok se razlozi za ponistenje ogranicavaju na navedene teske povrede procesnih zakona, dotle je ukidanje moguce kada je resenjem ocigledno povredjen matgerijalni zakon sto znaci da se kao razlog za ukidanje resenja moze uzeti bilo koja ocigledna povreda materijalnopravnih propisa.

45.UKIDANJE I MENJANJE PRAVOSNAZNOG RESENJA UZ PRISTANAK ILI PO ZAHTEVU STRANKE

Sustina ovog vandrednog pravnog sredstva svodi se na mogucnost opozivanja sopstvenoog pravonaznog akta zbog povrede materijalnih propisa, ali uz pristanak ili po zahtevu stranke. Predmet ukidanja i menjanja mogu biti resenja kojima je stranka stekla neko novo pravo, kao i ona koja strankama utvrdjuju neku obavezu. Donosilac resenja treba najpre da oceni da je pogresno primenjen materijalni zakon, ali se za ukidanje resenja kojim je stranka stekla neko pravo trazi da stranka izricito pristane na to kao da se time ne vredjaju prava trecih lica. Novo resenje ima pravno dejstvo samo za ubuduce dok se posledice koje resenje vec proizvelo ne otklanjaju. Donosi ga prvostepeni organ, a drugostepeni samo kada je svojim resenjem meritorno odlucio o upravnoj stvari. Protiv novog resenja moze se izjaviti zalba ako ga je doneo prvostepeni organ iako zalba u toj stvari nije iskljucena. Ako ga je doneo drugostepeni organ, kao i kada ga je doneo prvostepeni organ a zalba je iskljucena, protiv tog resenja moze se pokrenuti upravni spor.

46. VANDREDNO UKIDANJE RESENJAVandredno ukidanje moze se koristiti jedino protiv izvrsnih resenja a njegova je svrha da se zastiti javni interes,

odnosno sacuvaju zasticena javna dobra, koja bi mogla biti ugrozena nastavljanjem izvrsenja resenja. Razlozi za vandredno ukidanje mogu biti sadrzajni u potrebi za ukljanjem teskih i neposrednih opasnosti po zivot i zdravlje ljudi, po javnu bezbednost, javni red i moral kao i upotrebi za otklanjanjem poremecaja u privredi. Tu se ne radi o ispitivanju neoravilnosti, resenja vec o promenljivim okolnostima koje su nastupile od momenta donosenja do

15

momenta koncanja izvrsenja resenja, a koje su takve da izvrsenje cine necelishodnim, odnosno opasnim po zasticene javne interese. Resenje ce biti ukinuto ako ugrozava navedena dobra i interese, a nema pogodnih drugih sredstava kojima bi se manje diralo u stecena prava. Za vandredno ukidanje nadlezan je prvostepeni organ ako je on doneo resenje. Isto sredstvo moze koristiti i drugostepeni organ, kao i vlada. Protiv resenja o ukidanju dopustena je zalba kada ga je doneo prvostepeni organ, a ako ga je doneo drugostepeni organ ili vlada, jedino je moguce voditi upravni spor.

47. OGLASAVANJE RESENJA NISTAVIMOvo vandredno sredstvo se koristi u slucajevima najteyih povreda zakona tako da za njegovo koriscenje nema

roka. Korisit se povodom odlucivanja o redovnim i vandrednim pravnim sredstvima, ali u bilo kom kasnijem trenutku. Nistavim moze da se oglčasi resenje: koje je u upravnom postupku doneto o stvari iz sudske nadleznosti ili o drugoj stvari koja se ne moze uopste resavati u upravnom postupku; koje bi svojim izvrsenjem moglo da prouzrokuje neko delo kaznjivo po krivicnom zakonu. Cije izvrsenje nije moguce u pravnom ili faktickom smisli. Koji je doneo organ bez predhodnog zahteva stranke koje sadrzi nepravilnost koja je nekom izricitom zakonskom odredbom predvidjena kao razlog nistavosti. Protiv resenja kojim se jedno resenje oglasava nisatvim dopustena je posebna zalba a ako nema organa koji bi resavao po zalbi moze se neposredno pokrenuti upravni spor.

48. POJAM IZVRSENJA I OSNOVNA PRAVILA O IZVRSENJUIzvrsenje resenja dolazi posle drugostepenog upravnog postupka. Ono je moguce i pre toga kad zalba nema

odgodno dejstvo, kao i posle koriscenja pojedinih od vandrednih pravnih sredstava. Izvrsenje se sprovodi radi ispunjavanja novcanih ili nenovcanih obaveza utvrdjenim resenjem. Zakonske odredbe o izvrsenju su odredbe u prinudnom putu izvrsenja resenja, sto znaci da ako stranka izvrsi obavzu dobrovoljno u ostavljenom roku nece ni doci do primene zakonskih odredaba o izvrsenju, a ako ona to ne ucini docice do primene zakonskih odredaba o izvrsenju. Da bi bio izvrsiv dispozitiv resenja mora bizi precizan u pogledu utvrdjene obaveze cinjenja ili propustanja stranke. Obavveza stranke moze se sastojati u novcanom davanju, vrsenju neke radnje, uzdrzavanju od neke radnje, trpljenju neke radnje i predaji neke stvari. U zavisnosti od vrste obaveza utvrdjenih u dispozitivu resenja izvrsenje ce se sprovoditi kao administrativno izvrsenje koje se sprovodi pravilima ZUP-a ,i kojim se izvrsavaju nenovcane obaveze i sudskog izvrsenja koje se sprovodi po pravilima Zakona o izvrsnom postupku i kojim se izvrsavaju novcane obaveze. Kada izvrsenje treba da se sprovede sudskim putem onda organ cije resenje treba izvrsiti stavlja na resenje potrdu izvrsnosti i dostavlja ga nadleznom sudu koji zatim sprovodi izvrsenje pravilima zakona o izvrsnom postupku. Lice prema kom se sprovodi izvrsenje naziva se izvrsenik, a stranka po cijem se predlogu pristupa izvrsavanju naziva se tuzilac izvrsenja. Kao osnov za izvrsenje sluzi resenje a osim njega to mogu biti zakljucak i poravnjanje. Kao zajednicki anziv za te akte koristi se pojam izvrsni naslov, odnosno izvrsna isprava. Ako je u resenju stranci dat rok za izvrsenje onda ce resene postati izvrsno tek itekom tog roka, a ako rok nije u rednju odredjen, onda on iznosi petnaest dana od dana dostavljanja resenja stranci. Taj rok se naziva paricioni rok.

49. NASTANAK I SAVREMENI SANDARDI SUDSKE KONTROLE ZAKONITOSTI UPRAVNIH AKATA

Sudska kontrola uprave nastala je u sklopu ideja o pravnoj drzavi i vldavini prava odnosno podvodjenju uprave pod pravom. Osnovni motivi za njeno uvodjenje ogledaju se u potrebi obezbedjenja viseg nivoa zakonistosti u rad uprave i efikasnije zastite gradjana od nezakonitog i nepravilnog postuoanja uprave. Tu zastitu treba da pruzi sud kao organ koji je nezavisan od izvrsne vlasti i nepristrasan u odbrani zakonitosti. Prve forme sudske kontrole uprave nastaju u Engleskoj veoma rano a njeni nosioci bili su redovni sudovi. Specijalizovana sudska kontrola potice s kraja osamnaestog veka, a Fruncuska je u ovom slicaju bila predhodnica, jer je u njoj 1799. godine ustanovljem Drzavni savet, kao oblik autonomnog upravnog sudstva. Puni razvoj sudske kontrole narocito u Evropi tekovina je druge polovine 19 veka. U Srbiji je relativno rano uvedena sudska kontrola uprave. Vec u ustavom iz 1869. godine uveden je Drzavni savet sa vlascu da se razmatra i resava zalba protiv ministarskih

16

resenja u spornim administrativnim pitanjima. Naredne 1870. godine donet je Zakon o poslovnom redu u Drzavnom savetu u cijem je clanu 35 uspesno definisan i sam upravni spor. Administrativni spor jeste spor izmedju privatnog lica i upravne vlasti, a postoji onde gde je naredbom ili resenjem upravne vlasti pravo privatnog lica povredjeno protivu zakonskih naredjenja.

50. SISTEMI SUDSKE KONTROLE ZAKONITOSTI UPRAVNIH AKATASudska kontola uprave se u pojedinim zemljama organizuje i sprovodi tako da postoje razliciti sistemi te

kontrole. Kao osnovni sistemi posmatraju se anglosaksonski i Francuski sistem, a njima treba pridodati i germanski. Anglosaksonski sistem primarno se odlikuje time sto je sudska kontrola uprave poverena redovnim sudovima i taj sistem danas je vise zastupljen u svetu. U svojoj originalnoj Enegleskoj varijanti taj sistem podrazumeva da je uprava podrvgunata opstem pravu i da ono zato kao i privatna lica potpada pod nadleznost redovnih sudova. Francuski sistem poiva na specijalizovanom upravnom sudstvu koje je autonomno i razlicito od redovnih sudova. Postoje prvostepeni upravni sudovi, apelacioni, posebni upravni sudovi i drzavni savet kao najvisi upravni sud. Germanski sistem dolikuje se posebnim upravnim sudstvom, ali je ono sastavni element jedinstvene sudske vlasti, a ne kao u Francuskoj element upravne vlasti. Nemacka ima prvostepene i vise upravne sudove u pokrajina i Savezni upravni sud kao najvisu instancu. Austrija ima samo Savezni upravni sud sa ekskluzivnom nadleznoscu za sve upravne sporove. Pored nacina na koji su organizovani sistemi sudske kontrole mogu se podeliti prema sirini odnosno rasprostranjenosti kontrole. Sistem generalne klauzule jeste takav sistem odredjivanja nadleznsti sudova za kontrolu upravnih akata prema kome postoji nadleznost sudova za kontrolu svih upravnih akata. Sistem pozitivne enumeracija podrazumeva da ce sudovi imati nadleznost samo za kontrolu onih vrsta upravnih akata koji su izricito eneumerisani kao akti protiv koji je moguce voditii upravni spor dok se svi ostali upravni akti izuzimaju od sudske kontrole. Predmet sudske kontrole je zakonitost upravnog akta, ali je pitanje sta se smatra upravnim aktom. Da li je on definisan uze ili sire i da li su i u kom obliku sudskoj kontroli podvrgnuti i diskrecioni upravni akti kao i pojedine druge kategorije akta uprave i upravne radnje.

51.POJAM I VRSTA UPRAVNOG SPORAPostojanje upravnog spora predvidjeno je kod nas samim Ustavom.PREMA ODREDBI CLANA 198. STAV

2.Ustava,zakonitost konacnih upravnih akata podleze preispitivanju pred sudom u upravnom sporu,ako u odredjenom slucaju zakonom nije predvidjena drugacija sudska zastita.Najkrace odredjenje upravnog spora moralo bi biti da je to sudski spor o zakonitosti konacnog upravnog akta.U tom sporu sud vrsi kontrolu uprave tako sto ,na osnovu podnete tuzbe ,preispituje zakonitost upravnog akta i izrice svoju ocenu o tome da li je taj akt zakonit ili nije.Ako utvrdi da je akt zakonit ,sud ce odbaciti tuzbu kao neosnovanu ,cime ce upravni akt biti osnazen tj. Postati pravosnazan.Medjutim ako se utvrdi da je upravni akt nezakonit ,sud ce usvojiti tuzbu i ponistiti osporeni upravni akt.Materija upravnog spora uredjena je Zakonom o upravnim sporovima iz 1996 god.Prva podela izvodi se prema obimu sudske intervencije ,a druga prema predmetu zastite.Upravni spor ogranicene jurisdikcije jeste takav upravni spor u kome se akcija suda ogranicava na ispitivanje i na ocenu zakonitosti upravnog akta.Upravni spor pune jurisdikcije podrazumeva jos jedan korak,jer u njemu sud ,osim ponistavanja upravnog akta ,meritorno resava i spornu upravnu stvar.Prva mogucnost resavanja upravnog spora predvidjena je kao generalna i sastoji se u pravu suda da presudom resi upravnu stvar i to ako nadje da prirode upravne stvari to dozvoljava i da mu je utvrdjeno cinjenicno stanje pruza pouzdan osnov za to.Druga mogucnost za resavanje u sporu pune jurisdikcije postoji u situaciji kada organ uprave,posle vodjenja spora ogranicene jurisdikcije i ponistavanja upravnog akta ,ignorise sudsku presudu.On to moze da ucini na dva nacina,da se donese novi upravni akt ,ali suprotan pravnom shvatanju sudu izrazenom u presudi ili da uopste ne donese novi upravni akt.Treca po karakteru drugacija mogucnost za resavanje u sporu pune jurisdikcije.To pravo suda da odluci o zahtevu stranke za naknadu stete prouzrokovane izvrsenjem ponistenog upravnog akta .Subjektivni i objektivni upravni spor razlikuje se po tome sto je kod prvog predmet zastite subjektivno ,a kod drugog objektivno pravo.Kod sujektivnonog upravnog spora stiti se pravo i pravni interes nekog privatnog lica od

17

povreda ucinjenih upravnim aktom i taj spor se vodi na osnovu tuzbe fizickog ili pravnog lica.Upravni spor moze biti prvobitni i naknadni ,a ovaj drugi bi bio spor koji se vodi protiv upravnog akta koji je donet suprotno presudi suda u prvobitnom upravnom sporu.

52.STRANKE I NADLEZNI SUD U UPRAVNOM SPORUU upravnom sporu uvek postoje dve stranke sa suprostavljenim interesima tuzilac i tuzeni,a uz njih se moze

pojaviti i trca stranka (zainteresovano lice).Tuzilac u upravnom sporu jeste lice koje je legitimisano za podnosenje tuzbe radi pokretanja upravnog spora.Tom licu zakon priznaje pravo da osporava konacni upravni akt putem tuzbe ,odnosno da istim sredstvom pobija opravdanost cutanja uprave.Izmedju tog lica i upravne stvari povodom koje podnosi tuzbu potrebno je postojanje stvarne veze.Kada postoji ta veza,kazemo da postoji legitimacija za podnosenje tuzbe ili tuzilacka legitimacijaTu legitimaciju najcesce ima stranka iz upravnog postupka koja je nezadovoljna upravnim aktom ,jer smatra da se njime povredjuje neko njeno pravo ili pravni interes.Kao tuzilac mogu se pojaviti sindikalna organizacija ,javni tuzilac i javni pravobranilac.Tuzeni u upravnom sporu jeste donosilac upravnog akta.odnosno organ uprave cije se cutanje osporava.Zainteresovano lice u upravnom sporu jeste svako trece lice kome bi ponistaj osporenog upravnog upravnog akta neposredno bio na stetu.Nadlezni sudovi za resavanje upravnih sporova,do pocetka rada Upravnog suda,jesu okruzni sudovi i Vrhovni sud Srbije.Vrhovni sud je nadlezan za upravne sporove o zakonitosti konacnih upravnih akata koje donose republicki organi ,osim ako zakonom nije odredjena nadleznost okruznih sudova za pojedine vrste tih akata.Okruzni sudovi odlucuju u upravnom sporu o zakonitosti konacnih upravnih akata Republickog fonda penzijsko invalidskog osiguranja kao i zakonitosti konacnih upravnih akata drugih organa i organizacija koja se ne nalaze na republickom nivou .Okruzni sudovi odlucuju po tuzbi za ponavljanje postupka u upravnom sporu.

53. POKRETANJE UPRAVNOG SPORARazlozi za pokretanje i vodjenje upravnog spora jedino mogu da se ticu zakonitosti ,a ne i celishodnosti

upravnog akta . KAO opsti razlozi uzima se pretpostavka da je akt nezakonit ,a tu pretpostavku sud treba da potvrdi ili negira ,posto ispita i oceni da li je ona tacna ili nije.Tuzilac u upravnom sporu smatra da upravni akt sadrzi neku nepravilnost i on smatra da treba podneti tuzbu za pokretanje upravnog spora i u njoj navesti nepravilnosti kao razlog za tuzbu.Tuzba treba da sadrzi zakonom predvidjene elemente i to podatke o tuziocu i upravnom aktu koji se osporava ,kratko izlaganje razloga zasto se tuzba podnosi i naznacenje tuzbenog zahteva.U tuzbenom zahtevu tuzilac mora da precizira u kom obimu i pravcu predlaze ponistenje upravnog akta .ROK ZA PODNOSENJE TUZBE IZNOSI 30 DANA za srtanku ,javnog tuzioca i javnog pravobranioca ,a racuna se od dana dostavljanja konacnog upravnog akta.Kada taj akt nije dostavljen javnom tuziocu i javnom pravobraniocu onda rok iznosi 60 dana od dana dostavljanja konacnog upravnog akta stranci.Odustanak tuzioca od tuzbe moguc je sve do donosenja sudske odluke ,u kom slucaju sud resenjem obustavlja postupak i i time gubi pravo na ponovno podnosenje tuzbe i upravni akt postaje pravosnazan.

54.POKRETANJE POSTUPKA U UPRAVNOM SPORU

18

Postupak u upravnom sporu podnosenjem tuzbe i potom slede dve faze tog postupka .Prva je predhodni ili pripremni postupak ,u kome sud preduzima odredjene radnje da bi se pripremio tere za glavnu fazu postupka za donosenje meritorne odluke o predmetu spora.Druga faza postupka naziva se odlucujucom fazom ili redovnim postupkom.Glavne radnje u predhodnom postupku sastoje se u utvrdjivanju postojanja procesnih predpostavki za meritorno odlucivanje o zakonitosti upravnog akta ,a u ovoj fazi sud moze i da ponisti upravni akt.Do odbacivanja tuzbe moze da dodje kada je preuranjena ili neblagovremeno podneta , neuredna i podneta od neovlascenog lica.AKO SE TUZBA NE ODBACI U PREDHODNOM POSTUPKU ,SUD dostavlja tuzbu tuzenom donosiocu upravnog akta na odgovor.Moze doci i do obustave postupka ako tuzilac odustane od tuzbe i ako organ uprave posle dostavljanja tuzbe na odgovor ,izmeni ili ponisti upravni akt u skladu sa zahtevom tuzioca i tuzilac se potom u roku od 15 dana izjasni da je novim aktom.Odlaganje izvrsenja je moguce ako tuzilac uputi zahtev za odlaganje izvrsenja i uz njega prilozi dokaz o podnesenoj tuzbi,ako bi se izvrsenjem nanela steta tuziocu koja bi se tesko mogla popraviti i ako odlaganje nije protivno javnom interesu niti bi se njime nanela veca nenadoknadiva steta protivnoj stranci.

55.REDOVNI POSTUPAK U UPRAVNOM SPORUKada sud nadje da u pogledu utvrdjenih cinjenica postoji protivrecnost u spisima ,da su one u bitnim tackama

nepotpuno utvrdjene,da je iz utvrdjenih cinjenica izveden nepravilan zakljucak o cinjenicnom stanju ili da su u upravnom postupku povredjena pravila postupka a te su povrede bile od uticaja za resavanje stvari.Kada se sud opredeli da sam utvrdjuje cinjenicno stanje to se moze uraditi na usmenoj raspravi ,preko jednog clana sudskog veca ili drugog organa . Odlucivanje suda se obavlja u nejavnoj sednici .Mogucnost odrzavanja usmene rasprave koja je napravljena kao izuzetak od pravila da takve rasprave nema .Sudu je dato pravo da odluci o odrzavanju usmene rasprave kada nadje da slozenost pravne sporne stvari to zahteva ili da je to potrebno radi boljeg razjasnjenja stvari.Kada sud resi da odrzi raspravu onda predsednik sudskog veca odredjuje dan rasprave i na nju poziva stranke i zainteresovana lica.Ako stranka izostane sa rasprave ,citaju se njeni podnesci ,a izostanak se ne moze tumaciti kao njen odustanak od zahteva. Kada na raspravu ne dodje ni tuzeni ni njegov zastupnik ni tuzilac sud moze odluciti da raspravu odlizi ili je odrzi bez njihovog prisustva.

56.PRAVNI LEKOVI U UPRAVNOM SPORUUupravnom sporu za pravna sredstva kojima se obogacuje pobijanje susdkih odluka koristi se pojam pravni

lekovi.Ima ih 4 zalba , zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke ,zahtev za zastitu zakonitosti i ponavljanje postupka.Zalba ima karakter redovnog pravnog sredstva ,a preostala tri vanrednih pravnih sredstava . Zalba u upravnom sporu za razliku od zalbe u upravnom postupku moze da se koristi samo izuzetno kada je predvidjena posebnim zakonomU zalbi se navode podaci o sudskoj odluci koja se pobija ,razlozi za njeno pobijanje ,kao i podaci o podnesiocu. O zalbi odlucuje drugostepeni sud ,a predhodno je ispituje sud protiv cije je odluke izjavljena tj. Okruzni sud.Zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke moze se podneti Vrhovnom sudu protiv pravosnaznih odluka okruznih sudova i to samo u stvarima u kojima nije dozvoljena zalba.Rok za podnosenje zahteva iznosi 30 dana od dana dostavljanja sudske odluke ,a mogu ga podneti stranke iz upravnog spora.Zahtev za zastitu zakonitosti moze podneti jedino javni tuzilac protiv pravosnazne sudske odluke okruznog suda ili veca Vrhovnog suda ,a podnosi se ovom drugom sudu.Rok za podnosenje iznosi tri meseca od dana dostavljanja sudske odluke strankama,a o zahtevu odlucuje petoclano sudsko vece. Ponavljanje postupka u upravnom sporu jeste takvo vanredno pravno sredstvo kojim se omogucuje da se pred istim sudom obnovi postupak resavanja i proveri zakonitost donete odluke.Za donosenje odluke postoji subjektivni rok od 30 dana i objektivni rok od 5 godina.Posle pocetka rada Upravnog suda pravni lekovi pretrpece odredjene promene,sledstveno cinjenici da okruzni sudovi i najvisi sud Republike gube nadleznost za upravne sporove i da prvostepena nadleznost prelazi na Upravni sud.O pravnim lekovima na odluke Upravnog suda odlucivace Vrhovni kasacioni sud ,dok ce Upravni sud biti nadlezan za odlucivanje o ponavljanju postipka u upravnom sporu.

19

57 OBAVEZNOST IZVRSENJA PRESUDEIpresude donete u upravnom sporu ,kao i sudske odluke uopste,posle sticanja pravosnaznosti imaju

obavezujucu snagu i autoritet presudjene stvari.ONE POSTAJU PRAVOSNAZNE KADA SE iscrpe mogucnosti za koriscenje zalbe protiv njih , a kada zalba nije dozvoljena – odmah po donosenju.Neposredno obavezuju stranke u upravnom sporu , a nacelno deluju i erga omnes , u smislu da su sva treca lica duzna da ih postuju i uzdrze se od ometanja njihovog izvrsenja.Tuzilac cija je tuzba presudom odbijena ima obavezu da se ponasa po upravnom aktu , jer je taj akt posle donosenja presude postao pravosnazan.Kad je njegova tuzba uvazena , on ima pravo da zahteva donosenje novog upravnog akta odnosno obavezu da se ponasa u skladu sa presudom koja u svemu zamenjuje upravni akt.Tuzeni nema nekih posebnih duznosti u slucaju presude kojom se odbija tuzba.Njegov upravni akt time je postao pravosnazan , a on tada jedino ne moze donositi drugi upravni akt o istoj stvari.U slucaju odbijanja tuzbe zbog cutanja uprave , tuzeni organ nema obavezu da izda upravni akt , jer je presudom potvrdjeno da je njegovo cutanje bilo osnovano.Medjutim do pravog pitanja o izvrsenju presude od strane tuzenog dolazi se tek kada je presudom uvazena tuzba i on obavezan na donosenje novog upravnog akta.Tada je organ uprave po zakonu duzan da akt donese bez odlagznja , a najdocnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

58.OSTALI OBLICI SUDSKE KONTROLE UPRAVEGlavni oblici sudske kontrole van upravnog spora jesu kontrole u postupku za naknadu stete i kontrola u

postupku odlucivanja o krivicnoj odgovornosti slizbenih lica uprave.Lice koje je legitimno da ulozi odgovarajuce pravno sredstvo za pokretanje sudskog postupka je fizicko ili pravno lice kome je povredjeno neko pravo ili interes ili akt ovlascenog drzavnog organa koji on ulaze radi zastite zakonitosti.Kontrola u sporu za naknadu stete ostvaruje se u narocitom sudskom postupku , gradjanskom parnicnom postupku i onanje znacajna dopuna kontroli u upravnom sporu.Dok je kontrola u upravnom sporu usmerena na ponisteavanje nezakonitog upravnog akta konrola u sporu za naknadu stete ima za cilj da pruzi zastitu gradjanima i pravnim licima od stetnih posledica nezakonitog i nepravilnog rada uprave.Kada osteceni direktno pokrece spor za naknadu stete imamo pravu kontrolu rada uprave.U takvim slucajevima sud najpre treba da utvrdi da li su upravni akt ili radnja uprave nezakoniti ili nepravilni.Kontrolu u postupku odlucivanja o krivicnoj odgovornosti sluzbenih lica predstavlja takav oblik kontrole do koga dolazi jedino kada sluzbeno lice uprave pocini neku od povreda sluzbene duznosti koja ima obelezje krivicnog dela.Narocito problem kod nas predstavljaju oblici korupcije u cijem suzbijanju moraju da se angazuju svi drzavni organi i citavo drustvo.Pored dva izlozena oblika sudseke kontrole van upravnog spora , postje i drugi oblici te kontrole i ostvaruju se u vezi sa onim upravnim aktima za koje je umesto zastite u upravnom sporu predvidjena drugacija sudska zastita.

