UPRAVLJANJE AKCIDENTNIM RIZICIMA

8/20/2019 UPRAVLJANJE AKCIDENTNIM RIZICIMA

http://slidepdf.com/reader/full/upravljanje-akcidentnim-rizicima 1/144

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA INŢENJERSTVO ZAŠTITE ŢIVOTNESREDINE

UPRAVLJANJE AKCIDENTNIM RIZICIMA

Skripta

Pripremili:

dr Dušan Sakulski dr ĐorĊe Ćosić

dr SrĊan Popov

mr Ana Pavlović

Ljiljana Popović, M.Sc. Tanja Novaković, M.Sc. Jovana Simić, M.Sc.

Novi Sad, 2012




1

SADRŢAJ:

1. UVOD ...................................................................................................................................................... 3

1.1 KLIMATSKE PROMENE ............................................................................................................................... 4

1.1.1 TRENDOVI KLIMATSKIH PROMENA, NJIHOVI UZROCI I POSLEDICE .................................................. 7

1.1.2 CIKLUS UPRAVLJANJA RIZICIMA SA KATASTROFALNIM POSLEDICAMA ......................................... 14

1.2 PARAMETRI RIZIKA ................................................................................................................................... 19

1.2.1 PROCENA RIZIKA ............................................................................................................................ 19

2. POPLAVA KAO HAZARDNA POJAVA ....................................................................................................... 33

2.1 NAJVAŽNIJE VRSTE POPLAVA ................................................................................................................... 33

2.2 ZAŠTITA OD POPLAVA .............................................................................................................................. 36

2.2.1 MERE ZAŠTITA OD POPLAVA .......................................................................................................... 37

2.2.2 AKTIVNOSTI ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA POPLAVA .................................................................... 40

2.2.3 NAČINI ZAŠTITE OD POPLAVA ........................................................................................................ 41

3. SUŠA KAO HAZARDNA POJAVA ............................................................................................................. 43

3.1 POREKLO SUŠA ......................................................................................................................................... 43

3.2 PODELA SUŠA ........................................................................................................................................... 45

3.2.1 METEOROLOŠKE SUŠE .................................................................................................................... 45

3.2.2 HIDROLOŠKE SUŠE .......................................................................................................................... 46

3.2.3 POLJOPRIVREDNE SUŠE .................................................................................................................. 47

3.2.4 SOCIO-EKONOMSKE SUŠE .............................................................................................................. 47

3.2.5 ZIMSKE SUŠE .................................................................................................................................. 47

3.3 INDIKATORI SUŠE ..................................................................................................................................... 47

3.3.1 STANDARDIZOVANI INDEKS PADAVINA ......................................................................................... 49

3.4 POSLEDICE SUŠA ...................................................................................................................................... 54

4. POŽAR KAO HAZARD ............................................................................................................................. 56

4.1 ISTORIJAT POŽARA......................................................................................................................................... 56

4.1.1 POŽARI KROZ ISTORIJU ................................................................................................................... 56

4.2 OPŠTE O POŽARU .......................................................................................................................................... 59

4.3 MESTO NASTANKA POŽARA ............................................................................................................................. 62

4.3.1 INDUSTRIJSKI POŽARI ..................................................................................................................... 62

4.3.2 POŽARI U URBANOJ SREDINI .......................................................................................................... 63

4.3.3 POŽARI NA OTVORENOM PROSTORU ............................................................................................ 64

4.4 SEKUNDARNI POŽARI KAO POSLEDICE PRIMARNIH HAZARDA ................................................................................... 67

4.4.1 POŽARI KAO POSLEDICE ZELJOTRESA ............................................................................................. 67

4.4.2 POŽARI KAO POSLEDICE ERUPCIJE VULKANA ................................................................................. 69

4.4.3 POŽARI KAO POSLEDICE NUKLEARNIH KATASTROFA ..................................................................... 70

4.4.4 POŽARI KAO POSLEDICE SUŠE ........................................................................................................ 71

4.4.5 POŽARI KAO POSLEDICE SNAŽNIH VETROVA ................................................................................. 72 4.5 ŠTETE I POSLEDICE USLED POŽARA .................................................................................................................... 72

4.5.1 LJUDSKE ŽRTVE POŽARA ................................................................................................................ 73

4.5.2 POSLEDICE POŽARA NA ŽIVOTNU SREDINU ................................................................................... 74

4.5.3 KISELE KIŠE ..................................................................................................................................... 75

4.6 SEKUNDARNI HAZARDI POŽARA ........................................................................................................................ 76

4.6.1 DIM KAO POSLEDICA POŽARA ........................................................................................................ 76

4.6.2 OPASNOSTI KOD EKSTREMNIH POJAVA U POŽARU ....................................................................... 77

5. VETAR KAO HAZARDNA POJAVA ........................................................................................................... 79




2

5.1 STRUKTURA VETRA ........................................................................................................................................ 82

5.1.1 VRSTE VETROVA ............................................................................................................................. 82

5.1.2 UZROK VETRA ................................................................................................................................. 84

5.2 HAZARDNO DEJSTVO OLUJNIH VETROVA ................................................................................................ 88

5.3 VETROVI KARAKTERISTIČNI ZA PODRUČJE VOJVODINE ........................................................................... 89

5.3.1 SREDNJE BRZINE VETROVA U AP VOJVODINI ................................................................................. 93

5.4 ŠTETE NASTALE USLED JAKIH VETROVA ................................................................................................. 96

6. ZEMLJOTRES KAO HAZARD .................................................................................................................. 100

6.1 PRIRODNO UZROKOVANI ZEMLJOTRESI ........................................................................................................... 101

6.2 ELEMENTI ZEMLJOTRESA ....................................................................................................................... 103

6.3 TIPOVI RASEDA PRILIKOM ZEMLJOTRESA .............................................................................................. 103

7. OSNOVNI POJAM KLIZIŠTA .................................................................................................................. 118

7.1 KAKO PREPOZNATI KLIZIŠTE ................................................................................................................... 120

7.2 UZROCI I NAČINI NASTANKA KLIZIŠTA ................................................................................................... 122

7.3 VRSTE KLIZIŠTA ...................................................................................................................................... 123

7.4 BRZINA POMERANJA KLIZIŠTA ............................................................................................................... 125

7.5 AKTIVNOST KLIZIŠTA .............................................................................................................................. 127

7.6 MATERIJAL KLIZANJA............................................................................................................................. 128

7.7 ISTRAŽNI RADOVI ................................................................................................................................... 129

7.8 TIPOVI KLIZIŠTA ..................................................................................................................................... 130

7.8.1 PREVRTANJE ................................................................................................................................. 132

7.8.2 OSIPANJE ...................................................................................................................................... 133

7.8.3 ODRONJAVANJE ........................................................................................................................... 133

7.8.4 TEČENJE ........................................................................................................................................ 134

7.8.5 LIKVIFIKACIJA ................................................................................................................................ 135

7.8.6 PUŽENJE – SUVO TEČENJE ............................................................................................................ 135

7.9 SANACIJA KLIZIŠTA ................................................................................................................................ 135

7.10 PREVENTIVNE MERE ......................................................................................................................... 136

7.11 KOREKCIONE MERE ........................................................................................................................... 137

7.12 SANACIONE MERE ........................................................................................................................... 142




3

1.

UVOD

Povećanje frekventnosti i ozbiljnosti samih katastrofa i njihovih posledica ukazuju da problemkatastrofa mora biti u fokusu svetske zajednice u godinama koje dolaze. U okviru IDDR

(International Decade of Disaster Reduction 1990-1999. godine) i ostalih organizacija nastalih tokom

prošlih godina, smanjenje uticaja katastrofa dobija na znaĉaju. Svetska konferencija o smanjenjuuticaja katastrofa, odrţana od 18. do 22. januara 2005. godine u Kobe-u, Japan, i Cunami u Indijskom

okeanu ukazali su na potrebu za akcijom svetskih razmera. Katastrofe izazivaju velike štete zemljama

u razvoju, njihovim ekonomijama, ţivotnoj sredini u svim regijama sveta i samim tim ugroţavaju bezbednost ljudi u istim.

Skorašnji dogaĊaji koji su se desili u visoko razvijenim zemljama, kao što je uragan Kartina(Sjedinjene Ameriĉke drţave, 29. avgust 2005. godine) koji je uništio New Orleans i sneţna oluja u Nemaĉkoj (25. novembar 2005. godine) podsećaju nas da su sve drţave, bez obzira na stepen njihoverazvijenosti, ranjive na posledice katastrofa. MeĊutim, evidentno je da su siromašne zemljenajizloţenije katastrofama.

Razumevanje bezbednosti pomereno je iz nacionalne bezbednosti u individualnu i humanitarnu

ljudsku bezbednost. Druga promena paradigme predstavlja promenu siromaštva , sa finansijskog

siromanštva (finansijski uticaj zarade) u ljudsko siromaštvo (nedostatak dobrostanja). Ova promenaodrazila se i u polju upravljanja katastrofama – od toga da katastrofa predstavlja ekstreman dogaĊajkao posledicu prirodnih sila do toga da se katastrofa posmatra kao manifestacija izazvana nerešenim problemima razvoja. Pristupi smanjenju posledica katastrofa postali su kompleksniji. Ranjivost,ţilavost i izdrţljivost kao pojmovi dobili su na vaţnosti a paţnja je usmerena na socijalne,ekonomske, politiĉke i kulturne faktore. Integrisano smanjenje posledica katastrofa zavisi odkolaboracije i razmene znanja izmeĊu raznih disciplina i kompetencija. Pristupi mogu biti

kvantitativni i kvalitativni, a ĉesto previše opasni po svojoj prirodi. Zbog toga mnoga podruĉjaistraţivanja razvila su sopstvene definicije za pojmove vezane za katastrofe i njene uticaje. Kao

posledica toga, komunikacija unutar te nauĉne zajednice je izuzetno oteţana.




4

1.1 KLIMATSKE PROMENE

O potencijalnim efektima klimatskih promena koje mogu nastati globalnim zagrevanjem ukazuje film

„The Day After Tomorrow” („Dan posle sutra”) u kome je prikazano kako globalno zagrevanje, ĉijesu posledice topljenje leda na Antarktiku, poplave, grad, uragani, tornada, "gura" planetu pravo u

novo ledeno doba. Iako je stanje klimatskih promena sa ovako katastrofalnim posledicama još uvekfikcija, privredni subjekti i osiguravajuća i reosiguravajuća društva uviĊaju ĉinjenicu da je rastući broj rizika uslovljenih klimatskim promenama prisutan u realnosti. Na to posebno ukazuje uraganKatrina iz avgusta 2005. godine, dogaĊaj koji se ranije smatrao najgorim mogućim scenarijemostvarenja prirodne katastrofe, koji je usmrtio više hiljada ljudi, uzrokovao preseljenje više odmiliona ljudi, izazvao ogromne materijalne štete i najvaţnije, ukazao kako su sve nacije izloţenenegativnim efektima vremenskih ekstrema uzrokovanih globalnim zagrevanjem. Promena klime uvidu globalnog zagrevanja je vidljiva, opipljiva i merljiva i predstavlja jedan on najznaĉajniji h rizikasa kojima se svet suoĉava.

TakoĊe, dodatna povećanja proseĉnih temperatura na globalnom planu su ne samo moguća već i vrloverovatna a brojna istraţivanja dokumentuju da ljudski faktor ima znaĉajan uticaj na klimatske promene. Štetni dogaĊaji uzrokovani klimatskim promenama se kontinuirano povećavaju i to nesamo u oblastima koje su oduvek, za trţište osiguranja i reosiguranja bile izloţene prirodnimhazardima , kao što su SAD ili Japan, već i u drugim delovima sveta, posebno u Evropi. Imajući uvidu evidentnost klimatskih promena pred privrednim subjektima a posebno osiguravajućim ireosiguravajućim društvima se postavljaju izazovi identifikovanja potencijalnih kratkoroĉnih idugorĉnih efekata klimatskih promena na njihovo poslovanje i finansijske performanse i pronalaţenjamera za njihovo minimiziranje. PredviĊanje verovatnoće nastanka i intenziteta štetnih posledica je odkljuĉnog znaĉaja za osiguravajuća i reosiguravajuća društva. MeĊutim, priroda sistema klimatskih procesa je kompleksna i haotiĉna. Mehanizmi povratne sprege izmeĊu razliĉitih klimatskih procesaĉine ovaj sistem nelinearnim. Imajući u vidu da su osiguravajuća društva , istorijski posmatrano, bilafokusirana na štetne dogaĊaje lokalnog intenziteta za koje je postojalo relevantno istorijsko iskustvo

kao i ĉinjenicu kompleksnosti klime i njenih promena na globalnom niovu, adekvatna procenaverovatnoće nastanka i intenziteta štetnih posledica ektremnih prirodnih katastrofalnih dogaĊaja predstavlja znaĉajan izazov.

U svetu današnjice ne postavlja se više pitanje da li postoji ili ne globalna promena klime već kako seevidentne klimatske promene odraţavaju i kako će se odraziti kao i kakve izazove prouzrokuju naţivot na Zemlji, ekonomiju a posebno na osiguravajuća i reosiguravajuća društva koja se nalaze usamom epicentru dešavanja, zbog njihove suštinske uloge u društvu da formiranjem zajednica rizikaobezbeĊuju zaštitu pojedinaca i privrednih subjekata od rušilaĉkog dejstva prirodnih sila i nesrećnihsluĉajeva izazvanih ljudskim delovanjem. U kontekstu globalnih promena klime, odgovornost

osiguravajućih i reosiguravajućih društava je dvojaka, jer s jedne strane ona treba da budu pripremljena za negativne efekte koje klimatske promene mogu prouzrokovati na njihovo poslovanjei njihove klijente, a sa druge strane ona mogu u velikoj meri doprineti minimiziranju rizika, kojem su

izloţeni pojedinci i privredni subjekti, obezbeĊenjem adekvatnih rešenja za pokriće tog rizika. U tomsmislu problematika globalnog zagrevanja se sa aspekta trţišta osiguranja i reosiguranja moţe posmatrati takoĊe dvojako, kao izvor novih rizika, koji prete obezbeĊenju kontinuiteta poslovanja i tokako sa aspekta poslova osiguranja tako i sa aspekta investicija, ali i kao izvor novih mogućnosti,




5

koje mogu rezultirati znaĉajnim ekonomskim koristima ukoliko se preduzmu adekvatne mere.Razumevanje globalnih promena klime je osiguravajućim i reosiguravajućim društvima neophodnokako bi mogli sagledati potencijalne efekte tih promena u kontekstu razliĉitih ishoda katastrof alnihdogaĊaja koji su uslovljeni promenama vremena kao što su uragani, cunamiji ili zimske oluje, kako bimogli donositi na informacijama zasnovane odluke o rizicima koji nisu povezani sa vremenskim

prilikama ali koji mogu biti pod uticajem klimatskih promena kao što su ţivotno i zdravstvenoosiguranje, i kako bi se mogli na vreme zaštiti od neţeljenih akumulacija rizika katastrofalnihdogaĊaja. Upravo zbog tih razloga, a imajući u vidu ĉinjenicu da od donešenih odluka u sadašnjostizavise ne samo budući troškovi već i opstanak kako sektora osiguranja i reosiguranja tako i ĉitavogĉoveĉanstva, ĉime rizik klimatskih promena predstavlja jasan primer rizika kod koga je dugoroĉno planiranje od kljuĉnog znaĉaja kako bi se izbegli potencijalno katastrofalni efekti. Analizom trendova

klimatskih promena koji su evidentni kao i njihovih uticaja na ukupnu ekonomiju, a posebno na

poslovanje osiguravajućih i reosiguravajućih društava potrebno je ukazati na naĉine upravljanjarizikom klimatskih promena.

Razmatranje pro blematike klimatskih promena neminovno zahteva odreĊivanje samog pojma klime

ali i potrebu ukazivanja na razliĉitost pojmova klime i vremenskih prilika. Naime, vreme i klima sudva razliĉita pojma. Pod pojmom vremena se podrazumevaju momentalne vremenske prilike koje

ĉine realni fenomeni koji se mogu osetiti i precizno izmeriti, kao što su temperatura vazduha,vlaţnost, koliĉina kišnih ili sneţnih padavina, snaga vetra, vazdušni pritisak, nivo mora i drugimeteorološki fenomeni nad nekim mestom/geografskim podruĉjem koji se mogu menjati u kratkimvremenskim intervalima. Pod klimom se podrazumeva proseĉno stanje atmosfere nad nekim mestomili podruĉjem u odreĊenom vremenskom razdoblju. U antiĉkim vremenima se smatralo da klimazavisi samo od nagiba Sunĉevih zraka da bi se u XIX veku klima definisala kao proseĉno stanjeatmosfere nad nekim mestom ili podruĉjem. U novije vreme kao klima se definiše statistiĉki konceptkoji opisuje proseĉne meteorološke uslove nad nekim mestom ili podruĉjem Zemljine površine uodreĊenom razdoblju. Najĉešće je to u periodu od minimum 30 godina, uzimajući u obzir proseĉne iekstremne varijacije kojima su izloţena stanja atmosfere. Klima, kao vremenski prosek, predstavljamatematiĉki artifakt koji se ne pojavljuje u stvarnosti. Imajući u vidu razliku u pojmovimavremenskih prilika i klime jasno je da se vremenske prilike menjaju konstantno a klima postepeno izĉega proizilazi da klima ne moţe da reflektuje sve kratkoroĉne fluktuacije i ekstremne vrednostimeteoroloških uslova. Na klimu utiĉu klimatski elementi (promenljivi ĉinioci klime koji sumeteorološke prirode ali su posmatrani u duţem vremenskom razdoblju i svedeni na srednje stanje i posebna odstupanja) i klimatski faktori (stalni ĉinioci klime koji su geografske prirode i utiĉu namenjanje klimatskih elemenata). U klimatske elemente spadaju na primer, temperatura vazduha,zemljišta i okeana, vlaţnost vazduha, padavine, vetrovi a u klimatske faktore spadaju reljef (na primer Alpi spreĉavaju prodor hladnih vazdušnih masa prema Sredozemlju), geografska širina (na primer, pod uticajem geograf ske širine temperatura vazduha u letnjem periodu godine razliĉita je uTunisu u odnosu na Švedsku), udaljenost od mora, nadmorska visina (smanjuje temperaturu vazduha

pr oseĉno za 0,5°C na svakih 100 m visine), vegetacija i konaĉno ĉovek. Ĉovek utiĉe na klimuindustrijskim zagaĊenjima kojima se produkuju gasovi koji zamućuju atmosferu, krĉenjem šuma, pošumljavanjem, podizanjem veštaĉkih jezera i sl.

Vremenske uslove nije moguće determinisati u vidu jednostavnih relacija uzroka i posledica, jer suone produkt kompleksnih sistema u kojima razliĉiti faktori utiĉu meĊusobno jedni na druge na naĉinda se male promene u domenu uzroka mogu odraziti na ogromne posledice. Ĉinjenica je da su




6

vremenski uslovi pod uticajem manjih ili većih promena u kraćim ili duţim vremenskim intervalimau atmosferi, biosferi, litosferi i hidrosferi. Ova ĉinjenica ukazuje na nemogućnost davanja objašnjenja promene vremenskih prilika usled promena uticaja samo jednog uzroka. TakoĊe, imajući u vidu da seklima menja pod uticajem promena vremena, pogrešno bi bilo zakljuĉiti da su vremenske prilike poduticajem klime, već upravo supr otno. MeĊutim, imajući u vidu evidentnost promene klime, o ĉemu će

biti više reĉi u daljem tekstu, koja je utvrĊena dugoroĉnim pomeranjem izraĉunatih statistiĉkih proseka vremenskih promena, moguće je pretpostaviti trendove tih promena.

Klima je oduvek imala snaţnog uticaja na ĉoveka, odnosno ljudsko društvo. U periodu pleistocenskog ledenog doba, poznatijeg kao poslednje ledeno doba, dolazi do povećanja veliĉineĉovekovog mozga, razvoja oruĊa i širenja ljudske vrste širom sveta. Nakon ledenih doba nastupaholocen, period u kome i danas ţivimo, a u kome je klima igrala veoma vaţnu ulogu u istoriji kulturai civilizacija, od pronalaska poljoprivredne proizvodnje do uspona i padova imperija. Ljudsko društvose razvijalo u velikoj meri u zavisnosti od razliĉitih klimatskih tipova koji se javljaju u okviru triklimatska pojasa, ţarki, umereni i hladni, koji su se formirali zahvaljujući obliku Zemlje i razliĉitomstepenu zagrevanja njenih delova tokom godine. U okviru svakog od navedena tri klimatska pojasa

javljaju se odreĊeni klimatski tipovi, na primer u okviru ţarkog pojasa – ekvatorijalna, monsunska itropska klima, u okviru umerenog pojasa – sredozemna, pustinjska, kontinentalna i umereno-

kontinentalna klima a u okviru hladnog pojasa – subpolarna i polarna klima. Uticaj klime na ĉovekanajjasnije se moţe sagledati na osnovu ĉinjenice da je najveća gustina naseljenosti stanovništva uoblastima kontinentalne i umereno-kontinentalne klime za koje je specifiĉna karakteristika postojanjasva ĉetiri godišnja doba.

Klima utiĉe na sve aspekte ĉovekovog ţivota, njegov naĉin oblaĉenja, osećanja i ponašanja, naĉin isadrţaj ishrane, troškove zagrevanja ili rashlaĊivanja. TakoĊe, ona odreĊuje raznovrsnost poljoprivredne proizvodnje, utiĉe na razvoj turizma (na primer, pojedine vrste turizma razvijaju se uzavisnosti od karakteristika podneblja u odreĊenim oblastima, na primer, sredozemna klima se smatra

veoma povoljnom za letnji turizam a planinska klima za zimski turizam), vrste biljnih i ţivotinjskihvrsta, a utiĉući na odnose ponude i traţnje za odreĊenim proizvodima, klima indirektno utiĉe i nafinansijski sistem. OdreĊene studije ukazuju i na uzroĉno- poslediĉnu povezanost izmeĊu klime iţivotnog standarda. Na primer, zahvaljujući globalnom hlaĊenju, odnosno tzv. malom ledenom dobuu Evropi je tokom XIII veka došlo do smanjenja nutritivne vrednosti hrane što se dovodi u uzroĉnuvezu sa kugom koja je uzrokovala veliki gubitkak ljudskih ţivota u XIV veku (procene se kreću oko jedne ĉetvrtine ili ĉak jedne trećine ukupnog stanovništva Evrope). Klimatske informacije imajuogromnog ekonomskog znaĉaja za razliĉite poslovne aktivnosti kao što su poljoprivreda (na primer,informacije o tome da li će odreĊeni klimatski uslovi biti povoljni za uzgajanje odreĊenih vrsta biljnih kultura), graĊevinarstvo (na primer, klimatske informacije su u graĊevinarstvu neophodnezbog potrebe da graĊevine budu izgraĊene na naĉin da su sposobne da podnesu uticaje klime, kao što je na primer sposobnost podnošenja udara uragana), snabdevanje energijom (na primer, izgradnja polja vetrenjaĉa zavisi od toga koji klimatski uslovi najviše odgovaraju korišćenju energije vetra),transport, ali i osiguravajućim i reosiguravajućim društvima kako bi mogli da predvide potencijalneuticaje klime na ostvarivanje štetnih dogaĊaja, pre svega onih katastrofalnog karaktera.

Ima jući u vidu snaţan uticaj klime na ljudsko društvo jasno je da će promene klime u vidu globalnogzagrevanja neminovno uticati na ĉoveka i njegove aktivnosti. Do sada dokumentovani efekti porastatemperature postoje u razliĉitim oblastima, na primer promene u domenu upravljanja poljoprivredom




7

i šumarstvom na višim širinama Severne hemisfere, kao što je ranija prolećna setva, i uticaji na

ljudsko zdravlje kao što su smrtnost usled talasa visokih temperatura u Evropi ili alergije na polen usevernim i srednjim širinama Severne hemisfere. MeĊutim, varijabilnost klime karakterisala jecelokupnu istoriju ljudskog društva i konstantno primoravala, u cilju opstanka, ĉoveka i njegoveaktivnosti na adaptaciju njenim promenama. Globalno zagrevanje, kao dugoroĉno ispoljeni najnoviji

trend u klimatskim promenama takoĊe zateva takav pristup u svim sferama ĉovekovog ţivota jer to predstavlja jedini put njegovog opstanka. Upravo iz tog razloga, kljuĉni zadatak istraţivanja klime jeda se identifikuju razmere varijabilnosti klime i bilo koji konzistentno prisutni trendovi, kao i da se

odrede uzroĉno- poslediĉni odnosi povezani sa ovim varijabilnostima. Dobijeni rezultati takvihistraţivanja mogu se primeniti u cilju predviĊanja budućih klimatskih varijabilnosti i minimiziranjanjihovih negativnih uticaja.

1.1.1

TRENDOVI KLIMATSKIH PROMENA, NJIHOVI UZROCI I

POSLEDICE

Prilikom razmatranja globalne promene klime neophodno je pre svega ukazati kako do nje dolazi a tozahteva analizu efekta staklene bašte, efekta koji je prvi uoĉio francuski nauĉnik Jean-Baptiste JosephFourier 1824. godine, a koga je prvi istraţivao švedski nauĉnik Svante Arrhenius koji je otrkio daapsorpcijom sunĉeve radijacije Zemljina atmosfera omogućava zagrevanje planete. Postojanje efektastaklene bašte je od izuzetnog znaĉaja s obzirom da bi bez postojanja efekta staklene bašte Zemlja bila znaĉajno hladnija što bi onemogućilo postojanje ţivota. MeĊutim, u novije vreme dolazi do problema globalnog zagrevanja upravo zahvaljujući pojaĉanju efekta staklene bašte.

Funkcionisanje efekta staklene bašte moţe se objasniti na sledeći naĉin. Sunce emituje energiju naZemlju pri ĉemu najveći deo ove energije predstavlja elektromagnetna radijacija a manji deo predstavlja infracrveno i ultraljubiĉasto zraĉenje. Deo te energije Zemlja apsorbuje a deo vraća u

atmosferu u vidu infracrvenog zraĉenja, pri ĉemu jedan deo od tog zraĉenja atmosfera propušta a jedan deo ponovno emituje na Zemlju. Ovo vraćanje jednog dela zraĉenja iz atmosfere na Zemlju uvidu toplote predstavlja suštinski efekat sliĉan efektu koji se primenjuje u staklenim baštama.

Brojne studije ukazuju na ĉinjenicu da je promena klime , oliĉena u globalnom zagrevanju, posledicauticaja porasta koncentracije pre svega ugljen dioksida u atmosferi. Imajući u vidu ĉinjenicu da je

ugljen-dioksid jedan od osnovnih elemenata zahvaljujući kome je omogućeno da atmosfera vraća jedan deo energije ponovno na Zemlju, jasno je zašto se upravo zahvaljujući povećanju koncentracijeovog elementa u atmosferi javlja uvećani efekat staklene bašte. Povećanje koncentracije uglen-dioksida u atmosferi prikazano je na grafikonu br. 1




8

Grafikon br.1: Kretanje prosečnih mesečnih koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi u perioduod 1958. do 2004. godine, meren u observatorijumu Muna Loa, Havaji, SAD

Izvor: Atmospheric Carbon Dioxide and Carbon Isotope Records

Prema podacima Ujedinjenih nacija godišnje emisije ugljen-dioksida su porasle za proseĉnih 6,4gigatona karbona godišnje tokom devedesetih, a zatim na 7,2 gigatona godišnje u periodu od 2000.do 2005. godine što je doprinelo povećanju zadrţavanja toplote i ponovnog zraĉenja na zemlju zadodatnih 20% u periodu izmeĊu 1995. i 2005. godine što predstavlja najveće povećanje u poslednjih200 godina. Prema ĉetvrtom izveštaju od strane MeĊuvladinog panela za klimatske promene(Intergovernmental Panel on Climate Change - meĊunarodne grupe eksperata formirane od strane

Svetske meteorološke organizacije i Programa Ujedninjenih nacija za zaštitu sredine koja rezultateistraţivanja o klimatskim promenama publikuje u vidu izveštaja svakih pet do šest godina od 1990 .

godine) u periodu od 1970. do 2004. godine zabeleţeno je 80% povećanje emisije uglen-dioksida što predstavlja 77% ukupne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Najveći deo porastaemisije ugljen-dioksida u atmosferu uzrokovan je snabdevanjem energijom, transportom i industrijom

dok su emisije uzrokovane stambenim i komercijalnim objektima, šumartstvom (ukljuĉujući i krĉenješuma) i poljoprivrednim sektorom imale manjeg uticaja jer su ove emisije uglen-dioksida rasle znatnosporije. Ĉetvrtim izveštajem ove ekspertske grupe ukazano je da je za navedena zagaĊenja – emisije

ugljen-dioksida, koja su uzroĉnik globalnog zagrevanja, direktno odgovoran ĉovek, odnosno

korišćenje fosilnih goriva. Dugoroĉno posmatrano, industrijska revolucija iznedrila je problemklimatskih promena. Naime, podaci iz navedenog izveštaja ukazuju da je koncentracija ugljen-

dioksida u atmosferi pre industrijske revolucije iznosila 280 delova po milionu (ppm) a da je 2005.godine iznosila 379 ppm. TakoĊe, smatra se da je ostvareno povećanje efekta staklene bašte uindustrijskoj eri bez presedana u periodu od više od 10000 godina. Ukoliko bi se zagaĊenje atmosfereugljen-dioksidom nastavilo, po sadašnjem trendu do 2050. godine koncentracija ugljen-dioksida bi se

udvostruĉila u odnosu na predindustrijski period, odnosno dostigla bi kritiĉnih 550 ppm što bi dovelo,sa najmanje 77% šansom a moţda i 99% šansom, por ast temperature za 2-5ºC. Takva kretanja dovela bi do povećanja rizika gladi za 25-60%, u velikoj meri bi ugrozila raspoloţivost vode, podstakla




9

propadanje dela ili celine tropskih šuma u dolini Amazona, uzrokovala dupliranje šteta prouzrokovanih uraganima kao i nepovratno topljenje ledenog pokrivaĉa na Grenlandu. Pre izveštaja grupe eksperata MeĊuvladinog panela za klimatske promene postojala su razliĉitatumaĉenja u pogledu intenziviranja efekata staklene bašte. MeĊutim, zakljuĉkom ĉetvrtog izveštajaove ekspertske grupe definitivno, sa 90% verovatnoćom, je razrešeno da je ĉovek, odnosno

industrijska era kljuĉni uzroĉnik globalnog zagrevanja. U izveštaju se navodi da bi suma solarne ivulkanske energije, bez postojanja uvećane emisije ugljen-dioksida u atmosferu, koja je uzrokovanaĉovekovim delovanjem, verovatno došlo do efekta globalnog hlaĊenja a ne zagrevanja. Verovatnoća

ĉovekovog uticaja na fenomene klimatskih promena i buduća kretanja trenodva predstavljeni su

tabelom br. 1.

Tabela br. 1: Prikaz fenomena klimatskih promena, n jihovih trendova i verovatnoće uzroka ibudućih kretanja

Fenomen i smer

trenda

Verovatnoća

da je trend

nastao

tokomdvadesetog

veka

Verovatnoća

uticaja

čoveka na

posmatranitrend

Verovatnoća

budućihtrendova

Topliji i manji

broj hladnihdana i noći

vrlo

verovatnoverovatno

praktiĉnoizvesno

Topliji i veći broj vrućih danai noći

vrlo

verovatnoverovatno

praktiĉnoizvesno

Povećavanjeverovatnoće

ostvarenjatoplotnih talasa

verovatnoviše verovatno

nego ne

vrlo verovatno

Povećanjeverovatnoće

snaţnih padavina


nego nevrlo verovatno

Proširenjeoblasti

obuhvaćenihsušama

verovatno u

mnogim

oblastima od1970. god.

više verovatnonego ne

verovatno

Povećanjeciklonskih

aktivnosti

verovatno unekim

oblastima od1970. god.

više verovatno

nego ne

verovatno

Povećanjesluĉajevaekstremnih nivoa

mora


nego neverovatno

Izvor: Earth Observatory, NASA




10

Sa povećanom emisijom ugljen-dioksida efekat staklene bašte je postao prenaglašen što jeuzrokovalo stanje koje se oznaĉava kao globalno zagrevanje, a ĉije su neposredne posledice topljenjeledenog pokrivaĉa, porast globalne temperature, povećenje nivoa mora. Na evidentnost postojanja

globalnog zagrevanja ukazuju podaci Svetske meteorološke organizacije o kretanjima temperaturevazduha u 2006. godini u odnosu na tridesetogodišnji period 1961-1990. godine. Naime, proseĉnaglobalna temperatura tokom 2006. godine bila je za + 0,42°C iznad tridesetogodišnjeg proseka,odnosno na šestom mestu po visini temperature od 1861. godine, od kada postoje podaci.

Temperatura u severnoj hemisferi bila je za +0,58°C iznad tridesetogodišnjeg proseka i ĉetvrta povisini temperature od 1861. godine, a u juţnoj hemisferi temperatura je bila za +0,26°C iznad

tridesetogodišnjeg proseka, odnosno sedma najtoplija godina u juţnoj hemisferi od 1861. godine. Od poĉetka XX veka do 2006. godine proseĉna globalna temperatura vazduha je porasla za +0,7°C, priĉemu ovaj rast nije bio kontinuitetan, već je ubrzano povećanje proseĉne temperature na glo balnomnivou, u visini od +0.18°C za dekadu, zabeleţeno u periodu od 1976 . godine, dok je u periodu od

1997. do 2006. godine proseĉna temperatura na globalnom nivou bila u severnoj hemisferi za

+0,53°C, odnosno u juţnoj hemisferi za +0.27°C iznad proseka za tridesetogodišnji period od 1961.do 1990. godine. Postepeni porast temperature tokom poslednjih 150 godina prikazan je na grafikonu

br. 2.

Grafikon br. 2: Postepeni porast temperature na globalnom niovu u perioduod 1850. do 2007. godine

Izvor: Climatic Research Unit and the UK Met. Office Hadley Centre

Vremenska serija predstavljena grafikonom br. 2 prikazuje kombinovane promene temperature na

površini zemlje i mora za period od 1850. do 2007. godine. Na osnovu ove vremenske serije 2007.godina je bila osma najtoplija godina od kada postoje podaci. Od nje su bile toplije, prema redosledu

visine temperature, 1998, 2005, 2003, 2002, 2004, 2006. i 2001. godina. Godina 1998. je bila

najtoplija godina u prethodnom milenijumu što takoĊe vaţi za period devedesetih godina. Trend porasta temperature naroĉito je izraţen tokom dvehiljaditih koje su u odnosu na devedesete godine prošlog veka u proseku toplije za 0,21°C. Na osnovu ovih podataka jasno se moţe izvući zakljuĉakda je globalno zagrevanje evidentno i posebno izraţeno poslednjih godina. Osim porasta temperature,




11

evidentna posledica prenaglašenog efekta staklene bašte, odnosno globalnog zagrevanja jeste itopljenje ledenog pokrivaĉa kao i porast nivoa mora ( pogledati sliku br. 1 i grafikon br. 3)

Slika br. 1: Uporedni prikaz ledenog pokrivača na Arktiku i Grenlandu u1979. i 2003. godini

Izvor: NASA

Topljenje ledenog pokrivaĉa na Arktiku i Grenlandu, kao što prikazuje slika br. 1, dokaz je prisutnog

globalnog zagrevanja. Prema podacima NASA-e površina leda na Arktiku se smanjuje proseĉno za9% po dekadi.

Grafikon br. 3: Porast nivoa mora kao posledica globalnog zagrevanja

Izvor: UNEP/GRID-Arendal




12

Sa grafikona br. 3 jasno se vidi proseĉan porast nivoa mora zabeleţen u periodu od 1 880. do 1980.godine. Prema analizama Programa Ujedinjenih nacija za ţivotnu sredinu (United NationsEnvironment Programme) proseĉan nivo mora na globalnom nivou tokom prikazanih 100 godina

porastao je za oko 10 do 25 centimetara. Na osnovu studije istraţivaĉa u Australiji, preciznije jeutvrĊeno da je zahvaljujući globalnom zagrevanju u periodu izmeĊu 1870. i 2004. godine došlo do porasta nivoa mora za 19,5cm. TakoĊe, ova studija ukazuje da je proseĉan godišnji porast n ivoa mora

od 1870. godine bio 1,44mm, dok je prosek u XX veku bio 1,7mm godišnje, a od 1950. godinegodišnji prosek je porast nivoa mora za 1,75mm. Porast nivoa mora intenzivira se naroĉito poslednjihdvadeset godina kada je zabeleţen proseĉan godišnji porast od 3,1mm. Ovi podaci jasno pokazuju

trend ubrzanijeg porasta nivoa mora paralelno sa trendom globalnog zagrevanja.

Navedene posledice globalnog zagrevanja nisu ograniĉenog efekta. Naime, oni utiĉu na verovatnoćuostvarenja i jaĉinu katastrofalnih dogaĊaja, na šta ukazuju brojne studije. Jedna od njih, koja se bavi

analizom uticaja efekata globalnog zagrevanja na aktivnost uragana Atlanskog okeana je studija

profesora Mark Saunders-a i dr Adam Lea objavljena u prestiţnom nauĉnom ĉasopisu NatureJournal. Ispitujući oluje koje su se formirale u tropskim oblastima Severnog Atlantika, Karipskog

mora i Meksiĉkog zaliva u periodu od 1950. do 2005. godine, autori ove studije su primenomraĉunarski podrţanog modela simulacija dogaĊaja utvrdili da je zagrevanje okeana direktno povezanosa verovatnoćom nastanka, snagom i trajanjem uragana. Povećanje temperature za pola celzijusovogstepena povezana je sa 40% povećanjem verovatnoće nastanka uragana. Naime, povećavanje lokalnetemperature površine mora bilo je odgovorno za 40% povećanje uraganske aktivnosti u periodu

izmeĊu 1996. i 2005. godine, mereno relativno u odnosu na prosek za period od 1950. do 2000.godine. Znaĉaj ove studije je ogroman jer je u pogledu uzroka ostvarenja uragana postojala velikadebata. Naime, broj i intenzitet uragana se pojavljuju u ciklusima a ovi ciklusi su uslovljeni dejstvom

nekoliko faktora: koliĉinom padavina u Sahel regionu u Zapadnoj Africi ispod pustinje Sahare i pritiska i temperaturnih uslova u tom regiounu, pravca ekvatorskih stratosferskih vetrova, nivoa i pritiska Atlantskog okeana i Karipskog mora, i fenomena El Nino. U prilog rezultatima ove najnovije

studije kojom je potvrĊen uticaj promena lokalne temperature mora na povećanu aktivnost uragana,svedoĉe i empirijski podaci o štetama uzrkovoanim uraganima iz 2004. i 2005. godine ĉije ostvarenjese mora posmatrati u kontekstu faze uvećane aktivnosti u Severnom Atlantiku zapoĉete od 1995.godine. Naime, proseĉna godišnja verovatnoća ostvarenja uragana povećana je za oko 230% usadašnjoj toploj fazi u odnosu na hladniju fazu temperatura na površini okeana koja je bila u perioduod 1971. do 1994. godine.

Posledice globalne promene klime ne osećaju se, meĊutim, samo u SAD, već i u drugim delovimasveta, posebno u Evropi, iako su sa aspekta ukupnih ekonomskih troškova i uticaja na svetsko trţišteosiguranja i reosiguranja svakako sezone uragana iz 2004. i 2005. godine u SAD bile najuticajnije.

Reosiguravajuće društvo Swiss Re je u saradnji sa federalnim institutom za tehnologiju u Cirihusprovelo studiju analize uticaja klimatskih promena na zimske oluje u Evropi. Jedan od rezultata ove

studije je da klimatske promene imaju direktnog uticaja na zimske oluje na ovom podruĉju. Promenese dešavaju i u pogledu varijacija pojedinih godišnjih perioda. Na primer, u Evropi su tokom zime na

prelasku iz 2005. u 2006. godinu zabeleţene prvo znaĉajne sneţne padavine krajem 2005. godine, a

potom poĉetkom 2006. godine nesvakidašnje visoke temperature za to doba godine. Navedenakretanja su u saglasnosti sa trendom klimatskih promena, k oji se u ovom smislu oĉituju u povećanoj




13

verovatnosti ispoljavanja vremenskih ekstrema sa većim stepenom izraţenih varijacija. Zahvaljujući blaţim zimama verovatnoća jakih zimskih oluja postepeno raste u Evropi zbog ĉinjenice prisustvatendencije povećavanja zimskih temperatura kao posledice globalne promene klime. Tipiĉni hladnisistemi visokog pritiska iznad istoĉne Evrope i Rusije, koji su uobiĉajeno bili barijera za sistemeniskog pritiska koji se razvijaju sa Atlantika, postaju sve reĊi, što poslediĉno dovodi da vremenski

intervali izmeĊu ozbiljnih, olujama izazvanih, štetnih dogaĊaja u Evropi postaju sve kraći.Globalna promena klime, osim direktnog uticanja na povećanje katastrofalnih dogaĊaja kao što suuragani i zimske oluje ima i brojne druge posledice, kao što su uticaji na raspoloţivost hrane,naseljavanje, ljudsko zdravlje, ekosisteme, vodene resurse. Proleća se javljaju ranije, što ima uticajana Zemaljske biološke sisteme ukljuĉujući promene kao što su listanje drveća, migracije ptica i polaganje jaja i promene u vrstama biljaka i ţivotinja. U Alpima je na primer uoĉeno da su odreĊenevrste biljaka migrirale naviše za jedan do ĉetiri metra po dekadi, a neke vrste biljaka koje su se ranijemogle naći samo na planinskim vrhovima su potpuno izumrle. TakoĊe, zahvaljujući povećanjutemperatura vazduha dolazi i do promena u raznovrsnosti ţivotinjskih vrsta, posebno insekata, jer jeuoĉeno da leptiri, vilinski konjici, moljci, kukci i drugi insekti ţive na većim prostranstvima, kako u

pogledu geograf ske širine tako i visine, na kojima ranije nisu usled hladnoće mogli da preţive.Povećane temperature vode, kombinovane sa promenama površine ledenog pokrivaĉa, saliniteta inivoa kiseonika, utiĉu na promenu u raznovrsnosti kako pomorskog tako i slatkovodnog biljnog i

ţivotinjskog sveta. Toplija i suvlja leta doprineće većoj verovatnoći ostvarenja toplotnih talasa i sušas jedne, ali i poplava sa druge strane. Na to ukazuje studija Bernarda Lehnera i njegovih saradnika saUniverziteta Kassel u Nemaĉkoj koja je objavljena u nauĉnom ĉasopisu Climatic Change a koja se bavi pitanjima rizika poplava i suša u Evropi. Integrisana analiza mogućih uticaja klimatskih promenana na buduće ostvarenje poplava i suša na kontinentu ukazuje da će u severnim i sevo-istoĉnim delovima Evrope u budućnosti dolaziti do uvećane verovatnoće poplava, dok će u juţnim i jugo-istoĉnim delovima Evrope biti uvećana verovatnoća ostvarenja suša, pri ĉemu će se ekstremni

dogaĊaji poplava i suša javljati sa većom verovatnoćom (procene su da će se one dešavati na svakih10 do 50 godina do 2070. godine a njihova sadašnja uĉestalost dešavanja je u proseku na svakih 100godina). Ovakva kretanja rezultiraće štetnim dogaĊajima kao što su šumski poţari, ali i štete usektorima kao što su poljoprivreda, unutrašnja špedicija i snabdevanje energijom. Pretpostavljenoeskaliranje problema sa sušama i oskudicama vode biće uzrok smanjenja obradivih površina i povećanja pustinjskih predela. TakoĊe, prognoze su da će celokupni Mediteranski basen biti izloţenoz biljnim sušama. Vrlo visoke temperature mogu usloviti i strukturne promene uzrokovanesleganjem tla u oblastima gde dominira glinena struktura zemljišta, fenomen koji se već ispoljava uVelikoj Britaniji. Pomenuti toplotni talasi imaju snaţne negativne posledice na ljudsko zdravlje imoratalitet, posebno starijih osoba. Rekordno visoke temperature iz 2003. godine usmrtile su oko

35000 ljudi u Evropi, a takvih toplotnih talasa, zahvaljujući globalnom zagrevanju, biće sve više.

Buduće trendove klimatskih promena nije moguće sa egzaktnom preciznošću predvideti. Za sada se primenjuju razliĉiti raĉunarski podrţani modeli kojima se primenom simulacija razliĉitih scenarijadolazi do zakljuĉaka o mogućim, odnosno verovatnim trendovima koji će karakterisati budućnostţivota na Zemlji uslovljenu globalnim zagrevanjem. Na osnovu takvih analiza predviĊanja posledice klimatskih promena u budućnosti se kreću u rasponu od opasnih do katastrofalnih. U svakom sluĉaju,gotovo je izvesno da će u budućem periodu doći do daljeg porasta nivoa mora, smanjenja površineledenog pokrivaĉa i povećanja temperatura vazduha iznad kopna i mora ukoliko se trend globalnogzagrevanja nastavi. Takve promene uticaće na ostvarivanje sve ĉešćih i u pogledu štetnih posledica




14

intenzivnijih tropskih oluja, pojavu sve izraţenijih suša i poplava, novih bolesti i geografskograsprostiranja postojećih bolesti kao što je malarija, koja već godišnje uzrokuje, u proseku, gubitak

oko milion ljudskih ţivota, problema sa proizvodnjom hrane, problema sa vodom, izumiranjaodreĊenih biljnih i ţivotinjskih vrsta.

1.1.2 CIKLUS UPRAVLJANJA RIZICIMA SA KATASTROFALNIM

POSLEDICAMA

Ciklus upravljanja akcidentnim rizicima podrazumeva sumu svih aktivnosti, mera i programa koji se preduzimaju pre, u toku i nakon akcidenta u cilju njegovog izbegavanja, smanjenja njegovog uticaja i

oporavljanja od pretrpljene štete (slika br. 2). Tri kljuĉne faze u okviru upravljanja akcidentnimrizicima su:

1. Faza pre akcidenta:

Aktivnosti koje se preduzimaju u ovoj fazi imaju za cilj smanjenje potencijalnih i materijalnih

gubitaka u sluĉaju akcidenta. Na primer, sprovoĊenje kampanja za rano upozorenje, ojaĉavanje postojećih slabih struktura, pripremanje planova u okviru upravljanja rizicima na nivou domaćinstva izajednica itd. Aktivnosti preduzete u ovoj fazi nazivaju se mere pripravnosti i ublaţavanja.

2. Faza tokom trajanja akcidenta:

Podrazumeva korake koji se preduzimaju radi što efektnijeg zbrinjavanja ţrtava i smanjenja naneteštete. Aktivnosti preduzete u ovoj fazi nazivaju se mere trenutnog reagovanja na udes.

3. Faza nakon akcidenta:

Podrazumeva preduzimanje inicijative za reagovanje na udes u cilju brzog oporavka pogoĊenogstanovništva neposredno nakon što se akcident odigrao. Ove aktivnosti se nazivaju mere brzogreagovanja i oporavka.




15

Slika br. 2: Ciklus upravljanja katastrofama

Na dijagramu upravljanja akcidentnim rizicima istaknute su aktivnosti koje se obiĉno preduzimaju uokviru dve grupe mera: brzog reagovanja i oporavka. Neke od aktivnosti se proteţu kroz obe mere,dok su druge jedinstvene za odreĊenu fazu. Ovaj dijagram najbolje oslikava mere preduzete u sluĉajuiznenadnih akcidenata, kao što su zemljotresi, poplave, šumski poţari itd., ali nije toliko primenjiv zasluĉaj akcidenata sa duţim poĉetnim vremenom kod kojih ne postoji tzv. dogaĊaj pokretaĉ kojioznaĉava poĉetak faze trenutnog reagovanja.

Mere ublaţavanja i pripreme se odvijaju uporedo sa poboljšanjem upravljanja akcidentima u tokuišĉekivanja samog dogaĊaja. Paţljivo razmatranje i razvoj planova imaju glavnu ulogu udoprinošenju poboljšanja mera pripremljenosti neke zajednice da se što efektnije suoĉi sa




16

akcidentom. Kada se akcident dogodi, uĉesnici timova za upravljanje akcidentnim rizicima izrazliĉitih humanitar nih organizacija preuzimaju ulogu u trenutnom reagovanju na akcident i

dugoroĉnim fazama oporavka. Glavne ĉetiri faze upravljanja akcidentima prikazane u nastavku teksta (slika br. 3), ne moraju se uvek odvijati pojedinaĉno, niti ovim redosledom; ĉesto se faze preklapaju i

duţina svake od njih zavisi od teţine i ozbiljnosti akcidenta.

Faze upravljanja akcidentima su:

UBLAŢAVANJE- podrazumeva minimiziranje negativnih efekata akcidenta. Primeri:graĊevinski propisi, analize ranjivosti, obrazovanje i pripr ema javnosti...

PRIPREMLJENOST- podrazumeva planiranje odgovora. Primeri: detaljni planovi pripremljenosti, obuke i veţbe za sluĉaj opasnosti, sistemi upozorenja...

REAGOVANJE ILI ODGOVOR- podrazumevaju se napori za smanjenje posledica odhazarda. Primer i: hitno ukazivanje pomoći, potraga za ţrtvama i spašavanje. ..

OPORAVAK- vraćanje zajednice u normalu. Primeri: medicinska pomoć, privremena prihvatilišta, montaţne kuće, subvencije...

Slika br. 3: Osnovne faze upravljanja katastrofama




17

Prirodne katastrofe i akcidenti postoje od kada postoji ljudska vrsta, ali zbog dramatiĉnog povećanjanjihovog broja i štete koju oni nanose, u skorijoj prošlosti oni su postali uzrok meĊunarodne

zabrinutosti. Tokom protekle decenije, broj prirodnih katastrofa i akcidenata uzrokovanih ljudskomaktivnošću se enormno povećao. Od 1994. do 1998. godine broj prijavljenih akcidenata iznosio je , na

godišnjem nivou, 428 u proseku, a u periodu od 1999. do 2003. godine ova cifra se povećala na 707.

Na slici br. 4 prikazane su najsmrtonosnije katastrofe od 1992. do 2001. godine.

Slika br. 4: Zabeležene smrti od svih katastrofa na svetskom nivou

1.1.2.1

UBLAŢAVANJE KATASTROFA

Ublaţavanje katastrofa jeste pokušaj da se spreĉi razvoj hazarda u katastrofu, ili da se smanje posledice kada se ona ipak dogodi. Faza ublaţavanja katastrofa se razlikuje od ostalih faza, jer sefokusira na dugoroĉne mere za smanjenje rizika. Implementacija strategije ublaţavanja se moţesmatrati kao deo procesa oporavka ukoliko se ona inicira nakon nastanka katastrofe. Mereublaţavanja mogu biti strukturne i nestrukturne. Strukturne mere koriste tehniĉka rešenja, kao npr.nasipi kod poplava. Nestrukturne mere obuhvataju zakonodavstvo, planiranje izgradnje i osiguranje.

Ublaţavanje jeste troškovno najefikasniji metod za redukciju uticaja hazarda, ali nije uvek inajpogodniji. Neke strukturne mere ublaţavanja mogu imati nepovoljan uticaj na ekosistem.




18

1.1.2.2

PRIPREMA ZA KATASTROFU

U fazi pripreme, razvijaju se planovi za akciju koja sledi nakon katastrofe. Mere pripremeobuhvataju:

o Komunikacione planove sa lako razumljivom terminologijom i metodama;

o Obuka hitnih sluţbi i pripremne veţbe;

o Skladištenje zaliha i opreme neophodne za funkcionisanje nakon katastrofe;

o

Organizovanje i obuka do brovoljaca meĊu civilima i razvijanje oranizacija obuĉenihvolontera (kao sto su npr. Hitna pomoć i Crveni krst);

Drugi aspekt pripreme je predviĊanje nezgoda, studija o tome koliko se moţe oĉekivati smrtnihsluĉajeva ili povreĊenih za svaki sluĉa j od mogućih dogaĊaja. To omogućava planiranje - koji resursi

i gde treba da budu da bi se moglo reagovati na odreĊenu vrstu dogaĊaja tj. katastrofe.

1.1.2.3 ODGOVOR NA KATASTROFU

Faza odgovora ukljuĉuje mobilizaciju neophodnih hitnih sluţbi i prve odgovore na katastrofu koja se

dogodila. To su, pre svega, vatrogasna sluţba, policija, hitna pomoć. Ove sluţbe mogu biti podrţane idrugim hitnim sluţbama kao što su specijalni timovi za spašavanje i sliĉno.

Dobar probni plan, razvijen kao deo faze pripreme omogućava efikasnu koordinaciju spasilaca tamo

gde su oni neophodni, pretragu i spasavanje zapoĉete u najranijem stadijumu. Zavisno od povreda i

stanja ţrtava, spoljne temperature i pristupa vodi i vazduhu, većina pogoĊenih katastrofom će umretiu roku od 72 sata od udara katastrofe.

1.1.2.4 OPRAVAK OD KATASTROFE

Cilj faze oporavka je da obnovi pogoĊene regije i vrati ih u prethodno stanje. Razlikuje se od fazeodgovora u svom fokusu - oporavak se koncentriše na pitanja i odluke koje moraju biti donete.

Napori oporavka se pr venstveno odnose na aktivnosti koje ukljuĉuju obnovu uništene imovine, ponovno zaposlenje i popravku ostalih infrastruktura. Vaţan aspekt efikasnog oporavka je “prozormogućnosti” koji se otvara za implementaciju mera koje bi inaĉe teško bile sprovedene. GraĊani pogoĊenih regija će lakše prihvatiti mere ublaţavanja nakon katastofe, kada su sećanja još uveksveţa, koje inaĉe ne bi prihvatili.




19

1.2 PARAMETRI RIZIKA

1.2.1

PROCENA RIZIKA

Po najprihvatljivijoj definiciji rizika odreĊenoj meĊunarodnim standardom, rizik predstavlja

kombinaciju verovatnoće dogaĊaja i njegovih posledica. Rizik zavisi od verovatnoće ostvarenja kao iintenziteta posledica ostvarenja odreĊenog dogaĊaja.

Rizik se definiše na sledeći naĉin:

R= P x C

Gde je:

R-Rizik,P-Verovatnoća nastanka rizika,

C-Posledice ispoljavanja rizika

Rizik je jednak proizvodu mogućnosti nastanka rizika i posledici ispoljavanja rizika.

Mogućnost nastanka rizika moţe biti:

uĉestala,

ĉesta,

retka i

nikakva.

Posledice ispoljavanja rizika mogu biti:

katastrofalne, (preduzeće uništeno i izbaĉeno sa trţišta) kritiĉne, ( preduzeće doţivelo totalnu štetu) male (šteta koja je oko 1/10 vrednosti preduzeća) i minorne.

Učestale štete su štete koje nastaju više od jednog puta godišnje i imaju statistiĉke izvešta je.

Česte štete su one štete koje nastaju u periodu od 2 do 5 godina i takoĊe imaju statistiĉke izveštaje. Retke štete su one štete koje se dešavaju u periodu od 10 do 20 godina.




20

Štete gde je mogućnost nastanka gotovo nikakva su one koje se dešavaju jednom u sto godina, a i

više. One su teoretski moguće i zasnovane su na iskustvima.

U opštem sluĉaju rizik se moţe izraziti kao vremensko- prostorna funkcija ĉitavog niza kompleksnih parametara:

R = f (h, v, cc, e, r, ...)

Gde je: h = hazard

v = ranjivost (vulnerability)

e = izloţenost (exposure)

cc = izdrţljivost (coping capacity)

r = otpornost (resistance)

Na verovatnoću hazardnih pojava moţemo uticati, ali u malom broju sluĉajeva. Ona se iz godine ugodinu sve više povećava. Najveći doprinos smanjenju rizika se moţe postići u domenu smanjenjaranjivosti, u bilo kojem od ĉetiri oblika:

■ infrastrukturna (physical vulnerability)

■ ranjivost ţivotne sredine (environmental vulnerability)

■ ekonomska (economic vulnerability)

■ socijalna ranjivost (social vulnerability).

Komponenta ranjivosti, zajedno sa analizom izloţenosti (exposure) se moţe dovesti u vezu samogućim štetama izazvanim uticajem hazardnih pojava na pojedine sisteme i njihovo funkcionisanje.