59.PARLAMETARNA KONTROLA UPRAVEKao predstavnistvo gradjana parlament raspolaze sa vise sredstava ili oblika uticaja na upravu.Znacaj

parlamentarne kontrole pojacava se potrebom da svojom akcijom koriguje svoje poteze Vlade koji nisu principijalni.Narodna skupstina ostvaruje kontrolu putem vrsenja sledecih svojih prava: donosenje organizacionih materijalnih i procesnih zakona kojima se oderdjuje organizacija , ovlascenja i odgovornosti uprave.Izborom i razresenjem ministara.Formiranjem, anketnih odbora za istrage o radu uprave poslanickim pitanjima.Zakonodavstvom se uredjuju ovlascenja procedure za rad i drgovornosti za rad uprave i ogranicava prostor njene slobodne akcije u smislu podvodjenja uprave pod pravo.Ploticki dokumenti narodne skupstine vazan su instrument za usmeravanje.Vlast Narodne skupstine obuhvata i pravo izbora i razresenja od duznosti pojedinih ministara kao i citave Vlade , a ministri mogu biti razrseni na predlog predsenika Vlade ili kada im Narodna skupstina izglasa ne poverenje.Anketni odbori su istrazna tela koja parlament moze formirati da bi utvrdila stanje u vezi sa pojedinim dogadjajima koji se ticu rada Vlade odnosno pojednih ministarstava.Poslanicka poitanja su

20

pitanja koja narodni poslanici upucuju Vladi sa namerom da dobiju obavestenje o nekom konkretnom dogadjaju ili meri Vlade.Interpelacija takodje predstavlja pitanje koje se upucuje Vladi u vezi sa njenim radom ali se povodom odgovora na nju u skupstini otvara pretres i ako se odgovor ne prihvati , pristupa se glasanju o nepoverenju valdi ili njenom clanu.Vlada je duzna da odgovori u roku od 30 dana a zbog takvog znacaja , nju moze podneti najmanje 50 narodnih poslanika.Kljucnu ulogu u kontroli uprave treba da imaju njena radna telakoja su zamisljena kao uzi sastavi narodnih poslanika za detaljnije i strucno pretresanje u pojedinim oblastima.Uprkos zancajnim ovlascenjima koja imaju na raspolaganju za kontrolu uprave , parlament se najcesce ne smatra kljucnim akterom u toj kontrtoli.

60.KONTROLA UPRAVE OD STRANE DRUGIH DRZAVNIH ORGANAUloga javnog tuzilastva od strane uprave kroz naznacavanje njegovog polozaja u upravnom postupku i

upravnom sporu.Na isti nacin je naznacena i uloga javnog pravobranilastva u upravnom postupku i u upravnom sporu. Ono se osniva kao organ Republike,pokrajine,opstine i grada ,sa zadatkom da preuzima zakonom predvidjene mere i ulaze pravna sredstva za zastitu imovinskih prava i interesa drzave ,pokrajine ,opstine i grada.Kontrolna uloga poverenika za informacije od javnog znacaja veoma je vazna i neposredna ,jer je usmerena na ostvarivanje prava gradjana da budu obavesteni o podacima o posedu organa javnih vlasti,kao preduslova za kontrolu gradjana i javnosti nad radom uprave.REPUBLICKI ODBOR ZA RESAVANJE O SUKOBU INTERESA IMA ZNACAJNU ULOGU U KONTROLI I SPRECAVANJU onih situacija i ponasasanja koja mogu da dovedu do pristrasnog rada funkcionera uprave,a Drzavna revizorska institucija ostvaruje kontrolu nad trosenjem javnih sredstava.

61.ULOGA OMBUDSMANA I DRUGIH NEZAVISNIH INSTITUCIJA U KONTROLI UPRAVE Intitucija ombudsmana nastala je u Svedskoj 1809.god..Ombudsman je zamisljen kao poverenik parlamenta

koji kontrolise upravu,rad organa uprave i javnih sluzbi i stiti prava gradjana.Licnost koja se bira za ombudsmana treba da ima visoke moralne kvalitete ,akademsko pravno obrazovanje i profesionalno iskustvo na polju upravnog rada ilimprimene prava.Imenuje ga najcesce parlament.Zasticen je od bezrazloznog smenjivanja i treba da bude finansijski nezavistan od vlade.Tek 2005. god. Stvoren je osnovan uslov za uvodjenje ombudsmana na republickom nivou pod imenom Zastitnik gradjana i to Zakonom o zastitniku gradjanana,a odredbe o istoj instituciji unete su potom i u novi Ustav.Bira ga Narodna skupstina na vreme od pet godina ,uziva imunitet kao narodni poslanik. Ima sledece nadleznosti moze podneti Vladi inicijativu i,a Narodnoj skupstini predlopg za izmenu ili dopunu zakona i propisa, ovlascen je da javno preporuci razresenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava gradjana, ,ima pravo da dobije sve podatke od organa uprave, ima pravo nesmetanog pristupa zavodima za izvrsenje krivicnih sankcija.Zastitnik gradjana podnosi Narodnoj skupstini redovni godisnji izvestaj o svom radu sa podacima i aktivnostima u predhodnoj godini ,uocenim nedostacima u radu organa uprave i predlozima za poboljsanje polozaja gradjana u odnosu na organe uprave..Izvestaj se objavljuje u SLUZBENOM GLASNIKU Republike Srbije i na internet stranici.

62. POJAM PREKRSAJNOG PRAVA

21

Terminom prektrajno pravo označava se posebna grana aktuelnog zakonodavstva i uz to posebna grana pravnih nauka, tj. Nauka prekršajnog prava. Prekršajno pravo bi se moglo definisati kao skup pravnih propisa kojima se određuju prekršaji, uslovi za prekršajnu odgovornost, prekršajne sankcije prema njihovim učiniocima, uslovi za propisivanje i izricivanje prekršajnih sankcija, prekršajni postupak i postupak izvršenja odluke. Najpre, prekršajno pravo je definisano kao skup pravnih propisa, a ne sistem zakonskih pravnih propisa, jer se zakonom određuju osnovna načela i instituti relativni za prekršaje, koji bi se analogno tumačeći, zajedno sa zakonskim odredbamamogli smatrati sistemom pravnih propisa. Analiza definicije prekršajna prava upućuje na zaključak da se sadržina prekršajnog prava nalazi u materijalnom prekršajnom pravu, prekršajnom postupku i postupku izvršenja odluke prekršajnog organa. Objedinjavanjem odredba materijalnog, procesnog i izvršnog karaktera u definiciji prekršajnog prava određen je neposredan predmet discipline. Suštinski element prekršajnog prava je i njegova zaštitna funkcija koja označava da se on granom prava zaštićuju značajne vrednosti kao što su osnovne slobode i prava čoveka, društveno – ekonomsko uređenje, politički sistem i pravni poredak u zemlji. Zato se može reći da je uticanjem dominantnih karakteristika našeg društveno ekonomskog uređenja, razvojem domaćeg prava i prihvatanjem tekovina razvoja prava na svetskom nivou došlo i do izgradnje ove grane prava kao samostalne i posebne i ujedno nužne i potrebne za ostvarivanje opšte svrhe zaštite društva od negativnih i nedozvoljenih ponašanja. Prekršajno pravo specifično po tome što ono ne reguliše društvene odnose, čini posredno putem potpisivanja i izricanja prekršajnih sankcija za te povrede. Kao sredstva te zaštite predviđene su prekršajne sankcije, koje država preko ovlašćenih organa prinudno primenjuje prema učiniocima prekršajnih povreda, a koja se sastoje u ograničenju ili lišavanju određenih prava koja su priznata svakom građaninu.

63. SISTEM PREKRŠAJNOG PRAVANa osnovu izložene definicije prekršajnog prava, može se odrediti sistem prekršajnog prava kao posebne grane

prava. Posmatrajući prekršajno pravo kao sistem neophodno je odrediti i delove tog sistema. Prekršajno pravo je u delu koje obuhvata načela i institute, regulisan zakonom o prekršajima i taj deo se naziva opštim delom prekršajnog prava. Niz pojedinih zakonskih i podzakonskih odredba iz različitih zbirki propisa, koje regulišu raznovrsne oblasti društvenog života, sadrži pojedinačne prekršaje koji zajedno čine drugi deo prekršajnog prava nazvanog posebnim delom. Oba ova dela čine materijalno prekršajno pravo. S obzirom da posebne odredbe procesnog karaktera regulišu proceduru primene materijalnog prekršajnog prava, to se kao sledeći deo sistema prekršajnog prava pojavljuje procesno – prekršajno pravo. Treći deo prekršajnog prava čini izvršno prekršajno pravo koje se bavi izvršenjem izrečenih prekršajnih sankcija. Ovi delovi čine logično i neposredno jedinstvo predstavljaju sistem prekršajnog prava.

64. ODNOS PREKRŠAJNOG PRAVA PREMA USTAVNOM PRAVUOduzimanje ili ograničavanje osnovnih prava i slobode putem primene prekršajnih sankcija. Ustav republike

srbije kao najviši državni akt, sadrži izvestan broj odredba kojima se ustavnovljavaju osnovni principi prekršajnog prava. Ustav sadrži principe koji su bitni za sve grane kaznenog prava, a među njima i za prekršajno pravo, kao što su principi zakonitosti, odgovornosti, zabrane povratnog dejstva propisa i sl. Ustavno pravo reguliše i druga pitanja koja su deo prekršajnog prava u kome ih je potrebno konkretizovati. To su slučajevi kada se ustavom nalaze prekršajna zaštita nekih vrednosti ili se jamče određena prava i slobode građana. Osim toga prekršajno prava pruža zaštitu i ustavnom uređenju zasnovanom na ustavu.

64.1. ODNOS PREKRŠAJNOG PRAVA PREMA UPRAVNOM PRAVUPrekršajno pravo iako posebna pravna grana, bilo je dugo deo upravnog prava. Smatra se da su ove dve

discipline komplementarne grane prava do tog obima da se prekršajno pravo smarta, do nekle, kao poseban kazneni deo upravnog prava sa vlastitom sadržinom, formom, sistematikom i ciljecima koja nastoji da ostvari. Prekršajno pravo je, sve do donošenja ustava SFRJ iz 1974. godine, bilo deo upravnog prava, a od tada se osamostaljuje, posebno u bitnim delovima kao što su reguliosanje prekršaja, svojstvo oragana ovlašćenjih za vodjenje prekršajnih postupaka i izricanje prekršajnih sankcija. Prekšaji su se smatrali delom upravnog prava čak i

22

u onim zakonodavstvima u kojuma se prekuršaj definisao kao oblik krivičnog dela. Razlozi zbog kojih su se prekšaji smatrali delom upravnog prava su vezani za razlike koje su postojale izmedju prekršaja i krivičnih dela u pogledu procedure i nadleznosti organa pravosudja i uprave oko sankcionisanja prekršaja. Izricanje prekršajne sankcije su vršili upravni organi. Pojedini, jednostavniji slučajevi su radi brzine i efikasnosti rešavanja, dodeljivani organima upšrave u nadleznosti. Prekršaji su zbog toga smatrani „granicnim područjem“ izmedju upravog prava i krivičnog, da bi se u poslednje vreme granica pomerila više ka krivičnom pravu, na koji način je prekršajno pravo, kao posebna grana prava, postalo delom kaznenog prava, u koje još spada krivično pravo i privredno prestupno pravo.

64.2. ODNOS PREKRŠAJNOG PRAVA PREMA KRIVIČNOM PRAVUPrekršajno pravo se u nekim pravnim sistemima tretira kao deo krivičnog prava, prekršaj kao lakši oblik

krivičnih dela. Naš pravni sistem ne svrstava prekršaje u krivično pravo već u posebne delikte kaznenog prava. Prekršajno i krivično pravo imaju niz sličnosti i podudaranja ali i mnogo razlika. Niz načela, instituta i pojmova u prekršajnom prava vode poreklo iz k. Prava. S obzirom da veza između ove dve discipline obuhvata ne samo sličnosti već i razlike, treba reći da se prekršaji od krivičnih dela razlikuju u kvantitativnom smislu ( prekršaji su lakša vrsta delikata od krivičnih dela) ili u kvalitativnom smislu ( prekršaj imaju različita obeležja od krivičnih dela). Prekršajno se pravo putem načina regulisanja i određivanjem organa ovlašćenih za vođenje prekršajnog postupka i izricanjem prekršajnih sankcija osamostalilo i odvojilo od krivičnog prava.

64.3. ODNOS PREKRŠAJNOG PRAVA PREMA PRIVREDNOM-PRESTUPNOM PRAVUU skladu sa određenim pojmom privrednog prestupa, privredno-prestupno pravo je posebna disciplina koja

upravo ima za predmet privredni prestu kojim se sankcionišu ne dozvoljena ponašanja u oblasti privrednog i finansijjkog poslovanja. Prekršajnim propisima se odredjuju prekršaji u svim pravno relativnim oblastima, pa i u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, a subjekti izvršenja su isti kao i kod privrednih prestupa a tj pravna i fizička lica, s tim da su fizička lica kod privrednih prestupa samo odgovorna lica.

65. OBLICI KAŽNJIVIH DELATNOSTIVrste i oblici društveno i neprihvatljivih ponašanja su postali osnovna pojedinih grana kaznenog prava, s

obzirom na njihovu pravnu prirodu. Naše kazneno pravo sadrži kao oblike kažnjivih delikata: krivična dela, privredne prestupe i prekršaje, mada se može govoriti i o četvrtoj grupi u vidu disciplinskih delikata kao, takođe, posebnoj grupi. Svi navedeni oblici kaznenih delikata imaju niz sličnosti ali i niz razlika u pogledu obeležja, sadržine, uslova za postojanje, pravnih akata kojima se predviđaju težine subjekata.

65.1. KRIVIČNO DELOGledano istorijski u jedinstvenoj grupi kažnjivih dela francusko krivično zakonodavstvo je razlikovalo po težini

tri podgrupe kažnjivih delikatana zločine, prestupe i prekršaje (istupe) uz određivanje nadležnosti različitih sudova za presuđivanje. Evropska zakonodavstva su sledila ovu podelu koja je u našem pravu ostavila određeni uticaj. Krivično delo je osnovni predmet krivičnog prava, a prekršaj je osnovni predmet prekršajnog prava. Krivična dela su najteža vrsta kaznenih delikata izvršeno od strane samo fizičkih lica koja se mogu propisati samo zakonom. Gonjenje kod krivičnih dela ostvaruje ovlašćeni tužilac a presudu prema odredbama zakonika o krivičnom postupku, donosi nadležni sudski organ. Kod krivičnih dela povreda ili ugrožavanje zaštićenog pravnog dobra je primarna, dok je povreda norme sekundarna. Sankcije za krivična dela su strožije od propisanih za ostale oblike kaznenih delikata i u isto vreme su raznovrsnije. Razlike između krivičnih dela i prekršaja je najčešće kvalitativno, osim graničnih slučajeva gde je razlika samo kvantitativna.

23

65.2. PRIVREDNI PRESTUPSe definiše kao povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju izvršena od pravnog lica i odgovornog

lica u pravnom licu koje je izazvalo štetne posledice a propisom je određeno kao privredni prestup. Oni su prema vlastitoj težini smešteni između krivičnih dela i prekršaja. Njihova je specifičnost: oblast u kojoj se vrše (privredno i finansijsko poslovanje), subjekti koji ih vrše (pravna i odgovorna lica u pravnom licu), sud koji odlučuje o njima (trgovinski sud), sankcije koje se primenjuju (novčana kazna i zaštitne mere) i predviđenost zakonima i podzakonskim aktima. Zbog sličnosti sa krivičnim delima, naročito u pogledu ocene opasnosti i štetnosti, često se nazivaju krivičnim delima pravnih lica u privredi. Učinilac privrednog prestupa može da bude pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu u okvirima privrednog i finansijskog poslovanja, a prekršaja svako pravno ili fizičko lice.

65.3. DISCIPLINSKE POVREDE ILI DISCIPLINSKA DELADisciplinska dela su povrede pravila ponašanja koja ustanovljavaju posebnu društvenu disciplinu, a koja su

vezana za određeni odnos u kome se nalaze građani koji mogu biti učinioci tih delikata. Učinioci zbog toga mogu biti samo fizička lica zaposlena u državnim organima, javnim ustanovama, preduzećima i drugim pravnim subjektima (npr. zaposleni, vojnici, policajci, osuđenici, studenti, članovi različitih klubova itd.). Za disciplinske povrede propisane su odgovarajuće disciplinske mere (prestanak radnog odnosa, ukor, javna opomena, novčana kazna, isključivanje, raspoređivanje na drugo radno mesto itd.), koje primenjuje disciplinski sud ili disciplinska komisija. Propisan je zakonom. Prekršaji se od disciplinskih dela razlikuju najpre po pravnoj prirodi i karakteru, a potom što prekršaji predstavljaju povredu opšte discipline, a disciplinska dela povredu discipline u određenim oblastima. Odgovornost i kažnjivost za disciplinska dela je odvojena i autonomna u odnosu na ostale delikte.

66. PREKRŠAJ KAO OBLIK KAŽNJIVOG POSTUPANJATeoretski, prekršaj se definiše kao društveno štetno, protiv pravno i skrivljeno postupanje koje je upereno protiv

javnih interesa društva ili protiv javnog poretka, a čije izvršenje ne dovodi u pitanje ekonomske i političke osnove razvoja i opstanka društvenog i pravnog sistema, već se njime nanosi šteta pravnom poretku u vidu remećenja javnog reda i mira, slabljenja društvene discipline i ometanje vršenja funkcija državnih i drugih organa. Prekršaj i povreda određenog propisa (zakona ili podzakonskog akta) i, generalno posmatrano, nije upravljen protiv društvenih interesa većeg značaja. Prekršaji se pojavljuju kao delikti ugrožavanja apstraktne opasnosti. Gonjenje za prekršaje se preduzima po službenoj dužnosti, odnosno na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane ovlašćenog lica u ime nadležnog i ovlašćenog državnog organa, kao i organa uprave na osnovu procedure propisane u odgovarajućim zakonima o prekršajima, odnosno u drugim zakonima. Sankcije koje su predviđene za učinioce prekršaja su blaže i po vrsti i po ciljevima primene od sankcija predviđenih za krivična dela, čak i u slučajevima kada se radi o istim sankcijama (novčana kazna, oduzimanje predmeta). Kao organi koji su nadležni za donošenja odluke o postojanju prekršaja i za izricivanje prekršajnih sankcija određeni su prvenstveno sudije za prekršaje i veće za prekršaje, a u manjem obimu pojedini organi uprave. Analiza bitnih elemenata prekršaja i poredjenje sa ostalim oblicima kažnjivog delovanja pokazuju da su prekršaji posebni oblici tog delovanja, suštinski različiti od odstalih delikata. Prema zakonskoj definiciji, prekršaj je protivpravna skrivljeno izvršena radnja koja je propisom nadležnog organa određena kao prekršaj. Ti osnovni elementi opšteg pojma prekršaja su radnja, protvpravnost, propisanost prekršaja i krivica i njima se bavi opšti deo prekršajnog prava. Prekršaj predstavlja povredu propisa koja ne mora uvek da proizvede posledicu jer se određuje kao radnja a ne delo. Radnja predstavlja suštinski element, dok ostali elementi određuju kakva bi radnja trebala da bude da bi predstavljala prekršaj. Između propisanosti i protivpravnosti prekršaja postoji povezanost, jer ono što je propisano kao prekršaj u pravuli je i protivpravo.

66.1. ELEMENTI PREKRŠAJANačin da se dođe do svih elemenata prekršaja je celovita pravna analiza ovog oblika deliktnog ponašanja. Tom

analizom se dolazi do zaključka da pojam prekršaja čine sledeći elementi:

24

1. radnja ili prouzrokovanje posledice ljudskom radnjom, 2. propisanost prekršaja, odnosno određenost prekršaja u zakonskim ili podzakonskim aktima,3. protivpravnost i 4. krivica.Ovi elementi se tretiraju kao konstitutivni (osnivni) elementi pojma prekršaja, te bi u slučaju izostajanja nekog

od njih dolazilo do isključenja postojanja prekršaja. Da bi postojao prekršaj potrebno je da ga učini propisom određeni subjekat (pravno i fizičko lice), i to na određenom objektu (lice ili stvar), bez čega nema prekršaja. Ako prekršaj vrši pravno lice, onda je on objektivna kategorija, a ako ga čine onda je on objektivno-subjektivna kategorija.

66.2. RADNJA PREKRŠAJAJe protivpravno činjenje ili nečinjenje koje može da prouzrokuje povredu poretka i koji je kao nedopušteno

sankcionisano prekršajnim sankcijama. Opšti način izvršenja prekršaja su činjenje ili nečinjenje (propuštanje) i svaki prekršaj se čini na jedan ili drugi način uz postojanje prekršaja koji se mogu vršiti na oba načina. Činjenjem se smatra svaka aktivna radnja dok se nečinjenjem smatra propuštanjem da se preduzme određeno činjenje, a koja je propisom predviđena kao prekršaj. Propisima je predviđeno da se većina prekšraja može učiniti radnjom činjenja. Radnja se uvek sastoji u određenom ljudskom ponašanju i izraz je čovekove volje. Nečinjenje je pasivno držanje učinioca kome je odgovarajućim popisom naloženo određeno činjenje.

67. PROTIVPRAVNOSTJe jedan od osnovnih elemenata pojma prekršaja. Protivpravnost je protivnost bilo kojoj normi sadržanoj u

pravnim propisima. Ona postoji ako je delo protivno normi koja zabranjuje izvesno ponašanje (prohibitivna norma) ili koja naređuje određeno ponašanje (imperativna norma). Ona se ne unosi u opis konkretnog prekršaja. Samom činjenicom da je neko ljudsko ponašanje u prekršajnom propisu određeno kao prekršaj, znači da je i protivpravno. Bez obzira na povezanost ipak se radi o dva odvojena elementa, jer predviđanost prekršaja u propisu ne znači uvek i protivpravnost, na protivpravnost ne podrazumeva uvek određenost nekog ponašanja kao prekršaja. Određenost nekog ponašanja će biti prekršaj koji obuhvata sve bitne elemente uvek, osim ako postoji neki osnov koji isključuje protivpravnost. Postojanje nekog osnova koji isključuje protivpravnost dovodi do toga da učinjeno delo, iako u svemu odgovara opisu prekršaja, nije prekršaj. Zakon o prekršajima uzima u obzir nužnu odbranu, krajnju nuždu i silu i pretnju. Ovo su instituti materijalnog krivičnog prava koji se primenljuju i na prekršaje.

67.1. NUŽNA ODBRANAPravni značaj ovog instituta je da nema prekršaja ako je radnja propisana kao prekršaj učinjen nužnoj odbrani.

Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Pravni poredak odobrava nužnu odbranu određenog dobra kad je ta odbrana u vidu zaštite neophodna i kada se radi o sukobu prava i neprava koji se rešava zaštitom prava. Da bi postojalo pravo na nužnu odbranu potrebno je utvrditi elemente napada i odbrane i sledeće uslove potrebno je za njihovo postojanje:- napad je svaka ona radnja koja se sastoji u činjenju ili nečinjenju i koja je upravljena na povredu ili

ugrožavanje određeng zaštitnog dobra,- napadač može biti saomo čovek bez obzira na uzrast,- napad može biti upravljen protiv bilo kog dobra napadnutog ili dobra drugog lica. Sva dobra napadnutog kao i

druga dobra, se ističu kao objekat napada da bi se naglasilo da sva mogu biti izložena napadu (život, telo, imovina),

25

- napad mora biti protivpravan, tj. Da nije preduzet na osnovu zakonskog ovlašćenja. Protivpravan je napad i kada ga je napadnuti predvideo ili skrivio, ali ne i kada ga je namerno izazvao da bi ga iskoristio, - napad mora biti stvaran (zamišljeni napad dovodi do putativne ili uobražene nužne odbrane),- odbijanje napada mora biti istovremeno sa napadom tj. Od početka do kraja napada ili ako je napad

neposredno predstojao, - odbijanje napada je upravljeno protiv nekog dobra napadača, - odbrana mora biti neophodno potrebna, a ona je takva ako se napad nije mogao odbiti na neki drugi način

osim povredom napadačevog dobra,- između napada i odbrane treba da postoji srazmernost koja se utvrđuje vođenjem računa o odnosu vrednosti

napadačevog i napadnutnog dobra.Ovim uslovima predviđenim za postojanje napada i odbrane, određene su granice nužne odbrane. Ukoliko

napadnuti prekorači ove granicei na taj način izvrši prekršaj odgovaraće po opštim propisima o prekršajnoj odgovornosti. S obziom na stanje u kome se nalazi, a koji je izazvano napadom, predviđeno je da se učinilac može i blaže kazniti. Ako je prekoračenje nužne odbrane učinjeno pod naročito olakšanim okolnostima (jaka razdražljivost ili prepast izazvana napadom), predviđeno je da učinilac neće odgovarati.

67.2. KRAJNJA NUŽDA Je drugi osnov koji isključuje postojanje prekršaja. Prema zakonskoj definiciji, krajnja nužda postoji ako je

prekršaj učinjen ako je učinilac otklonio od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neiskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, iako pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo. Krajnja nužda predstavlja postojanje opasnosti i otklanjanja opasnosti koji moraju ispuniti sl. Uslove :- opasnost mora biti istovremena, tj. da je neposredno predstojala ili kad je počela pa sve dok je trajala, to

isključuje svaku minulu i budući opasnost,- opasnost ne sme biti skrivena,- opasnost mora biti stvarna,- opasnost može da preti bilo kojem pravnom dobru (životu, telu, imovini)- opasnost može biti izazvana od strane čoveka, od strane životinje ili od strane prirodnih sila,- krajnja nužda postoji ako se opasnost nije mogla otkriti na drugi način osim povredom tuđeg dobra, - otklanjanje opasnosti mora biti istovremeno sa postojanjem opasnosti i - učinjeno zlo ne sme biti veće od onog koje je pretilo.Ako lice koje otklanja opasnost povredi dobro drugog lica koje je veće vrednosti onog koje je zaštitilo ili kad

opasnost prođe, a nastavi se sa njenim otklanjanjem uz nanošenje štete radi se o prekoračenju krajnje nužde. Ako je prekoračenje izvršeno pod osobito olakšanim okolnostima isključena je odgovornost za prekršaje.

67.3. SILA I PRETNJAUpotreba sile i pretnje ima dvostruku značaj: 1. sila i pretnja mogu biti pri izvršenju pojedinih prekršaja što može imati uticaj na ocenu težine učinjenog

prekršaja prilikom odmeravanja kazne, a kod nekih prekršaja sila i pretnja mogu biti određene kao bitna obeležja,2. silom ili pretnjom neko može biti prinuđen da izvrši prekršaj u kom slučaju se postavlja pitanje

postojanja prekršaja kod onoga ko je pod dejstvom sile izvršio prekršaj.Pod silom se smatra upotreba fizičke snage prema nekom licu da bi se to lice prinudilo da učini ili ne učini. Ova

snaga treba da dolazi od čoveka, jer ako je proizvodi prinodna sila radi se o višoj sili. Sila može da bude apsolutna ili kompulzivna. Apsolutna sila je ona sila usled koje onaj prema kome je primenjena nema mogućnosti da donese svoju odluku, ali je dejstvom sile njegova odluka bila iznuđena. Pretnja je izjava nekog lica kojom se drugom licu stavlja u izgled neko zlo koje je podobno d autiče na odluke u određenom pravcu. Pritom onaj koji preti treba da stvar predstavi tako da će on sam naneti zlo ili da će doprineti da zlo bude nanešeno. Nastupanje tog zla ne mora biti ostvarivo niti mora postojati stvarna namera da se to ostvari ali je dovoljno da onaj kome se preti to shvati kao

26

nemoguće. Sila i pretnja koje su upotrebljene da bi se izvršio neki prekršaj su osnov koji se isključuje postojanje prekršaja. Kao izvršilac prekršaja smatraće se ono lice koje je upotrebilo silu ili pretnju.

68. VAŽENJE PREKRŠAJNIH PROPISAKao i svi drugi propisi i prekršajni propisi se primenjuju u određenom vremenu, na određenom prostoru i prema

određenim licima, i tada govorimo o vremensko važenju i ličnom (personalnom) važenju, odnosno nevaženju prekršajnih propisa.

68.1. VREMENSKO VAŽENJE PREKRŠAJNIH PROPISAZakoni i propisi se mogu primeniti samo u vremenskom razdoblju koji počinje danom stupanja na snagu, a

završava danom prestanka važenja i zove se period vremenskog važenja p. propisa. Rok za stupanje na snagu prekršajnog propisa je osam dana od dana objavljivanja, a izuzetno, ako postoje naročiti razlozi utvrđeni u postupku donošenja propisa, može se predvideti i ranije stupanje na snagu, a najranije danom objavljivanja propisa. Prestanak važnje propisa može biti predviđen protekom roka za koji je propis donet (temporalni propis) ili ukidanjem propisa donošenjem novog. Prekršajni propis prestaje da važi u momentu kad novi propis stupi na snagu. Izuzetno je određeno da zakon o javnom redu i miru i zakon o okupljanju građana stupaju na snagu narednog dana od objavljivanja. Prema principu zakonitosti na učinioca prekršaja primenjuje se prekršajni propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja. Za primenu ovog principa potrebno je utvrditi vreme izvršenja prekršaja i pojedinačni propis koji je važio vreme njegovog izvršenja. Iz ovog principa se izvodi primena zabrane povratnog važenja propisa (retroaktivno važenje). Zabrana retroaktivnog važenja prekršajnih propisa znači da se oni ne mogu primeniti za slučajeve koji su se dogovorili pre nego sto je propis stupio na snagu. Zakonom o prekršajima je predviđeno rešenje i za pitanje međuzakona. Ako je od vremena izvršenja do donošenja pravosnažne odluke izmenjen propis jednom ili više puta, primeniće se propis koji je najblaži za učinioca, i to upoređivanjem konkretnih odredba i odabiranjem samo jednog propisa.

68.2. PROSTORNO VAŽENJE PREKRŠAJNIH PROPISAJe pravno i političko pitanje koje ima međunarodni značaj, jer se radi o propisivanju sankcionisanja ponašanja

kako domaćih tako i stranih državljana, odnosno lica bez državljanstva ili lica sa više državljanstva, kao i sankionisanja za delikte koji su učinjeni unutar i van domaće teritorije. Prekršajno zakonodavstvo predviđa kao osnovni princip prostornog važenja prekršajnih propisa teritorijalni princip, a i od dopusnkih samo modifikovanih realni princip. U pogledu prostora važenja prema teritorijalnom principu prekršajni propisi su podeljeni na one:

a) koje donosi republički zakonodavac (zakoni) i Vlada (uredbe) b) one koje donose organi teritorijalne autonomije jedinice lokalne samouprave.Prva grupa propisa važi na celoj teritoriji R.S. dok druga grupa važi samo na teritoriji za koju su ti propisi

donešeni. Svi ovi prekršajni propisi će se primeniti na učinioca bez obzira čiji je državljanin ako je prekršaj obuhvaćen njima, učinjen na teritoriji R.S. ili ako je učinjen na domaćem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije R.S. kao teritorija države se smatra cela kopnena teritorija, vodene površine unutar granice i vazdušni prostor iznad sastavnih delova teritorije. Pod domaćom teritorijom smatra se i domaći brod i domaći vazduhoplov dok se nalaze van teritorija države. Ako je učinilac prekršaja strani državljanin koji je prekršaj učinio na našoj teritoriji gonjenje se može po principu uzajamnosti, od naših organa ustupiti organima strane države u kojoj strani državljanin ima prebivalište. Ovde se radi o nekoj vrsti ekstradicije. Ustupanje gonjenja je predmet regulisanja u međunarodnim ugovorima kao u domaćim propisima. S obzirom da se vrši po principu reciprociteta, postoji i druga obrnuta situacija po kojoj druga država može ustupiti našoj državi gonjenje naših državljana za prekršaje izvršene na teritoriji te države.

69. OSNOVI ISKLJUČENJA KAŽNJIVOSTI ZA PREKRŠAJEU zakonu o prekršajima su predviđena dva osnovna isključenja kažnjivosti. U jednom slučaju isključeno je

višestruko kažnjavanje za isti prekršaj, a u drugom slučaju isključeno je ponovno kažnjavanje za prekršaj koji je obuhvaćen krivičnim delom ili privrednim prestupom.

27

69.1. PRINCIP NONBIS IN IDEM KOD ISTOG PREKRŠAJAPrema zakonskoj odredbi niko ne može biti kažnjen za istu prekršajnu radnju dva ili više puta. To je ustavno

načelo i načelo Povelje o ljudskim pravima i samim tim veoma značajan za zaštituljudskih prava i sloboda. Načelo je poznato pod nazivom non bis in idem (ne dva puta ne o istom). Da bi bila isključena mogućnost za ponovno suđenje za isti prekršaj, u pogledu istog prekršaja treba da je prethodno završen prekršajni postupak jednom od odluka koja znači njegovo okončanje. To znači da ovaj instutut predstavlja zabranu vođenja svakog novog prekršajnog postupka, kažnjavanja ili izricanja neke druge sankcije povodom istog slučaja nakon donesene pravnosnažne osude ili vravosnažnog oslobođenja u tom predmetu.

69.2. PRINCIP NON BIS IN IDEM KOD STICAJA PREKRŠAJA PRIVREDNOG PRESTUPA I KRIVIČNOG DELA

Istom radnjom učinilac može ostvariti obeležja više kažnjivih delikata. Ako je npr. učesnik u saobraćaju neprilagođenom vožnjom povredio prešaka istovremeno je učinio sabraćajni prekršaj i krivično delo ugrožavanja bezbednosti javnog saobraćaja. Ista situacija se može pojaviti na relaciji prekršaja i privrednog prestupa. Osnovni je princip da pravosnažno oglašavanje fizičkog lica krivim za krivično delo ili za privredni prestup u odgovarajućim postupcima, isključuje kažnjavanje za prekršaj ukoliko krivično delo ili privredni prestup imaju i obeležja prekršaja. Osnovi za isključivanje kažnjivosti je samo pravosnažna odluka o oglašavanju lica krivim neovisno od toga da li je lice na osnovu toga osuđeno na kaznu ili je oslobođeno od kazne. Izraz „neće se kazniti za prekršaj“ treba tumačiti kao da u tomslučaju nema dela. Ovakva situacija se rešava donošenjem rešenja o obustavljanju prekršajnog postupka.

70. POKUŠAJ KAO STADIJUM IZVRŠENJA PREKRŠAJAPokušaj prekršaja postoji ako je izvršenje prekršaja s ummjajem započeto ali nije dovršeno. Pokušaj se smatra

započetim kad je preduzeta ona radnja koja je elemenat bića prekršaja, tj. kad je radnja prekršaja preduzeta. Prekršaj nije dovršen kad radnja prekršaja nije dovršena iii kad je dovršena, a posledica nije nastupila. Pokušaj kod prekršaja je najčešći kad je učinilac započeo radnju izvrsenja, ali je nije dovrsio. Iz definicije pokusaja je jasno da on ne moze biti izvrsen iz nehata. Postoji vise vrsta pokusaja prekdaja. Svrseni pokusaj prt!krsaja postoji ako učinilac započne i dovdi radnju izvrsenja, a nesvrseni pokusaj prekrsaja postoji ako učinilac zapocne, ali ne dovdi radnju izvršenja. Kvalifikovani pokusaj postoji ako je učinilac preduzetom radnjom hteo da ostvari jedan prekrsaj, a ostvario drugi laksi prekršaj. Postoje prekrsaji kod kojih nije moguc pokusaj. To su verbalni delikti, i prava prekrsajna dela nečinjenja i slucajevi kad je pokusaj izjednacen sa dovrsenim prekrsajem. Prema Zakonu o prekrsajima, učinilac ce se za pokusaj prekrsaja kazniti sarno ako je to posebno propisano. Za kaznjavanje za pokusaj potrebna je izricita propisanost i u tom slucaju ucinilac ce se kazniti, sto znaci da se uvek mora kazniti i da fakultativnost kaznjavanja nije propisana. Za pokusaj se kaznjava kao i za dovrseni prekrsaj, a moze se ucinilac i blaze kazniti.

71.SUBJEKTI I USLOVI PREKRSAJNE ODGOVORNOSTI U prekrsajnom pravu treba razlikovati aktivnog subjekta, odnosno ucinioca prekrsaja, i pasivnog subjekta,

odnosno fizicko iIi pravno lice cija su prava i interesi prekrsajem povredeni iIi ugrozeni. Kao aktivni izvrsioci prekrsaja pojavljuju se fizicka i pravna lica. U Zakonu 0 prekrsajima ta liea su oznacena kao subjekti prekrsaja na

28

naCin da se navode odredenim redom, sto ukazuje i na polozaj i znacaj uh subjekata. Kao subjekti se Zakonom odreduju: fizicko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom lieu, odgovorno lice u driavnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik. Fizicko lice je primarni, ali i redovni uCinilac prekrsaja. Ono moze biti izvrsilac svakog prekrsaja, za razliku od pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu, koji mogu izvrSiti prekrsaje iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja i nekih drustvenih delatnosti. Preduzetnik je uvek fizicko lice koje obavlja odredenu zakonom dozvoljenu delatnost radi sticanja dobiti. Za sve subjekte prekrsaja je predviden, najpre, uslov da mogu biti odgovorni za prekrsaj sarno kad je to propisom o prekrsaju predvideno.Uz ovaj uslov za odgovornosti fizickog lica, zahteva se jos i da su u vreme izvrsenja bili uracunljivi i da su prekrsaj izvdili sa umisljajem ili iz nehata. Na ovaj nacin se za individualnu odgovornost subjekata trazi propisanost konkretne odgovornosti i subjektivna odgovornost. Lica ispod 14 god.ina starosti ne smatraju se odgovornim za prekrsaj. Pravna lica su predvidena kao subjekti prekrsaja na osnovu vršenja razliCitih prekrsaja koji proizilaze iz njihovih pravnih i ekonomskih odnosa.Odgovornost pravnog lica za prekrsaj postoji ako je prekrsaj izvrsen skrivljeno preduzetom radnjom iIi propustanjem duznog nadzora od strane organa upravljanja iii odgovornog lica ili skrivljenom radnjom drugog lica koje je u vreme izvrsenja prekrsaja bilo ovlasceno da postupa u ime pravnog lica. Odgovornost pravnog lica se izvodi iz odgovornosti onih lica koja postupaju u ime njega, a to su odgovorno lice, organ upravljanja iIi ovlasceno lice.Kao odgovorno lice, u smislu Zakona o prekrsajima, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni odredeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje iii proces rada, kao i lice koje u ddavnom organu ili organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave obavlja odredene duznosti. Odgovorno lice nece odgovarati ako je postupalo na osnovu naredenja drugog odgovornog lica iii organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa iii opsteg akta bilo duzno da preduzme da bi sprecilo izvrsenje prekrsaja. Kada je u pitanju pravno lice, predvidena je i prekrsajna odgovornost za prekrsaje ucinjene za vreme stecaja Pravno lice, koje se inace nalazi u stecaju iii likvidaciji, nije iskljuceno od obavljanja nekih poslova koji su iii ranije zapoceti, pa ih treba dovrSiti radi sprecavanja nastupanja stete,ili ih treba obaviti radi resavanja tekutih pitanja raspolaganja imovinom.Pravno lice u stecaju je odgovorno za prekrsaje izvrSene pre otvaranja i u toku stjecajIiog postupka, ali s obzirom da je u poloZaju duznika koji ne moze da realizuje svoja dugovanja prema poveriocima, zakonodavac je iskljucio mogucnost kaznjavanja tog lica.Pored odgovornosti domaCih lica u Zakonu je predvidena i odgovornost stranih lica.

72. ELEMENTI PREKRSAJNE ODGOVORNOSTIUcinilac prekrsaja je odgovoran ako je u vreme izvrsenja prekrsaja (tempore criminis) imao takva psihicka

svojstva i takav psihicki odnos prema prekrsaju da mu se on moze staviti na teret. Ako su psihicka svojstva ucinioca takva da mu se prekrsaj moze staviti na teret, radi se o uracunljivosti, a ako ima takav psihicki odnos prema prekrsaju da mu se on moze staviti na teret, radi se o krivid. Iz toga proizilazi da bez uracunljivosti i krivice nema odgovornosti, na koji nacin se prekrsajna odgovornost zasniva na istim principima kao i krivicna odgovornost.

72.1. URACUNJLJIVOST U Zakonu je negativno def1nisana uracunljivost, jer se poslo od pretpostavke da je svaki odrastao covek

uracunljiv, a da se u slucaju sumnje treba utvrdivati neuracunljivost. Neuracunljivost je odredena kao psihicko stanje u kome ucinilac u vreme izvrsenja nije mogao da rasuduje Hi da odlucuje usled nekog od dusevnih poremecaja. Vreme utvrdivanja neuracunljivosti treba da se podudara sa vremenom izvrsenja prekrsaja. Drisevne poremecenosti, koje su odredene kao bioloski osnov neuracunljivosti su: trajna iIi privremena dusevna bolest, druge teze dusevne poremecenosti i zaostali dusevni razvoj. Da bi ucinilac prekrsaja bio neuracunljiv potrebno je da u vreme izvrsenja prekrsaja, usled navedenih stanja dusevne poremecenosti, nije mogao da shvati znacaj svog cinjenja iIi necinjenja (nemogucnost rasudivanja) ili da nije mogao upravljati svojim postupcima (nemogucnost odlucivanja). Ove dve nemogucnosti su predvidene alternativno, gde jedno od dva stanja mogu da se pojave, a

29

nekad I oba, i tesko je zamisliti da onaj koji ne moze da rasudjuje, moze da odlucuje. Rasudjivanje je intelektalni element, dok je rasudjivanje voljni element, tako da je nemogucnost rasudjivanja I odlucivanja dovodi do neuracunljicosti. Neuracunljivost iskljucuje odgovornost i kaznjivost, ali je moguce prerna neuracunljivim uciniocima prekrsaja primeniti odgovarajuce zastitne mere. Izvrsenje prekrsaja u neuracunljivom stanju iskljucuje odgovornost, ali od tog principa postoji izuzetak ako se u to neuracunljivo stanje ucinilac sam doyeo upotrebom alkohola iIi drugih omamljujucih sredstava. Ovaj izuzetak je poznat pod nazivom actiones liberae in causa (delatnosti slobodne u odluci, ali ne i u izvrsenju). U Zakonu o prekrsajima je izabrano da se odred izvrsenje prekrsaja pod dejstvom omamljujucih sredstava ne iskljucuje odgovornost. Misli se na svesno, voljno i samostalno dovodenje u omamljeno stanje upotrebom alkohola, narkotika, medikamenata i slicnim sredstvima i izvrsenje prekrsaja u takvom stanju.

72.2. Krivica Krivica je subjektivni elemenat i drugi osnovni elemenat prekrsajne odgovornosti. Krivica je skup psihickih

odnosa ucinioca prema prekrsaju usled kojih mu se prekrsaj moze staviti na teret. Krivica se ispoljava u dva oblika koji odrazavaju razlicite stepene svesnosti i volje. To su umisljaj i nehat koji su sustinski regulisani u prekrsajnom kao i u krivicnom pravu.

72.3. Nehat (culpa)Kod prekrsaja nehat je osnovni oblik krivice, koji je kao takav dovoljan (sto znaci iIi umisljaj iIi nehat), osim u

situacijama gde se propisom o prekrsaju izricito odreduje da ce se ucinilac kazniti sarno za prekrsaj ucinjen sa umisljajem, time se nehat iskljucuje. Prekrsaj je ucinjen iz nehata kad je ucinilac bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica, ali je olako driao da je moze spreciti ili da ona nece nastupiti (svesni nehat), iIi kad nije bio svestan mogucnosti nastupanja zabranjene posledice (nesvesni nehat). Svesni nehat ili samopouzdanje (luxuria) odreduju dva bitna elementa: svesnost o mogucnosti nastupanja zabranjene posledice i olako verovanje u njeno vlastito otklanjanje ili pouzdavanje u validne razloge da ta posledica nece nastupiti.Voljni element se izrazava kroz izvesnu neopreznost ili samopouzdanje. Nesvesni nehat iIi nemarnost (negligentia) karakterise odsustvo i elementa svesnosti i elementa volje. Ovde je ucinilac prema ekonomistima I prema svojim mnogim svojstvima mogao biti svestan I bio duzan postojanja I prouzrokovanja posledice. Nesvesni nehat je nepazljivo preduzimanje iIi propustanje neke radnje.

72.4. Umisljaj (dolus) UmiSljaj je kod prekdaja drugi moguei oblik krivice, jer se na osnovu njega utvrduje krivica sarno kod

prekrsaja kod kojih je to izricito propisano. Umisljaj je svesno i voljno preduzimanje prekrsajnog delikta i on je najtezi oblik krivice. Prekrsaj je ucinjen s umisIjajem kad je ucinilac bio svestan svog de1a i hteo njegovo izvrsenje (direktni umiSljaj) iii kad je bio svestan da usled njegovog cinjenja iii necinjenja i moze nastupiti zabranjena posledica, i pristao je na njeno nastupanje (eventualni umisIjaj). Za postojanje direktnog umisljaja potrebni su svesnost i volja u najvisem stepenu, a za postojanje eventualnog umiSljaja trazi se svesnost o moguenosti nastupanja posiedice i pristajanje na njeno nastupanje. Intelektuaini. elemenat ili svesnost se kod direktnog umiSljaja trazi u obliku sigurnosti i izvesnosti, a kod eventuainog umisljaja u obliku svesnosti 0 manjoj

30

iii veeoj moguenosti. Voljni elemenat postoji kod oba oblika umisljaja.Ucinilac je hteo izvrsenje prekrsajnog dela, uglavnom, onda kad je prouzrokovanje odredene posledice svrha delatnosti koju preduzima.

73. STVARNA ZABLUDA Stvarna zabluda je nedostatak svesnosti iIi pogresna predstava o stvarnim okolnostima ucinjenog dela. U

Zakonu o prekdajima predviden je samo jedan oblik stvarne zablude, i to u sirem smislu. Ovaj oblik postoji ako je ucinilac u vreme izvrsenja pokusaja bio svestan svih stvarnih obelezja dela koje cini, ali je pogresno smatrao da postoje okolnosti koje, kad bi stvarno postojale, ciniIe ucinjenu radnju dozvoljenom. Npr. ako ucinilac zna sva obelezja dela koje cini, ali misli da se nalazi u nuznoj odbrani.Stvarnu zabludu u sirem smislu zakonodavac je predvideo kao osnov za iskljucenje krivice individualnog ucinioca, ali to neposredno znati i odgovornosti pravnog lica u kojem je individualno lice zaposleno.

74. PRAVNA ZABLUDA Pravna zabluda je pogresna predstava o zabranjenosti dela. Ucinilac ima ispravnu predstavu 0 svim stvarnim

okolnostima delatnosti, ali smatra da je njegovo delovanje dopusteno, a ne zabranjeno. U pravnoj je zabludi I ucinilan oji ne zna sta podrazumeva ovaj pojam. Nepoznavanje propisa kojim je prekrsaj predviden, tj. pravna zabluda, ne iskljucuje, po Zakonu, prekrsajnu odgovornost, pa time ne iskljucuje ni sam prekrsaj. Zakon, iako ne iskljucuje odgovornost za delo lzvrseno u pravnoj zabludi, predvida moguenost blazeg kaznjavanja u slucaju neotklonjive pravne zablude. To je slucaj kad je ucinilac iz opravdanih razloga bio u pravnoj zabludi (npr. duze vreme je proveo u inostranstvu i nije znao da su se propisi promenili). Pravna zabluda, dakIe, ne iskljucuje odgovornost, ali je neotkionjiva pravna zabluda fakultativni osnov za ublazavanje kazne. Nadlezni organ moze, ali ne mora, da ublazi kaznu.