Dakle, da bismo adekvatno procenili rizik, moramo pre svega da prikupimo podatke o hazardnim pojavama koje posmatramo. Za svaku hazardnu pojavu potrebno je imati što veći broj merenja(istorijskih praćenja) da bi se verovatnoća nastanka mogla što taĉnije predvideti. Po zakonu velikih brojeva što nam je uzorak veći manje će nam biti odstupanje, a frekvencija pojave taĉnija. Sa drugestrane kao vaţan parametar za procenu rizika jeste analiza ranjivosti. Veoma je vaţno imati i podatkeo štetama u što je moguće većem broju, jer se na osnovu tih podataka moţe iskazati funkcija štete

(ranjivost) na odreĊene jaĉine hazarda. Na osnovu toga procena rizika odvija se prema dijagramutoka datom na slici br. 5.




21

Slika br. 5: Procena rizika

Metode procene rizika razlikuju se kod razliĉitih autora koji se bave procenama rizika od prirodnih

katastofa. Po predlogu ISDR (2004) rizik je predstavljen sledećom formulom jednak proizvoduizmeĊu opasnosti i ranjivosti

R=HxV

Gde je:

R-rizikH-hazard ili opasnostV-ranjivost

Aleksander (Alexander) definiše rizik kao funkciju kroz termine ranjivosti, izdrţljivosti i opasnosti,gde izdrţljivost znaĉi kakve su mere društvena zajednica ili pojedinci preduzeli da bi se spreĉile iliumanjile posledice prirodne katastrofe.

Nacionalni sistem za

posmatranje

(podaci,mape)

Hazardne pojave

(verovatnoća nastanka,magnituda)

Ranjivost (magnituda, šteta) Potrebni indikatori za

odreĊivanje ranjivosti

Procena rizika

R = f (h, v, cc, e, r, ...)

Prihvatljivost

rizikane

da

Periodiĉna provera

PlaniranjeUpravljanje

rizikom

Rano upozorenjeMinimiziranje

rizika




22

Iz toga sledi:

R=HxV/CGde je:

R-rizik

H-hazard ili opasnostV-ranjivostC-izdrţljivost

Još jedan pojam se sreće u literaturi, a to je pojam izloţenosti i na taj naĉin bi se rizik mogao izrazitisledećom formulom:

R=H+V+E-CGde je:

R-rizik

H-hazard ili opasnost

V-ranjivostC-izdrţljivost E-izloţenost

Iz svega gore navedenog moţe se zakljuĉiti da se rizik moţe iskazati na razliĉite naĉine, a moţe sesmanjiti najviše smanjenjem ranjivosti, a povećanjem izdrţljivosti tj. merama koje smo preduzeli kao

pojedinci ili drţava da bi minimizirali rizik. Zato je vrlo vaţno kroz parametar ranjivosti smanjitirizik. Sama ranjivost se moţe izraziti kroz razne indikatore kod razliĉitih hazardnih pojava. Glavno pitanje i jeste kako odrediti parametar ranjivosti na neki hazard i koje indikatore koristiti?

1.2.1.1 HAZARD ILI OPASNOST

Svaka katastrofa poĉinje sa opasnošću - poznatom ili nepoznatom. Postoji mongo naĉina da seokarakteriše opasnost, na primer prirodna, tehniĉka, stvorena ljudskim faktorom, nuklearna,ekološka... Kategorije su verovatno toliko razliĉite koliko je disciplina i sektora obuhvaćeno. Ali onošto im je zajedniĉko je potencijal da prouzrokuju ozbiljne, štetne efekte koji su u korenu svakenezgode, nesreće ili katastrofe. Opasnost moţe biti opšta kao 'poplava' ili 'oluja' i kao takva, seuvrstiti u grupu potencijalnih štetnih dogaĊaja razliĉite jaĉine. Drugim reĉima, opasnost zvana 'oluja'se odnosi na svaku potencijalnu brzinu vetr a koja se moţe oĉekivati u datom regionu. Opasnost se

takoĊe moţe formulisati preciznije kao zemljotres jaĉine 7,2 u Crnoj Gori ili kao uragan kategorije 5koji je pogodio Filipine. U tom sluĉaju radi se o specfiĉnom scenariju opasnosti. Jedna bitna osobina

opasnosti je da odaje utisak o veravatnoći, ili mogućnosti da se dogodi. Opasnost je pretnja, a ne samdogaĎaj. Svaka opasnost se moţe manifestovati kroz stvaran štetni dogaĊaj. Drugim reĉima, ako seopasnost moţe meriti jedinicama stvarne štete, tada opasnost više nije opasnost već postaje dogaĊaj,nezgoda ili katastrofa. Magnituda ili jaĉina svake odreĊene opasnosti je obiĉno vezana za empirijski

dobijen period povratka za odreĊeni region. Period povratka za uragan kategorije 5 je razliĉit za NjuOrleans u odnosu na Filipine. Ako je opasnost oznaĉena kao 'epidemija', 'suša' ili 'poplava', onda jeokarakterisana svim mogućim magnitudama. Kako bi se kvantitativno odredila opasnosti, svakamagnituda se vezuje za odreĊeni period povratka ili njenu suprotnost - frekvenciju (grafikon br. 4).




23

Grafikon br. 4: Učestalost opasnosti ili hazarda

1.2.1.2 RANJIVOST

Postoje razliĉiti naĉini razumevanja termina ranjivosti, a jedan opšte prihvaćen je da se ranjivostmoţe definisati kao stepen do kog odreĊeno društvo, struktura, sluţba ili geografsko podruĉje moţe podneti odreĊeni hazard na raĉun svoje prirode i konstrukcije, kao i udaljenost od podruĉja sklonihhazardnim dogaĊajima.

Ranjivost je dinamiĉna, svojstvena odlika svake zajednice (ili domaćinstva, regije, drţave,infrastrukture ili drugog elementa rizika), koja sadrţi mnoštvo komponenata. Razmera do koje je

otkrivena odreĊena je ozbiljnošću dogaĊaja. Ranjivost ukazuje na potencijal štete i varijabla je koja jeusmerena ka napred ili kako to Canon (2004.) karakteriše: “Ranjivost (za razliku od siromaštva, koje je merilo sadašnjeg statusa) bi trebala ukljuĉiti predikativnu osobinu: to bi trebalo biti naĉinzamišljanja šta se moţe desiti odreĊenoj populaciji u uslovima odreĊenog rizika i opasnosti”.

Odrediti ranjivost znaĉi postaviti pitanje šta će se desiti ako odreĊeni dogaĊaj (dogaĊaji) utiĉe naodreĊene elemente koji su pod rizikom (npr. društvo). Ranjivost je svojstvena osobina zajednice koja

je uvek prisutna ĉak i u mirnom periodu izmeĊu dogaĊaja. Ona se ne ukljuĉuje ili iskljuĉuje kakodogaĊaj doĊe ili ode, već je stalna i dinamiĉna osobina koja se u toku dogaĊaja ispoljava odreĊen om

merom u zavisnosti od jaĉine štetnog dogaĊaja. To znaĉi da se ranjivost ĉesto moţe meriti samoindirektno i retrospektivno. Za ovakvo indirektno merenje kao merilo se uzima nastala šteta ili opštezlo. Ono što se obiĉno vidi kod posledica katastrofe nije ranjivost sama po sebi već priĉinjena šteta.Sagledavajući obrazac štete odreĊenog društva bez prethodnog poznavanja magnitude dogaĊaja nedozvoljava donošenje zakljuĉka o ranjivosti tog društva. U tom smislu veza jaĉina/šteta (grafikon br.

5) reflektuje ranjivost ugroţenog elementa (zajednica, domaćinstvo, nacije, infrastruktura,itd.).




24

Grafikon br. 5: Merenje ranjivosti

Ranjivost se konstantno menja u vremenu i obiĉno je pod uticajem štetnog dogaĊaja. Moţe se povećati ako je, na primer, siromaštvo povećano zbog nesreće, tada će sledeća nesreća imati jošrazorniji uticaj na osiromašenu zajednicu. MeĊutim, mali dogaĊaj moţe podići svest zajednice i na tajnaĉin smanjiti njegovu ranjivost. Ranjivost je funkcija osetljivosti i pripremljenosti sistema (zajednice, domaćinstva, zgrade, infrastrukture, nacije itd.). Ona je nezavisna od bilo koje odreĊene jaĉine pojedinih prirodnih dogaĊaja, ali zavisi od konteksta u kojem se pojavljuje. Ranjivost se ne

moţe proceniti apsolutnim terminima, izvedba nekog ur banog mesta se treba procenjivati sa osvrtom

na odreĊene prostorne i vremenske skale. Iz praktiĉnih razloga analiza ranjivosti će se sama ograniĉitina odreĊeni scenario, npr. magnitude dogaĊaja za koju se vrši analiza. Ovo je obiĉno odgovarajući pristup za procenjivanje ranjivosti, ali izbor scenarija je subjektivan. Koji scenario treba izabrati:

stogodišnji dogaĊaj, dvestogodišnji dogaĊaj, najveći dogaĊaj koji se desio tokom ţivota, ili 5mvisoka poplava? Ranjivost ima više dimenzija - fiziĉku ( izgradnja okoline ), društvenu, ekonomsku,faktora sredine, institutcionalnu i ljudsku – i mnoge od njih se ne mogu lako kvantitativno odrediti.

Kompleksnost ranjivosti nije odreĊena samo mnoštvom dimenzija već i ĉinjenicom da je ona zavisnaod lokacije i da joj se parametri menjaju sa geografskim parametrima. Parametri koji odreĊujuranjivost su razliĉiti za nivo domaćinstva, zajednice i drţave. Po ekonomskoj dimenziji za nivodomaćinstva, parametri kao što su iznos i raznovrsnost prihoda svakog pojedinca su releva ntni, dok

su na nivou drţave, stopa inflacije i bruto domaćeg proizvoda primereniji. Ograniĉenja teorije

ranjivosti u vezi sa kompleksnom i dinamiĉnom realnošću date su u knjizi Dirjog Niravana:„ Razumevanje ranjivosti”. On tvrdi da je “Ranjivost suviše komplikovana da bi se mogla

generalizovati kao model ili okvir. Postoji mnogo dimenzija: ekonomska, demografska, politiĉka i psihološka. Postoje mnogi faktori koji ĉine ljude ranjivim: ne samo raspon neposrednih uzroka već – ako neko detaljno analizira temu - takoĊe je u korenu uzroka… Istrage o ranjivosti su istrage oradovima ljudskog društva, a ljudsko društvo je kompleksno - toliko kompleksno i razliĉito da ćesvaki pokušaj da se ono ograniĉi ili svrsta pod ucrtani poredak , kategoriju i definiciju lako propasti.Ono je takoĊe dinamiĉno, u stanju konstantnih promena i zato sto je kompleksno i razliĉito, svielementi u okviru društva se menjaju, tako da se ove promene pojavljuju u razliĉitim delovimadruštva, na razliĉite naĉine i u razliĉito vreme”. Sa optimistiĉke taĉke gledišta, svaka analizaranjivosti zahteva prilagoĊavanje specifiĉnim zadacima i merilima. Profesionalci u tom polju moraju




25

biti svesni da postoje razliĉiti odgovori na pitanja o ranjivosti. Jedan od mogućih odgovora na pitanjeranjivosti je dat u knjizi autora Birkmana, koji definiše ranjivost na sadrţaniji naĉin ukljuĉujućiizloţenost i istrajnost zajednice.

1.2.1.3 PROCENA RANJIVOSTI

Procena ranjivosti se radi obzirom na domaćinstvo, grupu ljudi, zajednicu, ili drţavu u odnosu narazliĉite vrste hazardnih pojava. Nakon što se ranjivost proceni odreĊuju se norme, regulativa i programi podizanja svesti sa krajnjim ciljem da se postojeća ranjivost redukuje i minimizira njeno buduće generisanje. Tipiĉan primer za ovo moţe biti utvrĊivanje i obavezujuća primena graĊevinskih propisa kod izgradnje objekata, ĉime se ĉine naselja ili gradovi manje ranjivim obzirom na hazardekao što su zemljotres ili klizišta. Ovakvi propisi imaju za cilj promovisanje odrţivog razvoja.Razliĉite delatnosti ili struke kao i razliĉite institucije definišu ranjivost na razliĉite naĉine. Rezultattoga je i njihova ĉesta protivreĉnost. Sa druge strane broj metoda za procenu ranjivosti je mali. Nekisociolozi idu ĉak i tako daleko da tvrde da se ranjivost uopšte ne moţe meriti već da se moţe samoindirektno iskazati. U većini sluĉajeva istr aţivaĉi širom sveta rade na razvoju i testiranju metoda za

procenu ranjivosti.U kontekstu globalnih promena Polsky (2003), iz Belfer centra za nauku i meĊunarodne odnose saHarvard univerziteta je predloţio procenu ranjivosti u osam koraka, i to su:

o definisati podruĉje od interesa,

o razumeti podruĉje istraţivanja i njegove sadrţaje,

o pretpostaviti ko je ranjiv i u odnosu na šta,

o razviti uzroĉni model ranjivosti,o pronaći indikatore koji će predstavljati komponente ranjivosti,

o odrediti teţinske faktore i kombinovati indikatore,

o proceniti buduću ranjivost,

o objaviti rezultate.

Procena ranjivosti najĉešće poĉinje istorijskom analizom dogaĊaja sa katastrofalnim posledicama,identifikujući i sistematizujući uslove ranjivosti iz podataka o šteti i gubicima pretrpljenim u okviruodreĊene zajednice. U tom sklopu najĉešće su angaţovani graĊevinski inţenjeri ne samo u proceništete i shvatanju ranjivosti, već i u procesu pronalaţenja novih materijala i naĉina gradnje da bi seranjivost redukovala.

INDEKSIRANJE RANJIVOSTI - KARAKTERISTIKE

Sa aspekta projektanata odreĊivanje i primena indikatora i indeksa dozvoljava im merenje iodreĊivanje odreĊenog statusa zajednice ili društva što omogućuje njihovo poreĊenje, a takoĊe i

identifikaciju znaĉajnih parametara na koje treba ukazati, a sve sa ciljem promovisanja odreĊenog pravca odrţivog razvoja. Na primer merenje Bruto domaćeg prizvoda omogućava ne samo poreĊenjeizmeĊu zemalja u okviru regiona, nego i vr emensku procenu razvoja makro-ekonomske situacije u periodu od nekoliko godina. Osim toga, odreĊeni ciljevi razvoja se mogu postaviti promovišućiodreĊene propise i mere koji će promeniti jaĉine ovih indikatora u odreĊenom pravcu (povećanje,smanjenje). Ti piĉan primer takvih propisa predstavlja nametanje graniĉnih vrednosti koncentracijeotrovnih gasova u atmosferi i s tim u vezi propisa koji redukuju takva zagaĊenja.




26

Tri najvaţnija aspekta u vezi ovih indikatora su unutrašnje karakteristike takvih indik atora,

metodologije upravljanja podacima i procesima za svaki od njih kao i raspoloţivost podataka o njima.Dizajniranje indikatora se vrši u skladu onim za šta će se oni koristiti. Na primer, u sektoru zaštiteţivotne sredine indikatori se koriste za praćenje stanja te sredine kao i za praćenje uspešnosti mera da

se smanji njihov negativan uticaj. Grupa za ţivotnu sredinu organizacije za ekonomsku saradnju i

razvoj (OECD) je usvojila okvirni set indikatora koji se odnose na upravljanje ţivotnom sredinom iodrţivost. Okvir je poznat kao P-S-R model (Pressure-State-Response) Pritisak-Stanje-Reakcija (slika br. 6).

1 2 3

OSNOVNI UZROCI DINAMIĈKI NESIGURNI KATASTROFA HAZARDPRITISCI USLOVI

Slika br. 6: P-S-R model

Indikatori pritiska opisuju one promenljive koje direktno prouzrokuju probleme u ţivotnoj sredini kao što je emisija zagaĊenja. Indikatori stanja opisuju trenutne uslove (stanje) u ţivotnoj sredini kaošto je koncentracija NOx u urbanoj sredini, trenutna koncentracija CO2. Indikatori reakcije iliodgovora demonstriraju napore društva da upravlja tim problemima. Primeri za to su uvoĊenjeautomobila sa katalizatorima, upotreba bezolovnog benzina, investiranje u solarnu energiju i

Ograničen pristup:

Moći , Strukturi ,

Resursima

Ideologije :

Politiĉki sistemi

Ekonomskisistemi

Nedostatak :

Lokalnih

institucija

Obuĉavanje

Odgovaraj

uće veštine

Lokalneinvesticije

Lokalnihtrţišta

Slobodaštampe

Etiĉkistantardi u

javnomţivotu

Makro snage :

Nagla

promena populacije

Brzaurbanizacij

a

Rasporedotplate

duga

Fizičko okruţenje:

Opasne lokacije

Nezaštićenezgrade i

infrastruktura

Lokalna ekonomija:

Riziĉan ţivotnistandard

Nizak nivo prihoda

Društveni odnosi:

Riziĉne grupe

Nedostaci

lokalnih

instutucija

Javne akcije i

institucije:

Nedostatak pripremljenosti

na katastrofu

Rasprostranjenost

endemskih bolesti

Rizik =

Hazard x

Ranjivost

Zemljotres

Snaţnivetrovi

(ciklon/uragan/tajfun )

Poplave

Vulkanske

erupcije

Klizišta

Suše

Virusi i

bolesti




27

obnovljive resurse. Ovi okviri se implicintno odnose na ranjivost ţivotne sredine obzirom na ljudskudelatnost predstavljajući stanje ţivotne sredine u nekom trenutku, ali ne odreĊuje eksplicitno šta jeĉini ranjivom. Bez obzira na to, okviri ukljuĉuju indikatore reakcije koji predstavljaju aktivnosti preduzete da bi redukovali pritisak na ţivotnu sredinu od strane ljudskih aktivnosti.

Adaptacija P-S-R modela u razliĉitim sektorima, zajednicama ili društvu u kontekstu ranjivosti

obzirom na prirodne hazarde nije direktna jer pritisak mora uzeti u obzir ne samo socijalne faktorekao što su siromaštvo, porast stanovništva i migracije, već i zemljotrese, poplave, klizišta itd. Sledeći model za analizu procene ranjivosti je BBC model i on predstavlja kombinaciju razliĉitihelemenata prethodno analiziranih modela. Model je nastao kako bi se odgovorilo na neka najĉešće postavljana pitanja: kako povezati ranjivost, ljudsku bezbednost i odrţivi razvoj; potrebe zaholistiĉkim pristupom u proceni rizika sa katastrofalnim posledicama kao i šire rasprave o razvoju jedinstvenog modela za merenje degradacije ţivotne sredine u kontekstu odrţivog razvoja.

BBC model ukazuje na ĉinjenicu da analize ranjivosti idu mnogo izvan procene nedostataka i procene uticaja katastrofa u prošlosti. On naglašava potrebu posmatranja ranjivosti unutar procesa(dinamiĉkog), što podrazumeva istovremeno posvećivanje paţnje ranjivosti, sposobnosti suoĉavanja i potencijalnim alatima za redukciju ranjivosti. Osim toga, kao što je i prikazano u modelu, ranjivost ne

bi trebalo da se posmatra kao izolovana funkcija. Analize i procene ranjivosti uzimaju u obzirspecifiĉne tipove hazarda i potencijalne dogaĊaje kojima je izloţeno ranjivo stanovništvo, njihovaekonomija i okruţenje, i interakciju meĊu njima koja vodi do rizika. Ovo bi znaĉilo da se BBC modelfokusira na socijalnu, ekonomsku ranjivost i ranjivost ţivotne sredine, jasno povezujući i integrišućikoncept odrţivog razvoja u sam model ranjivosti.Unutar BBC modela definisane su tri glavne dimenzije u okviru kojih bi ranjivost trebalo da bude

identifikovana i definisana: ţivotna sredina, društvo i ekonomija. Ţivotna sredina u ovom smislu je u

vezi sa „izloţenošću i fiziĉkom osetljivošću“, „socijalnom i ekonomskom krhkošću“ i „nedostatkomotpornosti ili sposobnosti suoĉavanja i oporavka“. TakoĊe, ovaj model pravi razliku izmeĊu odgovora pre nego što se rizik i katastr ofa manifestuju ( t = 0 ) i odgovora koji je potreban kada se rizik i

katastrofa dogode ( t = 1 ). To znaĉi da, u toku katastrofe krucijalnu ulogu ima upravljanjevanrednim situacijama i odgovor na katastrofu, dok bi redukcija ranjivosti trebalo da dobije navaţnosti u fazi pripremljenosti, a ne kada već doĊe do ostvarenja rizika.BBC model, kroz povezivanje odrţivog razvoja i redukcije ranjivosti istiĉe potrebu pridavanjavaţnosti razmatranjima ţivotne sredine (slika br. 7). Organizacijski i institucionalni aspekti su takoĊeveoma vaţni, kao što su i fiziĉke ranjivosti, i oni bi trebalo da budu analizirani u okviru tri glavne

sfere: ekonomske, društvene i sfera ţivotne sredine. Osim toga, ovaj model pronalazi da se rešenje problema ranjivosti moţe dobiti analizom mogućih gubitaka i nedostataka odreĊenih elemenata kojisu izloţeni riziku ( npr. društvene grupe ) i njihove sposobnosti suoĉavanja kao i potencijalnih korakaintervencije, a sve to unutar tri prethodno pomenute kljuĉne oblasti. Na ovaj naĉin se ukazuje naĉinjenicu da je veoma vaţno biti proaktivan u cilju smanjenja ranjivosti, pre nego što odreĊenidogaĊaj nanese štetu društvu, ekonomiji i ţivotnoj sredini.Ukazujući na razliĉite elemente i veze, sa posebnim naglaskom na kljuĉne elemente ranjivosti, BBC

model predlaţe strategije za redukciju rizika, dok sistemi intervencije istiĉu mere za redukcijuranjivosti i mere za smanjenje uĉestalosti i dimenzija dogaĊaja, kao što su poplave, suše ili klizištakoji su posledica hazarda prirodnog porekla.Dok neki pristupi gledaju na ranjivost prvenstveno u smislu gubitaka ţivota i ekonomske štete, BBCmodel pronalazi razliĉite tipove ranjivosti u socijalnoj, ekonomskoj i sferi ţivotne sredine. Ove tri

sfere definisane su kao osnovni stubovi odrţivog razvoja.




28

Konaĉno, BBC model pokazuje da postoje dve opcije umanjenja ranjivosti ( t = o ) i ( t = 1 ). U ovomkontekstu izuzetno je vaţno ne ĉekati da se naredna katastrofa dogodi, već uzeti u obzir prilike zaredukciju ranjivosti pre nego što se rizik pretvori u katastrofu. Iako je naĉin upravljanja katastrofamaveoma vaţan, ovaj model istiĉe vaţnost prepoznavanja opasnosti i preduzimanja odgovarajućih mera pre nego što doĊe do njihovih ostvarenja ( t=0 ). Sa posebnim osvrtom ranog upozorenja na

politiĉkom nivou, od izuzetnog je znaĉaja naglasiti potrebu, da se prilikom svakodnevnog procesadonošenja odluka, ranjivost uzima u obzir. Napredovanje katastrofa i sposobnosti hitnog reagovanja(t=1), predstavljaju samo jedan deo i obiĉno se, u realnom ţivotu, nalaze na kraju lanca. Umestoovakve situacije, potrebno je shvatiti vaţnost da se gleda unapred i proaktivno deluje ( spremnost,ublaţavanje ) kako bi se ranjivost smanjila. Na primer, poznato je da investiranje u ublaţavanje uticaja i spremnost za odreĊeni dogaĊaj imamnogo veći efekat nego ulaganje sredstava potrebnih za pomoć i oporavak, nakon katastrofalnogdogaĊaja.

Slika br. 7: BBC model procene ranjivosti




29

Maclaren (1996) je predloţio nešto drugaĉiji naĉin razvoja indikatora ran jivosti. Po tom pristupu

indikatori se razvijaju da bi pratili napredovanje obzirom na odreĊene ciljeve. Proces poĉinjeidentifikacijom i definicijom ciljeva za koji su potrebni indikatori. Ako govorimo o ranjivosti, jedanod ciljeva moţe biti smanjenje ranjivosti do odreĊenih nivoa obzirom na postavljene repere. Sledećefaze u razvoju indikatora su:

pretraga koja moţe biti uraĊena analizom ciljnih grupa za odreĊene indikatore, njihove potrebe, percepciju i kapacitet da razumeju i interpretiraju rezultate. Rezultat pretrage treba da

bude odreĊivanje broja indikatora koji će se primeniti kao i prostorno vremenska

rasprostranjenost indikatora;

izbor odgovarajućeg okvira indikatora. Mogući okviri ukljuĉuju domen (ţivotna sredina,ekonomija, društvo); ciljevi (osnovne ljudske potrebe, ekonomski razvoj); sektori (stanovanje,zdravstvo, obrazovanje); problemi (industrijsko zagaĊenje, nezaposlenost);

izbor kriterijuma obzirom na validnost, pouzdanost, lakoću proraĉuna, taĉnost i efektivnosttroškova u skupljanju i procesiranju podataka;

identifikacija potencijalnih indikatora u sklopu okvira i kriterijuma;

izbor konaĉnog skupa indikatora; procena performansi izabranih indikatora u odnosu na prethodno utvrĊene kriterijume.

Tipiĉne karakteristike indikatora su razliĉito tumaĉene od strane raznih autora. Hahn (2003) je predloţio sledeće karakteristike indikatora:

validnost: da li je indikator stvarna mera elementa koji se razmatra?

senzitivnost: ako se rezultat menja da li će indikator biti osetljiv na te promene?

r aspoloţivost: da li će prikupljanje podataka i merenje biti jednostavno?

objektivnost: mogu li se podaci reprodukovati pod promenjenim uslovima?

U okviru projekta procena ranjivosti u centralnoj i južnoj Americi (interamerička banka za razvoj)razliĉiti istaţivaĉi (Briguglio 2003, Confort 2003, Lavell 2003, Munda 2003, Suarez 2003 .) ukazujuna nekoliko potencijalnih slabosti vezanih za razvoj indexa kao kombinacija indikatora (tabela br. 2).

Tabela br. 2: Indikatori procene ranjivosti

Subjektivan izbor

promenljivih

Odnosi se na subjektivnost kod izbora promenljivih i naĉina proraĉunaindexa

Problemi merenja Odnosi se za odsustvo podataka na odreĊene promenljive, za odreĊene regijeili sisteme; ili se odnosi na razliĉite metode koje se mogu primeniti urazliĉitim zemljama kod skupljanja i procesiranja podataka

Osrednjavanje iteţinski faktori

Je vezano za kombinacije nekoliko indikatora. Kombinacija se moţe uraditiupotrebom teţinskih faktora, razliĉitih vrednosti ali subjektivno u odnosu na jedan indikator ali ne i na drugi indikator

Problem agregacije Odnosi se na agregaciju podataka obzirom na regionalni, pokrajinski ili

nacionalni nivo iz podataka sakupljenih na nivou opštine

Politiĉki aspekti Odnosi se na ĉinjenicu da navedeni indikator ili indeks moţe kreirati politiĉki problem, ili podići nivo tenzije izmeĊu subjekata koji se porede




30

1.2.1.4 IZLOŢENOST

Zajedno sa ranjivošću i opasnošću, izloţenost je još jedan preduslov postojanja rizika i katastrofe.Izloţenost podrazumeva broj ljudi i/ili drugih elemenata pod rizikom koji mogu biti pogoĊeniodreĊenim dogaĊajem. U nenaseljenim podruĉjima ljudska izloţenost je jednaka nuli. Bez obzira

koliko će oluja ili uragana pogoditi nenaseljeno ostrvo, ljudska izloţenost, a samim tim i rizik odgubitka ljudskih ţivota, biće nula. Dok ranjivost odreĊuje ozbiljnost uticaja dogaĊaja na elemente pod rizikom, izloţenost je ta koja odreĊuje konaĉnu visinu štete ili oštećenja. Dakle, u svojojekonomskoj dimenziji, ranjivost je prikazana kroz projekciju da će, u datom dogaĊaju, porodica

verovatno imati gubitak od 50% u svojim primanjima. Koliko porodica će bit pogoĊeno u gubitku od50% pokazuje se kroz izloţenost. U najjednostavnijem primeru, siromaštvo zajednice će odreditistepen kojim će zajednica biti pogoĊena dogaĊa jem odreĊene magnitude, a broj ĉlanova zajednice će predstavljati izloţenost. U tom smislu prenaseljeno podruĉje je podloţno većem riziku u odnosu naretko naseljeno, ako su svi ostali uslovi jednaki.