75. SAUCESNISTVO KOD PREKRSAJAMoguce je da prekrsaj bude ostvaren radnjom jednog lica iIi zajednickim delovanjem vise lica, koja

preduzimaju iste iii razlicite radnje. Kad je prekrsaj rezultat aktivnosti vise subjekata, pod odredenim uslovima, postoji saucesnistvo. Subjekti cijim je radnjama ostvaren prekrsaj nazivaju se saucesnici. Zakon o prekrsajima predvida tri vrste saucesnistva: saizvrsilastvo, podstrekivanje i pomaganje koje ostvaruju saizvrsioci, podstrekaci i pomagaci. Da bi postojalo saucesnistvo kod prekrsaja, potrebno je da se ispune tri uslova: • postojanje vise subjekata (najmanje dva), • subjektivna veza ispoljena u svesnosti svakog pojedinacnog saucesnika o zajednickom delovanju s drugim

saucesnicima i • objektivna veza, koja postoji kad je prekrsaj rezultat delatnosti svih ucesnika. 75.1. SaizvrsilastvoSaizvrsilastvo je ucestvovanje vise lica u izvrsenju jednog prekrsaja. Zakonom propisano saizvrsilastvo je

koncipirano na subjektivno- objektivnojosnovi. To znaci da se sa objektivne strane trazi ucesee u izvrsenju radnje prekrsaja, makar i delimicno, a sa subjektivne strane zajednicko delovanje, koje obuhvata svesnost o zajednickom delovanju. Ucesce u radnji izvrsenja prekrsaja je objektivni elemenat u najjacem izrazaju i zato je u tom slucaju sa subjektivne strane dovoljna svesnost o zajednickom delovanju. Saizvrsilastvo se pojavljuje u vise oblika kao sto su: prividno, sukcesivno i nuzno. Prividno saizvrsilastvo postoji kad vise lica ostvaruje isti prekrsaj, ali bez prethodnog dogovora o tome, tako da se pojavljuju kao samostalni izvrsiod. Sukcesivno saizvrsilastvo pretpostavlja da vise lica ucestvuje u radnji izvrsenja smenjujuci se u vrsenju delatnostl, vrseei radnje u etapama. Kod nuznog saizvrsilastva nema prekrsaja ako u njegovom izvrsenju ne ucestvuje vise lica, sto znaci da je saizvrsilastvo redovno fakultativno. Saizvrsilastvo moze biti ostvareno i sa umisljajem i iz nehata, za razliku od druga dva oblika saucesnistva koji mogu biti ostvareni samo sa umisljajem. Zakonom je predvideno da ce se svaki saizvrsilac kazniti kaznom koja je predvidena za izvrsioca odgovarajuceg prekrsaja

31

75.2. Podstrekivanje Podstrekivanje je oblik saucesnistva kojim se drugo lice umisljajno navodi da izvrsi prekrsaj. Najcesci nacin

podstrekivanja je navodenje drugog na izvrsenje prekrsaja, koje se sastoji od stvaranja ili izazivanja odluke kod drugog da izvrsi prekrsaj ili od ucvrscivanja odluke.Podstrekivanje moze biti neposredno i posredno, kada se koristi jos neko lice da se preko njega posredno deluje. Radnje podstrekivanja mogu biti razlicite: molba, nagovaranje, poklon, obeeanje poklona, zloupotreba odnosa poverenja ili zavisnosti, dovodenje u zabludu, pretnja i sl. Sve te rednje pojedinacno mogu biti izvrsene usmeno, pismeno i konkludentnim cinom. Podstrekivanje moze da se izvrsi samo cinjenjem. Necinjenjem je nemoguce izazvati i ucvrstiti odluku kod drugog na izvrsenje prekrsaja. Podstrekac odgovara sarno ako je postupao s umisljajem, bilo direktnim iii eventualnim za podstrekivanje je potreban dvostruki umisljaj. To znaci da je potrebno, najpre, da je podstrekac svojom radnjom hteo da kod podstrekivanog stvori ili ucvrsti odluku (direktan umisljaj), ili je uz postojanje svesnosti o moguenosti da ce svojom radnjom stvoriti iIi ucvrstiti odluku kod podstrekivanog, na to pristao (eventualni umisljaj). Potom se za umisljaj podstrekaca zahteva da je hteo ili pristao da podstrekivani ostvari konkretan prekrsaj. Na taj nacin se ostvaruje cilj podstrekacevog delovanja, a to je izvrsenje prekrsaja.Podstrekac se kaznjava za ucinjeni prekrsaj kao da ga je sam ucinio. Ako je podstreknuti ucinio prekrsaj, podstrekac se kaznjava istom kaznom koja je propisom odredena za izvrsioca prekrsaja. Ako podstreknuti ostvari pokusaj prekrsaja, podstrekac se kaznjava na nacin kako je predvideno da se ucinilac kazni, sto je rezultat primene teorije akcesornosti (odgovornost saucesnika zavisi od radnje ucinioca).

75.3. Pomaganje Pomaganje je oblik saucesnistva kojim se umisljajno doprinosi izvrsenju tudeg prekrsaja. Ovo je redovan oblik

pomaganja, koji se naziva neposrednim pomaganjem. Moguce je i posredno pomaganje, koje se vrsi koriscenjem posrednika. Pomagac doprinosi radnji izvrsenja, ali je ne izvrllava ni delimicno, jer bi u tom slucaju bio saizvrsilac. Pomagac svoju delatnost preduzima pre iIi za vreme preduzimanja prekrsaja. Radnja pomaganja je svaka radnja kojom se doprinosi izvrsenju prekrsaja, apomaganje, u vezi s tim, moze biti fizicko (nabavljanje, osposobljavanje iIi stavljanje na raspolaganje sredstava za izvrsenje) i psihicko (psihicko podupiranje izvrsioca). Izmedu pomagaca i pomognutog mora postojati odredeni odnos, a pomaganje se mora o.dnositi na odredeni prekrSaj. Pomaganje moze biti izvrseno cinjenjem i necinjenjem, a jedini oblik krivice je umisljaj (direktan i eventualan). Pomagac se kainjava za ucinjeni prekrsaj kao da ga je sam ucinio.

76.PREKRSAJNE SANKCIJE U predmet Zakona o prekrsajima ulazi propisivanje (odredbe materijalnog karaktera), izricanje (odredbe

procesnog karaktera) i primena prekrsajnih sankcija (odredbe izvrsnog karaktera). Prekrsajne sankcije su prinudne mere kojima se ucinioci prekrsaja ogranicavaju iIi uskracuju u odredenim pravima iIi slobodama, na osnovu odgovarajuee odluke nadleznog organa, donete u zakonito sprovedenom postupku. Vrste prekrsajnih sankcija su izricito propisane u Zakonu i cine uskladeni sistem od cetiri sankcije: kazne, opomena, zastitne mere i vaspitne mere. Zakonom je odredena svrha propisivanja, izricanja i primene prekrsajnih sankcija gde proizilazi da pravni

32

sistem treba da postuje i gradanin koji je osuden za prekrsaj i svaki drugi gradanin i da ubuduce ne vrsi prekrsaj kako onaj gradanin koji je osuden tako i svaki drugi gradanin koji prekrsaj nije ucinio.

76.1. Kazne Po pravilu, prekrsajne sankcije se izricu posebno, ali postoji mogucnost da se kazne i zastitne mere izreknu

kumulativno. Od kazna u prekrsajnom pravu, nadleznom organu stoje na raspolaganju kazna zatvora, novcana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa ponistenjem vozacke dozvole. Svrha kaznjavanja, odnosno primene neke od predvidenih kazna, je sastavni deo opste svrhe svih prekrsajnih sankcija i sastoji se od izrazavanja drustvenog prekora uciniocu zbog izvrsenog prekrsaja (specijalna prevencija) i u uticanju na njega i na sva ostala lica da ubudute ne cine prekrsaje (specijalna i generalna prevencija). Opste je pravilo da se kazna zatvora i novcana kazna, kao dye najteze i najcesce primenjivane kazne, za jedan prekrsaj mogu alternativno propisati, ali se tada moze izreti samo jedna od njih. Po Zakonu, u tom slucaju se kazna zatvora, kao teza kazna, izrice samo za prekdaj kojim su bile prouzrokovane teze posledice iIi za prekrsaje koji ukazuju na veti stepen krivice ucinioca. Konkretno propisivanje kazna je u nadleznosti razlicitih organa. Kazne zatvora i kazneni poeni sa ponistenjem vozacke dozvole mogu se propisati sarno zakonom, a novcana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati zakonom ili uredbom.

76.2. Kazna zatvora Kazna zatvora, s obzirom da je najteza kazna, moze se izreci sarno kao gIavna, odnosno samostalno. Opsti

minimum kazne zatvora je odreden u trajanju od jednog dana, a opsti maksimum u trajanju od trideset dana. Zakonomje predviden i drugi maksimum. U situacijama kad se radi o tezem krsenju javnog reda i mira i tezim prekrsajima kojima se ugrozava zivot iIi zdravlje ljudi, ili usled kojih mogu nastati druge tde posledice, moze se propisati kazna zatvora od sezdeset dana. Nadlezni organ, a to je kod kazne zatvora jedino prekrsajni sud, moze izreci kaznu zatvora u granicama opsteg minimuma i opsteg maksimuma. Propisana kazna zatvora za izvrseni prekrsaj ne moze se i izreci u situacijama koje Zakon predvida, a to su kad je u pitanju trudna zena posle navrsena tri meseca trudnoce, majka dok dete ne navrsi jednu godinu zivota, a ako je dete mrtvo rodeno ili ako je umrlo posle porodaja, dok ne prode sest meseci od dana porodaja.

76.3. Rad u javnom interesu Sustina ove kazne je u tome da je osudeni, kome je ova kazna izrecena, obavezan da obavlja odredeni drustveno

korisni rad. Tim radom ne sme se vredati ljudsko dostojanstvo osudenog, a rad se ne vrsi u cilju sticanja dobiti i za osudenog je neplacen. Za izricanje ove kazne potreban je pristanak uGinioca prekrsaja, a vreme trajanja rada je od 10 casova do 120 casova, uz ogranicenje od dva sata dnevnog rada. Prilikom izricanja ove kazne prekrsajni sud (koji ovu kaznu moze izreci) mora da vodi racuna o vise objektivnih i subjektivnih uslova medu kojima su: vrsta izvrsenog prekrsaja, uzrast, fizicka i radna sposobnost, psihieka svojstva, obrazovanje i sklonosti. Poseban naglasak je na vodenju rae una o subjektivnim okolnostima.

76.4. Kazneni poeni sa ponistenjem vazenja vozacke dozvole Zakonom o prekrsajima je predvidena i ova specificna kazna, kazneni poeni su predvideni da se u trajanju od 1

do 18 mogu propisati posebnim Zakonom, i to sarno za prekrsaje ucinjene protiv bezbednosti saobracaja na putevima. Predvideno je da se posebnim zakonom propisuju i vrste dopunskih obaveza (u cilju edukacije vozaca ili pracenja njegovog ponasanja u saobracaju). Kazneni poeni se, za odgovarajuci prekrsaj, mogu izricati vozaeu koji poseduje vazecu vozacku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozacu kome je pravosnaznom odlukom zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon, kao zastitna mera.Ako tokom dye sukcesivne godine vozae zbog prekrsaja u saobracaju dobije 18 iii viSe kaznenih poena, sud mu presudom poniStava vozacku dozvolu koja prestaje da vazi sa pravosnaznoscu sudske presude. Ponovno sticanje prava na vozacku dozvolu vozac dobija protekom jedne godine od pravosnaznosti presude kojom je pravo prestalo, pod zakonom propisanim uslovima.

76.5. Novcana kazna

33

Novcana kazna se moze zakonom ili uredbom propisati u odredenim razlicitim iznosima za fizicka, odgovorna i pravna lica i preduzetnike, dok se odlukama odgovarajucih skupstina moze propisati do polovine tog iznosa. Osim toga, novcana kazna koja se naplacuje na mestu izvrsenja prekrsaja moze se propisati za fizicko i odgovorno lice u manjem fiksnom iznosu.Novcani iznosi kazne mogu se propisati i do dvadesetostrukog iznosa u zavisnosti od pricinjene stete ili neizvrsene obaveze i vrednosti robe, ali sarno za prekrsaje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti. U presudi se odreduje rok placanja novcane kazne koji ne moze biti kraci od petnaest dana ni duzi od tri meseca od dana pravosnaznosti presude. Izuzetno sud moze dozvoliti isplatu u ratama, odredujuci nacin i rok platanja koji ne moze biti duzi od sest meseci. Ako kaznjeno fizicko lice ne plati u odredenom roku u celosti iIi u delovima odredeni iznos, eeia novcana kazna iIi neplaceni deo se zamenjuje radom u javnom interesu iIi kaznom zatvora. U nekoliko situacija predvidjena je I prinudna naplata neplacene novcane kazne.

77. OPOMENA Opomena je druga i najlaksa prekrsajna sankcija koja se izrice kao zamena za novcanu kaznu. Opomena se

izrice kada postoje oklonosti koje znatno umanjuju odgovornost ucinioca, gde s ocekuje od ucinioca da ce se ubuduce kloniti vrsenja prekrsaja. Opomena se moze izreti i ako se prekrsaj ogleda u neispunjenju propisane obaveze ili je prekrsajem nanesena steta, a ucinilae je posle pokretanja postupka, a pre donosenja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio iIi nadoknadio nanesenu stetu.

78. ZASTITNE MERE I OPSTI USLOVI ZA NJIHOVO IZRICANJE Zastitnom merom se reaguje na otklanjanje uslova koji omogucavaju iIi podsticu ucinioce na izvrsenje novog

prekrsaja i to je njihova svrha kojom se ostvaruje specijalno-preventivna funkcija. Zakon o prekrsajima predvida devet zastitnih mera koje se samo zakonom ili uredbom mogu propisati i izreci za konkretan prekrsaj. Uciniocu prekrsaja moze biti izrecena jedna ili vise zastitnih mera ako se za to ispune uslovi predvideni zakonom o prekrsajima ili drugim zakonom, a za njihovo izricanje je nadlezan samo sud. Ukoliko se izvrsiocu utvrdi vise zastitinih mera iste vrste, onda se jednom presudom izrice jedinstvena zastitna mera, uz ogranicenje da ne moze da predje najvisu zakonsku granicu trajnja zastitna mera. Za prekrsaje se mogu propisati'Sledece zastitne mere: oduzimanje predmeta, zabrana vrSenja odredenih delatnosti, zabrana pravnom lieu da vrsi odredene delatnosti, zabrana odgovornom lieu da vrsi odredene poslove, zabrana upravljanja motornim vozilom, obavezno lecenje alkoholicara i narkomana, zabrana pristupa ostecenom, objektima ili mestu izvrsenja prekrsaja, javno objavljivanje presude i udaljenje stranca sa teritorije RS.

78.1. Oduzimanje predmeta Sud moze izreci meru privremenog ili trajnog oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za

izvrsenje iIi su nastali izvrsenjem prekrsaja ako su svojina ucinioca ili ako njima raspolaze pravno lice ucinilac prekrsaja. Predmeti se izuzetno mogu oduzeti i kad nisu svojina uCinioca ili kad njima ne raspolaze pravno liee uciniIac prekrsaja, ako to zahtevaju interesi opste bezbednosti, cuvanje zivota i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i u drugim slucajevima predvidenim Zakonom o prekrsajima. Sud koji donosi presudu odreduje sta ce se uraditi sa oduzetim predmetima (unistiti, prodati ili predati zainteresovanim subjektima). Ako ucinilac samovoljno otudi iii uniSti predmete iIi onemoguci njihovo oduzimanje, osudice se da plati novcani iznos u visini vrednosti predmeta. Predmeti se oduzimaju i u slucaju ako se prekrsajni postupak ne zavrsi presudom kojom se ucinilac oglasava krivim ako to zahtevaju interesi opste bezbednosti. Ova mera se moze izreci i kad nije predvidjena propisom kojim je odredjen prekrsaj.

78.2. Zabrana vrsenja odredenih delatnosti Ovom se .merom privremeno zabranjuje preduzetniku ili drugom uciniocu prekrsaja da vrsi odredenu privrednu

iIi drugu delatnostza koju se izdaje dozvola nadleznog organa iIi koja se upisuje u odredeni registar. Zakonom se kao opsti uslovi izricanja ove mere odreduju: zloupotreba delatnosti za izvrsenje prekrsaja iIi opravdano

34

ocekivanje da bi dalje vrsenje te delatnosti bilo opasno po zivot iIi zdravlje ljudi iii druge interese. Ova mera se moze izreci u trajanju od sest meseci do tri godine.

78.3.Zabrana pravnom licu da vrsi odredene delatnosti Ovom merom uciniocu se moze zabraniti proizvodnja odredenih proizvoda iIi vrsenje odredenih poslova u

oblasti prometa robe, finansija i usluga ili u zabrani vrsenja odredenih drugih poslova.78.4. Zabrana odgovornom licu da vrsi odredene posloveUciniocu prekrsaja se moze zabraniti da vrsi poslove koje je vrsio u vreme izvrsenja prekrsaja iIi da vrsi

rukovodecu duznost u privrednom ili finansijskom poslovanju iIi odredenu vrstu poslova iIi sve iIi neke duznosti vezane za raspolaganje, koriscenje, upravljanje iii rukovanje poverenom imovinom.

78.5. Zabrana upravljanja motornim vozilom Ova mera se sastoji u zabrani upravljanja motornim vozilom, a izvrsava se oduzimanjem vozacke dozvole iii

neizdavanjem nove dozvole, odnosno nedozvoljavanjem polaganja vozackog ispita, sve od strane Organa unutrasnjih poslova i dok izrecena mera traje. Opsti uslov za izricanje je izvrsenje prekrsaja protiv bezbednosti saobracaja iii postojanje opasnosti od ponovnog vrsenja prekrsaja, odnosno postojanje opasnosti od upravljanja motornim vozilom koje proizilazi iz ranijeg krsenja tih propisa.

78.6. Obavezno Iecenje alkoholicara i narkomana da bi se ova mera izrekla potrebno je da je ucinjen prekrsaj usled zavisnosti od staine upotrebe aikohoia ili droga, tj. da izmedu zavisnosti i izvrsenog prekrsaja postoji uzrocna veza i da postoji opasnost da ce ucinilac usled ove zavisnosti i dalje ciniti prekrsaje.

78.7. Zabrana pristupa ostecenom, objektima ili mestu izvrsenja prekrsajaCilj ove mere je da se ueinilae spreci da ponovi prekrsaj ili da nastavi da ugrozava ostecenog. Mera se izrice na

pismeni predlog podnosioea zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka iii na usmeni zahtev ostecenog. Odluka suda mora da sadrzi: vreme trajanja mere, podatke o licima kojima ucinilae ne sme pristupiti, naznacenje objekata kojim ne sme pristupiti i u koje vreme, a takode i naznacenje mesta i lokacije. Mera zabrane pristupa ostecenom obuhvata i meru zabrane pristupa zajednickom stanu ili domacinstvu u toku zabrane.Osudskoj odluci obavestava se osteceni, organ unutrasnjih poslova, koji izvrsava meru, i centar za socijalni rad ako se mera odnosi na zabranu pristupa deci ili bracnom drugu. Krsenje ove obaveze povlaci novcano kaznjavanje iIi kaznjavanje zatvorom do trideset dana.

78.8. Javno objavljivanje presude Sud moze odluciti da izrekne ovu meru ako smatra korisnim da se javnost upozna sa presudom, a narocito ako

bi to doprinelo otklanjanju opasnosti po zivot ili zdravlje Ijudi iIi zastiti sigurnosti prometa roba i usluga.

78.9. Udaljenje stranea sa teritorije Republike Srbije Stranae uziva sva prava predvidena Ustavom i zakonima kao i domaci drzavijani, ali nekada postoje razlozi koji

ukazuju na nepoieljnost boravka stranea na domacoj teritoriji zbog toga sto je izvrsio prekrsaj i sto okolnosti pod kojima je izvrsen mogu ukazivati da je rece o licu koje bi ponovo mogIo vrsiti prekrsaje. Mera moze da traje sest meseci do tri godine.

79. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE PREKRSAJEM Izvrsenjem odredenog broja prekrsaja ucinilac ostvaruje protivpravnu imovinsku korist i bilo bi nepravedno da

mu se ona ne oduzme. Zbog toga je zakonom propisano da ce se ona oduzeti presudom kojom je utvrden prekrsaj i odgovornost za njega, i to od ucinioea ili od fizickog ili pravnog lica za koja je ueinilae pribavio korist. Predmet oduzimanja moze biti novcane, hartije od vrednosti, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist pribavljena izvrsenjem prekrsaja. Ako takvo oduzimanje nije moguce, ucinilae ce se obavezati da pIacaju novcani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Neplacanje novcanog iznosa u odredenom roku povlaci prinudno izvrsenje.Pribavljena imovinska korist se moze oduzeti i od lica koje nije uCinilac prekrsaja. To je lice

35

na koje je korist prenesena bez naknade iIi uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti. Oduzimanje imovinske koristi ne sme da ide na stetu prava ostecenog.

80. ZASTARELOST Zastarelost je zakonski osnov za onemogucavanje pokretanja i vodenja prekrsajnog postupka iIi izvrsenja

izrecene prekrsajne sankcije. U vezi stirn postoje dye vrste zastarelosti: zastarelost pokretanja i vodenja prekrsajnog postupka i zastarelost izvrsenja kazne i zastitne mere. Prva zastarelost nastupa protekom vremena od kad je prekrsaj ucinjen, a to je jedna godina, koja predstavlja rok zastarelosti.Prekid zastarelosti nastupa sa svakom procesnom radnjom nadleznog organa koja se preduzima radi pokretanja i vodenja postupka. Posledica prekida je da zastarevanje pocinje iznova da tece. Obustavom i prekidom se rokovi produzavaju i da ne bi doslo do toga da zastarelost nikad ne nastupi predvidena je apsolutna zastarelost u dvostrukom trajanju vremena koje je potrebno za redovnu zastarelost, cijim protekom se protiv ucinioca ne moze vise pokrenuti ni nastaviti prekrsajni postupak. Zastarelost izvrsenja se odnosi sarno na kazne i zastitne mere, a racuna se od dana pravosnaznosti presude kojom su izrecene. Rok zastarelosti jedna godina, ana sliean nacin kod obe zastarelosti su resena pitanja obustave i prekida zastarelosti i apsolutne zastarelosti.

81. POJAM, PREDMET I SISTEMATIKA POSEBNOG DELA PREKRSAJNOG PRAVAOsnovna razlika izmedu odredaba opsteg i posebnog dela prekrsajnog prava se jasno uocava i ispoljava u tome

sto se odredbe posebnog dela nalaze ne sarno u zakonima, vec i u drugim aktima podzakonskog karaktera (uredbe, odluke). Cinjenica da se pojedinacni prekrsaji regulisu i drugim aktima.Cinjenica da su opstim delom odredeni uslovi za propisivanje pojedinacnih prekrsaja u posebnom delu, ukazuje na jedinstvenost sistema prekrsajnog prava. Opsti deo precizira opste uslove za postojanje prekrsaja, odgovornost, sankcije i njihovu primenu, a posebni deo sve te opste elemente realizuje na konkretne prekrsaje iz raznih oblasti rada, zivota i ponasanja, zajedno sa posebno predvidenom prekrsajnom sankcijom. Kao predmet posebnog dela prekrsajnog prava na taj nacin se pojavljuju pojedini prekrsaji predstavljeni kao kaznjiva ponasanja sa individualnim obeldjima koja ih cine individualno specificnim i razlicitim od drugih prekrsaja i ostalih kaznjivih radnji. Kod izucavanja pojedinacnih prekrsaja posebna paznja se posveeuje konkretizaciji opstih elemenata koji su najcesee izrazeni kod elemenata kao sto su radnja prekrsaja, posledica prekrsaja, subjekat izvrsenja, objekat zastite i predvidena sankdja. Karakteristika prekrsaja, kao i ostalih kaznjivih radnji, je da se klasifikuju i grupisu vodeci racuna najpre o grupnom zastitnoin objektu iIi o drustvenoj vrednosti koja se zasticuje odredenom grupom prekrsaja. No, prekdaji se mogu grupisati i prema drugoj zajednickoj karakteristici kao sto je npr. individualizacija organa koji se bavi otkrivanjem, suzbijanjem i proeesuiranjem odredene vrste prekrsaja iii prema regulativi kojom su predvideni. Kad raznovrasnosti I obimnosti prekrsaja ne moze se posvetiti puno paznje, vec samo da se ukase ha osnovne kararkteristike pojedinacnih prekrsaja.