1.2.1.5

SIGURNOST (IZDRŢLJIVOST I OTPORNOST)

U stvarnom ţivotu priĉinjena šteta ne zavisi samo od opasnosti, ranjivosti i izloţenosti, već i odsigurnosti odreĊenih elemenata koji su izloţeni nekoj opasnosti. U literature, većina definicijaukazuje na veliko preklapanje izmeĊu izdrţljivosti i otpornosti i ĉesto se koris te kao sinonimi. Ova

dva parametra sigurnosti veoma je teško razdvojiti. Za sigurnost se iz tog razloga moţe i reći da jefunkcija izdrţljivosti i otpornosti. Izdrţljivost se sastoji iz takvih strategija i mera koje utiĉu direktnona štetu tokom dogaĊaja ublaţavanjem ili suzbijanjem udara ili obezbeĊivanjem olakšanja, kao i prilagodljive strategije koje menjaju ponašanje ili aktivnosti kako bi izbegli štetne efekte. Znaĉi akose ostvari neki hazard, to koliko je neki sistem izdrţljiv zavisi od toga šta smo preuzeli da se nosimosa tom opasnošću. Tu bi na prvom mestu bili inţenjerski poduhvati za gradnju, zatim kod poplava -da li postoje pumpe za brzo izbacivanje vode itd.. Otpornost se pre svega odnosi na to da li je sistem

otporan na opasnost koja preti. Ako smo na primer napravili vakumska vrata, poplava je svuda oko

nas, ali ne moţe da uĊe u objekat. TakoĊe se pod otpornošću smatraju i nasipi koji su izgraĊeni na pojedinim delovima koji povećavaju otpornost na poplavu.

Sloţeno pitanje koje proizilazi iz ove definicije je da li ranjivost obuhvata izloţenost i otpornost ili suoni razdvojeni i suprotni termini? Odgovor zavisi od toga kako definišemo nezgodu i štetu koje sunastale. Ako je obim nezgode ili štete definisan i trajanjem nepovoljih uticaja i ponavljanjem udara

na ljudski standard, ekonomiju ili svesnost, tada ranjivost mora da ukljuĉi izdrţljivost i otpornost.Ovaj zakljuĉak proizilazi iz postulata da ranjivost opisuje osetljivost prema nezgodi ili šteti.

1.2.1.6 RIZIK POSMATRAN KROZ KOMPONENTU RANJIVOSTI

Rizik se kao i ranjivost meri oĉekivanom štetom. Kako je moguće razdvojiti ova dva termina? Rizikuvek ukljuĉuje predstavu o mogućnosti da se nešto desi. Dakle informacija tipa “kada” ili “kolikoĉesto” ukazuju da se govori o riziku. Ovo moţe biti obuhvaćeno u konstantnoj vezi izmeĊu štete ifrekvencije ili samo u definiciji povratnog perioda za odreĊeni scenario dogaĊaja. Dok ranjivostgovori o posledicama mogućeg štetnog dogaĊaja, rizik nam daje informacije o tome koliko ĉesto ilisa kojom verovatnoćom moţemo oĉekivati ovakav scenario.




31

Na primer: informacije o oĉekivanim gubitcima dogaĊaja za vreme kog nivo vode prelazi 5 m iznadnormalnog ukazuje na opasnost i ranjivost. Informacija o oĉekivanim gubicima za dogaĊaj dug 200godina, za vreme kog nivo vode dostiţe 5 m iznad normalnog, ukazuje na rizik. Drugim reĉima: projekcija posledica poplavnog talasa visine 15 m je vaţna, ali kako bi se donele odluke o upravljanjutokom katastrofe, neophodno je znati koliko ĉesto se taj dogaĊaj moţe oĉekivati. Odluke o upravljnju

tokom katastrofe su bazirane na riziku a ne samo na opasnosti. Uprkos svim poznatim nedostacima baza podataka istorijskih dogaĊaja, one ipak daju neka rešenja za stvaranje veze izmeĊu magnitude ifrekvencije tokom spektra magnituda dogaĊaja. Veza izmeĊu magnitude i frekvencije moţe bitivaţno sredstvo za proces donošenja odluka uzimajući u obzir nivo prihvatljivog rizika. Menadţerikoji su odgovorni za upravljanje katastrofama moraju da odluĉe na koju vrstu dogaĊaja zajednicatreba da bude pripremljena. Najbezbednije je da se pripremi za najgori mogući dogaĊaj, ali je to ĉestoekonomski nemoguće; takvi visoki nivoi zaštite se jednostavno ne mogu priuštiti, a korist od svegatoga ne moţe da opravda izdatke. TakoĊe, odrţavanje i spremnost ne mogu se urediti na tako dugvremenski period zato što se moţe oĉekivati nastanak najvećeg dogaĊaja posle dugog niza godinatrpljenja posledica.

Da zakljuĉimo, rizik predstavljamo kao funkciju opasnosti i ranjivosti (grafikon br. 6), izloţenosti,

izdrţljivosti i otpornosti. Frekventnost povratnog perioda štetnih efekata dozvoljava individualnim ilinadleţnim organima da odrede nivo prihvatljivih posledica.To je moguće jedino ako shvate kakavdogaĊaj i kada mogu oĉekivati tokom perioda. Odluke su razliĉite za 10 - ogodišnji dogaĊaj i za 5000

- godišnji dogaĊaj. Za donošenje odluka, najbitnije su informacije o mogućnosti nastanka dogaĊaja.Ĉesto je istorijska dokumentacija nedovoljna da obezbedi pouzdanu vezu izmeĊu magnitude ifrekvencije za odreĊenu opasnost i region. Na kraju krajeva i klimatske promene su poĉele danarušavaju ove veze. To se moţemo videti na primeru Nemaĉke gde se dogaĊaj sa povratnim periodom od 100 godina na Rajni i Dunavu morao revidirati kao 20 - ogodišnji ili ĉak kao 10 -ogodišnji dogaĊaj (Alt, 2002). Ili u SAD gde je reka Misuri od 1946. godine 6 puta plavila, a gde je

povratni period trebalo da bude 100 godina (Abright Seed Company, 1998). Greška prirode ilistvarna tendencija? Teško je odluĉiti. Mnogo nauĉnika se sloţlio da je tendencija ozbiljno podrţana podacima. U situacijama nesigurnosti bilo bi odgovarajuće da se drţmo principa predostroţnosti. Nakon svega, ako nismo pripremljeni da se nosimo sa trenutnom riziĉnom situacijom, kako ćemo

dorasti i prilagoditi se pogoršanoj situaciji nastaloj usled klimatskih promena.




32

Grafikon br. 6: Rizik kao funkcija hazarda i ranjivosti




33

2.

POPLAVA KAO HAZARDNA POJAVA

Definisanje poplave kao osigurane opasnosti nije jednostavan zadatak. Industrija osiguranja širomsveta ima mnogo definicija termina ’poplava’. Nijedna od njih nije potpuno ispravna ili pogrešna jerse takvi dogaĊaji razlikuju od jedne zemlje do druge. Sledeća sveobuhvatna definicija kaţe:

Termin ’poplava’ podrazumeva privremeno, delimično ili kompletno plavljenje suve površine zemljeusled:

- prelivanja reka, potoka, kanala, jezera, itd.- obilnih atmosferskih padavina- poplavnog olujnog talasa- cunamija- rečnih ili morskih talasa - potoka blata ili lahar- probijanja objekata koji zaustavljaju vodu (brane i ustavi)- nadolaženje podzemnih voda - vraćanje ot padnih voda u kanalizaciju

2.1 NAJVAŢNIJE VRSTE POPLAVA

Jedva da postoji bilo koja druga prirodna katastrofa koja moţe više da varira od poplave. Reke prelivaju svoje obale, kanalizacije u gradovima mogu biti preopterećene za vreme oluja, priobalne brane pucaju pred naletom olujnog talasa, talasi pustoše priobalna podruĉja posle zemljotresa - to jesamo nekoliko primera poplava. Zato je izvršena klasifikaciju poplava u nekoliko vrsta:

Izlivanje reka

Dugotrajne kiše koje padaju danima ili ĉak nedeljama natapaju tlo. Kao rezultat velika koliĉina kiše padne u reku. Pritoke donose velike koliĉine vode u reĉno korito koje ubrzo postaje premalo zadodatne koliĉine vode. Nasipi sa obe strane reke obezbeĊuju njen nesmetan tok do mora. MeĊutim,ako dodatne koliĉine vode premašuju kapacitet reĉnog korita ili ako zaštita od poplave zataji na nekinaĉin, rezultat je dugotrajna poplava velikih razmera.




34

Olujni talas

Olujni talas koji moţe da izazove ogromne štete je nastao kombinacijom oluje i morske plime. Oluja

koja ide sa puĉine prema obali moţe da donese velike koliĉine vode na obalu u toku nekoliko sati.

Posebno za vreme plime, velike koliĉine vode se nakupe duţ obale i mogu poplaviti velike površine priobalnog pojasa. Visoki talasi mogu još više pogoršati situaciju. Na mestima gde je obala malenadmorske visine, ona je zaštićena branama, ali morska voda u tom sluĉaju ne moţe da naĊe putnazad u more. Ĉak štaviše, olujni talas koji se pomera duţ reĉnog estuara moţe uzrokovati štet e navelikom podruĉju duboko u kopnu.

Cunami

Zemljotresi u moru, vulkanske erupcije i gigantska klizišta na morskom dnu mogu inicirati maletalase koji se kreću prema površini u dubokoj vodi brzinom od preko sto kilometara na sat i grabe prema obali u vidu ogromnih talasa koji ruše sve pred sobom. Cunami će zbrisati velike površine

priobalnog pojasa brzinom koja varira u odnosu na jaĉinu prvobitnog dogaĊaja, konfiguracije priobalja i oblike podvodnih stena. Neke obale su zabeleţile rekorde u visini poplavnog talasa i do

trideset metara. Tako dolazi do velikih pustošenja i probijanja brana.

Probijanja brana

Brane i nasipi se ĉesto puta podiţu duţ vodenih tokova i u priobalnom podruĉju niske nadmorskevisine da bi se okolna zemlja mogla obraĊivati i nastaniti. Kada ovi zaštitni objekti zakaţu nastajeogromna ekonomska šteta. Ali šta je uzrok njihovom probijanju?

Brane i nasipi se ĉesto puta sastoje od kompaktne zemlje nasute iz okoline. Ĉak i kada su obraslitravom i ţbunjem, njihova otpornost na jake struje, visoke talase i štete od proceda je mala. Kada vrh poplavnog talasa preĊe vrh brane erozija zemlje izaziva njeno brzo probijanje.

Jednako znaĉajno, ali manje poznato jeste da brana moţe biti oslabljena usled vode koja je polako probija. Uzane brane i nasipi sa procedima sagraĊeni od propusnog materijala su posebno riziĉni.Rupe koje kopaju ţivotinje ili suvo korenje takoĊe slabe konstrukciju. Snaţna izlivanja su ĉestoindikovana ’vodom koja kljuĉa’ u podnoţju brane, ili vodom koja kulja iz zemlje. U takvimsluĉajevima su neophodne brze intervencije da bi se saĉuvale brane i nasipi. Najveći broj nastradalihse obiĉno javlja na priobalnim podruĉjima u krugu od nekoliko stotina kilometara od mesta nesreće.

Pucanje ustava

Na svetu ima desetine hiljada velikih vodenih rezervoara koji predstavljaju rizik po oblasti u kojimase nalaze. Obilne padavine, klizišta ili propusti u gradnji mogu izazvati pucanje zemljanih ili betonskih ustava. Većina nesreća se dešava u toku izgradnje ili neposredno posle obavljenih radova.

Poslednjih godina u svetu je zabeleţeno u proseku jedno do dva probijanja ustava godišnje.




35

Poplave usled obilnih padavina

Poplave usled obilnih padavina se javljaju svuda po svetu. One mogu da izazovu veliku štetu inajĉešći su oblik poplava. Poplave usled obilnih padavina nastaju posle višednevnih intenzivnih kiša.Zemlja ne moţe da apsorbuje tako velike koliĉine kiše, pa ona teĉe po površini. Kao rezultat, poplave

nastaju ne samo duţ plitkih ili srednje dubokih potoka već gde god se pojave neke koliĉine vode.Poplave ĉesto puta preplave kanalizacionu mreţu kada otpadna voda poĉne da se vraća i ulazi uzgrade zajedno sa podzemnim vodama.

Ledeni ustavi

U mnogim krajevima sveta reke se zamrznu u toku zime. Kada led pukne, u proleće moţe doći dostvaranja ledenog ustava u okolini mostova. Ako led na reci popuca prvo na površinskom sloju, akrhotine leda se utisnu u zaleĊeni sloj, stvaraju se ledeni ustavi koji mogu da pregrade reku. Ovomoţe izazvati poplave, a kada se takav ledeni ustav probije moţe nastati poplavni talas koji stvaravelike štete nizvodno.

Potoci blata

Natopljena prašina na obroncima planine moţe spontano da sklizne u podnoţje. Ukoliko je nivozasićenosti dovoljno visok, vodeni tok moţe preći u potok blata koji teĉe duţ vododerina i suvihreĉnih korita. Potoci blata su kombinacija klizišta i poplava: visoka gustina vode i zemlje, zajedno savelikom brzinom daje potocima blata veliki razorni potencijal. PogoĊena oblast je mala i ograniĉena.Potoci blata se mogu ponoviti u toku nekoliko dana, jer materijal koji se skuplja u podnoţju brdamoţe zaustaviti nadolazeću vodu. Ovi potoci obiĉno nastaju zajedno sa poplavama uzrokovanimobilnim padavinama i izlivanjem reka.

Lahar

Indonezijska reĉ ’lahar’ znaĉi potok blata na obodu vulkana. Kada doĊe do erupcije vulkana velikekoliĉine pepela i prva naredna kiša stvore potoke blata na obodu vulkana. Rezultat moţe bitigomilanje ustava visokog nekoliko metara koji se proteţe na nekoliko desetina kvadratnih kilometara.Ako je došlo do erupcije vulkana prekrivenog snegom i ledom, na visokoj temperaturi sneg i led se

tope stvarajući velike koliĉine vode pomešane sa vulkanskom lavom koja se spušta u podnoţje planine.

Podzemne vode

Ukoliko je nivo podzemnih voda samo nekoliko metara is pod površine zemlje, padavine i infiltracijaokolnih vodotokova usled poplava moţe uzrokovati porast podzemnih voda kada su podrumi poplavljeni, a ponekad i cele zgrade ugroţene ili uništene. Promenljive vremenske prilike i padavinemogu uzrokovati porast nivoa podzemnih voda.




36

Posledice meteora

Meteoriti udaraju u Zemlju mnogo ĉešće nego što to mislimo. MeĊutim, kada meteorit padne u moreretko kada uzrokuje razarajuće poplave; da bi se to desilo mora biti u preĉniku od nekoliko stotinametera. Ovakav meteorit, moţemo oĉekivati da udari Zemlju jednom u nekoliko hiljada godina.

Predmeti manji od stotinak metara u preĉniku se raspadnu od toplote pri ulasku u atmosferu; meteorikoji sadrţe u sebi gvoţĊe su izuzetak.

Većina svih poplava se moţe jednostavno klasifikovati prema navedenoj podeli. Ponekad, meĊutim,klasifikacija je komplikovana što moţe stvoriti probleme u osiguranju.

Po pravilu pokriveni rizici su jasno definisani u terminima i uslovima osiguranja. Zajedniĉkodešavanje nekoliko vrsta poplava zajedno je sasvim moguće. Dešava se, na primer, da ekstenzivne iduge atmosferske padavine uzrokuju izlivanja reka što se moţe pogoršati kratkotrajnim lokalnim pljuskovima što opet moţe dovesti do lokalnih poplava. Pored toga, mogu nastati potoci blata. Malo

verovatno ali ne i nemoguće je zajedniĉka pojava poplavnog olujnog talasa i izlivanje reka. Poplave

dolaze ĉesto zajedno sa pojavom tropskih ciklona (uragana i tajfuna) ĉija velika brzina ostavlja zasobom pustoš. Na isti naĉin sneţne i ledene oluje i poplave usled velikih kiša se javljaju uporedo, acunami zajedno sa zemljotresom.

U ovim sluĉajevima nekada je nemoguće proceniti štetu neposredno vezanu i uslovljenu jednom ilidrugom prirodnom katastrofom. Ako osiguranje pokriva štetu od samo jednog rizika procena štete postaje komplikovana jer se mora utvrditi svaki element štete u odnosu na njen uzrok. Reosiguranještete nastale od elementarne nepogode takoĊe moţe imati ovu vrstu problema jer je neophodnorazjasniti u svakom sluĉaju koja šteta odgovara odreĊenom reosiguranom dogaĊaju.

2.2 ZAŠTITA OD POPLAVA

U uslovima društvenog i ekonomskog razvoja u Srbiji moţe se oĉekivati stalno povećanje potrebe zakorišćenjem zemljišta u plavnim zonama, praćeno progresivnim rastom vrednosti dobara i povećanjem koncetracije stanovništva. U cilju zaštite priobalnih podruĉja bilo bi, u sluĉaju dalje primene principa „borbe protiv poplava“, potrebno permanentno i izuzetno veliko ulaganje u objekte.

I pored toga, opasnost od poplava se ne bi mogla u potpunosti eliminisati, ĉak ni uz velika

ekonomska ulaganja, jer se uvek moţe javiti voda veća od usvojene merodavne visine vode zadimenzionisanje sistema, ili moţe doći do njegovog otkaza (usled starosti objekta, lošeg odrţavanja,ljudskog faktora, itd.).

Zbog toga, u daljem razvoju zaštite od poplava, u Srbiji treba postepeno uvoditi u primenu radove i

mere, koji se baziraju na principu „ţiveti sa poplavama“. Integralni koncept zaštite od poplava koji seuklapa u meĊunarodno prihvaćeni koncept odrţivog razvoja, a teţi usaglašavanju zahteva „humane“




37

komponente (zaštite dobara i ljudskih ţivota) i „ekološke“ komponente (oĉuvanje ili ponovnouspostavljanje prirodnih funkcija i resursa plavnog podruĉja).

Odrţanje prirodnih resursa plavnog podruĉja je veoma znaĉajno sa vodoprivrednog aspekta (za

kontrolu poplava i erozije, odrţavanje kvaliteta površinskih voda, oĉuvanje reţima podzemnih voda),

ekološkog (odrţavanje visoko- produktivnih šuma, ribljih i ţivotinjskih zajednica) i drugih aspekata(rekreacija i dr.). Poznavanje prirodnih resursa plavnih podruĉja je za sada ograniĉeno, i ne moţe selako ekonomski valorizovati, ali će razumevanje prirodnih vrednosti sigurno jaĉati u budućnosti, uzadekvatna multidisciplinarna istraţivanja i edukaciju stanovništva.

2.2.1 MERE ZAŠTITA OD POPLAVA

Integralno ureĊenje i zaštita plavnih površina u Srbiji, koje je u skladu sa konceptom odrţivograzvoja u oblasti zaštite od voda, moţe se u budućnosti postići adekvatnom kombinacijom:

neinvesticionih radova i mera i

investicionih (hidrograĊevinskih) radova i mera.

U tom kontekstu vodoprivredni planeri moraju poći od osnovnog postulata da se integralno rešenjezaštite od poplava mora definisati na nivou sliva, a ne da se zaštita obezbjeĊuje parcijalnimrešenjima, sa lokalnim efektima i u funkciji politike, što je do sada bila ĉesto praksa kod nas. Samona taj naĉin moći će da se definiše tehniĉki izvodljivo, ekonomski i ekološki opravdano, i odrţivorešenje zaštite.

Pored ĉinjenice da će neinvesticione mere zaštite, kao komponenta odrţivog upravljan ja plavnim

podruĉjima, u budućnosti imati sve veći znaĉaj, neophodno je da se i kompleksu investicionh radova imera posveti odgovarajući znaĉaj. Ovo se odnosi na investiciono i redovno odrţavanje izvedenihobjekata zaštite od poplava, od ĉijeg adekvatnog funkcionisanja zavisi sigurnost brojnih naselja, privrednih i objekata infrastrukture. TakoĊe, zbog ĉinjenice da podruĉja ravniĉarskih reka praktiĉnozavise od postojanja hidrograĊevinskh objekata, trebalo bi postepeno kompletirati velike sisteme zazaštitu od poplava (dogradnjom i rekonstrukcijom objekata), što zahteva znaĉajne investicije.

2.2.1.1 NEIVESTICIONE MERE

Neinvesticione mere zaštite od poplava kojima se utiĉe na smanjenje šteta, bilo preventivnim

delovanjem, bilo dobrom organizacijom sprovoĊenja odbrane od poplava, obuhvataju više kategorija:

Preventivne i operativne mere su usmerene na suzbijanje opasnosti od poplava ismanjenje štetnih posledica u svim fazama odbrane od poplava. Najznaĉajniju preventivnu meru predstavlja donošenje i sprovoĊenje planova i pravilnika za odbranu od poplava, u kojima se definišuobaveze i prava uĉesnika u odbrani od poplava.




38

U grupu preventivnih mera spada i preventivno obezbeĊenje poplavom ugroţenih objekata (izgradnjalokalne zaštite oko objekata, spreĉavanje prodora vode u objekte, dislokacija predmeta u objektima i

sl).

Operativne mere zaštite od poplava obuhvataju: prognozu nailaska poplavnog talasa, prenos

informacija na teren, obaveštenje i uzbunjivanje nadleţnih organa i stanovništva, u skladu sa unapred pripremljenim planom.

Osavremenjivanje i usavršavanje sistema za osmatranje i prognozu nailaska velikih voda, je od posebnog znaĉaja kod malih vodotoka, gde se, zbog brzog formiranja talasa, raspolaţe kratkimvremenom za preduzimanje ostalih akcija na odbr ani od poplava. Kod reĉnih tokova na kojima se uzaštiti od poplava koriste i akumulacije, rade se posebna operativna upustva za upravljanje, što jenaroĉito vaţno kod višenamenskh akumulacija.

Operativna odbrana od poplava treba da ukljuĉuje i monitoring nekih fenomena koji se javljaju u toku

poplavnog talasa, i ponašanja objekata (pre svega nasipa), u cilju planiranja preventivnih i zaštitnih

mera, i prikupljanje relevantnih podataka tj. informacija.

Regulativne i institucionalne mere ĉine skup mera def inisanih zakonima, propisima,uredbama ili na drugi naĉin, kojima se ostvaruje odreĊena politika u pogledu korišćenja poplavomugroţenog podruĉja. U ovaj skup mera se ubraja i formiranje strukture upravljanja podruĉjimaugroţenim poplavom, administrativne nadleţnosti, organizovanje struĉnih sluţbi, funkcija nadzora i preduzimanja mera radi poštovanja zakonske i druge regulative. Ove mere imaju najveći efekat u planiranju razvoja na poplavom ugroţenim prostorima, ali mogu da utiĉu i na aktivnosti korisnikak oji su već locirani na tim podruĉjima.

Osnovne regulacione i institucionalne mere su:

Zoniranje terena prema stepenu ugroţensti od poplava. Ovo je samo mera, na koju seoslanjaju sve ostale mere za regulisanje upotrebe terena;

Propisi o nameni poplavom ugroţenih terena. Oni odreĊuju naĉin korišćenja terena,vrstu gradnje koja je na njima dopustiva, a mogu precizirati i najniţe dopuštene koteobjekata;

GraĊevinski propisi. Oni regulišu vrstu konstrukcija, naĉin gradnje i graĊevinskematerijale koji se mogu primenjivati u zavisnosti od stepena ugroţenosti od poplava.

U cilju adekvatnog sprovoĊenja regulativno-institucionalnih mera, potrebno je obezbediti efikasnostvodoprivredne inspekcijske sluţbe i drugih nadleţnih organa.

Mere solidarnosti za ublaţavanje posledica poplava imaju za cilj smanjenje šteta kojenastaju u toku i nakon poplava, zbog poremećaja društvenog i ekonomskog ţivota. U ove meredelimiĉno ulazi i osiguranje od posledica poplava, kao mera smišljene raspodele rizika od poplava uvremenu i prostoru.




39

Informisanje i edukacija stanovništva je neophodan preduslov za efikasnosprovoĊenje odbrane od poplava. Pored toga, potrebno je i dopunsko usavršavanje struĉnih kadrova,ukljuĉenih u problematiku zaštite od poplava.

Osnova budućeg razvoja zaštite od poplava je identifikacija društvene i individualne odgovornosti.

Naime potrebno je odrediti koje opasnosti imaju društveni karakter, tako da o njima mora da brinedrţava, a koji privatni karakter, tako da o njima brigu moraju da vode pojedinci koji ţive u plavnimzonama. Pritom se mora teţiti uspostavljanju pravednih relacija izmeĊu drţavnih mera i akcija kojese prepuštaju brizi pojedinaca, vodeći raĉuna o finansijskim mogućnostima jednih i drugih.

U svakom sluĉaju, dosadašnje shvatanje da je zaštita od poplava iskljuĉiva briga drţave, i da onamora da obezbedi potpunu bezbednost svih ţitelja reĉnih priobalja, bez obzira na njihovo ĉestoneodgovorno ponašanje, nepoštovanje uslova, ograniĉenja ili zabrane izgradnje, mora postepeno dase menja.

Zbog toga prvi korak u primeni neinvesticionih mera zaštite od poplava mora biti zoniranje podruĉja

prema ugroţenosti od poplava, uz uvoĊenje u prostorne i urbanistiĉke planove utvrĊenog dozvoljenognaĉina korišćenja svake zone. Time se otvaraju mogućnosti za procenu potencijalnih šteta od poplavarazliĉitih verovatnoća pojave (ĉija se kartografska prezentacija naziva mapa rizika), umanjenje posledica poplava, planiranje protivpoplavnih mera i radova, utvrĊivanje osnova za primenu politikeosiguranja od po plava i rešavanje eventualnih sudskih sporova.

Suština zoniranja se sastoji u utvrĊivanju granica razliĉitih stepena ugroţenosti na terenu (u svetu seobiĉno definišu zone plavljenja za velike vode koje se javljaju jednom u 50, 100 i 200 godina), priĉemu je, u sluĉaju realno plavnih zona, od kljuĉnog znaĉaja podela inundacije na protoĉnu iretenzionu. To je veoma ozbiljan zadatak, koji se mora bazirati na adekvatnim topografskim,

hidrološkim i hidrauliĉkim podlogama i proraĉunima.

Sa zoniranjem terena se mora upoznati javnost, jer postojeći i potencijalni korisnici inundacijamoraju poznavati stepen ugroţenosti delova terena na kome ţive, ili na kome misle da grade. Odnovih korisnika, koji traţe dozvolu za gradnju na poplavnom ugroţenom terenu, opravdano je, imoguće zahtevati pune ekonomske premije za osiguranje protiv šteta od poplava. Time bi budućikorisnik mogao u potpunosti da sagleda veliĉinu rizika od poplava, i realno oceni isplativost ulaganja.Istovremeno, graĊevinskim propisima treba predvideti uslove izgradnje objekata u plavnim zonama.

Osim zoniranja realno plavnih zona (površina koje bi uvek plavile velike vode, što je prisutnouglavnom u dolinama manjih vodotoka, bez ugraĊenih zaštitnih sistema), zoniranjem treba

obuhvatiti i potencijalne plavne zone (površine zaštićene od poplava pasivnim ili aktivnim meramazaštite, koje bi bile plavljene samo o sluĉaju otkaza sistema). Ukoliko je moguće, treba izbećiizgradnju novih naselja i novih investicionih objekata u potencijalno plavnim zonama, jer se tako

samo povećavaju potencijalne štete. Mape rizika mogu doprineti formiranju javne svesti o ĉinjenicida nijedan hidrograĊevinski objekat ne moţe garantovati potpunu zaštitu od bilo koje velike vode.

Da bi se obezbedio adekvatan pravni okvir za implementaciju predloţenih mera i aktivnosti u oblastizaštite od poplava, neophodno je što pre zakonsku i drugu regulativu prilagoditi u principima




40

odrţivog razvoja. Potrebno je zapoĉeti i intenzivirati i druge aktivnosti koje su preduslov zaefikasniju zaštitu od poplava (edukacija, informisanje, poboljšanje prognoze, monitoringa i dr.).

UvoĊenje neinvesticionih mera zaštite od poplava na teritoriji Republike Srbije mora se odvijati

postepeno, kroz sledeće faze:

Poĉetna faza, u kojo j se radi na pripremi podloga (mapa rizika, planova, regulative);

Faza implementacije neinvesticionih mera u zaštitu od poplava (postavljanje sistemaza uzbunjivanje, uveţbavanje sluţbi i stanovništva za ponašanje u vanrednom stanju);

Faza primene neinvesticionih mera, koja podrazumeva stalno kritiĉko preispitivanje,doradu i unapreĊenje.

2.2.1.2 INVESTICIONI RADOVI I MERE

Integralni sistemi zaštite od poplava na pojedinim slivovima u Srbiji moraju, i pored planiranog

uvoĊenja neinvesticionih mera zaštite, da obuhvate i graĊevinske objekte. Polazeći od aktuelnogstanja (nezavršeni objekti, neujednaĉen stepen zaštite, ne postoji ili nije dovoljna zaštita mnogihgradova) definisani su prioriteti investicione izgradnje u oblasti zaštite od poplava i ureĊenjavodotoka, koji obuhvataju:

Završetak zapoĉetih objekata; Radove na rekonstrukciji ili izgradnji objekata od poplava, ili ureĊenje vodotoka

prvog i eventualno drugog ranga prioriteta;

Radove na meĊudrţavnim vodotocima, koji proistiĉu iz prihvaćenih obaveza, ili su od posebnog interesa za našu zemlju.

2.2.2 AKTIVNOSTI ZA UBLAŢAVANJE POSLEDICA POPLAVA

Svi unapred navedeni neinvesticioni i investicioni radovi i mere su ravnopravni u okviru kompleksa

aktivnosti usmerenih na eliminisanje ili smanjenje šteta, i ublaţenje posledica poplava. Pritom se,

prema vremenu implementacije, razlikuju:

Pripremni radovi i mere, koji obuhvataju:

Planiranje naĉina korišćenja zemljišta u slivu; Zoniranje terena prema stepenu ugroţenosti od poplava; Osiguranje od poplava;

Razradu planova za uvoĊenje vanrednog stanja u sluĉaju poplava; Izgradnju infrastukture za odbranu od poplava;

Odrţavanje infrastrukture za odbranu od poplava; Upoznavanje stanovništva sa postojanjem permanentne opasnosti od poplava;




41

Upoznavanje stanovništva sa merama i postupcima koje treba preduzimati u sluĉajuopasnosti.

Mere operativne odbrane, u okviru kojih se:

UtvrĊuje mogućnost formiranja poplavnog talasa, na osnovu radarskih ihidrometeoroloških osmatranja; Prognoziraju uslovi u vodotoku na osnovu hidrometeoroloških osmatranja; Upućuju upozorenja nadleţnim institucijama i javnosti o veliĉini, jaĉini i vremenu

pojave poplavnog talasa;

Nadleţne institucije i javnost odazivaju se na upozorenja, i preduzimaju odgovarajućeradove i mere za zaštitu od poplava, u skladu sa definisanim planovima.

Mere po prestanku poplave zavise od njene veliĉine, a mogu obuhvatiti:

Pomoć ugroţenima za zadovoljenje urgentnih potreba: hrana, voda, smeštaj; Rekonstrukciju oštećenih stambenih i infrastrukturnih objekata, kao i objekata za

zaštitu od poplava; Sanaciju poplavljenog podruĉja i obnovu privrednih aktivnosti na njemu; Kritiĉki prikaz aktivnosti koje su preduzimane, kako bi se ubuduće povećala aktivnost

zaštite i omogućilo bolje planiranje odgovarajućih aktivnosti, ne samo u posmatranomugroţenom podruĉju, već i šire.

2.2.3 NAČINI ZAŠTITE OD POPLAVA

Pored relativno visokog stepena zaštite od poplava, priroda nas ĉesto neugodno iznenadi previsokim vodostajem i izlivanjem r eka. U tom sluĉaju samo brza i efikasna intervencija moţespr eĉiti velike štete na privrednim i stambenim objektima.

Osim standardnih geosintetiĉnih materijala za izgradnju odbrambenih nasipa, mogu se koristiti

razliĉite vrste sistema za odbranu od poplava, ĉija je najveća prednost u brzini postavljana. Mogu se postavljati razliĉite vrste nasipa u dolini reka ili na ugroţenom podruĉju gde preti vodena bujica.Postoji više sistema za interventnu odbranu a neki od njih su:

WERKOS SOP - jednostavan sistem metalnih nosaĉa i paleta koji se veoma brzo postavlja ikoji sluţi kao noseća konstrukcija za vodonepropusnu membranu,

WERKOS FLEX MAX - sklopiva sanduĉasta konstrukcija od pocinĉanog, ţiĉanog pletivaobloţena geotekstilom. Brzo se popunjava bilo kojim dostupnim materijalom,

WERKOS GEOMEMBRANA - za zaštitu nasipa od prodora vode - armirane geomembrane

visoke otpornosti koje sluţe za spreĉavanje proceĊivanja i osiguranje stabilnosti nasipa,




42

WERKOS VODENA CEV - sistem cevnih jastuka od armiranih polimernih geomembrana

visoke ĉvrsoće i trajnosti. Sluţi za nadvišenje odbrambenog nasipa. Brzo se postavlja i

meĊusobno spaja, posebnim kopĉama,

WERKOS VREĆE - polipropilenske, jutene vreće koriste se interventne aktivnosti u odbrani

od poplava.

Osim razliĉitih vrsta sistema za interventnu odbranu od poplava, koji se brzo postavljaju posto je i

drugi sistemi koji mogu biti veoma efikasni u odbrani od poplava, ali zahtevaju duţi vremenski period, a to su:

vreće koje se pune abrazivnim materijalima, podizanje betonskih ili kamenih zidova na koritima reka,

produbljivanjem korita reka,

izgradnjom kanala za odvod voda.




43

3.

SUŠA KAO HAZARDNA POJAVA

Suše su kompleksna prirodna nepogoda koja, u razliĉitoj meri pogaĊa neke delova sveta svake

godine. Na osnovu prirodnih klimatskih faktora formirana je analiza postojećeg stanja, pogoĊena

elementarnom nepogodom, sušom, na osnovu kojih se formira baza podataka iz koje se mogu doneti

zakljuĉci koji bi uticali na stvaranje takvih odbrambenih mehanizama koji bi promenili ţivot u

narednim godinama i ublaţili negativne i štetne posledice po ţivotnu sredinu. Na osnovu plana i

programa sprovoĊenja mera i zakona, ţivot na zemlji bi se doveo na neki nivo koji je bio pre po ĉetka

industrijske revolucije i naglog globalnog zagrevanja, a mnogi mladi talenti bi svojim istraţivanjima

pomogli da se stanje ţivotne sredine vrati u normalni sistem funkcionisanja.

3.1

POREKLO SUŠA

Suše su kompleksna prirodna nepogoda koja, u razliĉitoj meri, pogaĊa neke delove sveta svake

godine. Nasuprot svim drugim prirodnim fenomenima suša je nezgoda okarakterisana akumuliranim

nedostatkom vode. Za razliku od poplava suša ne nastaje iznenada poput udara vetra, to je fenomen

koji se polako razvija i zahvata šir a podruĉ ja. Za katastrofu prouzrokovanu sušom se tradicionalno

verovalo da zahvata šir a podruĉ ja (delove) u regionima gde je normalno snabdevanje vodom

ograniĉeno. Posledice suša su ĉesto dramatiĉnog ishoda i vode u glad i umiranje hiljada ljudi. Ĉak

iako suše ne predstavljaju pretnju za ţivot u industrijalizovanim zemljama, svest o ranjivosti ljudi

kada su suše u pitanju je sve veća, najviše usled ekonomskih posledica suša.

U Evropi je nekoliko strašnih i dugih perioda nedostataka vode uzrokovalo veće probleme proteklihgodina. Pored toga studije o klimatskim promenama pokazuju drastiĉni je hidrološk e uslove i

poslednje suše se vide kao znak da se klima već promenila. Završni podaci o sušama i glad kojom su

rezultirale mogu se naći u meĊunarodnoj bazi podataka o katastrofama EM-DAT (OFDA/CRED

2002). Iako uporeĊen sa drugim prirodnim katastrofama, postoji manje registrovanih suša, broj

oštećenih ljudi je najviši. Štaviše poreĊenje koje je izvršilo NDMC, 2002. pokazuje da su trošk ovi




44

poslednje najveće suše bili duplo veći od onih koje je uzrokovala najgora poplava (1993. godine,

Missippi Valley, ($ 15-28 milijardi).

Termin „suša” ima razliĉito znaĉnje kod razliĉitih ljudi u zavisnosti od njihovog porekla i interesa.

Sunĉano vreme tokom leta moţe biti ugodna situacija za šir oku javnost, dok je ekonomski gubitak

problem za farmere i industriju koja zavisi od vode. Ĉak i nauĉnici razumeju pojam „suša” na

razliĉite naĉine. Ovo moţe biti objašnjeno kroz sledeća dva primera iz citata u enciklopediji

hidrologije i izvora vode:

1. „Suše su po svojoj prirodi retka pojava” (Walker, 1998) i

2. „Suše su prirodna katastrofa koja se dešava uĉestalo” (Sharma 1998)

Razliĉite koncepcije dovode do razliĉitih pristupa u istraţivanju ,do rezultata koji se ne uporeĊu julako i debata o tome po kojim se fenomenima u stvari moţe nazvati „suša“.

Zbog toga najbitnija stavka je da je pojam jasno i detaljno definisan na poĉetku svakog teksta ili

studije koja se bavi ovom tematikom. U ovoj tezi suša se smatra normalnim svojstvom klime

(NDMC, 2002). Za razliku od drugog kriznog stanja, klimatske osobine, suša se vidi kao privremeni

fenomen koji pogaĊa gotovo svaku klimatsku zonu iako se njene osobine znaĉajno razlikuju od

regiona do regiona. Suše se vide kao dešavanje prouzrokovano prirodnim klimatskim promenama

koje dovode do nedostatka padavina u nekom periodu (meterološk a suša).

Nedostatak padavina kroz hidrološki krug u kombinaciji u visokim gubicima isparavanja moţe

dovesti do neplodnosti zemljišta (poljoprivredna suša), presušivanje plovnih reka i podzemnih voda

(predstavlja hidrološku sušu).

Nedostak moţe takoĊe da prouzrokuje padavine nataloţene u vidu snega i zamrzavanja reka. U

kasnijem sluĉaju moţe da se primeni termin „zimska suša“(Tallaksen and Hisdal 1997). U ovoj

studiji naglasak je na nedostatku vodenog toka prouzrokovanog nedostatkom padavina tj. gubitkom

isparavanja. Nedostatak toka ima neposredan uticaj na aktivnosti koje se zasnivaju na vodi i

informacije o hidrološkim sušama su neophodne za odgovarajuće kratkoroĉno i dugoroĉno upavljanje

izvorima vode. U mnogim drţavama, meĊutim, podaci o padavinama su dostupniji i aţurni ji kako su

arhivirani za duţi vremenski period i manje su ometani ljudskim uticajem nego što je tok i mogu,

uprkos mogućem biti dopuna podacima o vodenom toku. Prema tome vaţno je uporediti osobine suše

zasnovane na toku vode i padavinama.

Suše su po prirodi regionalne, o biĉno pokrivaju šir a podruĉ ja traju duţe nego drugi hidrološki ekstremi npr. poplave. Zbog toga je posebno potrebno prouĉavati suše kroz regionalni kontekst.




45

3.2 PODELA SUŠA

Informacije o osobinama regionalnih suša omoguću je kritiĉk o vrednovanje razliĉitih aktivnosti koje

se zasnivaju na vodi i treba da bude ukljuĉena u kratkoroĉne i dugoroĉne stratešk e planove iodgovarajuće planove upravljanja izvorima vode. Klimatska varijabla interesa (npr. padavine ili tok)

moţe se opisati kao nasumiĉan prostorno vremenski proces. Ovaj proces moţe biti prikazan jedino

preko standardizacije definisanja suše.

Suše se mogu podeliti na :

Meterološk e suše,

Hidrološk e suše,

Poljoprivredne suše,

Socio-ekonomske suše,

Zimske suše.

3.2.1 METEOROLOŠKE SUŠE

Devijacije u normalnim uslovima mogu biti kišni "suficit" ili "deficit" uz poštovanje procenta

normalnih kišnih padavina. Normalne kišne padavine se odnose na odreĊeni period (mesec, godišnje

doba, godinu). Neki nauĉnici se ne slaţu sa definisanjem suša kao devijacijama normalnih uslova,zbog toga što su kalkulacije normalnih padavina bazirane uglavnom na veoma kratak period (npr. 30

godina) da prikazuju dugoroĉne varijacije. Sledeća mana je nesposobnost da se adekvatno o piše

ozbiljnost, deficit izmeĊu šir oko razbacanih lokacija. Zbog toga varijabilitet padavina varira

prostorno što znaĉi da na primer 30 procenata manjka padavina će biti obuhvaćeno sa razliĉitim

frekvencijama u regionima sa razliĉitim varijacijama. Alternativa da se prevaziĊe ovaj problem jeste

da se primene mere kratke padavine koje dozvoljavaju razliĉite varijacije u razliĉitim regijama. Ovo

se moţe uraditi korišćenjem procenata (Gibbs & Maher 1967). Oni su koristili svega 10%

kumulativne frekvencije distribucije ukupnih meseĉnih i godišnjih padavina za klasifikaciju uslova

vlage u Australiji.




46

3.2.2 HIDROLOŠKE SUŠE

Iako su podzemne vode vaţan izvor vode, one su veoma ignorisane u mnogim analizama suša. U

pogledu sušnih dogaĊaja iz (Wilhite i Glantz 1985) podzemne vode su spomenute samo jednom kao

jedan od parametara koji treba biti spomenut u sluĉaju opasnosti od suša.U pogledu suša sahidrološk e perspektive, postoji jedna kratka sekcija o podzemnim sušama. U sveobuhvatnom pogledu

od 1988-1992. suše u Engleskoj, efekat nivoa suša u podzemnim vodama je diskutabilan, ali nije data

definicija podzemnih suša.

U udţbenicima suše podzemnih voda su retke. Detaljna definicija je data od strane Calow-a 1999.1: ”

Mi koristimo termin “ podzemne suše” da bi opisali situaciju gde podzemne vode nestaju kao

posledica suša”. Ova definicija je korišćena u projektu o menadţmentu za podzemne suše u Africi

koja se iskljuĉivo bazira na nedostatke bunara i bušotina. Ova definicija podzemnih suša oĉigledno

ukljuĉu je ljudsku zavisnost od vode.

Van Lanen je prikazao definiciju i efekte podzemnih suša. Ona je sledeća : “Podzemne suše se

pojavljuju ako vodonosnik podzemnih voda padne ispod kritiĉnog nivoa u odreĊenom vremenu, štodovodi do suprotnog efekta”. Fokusirao se na nivoe podzemnih voda. Ali period niskih podzemnih

nivoa moţe da bude suša samo u sluĉaju ako se suprotan efekat moţe primetiti. Kritiĉan nivo se moţe

definisati kao procenat hidrografskih podzemnih voda.

U nekim zemljama nivo podzemnih voda je napravljen tako da spazi nastajanje podzemnih suša

(Engleska I Holandija). U ovom sluĉaju podzemne suše u taĉno odreĊenom vremenu npr. mesec dana

se pojavljuju ako se nivo podzemnih voda smanji ispod odreĊenog praga. Ovo je odreĊeno na osnovuneki istorijskih ĉinjenica za taj odreĊeni period.

Vrste varijabli na kojima se zasnivaju suše odreĊu je vrstu suše koja se istraţu je. Za podzemne suše su

tri varijable analizirane: dopuna, nivoi podzemnih voda i podzemna praţnjenja. Ovo predstavlja

priliv, skladištenje i odliv za rezervoare podzemnih voda. Isto tako neke druge izloţenosti podzemnih

voda, kao što su nivo zasićenog podruĉ ja ili površina moĉvarnih staništa, punjenje i podzemno

praţnjenje se ne moţe meriti direktno, ali se mogu ispitati iz drugih merenja ili moraju biti

simulirana. Ovo ih ĉini osetljivim na grešk e. Nivo podzemnih voda karakter iše odreĊene zalihe i oni

se mogu meriti direktno s razumnom taĉnošću i frekvencijom. Indirektno prostorni i vremenski

aspekti nivoa podzemnih voda pruţaju znanje o skladištenju podzemnih voda i praţnjenju.

Hidrološk e suše su ĉesto izvan meteorološk e i poljoprivredne suše. Zbog toga hidrološk e suše su

poslednje koje će reagovati na sušnu situaciju, ako površinsk a voda nije snabdevena sa podzemnim

1 Calow-a 1999. Anex II Droughts and cilimate changes |Hanny A.J Van Lannen, Lenna M.Talksen, Gwyn

Reys|




47

vodma. U kasnijim sluĉajevima površinsk a i podzemna voda će se pojaviti manje ili više simultano.

Zaostatak izmeĊu meteorološk e suše i podzemne suše mogu biti meseci ili ĉak godine. Naţalost

zalihe podzemnih voda se obnavljaju sporo, što znaĉi da mogu potrajati duţe pošto se meteorološk asuša završi.

Zbog ove spore reakcije, samo glavne meteorološk e suše će se konaĉno pokazati kao podzemne suše.

Zbog toga, vreme koje je potrebno za analize podzemnih suša mora biti duţe, o biĉno više od nedelje

ili meseca. Kada se radi o duţem vremenskom periodu, posebna paţnja treba biti posvećena

odreĊivanju poĉetka i kraja analize.

3.2.3 POLJOPRIVREDNE SUŠE

Ova forma suše se pojavljuje onda kada je nivo vlage u zemljištu nedovoljan za podrţavanje proseĉnog prinosa uzgajanih kultura. Direktni uticaj ove vrste suše jeste smanjenje proseĉnog prinosa

uzgajanih kultura što moţe da dovede do nedostatka hrane i pojave gladi.

3.2.4 SOCIO-EKONOMSKE SUŠE

Socio-ekonomska suša povezuje potraţnju i snabdevanje odreĊenog ekonomskog dobra sa

elementima meteorološk e, hidrološk e i poljoprivredne suše.

3.2.5 ZIMSKE SUŠE

Normalno, suše nastaju kao nedostatak padavina. MeĊutim, sneg i led pogoĊenih regija ĉesto tokom

zimskih meseci dovode do nedostatka padavina zbog toga što se velike koliĉine vode nalaze upravo

pod ledom i snegom kao posledica zamrzavanja.

3.3

INDIKATORI SUŠE

Procenat normalnosti

Procenat normalne vrednosti je jednostavno rezultat pogodan za TV meteorologe i za širu publiku. Prednosti: Priliĉno je efektan prilikom uporeĊivanja jednog regiona ili godišnjeg doba.




48

Mane: Lako moţe doći do greške, zbog toga što matematiĉka konstrukcija ne mora nuţno d a

odgovara oĉekivanim vremenskim prilikama. Procenat normalnih padavina je najjednostavnija mera padavine/kiše na odreĊenom mestu. Analize

koje koriste procenat normalnog su veoma efektivne kada se koriste za jedan region ili jedno godišnjedoba. Procenat normalnog takoĊe lako moţe izazvati grešku i daje razliĉite pokazatelje stanja u

zavisnosti od lokacije i godišnjeg doba. Izraĉunava se kada stvarno stanje padavina podelimo sa

uobiĉajenim padavinama i pomnoţimo sa 100%. Ovo moţe da se raĉuna za razne vremenske skale.

Obiĉno se ove skale prave u rasponu od jednog meseca do grupe meseci predstavljajući odreĊenogodišnje doba ili kišnu godinu. Smatra se da normalne padavine za odreĊenu lokaciju imaju 100%. Jedna od mana korišćenja procenta normalnih padavina jeste da proseĉne padavine nisu uvek jednake

u odnosu na srednje, što predstavlja vrednost koja za 50% prevazilazi pojave padavina tokom

dugotrajnog klimatskog izveštaja. Razlog za ovo je što padavine na meseĉnim ili sezonskim skalamanemaju normalnu raspodelu. Upotreba procenta normalnog poreĊenja implicira normalnu raspodelugde su srednja i središnja vrednost iste. Primer za pometnju koju ovo moţe izazvati moţe da se

predstavi izveštajem dugoroĉnih padavina u Melburnu za mesec Januar. Središnji nivo padavina uJanuaru iznosi 36,0 mm što znaĉi da je tokom pola godine zabeleţeno manje od 36.0 mm a u drugoj polovini je zabeleţeno više od 36,0 mm.

Naime, na nivou Januara, ukupnih 36,0 mm bi bilo 75% u odnosu na srednji nivo što se uglavnom

smatra priliĉno suvim. Zbog razliĉitosti u zabeleţenim padavinama u odnosu na vreme i lokaciju, ne

postoji naĉin da se utvrdi uĉestalost odstupanja od normalnog niti da se uporede razliĉite lokacije.Ovo predstavlja poteškoću prilikom povezivanja odstupanja sa specifiĉnim uticajem koji se dogodi

kao rezultat odstupanja, inhibirajući pokušaj smanjenja rizika od suše zasnovanog na odstupanju odnormalnog i formiranju plana za odgovor.

Palmerov indeks oštrine suše (The Palmer, PDSI)

Opis: Palmer je algoritam vlage zemljišta podešen za relativno homogene regione.

Ko ga koristi: Mnoge agencije i drţave vlade SAD se oslanjaju na Palmera radi pokretanja

pomoćnih programa u sluĉaju suše.

Prednosti: Prvi sveobuhvatni indeks suša razvijen je u SAD.

Mane: Palmerove vrednosti mogu zaostajati nekoliko meseci u odnosu na porast suše; manje su pogodne za planinske krajeve ili podruĉja ĉestih klimatskih ekstrema; kompleks je

neodreĊen, izgraĊen na vremenskim skalama koje mogu dovesti do zabune.

Klasifikacije:

4.0 ili više – ekstremno vlaţno




49

3.0 do 3.95 – mnogo vlaţno

2.0 do 2.99 – umereno vlaţno

1.0 do 1.99 – neznatno vlaţno

0.5 do 0.99 – poĉetna vlaga

0.49 do -0.49 – blizu normalnog

-0.5 do -0.99 - poĉetak suše

-1.0 do -1.99 - blaga suša

-2.0 do -2.99 - umerena suša

-3.0 do -3.99 - oštra suša

-4.0 ili manje – ekstremna suša

1965. godine Palmer je razvio indeks za merenje povlaĉenja vlage. Palmer je zasnovao svoj indeks na

ponudi i potraţnji koncepta za jednaĉenje balansa vode, uzimajući u obzir vise od deficita padavina

za odreĊenu lokaciju. Cilj Palmerovog indeksa za merenje povlaĉenja vlage, kako je sada nazvan, bio

je da se obezbedi merenje stanja vlage u uslovima koji su standardizovani tako da se poreĊenje prilikom upotrebe indeksa moţe vršiti izmeĊu lokacija i izmeĊu meseci (Palmer 1965). Palmer Index

je popularan i veoma se koristio u raznim aplikacijama sirom SAD-a. To je najefikasnije merenje

uticaja osetljivosti na uslove vlage u zemljištu, kao što su poljoprivreda (Villeke Et Al, 1994).

TakoĊe je korisno kao sredstvo za praćenje suša i korišćen je za pokretanje akcije u vezi sa planovima za nepredviĊene suše (Villeke Et Al., 1994). Aleya (1984) On identifikuje tri pozitivne

karakteristike Palmer Indeksa koji doprinose popularnosti:

(1) obezbeĊuje donosiocima odluka merenje abnormalnosti nedavnih vremena za region,

(2) obezbeĊuje priliku za postavljanje trenutnih uslova iz istorijske perspektive, i

(3) obezbeĊuje prostornu i vremensku predstavu istorijskih suša.

Nekoliko zemalja, ukljuĉujući Njujork, Kolorado, Ajdaho i Juta, koriste Palmer Indeks kao jedan deo

svojih sistema za praćenje suše. Postoje znaĉajna ograniĉenja prilikom korišćenja Palmer Indeksa, aoni su opisani detaljno Aleya (1984) i Karl i Knight (1985).

3.3.1

STANDARDIZOVANI INDEKS PADAVINA

SPI je indeks koji se zasniva na izraĉunavanju verovatnoće padavina za izabrani vremenski period

(tabela br. 3). Mnogi korisnici cene prilagodljivost ovog indeksa kada se radi o prostornim i

vremenskim razmerama na kojima moţe da se primeni, te je u šir okoj praktiĉnoj primeni.

Prednosti: pored toga što moţe da se raĉuna za razliĉite vremenske razmere, SPI moţe da obezbedi

ranu najavu suše i pomogne u proceni intenziteta suše.

Nedostaci: vrednosti indeksa moraju da se koriguju u skladu sa promenama ulaznih podataka.




50

Tabela br. 3. Kategorizacija uslova vlažnosti na osnovu SPI (RHMZS, 2010)

Vrednost indeksa Uslovi vlaţnosti Verovatnoća

SPI ≤ -2.326 Izuzetna (katastrofalna) suša 0.010

-2.326 < SPI ≤ -1.645 Ekstremna suša 0.040

-1.645 < SPI ≤ -1.282 Jaka suša 0.050

-1.282 < SPI ≤ -0.935 Umerena suša 0.075

-0.935 < SPI ≤ -0.524 Sušno 0.125

-0.524 < SPI< +0.524 Normalni uslovi vlaţnosti 0.400

+0.524 ≤SPI< +0.935 Malo povećana vlaţnost 0.125+0.935 ≤SPI< +1.282 Umereno povećana vlaţnost 0.075

+1.282 ≤SPI< +1.645 Jako vlaţno 0.050

+1.645 ≤SPI< +2.326 Ekstremno vlaţno 0.040

SPI ≥ +2.326 Izuzetno vlaţno 0.010

Izvor: www.google.com

U ovom primeru vrednosti SPI su proraĉunate na osnovu meseĉnih koliĉina padavina sa 28 glavnih

meteoroloških stanica u Srbiji za period od 1971. do 2009. godine.

Za odreĊivanje parametara gama raspodele izabran je kalibracioni period od 1971. do 2000. godine.

Razmatrane su SPI vrednosti za period od jednog meseca - SPI1, SPI3 - za period od 3 meseca i SPI6

- period od 6 meseci, za mesec avgust 2003. godine, godine sa ispod proseĉnom koliĉinom padavina.




51

Slika br. 8. Eksperimentalni variogram i odgovarajući modeli za interpolaciju vrednosti SPI1


Slika br. 9 Karta vrednosti SPI1, Avgust 2003. godine za teritoriju Srbije





52

Slika br. 10. Eksperimentalni variogram i odgovarajući modeli za interpolaciju vrednosti SPI3







53

Slika br. 12 Eksperimentalni variogram i odgovarajući modeli za interpolaciju vrednosti SPI6




http://www.google.com/







54

3.4 POSLEDICE SUŠA

U skladu sa podelom suše izvršena je i podela njenih posledica. Osnovna podela je na direktne -

primarne posledice, koje su o biĉno biofiziĉk og karaktera (npr. smanjeni prinosi useva) i indirektne -kada su krajnje posledice suše ĉesto udaljene od osnovnog uzroka njihovog nastajanja (npr. porast

cena ţitarica na trţištu).

U cilju lakšeg identifikovanja i razumevanja, sve posledice su klasifikovane u tri glavne kategorije

(National Drought Mitigation Center):

Ekonomske posledice, koje podrazumevaju štete i gubitke u poljoprivredi (biljnoj, stoĉarskoj i

ribljoj proizvodnji) i industrijskim granama koje zavise od poljoprivredne proizvodnje, štete u

šumarstvu (zbog sušom izazvanih poţara, bolesti, štetoĉina i insekata), gubitke u turizmu

(smanjen broj turista, gubici vezani za smanjenje aktivnosti - lov, ribolov, voţnja ĉamcima,

splavarenje i dr.), gubitke vezane za sektor energetike (smanjena ili prekinuta proizvodnja

hidroenergije) i gubitke u oblasti vodosnadbevanja.

Ekološk e posledice, se odnose na štete od suše u ţivotnoj sredini. Mogu biti kratkotrajne, kada

je moguć povratak u normalno stanje odmah po završetku suše, i trajne, kada degradacija

predela, ukljuĉu jući i eroziju tla, moţe voditi u stalne gubitke biološk e produktivnosti oblasti.