82. POJAM, PREDMET I ZADATAK PREKRSAJNOG POSTUPKAPrekrsajno pravo je disciplina koja u sebi saddi, kao delove celine, materijalno, procesno i izvrsno prekrsajno

pravo. Prekrsajno procesno pravo se bavi uredivanjem materije prekrsajnog postupka u kome treba da dode do potpunog i istinitog rasvetljavanja i resavanja prekrsajne stvari i primene materijalnog prekrsajnog prava na prekrsajnu stvar. Kao prekrsajna stvar smatra se realan dogadaj koji svojim saddajem i karakteristikama ukazuje na postojanje odredenog prekrsaja, kao i na odredeno lice kao ucinioca prekrsaja. Realan dogadaj, dakle, postaje prekrsajna stvar kad ispuni dva uslova:

a) da takav dogadaj mora da sadrii obeleija odredenog prekrsaja i b) da moraju postojati dokazi koji nepobitno govore u prilog tome da je ucinjen odredeni prekrsaj, odnosno

da je odredeno lice njegov ucinilac. Prekrsajni postupak se definise kao zakonom regulisano preduzimanje prekrsajno procesnih radnja od strane

prekrsajno procesnih subjekata, u eHju donosenja odluke nadleznog organa 0 prekrsajnoj stvari, odgovornosti ucinioca prekrsaja, sankcijama, troskovima, imovinskopravnim zahtevima i drugim procesnim odnosima koji su u

36

vezi sa konkretnom prekrsajnom stvari, a koji zahtevaju ucesce i odluku nadleinog organa za vodenje prekrsajnog postupka. Prekrsajni postupci su oznaceni kao opsti za svaki redovan slucaj i posebni, medju koje se svrstavaju: postupak prerna maloletnicima, postupak za naplatu novcane kazne na lieu mesta i postupak za naknadu stete zbog neopravdanog kaznjavanja, I to u zavisnosti od tezine vrste prekrsaja, sustine, ucinioca prekrsaja.

83. OSNOVNI PRINCIPI PREKRSAJNOG POSTUPKA Svi delovi kaznenog prava (krivicno, prestupno i prekrsajno pravo) se baziraju na odredenim principima,

regulama ili pravilima koji su, uporedno posmatrano u ova tri dela, slicni i povezani (zakonitost, legitimnost, individualizasubjektivna odgovornost fizickih lica, pravicnost, srazmernost, humanost). Na principima se zasnivaju i odgovarajuci postupci, pa i prekrsajni postupak. Njima se odreduje vrsta, tip i karakter postupka. Principi se jasno formulisu u Ustavu i zakonima, a nekada se do njih dolazi putem tumacenja i iznalazenja smisla zakonskog teksta. Svaki pojedinacni princip ima odredeno mesto i u odnosu je sa drugima, sto iskljucuje apsolutizaciju jednog ili nekih od njih. Fleksibilnost njihove primene se ogleda i u tome sto kod svakog od njih postoji odreden broj izuzetaka (nulla regulae sine exceptione).Principi se odnose na odredene subjekte i odredene radnje. Na nekim se zasniva celi prekrsajni postupak, dok se neki odnose na pojedine njegove delove. Zakonodavac je neke principe definisao u Zakonu o prekrsajima i oni se smatraju osnovnim ili zakonskim, a neki nisu odredeni u zakonskom tekstu, iIi njihovo postojanje i primena proizilaze iz drugih odgovarajutih odredbi ili njihovog tumacenja.

83.1. Pojedini osnovni principi-- Princip zakonitosti Princip zakonitosti je odreden u clanu 3. Zakona o prekrsajima i on se odnosi na celokupno prekrsajno pravo.

Optuzni princip, princip utvrdjivanja istine, princip pomoci neukoj stranci, princip ekonmicnoti prekrsajnog postupka, princip slobodne ocene dokaza,princip prava na odbranu, princip upotrebe jezika u prekrsajnom postupku, princip dvosmislenosti prekrsajnog postupka, princip zabrane preinacenja na gore, princip naknade stete neopravdano zadrzanom ili kaznjenom licu, princip pravne pomoci I princip javnosti.

84.ORGANI ZA VODENJE PREKRSAJNOG POSTUPKAPrekrsajni postupak obuhvata preduzimanje niza razlicitih prekrsajno procesnih radnja od strane razlicitih i

nadleinih prekrsajno procesnih subjekata a koji se sastoje u pokretanju, vodenju i zavrsetku prekrsajnog postupka. Svojstvo prekrsajno-procesnog subjekta ima fizicko ili pravno lice, domace i strano, kao i odgovorno lice u pravnom lieu. Svaki prekrsajno-procesni subjekat mora imati procesnu sposobnost za ucesce u postupku. Svi prekrsajno proeesni subjekti se svrstavaju u gIavne i sporedne subjekte. GIavni subjekti su nosioci gIavnih prekrsajnih procesnih funkcija i imaju interes da se prekrSajno procesni zadaci ostvare u celosti. To su okrivljeni i organ nadlezan za pokretanje i vodenje prekrsajnog postupka. Sporedni subjekti su nosioci sporednih funkcija i imaju posredan interes za resavanje procesnih stvari. To su osteceni, svedoci, vestaci, tumaci, prevodioci, strucna lica, punomocnici, zakonski zastupnici, ovlascena lica organa unutrasnjih poslova, organi unutrasnjih poslova, branioci i dr. Osnovno je pravilo da prekrsajni postupak u prvom stepenu vode prekrsajni sudovi od ovog pravila postoji izuzetak kada su za ovaj postupak nadIeini odgovarajuci organi uprave. Tako npr. prekrsajni postupak zbog carinskih prekrsaja vodi Komisija za carinske prekrsaje, a postupak zbog deviznih prekrsaja vodi Komisija za devizne prekrsaje, sto je regulisano Carinskim zakonom i Zakonom o deviznom poslovanju. Prekrsajni postupak u drugom stepenu vodi visi prekrsajni sud. Za sastav tog suda vazi princip zbornosti sudenja i odlucivanja, posto je predvideno da te poslove obavija u vecu sastavljenom od troje sudija koji se tim poslom profesionalno bave. Izuzetak od zbornosti sudenja je predviden zapostupanje u prvom stepenu u kome sudenje i odluCivanje obavlja sudija pojedinac, takode profesionalac. Izbor, postupak za izbor, nacin i razloge za razresenje organa koji vode

37

prekrsajni postupak, su precizno zakonski regulisani. Sudije za prekrsaje imei razresava Vlada na predlog ministra pravde. Imenovanje se vrsi na period od osam godina uz prethodno utvrdivanje postojanja opstih uslova: da je kandidat domaci drzavljanin, diplomirani pravnik, da ima polozen odgovarajuci ispit, najmanje tri godine iskustva na pravnim poslovima nakon diplomiranja. Sudija za prekrsaje se razresava duznosti ako bude osuden na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje sest meseci iIi ako bude osuden za kaznjivo delo koje ga cini nepodobnim za vrsenje sudijske funkcije, ako je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost za vrsenje sudijske funkcije, ako se utvrdi da nestrucno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju, ako se utvrdi da obavlja funkciju na nacin koji moze uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ako je dosio do smanjenja obi rna posIa, kada to sam sudija trazi ili kada mu radni odnos prestane zbog ispunjenja uslova za penziju.

85. STVARNA NADLEZNOSTStvarna nadleznost prvostepenog prekrsajnog suda je njegovo pravo i duznost da u zakonito pokrenutom i

sprovedenom postupku razjasni i razresi konkretnu prekrsajnu stvar. U tu nadleinost ulaze sve prekrsajne stvari osim onih koje su u prvostepenoj nadleznosti organa uprave predvideni posebnim zakonskim odredbama. Pored toga, prekrsajni sud odlucuje o zahtevu za ponavljanje postupka i vrsi druge poslove odredene Zakonom. U okviru stvarne nadleznosti visi prekrsajni sud odlucuje o zalbama na odluke prvostepenog prekrsajnog suda, o zalbama na odluke koje u prekrsajnom postupku donose organi uprave, o sukobu i prenosenju mesne nadleznostisudova i vdi druge poslove odredene zakonom. Od drugih poslova koji su u nadleznosti viseg prekrsajnog suda treba istaci da on pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izvestaje potrebne za pracenje prekrsajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, pracenje i proucavanje drustvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije. Posebnim zakonima se odreduje stvarna nadleznost drugih organa (uprave) i propisuju posebna pravila za postupak koji oni vode za posebne prekdaje, kao sto su npr. carinski i devizni.

85. MESNA NADLEZNOSTMesna nadleznost organa za vodenje prekrsajnog postupka predstavlja pravo i duznost nekog od stvarno

nadleznih organa da razmatra i resi prekrsajnu stvar na osnovu odredene teritorijalne veze koja postoji izmedu organa i prekrsaja, odnosno njegovog izvrsioea. Kriterijumi za odredivanje mesne nadleznosti su predvideni u Zakonu. Mesna nadleznost moze da bude redovna i vanredna. Prema redovnoj nadleznosti prekrsajnipostupak se vodi pred mesno nadleznim organom za prekrsaje, a vanredna nadleznost se primenjuje izuzetno, i to kada se ne moze primeniti nijedan od kriterijuma za redovnu mesnu nadleznost. Prema glavnom principu mesne nadleznosti, za vodenje prekrsajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlezan sud na cijem podrucju je prekrsaj ucinjen iIi pokusan. Zakonom je kao mesto izvrsenja odredena ono mesto gde je ucinilac radio, kod preksaja izvrsenih cinjenjem, iIi bio duzan da radi, kod prekrsaja ucinjenih necinjenjem, ai mesto gde je posledica prekrsaja nastupila. Za pokusaj prekrsaja se kaznjava samo kad je to posebno propisano, a kao mesto pokusaja se podrazumeva ono mesto gde je ucinilae radio i mesto gde je prema umisIjaju ucinioca posledica imala ili mogla da nastupi. Pored osnovnog principa o mesnoj nadleznosti, Zakonom su predvideni i dopunski principi. Tako, ako je prekrsaj izvrsen iii pokusan na podrucju vise prekrsajnih sudova, prema principu prava prvenstva nadlezan je onaj sud koji je prvi zapoceo postupak, a ako postupak jos nije zapocet, nadleian je sud kome je podnet zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka. Jedan od dopunskih principa vezuje mesnu nadleznost za vodenje prekrsajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom lieu za nadleznost za vodenje postupka protiv pravnog liea, kao primarnu. To mesto se odreduje po mestu sediSta pravnog lica. Ako lice koje nije clan posade ucini prekrsaj na domacem brodu iii domacem vazduhoplovu, za vodenje prekrsajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlezan sud na cijem podrucju se nalazi domaca luka iIi vazduhoplovno pristaniste u kome se zavrsava putovanje ucinioea prekrsaja. Ako je, pak, ucinilae prekrsaja clan posade, nadlezan je sud na Cijem se podrucju nalazi maticna luka broda, odnosno maticno pristaniSte vazduhoplova. Ako ne moze da se utvrdi mesto izvr.senja prekrsaja, mesno je nadlezan onaj sud na cijem podrucju okrivljeni ima prebivaliSte ili boraviste, odnosno sediste okrivljenog pravnog

38

lica ako se ne zna ni mesto izvrsenja prekrsaja, ni prebivaliSte ni boraviste okrivljenog, nadlezan je sud na cijem se podrucju okrivljeni pronade, odnosno uhvati iIi se sam prijavi.

86. VANREDNE NADLEZNOSTI I SUKOB NADLEZNOSTI Vanredne nadleznosti su one kojima se resavaju pitanja nadleinosti na koje se ne mogu primeniti ni osnovni ni

dopunski kriterijum, jer se radi 0 specificnim situacijama. To su slucajevi kada se radi 0 spajanju i razdvajanju prekrsajnog postupka, izuzecima od vodenja jedinstvenog postupka, delegiranju nadleznosti, te resavanju sukoba nadleznosti. Spajanje prekrsajnih postupaka se vrsi iz razloga racionalnost!, i efikasnosti, a posledica toga je vodenje jedinstvenog postupka i donosenje jedne jedinstvene presude, izuzev u situaciji kad razlog eelishodnosti nalaze da se postupak razdvoji i donese jedna presuda. Mogucnost za spajanje postupka postoji kad sud nadlezan za vodenje prekrsajnog postupka protiv ucinioca prekrsaja vodi postupak i protiv saucesnika, a za saizvrsioea je po pravilu nadlezan sud koji je kao nadlezan za jednog od njih zapoceo postupak.

87. IZUZECE Objektivnost iIi nepristrasnost je kvalitet koji se traii od sudije koji ucestvuje u prekrsajnom postupku. Sudija

ne sme da ima bilo kakav licni interes za resenje prekrsajne stvari. Izmedu njega i stranaka iii prekrsajne stvari ne sme da postoji neka veza koja bi izazvala neku sumnju u objektivnost. Izuzece se tako pojavljuje kao institut prekrsajno-proeesnog prava kojim se iz prekrsajnog postupka odstranjuje sudija za prekrsaje ili drugi ucesnik postupka (zapisnicar, tumac, vestak) zbog sumnje u njegovu nepristrasnost. Postoje dye vrste izuzeca:

a) obavezno iskljucenje sudije, za koje su razlozi precizno odredeni u Zakonu, a takvi su da vec sami po sebi ukazuju da mora biti obavezno zamenjen drugim sudijom i

b) izuzece u sirem smislu koje izazivaju razlozi relativno manjeg znacaja koji nisu taksativno nabrojani u Zakonu i su navedeni sarno pausalno.

Osnovi obaveznog iskljucenja sudije u prekrsajnom postupku taksativno navedeni u Zakonu su: • da je ostecen prekrsajem, • da mu je okrivljeni, braniIac okrivljenog, predstavnik okrivljenog pravnog liea, podnosilac zahteva za

pokretanje prekrsajnog postupka, osteceni iii njegov zakonski zastupnik, odnosno punomocnik, braeni drug iIi srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u poboenoj liniji do cetvrtog stepena, a po tazbinskom srodstvu do drugog stepena, • da je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, braniocern okrivljenog, sluzbenim licem koje je

u ime ovlascenog organa podnelo zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka iIi ostecenim u odnosu staratelja, staranika, usvojitelja, usvojenika, hranite1ja iii hranjenika, • da je u istom predmetu kao sluzbeno lice u ime ovlascenog organa podneo zahtev za pokretanja prekrsajnog

postupka iIi je ucestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik iii punomocnik ostecenog, iii je saslusan kao svedok ili kao vestak i • da je u istom predmetu ucestvovao u donosenju prvostepene presude.Sudija koji ueestvuje u prekrsajnom postupku Cim sazna da postoji bilo koji od konkretno navedenih razloga za

izuzece duzan je da prekine svaki rad na prekrsajnom predmetu i odmah obavesti predsednika suda koji ee za postupanje odrediti drugog sudiju. Ako se, pak, radi 0 izuzecu predsednika suda on ce odrediti sebi zamenika izmedu sudija tog suda. Ako je predsednik suda u isto vreme i jedini sudija u tom sudu iIi ako iz drugih razloga ne moze da sebi odredi zamenika iz istog suda zatrazice od predsednika viseg prekrsajnog suda da delegira drugog sudiju. Izuzece u pravom smislu mogu traziti stranke, odnosno okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka. Stranke mogu podneti zahtev za izuzece sve do donosenja presude, odnosno resenja o

39

prekrsaju, dok se zahtev za izuzece predsednika i sudije viseg prekrsajnog veta moze podneti u zalbi na prvostepenu presudu. Stranka moze traziti izuzeee sarno poimenicno odredenog sudije koji u predmetu postupa. U zahtevu stranka je duzna da navede razloge za izuzecekao dokaze na osnovu kojih smatra da postoji neki od zakonom propisanih razloga. Kad sudija, koji ucestvuje u prekrsajnom postupku, sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzece mora odmah obustaviti rad na predmetu. o izuzecu zapisnicara, tumaca i vestaka odlucuje sudija koji vodi prekrsajni postupak. Osnovno pravilo kod resavanja zahteva za izuzeee je da o njemu odlucuje predsednik suda, a ako se traii izuzece predsednika suda, resenje donosi predsednik viseg prekrsajnog suda. Ako se traizi izuzece sudije viseg prekrsajnog suda resenje donosi predsednik istog sud a, a ako se traii izuzece predsednika viseg prekrsajnog suda resenje donosi Vrhovni sud Srbije.

88. PREKRSAJNO PROCESNE STRANKE Prekrsajno-procesno pravo, kao deo prekrsajnog prava, pretpostavlja postojanje procesnih stranaka, kao

nosilaca osnovnih funkcija u postupku. Procesne stranke imaju sva prava i duznosti koje su potrebne da bi bili ostvareni zadaci prekdajnog postupka. Procesne stranke su okrivljeni i nadlezni organ za pokretanje prekrsajnog postupka. Uz ove glavne stranke kao ucesnici u prekrsajnom postupku pojavljuju se jos i branilac i osteceni.

88.1. Okrivljeni Okrivljeni je glavni subjekat prekrsajnog postupka, tj. lice protiv koga se vodi rekrsajni postupak. Kao

okrivljeni moze se smatrati svako lice koje po zakonu moze biti odgovorno za prekrsaj.Okrivljeni u prekrsajnom postupku ima sva prava koja ima i svaki drugi okrivljeni u nekom drugom postupku. To su, najpre, pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predvidena zakonom, a posebno da se brani sam (materijalna odbrana) iIi uz strucnu pomoc branioca (formalna odbrana). Polozaj okrivljenog u postupku je jednak polozaju drugih prekrsajno-procesnih stranaka. Ova jednakost se ostvaruje, izmedu ostalog, ina nacin da se on ne smatra krivim dok se to ne utvrdi pravosnaznom odlukom. Odbranu okrivljepog obavljaju i sudija za prekrsaje i drugi ddavni organi koji ucestvuju u prekrsajnom postupku. Utvrdujuci materijalnu istinu oni su obavezni da s jednakom paznjom ispituju i utvrduju cinjenice koje mu idu u korist. Pravo okrivljenog je da mu se pruzi mogucnost da bude ispitan, sto mu pruza sansu da iznosi cinjenice koje mu idu u korist. Okrivljeni ima i pravo da prilikom prvog ispitivanja bude upoznat sa prekrsajnom stvari koja mu se stavlja na teret.Pravo okrivljenog da bude poucen da imapravo na branioca je nerazdvojni deo prava na odbranu. Okrivljenog u postupku brani advokat koga moze zameniti advokatski pdpravnik. Branilac moze da preduzme sve radnje koje moze da preduzme i okrivljeni, jer se pravo na odbranu izvudi iz prava okrivljenog. U pravilu okrivIjeni uzima advokata i daje mu pismeno ili usmeno, kod nadleznog organa, punomoeje koje advokat predaje sudu. Okrivljeni ima pravo da opozove punomocje cime se gasi pravo na formalnu odbranu.Prava okrivljenog pretpostavljaju i postojanje odredenih obaveza, Tako je okrivljeni duzan da se pojavi pred nadleznimorganom u postupku, osim u izuzetnim situacijama koji su zakonom propisani. Jedna od specifienosti prekrsajnog postupka je i mogucnost da se kao okrivljeni pojavi i pravno lice, i to kako domace, tako i strano.

88.2. Osteceni Osteceni je fizicko iIi pravno lice cije je neko licno ili imovinsko pravo povredeno iIi ugrozeno prekrsajem.

Osteceni ima niz prava od kojih su Zakonom predvidena sledeca:• da podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka,• da podnosi dokaze, stavlja predloge i istiee imovinsko-pravni zahtev za naknadu stete iIi povracaj stvari,• da izjavljuje zalbu na presudu, odnosno resenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekrsajnog

postupka.

40

Osteceni u pokrenutom postupku moze imati zakonskog zastupnika iii punomocnika. Zakonski zastupnik se pojavljuje kad je osteceni maloletno lice ili lice liseno poslovne sposobnosti. Prava i interese ostecenog pravnog lica u postupku zastupa ovlasceni predstavnik tog lica iii punomocnik. Punomocnik je lice preko koga osteceni i njegov zakonski zastupnik mogu vrsiti svoja prava u postupku.

89. JAVNI TUZILAC I DRUGI ORGANI OVLASCENI NA POKRETANJE PREKRSAJNOG POSTUPKAJavni tuzilac je stranka u prekrsajnom postupku, u principu izjednacen sa okrivljenim, ali i poseban upravno-

pravosudni driavni organ kome pripadaju i odredena prava i duznosti definisane Zakonom. Javni tuzilac: • preduzima mere radi otkrivanja, pronalazenja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje ucinilaca prekrsaja i

uspesno vodenje prekrsajnog postupka pred sudom i nadleznim organom uprave, • podnosi zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka, zalbu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda,

odnosno nadleznog organa uprave, • preduzima druge radnje na koje je ovlascen Zakonom o prekrsajima i posebnim propisima. Javni tuzilac radi u opstem interesu, ali su pored njega za pokretanje prekrsajnog postupka nadlezni jos osteceni

i drugi ovlasceni organ. Da ne bi doslo do sukoba nadleznosti, Zakonom je predvideno kojim redosledom se moze pokrenuti prekrsajni postupak. Ako je javni tuzilac podneo zahtev za pokretanje postupka on je u tom postupku i stvarno nadlezan za postupanje. Isto tako je nadlezan za postupanje ako je prvi od navedenih ovlascenih subjekata podneo zahtev, po principu prvenstva. Ako javni tuzilac odustane od zahteva za pokretanje postupka, postupak ce se nastaviti po zahtevu nekog od navedenih subjekata koji je, takode, podneo zahtev, ali posle javnog tuzioca. o svom odustanku od zahteva javni tuzilac je duzan da obavesti, u roku od osam dana od odustajanja, ostecenog iIi drugo ovlaseceno lice, da bi oni mogli da nastave postupak. Ako su oni vee podneli zahtev, postupak se nastavlja po tom zahtevu. Pored javnog tuzioca i ostetenog, zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka moze podneti i drugi nadlezni organ u postupku koji se vodi pred nadleinim organom uprave.

90. PODNESCI U PREKRSAJNOM POSTUPKU Podnesci (zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave) su saopstenja

kojima se stranke i druga ovlastena lica obraeaju organima koji su nadlezni .za vodenje prekrsajnog postupka. Podnesci se nadleznom organu podnose u pisa"noJ formi iii usmeno na zapisnik. Oni moraju biti jasni i razumljivi i sadrZavati sve okolnosti potrebne da bi se po njima moglo postupati. Ako je podnesak neuredan, u smislu ovih zahteva, organ koji vodi postupak ee naloziti podnosiocu podneska da ga ispravi iIi dopuni u odredenom roku, ali ne kasnije od 15 dana. Nepostupanje po nalogu ima za posledicu odbacivanje podneska kao neurednog. Ako je podnesak u pisanoj formi, on se predaje neposredno organu kome je naslovljen ili se salje putem poste. Ako su obavestenja kratka i hitna mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom postom iIi na dugi odgovarajuti nacin. Sluzbenik koji je na neki od ovih nacina primio obavestenje, duzan je da o tome nacini zabelesku i prilozi je u spis predmeta.

91.ZAPISNICI U PREKRSAJNOM POSTUPKUJe pismeno obelezje preduzete prekrsajno procesne radnje koja je preduzeta od strane organa nadleznog za

vodjenje postupka. Zapisnikom se nastoji da se sacuva autenticnost obavljene prekrsajno-procesne radnje. Radi ostvarenja tog cilja Zakonom je predvidjena obaveza da o svakoj radnji nadlezni organ u toku postupka sastavi zapisnik neposredno I istovremeno sa obavljanjem radnje. Ukoliko to nije moguce zapisnik se sastavlja neposredno posle toga, a zapisnik pise zapisnicar. Kada ga on pise, zapisnik se sastavlja tako da lice koje preduzima radnju u postupku kazuje zapisnicaru sta ce se uneti u zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, mesto gde se vrsi procesna radnja, dan I cas kad je radnja zapoceta I zavrsena, imena prisutnih lica kao I svojstvo u kom prisustvuju, I naznacenje prekrasjne stvari po kojoj se radnja preduzima. Pitanja se ne unose u zapisnik, osim ako je to potrebno da se razume odgovor ispitanika. Zapisnik mora da se vodi uredno, u njemu se ne sme nista brisati, dodavati I menjati. Prepravke, ispravke I dodaci se unose na kraju zapisnika I moraju biti overeni od lica koje potpisuje zapisnik. Zapisnik potpisuju ispitana lica. Ako se zapisnik sastoji od vise stranica svaka se potpisuje.

41

Ispitanik ima pravo da procita zapisnik. Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaziprsta desne ruke a zapisnicar ispod toga upisuje njegovo ime I prezime. U zapisnik se unosi I odbijanje potpisivanja zapisnika ili stavljanje otiska, uz navodjenje razloga odbijanja. U zapisniku se navodi vreme prekida I nastavka radnje. Zapisnik treba da sadrzi I primene na sadrzinu, na kraju zapisnik potpisuju sudije I zapisnicar.

92.ROKOVI I VRACANJE U PREDJASNJE STANJERok je odredjeni razmak vremena u kome se procesna radnja, treba ili ne sme preduzeti, rokovi su vremenski

intervali. Rokovi mogu biti zakonski(njihovo trajanje je odredjeno zakonom I ne moze da se menja) I rokovi organa za vodjenje prekrsajnog postupka. Rokovi mogu biti prekluzivni I instruktivni. Prekluzivni su oni ciji propustanje dovodi do gubitka prava na preduzimanje neke procesne delatnosti, ali njihovim propustanjem ne dolazi do gubitka tog prava. Rokovi mogu biti za materijalno ili procesno pravo. Ako izjava nekog od ucesnika u prekrsajnom postupku vezana za odredjeni rok smatra se da je data u roku ako je dostavljena ovlascenom licu pre isteka roka. Za rok je bitno da se zna vreme njegovog pocetka I zavrsetka. Rokovi u preksajnom postupku se racunaju na sate, dane, mesece I godine.Sat ili da saopstenja ili dostavljanja izjave ne uracunava se u rok. Povracaj u predjasnje stanje je institut prekrsajnog postupka kojim se otkllanjaju posledice koje nastupaju propustanjem roka od strane odredjenog procesnog subjekta zbor razloga koji se ne mogu uracunati u njegovu krivicu. Stetne posledice se sastoje u gubljenju prava cije ostvarenje je vezano za rok. Sud ili organ uprave koji vodi prekrsajni postupak ce resenjem da dozvoli vracanje u predjasnje stanje zbog izjave zalbe okrivljenog koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu zalbe na odluku. Pravo na vracanje u predjasnje stanje je dozvoljeno samo okrivljenom I to u roku od osam dana od prestanka uzroka zbog koga je propustio rok da podnese molbu za povracaj u predjasnje stanje I istovremeno sa molbom predao I zalbu. Molba se predaje organu koji je doneo prvostepenu odluku koji o molbi I odlucuje. Prvostepeni organ odlucuje samo o dozvoljenosti molbe za vracanje u predjasnje stanje, ameritorno o zalbi odluke prvostepenog organa o samom prekrsaju odlucuje Visi prekrsajni sud.

93.TROSKOVI PREKRSAJNOG POSTUPKATroskovi su izdaci ucinjeni zbog vodjenja prekrsajnog postupka od njegovog pocetka do zavrsetka. Oni su

obavezan sporedni predmet prekrs.postupka. u taksativno odredjene troskove spadaju: troskovi za svedoke, vestake I tumace, troskovi uvidjaja, izdaci za dovodjenje okrivljenog… Placanje troskova postupka je vezano za ishod postupka. Kako ce troskove snositi lice koje je kaznjeno za prekrsaj. Ako je postupak obustavljen proizvedene troskove snosi sud ili organ uprave koji je vodio postupak. O troskovima postupka se odlucuje u presudi. U svakoj odluci o troskovima se navodi ko snosi troskove, u kom iznosu, I u kom roku je duzan da ih plati, a taj rok ne moze biti kraci od 15 a ni duzi od 30 dana od dana pravosnaznoti odluke. Ako je jednom presudom vise okrivljenih proglaseno krivim, a moze se tacno utvrditi visina troskova sud ce odrediti koliko ce svaki pojedinacno troskova snositi. U suprotnom, ako to nije moguce, svi okrivljeni solidarno snose troskove. Zakonom su predvidjeni I slucajevi oslobadjanja okrivljeng lica od troskova. Troskovi za svedoke, vestake I tumace, kao I troskovi uvidjaja, se isplacuju unapred iz sredstava suda ili organa uprave koji vodi prekrsajni postupak a naplacuju se kasnije od lica zaduzena za placanje po odredbama Zakona o prekrsajima.

94.IMOVINSKO PRAVNI ZAHTEV Imovinsko-pravni zahtev je fakultativno poseban predmet prekrsajnog postupka. To je zato sto izvrsenjep

prekrsja mogu ali ne moraju da se ostvare obelezja gradjansko-pravnog delikta koja se iskazuju u steti nastaloj na dobrima ili interesima koji pripadju odredjenom fizickom ili pravnom licu. O imovinsko-pravnom zahtevu moze da odluci samo sud I to na zahtev ostecenog ili drugog ovlascenog lica. Predmet ovog zahteva moze biti naknada stete ili povracaj stvari. Lice koje je ovlasceno da ponese imovinsko-pravni zahtev je duzno da precizno odredi zahtev I da za njega podnese valjane dokaze. Ako izvedeni dokazi ne pruzaju dovoljno osnova za uvazavanje zahteva u celosti ili delimicnio, sud ce da uputi ovlasceno lice da zahtev ili visak tog zahteva resava u parnici. Na

42

parnicu se upucuje I ovlasceno lice ciji je prekrsajni postupka odbacen ili obustavljenn. Ovlasceno lice za podnosenje zahteva ima pravo na zalbu na odluku o zahtevu ako nije zadovoljno resenjem. Sud odredjuje I rok u kome je okrivljeni duzan da nadoknadi pricinjenu stetu ili da vrati stvar, a rok ne moze biti duzi od 15 dana od dana pravosnazne presude.

95. DONOSENJE I SAOPSTAVANJE ODLUKESve odluke u prekrsajnom postupku se saopstavaju odmah nakon donosenja. Odluke se donose u formi presude,

resenja, naredbe, zakljucka I zabeleske. Za donosenje presude nadlezan je samo sud a za ostale odluke pored suda I organi uprave nadlezni za vodjenje prekr-postupka. Usmeno saopstavanje odluke je predvidjeno kao nacin cinjenja dostupnih resenja zainteresovanim licima ako su lica prisutna. Usmeno saopstenje odluke se belezi u zapisniku ili spisu, a lice kome je takvo saopstenje ucinjeno, to potvrdjuje potpis. Licima koja su odsutna u vreme usmenog sopstenja dostavlja se overeni prepis odluke. Na overeno prepis odluke ima pravo I lice kome je odluka saopstena usmeno, a pismeni opravak odluke ce se izraditi najkasnije u roku od 8 dana od dana usmenog saopstenja. Odluke Viseg prekrsajnog suda se donose apsolutnom vecinom glasova clanova veca nakon obavljeng usmenog vecanja I glasanja. Predsednik veca tog suda rukovodi vecanjem I glasanjem, stara se da se sva pitanja svestrano I potpuno razmotre I glasa poslednji da ne bi svojim glasom uticao na ostale clanove veca. Clanovii veca moraju da glasaju o pitanjima koja pred njih iznese predsednik veca. Vecanje I glasanje nije javno, a mogu da prisustvuju samo clanovi veca I zapisnicar. O vecanju I glasanju se vodi poseban zapisnik koji sadrzi tok glasanja I odluku koja je doneta. Zapisnik potpisuju svi clanovi veca I zapisnicar. Zapisnik o vecanju I glasanju se zatvara u poseban omot. Zapisnik moze da razgleda samo visi sud kad resave o pravnom leku.

96.PRETHODNI PREKRSAJNI POSTUPAKSledi nakon prethodnog prekrsajnog postupka koji nije direktno u Zakonu na jednom mestu neposredno

regulisan, vec se njegovo provodjenje obavlja na osnovu niza prepisa koji su predvidejni Zakonom I drugim propisima. Prethodni prekrsajni postupak se sastoji u izvrsavanju raznih delatnosti I zadataka od strana ovlascenih lica I organa za vrsenje nadzora u sprovodjenu zakonitosti, npr.odvijanje normanog zivota, ocuvanja bezbednosti ljudi I imovine….. Prethodni postupak otkrivanje I prijavljivanje prekrsaja I njegovog ucinioca, I obuhvata sve radnje koje se preduzimaju od trenutka saznanja da je ucinjen prekrsaj, pa sve do podnosenja zahteva za pokretanje postupka. Vazeci zakoni o prekrsajima ne regulisu u celosti aktivnost organa ututrasnjih poslova u otkrivanju I resavanju prekrsaja. Organi unutrasnjih poslova podnose prekrsajne prijave nadleznom drzavnom organu kada postoje osnovi sumnje da je ucinjen odredjeni prekrsaj. Sam prekrsajni posupak se pokrece na osnovu prijave pred nadlezne organe. U cilju podnosenja prekrsajne prijave ili zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka organi unutrasnjih poslova preduzimaju odgovarajuce mere da se pronadje, uhvati I zadrzi ucinilac prekrsaja I da se prikupe dokazi. Organi unutrasnjih poslova mogu preduzimati razlicite radjen, kao sto su: uvidjaj, kriminalisticko vestacenje, pretresanje stana…. Ali ne mogu koristiti izvore dokaza kao sto su ispitivanje okrivljenom I saslusanje svedokaa. Oni mogu zadrzati odredjena lica, najduze 24h I duzni su da zadrzano lice upoznaju sa razlozima zadrzavanja I njegovim pravima I da o zadrzavanju obaveste porodicu. Forma prekrsajne prijave nije odredjena zakonskim odredbama. Prijava treba da bude uredna, temeljna I jasna, a neki od podataka koje treba da sadrzi su: naziv organa koji podnosi prijavu, naziv organa kome se podnosi prijava, podatke o uciniocu prekrsaja….. Prekrsajnu prijavu moze da podnese svaki gradjanin ukoliko sazna da je ucinjen prekrsaj.

97. POKRETANJE PREKRSAJNOG POSTUPKAPrekrsajni postupak pred Prvostepenim republickim organom za vodjenje postupka se pokrece zahtevom za

pokretanje prekrsajnog postupka. Zahtev moze da podnese ovlasceni organ ili osteceni ako postoji osnovana sumnja da je ucinjen odredjeni prekrsaj. Ovlasceni organi u Zakonu su: organi uprave, ovlasceni inspektori, javni tuzilac I drugi organi I organizacije koji vrse javna ovlascenja. Kao najcesci podnosioci zahteva se pojavljuju organi unutrasnjih poslova I osteceni. Organ unutrasnjih poslova podnosi zahtev neposredno ili nakon prijema prekrsajne prijave. Osteceni moze da podnese zahtev za pokretanje prek.postupka, u kom slucaju ima polozaj

43

stranke u postupku, a moze I da podnese prekr.prijavu nadleznom javnom tuziocu kad se tuzilac pojavljuje kao stranka. Ako nadlezni organ ne podnese zahtev to moze umesto njega da ucini osteceni. Kad umesto zahtteva osteceni podnese prekr.prijavu javnom tuziocu on je duzan da u roku od 8 dana od dana podnete prekr.prijave pismeno obavesti ostecenog da li je pokrenuo postupak. Ako javni tuzilac ne pokrene postupak osteceni moze sam da podnese zahtev za pokretanje prekr.postupka. on mora da bude u pisanoj formi, a neki od elememenata koje sadrzi su: naziv podnosioca zahteva I njegovu adresu, tj licno ime lica koje podnosi zahtev, naziv suda odnosno organa uprave kojem se podnosi zahtev, osnovne podatke o okrivljenom, potpis I pecat podnosioca zahteva… Zahtev se podnosi u onolikom broju primeraka koliko ima okrivljenih I jedan primerak za organ nadlezan za presudjenje. Ako zahtev ne sadrzi posebne elemente od podnosioca se trazi da nedostatke ispravi I primerke dostavi u roku koli ne moze biti duzi od 15 dana.

98.ODLUCIVANJE O ZAHTEVU ZA POKRETANJE PREKRSAJNOG POSTUPKAPosle prijema zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka nadlezni sud treba da ispita da li postoje uslovi za

pokretanje postupka. Ako ti organi utvrde da ne postoje potrebni uslovi donece resenje kojim se zahtev za pokretanje postupka odbacuje. Situacije kad ne postoje uslovi za pokretanje prekrsajnog postupka: kad radnja opisana u zahtevu nije prekrsaj, kad sud,tj organ uprave nije stvarno nadlezan za vodjenje prekrsajnog postupka, kad je nastupila zastarelost za pokretanje prekrsajnog postupka…Resenje o odbacivanju zahteva zbog neispunjenja zahteva dostavlja se podnosiocu zahteva koji ima pravo zalbe u roku od 8 dana. Ako sud, odnosno organ uprave utvrdi da postoje uslovi za pokretanje postupka ne odbacuje zahtev vec donosi resenje , odnosno zakljucak o pokretanju prekrsajnog postupka. U tom resenju ili zakljucku se oznacava lice ili se oznacavaju lica,ukoliko ih ima vise, protiv koga se pokrece prekrsajni postupak I pravna kvalifikacija prekrsaja. Za pokretanje prekrsajnog postupka potrebno je da se utvrdi I objektivni I subjektivni identitet, sto znaci da se postupak vodi u pogledu onog prekrsaja I protiv onog okrivljenog na koji se odnosi resenje, odnosno zakljucak.

99. MERE ZA OBEZBEDJENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG U PREKRSAJNOM POSTUPKUPrekrsajni postupak se vodi protiv individualno odredjenog lica, pa u vezi sa tim pravo I duznost je I da

okrivljeni prisustvuje postupku. Mere za obezbedjenje prisustva okrivljenogza uspesno vodjenje prekrsajnog postupka I za izvrsenje sankcija su: poziv, dovodjenje, jemstvo I zadrzavanje. Prilikom odredjivanja koju ce meru da primeni nadlezni organ je obavezan da se pridrzava propisanih uslova, tako da se ne primenjuje teza mera ako se ista svrha moze postici blazom. Primenjena mera se mora ukinuti odmah cim prestanu razlozi koji su uslovljavali njenu primenu, zamenice se drugom,blazom merom. Zbog teze prirode samo je sud nadlezan za odredjivanje mera dovodjenja, jemstva I zadrzavanja. Prisustvo okrivljenog u prekrsajnom postupku obezbedjuje se pozivanjem kao prvom I najblazom merom za obezbedjenje prisustva. Poziv okrivljenom upucuje prvostepeni organ za prekrsaje, tj sud I organ uprave. Pozivanje se vrsi pismenim pozivom ako okrivljeni treba licno da prisustvuje ili ucestvuje u izvodjenju radnji u prekrsajnom postupku. Pismeni poziv moze da sadrzi I odredjena upozorenja. Pozivanje se vrsi dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji mora da ima zakonom odredjenu sadrzinu, kao npr licno ime okrivljenog, naziv suda, mesto gde okrivljeni treba da dodje… Sankcija za neuspesno odazivanje pozivu je dovodjenje okrivljenog od strane policijskog sluzbenika, ali bez slobode lisenja okrivljenog. Dovodjenje se naredjuje ako se pozvani okrivljeni ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda. Da bi moglo da se naredi dovodjenje neophodno je da u pozivu okrivljeni bude upozoren da ce biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu. Naredba za dovodjenje mora da bude u pismenoj formi I da sadrzi: licno ime okrivljenog, razlog dovodjenja, sluzbeni pecat I potpis sudije.dovodjenje izvrsava policijski sluzbenik, a prinuda se primenjuje samo ako okrivljeni odbija izvrsenje. Troskove dovodjenja snosi dovedeno lice. Policijsko privodjenje traje 24h, jer se tada policijsko privodjenje pretvara u policijsko zadrzavanje. Zadrzavanje tne moze biti duze od 24h a odredjuje ga sudija koji vodi prekrsajni postupak naredbom u kojoj treba da je naveden dan I sat kada je naredjenje odredjeno, kao I zakonski osnov po kome se ono vrsi. Sudija saopstava naredbu okrivljenom, a okrivljeni se na aktu potpisuje. Kao posebna mera predvidjeno je I zadrzavanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih omamljujucih

44

sredstava. Sud po svom ovlascenju ili na trazenje organa uprave moze zadrzati putnu ispravu okrivljenog sve do izvrsenja presude ako smatra da bi to lice, cije je mesto boravka u inostranstvu, moglo da osujeti izvrsenje presude odlaskom sa teritorije RS. Jemstvo odredjuje sud po svojoj oceni ili na trazenje organa uprave ako su ispunjeni svi uslovi predvidjeni Zakonom. Jemstvo se moze traziti I dobiti za lice koje nema stalno prebivaliste u RS. Jemstvo se moze odrediti samo posto je okrivljeni ispitan I ako je dao svoj pristanak. Jemstvo mora uvek da glasi na odredjeni novcani iznos koji se sastoji od polaganja gotovog novca, medjutim moze da se sastoji I od hartija od vrednosti, dragocenosti… Visinu jemstva odredjuje sudija koji vodi prekrsajni postupak u skladu sa tezinom prekrsaja, visinom pricinjene stete, licnim I porodicnim prilikama I imovnim stanjem okrivljenog. Jemstvo se u pravilu odredjuje ako su ispunjeni zakonski uslovi. U skladu sa okolnostima jemstvo moze da propadne, prestane ili da posluzi kao garancija za ispunjenje odredjenih obaveza ili izvrsenja kazni.

100. POJAM,PREDMET I VRSTE DOKAZADokaz je potvrda o istinitosti ili neistinosti sporne cinjenice. Da bi se doslo do dokaza koriste se dokazna

sredstva kojih u prekrsajnom postupku ima vise. Dokazna sredstva se mogu predlagati u toku celog prekrsajnog postupka. Okrivljeni na osnovu prava na odbranu moze da predlaze izvodjenje dokaza o cinjenicama I okolnostima koje mu idu u prilog. Organ za vodjenje postupka kao I drugi drzavni organi duzni su da prikupljaju I otkrivaju dokaze koji dopronose rasvetljavanju I resavanju prekrsajne stvari. Najveci znacaj dokaza I dokaznih sredstava se uocava na glavnom pretresu. Krajnji cilj ocene dokaza u dokaznom postupku je utvrdjivanje istine. Organ za vodjenej postupka je duzan da savesno oceni svaki dokaz pojedinacno I da na osnovu takve ocene izvede zakljucak da li je neka cinjenica dokazana. Prekrsajni postupak se vodi da bi se utvrdilo da je okrivljeni ucinio prekrsaj I da li je odgovoran za njega. Saslusanje okrivljenog je jedno od najvaznijih dokaznih sredstava, a istovremeno je I njegova odbrana. Forma saslusanja je u pravilu usmena. Okrivljeni moze biti saslusan I u odsustvu branioca ako branilac nije prisutan ako je obavesten o saslusanju ili ako okrivljeni nije obezbedio branioca. Saslusanje okrivljenog se utvrdjuje redosledom. Kada se saslusava prvi put, pitace se za licno ime I ostale osnovne podatke. Nakon uzimanja licnih podataka okrivljenom se saopstava zasto se okrivljuje I poziva da navede sve sto ima u svoju odbranu. Okrivljeni se saslusava na nacin kojim se obezbedjuje puno postovanje njegove licnosti I iskljucuje svaka upotreba sile,pretnje, obmane… a u cilju da se dodje do njegove izjave I priznanja. Saslusanje moze biti obavljeno I pred organom koji ne vodi prekrsajni postupak. To se desava kada okrivljeni ima prebivaliste van podrucja suda koji vodi postupak. Okrivljeni se moze suociti I sa saokrivljenim I svedokom ako se njihovi iskazi ne slazu u pogledu vaznih cinjenica. Svedok je svako fizicko lice kome su poznate odredjene cinjenice u pogledu kojih se poziva da da svoj iskaz. Lice koje poseduje odredjena saznanja o bitnim cinjenicama postupka dobija status svedoka pozivanjem od strane organa koji vodi postupak. Saslusanje se sastoji od pozivanja svedoka, odazivanja pozivu I davanja iskrenog iskaza o cinjenicama koje su mu poznate. Pozivanje lica kao svedoka vrsi se dostavljanjem pismenog poziva. Pozivanje maloletnog lica koje nije napunilo 16 god kao svedoka, vrsi se preko zakonskog zastupnika, odnosno staratelja, osim u hitnim slucajevima. Lica koja se zbog starosti ili bolesti ne mogu saslusati , saslusace se u stanu gde zive. Na odredjene karegorije subjekata se primenjuje zabrana svedocenja. Od duznosti svedocenja oslobodjena su sl.lica: bracni drug okrivljenog, srodnici po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobocnoj liniji do 3 stepena srodstva, srodnici po tazbini do 2 stepena, usvojenik I usvojitelj I svestenik kome se okrivljeni ispovedio. Sudija koji vodi postupak duzan je da ova lica upozori da ne moraju da svedoce. Svedok se saslusava pred prvostepenim organom, osim kada ima prebivaliste van podrucja organa koji vodi postupak. Svedoci se ispituju pojedinacno I bez prisustva ostalih svedoka. Svoje iskaze daju usmeno, upozoravaju se da govore istinu I da je davanje laznog iskaza krivicno delo. Svedok se pita sa licne podatke I za odnos sa okrivljenim I ostecenim. Ako se iskazi svedoka ne slazu onda oni mogu da budu suoceni istovremeno. Cilj uvidjaja je da se prikupe materijalni dokazi o vaznim cinjenicama koje se odnose na prekrsaj ili odgovornost ucinioca prekrsaja ili da se te cinjenice razjasne ili da se utvrde tragovi I posledice prekrsaja ili proveri istinitost drugih dokaza. Uvidjaj se sastoji u neposrednom I culnom opazanju, a predmet uvidjaja mogu biti

45

lica, stvari I mesta. Posebno je znacajan uvidjaj na mestu izvrsenja prekrsaja- uvidjaj na licu mesta. Putem vestacenja se dolazi do iskaza vestaka koje sadrzi strucni nalaz I misljenje o relevantnim cinjenicama tog procesno nezainteresovanog stucnog lica.predmet vestacenja ne mogu biti pravme cinjenice, jer njih ceni sudija,nikad vistak. Po pravilu se odredjuje 1 vestak,ako je sudjene slozeno onda 2 ili vise vestaka. Za vestaka se ne moze angazovati lice koje ne moze biti saslusano kao svedok ili lice koje je oslobodjeno od duznosti svedocenja… Vestacenje se obavlja u postupku u prisustvu organa koji ga je naredio I zapisnicara. Vestak daje svoj nalaz I misljenje pismeno u roku koji mu je odredio sudija tj sluzbeno lice koje vodi prekrsajni postupak, a nalaz se sastoji od postojanja ili nepostojanja cinjenica. Pravo vestaka je da se upozna sa podacima koji su potrebni za davanje tacnog I potpunog nalaza I misljenja, a njegove duznosti su da se odazove pozivu, da podnese nalaz I misljenje I da polozi zakletvu. Lice koje se poziva kao vestak duzno je da se odazove u roku koji mu je odredio sudija da da svoj nalaz I misljenje.

101. MATERIJALNI DOKAZIKao materijalni dokazi tretiraju se stvari koje mogu da doprinesu rasvetljavanju spornih cinjenica I okolnosti o

prekrsaju I njegovom uciniocu. Kao glani materijalni dokazi pojavljuju se I objekti prekrsaja, orudja I sredstva izvrsenja, stvari stecene izvrsenim prekrsajem I tragovi prekrsaja. Objekat pretresanja moze biti lice (licni pretres)ili stan I druge prostorije(stvarni pretres). Licni pretres se vrsi istrazivanjem na telu ili u telu ili na odeci ili na onome sto lice koje se pretresa nosi sa sobom. Stanom se smatra svaka prostorija u kojoj se trajno ili privremeno, stalno ili povremeno boravi ili moze da se boravi. Postupak pretresanja obuhvata izdavanje naredbe o pretresanju u pismenoj formi od strane suda I izvrsenje te naredbe od strane organa unutrasnjih poslova. Pretresanje stana I drugih prostorija, kao I pretresanje lica moze se preduzeti samo kod tezih prekrsaja ako je verovatno da ce se u prostorijama ili kod pojedinih lica naci predmeti ili tragovi koji bi mogli biti od znacaja za vodjenje prekrsajnog postupka. Naredba se predaje pre pocetka pretresanja licu kod koga ce se ili na kome ce se vrsiti pretresanje. Istovremeno se ovo lice poziva da preda stvari ili lica koji se naredbom traze. Pretresanju obavezno prisustvuju 2 punoletna gradjanina kao svedoci. Pretresanje lica zenkog pola moze vrsiti samo sluzbeno lice istog pola. O svakom pretresanju se obavezno sastavlja zapisnik. Zapisnik potpisuje lice kod koga ili nad kim se vrsi pretresanje, kao I lica cije je prisustvo ovoj radnji obavezno. Jedan primerak zapisnika se predaje licu kod koga ili nad kim je vrseno pretresanje. Zakonom je predvidjeno I privremeno oduzimanje relevantnih predmeta koji su pretresanjem nadjeni. Licu od kojeg je privremeno oduzet predmet izdaje se potvrda sa tacnim opisom oduzetih stvari. Privremeno oduzeti predmeti, odnosno novac dobijen njihovom prodajom vracaju se vlasniku ako je prekrsajni postupak obustavljen. U slucaju da se ne zna pravi vlasnik ovih stvari I niko se u roku od 1 godine od objavljivanja oglasa ne javi, predmet I novac dobijen njegovom prodajom postaje drzavna svojina, tj unosi se u buzet RS.