Ekološk e posledice se mogu ispoljiti kroz poremećaje u hidrologiji (nizak nivo tekućih i stajaćih

voda, gubitak vlaţnosti i sleganje zemljišta, pad kvaliteta vode – raste temperatura i Ph vrednost,

povećava se salinitet, gubi se kiseonik - voda se zamuću je i dr.), kroz štete usled velikih šumskih

poţara (štete po fitocenozu i biodiverzitet, posledice po kvalitet vazduha, menja se vizuelnikvalitet oblasti i dr.) i kao posledice meĊu biljnim i ţivotinjskim vrstama (uginuće biljaka i

ţivotinja, migracije ţivotinja).

Socijalne posledice, se manifestuju kroz više aspekata: zdravlje ljudi (mentalni i fiziĉki stres,

šir enje bolesti), porast konflikata (politiĉkih i upravljaĉkih i meĊu korisnicima vode), kao i kroz

o pšti pad kvaliteta ţivota (raste oskudica generalno).

Poznavanje ovakve podele suše i njenog uticaja na prirodu i društvo, vaţno je sa aspekta utvrĊivanja

najĉešćih vrsta i posledica suše, ranjivosti i procene rizika od suše, koji se razlikuju unutar drţava ili

regiona. Potreba za njenim ozbiljnijim praćenjem i prouĉavanjem nametnula se tek u skorije vreme.

Razlog se nalazi u ĉinjenici da je tokom prošlosti pojava suše bila uo biĉajena u mnogim krajevima

sveta, ali da se najĉešće i najrazornije javljala uglavnom u pustinjskim i toplim podruĉ jima, što danas

više nije sluĉaj. Usled aktuelnih klimatskih promena, zadnjih decenija dvadesetog veka jake suše su

postale neo biĉno ĉeste i u zemljama umerenog i vlaţnog klimatskog pojasa. Sve su više regionalnog

karaktera i sa sve većim ekonomskim, a vaţno je naglasiti i ekološkim posledicama. Tako se danas

intenzitet suše ne procenjuje samo prema štetama u poljoprivrednoj i nekim drugim proizvodnjama

vezanim za ljudsku delatnost, već i prema posledicama koje vode degradaciji ţivotne sredine.




55

U poslednjim decenijama suša je imala jaĉi uticaj i na ekonomiju ostalih zemalja regiona jugoistoĉne

Evrope, kao i na ţivotnu sredinu i društvo u celini. Kao posebno sušne godine i sa najvećim

posledicama u našoj regiji izdvojile su se 1993, '94, '98, 2003 i '07.godina. Ĉinjenica da je suša sve

ĉešće problem regionalnog, a ne samo lokalnog karaktera, kao i nemogućnost zemalja da se

pojedinaĉno efikasnije bore sa ovim problemom, ukazala je na neophodnost saradnje meĊu susednim

drţavama i njihovog integrisanog pristupa monitoringu, proceni i upravljanju sušama. Sa ciljem

uspostavljanja ovakve saradnje tokom zadnje decenije, kroz seriju sastanaka i radionica odrţanih na

evropskom i regionalnom nivou, izraţavana je potreba za osnivanjem Centra za upravljanje sušama

za jugoistiĉnu Evropu (DMCSEE). Nekoliko meĊunarodnih organizacija (MeĊunarodna komisija za

irigaciju i drenaţu - ICID, UN konvencija za spreĉavanje dezertifikacije i Svetska meteorološk aorganizacija – WMO) je podrţalo i aktivno uĉestvovalo u formiranju predloga za osnivanje

DMCSEE. Ideju o osnivanju ovog centra je dalje razradila MeĊunarodna komisija za irigaciju i

drenaţu – ICID, koja je usvojila deklaraciju o potrebi uspostavljanja Centra za praćenje suša za

jugoistoĉnu Evropu. Konaĉan predlog i prijavu za osnivanje DMCSEE (sa sedištem u Ljubljani) pripremio je konzorcijum sastavljen od predstavnika nacionalnih meteoroloških sluţbi, akademske

zajednice i ministarstava odgovornih za ublaţavanja suše i dezertifikacije. Projekat je prihvaćen i

finansiran od strane Evropske Unije kroz program meĊudrţavne saradnje u jugoistoĉnoj Evropi

(South East Europe Transnational Cooperation Programme). U regionalnom projektu DMCSEE

interes da uĉestvuju, preko svojih nadleţnih institucija, prepoznale su Slovenija - koja je lider

projekta, Grĉka, Makedonija, Albanija, Srbija, Hrvatska, MaĊarska i Crna Gora. Glavni cilj ovog

projekta je da se njegovom realizacijom doprinese poboljšanju spremnosti zemalja uĉesnica na sušu i

smanjenju njenih štetnih uticaja. PredviĊeno je da projekat bude završen 2012. godine do kada će se

uspostaviti regionalni monitoring suše, analize suše i produkti ranog upozorenja (produkti bi trebalo

da budu dostupni u pribliţno realnom vremenu), uraditi procena regionalne ranjivosti (uglavnom u poljoprivredi) na sušu (informacija bi bila ukljuĉena u sistem ranog upozorenja) i vršiti promocije u

cilju poboljšanja pripravnosti na sušu u drţavama partnerima putem organizovanja treninga i

nacionalnih seminara.




56

4.

POŢAR KAO HAZARD

Pojam hazard oznaĉava fenomen koji moţe završiti s neţeljenim ishodom. Prema tome kada se kaţehazard od poţara misli se na mogućnost neţeljenog ishoda poţara .

Hazard od poţara šuma se najĉešće povezuje s karakteristikama gorive materije i to pre svega vezanes lakoćom paljenja vegetacije i stepenom teţine obuzdavanja poţara. Hazard ukljuĉuje i komponente

rizika i komponente opasnosti. Hazard poţara se povezuje s fiziĉkim karakteristikama gorivematerije, kao što je raspored gorive materije, stanje vegetacije i prisutnost elemenata koji lako prenose poţar .

4.1 ISTORIJAT POŢARA

Ĉovek se od davnina upoznao sa vatrom kao sa prirodnom pojavom (visoke temperature, gromovi,vulkanske erupcije), koja ga je u poĉetku plašila. Ljudi su smatrali da je vatra neka kazna viših bića

ili bogova, sredstvo kojim se kaţnjavaju ĉovekovi gresi, vremenom su nauĉili da je kontrolišu i primenjuju u odreĊene svrhe.

Od davnina je ĉovek koristio vatru ali u kontrolisanim uslovima, a kad ona izbegne kontroli nastaje poţar. Poţari su ĉoveka pratili kroz ĉitavu njegovu istoriju i ĉesto ugroţavali njegovu egzistenciju iţivot. U toku istorije ĉoveĉanstva poţari su naneli velike štete. Tako su mnogi gradovi postali ţrtvevatrene stihije. Do poţara je dolazilo ili sasvim sluĉajno ili zbog nemarnosti i nehata. MeĊutim,ĉovek je vatru koristio kao razorno sredstvo, tako da su neki gradovi postali ţrtve namernih paljevina.

4.1.1 POŢARI KROZ ISTORIJU

Veliki poţari su ostavili traga u kulturnoj, nauĉnoj, tehnološkoj i istorijskoj baštini ĉoveĉanstva, takoda seţu i u daleku prošlost. Kao takvi se pominju i u Bibliji, a povod je uništenje gradova Sodoma iGomora.

Drevna Troja je stradala u besomuĉnom poţaru u 13. veku pre nove ere i nikada nije obnovljena.

Rimljani su 146. godine pre nove ere uništili Kartaginu. U poţaru biblioteke izgorelo je 500.000

svitaka. Veliki poţar zabeleţen je 64. godine kada je izgoreo Rim. Poţar je trajao šest dana i sedamnoći. Istorija je optuţila rimskog cara Nerona, a on hrišćane. Hamburg je prvi put stradao u poţaru




57

1281. godine i izgoreo je do temelja. Grad se razvijao gotovo ĉetiri veka, da bi 1684. godine ponovodošlo do velikog poţara, pri ĉemu je izgoreo ĉitav juţni deo grada. Ovog puta je posebna paţnja posvećena odbrani grada i prvi put su ovde primenjena creva za gašenje.

Moskva je u periodu od 12. do 19. veka gorela ĉak 60 puta. U poţaru 1574. godine poginulo je 2.500

ljudi, ali je najpoznatiji poţar bio 1812. godine, kada je grad spaljen od strane Rusa, kako slava ne bi pripala Napoleonu.Još jedan veliki poţar zabeleţen je 1631. godine kada je izgoreo Megdeburg, koga su spalili Luterani.

Ugljenisani leševi su 14 dana voţeni do reke, a tom prilikom je poginulo 25.000 ljudi. U 18 veku izgorelo je nekoliko velikih gradova: Edinburg (1700), Kopenhagen (1728), Stokholm(1750), Carigrad (1756, 1782, 1784). Godine 1775. u Lisabonu je nakon zemljotresa nastupio poţar iuništio 85% zgrada sa 60.000 ţrtava. U 19. veku dogodila se serija velikih poţara u mnogim svetskim metropolama sa ogromnimmaterijalnim i ljudskim gubicima. Najveći poţar se desio u Ĉikagu 1871. godine , a nastao je od prevrnute kerozinske lampe u jednoj štali koja je ostala ĉitava, ali je zato izgorelo 18.000 zgrada, sve banke, pozorišta, opera, gradska kuća.

Poĉetak 20. veka bio je zabeleţen pravom vatrenom olujom kada je 1906. godine posle zemljotresa uSan Francisku uništeno 28.188 zgrada i pri tome poginulo 390 ljudi.

Poţar u Londonu

London je u 17. veku bio grad sa preko milion stanovnika, stradao je u poţaru 1624. godine kada jeuništen veći deo grada sa svim kulturno-istorijskim spomenicima. Još veći poţar izbio je u jednoj pekari 1666. godine koji je harao Londonom izmeĊu 2. i 5. septembra kada su uništeni centralnidelovi grada (slika br. 14). Vatra je progutala srednjovekovni deo Londona unutar starih rimskih

zidina. Vatra je uništila 13.200 kuća, 87 crkava, katedralu svetog Pavla i većinu javnih zgrada.Procenjuje se da je uništila domove 70.000 stanovnika.

Slika br. 14 Požar u Londonu (http://sr.wikipedia.org/wiki/Veliki_požar_u_Londonu)




58

Kad se vatra smirila, oko ĉetiri petine Londona bilo je uništeno, iako se smatra da je od vatre stradalomalo ljudi, u neku ruku, spasila je neke, naime, pacovi koji su prenosili crnu kugu su pomrli u poţaru. Nakon vatre broj umrlih od kuge je naglo opao.

Bilo je mnogo ljudi koji su naglo osiromašili jer su sve što su imali izgubili u vatri.

Nakon ove vatre, London je bio nateran da zapoĉne gradnju koja bi predupredila ovakve poţare.Drvene kuće koje su se do tada gradile, zamenjene su kućama od kamena i cigle. Nakon ovog poţara,lice Londona se zauvek promenilo.

Poţar u New Yorku

Veliki poţar u New York -u je opustošio grad 21 - 22.09.1776. godine, a desio se za vreme Britanskevojne okupacije u toku Ameriĉkog revolucionarnog rata.

Britanske snage su pod voĊstvom generala William Howe, okupirale New York. Ranih jutarnjih sati

poţar je izazvan u gradu, najverovatnije posle tuĉe u gostioni. Zbog jakog vetra plamen se veoma brzo širio na okolne kuće i objekte, koji su bili izgraĊeni na veoma malom meĊusobnom rastojanju.GraĊani su pohrlili na ulice, nosivši sa sobom neophodne stvari koliko god su mogli, i našli zaštitu natravnatim površinama u gradu. Vatra je besnela od ranih jutarnjih sati izgorelo je preko 500graĊevina. Jedna od ozbiljno oštećenih a znaĉajnih graĊevina bila je Trinity Crkva. Britanska pomorska jedinica se sa uspehom borila sa vatrom. Hiljade ljudi je ostalo bez svojih domova.

Još jedan veliki poţar u New York -u desio se 16 - 17.12.1835. godine, a vatra je poĉela uveĉe uskladištu, 25 Merchant Street. Grad je bio prekriven snegom a temperatura je bila svega -27°C. Reka

East River je bila dobro zaleĊena pa su vatrogasci pravili otvore kako bi uzimali vodu koja se ledila ucrevima i pumpama. Vatrogasci iz Filadejfije su pritekli u pomoć, i kaţu da su se znaci poţara videliĉak odatle. Oko 2h ujutu, Mornarica je barutom rasturila upaljene zgrade. Uništeno je 17 blokova, izmeĊu 530 i700 zgrada. Poginulo je dvoje ljudi, a materijalna šteta je procenjena na oko 20 miliona dolara, udanašnjoj valuti to bi bilo oko 100 miliona dolara.

Poţar u Čikagu

Veliki poţar koji je zadesio Chicago 08.10.1871. godine odneo je mnoge ţivote napravivši pustoš ugradu (slika br.15). Poţar je poĉeo u nedelju 8. oktobra oko 21h, u maloj kolibi koja je na kraju aleje,

a objašnjenje nastanka poţara je to da je krava šutnula fenjer koji je prouzrokovao vatru. Vatra semunjevito širila zbog drvenih graĊevina, sušnog perioda i jakog vetra koji je raznosio ţeravicu pogradu. GraĊani su napravili fatalnu grešku, jer nisu na vreme odreagovali previdevši katastrofalanishod pojave prve vatre. Vatrogasci su bili iscrpljeni, boreći se sa poţarom koji se desio dan ranje.

Prvu uzbunu su dobili oko 21:40 ĉasova dok je poţar još bio mali, ali straţar na duţnosti nijeodreagovao pravovremeno. Kada straţar shvata da se radi o novom poţaru šalje vatrogasce, ali na pogrešnu adresu. Ubrzo se poţar raširio na susedne objekte a jak vetar je nosio ţar po celoj okolini.Pokušaji zaustavljanja vatre bili su neuspešni. Gradonaĉelnik poziva graĊane u okolini u pomoć, alivatra je prevelika da bi se obuzdala. Kada je vatra uništila vodovod, gradsko napajanje vodom je prekinuto i vatrogasci su bili primorani da odustanu. Nastala je masovna panika kako se poţar proširio na severni deo grada, gutajući kuće i sve pred sobom.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B3%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B3%D0%B0




59

Slika br. 15 Požar u Čikagu ( http://sh.wikipedia.org/wiki/Veliki_pozar_u_Chicagu)

Poţar je odeo sa sobom na stotine ljudskih ţivota, i smatran je za jednu od najvećih kata strofa 19veka u Americi. Poţar je uništio oblast oko 6 km duţine, sa oko 1 km širine. Uništeno je više od 120

km puteva, 190 km trotoara, 17.500 graĊevinskih objekata, 222 miliona dolara gradskog vlasništva,što je oko trećina ukupne gradske vrednosti. 90.000 stanovnika je ostalo bez svojih domova. NeštoizmeĊu dva i tri miliona knjiga je uništeno iz biblioteka privatnih kolekcija.

4.2 OPŠTE O POŢARU

Poţar je nekontrolisano širenje vatre, koja se razvija pod razliĉitim uslovima. Poţari se javljaju naceloj planeti i ne postoje mesta koja su pošteĊena. Mogu biti izazvani prirodnim katastrofama kao što

su zemljotresi i erupcije vulkana, ali najĉešći uzrok nastanka poţara je ljudski faktor , izazvannepaţnjom ili nehatom ĉoveka. Osnovni uslovi koji su potrebni za nastanak poţara su:

goriva materija,oksidator,

izvor paljenja odgovarajuće energije.

Poţari su ĉesto praćeni eksplozijom, pri ĉemu se toplota oslobaĊa velikom brzinom. Pod pojmom„eksplozije“ podrazumeva se nagla reakcija oksidacije ili razlaganja koja proizvodi povećanjetemperature ili pritiska, ili i jedno i drugo istovremeno. Da bi došlo do eksplozije, potrebno je spoljadovesti energiju aktiviranja. Tom prilikom, razvija se velika koliĉina toplote koja se p renosi na

susedne materije, ĉime se proširuje poţar. Materije, koje mogu proizvesti eksploziju, svrstane su usledeće grupe:

eksplozivi i pirotehniĉki materijali, pare lako zapaljivih teĉnosti i gasova, prašine metala i organske prašine.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Veliki_pozar_u_Chicagu






60

Klasifikacija poţara prema vrsti gorive materije

Poţari se prema vrsti gorive materije mogu svrstati u ĉetiri klase i to:

Poţari klase A, su poţari čvrstih zapaljivih materija (drvo, ugalj, papir, pamuk, seno,guma i neke plastiĉne mase)

Poţari klase B, su poţari tečnih materija (derivati nafte, alkoholi, boje i lakovi, aceton,

mineralna ulja i dr.)Poţari klase C, su poţari zapaljivih gasova (metan, etan, propan, butan, acetilen, vodik,

ugljen monoksid i dr.)

Poţari klase D, su poţari zapaljivih metala (aluminijum, magnezijum i njihove legure,

natrijum, kalijum i drugi metali s visokim rednim brojem)

Izvori paljenja

Uzroci nastanka poţara su razliĉiti u zavisnosti od okoline u kojoj je nastao poţar, tehnološkog procesa proizvodnje, vremenskih uslova i dr. Uzroci nastajanja poţara koji dovode do paljenja gorivematerije su:

direktni dodir s otvorenim plamenom ili uţarenim mterijama,

eksplozivno sagorevanje materije,

hemijske reakcije,samozagrevanje i samozapaljenje,

elektricitet,

mehaniĉki uzroci.

Poznavanje poţarnih opasnosti i rizika, kao i uzrok nastajanja poţara olakšava procenu poţarneopasnosti, a time i sprovoĊenje mera zaštite.

Uzroĉnici poţara prema vrsti inicijalne energije paljenja su prikazani u tabeli br. 4.




61

Tabela br. 4 Uzročnici požara u zavisnosti od inicijalne energije

Toplotna energija (64%)

otvorena vatra: šibice, sveće, upaljaĉ, aparat za zavarivanje i rezanje 33%gorivi delovi materije: opušak, ţar, pirotehniĉki materijal 20 %

loţišta i dimnjaci 9%

postrojenja za grejanje 2%

Električna energija (15%)

kratki spoj, udar groma, preopterećenje vodova 12%

termiĉki aparati i ureĊaji: štednjaci, kaloriferi, termoakumulacione peći 2%

grejna tela: sijalica, bojler, stroj za pranje rublja 1%

Hemijska energija (1%)

hemijska reakcija, samozagrevanje, samopaljenje i eksplozija 1%

Mehanička energija (1%)

trenje, brušenje, iskrenje, udar, pritisak 1%

NeutvrĎen uzrok (18%)

Prirodne pojave mogu da budu neposredni i posredni uzroci poţara, odnosno poţar nastupa kaosekundarni hazard. Neposredan uzrok poţara mogu da budu pojave vezane za elektriĉna praţnjenja uatmosferi (grom), rad vulkana i u nekim uslovima sunĉeva svetlost.

Svetlost moţe da bude aktivator pojedinih hemijskih reakcija, što moţe biti uzrok samopaljenjamaterijala zbog izdvajanja toplote tokom reakcije. Svetlost moţe izazvati paljenje gorivih materija,ukoliko se izvrši njegova kondenzacija na malom prostoru. Delovanjem kondenzovane svetlosti naneki predmet mogu se izazvati veoma visoke temperature, koje su daleko iznad taĉke samopaljenjagorivih materija, tako da se na ovaj naĉin moţe zapaliti svaka goriva materija. U industriji, poţar naovaj naĉin moţe da nastane ukoliko imamo odbijanje svetlosti od razliĉitih poliranih površina ili prilikom prolaska svetlosti kroz staklo nehomogene strukture.

Poţari se javljaju :

na raznim objektima (domaćinstvima, javne i poslovne zgrade, škole, domovi, bolnice,muzeji, biblioteke, mesta zabave i sl.),

u industriji,

prevoznim sredstvima, šumama.




62

U zavisnosti od veliĉine koju zahvataju poţari mogu biti:

mali: sadrţi jednu ili više prostorija veliĉine do 30 m2,

srednji: pokriva površinu od 300 m2,

veliki: sadrţi jednu ili više objekata ukupne površine od 1000 m2,

katastrofalan: oni pokrivaju šire podruĉje.

4.3 MESTO NASTANKA POŢAR A

Na znaĉaj parametara poţarnih opasnosti bitno utiĉu faktori kao što su: nivo razvoja ekonomike,geografski poloţaj, specifiĉnost nacionalne kulture, istorijski razvoj i dr.

Visoku potencionalnu opasnost predstavljaju mnogi savremeni industrijski objekti, hemijskaindustrija, energetski kompleksi, atomske centrale, preduzeća za preradu i proizvodnju atomskog

goriva. U faktore povišene opasnosti spadaju: porast gustine transportno-komunikacionih sredstava,široka primena sintetiĉkih materijala koja u poţaru, kao produkt sagorevanja, stvaraju toksiĉna jedinjenja. Za savremenu proizvodnju primetan je rast veliĉine posledica poţara i povećanje poţaromugroţene površine.

Poţar i prema mestu nastanka mogu biti:

poţar i u industriji, poţar i u urbanoj sredini, poţar i u prirodnom okruţenju.

4.3.1 INDUSTRIJSKI POŢARI

Tokom poslednjih nekoliko dekada raste svesnost o porastu rizika i poledica velikih industrijskih

katastrofa. Velike indistrijske katastrofe su jedna od ostavština industrijske revolucije. Pre 1800.godine bilo ih je samo nekoliko i to uglavnom znatno manjih. Veliki danak tehnološkoj revoluciji usvetu plaćen je tehniĉkim havarijama usled kojih je dolazilo do poţara.

Industrijski akcidenti praćeni velikim poţarom mogu prouzrokovati dramatiĉne, trajne nepovoljneefekte na ţivotnu sredinu i bezbednost ĉoveka pre svega.

U kanadskom gradu Misasaogo je 1979. godine kompozicija teretnog voza sa cisternama u kojim se prevozio butan, propan, hlor i ostale opasne materije razorena eksplozijom. Vagoni su usledeksplozije bili odbaĉeni ĉitavih 1000 metara sejući usput vatru i vršeći teška razaranja. Svi pokušajivatrogasaca i specijalnih ekipa da zaustave isticanje hlora završili su bezuspešno, a morala se izvršitievakuacija 250.000 stanovnika.




63

U Meksiko Sitiju 1984. godine, posle eksplozije više rezervoara sa gorivom, poţar se preneo na gustonaseljeno podruĉje. U ovom poţaru je poginulo 482 ljudi, preko 2.000 je ranjeno i 25.000 jeevakuisano.Godine 1966. u Feyzinu kod Lyona u Francuskoj dogodila se katastrofa u rafinerijama nafte. Tom

prilikom je došlo do oslobaĊanja u atmosferu velike koliĉine teĉnog naftnog gasa što je imalo za

posledicu poţar i eksploziju u kojoj je smrtno stradalo 18 osoba, a 31 osoba je povreĊena. Godine 1991. u Tretford, Velika Britani ja, izbio je poţar u fabrici plastiĉnih masa, 1000 tona polivinilhlorida (PVC) je u toku 3 dana stvorio velik oblak dima u gusto naseljenom mestu. Brzom reakcijom

je evakuisano stnovništvo. Godine 2001. u Toulousu u Francuskoj dogodila se snaţna eksplozija u fabrici veštaĉkog Ċubriva. Namestu eksplozije nastao je krater dubine 20 do 30 metara i preĉnika 200 metara. U nesreći je 30 osoba poginulo. U razdoblju od dva meseca od nesreće,od lekara je pomoć zatraţilo 2200 osoba zbog problema sa sluhom, ĉime je ukupan broj osoba koje su povreĊene narastao na 4900.

4.3.2 POŢARI U URBANOJ SREDINI

Tri od ĉetiri štete od poţara se dešavaju u kući. Po pravilu nemarnost uzrokuje poţar, ali ĉesti uzroci poţara su takoĊe i tehniĉki kvarovi.

Veliki broj poţara u poslovnim, javnim i stambenim objektima prouzrokovan je starim,

neodrţavanim, oštećenim i nestruĉno izvedenim elektriĉnim instalacijama koje za posledicu imaju

neku vrstu kvara na elektriĉnim instalacijama.

Kvar na elektriĉnim instalacijam pri ĉijoj pojavi zaštitne komponente uopšte ne odreaguju, imaju za posledicu nastanak poţara. Velike materijalne štete, povrede ljudi a neretko i gubitak ljudskih ţivotasu posledice poţara uzrokovanih kvarom na elektriĉnim instalacijama, a jedan tak av primer prikazan je i na slikama br. 16 i 17.

Slika br. 16 Primeri izazivača požara u urbanoj sredini Slika br. 17 Požar u urbanoj sredini

Kao urok poţara u kući javlja se i nepaţnja, što se i dogodilo poĉetkom grejne sezone 2011. godine u

Hrvatskoj, kada je ţena htela da naloţi vatru u svojoj kući. Poţar je planuo, a posledica ovogdogaĊaja su izgubljena dva ţivota, izgorele su ţena i njeno dvogodišnje dete. Kako ţivimo u urbanom svetu svedoci smo sve veće izgradnje visokospratnica, a ĉesti poţari uzgradama nastaju jer su zgrade stare, napravljene od materijala gde je vrlo teško lokalizovati poţar. Uzgradama se poţar brzo širi na ostale stanove i time se povećava rizik od veće katastrofe.




64

Ĉesti uzroci nastajanja poţara u stambenim objektima, u domaćinstvima su: otvorena vatra i plamen

sveće, pušenje koje je i najĉešći uzrok poţara sa smrtnim ishodom. Kuhinja takoĊe moţe predstavljatiopasnost od poţara, jer mnogo poţara poĉinje na šporetu.

4.3.3 POŢARI NA OTVORENOM PROSTORU

Poţar na otvorenom prostoru je nekontrolisano, stihijsko kretanja vatre po šumskoj površini i spada u

prirodne katastrofe. Razlikuje se po vrsti, naĉinu postanka i štetama. Za nastanak poţara potrebna jeodreĊena temperatura, pritisak, kiseonik, ako se jedno od toga ukloni, poţar prestaje. Poţari naotvorenom se najĉešće javljaju kao šumski poţari, a mogu nastati prirodnim putem - udarom groma,

ali najĉešće nastaju nepaţnjom i nehatom ĉoveka.

Vrste poţara na otvorenom prostoru:

Podzemni poţar ili poţar tla nastaje kad se zapali listinac u tlu ili podzemne naslage treseta.

Takva vatra polako napreduje i tinja. Ĉini najmanje štete i najlakše se gasi. Prizemni poţar nastaje kada se zapale pokrov tla, humus, lišće, iglice, mahovina, suva trava,

suvo drvo, panjevi. To je najĉešċi oblik šumskih poţara, brzo se širi, ima obilje plamena itoplote.

Poţar krošanja razvija se iz prizemnog poţara ako zahvati grane stabala mladih sadnica.Moţe biti leteći poţar krošnji ili prizemni poţar. Nastaje u sušno doba godine. Najĉešće goreiglice. Da bi se mogao širiti, potreban je prizemni poţar i vetar . Najopasniji je i najteţe segasi. Vrtlozi vetra mogu ga preneti i više desetina metara dalje, ostavljajući ponekad zasobom i veće neizgorele površine.

Poţar pojedinačnih stabala nastaje od udara munje. Ĉest je u prašumama, gde ima mnogo

suvih grana.

Slika br. 18 Šumski požari ( http://sh.wikipedia.org)

Poţari u šumama su karakteristiĉni po tome što nastaju iznenada i obiĉno se kasno primete, odnosno primete se tek pošto su uzeli maha (slika br. 18). Prema statistikama i struĉnim analizama uzroĉnici poţara u šumama su prirodni, kao munja i udar groma, sunĉeva energija, statiĉki elektricitet,

http://sh.wikipedia.org/wiki/Vatra

http://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%A0uma



http://sh.wikipedia.org/wiki/Prirodna_katastrofa


http://sh.wikipedia.org/wiki/Temperatura


http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Listinac&action=edit&redlink=1

http://sh.wikipedia.org/wiki/Treset


http://sh.wikipedia.org/wiki/Mahovina


http://sh.wikipedia.org/wiki/Drvo


http://sh.wikipedia.org/wiki/Kro%C5%A1nja


http://sh.wikipedia.org/wiki/Godina



http://sh.wikipedia.org/wiki/Vjetar


http://sh.wikipedia.org/wiki/Metar

http://sh.wikipedia.org/wiki/Munja


http://sh.wikipedia.org/wiki/Pra%C5%A1uma


http://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%A0umski_po%C5%BEar





http://sh.wikipedia.org/wiki/Metar







http://sh.wikipedia.org/wiki/Treset

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Listinac&action=edit&redlink=1








65

zemljotres itd, i ljudi i sredstva koja koriste za razne radove u šumi, transporteri, saobraćajnice,neoprezni postupci s vatrom, pušenje, loţenje vatre, turisti, kamperi, drvoseĉe, namer e paljevine itd.

Štete od poţara su neposredne i posredne i u stalnom su porastu. Osim uništavanja drveća koje sekoristi kao graĊevinski materijal, kao sirovina u nekim industrijama, za ogrev, nestanak šuma prouzrokuje neţeljene klimatske poremećaje, klizanje zemljišta, povećanje bujica i poplava i druge

štete.

Štete od šumskih poţara su:

stradanje ljudi, uništavanje drveća,

erozija šumskog tla,

oštećenje fiziĉkih svojstava tla,smanjenje koliĉine humusa i proizvodne sposobnosti tla,narušavanje estetske vrednosti okoline,

štete od uginuća šumskih ţivotinja,

uništavanje stambenih i poslovnih objekata.

Godine 1950. 15% kopna na zemlji bilo je prekriveno kišnim šumama. Danas je više od polovinenestalo u dimu. Statistike iz 1996. pokazuju 34% smanjenje površine pokrivene šumama u odnosu na1992. godinu. Noviji izveštaj Kongresnog komiteta navodi da Amazonija nestaje brzinom od 5miliona hektara godišnje. To je više nego trostruka vrednost u odnosu na 1994. godinu, poslednju

godine za koju su sluţbeni podaci dostupni.

Amazonske kišne šume, koje se nazivaju „plućima naše planete“, prekrivaju skoro 500 miliona

hektara obuhvatajući površine u Brazilu, Venecueli, Kolumbiji i istoĉno-andskom podruĉju Ekvadorai Perua. MeĊutim, danas gubimo najveće biološko blago na svetu i to baš u trenutku k ada poĉinjemoshvatati njegovu pravu vrednost. Jednom su kišne šume prekrivale 14% kopnene površine Zemlje.Danas prekrivaju samo 6%, a struĉnjaci procenjuju da će se poslednji ostaci tih šuma iskoristiti zamanje od 40 godina.Pola do jednog hektara kišnih šuma gubi se svake sekunde uz tragiĉne posledice kako za razvijenetako i za zemlje u razvoju.

Skoro pola svetskih biljnih i ţivotinjskih vrsta i mikroorganizama biće uništeno ili ozbiljno ugroţenou sledećih 25 godina zbog deforestacije kišnih šuma. Struĉnjaci procenjuju da svakoga pojedinog dana izumire 137 biljnih, ţivotinjskih vrsta i kukacazbog deforestacije kišnih šuma. To iznosi 50.000 vrsta godišnje. Kako vrste u kišnim šumamaišĉezavaju, s njima nestaju i mogući lekovi za smrtne bolesti. U ovom trenutku više od 120 lekovakoji se koriste širom sveta biljnog su porekla.

Masovna deforestacija nosi sa sobom mnoge loše posledice, zagaĊenje vazduha i vode, erozijuzemljišta, epidemije malarije, oslobaĊanje ugljen-dioksida u atmosferu, istrebljenje i desetkovanjeuroĊeniĉkih indijanskih plemena i gubitak bioraznolikosti zbog iskorenjivanja biljaka i ţivotinja.

Manje kišnih šuma znaĉi manje kiša, manje kiseonika za disanje i još veću opasnost od globalnogzagrevanja.

http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Covjek

http://sh.wikipedia.org/wiki/Erozija



http://sh.wikipedia.org/wiki/Tlo

http://sh.wikipedia.org/wiki/Fizika


http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Humus&action=edit&redlink=1


http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Okoli%C5%A1&action=edit&redlink=1


http://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDivotinja






http://sh.wikipedia.org/wiki/Tlo


http://sh.wikipedia.org/wiki/Erozija

http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Covjek




66

Tabela br. 5 Proseci procenjeno g broja požara i procenjene površine pod požarom za dveklase: „šumska zemljišta" i „šumska i druga zemljišta sa drvećem" u Evropi za 10 godišnji interval

PeriodBroj poţara

(u .000)

Površina poţara našumskom zemljištu

(u .000 ha)

Površina poţara našumskom i drugom

zemljištu pokrivenomdrvećem (u .000 ha)

Proseĉna veliĉina po-

ţara na šumskom idrugom zemljištu pok -rivenom drvećem (ha)

1961-1970. 114 202

1971-1980. 40 228 434 10.7

1981-1990. 54 281 631 11.7

1991-1998. 83 220 486 5.8

1999-2010. 57 245 519 9.0

Poţar u Viskonsinu i Miĉigenu (SAD) je jedan od drastiĉnijih koji se desio 1871. godine kada je

uništio 1,7 miliona hektara šume i odneo 2.200 ljudskih ţivota. U Sibiru, 1915. godine, poţar jeuništio 1 milion m

2 šume. ĈaĊ koja je prekrila nebo onemogućila je prodor sunĉevih zraka i

temperatura se spustila za nekoliko stepeni.

U republici Srbiji u periodu 1996 - 2007. godine, šumskim poţarima zahvaćena je površina od

40.080,25 hektara, a u 2007. godini zabeleţen je neslavan rekord, kada je u 2021 poţaru, izgorelorekordnih 32.136 hektara šuma.

Poţarna sezona 2008/2009 u Australiji bila je katastrofalna po posledicama, naroĉito period od 7.februara do 14. marta.

U tom periodu je u drţavi Viktorija zabeleţen gubitak 173 ljudska ţivota (najveći gubitak u istorijišumskih poţara u Australiji), dok je broj povreĊenih bio preko 500. Uništeno je preko 2000 domova,dok je ukupan broj uništenih objekata oko 3500. Ukupno je poţarom zahvaćeno oko 450.000 hektara.Osim velike materijalne štete, ekoloških posledica i troškova gašenja i sanacija šuma, posebno jezabrinjavajući broj povreĊenih i stradalih, kako direktno ugroţenih od poţara, tako i neposrednihuĉesnika u akciji gašenja šumskih poţara.

Mediteranske zemlje su ipak zbog svojih klimatskih karakteristika najviše ugroţene poţarom. Ukupan broj šumskih poţara u periodu od 1991. do 2001. godine u Evropi je iznosio 1.034.133. Odtoga je na Mediteranu bilo 749.570 šumskih poţara ili 72,5%. U Srbiji u istom periodu bilo je 2.840 poţara ili 0,28% od ukupnog broja poţara u Evropi. Statistiĉki podaci potvrĊuju poznatu ĉinjenicu dasu Španija i Portugalija po broju šumskih poţara daleko ispred ostalih mediteranskih zemalja. Na njihotpada ĉak 63% od ukupnog broja poţara u ovom regionu.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BD


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%90%D0%94


http://sr.wikipedia.org/wiki/1871

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%92&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%BE&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%BE&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%BD




67

Borba sa šumskim poţarima predstavlja jedan od najvećih izazova savremenog šumarstva. Najboljinaĉin borbe je primena mera preventivne zaštite koje mogu da smanje obim šteta od poţara.

Gašenje šumskih poţara povezano je sa velikim poteškoćama i mora da bude angaţovan veliki brojljudi i upotrebljena odgovarajuća sredstva jer poţari ĉesto izbijaju na nepristupaĉnim terenima. Zbog

ovoga bi najpovoljnije bilo preduzimati preventivne mere koje bi donekle spreĉile da doĊe do poţaraili da se posledice svedu na najmanju štetu. Neke od zemalja svoje probleme rešavaju na naĉin kojinajviše odgovara situaciji na njenom podruĉju.

4.4 SEKUNDARNI POŢARI KAO POSLEDICE PRIMARNIH

HAZARDA

Posredan uzrok poţara mogu da budu prirodni hazardi i to vulkani, zemljotresi i vetrovi, naroĉito onivetrovi koji duvaju velikom brzinom ali i nuklearne karastrofe.

Cela naša zemlja u velikoj meri ugroţena je od elementarnih nepogoda, osim onih vulkanskog

karaktera. Poţari mogu biti pratioci zemljotresa pri ĉemu oni obiĉno mogu biti izazvani kidanjemelektriĉnih vodova i gasnih infrastrukturnih pravaca. Nakon nuklearnih havarija i katastrofe neretkokao posledicu imamo poţar.

4.4.1 POŢARI KAO POSLEDICE ZELJOTRESA

Neki katastrofalni zemljotresi koji razaraju naselja, praćeni su još i velikim poţarima koji uništavaju iono što je od zemljotesa preostalo. Poţari koji nastaju kao posledica zemljotresa, mogu se podeliti nadve osnovne grupe:

primarni, koji nastaju kada se za vreme zemljotresa ruše zidovi, kostrukcije, cev ovodi i

elektriĉni vodovi, ili od vatre iz peći, šporeta i lampi,sekundarni, koji nastaju u zgradama tako što se vatra sa zapaljene zgrade prenosi naobliţnje zgrade.

Poţari koji nastaju u toku zemljotresa ili nakon zemljotresa izazvani su oštećenjem i rušenjem postrojenja, vrelih pogona u fabrikama, kao i skladišta i magacina zapaljivih materijala i teĉnosti, kojimogu dovesti do poţara, koji nastaju odmah po zemljotresu. U toku zemljotresa većih intenziteta

takoĊe moţe doći do razaranja raznih vrsta instalacija, kao što su instalacije za gas, vodovodneinstalacije, elektriĉne instalacije itd. Naroĉito je opasno razaranje elektriĉnih instalacija, koje moţeneposredno da dovede do poţara. Razaranjem instalacija za gas ili druge zapaljive materije, moţe dadovede do poţara širokih razmera, usled širenja ovakvih materija po okolnom prostoru. Veliki poţari koji nastaju pri katastrofalnim zemljotresima, ĉesto prouzrokuju i veće štete od one koja je uzrokovana rušilaĉkom snagom samog zemljotresa. Kao potvrda ovome navedeni su neki od

najvećih zemljotresa koji su završeni poţarom:

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0







68

U Lisabonu 01.11.1775. godine, posle zemljotresa, buknuli su poţari iz neugašenih ognjišta ištednjaka. Stradalo je 24.000 ljudi. Većina je ţiva izgorela zarobljena u ruševinama.

18.04.1906. godine u 5.12 ujutro, snaţni zemljotres, ĉiji je epicentar bio nedaleko od obale, pogodio je San Francisko, tresući ga skoro do smrti. Zemljotres jaĉine 7,8 stepeni Rihterove skale, naišao je u

dva talasa, pri ĉemu je drugi bio mnogo jaĉi od prvog. Zemljotres je izazvao brojne poţare, koji su predstavljali sledeći, još mnogo snaţniji izvor razaranja. Potresi su uništili alarmne sisteme za poţar,ali su vatrogasci bez problema mogli videti nabujali dim koji im je nagoveštavao gde treba da idu. Navukli su poţarna creva na hidrante, ali kad su odvrnuli ventile, voda nije izlazila. Gradskosnabdevanje vodom je bilo takoĊe prekinuto. Ovaj poţar je spalio mnoge kuće i proširivši se ka istoku, u potpunosti uništio gradski koledţ, SanFrancisco's Hall of Records i veliku Gradsku kuću. Poţar je nastavio da se širi i sledećeg dana, proizvodeći još veće razaranje, još eksplozija, uništenja inoseći sa sobom sve više i više ţrtava. Procenjuje se da je tokom ovog zemljotresa - poţara poginuloizmeĊu 3.000 i 6.000 l judi, a preko 300.000 ih je evakuisano, a naĉinio je i ogromnu materijalnu

štetu.

Za vreme Mesinskog zemljotresa (Italija) od 28.decembra 1908. godine, došlo je do velikog poţarakoji je plamteo tri dana i tri noći, što ukazuje na to, da je pri rušenju bilo zatrpano mnogo ognjišta, ukojima je vatra tinjala pod ruševinama, a zatim su pri raskopavanju bila odgr nuta, vatra se razbuktalai prenela na susedne zgrade. Jak vetar je doprineo da se vatra prenese i na ostale oĉuvane i razrušenezgrade kao i na br odove u luci i sidrištu.

U Tokiju i Jokohami 01.09.1923. godine, posle katastrofalnog zemljotresa, došlo je do masovnih poţara verovatno usled prevrtanja desetina hiljada mangala u kojima je bio usijani ćumur za pravljenje tradicionalnog japanskog ruĉka. Nastala je vatrena oluja ĉija je konvekciona kolona visine preko 10 km usisavala ljude i dizala ih u stratosferu kao da su perca. U ovom poţaru, sa najvećom,ikad zabeleţenom štetom, izgorelo je ili uništeno 575.000 objekata i poginulo je 142.807 ljudi.

Najjaĉi zemljotres koji je pogodio Japan u istoriji te zemlje, dogodio se 11. marta 2011. godine i imao jaĉinu od 8,9 stepeni rihtera. Kako procenjuju struĉnjaci, ovo je najjaĉi zemljotres koji je do sada pogodio Japan i sedmi najjaĉi zemljotres zabeleţen ikada.

U zemljotresu su srušene brojne zgrade, prvenstveno u gradu Sendaiju. Usledio je veliki talas ,

cunami, visine i do deset metara koji je pred sobom nosio kuće, brodove, ali je poklopio i dva putniĉka voza. Nakon katastrofalnog zemljotresa i cunamija, situacija se zakomplikovala strahom odmoguće havarije u nuklearnim centralama Fukušima 1 i 2.




69

Slika br. 19 Po žar nastao nakon zemljotresa u J apanu 2011. godine(www.dw-world.de)

Nakon zemljotresa su izbili brojni poţari u gradovima, ukljuĉujući i glavni grad Tokio (slika br. 19).

Tokio se nalazi oko 400 kilometra od epicentra zemljotresa, ali se i on našao na udaru. Poţar je izbioi u jednoj rafineriji u tom gradu, ali i u jednoj hemijskoj fabrici u Sendaiju.

Smatra se da je u zemljotresu poginulo ili nestalo više od 1.700 ljudi, a evakuisano je preko 300.000ljudi.

Panika do koje najĉešće dolazi posle zemljotresa, onemogućuje efikasnu organizaciju borbe protiv poţara, a aktivnost vatrogasnih jedinica se skoro parališe, pa mnogi poţari koji bi u poĉetku mogli biti lokalizovani, pretvaraju se u poţare sa katastrofalnim posledicama.

4.4.2 POŢARI KAO POSLEDICE ERUPCIJE VULKANA

Erupcija vulkana pri izbacivanju usijane lave, usled veoma visoke temperature izazivaju i poţare

(slika br. 20). Vulkanska lava koja nekontrolisano istiĉe najpre pali šume i livade, a zatim i kuće kadase pribliţi ljudskim naseljima. Neke erupcije vulkana koje su za posledicu imale poţar su:

Erupcija vulkana Vezuv 1632. godine trajala je godinu dana sa manjim prekidima. Ceo Napuljskizaliv je bio sprţen.

Od 4. maja do 15. jula 1815. trajala je erupcija vulkana u Indoneziji. Poginulo je ili nestalo 56.000

ljudi.

Od 20. maja do 28. avgusta 1883. ponovo je proradio vulkan Krakatau. Dvadeset sedmog avgusta iste

godine, nastupila je najveća poznata eksplozija u istoriji sveta. Usijano kamenje letelo je 55.500 m uvisinu. Pepeo je padao u polupreĉniku od 5.330 km od kratera. Eksplozija se ĉula na više od 8%zemljine površine. Procena jaĉine zvuka pri ovoj prirodnoj eksploziji je da 26 puta nadmašuje jaĉinuzvuka eksplozije najjaĉe termonuklearne (hidrogenske) bombe. Uništena su ili zbrisana sa lica zemlje

163 ljudska naselja.




70

Slika br. 20 Požari kao posledice erupcije vulkana (www.ekoklubzeljin.org.rs )

08.05.1902. god. na ostrvu Martinik eksplodirao je vulkan u 7 sati i 50 minuta, a u 8 sati više nije bilonijednog od 26.000 stanovnika grada San Pjer. Vulkan je decenijama upozoravao, ispuštao dim i pepeo ali niko nije obraćao paţnju na to.

Od 17. do 21.01.2002. godine erupcija vulkana Niragongo u Kongu odnela je 50 ljudskih ţivota, proizvela gasnu eksploziju na benzinskoj pumpi, demolirala lokalni aerodrom i uništila 14 naselja.

15. marta 2011. godine Lava koja se obrušila niz padine vulkana Kilauea izazvala je poţar uvulkanskom nacionalnom parku na Havajima. Poţar ie uništio površinu od najmanje 30 hektara.

4.4.3 POŢARI KAO POSLEDICE NUKLEARNIH KATASTROFA

Danas u svetu (u 25 zemalja) radi 424 nuklearnih elektrana, koje proizvode 16% svetske elektriĉneenergije. Posledice ovakvih havarija mogu imati posledice na desetine godina posle havarije.

Ĉernobilska nesreća je sovjetska nuklearna nesreća koja se 1986. godine dogodila u bivšoj Sovjetskoj

Ukrajini na severu zemlje, uz samu ukrajinsko-belorusku granicu.Eksplodirao je jedan od ĉetiri reaktora ogromne atomske centrale u Ĉernobilu odbacivši u vis 1.000tona teţak poklopac jezgra nuklear nog reaktora. Pedesetak tona uranijumskog goriva odmah jeisparilo. Preostalih 800 tona grafita ostalo je u reaktoru uzrokujući poţar koji je buktao narednihdeset dana. Kontaminirano oko 150.000 km² tla.

Zraĉenju, bilo direktnom u vreme incidenta bilo indirektnom, kasnije putem hrane i na druge naĉine, bilo je izloţeno najmanje sedam miliona ljudi. Broj umrlih od radijacije ili raznih oboljenja nastalihkao posledica radijaci je ni danas nije poznat. Struĉnjaci barataju brojkama od 4.000 do 60.000umrlih. Ova ekološka katastrofa imala je direktan uticaj na 2.600.000 stanovnika.U centralnom delu radioaktivno zagaĊenje je i dalje toliko da struĉnjaci procenjuju da u njemunormalan ţivot neće biti moguć ni za 500 godina. Na slici br. 21 je prik azano širenje radijacije nakonĈernobilske katastrofe.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savez








71

Slika br. 21 Prostiranje radijacija posle Černobilske katastrofe u Evropi ( www.mycity-military.com)

4.4.4

POŢARI KAO POSLEDICE SUŠE

Suša moţe da bude jedan od izvora poţara. Isušeno rastinje se pali i od varnice, a šumski poţari kojinastaju, pored ogromne materijalne štete ĉesto imaju za posledicu i ljudske ţrtve. U tabeli br. 6 su

prikazani neki od većih poţara do kojih je došlo usled suše, prikazan je broj stradalih i iskazana jematerijalna šteta.

Tabela br. 6 Požari kao posledice suše

Datum Zemlja Uzrok Mater. šteta umil. dolara

Broj poginulih

08. 10.1871. USA, Viskonsin šumski poţar - 1.152

1894. USA, Minesota šumski poţar - 418

1918. USA, Minesota šumski poţar - 400

08. 1949. Luand, Francuska šumski poţar - 144

21-22. 10. 1991. USA, Kalifornija šumski poţar 2.000 25

maj 2002. Indija vrućine - 1.100

leto 2002. Vijetnam suša 200 -

jul- avg. 2002. USA suša, vrućine 3.300 -

jul-nov. 2002. Australija suša 2.100 -

avg.-sept. 2002. Kina suša 1.200 -

okt.-dec. 2002. Australija stepski poţari 50 4




72

4.4.5 POŢARI KAO POSLEDICE SNAŢNIH VETROVA

Stanovništvo sa podruĉja koja su podloţna vetrovima plaćaju svoj danak. Vetrovi jaĉeg intenziteta

ponašaju se sliĉno razornim zemljotresima jer kidaju instalacije i prevrću peći i loţišta. U sluĉajunajave duvanja orkanskih vetrova stanovnici amortizuju uĉinak poţara tako što iskljuĉuju elektriĉne,gasne, vodovodne i druge instalacije. MeĊutim, i vetrovi slabijeg intenziteta su u stanju da prouzrokuju poţare na objektima posredstvom vazdušnih vodova koji elektriĉnom energijomnapajaju individualne stambene objekte.

U Kaliforniji duvaju vetrovi Santa Ane. To su snaţni vetrovi i brzi poput orkana i ako naiĊu na vatruodmah je uzimaju pod svoje i mogu najmanji izvor da pretvore u katastrofu. Ovi vetrovi su u

posljednjih pedesetak godina izazvali najdestruktivnije poţare u juţnoj Kaliforniji: u Malibuu 1956. i1993, u Santa Barbari 1964, u Laguna Biĉu 1993. godine. U oktobru 2003. je nadomak Los AnĊelesavatrena stihija za koju najveću zaslugu snose vetrovi Santa Ane, odnela 17 ţivota, pretvorila više od

1.600 graĊevina u pepeo i progutala na desetine hiljada hektara šume.

4.5 ŠTETE I POSLEDICE USLED POŢARA

Poţari se smatraju jednom od najvećih prirodnih katastofa. Nastaju ili su izazvani samim prirodnim posledicama ili ljudskom greškom tj. nepaţnjom. Poţar , kada nastane brzo se širi, uništava ogroman broj materijalnih dobara, zemlje, šuma, prirodnih lepota, ali naţalost i ljudske ţivote. Ukoliko jeizazvan silama prirode, kao na primer udar munje u stablo, posledice su straviĉne.

Drvo, goriv materijal, vrlo brzo podleţe vatri ĉiji plamen za samo nekoliko minuta zahvati ĉitavehektare stabala. Nasuprot br zom izbijanju, gašenje je vrlo sporo i zahtevno. Od cele površine zemljekoja je bila zahvaćena poţarom, samo pet posto je dalje upotrebljiva i plodna zemlja.

Poţari su postali ozbiljan problem u mnogim zemljama i svake godine pokazuju sve negativniji uticajna njihovu ekonomiku, ekologiju i sve ĉešće ugroţavaju ţivot i zdravlje ljudi. Problem poţara je u poslednjoj deceniji dostigao globalne razmere. I pored primenjenih mera zaštite,na planeti zemlji se dogodi do 6 miliona poţara, a to znaĉi da se u proseku na svakih 5 do 6 sekundi

dogodi po 1 - 2 poţara. Istovremeno, dogaĊa se 500 - 600 poţara sa vremenom neprekidnog trajanjado jednog ĉasa. Godišnje u poţaru pogine u proseku 50.000 ljudi, a od povreda i opekotina strada oko6 miliona.

Osetna šteta nanosi se ne samo ekonomiji, nego i nacionalnoj i svetskoj valuti. Vatra ne štedi muzeje, biblioteke, hramove, kulturne spomenike, pozorišta i dvorce. Jedan od poslednjih poţara kojim jeuništen kulturno-istorijski spomenik je poţar na Svetoj Gori u Hilandaru , koji se dogodio 4 marta2004. godine. Uništena su dva manastirska kompleksa i u njima brojne dragocenosti i istorijski vaţnidokumenti. Nesumnjivo da je poţar u Hilandaru jedan od najvećih pustošenja i razaranja srpskogistorijskog blaga.




73

Osim toga, poţar zagaĊuje ţivotnu sredinu, vazduh, vodu i zemljište, uništava resurse i time uvećavaekološke gubitke. Koliko moţe da bude kobna šteta u ĉovekovoj okolini usled nerazumnog korišćenj a vatre i njenihefekata, svedoĉe tzv. Antropogene pustinje. Koristeći vatru ĉovek je mnoga podruĉja sa bujnomvegetacijom pretvorio u pustinje. Tako je nastala Sahara, Libijska pustinja i one u okolini reke

Amazon, kao i pustinje na mnogim drugim delovima Zemlje. Podruĉja na kojima je spaljenavegetacija verovatno se nikada neće obnoviti ili će biti potrebno mnogo vremena za obnavljanje. Namnogim mestima je nestalo flore i faune, a time je onemogućen i ţivot za ĉoveka.

Poţari ostavljaju na ĉovekovu okolinu veoma velike posledice, ali je o njima javnost malo obaveštenai to verovatno zato što su te štete ostale neprocenjene ili se one manifestuju znatno kasnije.

4.5.1 LJUDSKE ŢRTVE POŢARA

Poţari su postali ozbiljan problem u mnogim zemljama i svake godine pokazuju sve negativniji uticaj

na njihovu ekonomiku, ekologiju i sve ĉešće ugroţavaju ţivot i zdravlje ljudi. U najvećem broju sluĉajeva poţari ostavljaju štetne posledice po ljudsko zdravlje, imovinu i ţivot anastaju nepaţnjom graĊana.Za realno sagledavanje poţarnih opasnosti i broj ţrtava nastalih u poţaru uglavnom se koristestatistiĉki podaci. Statistiĉki podaci u vezi poţara, njihovim posledicama i uzrocima dobijaju se preko

razliĉitih izvora i to od vatrogasne sluţbe, osiguravajućih društava, medicinskih statistika, policijskihizveštaja. Ĉak , podaci vezani za ţrtve poţara, se razlikuju jer se u nekim drţavama uzimaju u obzirsamo direktne a u drugim sve ţrtve poţara. Dobra statistika o poţarima je neophodna za dobru politiku bezbednosti od poţara. Na osnovu statistiĉkih podataka zabeleţena je jedna ţrtva poţara na 50.000 stanovnika i na 200 poţara. Broj poginulih kao i povreĊenih u poţarima pokazuje poslednjih godina trend opadanja, dok

je kod ukupnih direktnih šteta uglavnom iskazan porast. Prema podacima analitike Ministarstva unutrašnjih poslova, MUR-a, Republike Srbije koji su prikazani u tabeli br. 7 vidi se da se broj poţara ĉak povećao kao i posledice od poţara.

Tabela br. 7 Podaci MUP-a Republike Srbije o broju požara i broju stradalih u njimau periodu 1989. do 2003. godine

GodinaUkupan broj poţara

Broj nastradalih u poţarima

poginuli povreĊeni

Srbija Beograd Srbija Beograd Srbija Beograd

1989. 5.168 2.155 93 1 166 71990. 6.122 2.583 103 0 242 13

1991. 4.660 2.255 61 2 161 15

1992. 5.550 2.775 39 0 127 11

1993. 5.300 2.324 74 1 230 15

1994. 4.970 2.173 70 5 175 21




74

1995. 4.502 1.973 76 21 187 46

1996. 4.646 2.157 55 13 148 51

1997. 4.962 2.293 60 15 161 70

1998. 5.818 2.990 79 20 261 58

1999. 7.846 1.832 63 32 192 37

2000. 21.688 3.801 180 61 582 269

2001. 9.629 2.003 195 80 466 212

2002. 12.516 2.740 156 18 286 10

2003. 5.371 3.156 94 9 199 58

Jedan do najtragiĉnijih dogaĊaja u novijoj istoriji Novog Sada dogodio se u noći izmeĊu 16. i 17.februara 2008, kada je u vatrenoj stihiji nastradalo osam mladih ljudi. Kako je na suĊenju kasnijedokazano, poţar je izazvao mladić, koji je upaljaĉem zapalio jamboliju kojom su bili obloţeni zidovikafića.Ovakve ţrtve su neminovne posledice poţara, potrebno je spreĉiti da se dogode takve ţrtve ili da senjihov broj svede na minimum. U tabeli br. 8 prikazan je broj nastradalih u poţaru u Srbiji u pediodu2001. do 2007. godine

Tabela 5. PovreĎeni i nastradali u požaru i eksploziju u Srbiji u periodu 2001-2007. godine

Godina Broj poţar aBroj

eksplozija

Broj povreĊenih u poţaru Broj

poginulih u poţaru vatrogasaca ostalih

2001 28.546 35 24 440 195

2002 17.847 39 26 473 198

2003 14.670 32 42 617 183

2004 15.061 36 47 622 234

2005 19.271 42 41 878 289

2006 1.841 25 42 863 171

2007 9.629 21 58 1075 331

Kako statistike pokazuju, posledice od poţara su višestruke sa velikim gubicima i samo dobar sistemzaštite od poţara moţe da obezbedi efikasnu zaštitu od poţara, ali naţalost ne moţe potpuno daspreĉi pojavu poţara nego samo da svede posledice na prihvatljiv minimum.