102. PRETRESPretres je deo postupka u kome se na usmen, neposredan, kontradiktoran I javan nacin razresavaju pitanja

prekrsajne stvari. Prisustvo okrivljenog je obavezno. Zbog toga se u pozivu okrivljeni upozorava da ce u slucaju neodazivanja biti prinudno doveden. Pretres se moze odrzati I bez prisustva podnosioca zahteva I uredno pozvanog branioca okrivljenog. Pretres je po pravilu javan, ali sudija koji vodi prekrsajni postupak nekad moze,a nekad mora da iskljuci javnost. Za iskljucenje javnosti potrebno je doneti posebno I obrazlozeno resenje koje se mora javno objaviti radi uvida u postojanje zakonskih razloga. Da bi pretres punovazno poceo potrebno je izvrsiti proveru prisutnosti pozvanih lica. Sam usmeni pretres pocinje iznosenjem glavne sadrzine zahteva za pokretanje postupka. Potom se pristupa ispitivanju okrivljenog. Dokazni postupak se nastavlja saslusanjem svedoka, vestaka I izvodjenjem drugih zakonom predvidjenih dokaza. Zapisnik na kraju potpisuju sudija I zapisnicar. Podnosilac zahteva, okrivljeni, njegov branilac, predstavnik I branilac okrivljenog pravnog lica I osteceni imaju pravo da u toku usmenog pretresa predlazu dokaze I stavljaju razne predloge. Po odobrenju sudije ova lica mogu I da postavljaju pitanja licima koja se neposredno saslusavaju. Nakon odrzanog dokaznog postupka stranke I branilac

46

mogu dati zavrsnu rec I ocenu izvedenih dokaza. Sudija koji vodi prvostepeni prekrsajni postupak duzan je da se u toku celog pretresa stara o odrzavanju reda. U slucaju kad je opomena bezuspesna, sudija moze da naredi okrivljenom da se udalji. Ostala lica se mogu udaljiti I novcano kaziti. Odluka sudije se unosi u zapisnik. Neplacena novcana kazna se izvrsava prinudno. Postupak koji je zbog nekog od ovih razloga prekinut nastavlja se kad prestane taj razlog.

103.PREKRSAJNE ODLUKEU prekrsajnom postupku se donose razlicite vrste odluka kao sto su: naredba, zabeleska, zakljucak, ali

najznacajnije su one odluke kojima se okoncava prekrsajni postupak(presude I resenje). Prekrsajne odluke moraju da se izrade u roku od osam dana od dana okoncanja svih radnji sprovedenih u prekrsajnom postupku. Svaka odluka se mora odnositi na lice koje se zahtevom za pokretenje postupka tereti I na prekrsaj koji je predmet podnetog zahteva. Resenje je odluka kojom se obustavlja postupak. Zakonom je predvidjeno vise razloga na osnovu kojih se resenje moze doneti: da je prekrsajni postupak vodjen bez zahteva, da sud nije stvarno nadlezan za vodjenje prekrsajnog postupka, da okrivljeni ima diplomatski imunitet…Obrazlozenje resenja o obustavljanju postupka mora da sadrzi razloge postupka I navodjenje propisa na osnovu koga je ucinjeno. Oslobadjajuca presuda je ona kojom se okrivljeni oslobadja krivice. Oslobadjajuca presuda je ona kojom se okrivljeni proglasava krivim. Svaka pismeno izradjena presuda mora da sadrzi: uvod, izreku, obrazlozenje I upustvo za pravo na zalbu kao I broj, datum, potpis sudije I sluzbeni pecat. Izreka je najvazniji deo presude, dok se u obrazlozenju ukratko izlaze sadrzina zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka. U presudi treba da se naznaci rok placanja I nacin zamene u slucaju da okrivljeni ne plati kaznu. Ako je izreceno oduzimanje predmeta kao zastitna mera, u izreci presude se odredjuje kako ce se postupati sa oduzetim predmetima. Izrecena presuda se objavljuje usmeni ako je okrivljeni prisutan. Pismeno izradjena presuda se dostavlja okrivljenom samo ako to trazi, sud ima obavezu da to uradi u roku od osam dana od dana objavljivanja. Ako sudska odluka sadrzi pogreske iz izreke ispravljeni prepis iz presude se dostavlja licima koja imaju prava na zalbu a rok za zalbu tece od dana dostavljanja ispravljene presude. Pismeno izradjena presuda se dostavlja strankama prema zakonskim odredbama o dostavljanju.

104. REDOVNI PRAVNI LEKOVIZalba je jedini pravni lek koji se ulaze protiv odluke donesene u prvom stepenuu. Zalba se izjavljuje Visem

prekrsajnom sudu kao jedinom drugostepenom organuu, a predaje se sudu odnosno organu uprave koji je doneo prvostepenu odluku. Zalba se podnosi u roku od osam dana saopstene odluke. Nacelo dvostepenosti se ne sprovodi u zivot po sluzbenoj duznosti vec po volji okrivljenog I drugih ucesnika u postupku koji mogu uloziti zalbu I inicirati drrugostepeni postupak. Zalba se moze izjaviti uvek na presudu I resenje organa uprave. Pravo na zalbu imaju okrivljeni I podnosilac zahteva(stranke). Okrivljeni moze izjaviti zalbu samo u svoju korist tj u granicama svog pravnog interesa, a podnosilac zahteva I u korist I na stetu okrivljenog. Blagovremeno izjavljena zalba odlaze stupanje na pravnu snagu I izvrsenje odluke, osim ako to nije Zakonom o prekrsajima drugacije odredjeno. U tome se sastoji suspenzivno dejstvo zalbe. Suspenzija traje dok tece rok za izjavu zalbe I za vreme dok se ne donese odluka o zalbi. Okrivljeni I podnosilac zahteva raspolazu pravom na zalbu, pa tako imaju pravo I da se odreknu prava na zalbu posto je odluka saopstena. Odricanje I odustajanje je neopozivo. Zalba treba da bude u pismenoj formi, ali ona mora da ima I odredjene elemente koji cine njenu sadrzinu. Zalba treba da sadrzi oznacenje odluke

47

protiv koje se izjavljuje, navode u cemu je podnosilac zalbe nezadovoljan odlukom I potpis podnosioca zalbe. Osnovi zalbe su grupe nedostataka ili nedostaci iste vrste usled kojih se moze pobijati odluka. Zalba se moze uloziti protiv pravnih I cinjenicnih nedostataka, pa zbog pogresnog primenjivanja ili neprimenjivanja propisa. Neke od bitnih povreda odredaba prekrsajnog postupka su: ako je prekrsajni postupak vodio I odluku doneo sudija, tj sluzbeno lice u organu uprave, koji je pravosnaznom odlukom izuzet od vodjenja postupka I odlucivanja, ako je prekrsajni postupak vodio I odluku doneo sudija tj sluzbeno lice u organu uprave, koji se morao izuzeti, ako je protivno zakonu bila iskljucena javnost na usmenom pretresu, ako je sud tj organ uprave odlucio mimo zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka… Neke od povrede materijalnog prva su: da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekrsaj, da li ima okolnosti koje iskljucuju prekrsajnu odgovornost, da li su povredjene odredbe o uracunavanju zadrzavanja,pritvora I izdrzavanja kazne… Cinjenicno stanje se moze pobijati I kad je pogresno I kad je nepotpuno utvrdjeno. Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kad nadlezni organ pogresno oceni znacenje izvedenih dokaza I dodje do pogresnog zakljucka o postojanju cinjenica. Nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada nadlezno organ propusti da utvrdi neke relevantne cinjenice ili ne izvede sve vazne dokaze o odlucnim cinjenicama. Pobijanu odluku Visi prekrsajni sud ispituje u pravilu u granicama osnova I predloga zalbe tj u onom delu koji se pobija zalbom, a izuzetno u odredjenim Zakonom tacno propisanim slucajevima I po sluzbenoj duznosti. Ako zalba koja je izjavljena u korist okrivljenog ne sadrzi osnov za pobijanje odluke predvidjen Zakonom, Visi prekrsajni sud ce se ograniciti na ispitivanje povreda kao I na ispitivanje odluke o kazni, zastitnim merama I oduzimanju imovinske koristi. Visi prekrsajni sud presudom odbija zalbu kao neosnovanu I potvrdjuje prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti povrede zakona na koje Visi sud mora da pazi po sluzbenoj duznosti. Ako Visi prekrsajni sud usvoji zalbu moze presudom pobijenu oduku da preinaci ili ukine. Sud ce preinaciti prvostepenu odluku kad nadje da su odlucne cinjenice u prvostepenom postupku pravilno utvrdjenje I da s obzirom na utvrdjeno cinjenicno stanje treba doneti drugaciju presudu. Sud ce takodje, preinaciti prvostepenu odluku kad utvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodio prekrsajni postupak pogresno ocenio isprave I dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana upravo na tim dokazima. Kad usvoji zalbu I presudom ukine prvostepenu odluku Visi prekrsajni sud vraca predmet sudu ili organu uprave na ponovni postupak ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba prekrsajnog postupka, koja je uticala ili je mogla uticati na zakonito resavanje prekrsajne stvari. Ako je odluka prvostepenog organa ukinuta I predmet vracen na ponovno sudjenje, Visi prekrsajni sud moze u presudi da nalozi da se sprovedu odredjene radnje I da se rasprave odredjena sporna pitanja.

105. VANREDNI PRAVNI LEKOVISu pravna sredstva kojima se u Zakonom odredjenim slucajevima I pod zakonskim uslovima mogu pobijati

pravosnazne odluke donete u prekrsajnom postupku. Ova sredstva opravdava cinjenica da se I medju pravosnaznim odlukama mogu naci odluke koje su nepravilne I nezakonite I cije bi postojanje nanosilo stetu opstim I pojedinacnim interesima. Zahtev za ponavljanje prekrsajnog postupka je vanredni pravni lek nedevolutivnog karaktera, jer o zahtevu ne odlucuje visi organ nego sud tj organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku. Ovaj pravni lek je I vremenski ogranicen jer se moze podneti u roku od 1 god,od dana pravosnaznosti odluke. Prekrsajni postupak zavrsen pravosnaznom odlukom moze se ponoviti: ako se dokaze da je odluka zasnovana na laznoj ispravi ili na laznoj izjavi svedoka ili vestaka, ako se dokaze da je odluka doneta usled krivicnog dela sudije ili drugog sluzbenog lica koje je ucestvovalo u postupku… Pravo na podnosenje zahteva imaju kaznjeni, njegov branilac, podnosilac zahteva, a posle smrti kaznjenog u njegovu korist zahtev mogu podneti I sva lica koja u njegovu korist mogu podneti zalbu. Postupanje po zahtevu je pravni lek koji ima 3 faze: podnosenje zahteva, odobravanje zahteva I ponavljanje postupka. U zahtevu treba navesti zakonski osnov za trazenje ponavljanja postupka I dokaze kojim se potkrepljuju cinjenice iz zahteva. Zahtev ce se odbaciti I kad sud na osnovu svih relevantnih podataka utvrdi da je zahtev podnelo neovlasceno lice ili da je zahtev neblagovremeno dostavljen. Vanredni pravni lekovi u kaznenom pravu se mogu ulagati sve do momenta dok odluka nije izvrsena.

48

Rezultati ponovljenog postupka uticu I na krajnju odluku o zahtevu. Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnazne presude se moze podneti protiv drugostepene presude zbog povrede zakona, a u slucaju I pod uslovima odredjenim Zakonom o prekrsajima. Kao slucajevi kad je zahtev dopusten predvidjene su situacije kad je izrecena: kazna zatvora, zastitna mera zabrane vrsenja odredjenih delatnosti, zastitna mera odgovornom licu da vrsi odredjene poslove, odluka o ponistenju vozacke dozvole… Moze se podneti zahtev za vanredno preispitivanje pravosnazne presude u pismenoh formi I podnosi se Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana prijema podnete presude u drugom stepenu. Ako Vrhovni sud nadje da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist kaznjenog postoje I kod nekog od kaznjenih saokrivljenih, koji nisu podneli zahtev, po sluzbenoj duznosti ce postupiti kao da je takav zahtev podnet. U slucaju ponovnog sudjenja okrivljeni moze pred tim organima isticati nove cinjenice I dokaze. Zahtev za zastitu zakonitosti je pravo koje ima samo republicki javni tuzilac, I to ne kao stranka vec kao drzavni organ koji stiti zakonitosti. Zahtev se moze podneti ako je povredjen zakon ili drugi propis o prekrsaju. Podnosenje zahteva je vremenski ograniceno na 3 meseca od dana dostavljanja presude. Sud ce se kod resavanja o zahtevu ograniciti samo na ispitivanje povrede propisa na koju je javni tuzilac ukazao u svom zahtevu. Zahtev za zastitu zakonitosti se moze podneti kako u stetu tako I u korist kaznjenog. Zahtev za zastutu zakonitosti nema suspenzivno dejstvo, jer ne odlaze izvrsenje presude, ali Vrhovni sud pri resavanju o zahtevu moze naloziti nadleznom sudu da odlozi, tj prekine njeno izvrsenje dok ne odluci o podignutom zahtevu.

106. POSEBNI PREKRSAJNI POSTUPCIPosebni prekrsajni postupci su: postupak prema maloletnicima, postupak za naknadu stete zbog neopravdanog

kaznjavanja I prekrsajni postupak koji vode organi uprave. Poseni postupci su odstupanje od redovne prekrsajne procedure za pojedinacne prekrsaje ili pojedine kategorije ucinilaca prekrsaja. Prekrsajni postupak prema maloletnicima se vodi prema uciniocu koji je u vreme izvrsenja prekrsaja bio maloletan. Godine ucinioca 14-18, je specificnost koja opravdava vodjenje posebnog postupka razlicitog u odnosu na opsti postupak. Prekrsajni postupak prema maloletnicima ima niz specificnosti u odnosu na opsti prekrsajni postupak. Za njega vazi princip hitnosti odrzavanja, kao I princip iskljucenja javnosti radi zastite integriteta njegove licnosti. Niko ne moze biti oslobodjen duznosti da svedoci o okolnostima potrebnim za ocenjivanje dusevne razvijenosti maloletnika, za upoznavanje njegove licnosti I prilikama u kojima zivi. Pre izricanja vaspitne mere ili kazne maloletniku obavezno se pribavlja misljenje nadleznog organa starateljstva osim ako je u medjuvremenu maloletnik postao punoletan. Organ starateljstva je duzan da dostavi trazeno misljenje najkasnije u roku od 60 dana. U postupku prema maloletnicima organ starateljsta, a uz njega I roditelji tj zakonski zastupnik maloletnika, imaju pravo da se upoznaju sa tokom postupka da u toku postupka stavaljaju predloge I da ukazuju na cinjenice I dokaze koji su zavni za donosenje pravilne odluke. Pozivanje maloletnika za ucesce u postupku se vrsi preko roditelja, tj zakonskog zastupnika. Sud koji vosi prekrsajni postupak ce obavestiti roditelje, tj zakonskog zastupnika o pokretanju postupka ako se maloletnik ne poziva preko njih. Postupak prema maloletniku se moze voditi zajedno sa postupkom protiv punoletnih lica. Sud moze odluciti da se prekrsajni postupak ne pokrene pritiv maloletnika ako smatra da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s obzirom na prirodu prekrsaja I okolnosti pod kojima je prekrsaj ucinjen, na raniji zivot maloletnika I njegova licna svojstva. Posebnim odredbama je predvidjen I slucaj obustavljanja prekrsajnog postupka kad sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvrsenja prekrsaja nije imao navrsenih 14 god zivota. Pored organa starateljstva o prekrsaju ce se obavestiti roditelji, usvojitelj ili staratelj maloletnika a po potrebi I skola, tj organizacija u kojoj je maloletnik smesten.

107. POSTUPAK ZA NAKNADU STETE ZBOG NEOPRAVDANOG KAZNJAVANJA

49

Naknada stete se odnosi na svaku stetu, materijalnu I nematerijalnu, stvarnu I izmaklu dobit. U osnovnom slucaju, pravo na naknadu stete zbog neopravdanog kaznjavanja ima lice kome je pravosnaznom presudom bila izrecena prekrsajna kazna ili zastitna mera, a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka prekrsajni postupak obustavljen. Neki od slucajeva u kojima se naknada ne moze dodeliti: ako je prekrsajni postupak obustavljen zbog toga sto je osteceni kao podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka, a na osnovu sporazuma sa okrivljenim; ako je povodom zahteva za ponavljanje prekrsajnog postupka na stetu okrivljenog novi postupak obustavljen usled smri ili kakvog trajnog dusevnog oboljenja okrivljenog posle ucinjenog prekrsaja… U drugim slucajevima pravo na naknadu stete ima lice: prema kome je odredjeno izvrsenje prekrsajne sankcije pre pravosnaznosti presude ako u zalbenom postupku dodje do obustave prekrsajnog postupka; koje je bilo zadrzano u prekrsajnom postupku, pa je postupak obustavljen; koje je izdrzalo kaznu zatvora… Osim naknade stete, osudjeno lice u prekrsajnom postupku u odredjenim situacijama ima I pravo na vracanje imovinskih vrednosti. Ako je nekom u prekrsajnom postupku neopravdano izrecena neka od imovinskih prekrsajnih sankcija kao sto su: novcana kazna, zastitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zastitna mera oduzimanja predmera, osudjeni ima pravo na vracanje placene novcane kazne, vracanje oduzete imovinske koristi, vracanje predmeta ili novcane vrednosti oduzetog predmeta. Lice koje je svojim laznim priznanjem prouzrokovalo kaznjavanje ne moze traziti vracanje novcanog iznosa. Pravo na naknadu stete, prelazi posle smrti neopravdano kaznjenog lica na njegovog bracnog druga I njegove srodnike. Rok za sporazumevanje je 2 meseca od dana prijema zahteva, a lice podnosi zahtev ministarstvu nadleznom za poslove prekrsaja. Zahtev za vracanje novcanog iznosa se podnosi republickom organu nadleznom za finansije. Ako taj organ odbije zahtev ili ne donese resenje o zahtevu u roku od 2 meseca, ovlasceno lice moze svoj zahtev ostvariti tuzbom za naknadu stete. Za vreme trajanja tog postupka obustavlja se vreme zastarelosti. Pravo ovlascenih lica na naknadu I vracanje zastareva u roku od 1 godine od dana pravosnaznosti presude, odnosno resenja kojim je prekrsajni postupak obustavljen. Vreme trajanja zastarelosti se prekida sa podnosenjem zahteva ministarstvu nadleznom za poslove prekrsaja. Posle smrti neopravdano kaznjenog lica njegov bracni drug,odnosno srodnici, mogu u roku od 3 meseca produziti postupak za ostvarivanje zahteva u granicama vec podnetog zahteva.

108. PREKRSAJNI POSTUPAK KOJI VODE ORGANI UPRAVEZa pojedine prekrsaje prekrsajni postupak vode u prvom stepenu organi uprave po odredbama Zakona o

prekrsajima. Za prekrsaj treba da bude propisana samo novcana kazna u skladu sa odredbama o novcanoj kazni iz opsteg postupka, I to zakonom, uredbom ili oslukom nadlezne skupstine. Ustupanje celog predmeta prekrsajnom sudu se vrsi za prekrsaje za koje je propisana kazna zatvora ili za koje se mogu izreci zastitne mere ili koje ucine maloletnici ili lica sa diplomatskim imunitetom, kod odlucivanja o imovinsko-pravnom zahtevu, kao I kod drugih za koje je iskljucivo nadlezan sud. Odlucivanje o pojedinim pitanjima se ustupa sudu ako se radi o prekrsajnom postupku koji se vodi pred organom uprave, a treba obaviti radnje dovodjenja, zadrzavanja, jemstva, zadrzavanja putne isprave, pretresanja kao I druge radnje iz iskljucive nadleznosti suda. Prekrsajni postupak pred organom uprave se pokrece na zahtev ovlascenog lica ili po sluzbenoj duznosti, odmah po saznanju za prekrsaj. Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti, organ nadlezan za vodjenje prekrsajnog postupka nije vezan zahtevom za pokretanje postupka u delu koji se odnosi na subjekta prekrsaja I samog prekrsaja koji je predmet zahteva. Prekrsajni postupak u organu uprave vodi Komisija za prekrsaje ili odgovarajuce sluzbeno lice. Komisija ima 3 clana, od kojih je 1 clan predsednik, a jedan mora biti diplomirani pravnik sa polozenim strucim ispitom I najmanje 3 godine radnog iskustva na odgovarajucim pravnim poslovima. Iste uslove mora da ispunjava I sluzbeno lice koje u organu uprave samostalno vodi prekrsajni postupak. Clanovi Komisije za prekrsaje I sluzbeno lice moraju biti iz reda zaposlenih u organu drzavne uprave. Organ uprave u prvostepenom prekrsajnom postupku donosi resenje na koje se moze izjaviti zalba Visem prekrsajnom sudu. Ukoliko niko ne izjavi zalbu, resenje se dostavlja na izvrsenje sudu nadleznom za kaznjenog po mestu prebivalista, sa zabeleskom da izrecena novcana kazna nije placena.

50

109. MANDATNA KAZNA (postupak za naplatu novcane kazne na mestu izvrsenja prekrsaja)Ovlasceno lice u organu uprave naplatice novcanu kaznu na mestu izvrsenja prekrsaja uciniocu koga zatekne u

vrsenju prekrsaja. To treba da bude predvidjeno propisom o prekrsaju, a ovlasceno lice treba da bude iz organa uprave koji je nadlezan za izvrsenje tog propisa koji je prekrsajem povredjen. Ovlasceno lice izdaje potvrdu u kojoj se oznacava koji prekrsaj je povredjen I kolika je kazna izrecena I naplacena. Za slucaj neplacanja ove novcane kazne na licu mesta, ovlasceno lice odmah uciniocu prekrsaja urucuje poziv da kaznu plati u roku od 8 dana ili da odredjenog dana I casa pristupi organu uprave radi vodjenja prekrsajnog postupka, s tim da taj rok ne moze biti kraci od 8 dana. I na resenje o prekrsaju koje je doneo organ uprave kod mandatne kazne moze se izjaviti zalba Visem prekrsajnom sudu, preko organa uprave koji je doneo resenje, I to u roku od 8 dana od dana dostavljanja resenja. Ako ucinilac prekrsaja u roku za zalbu ne plati novcanu kaznu, niti izjavi zalbu, resenje o prekrsaju se dostavlja na izvrsenje prekrsajnom sudu nadleznom po mestu prebivalista kaznjenog, sa zabeleskom da izrecena novcana kazna nije placena. Na izvrsenje ove novcane kazne primenice se opste odredbe o zameni novcane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.

110. IZVRSENJE PREKRSAJNIH SANKCIJA(IZVRSENJE ODLUKA)Prekrsajni postupak se okoncava donosenjem odluke koja moze biti u formi resenja ili presude. Da bi odluka

mogla biti izvrsena treba da postane pravosnazna I da za izvrsenje nema zakonskih smetnji. Odluka kojom je pravosnazno izrecena novcana kazna, ili je odluceno o naknadi troskova postupka ili o imovinsko-pravnom zahtevu ili je izrecena mera oduzimanja imovinse koristi, izvrsava se kad istekne u odluci odredjen rok za placanje kazne, troskova postupka, imovinske koristi, naknade stete ili za povracaj stvari. Naredba se izvrsava odmah ako sud koji je izdao naredbu nije odredio drugacije. Specificnost prekrsajnog postupka je da se samo osudjujuca presuda moze izvrsiti I pre njene pravosnaznosti. Predmeti koji su merom oduzeti prodaju se po propisima koji vaze za poresko izvrsenje. Presudom moze biti odredjeno da se oduzeti predmeti predaju odredjenom organu ili organizaciji koji se pozivaju da predmet preuzmu. Ako je oduzeti predmet prodat, a bio je svojina ucinioca novcani iznos dobijen prodajom postaje prihod budzeta RS. Ukoliko je to lice nepoznato ili se ne jevi ni za godinu dana od dana prodaje iznos od prodaje pripada budzetu RS. Ovu meru izvrsava sud koji je doneo presudu. Prinudnu naplatu iz nepokretnosti vrsi opstinski sud po propisima izvrsnog postupka. Ukupna imovniska korist oduzeta presudom postaje prihod budzeta RS. Organi koji vrse prinudnu naplatu duzni su da o oduzimanju imovinske koristi obaveste sud koji je izrekao meru, a troskovi izvrsenja snosi kaznjeno lice. Redovna naplata novcane kazne, troskova prekrsajnog postupka I drugih novcanih iznosa vrsi se putem suda ili organa uprave koji popunjavaju uplatnicu odredjenim iznosom koji kaznjeni uplacuje preko poste, banke ili Uprave za javna placanja. Naplata novcanih iznosa se vrsi I prinudnim putem onda kad kaznjeno fizicko lice u odredjenom roku ne plati troskove prekrsajnog postupka. Prinudnu naplatu novvcane kazne vrsi nadleznu organ po propisima o prinudnoj naplati. Organ za prinudnu naplatu je obavezan da u roku od 15 dana od dana pokusane ili izvrsene naplate izvesti nadlezni sud. Sve troskove snosi kaxnjeni. Prinudna naplata novcane kazne I troskova se gasi smrcu kaznjenog.

111. Појам експропријације Потребе – могућности и немогућности ( изградња путева, пруге, мостова, аеродрома, канала, зграда,

објеката, централа, пренос електричне енергије, фабрике, луке, пристанште, руде, наводњавања насеља, водовод, силоси, школе). Непокретности се могу ограничити или ексроприсати уз новчану надокнаду, ако то захтева општи интерес неопходан утврђен на основу закона ( потпуна и непотпуна) и ограничена време до 5 година истраге (припремне радње) .Земљишта, зграде и грађевински објекти у својини грађанских и правних лица. Експорпријацијом се може успоставити и службеност на некретнини,На пољопривредном земљишту закуп. Експропријација се врши у корист државе (месне заједнице, предузећа и установа, општине, ретко и код грађана). Корисник експропријације стиче право да непокретност користи за сврху, kорисник стана у експроп. згради као и пословни простор. Накнада је у новцу, правична. Експроприсана

51

непокретност се може вратити. Експроприсано земљиште пољопривредно – може друго земљиште.Стамбена зграда - смештај на захтев. Разлике у цени.

112. Утврђивање општег интереса експропријацијeНеопходно за изграду објеката у области здравства, образовања, социјалне заштите, културе,

водопривреде, спорта, саобраћаја, енергетике, комуналне инфраструктуре, државни органи и локалне самоуправе, одбране земље, експлоатације рудних блага, станова за избеглице. Потребан је плански акт. Предлог се подноси републ. геод. управе (Влади).Против акта Владе може се водити управни спор .

113.Поступак експропријацијеПредлог се подноси општинским органима – ако је утврђен општи интерес – предлог за експропријацију

може у току две године. Предлог може поднети корисник експропријације пошто је утврђен општи интерес за изградњу, нпр: У име Р. Србије подноси јавни правобранилац. Предлог се подноси имовинској управи,а назначава се: назив и седиште подносиоца ( корисника) – предлагача,непокретност и место, власник непокретности и његово пребивалиште, сврха ради које се предлаже екрпопријација. Уз предлог се подноси: уз исупњење свих услова доноси се решење, извод из катастра и других јавних књига ( земљишне књиге), доказ да је утврђен општи интерес, гаранције пословне банке на износ накнаде ( гаранција важи до исплате накнаде) ( да има довољно средстава) , саслушање власника, одлука о изградњи објекта, орган обавештава власника и саслушава, врши се забележба у земљишне књиге. Решење: назначење акта о утврђивању општег интереса, назначење корисника, назначење непокретности - и остали подаци, назначење власника и подаци, сврха експропријације, обавезе корисника експропријације – накнада, обавезе власника непокретности – да преда непокретност, назначење објекта или радова експропријације, назначење лица која имају станарско право у објекту који се руши те смештај истих, предлог за забележбу експропријације у катастар ( жалба против решења којим се усваја предлог за експропријацију само против нетачних чињеница ), трошкове сноси корисник, стиче право поседа, фотокопија решења – обе стране, или ако у року од 3 године ако није извршио знатније радове, рудно благо 6 година решава орган који је донео решење.

114. Накнада у случају експропријацијеНакнада изгубљене користи, а ако има службеност мања је вредност.Споразум има извршну исправу ,

споразуме мора бити у складу са позитивним прописом. Доставља се правобраниоцу. Накнада за грађевинске објекте – грађевинске вредности: Ако добије стан или простор вредност експропријације се умањује 30 до 50 % . Ако нема споразума месно надлежни орган и суд одређује накнаду. Даном правноснажности решења о експропријацији престају личне службености и сви створни терети осим стварних службености ако је могуће њихово коришћење. Хипотеке прелазе на својине које су дате у накнаду или неку другу личну имовину. Упис својине се врши на основу пр.решења, захтев може предати свака странка. Поништај решења о експропријацији може ставити ранији власник по истеку три године од правноснажности, али не по истеку од осам година од правноснажности. Решава првостепени орган, а имовинске спорове редовни суд. Поступак експропријације је хитан: експропријација на подручјима захваћеним елементарним непогодама, експропријација на подручјима на којима долази до слегања земљишта. Ако зграда нема одобрење за градњу – нема накнаде може носити материјал. Време предаје – власник бира цену у време предаје или доношење решења.

115. Матичне књиге

52

Матичне књиге су јавне исправе у које се уписују законом одређене чињенице о рођењу, закључењу брака, смрти као и примедбе у вези са овим чињеницама.Матичне књиге рођених и умрлих воде се за свако насељено место по мат. уредима, а венчаних у местима у којима се врши склапање брака. Општина одређује вођење матичних књига, надлежним орагном овлашћује матичара, који може имати заменичко и морају бити обучени.У матичне књиге рођених се уписују : подаци о рођењу: име, презиме, пол, час, дан и месец и година рођења и држављанство, подаци о родитељима ( девојачко мајке ), признавање и утврђивање очинства и материнства, усвојење, старатељство, закључење и поништење брака, проглашење брака ништавим, промене имена и презимена родитеља, промена држављанства, смрт и проглашење умрлим. Рођење се писмено или усмено пријављује матичару.Ако је рођено у возилу у месту возила. Пријава у року од 15 дана, а ван здравствене установе, рок 24 часа. Рођено у здравственој установи пријављује установа. Лично име у року од 60 дана. У матичне књиге венчаних уписују се: Подаци о закључењу брака, име , презиме, рођење, дан, место , година закључења и изјава о престанку. Подаци о родитељима, сведоци ( кумови), службено лице, матичар, промена имена и презимена брачних другова, престанак, поништење, оглашавање брака ништавим, име и презиме пуномоћника ако је присуствовао. У матичну књигу умрлих: подаци о смрти – име и презиме, презиме пре брака, пол, дан , час, месец, место смрти, дан, месец, час, место рођења, брачно стање, држављанство, пребивалиште, име презиме брачног друга, презиме пре закључења, родитељи, име и презиме лица које је пријавило или назив установе, проглашење несталог лица умрлим, податак суда о установљавању смрти , пријава матичару најкасније у року од 3 дана. Пријављују: Чланови породице, ако нема, ко је сазнао, здравствена установа, КЗ, војска, старачки дом. Чињенице се уписују на основу: потврде о смрти, записник о налазу леша, судског решења. Матичне књиге се воде у два примерка. Прописује се начин вођења књига. Исправке само одлуком надлежног органа. На крају сваке године матичне књиге се оверавају и закључују . Један примера чува матичар, а други надлежни општински орган. Извод из матичке књиге се узима на захтев заинтересованог лица. У дипломатском и конзуларном представништву: Нумерисање матичних књига, Специјално црно мастило , уредно, читљиво и јасно, уписани текст у матичну књигу се не сме прецртавати, брисат или исправљати ( исправљање уз напомену). Лице које напуни 18 година може тражити одређене исправке (вероисповест, националност) и остало.

116. Лична картаЈавна исправа којом се доказује идентитет, чињенице о месту и датуму рођења, пребивалишта и

држављанство. Законом се успоставља идентификација и издавање личне катрте. Лична карта је јединствена и важи на целој територији једне државе. Обавезни су је поседовати сви држављани старији од 18 година. Држављаин може имати само једну личну карту. Не сме користити туђу нити уступити своју другом лицу. У захтеву за издавање: име, презиме, датум и место рођења, општина, пребивалиште, матични број, на лк : серијски број, датум издавања, рок важења. Издају станице полиције, старијем од 15 година. Важење: 15 год. важи 2 године, 18 год. важи 10 година, 60 год. важи трајно. Губитак се пријављује полицијској станици или конзуларном представништву.

117. Лично имеЛично име је ознака за физичко лице, према личном имену се одређује идентитет појединца. Лично име

указује на личност која је носилац грађанских права и дужности и има важну улогу у правном саобраћају и у службеној евиденцији. Лично име је право грађаа, састоји се од имена и презимена. Сваки грађанин има право и дужност да носи име које је добио на законом прописан начин. Лично име је у интересу сигурности и јавног реда. Сви се морају служити својим именом – одступање уметници и књижевници. Дете добија презиме према презимену родитеља, једног или оба, а име одређују споразумно, ако не постоји споразум одређује орган старатељства. Ако су родитељи непознати – старатељ. Лично име се може променити: због промене породично правних односа, решењем надлежног органа управе. Утврђивање или

53

оспоравање очинства или материнства у року од 2 године од дана наступања околности, изјава се подноси матичару ( за дете старије од 10 година потребна је и његова сагласност ) . Код пристигне уверење усвојеник може узети раније име. Брачни другови се могу споразумети: презиме једног или другог, да задржи свако своје, да своме дода и друго презиме, да узме презиме брачног друга и дода своје презиме. Престанак брака - може изјавом вратити своје презиме. Лице може променити и име и презиме или само једно. За дете захтев подносе родитељи, ако се не сагласе може један родитељ уз сагласност надлежног органа сатратељства( 10 година – сагласност детета). Промена се неће одобрити: лицу које је осуђено или је у КП( кривичном поступку), ако се утврди да је захтев поднело у циљу избегавања обавезе. О захтеву одлучује надлежни одраг ЛС а у другом степену министарство.

118. ДржављанствоДржављанство је однос једноправног карактера између физичког лица и државе на основу кога

одређено лице има статус по коме су му формално доступна сва грађанска екон – социјална и политичка права, без обзира да ли се у одређеном временском периоду налази на домаћој или страној територији. Странац је лице које има правни субјективитет, али коме нису доступне све политичке социјално економскa и грађанска права која држава обезбеђује својим држављанима. Странац је физичко лице које није домаћи држављанин укључујући лице без држављанства (апатрид). Држављанство је од значаја за остваривање статусних права за примену домаћег или страног права. Сложене државе су уређивале држављанство да она на принципима федерализма представља симбол државности и централне државе и њених саставних делова ( СФРЈ – БиХ). Држављанство се не може одузети по основу пола, расе, језика, вероисповести, политике и са другог мишљења, националног и социјалног порекла, повезаности са националним мањином. Држављанство ужива у иностранству заштиту своје државе. Држављанство се стиче : пореклом - оба родитеља, један родитељ: рођењем на територији државе;усвојењем – дете усвојено млађе од 18 година. Брак → натурализацијом ( да је пунолента, стално боравиште, познаје језик, путем међународним споразума.Држављанство се може изгубити ако је стечено преваром, помоћу лажних информација, или скривањем релевантних чињеница. Мере безбедности – протеривање због КД од 3,5 год. Држављанство може да престане: по сили закона – стицање другог, одрицањем – 18 год и друго држављанство, отпустом – захтев- да је стекао друго, 18 година, да се не води кривични поступак, или осуда, измирио доприносе и обавезе , одузимањем (превара), међународним споразумом.Доказивање –Уверењем о држављанству или пасошем.Уверење издаје матични орган, уписује се у матичну књигу рођених.Уверење има форму.Накнадни упис - Утврђује се : уверењем, пасошем, личном картом, војном књижицом; Претпоставка : возачка дозвола, радна књижица, родни лист, здравствена књижица. Књиге држављанства воде матични органи - упавни органи општине.

119. Пребивалиште и боравиштеПребивалиште и боравиште је уређено законом. Пребивалиштем се сматра општина ге се настанио.

Држављани имају слободу избора пребивалишта и боравишта.Само једно пребивалиште. Пријављивање и одјављивање врши се :у станици полиције и то лично, ако општина промени улицу тада се не одјављује. Рођеном детету се пријављује пребивалиште у року од 60 дана.Запрећене су и новчане казне ко учини прекршај.

120. ЈМБГЈе индивидуална и непоновљива ознака идентификационих података о лицу. Одређивање, додељивање,

уписивање, похрањивање коришћење уређено је законом. Издавање матичног броја издаје се сваком држ. одређивање врше полицијске станице према месту пребивалишта. Шест група података: I група - две цифре дан рођења, II група – мецес рођења, III група – три цифре – година рођења, IV група – две цифре – број регистра јед. мат. број , регистарског подручја, V група - три цифре – комбинације пола и редног

54

броја за лице рођено истог дана мушкарци 000- 499, жене 500 -599, VI група – једноцифрен контролни број. Додељује се по службеној делатности надлежан орган по месту рођења. Само један број и задржава га трајно. Користи се у вођењу евиденције и уписује се у јавне исправе. Поништавање и замена јединственог матичног броја и доделу новог врши надлежни орган: ако је неправилно додељен матични број, ако два или више лица имају исти ЈМБГ, у случају промене имена или презимена уписаног дана, месеца и године рођења.

121. Правни положај странацаЗакон о кретању и боравку странаца. Уређени су услови и поступак уласка и боравка странаца.Разлози

за одбијање уласка и боравка, Разлози за отказ боравка и за протеривање странаца, Поступак подношења захтва за азил и престанак азила. Странац је лице које нема држављанство државе у којој се налази.Гарантује им се слобода кретања и слободан избор места боравка. Странци могу прећи границу на граничним местима обележеним за међународни саобраћај или местима намењеним за саобраћај између две суседне државе. Улазак је дозвољен ако испуњава: да поседује вежећу путну иправу, да поседује важећу визу за улазак, боравак или прелазак, да поседује средства за боравак или улазак, да има визу за суседну земљу у коју путује, да му није изречена мера протеривање отказа и забране, да његово присуство не представља претњу националној безбедности земље.

122. Канцеларијско пословање(пojaм)Најважнија споредна делатност државних органа, јавних служби и других организација.То је рад који се

обавља у организацијама са циљем да се регулише и прати ток радног процеса. Канцеларијско пословање нема правно дејство а омогућава: стални увид у кретање предмета, олакшава прикупљање и сист. података, као богат извор података служи за стручни и научни рад. Припада области информатике и управе. Сврставамо га у материјалне акте управе који не производе правна дејства. Најчешћи термини су да је АКТ основни појам у канцеларијском пословању, њиме се делатност организација и органа покреће и на њему се заснива ( покреће, допуњава, мења, прекида или завршава нека службена радња. Примљени и властити акти, ( редовни и хитни, обични, поверљиви и строго поверљиви. Предмет – скуп суд. аката и прилога. Досије – Скуп више предмета који се односе на исту материју или на исту странку, а као једна целина чувају на истом месту. ( досије о материји – везано за исту материју, досије о лицу – на исто лице. Фасцикле – омот у коме је сложено више досијеа или предмета а који се након обраде чувају сређени у тим фасциклама. Омот – је заштитна кошуљица предмета, служи да се предмет и акти налазе на једмо месту и да се заштите. Архивски депо – просторија у којој се чува регистратурски материјал и архивска грађа и мора испуњавати услове.Регистратурски материјал – акти и предмети , записи и документи предмети настали у раду све док су од значаја за текући рад.Архивска грађа – обухвата изворни и репродуковани документарни материјал, или на други начин забележен докунетарни материјал од трајне вредности и значаја за науку и културу, а који је настао у раду орг. и организација. Писарница – радо место или организацијска јединица где се води регистар обављају канцеларисјки послови: примање, отварање, регистровање и расподела аката, завођење, здруживњање, достављање и рад, рад са актима, развођење, роковници, отпрема, архивирање и чување. Канцеларијско пословање се организује и врши у писарници органа или путем заедничке писарнице за све органе. У општини заједничка писарница. Архива је део писарнице у којо се чувају решени предмети и регистратурски материјал. Класификациони знак – је нумеричка, алфабетска или нумеричко алфабеткса ознака акта која га означава по месту и времену настанка и облика.Могу се одредити и подгрупе. Деловодни број – је нумеричка ознака која означава број, годину настанка акта. Архив → је установа која прикупља, чува, штити, сређује, обрађује, евидентира и издаје архивску грађу. Архив државе је јавна служба. Основна начела → канцеларијско пословање се обавља на одређеним начелима које изражавају основне смернице тог пословања и на којима се заснива његова организација и пословање. Тачности – да се послови заснивају на тачно утврђеним чињеницама, да

55

се акти и радње заснивају на чињеницама и активностима утврђњеним на поуздан начин. Чињенице се морају утврдити прецизно и јасно. Експедитивности – да се послови морају обавити на време започети, успешно и у адекватном року завршити, да се не сме непотребно одуговлачити, а поготову каснити. Морају се поштовати послови свог радног места као и других органа, спретни, увежбани, рационални, не сме се ићи на уштрб тачности. Једноставности – Свођење сваке радне операције на најмањи број покрета, а да се очува квалитет посла и правичност његовог обављања. То значи избегавати копликоване радње, сувишних и вишеструких евиденција података.Сувишне преписке, извршењу послова треба прићи плански и рационално, редослед операција да је логичан и природан, да пут до циља буде најкраћи. Прегледности – да послови буду очигледни, јасни и уочљиви, придржавати се логичког и природног редоследа, да ниједан акт ни документ, ни подакт се не изгуби или оставе нерешени да све прегледно и уредно буде. Економичности – Што мање средстава и психофизичке снаге и што краће време се постигну бољи резултати, штедња у свим тачкама поступка и сваком радном месту. Што мањи утрошак времена и средстава. БУДНОСТИ- безбедност печата, штамбиља, жигова, поверљивих аката и друге документације и у радно и ванрадно време. Заснива се на јединственим прописима којим се утврђују организациони у технички принципи, динамика и начин обављања појед. операција те даје једнобројност. Канц. пословање даје јединствен облик и чврстину, олакшава и убрзава рад, те обезб. Економичност. Од достављача – пријем се уписује у доставну књигу: на доставници, на повратници, на копији акта, или на коверти. Од поштанске службе: по прописима поштанског саобраћаја, ако овлашћени службеник утврди да је оштећена тражиће да се утврди стање садржаја, ако је у вези са конкурсом или тендером уписује тачан датум, ако има доставница.

56

1. Pojam i vrste poslova uprave2. Izvršni poslovi3. Nadzorni poslovi4. Sredstva za rad uprave5. Pojam i vrste akata uprave6. Pojam i obeležja upravnog

akta7. Vrste upravnih akata 8.

Pravna dejstva upravnih akata9. Dodaci upravnom aktu10. Pravnosnažnost, konačnost i

izvršnost upravnog akta11. Pogrešni upravni akt12. Upravne radnje i drugi

materijalni akti uprave13. Upravni propisi14. Upravni ugovori15. Pojam i značenje upravnog

postupka16. Osnovna načela upravnog

postupka17. Nadležnost za rešavanje u

upravnom postupku18. Stranka u upravnom

postupku19. Ostali učesnici u upravnom

postupku20. Opštenje učesnika u

upravnom postupku21. Rokovi u upravnom

postupku22. Povraćaj u pređašnje stanje23. Održavanje reda i troškovi u

upravnom postupku24. Pokretanje postupka25. Skraćeni postupak26. Posebni ispitni postupak27. Usmena rasprava28. Prethodno pitanje29. Pojam dokazivanja, dokaza

i dokaznih sredstava30. Isprave i uverenja31. Svedoci32. Izjave stranaka33. Veštaci i tumači

34. Uviđaj35. Obezbeđivanje dokaza36. Rešenje u upravnom

postupku37. Pravo na žalbu, obeležja i

dejstvo žalbe38. Rad prvostepenog organa

po žalbi39. Rešavanje drugostepenog

organa po žalbi40. Pojam i oblici vanrednih

pravnih sredstava41. Ponavljanje postupka42. Menjanje i poništavanje

rešenja u vezi sa upravnim sporom43. Zahtev za zaštitu zakonitosti44. Poništavanje i ukidanje

rešenja po osnovu službenog nadzora

45. Ukidanje i menjanje pravnosnažnog rešenja uz pristanak ili po zahtevu stranke

46. Vanredno ukidanje rešenja47. Oglašavanje rešenja

ništavnim48. Pojam izvršenja i osnovna

pravila o izvšenje49. Pojam sudske kontrole

zakonitosti upravnih akata50. Sistemi sudske kontrole

zakonitosti upravnih akata51. Pojam i vrste upravnog

spora52. Stranke i nadležni sud u

upravnom sporu53. Pokretanje upravnog spora54. Prethodni postupak u

upravnom sporu55. Redovni postupak u

upravnom sporu56. Pravni lekovi u upravnom

sporu57. Obaveznost i izvršavanje

presude

58. Ostali oblici sudske kontrole uprave

59. Parlamentarna kontrola uprave

60. Kontrola uprave od strane drugih državnih organa

61. Uloga nezavisnih institucija u kontroli uprave

62. Pojam i osnovne karakteristike prekršajnog prava

63. Sistem perkršajnog prava64. Odnos prekršajnog prava

prema drugim granama prava65. Oblici kažnjivih delatnosti66. Prekršaj kao oblik

kažnjivog postupanja67. Protivpravnost68. Važenje prekršajnih propisa69. Osnovi isključenja

kažnjivosti za prekršaj70. Pokušaj kao stadijum

izvršenja prekršaja71. Subjekti i uslovi prekršajne

odgovornosti72. Elementi prekršajne

odgovornosti73. Stvarna zabluda74. Pravna zabluda75. Saučesništvo kod prekršaja76. Pojam i vrste prekršajnih

sankcija77. Opomena78. Zaštitne mere i uslovi za

njihovo izricanje79. Oduzimanje imovinske

koristi80. Zastarelost81. Pojam, predmet i

sistematika posebnog dela prekršajnog prava

82. Pojam Prekršajnog postupka83. Osnovni principi (načela)

prekršajnog postupka84. Organi za vodjenje

prekršajnog postupka

57

85. Stvarna i mesna nadležnost86. Vanredne nadležnosti i

sukob nadležnosti87. Izuzeće88. Stranke u prekršajnom

postupku89. Javni tužilac i drugi organi

ovlašćeni na pokretanje upravnog postupka

90. Podnesci u prekršajnom postupku

91. Zapisnici u prekršajnom postupku

92. Rokovi i vraćanje u pređašnje stanje

93. Troškovi prekršajnog postupka

94. Imovinsko-pravni zahtev95. Donoišenje i saopštenje

odluke96. Prethodni prekršajni

postupak97. POkretanje prekršajnog

postupka98. Odlučivanje o zahtevi za

pokretanje prekršajnog postupka99. Mere za obezbeđenje

okrivljenog u prekršajnom postupku

100. Pojam, predmet i vrste dokaza

101. Materijalni dokazi102. Pretres103. Prekršajne odluke104. Redovni pravni lekovi105. Vanredni pravni lekovi106. Posebni prekršajni

postupci107. Postupak za naknadu štete

zbog neopravdanog kažnjavanja108. Prekršajni postupak koji

vode organi uprave109. Mandatna kazna110. Izvršenje prekršajnih

sankcija

111. Pojam eksproprijacije112. Utvrđivanje opšteg

interesa kod eksproprijacije113. Postupak eksproprijacije114. Naknada u slučaju

eksproprijacije115. Matične knjige116. Lična karta117. Lično ime118. Državljanstvo119. Prebivalište i boravište120. Jedinstveni matični broj

građana121. Pravni položaj stranaca122. Pojam kancelarijskog

poslovanja

58

59