4.5.2 POSLEDICE POŢARA NA ŢIVOTNU SREDINU

Poţari godišnje nanesu neprocenjive štete. Problem pojave poţara je globalan, i u svetu svake godinestrada oko 350 miliona hektara šuma. Svedoci smo i velikih klimatskih promena, koje direktno utiĉu




75

na povećanje opasnosti izbijanja poţara. Godina 2000. je ostala upamćena, jer je u našoj zemlji izbilo339 poţara, a izgorelo je oko 13.200 hektara šuma i šumskog obraslog zemljišta.

Na društvenu svest uticao je broj incidenata sa katastrofalnim posledicama u poslednjih dvadesetgodina. Moţda je najpouĉniji primer poţar u fabrici lekova u Bazelu u novembru 1986. godine koji je

izbio u skladištu hemijske industrije “Sandoz”. Tom prilikom došlo je do zagaĊenja reke Rajne saţivom. ZagaĊenje je prešlo put od oko 900 km, kroz šest drţava i dospelo do Baltiĉkog mora. Nivoţive u Rajni je na pojedinim profilima na teritoriji Holandije dostizao vrednost tri puta veću odvrednosti pre akcidenta. Oko 50.000 m

3 zemljišta bilo je kontaminirano ţivom. Ovaj poţar je za

posledicu imao uginuće ribe na duţini od 400 km nizvodno od mesta nesreće. Uginulo je 200 tona jegulje i ostavilo dugoroĉne posledice na pastrmku.Ovaj poţar je predstavljao veliki izazov sa aspekta taktike gašenja poţara, formiranje kriznih centara

i komunikaciju sa Francuskom i Nemaĉkom kao drţavama koje su takoĊe bile ugroţenezagaĊivaĉima kako vazduha u urbanizovanim podruĉjima tako i vodotokova. Velika koliĉina vodekorišćene za gašenje poţara tokom intervencije vatrogasnih jedinica zagaĊena toksiĉnim he-

mikalijama oticala je u Rajnu i izvršila pomor reĉne flore i faune duţ nekoliko stotina kilometara.

Ozbiljne posledice ovakve katastrofe potvrĊuju da je uticaj poţara na ţivotnu sredinu realna pretnjakoja zahteva sistematski pristup. Rizik od emisije i zagaĊivanja ţivotne sredine razliĉit im produktima

sagorevanja gorive materije tokom poţara je veliki, obzirom da većina produkata sagorevanja imajukancerogena svojstva.

4.5.3 KISELE KIŠE

U zavisnosti od vrste gorive materije kao produkti sagorevanja nastaju razliĉiti gasovi, a najznaĉajnijisu oksidi sumpora i azota. Kada se ovi oksidi naĊu u vazduhu reaguju sa vlagom iz vazduha gradeći pri tome odogovarajuće kiseline koje se na zemlju vraćaju u vidu padavina (kiša, sneg, magla, rosa) poznate kao kisele kiše.

Iz azot-dioksida se u reakciji sa vlagom stvara azotna kiselina koja je odgovorna za trećinu nastankakisele kiše. Ako se dnevna vrednost koncentracije azot-dioksida u vazduhu nalazi preko 150 µg/m3

nastaju akutna obolenja disajnih organa. Posledice hroniĉnog trovanja su: glavobolja, nesanica, ĉirevisluzokoţe. Kisela kiša pre svega štetno deluje na oskudne brdske predele, jer kiselina rastvara hranjivesupstance, kao npr. kalcijum, iz tankog sloja humusa. Tako stabla ostaju bez kalcijuma koji im je preko potreban za izgradnju njihovih ćeli ja.

Oštećenja biljaka mogu biti višestruka (oštećenje iglica, pupoljaka, korena, klica ili kore, anomalijerasta, slabljenje otpornosti na mraz, infekcije ili štetoĉine). Razlog zbog kojeg listovi ţute je ĉestomanjak hranjivih materija. Poţuteli listovi odumiru i opadaju. Posledice kiselih kiša vide se na slici br. 22.




76

Slika br. 22: Posledice kiselih kiša

Kisele kiše rastvaraju teške metale i aluminijum u zemljištu, koji mogu dospeti i u podzemne vode, atime i pitku vodu. ZagaĊenje voda predstavlja najkompleksniji globalni problem. Svako zagaĊenjekoje se emituje u ţivotnu sredinu dospe do podzemnih voda, reka, jezera i mora. ZagaĊenje izvazduha kiselim kišama prenosi se do tla ili vodenih površina.Deluje štetno i na graĊevinske objekte.Korozivno delovanje kiselina oštećuje metalne objekte, kao što su šine, vozila, mašine, itd.

GraĊevinski materijali, posebno kreĉnjak i mermer su osetljivi na uticaj kiselih kiša, jer se njihovakomponenta kalcijum karbonat rastvara u kiselinama.

4.6

SEKUNDARNI HAZARDI POŢARA

Najbitniji poţarni produkti su dim, toplota i udarne detonacije eksplozija. Oni predstavlja ju najvećuopasnost prilikom poţara, kako za ugroţene u objektu, tako i za vatrogasno-spasilaĉke ekipe kojeuĉestvuju u akciji gašenja i spasavanja. Dim i toplota su neodvojivi po jmovi i kod njih ne postoje

konstantni odnosi. Dok poţari sa niţom temperaturom mogu biti bogati dimom, tako poţari saosloboĊenom većom koliĉinom toplote mogu da sadrţe manje koliĉine dima. Pošto većina zapaljivihmaterijala prilikom sagorevanja obrazuje dim, tako se i najveća koliĉina toplote iz zone gorenja prenosi dimom. Zbog toga se dim u poţaru uvek mora tretirati kao gorivo.

4.6.1 DIM KAO POSLEDICA POŢARA

Dim nastaje pri skoro svim tipovima gorenja (slika br. 23). Samo neki gasovi sagorevaju u prirodnom

ambijentu bez dima. Hemijske osobine dima zavise u velikoj meri od sastava gorive materije, brzinenjenog sagorevanja, koncentracije kiseonika, kao i od temperature nastalih gasova. Pošto je većinaovih veliĉina promenljiva u toku poţara, teško je dati taĉan hemijski sastav izdvojenog dima i prema

boji dima prepoznati vrstu gorive materi je. Goriva materija se moţe pret postaviti po boji i gustinidima samo kod homogenih materija u ujednaĉenim uslovima poţarnog ambijenta.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Metal

http://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ine

http://bs.wikipedia.org/wiki/Kre%C4%8Dnjak


http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Mermer&action=edit&redlink=1

http://bs.wikipedia.org/wiki/Kalcijum_karbonat

http://bs.wikipedia.org/wiki/Rastvorljivost

http://bs.wikipedia.org/wiki/Rastvorljivost

http://bs.wikipedia.org/wiki/Kalcijum_karbonat

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Mermer&action=edit&redlink=1


http://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ine

http://bs.wikipedia.org/wiki/Metal




77

Slika br. 23: Dim kao produkt požara

U dimu ima oko 200 razliĉitih organskih jedinjenja ukljuĉujući policikliĉne aromatskeugljovodonike. OslobaĊa se ogromna koliĉina ugljen-dioksida, a smanjenjem šumskih površinasmanjuje se mogućnost apsorpcije povećane koliĉine ugljen-dioksida, i nastaje nagomilavanje u

atmosferi. U Moskvi u Rusiji, 2010. godine izmerena koncentracija štetnih ĉestica bila je 5 do 8 putaveća od dozvoljene granice, a kao posledica toga bila je smanjena vidljivost (slika br. 24).

Slika br. 24: Rusija - dim u požaru je za posledicu imao smanjenu vidljivost (www.vesti-online.com)

4.6.2

OPASNOSTI KOD EKSTREMNIH POJAVA U POŢARU

Kako poţar zavisi od ventiliranosti prostora tako se smanjuje procenat sagorelih produkata gorenja, a

koncentracija zapaljivih gasova raste. Zapaljivi elementi u dimu su kljuĉni faktor u ekstremnimoblicima ponašanja u poţaru kao što su flashover, backdraft i eksplozija dima. Upravo zbog togavatrogasci-spasioci moraju dim posmatrati kao gorivo.

Nagli razvoj poţara i dima predstavlja veliku opasnost vatrogascima-spasiocima tokom gašenja poţara. Ukoliko oni nisu u potpunosti svesni takve opasnosti, rizik po njihovu sigurnost je veći. Ekstremno ponašanje poţara moţe se definisati prema trajanju povećanog oslobaĊanja toplote. Prinaglom razvoju poţara promene se dešavaju jedna za drugom i prisutan je stalan porast osloboĊenetoplote. Ove ekstremne pojave u poţaru predstavljaju znaĉajnu pretnju vatrogascima-spasiocima iugroţenima koje se zateknu u poţaru i uglavnom rezultiraju velikom materijalnom štetom. Flashover,

backdraft i eksplozije dima su ekstremne pojave u poţaru koje na prvi pogled izgledaju dosta sliĉno,ali uslovi za njihov nastanak se bitno razlikuju.

Flashover predstavlja prelaz iz faze rastućeg poţara u fazu potpuno razvijenog poţara u jednom

zatvorenom prostoru (slike br. 25 i 26). Uz pretpostavku dovoljnog dotoka sveţeg vazduha, flashoverće se u jednom trenutku pojaviti kao normalna faza razvoja poţara. Siguran znak flashover -a je




78

isijavanje dostizanje temperature u gornjem sloju prostora od 500oC do 600

oC. On nastaje kada

temperatura gorenja u ventiliranom zatvorenom prostoru dostigne temperaturu paljenja svih gorivih

materija koje se u tom prostoru nalaze.

Slika br. 25: Stanje požara koje prethodinastanku flashovera-a

Slika br. 26: Nastanak flashover-a

TakoĊe i naknadni dotok sveţeg vazduha u prostor zahvaćen poţarom moţe rezultirati flashover -om(otvaranje vrata, prozora, pucanje prozorskog stakla). Taj proces moţe se ispoljiti veoma brzo, alimoţe nastati i nakon duţeg vremenskog perioda. Zbog ove pojave prinudna ventilacija velikih,nepristupaĉnih prostora zahvaćenih poţarom, gde vatrogasno-spasilaĉke ekipe ne mogu brzo

reagovati, nije poţeljna.

Backdraft nastaje u situaciji kada slabo ventilirani poţar primi iznenadnu veću koliĉinu vazduha, priĉemu se poţarni gasovi pale, ponekad praćeno eksplozijom. Backdraft je iniciran uvedenimkiseonikom, kroz dotok sveţeg vazduha u „hermetiĉki“ zatvoreni poţarni prostor i razlikuje se odflashover-a po brzini rasta osloboĊene energije. Najĉešće se dešava prilikom naglog ulaska u zatvoreni poţarni prostor. Backdraft moţe nastati i prikontinulanom gorenju kada se nakupe velike koliĉine gorivih gasova, meĊutim više kao iznenadni ikratkotrajni bljesak plamena.




79

5.

VETAR KAO HAZARDNA POJAVA

Merenje vetra na bilo kojoj lokaciji otkriva njegovu veliku promenljivost, iako se osnovni

mehanizam koji pokreće vetar menja priliĉno sporo, onoliko sporo koliko se vreme u sinoptiĉkomsmislu menja. Razlog tome je što je kretanje vazduha u blizini tla u planetarnom graniĉnom slojuturbulentno. Vetar se stoga strogo definiše kao trodimenzionalna vektorska veliĉina sa sluĉajnimfluktuacijama malih razmera u prostoru i vremenu koje su dodate na organizovani tok velikih

razmera.

Vetar je horizontalno ili pribliţno horizontalno kretanje vazdušnih masa usled nejednakog vazdušnog pritiska na raznim taĉkama zemljine površine izazvanog nejednakim zagrevanjem vazduha. Vetar jekretanje vazduha od polja visokog pritiska prema poljima niskog pritiska. Vazduh nastavlja da sekreće sve dok se ne eliminiše razlika u pritisku i dostigne ravnoteţa. Razlike u pritisku povezane susa meteorološkim sistemima velikih razmera, ali mogu da se dese i proizvedu vetrove i u manjimrazmerama. Kada je ĉestica vazduha pokrenuta, ona se ne kreće taĉno u smeru gradijenta pritiska,kako se to oĉekuje. To znaĉi da vetar ne duva direktno najkraćim putem iz oblasti višeg ka oblastiniţeg pritiska, postoje i neke druge sile koje deluju na ĉestice vazduha u kretanju. To su sila trenja idevijacijska sila. Prostim reĉima, sila trenja “koĉi”, dok devijacijska sila “skreće” ĉestice vazduha sanjihovog pravolinijskog puta. Na kraju se javlja i centrifugalna sila koja deluje kod svakog

krivolinijskog kretanja. Pri tome ne treba zaboraviti ni silu teţe, koja sva tela privlaĉi ka centruZemlje.

Kao što je već reĉeno vetar nije skalar, već vektorska veliĉina, što znaĉi da je definisan sa trielementa: pravac, smer i intenzitet. U praksi se vetar odreĊuje sa dva elementa, i to pravcem (koj i podrazumeva i smer) i brzinom ili jaĉinom.Pravac vetra predstavlja stranu sveta sa koje vetar duva ili se izraţava po stepenima 0 -360°. Brzina ili

jaĉina vetra je put koji vazdušne ĉestice preĊu u jedinici vremena. Na pravac i brzinu vetra utiĉugradijentalna i devijaciona sila.

Jaĉina vetra je efekat njegovog dejstva na odreĊene predmete (Boforova skala). Za merenje jaĉinevetra koristi se meĊunarodno prihvaćena Boforova skala (tabela br. 9). Ona je nastala 1805.godine i

izradio ju je Frensisi Bofor, engleski pomorski oficir. Na poĉetku je bila namenjena samo mornarima,ali se nakon prilagoĊavanja i modifikovanja upotrebljava i na kopnu.




80

Tabela br. 9: Boforova skala

STEPEN JAČINA m/s Km/h čvor

0 Tišina < o.3 < 1 < 1

1 Lahor 0.3 – 1.5 1 – 5 1 – 3

2 Povetarac 1.6 – 3.3 6 – 11 4 – 73 Slab vetar 3.4 – 5.4 12 – 19 7 – 10

4 Umeren vetar 5.5 – 7.9 20 – 28 11 – 16

5 Jak vetar 8.0 – 10.7 29 – 38 17 – 21

6 Ţestok vetar 10.8 – 13.8 39 – 49 22 – 27

7 Olujni vetar 13.9 – 17.1 50 – 61 28 – 33

8 Oluja 17.2 – 20.7 62 – 74 34 – 40

9 Jaka oluja 20.8 – 24.4 75 – 88 41 – 47

10 Ţestoka oluja 24.5 – 28.4 89 – 102 48 – 55

11 Vihor 28.5 – 32.6 103 – 117 56 – 63

12 Orkan >32.7 >117 >63

Izvor: www.metoffice.gov.uk

Pravac vetra (koji podrazumeva i smer) odreĊuju se jednim podatkom pomoću ruţe vetrova od 16 pravaca ili u stepenima od 0° do 360°. U meteorologiji za pravac vetra uzima se onaj pravac odaklevetar duva. Po ruţi vetrova od 16 pravaca postoje ĉetiri glavna pravca, a to su: severni, istoĉni, juţni izapadni. Ovi pravci se najĉešće oznaĉavaju poĉetnim velikim slovom reĉi za odgovarajući pravac.Pored glavnih postoje i ĉetiri meĊupravca i to: severoistok, jugozapad, severozapad i jugoistok. Umeteorologiji i pomorstvu pravac vetra odreĊuje se onom stranom vetra odakle vetar duva, a uvazduhoplovstvu stranom sveta u koju duva. Pravac vetra odreĊuje se vetrokazom vetra, na

brodovima i jedrilicama zastavom ili platnenim konusom. Pravac vetra se sa visinom neznatno menja pa se promene pri tlu mogu ignorisati. Optimalna lokacija za merenje vetra je ona na kojoj jeosmotreni vetar reprezentativan od najmanje nekoliko kilometara oko stanice ili se lako moţekorigovati da bude reprezentativan. Površinska merenja vetra bez problema za izlagan je instrumenata

teško da postoje. Teško je ispuniti zahtev da je teren na kom se meri vetar otvoren i ravan.

Brzina vetra proporcionalna je gradijentu pritiska, koji je brzina promene pritiska iznad horizontalne

udaljenosti. Ona je paralelna sa gradijentom usled skretanja izazvanog Koriolisovim efektom.

Vazduh se spiralno pribliţava središtu niskog pritiska. Što je bliţe to je manji obim spirale. Oĉuvanjenjegovog ugaonog impulsa ubrzava vetar na isti naĉin na koji balerina koja izvodi piruetu pleše sve br ţe prislanjanjem ruku uz telo. To znaĉi da duboke depresije, koje vuku vazduh iz velike oblasti

prema malom središtu, stvaraju jaĉe vetrove od blagih depresija. Zbog toga i cikloni i tornado samalim jezgrima stvaraju tako jake vetrove. Brzina vetra je preĊeni put vazduha u jedinici vremena iona se meri vetrometrom, a izraţava u metrima u sekundi, kilometrima na ĉas ili ĉvorovima. Prilikommerenja jaĉine vetra koriste se anemometri i enemografi koji automatski registruju trenutne brzinevetra. Brzina vetra raste znaĉajno sa visinom, naroĉito iznad terena ĉija je površina hrapava, pa sezbog toga propisuje standardna visina merenja iznad tla na kojem se nalaze instrumenti od 10m.

Vetar kao klimatski element je toliko vaţan da se nekada posmatra i kao faktor koji odreĊuje i ostaleklimatske elemente. Promena pravca vetra, posebno u umerenim širinama, moţe za vrlo kratko vreme




81

da dovede do promene i ostalih klimatskih elemenata, pre svega temperature, vlaţnosti, oblaĉnosti, padavina itd. Vetar donosi sa sobom odlike one klime odakle duva. Osim što utiĉe na druge klimatskeelemente on ima uticaj i na ĉoveka i njegove delatnosti, kao i na vegetaciju. Klimatologija vetra senajĉešće opisuje:

Ruţom vetra, Histogramom empirijske raspodele brzine vetra.

Ruţa vetrova opisuje srednje brzine vetra po pravcima i ona se grafiĉki prikazuje (slika br. 27). Daje

kompletan pogled na to kako se pravac i brzina vetra rasprostiru na odreĊenoj lokaciji. Radi se o polarnom dijagramu na kome su predstavljene strane sveta koje oznaĉavaju pravce iz kojih vetarduva. Na ruţi vetrova se najbolje uoĉavaju dominantni vetrovi u nekom mestu u odreĊenomvremenskom periodu. Najĉešće se izraĊuju ruţe vetrova za ĉetiri glavna i ĉetiri meĊuglavna pravca, i

ona moţe imati 8, 16 ili 32 pravca vetra. Pored obiĉne ruţe vetrova izraĊuje se i „izvrnuta“ ruţavetrova koja predstavlja histogram uĉestalosti i brzina vetrova iz razliĉitih pravaca.

Slika br. 27: Ruža vetrova za grad Vršac: 8 pravaca (levo) i 16 pravaca (desno)

Izvor: Studija Atlas vetrova, FTN 2008.

Da bi se kreirala ruţa vetrova, vrednosti proseĉne brzine i pravca vetra se uzimaju na licu mesta ukratkim vremenskim intervalima, tokom kratkog perioda. Takvi podaci se sortiraju po pravcu vetra.Informacije koje pruţaju ruţe vetrova mogu se primeniti na razliĉite situacije. Histogram raspodele vetra prebrojava koliko ima izmerenih podataka o vetru u nekom zadatom

intervalu brzina. Ovi histogrami se ĉesto prave i po pravcima za ceo uzorak.




82

5.1 STRUKTURA VETRA

U odnosu na unutrašnju strukturu vetra poznata su dva kretanja vazduha, a to su laminarno iturbulentno. Ono što razlikuje ove dve vrste kretanja vazduha je upravo naĉin na koji se kreću ĉestice

vazduha. Kod laminarnog kretanja ĉestice vazduha imaju paralelne trajektorije. Ovakav vid kretanjaĉestica se retko javlja, a kada se javi traje kratko. Suprotno laminarnom kretanju je turbulentnokretanje. Ono predstavlja haotiĉno, odnosno uskomešano kretanje gde ĉestice vazduha imaju razliĉite pravce i meĊusobno se presecaju. Ovakav vid kretanja nastaje usled dodira vazduha sa površinomZemlje zbog trenja izmeĊu samih ĉestica vazduha i zbog termiĉke nestabilnosti vazduha. Karaktervetra se odreĊuje samim turbulentnim kretanjem koje izaziva neravnomernosti u brzini i pravcukretanja vazduha.

Stepen pulzacije predstavlja skokove u brzini koji se javljaju u kraćim vremenskim intervalima, aispoljavaju se u veliĉini razlike i njene uĉestanosti izmeĊu maksimalne i minimalne brzine. Naosnovu toga moţemo razlikovati miran i pulzivan vetar.TakoĊe imamo i podelu vetra na olujni, refulni i promenljivi. Olujni vetar je jaĉi vetar, pri kojem senjegova srednja brzina u srazmerno kratkom intervalu vremena znatno povećava, a zatim opadne.Slabiji vetar sa vrlo velikim i naglim uzastopnim povećanjem i padom brzine predstavlja refulni

vetar, dok je promenljivi vetar onaj kod kojeg se pravac znatno i neravnomerno koleba.

5.1.1 VRSTE VETROVA

U zavisnosti od polja pritiska i temperature i u odnosu na veliĉinu podruĉja Zemlje iznad kojegduvaju, vetrovi mogu imati planetarni, regionalni i lokalni karakter. Planetarni vetrovi duvaju oko

cele zemljine kugle i izazivaju opštu cirulaciju vazduha, regionalni vetrovi duvaju na većem podruĉju, a lokalni vetrovi duvaju na manjem podruĉju.

Pojavu stalnih, periodiĉnih i preovlaĊujućih vetrova uslovljava raspodela polja pritisaka na površiniZemlje koji izazivaju opšta strujanja u atmosferi. Stalni vetrovi se odlikuju malim promenama pravcai duvaju iznad odreĊene oblasti cele godine. Njih prouzrokuju stacionarna polja niskog ili visokog

pritiska i dele se na pasate i antipasate. Periodiĉni vetrovi menjaju pravac zavisno od godišnjeg doba i prouzrokuju ih sezonska raspodela pritiska izazvana nejednakim zagrevanjem mora i kopna. U

periodiĉne vetrove spadaju monsuni. PreovlaĊujući vetrovi prouzrokovani su preovlaĊujućim poljimaniskog i visokog pritiska. U ove vetrove spadaju zapadni, severoistoĉni i jugoistoĉni vetrovi.

Lokalne vetrove prouzrokuje odreĊeni raspored polja pritiska iznad većih, odnosno gradijenti pritiskaiznad manjih podruĉja, reljef kopna i raspodele vodenih masa, ali i nejednako zagrevanje vazduhaiznad pojedinih manjih podruĉja kopna i vodenih površina. Oni mogu biti povremeni i dnevni.




83

Lokalni vetrovi

Lokalni vetrovi su karakteristiĉni za odreĊene oblasti na zemlji. Najpoznatiji vetrovi ove vrste, odkojih su neki zastupljeni i u našoj zemlji su: košava, bura, jugo, vardarac, fen i maestral.

Košava je istoĉni i jugoistoĉni vetar koji duva u severoistoĉnom delu naše zemlje, duva srednjom brzinom od 9-10 m/s sa pojedinim udarima od 25m/s. Najjaĉa je u dolini Dunava izmeĊu Novog Sadai Velikog Gradišta i u juţnom Banatu. Najĉešće se javlja u jesen i zimu. Košava predstavlja suv vetari donosi vedro vreme.

Bura je jak vetar koji duva na istoĉno j obali Jadranskog mora i njegov pravac duvanja je sever-istoksa kopna na more. Proseĉna brzina mu je 30m/s, ali ponekad dostiţe brzinu i od 50m/s.

Jugo vetar je topao vetar koji duva iz Afrike preko Sredozemnog mora, Italije i duţ obale Jadrana.Ĉešće duva zimi nego leti i na moru stvara velike talase i uvek donosi kišu.

Vardarac struji od Šar planine dolinom Vardara prema Egejskom moru, i on je zimski, suv i hladanvetar ĉija brzina ne prelazi 15m/s.

Fen je jak i slapovit planinski vetar koji dolazi topliji nego što je vazduh pre duvanja fena. On donositoplo i vedro vreme. U zimskom periodu izaziva lavine i naglo topljenje snega. Leti ako dugo duvamoţe da osuši vazduh, što moţe da dovede do toga da se šumski poţari brzo i lako šire.

Maestral je osveţavajući severozapadni vetar koji u toplim danima duva sa mora na kopno. Javlja seuglavnom leti i duva uz obalu. Strogo je prizemni vetar, poĉinje da duva oko 10 sati sa brzinom od1,6-3,5 m/s, dok posle podne njegova brzina iznosi 3,4-5,4 m/s. Prestaje po zalasku Sunca. Jaki

maestral se naziva maestralun i njegova brzina iznosi od 10-13m/s.

Kod dnevnih lokalnih vetrova veći uticaj imaju reljef kopna i raspodela vodenih masa, kao i njihovfiziĉki uticaj na zagrevanje vazduha. To je razlog što su oni male brzin e i kratkog trajanja. U njih

spadaju vetar sa mora i vetar sa kopna koji duvaju u proleće i leto zbog dnevnog kolebanjatemperature mora i kopna. Kada je danju kopno jaĉe zagrejano od mora, taj zagrejani vazduh iznadkopna struji naviše, a na njegovo mesto dolazi hladniji vazduh sa mora. Ova pojava uslovljava

zatvorenu cirkulaciju vazduha sa prizemnim vetrom sa mora na kopno, a visinski sa kopna na more.

Noću je cirkulacija vazduha obrnuta.

Staln i vetrovi

U stalne vetrove spadaju pasati i antipasati.Pasati su prizemni vetrovi koji duvaju u sloju troposfere do visine od 2000 m. Dolaze iz suptropskih

oblasti visokog vazdušnog pritiska i usmereni su prema ekvatoru. Zbog zemljine rotacije skreću kazapadu tako da dobijaju severoistoĉni pravac na severnoj polulopti, odnosno jugoistoĉni pravac na juţnoj polulopti. Iznad ekvatora gde se sudaraju pasati sa severa i juga nalazi se pojas ekvatorijalnih




84

tišina. Glavno obeleţje pasatskih vetrova je njihova postojanost i u pravcu i u jaĉini. Srednja brzina pasata u njegovim srednišnjim delovima iznosi od 6-9 m/s, ali je nekim mesecima manja. Pasati

imaju najveću jaĉinu u proleće odgovarajuće zemljine polulopte, a najmanju u suprotnom godišnjemdobu u jesen. Pasati su srazmerno suvi i prohladni pri vedrom vremenu. Nemaju nikakvu teţnju zauzlaznim kretanjem, pa po tome ni za obrazovanje oblaka i padavina. Ali sve to nastupi ĉim se ispreĉi

neko bregovito ostrvo ili kopno. Ovo prisiljeno uzlazno kretanje, i do srazmerno neznatne brzine,uslovljava dovoljno sniţenje temperature da bi došlo do kondezovanja vodene pare i do trajne iobilne padavine, pri bregovitim obalama, koja se po tome zove oreografska kiša. Pasati su obiĉno jaĉiu proleće nego u jesen, pa u tom periodu donose obilnije kiše.

Antipasati su visinski vetrovi koji duvaju iznad pasata i od ekvatora ka suptropskim oblastima imaju

suprotan smer kretanja od pasata. Pod uticajem rotacije zemlje skreću ka istoku i na taj naĉin postaju jugozapadni odnosno severozapadni vetrovi. Nagomilane vazdušne mase u suptropskim oblastimanajvećim delom se spuštaju ka površini i zbog preovlaĊujućih silaznih vazdušnih strujanja nemavetra. Tako se na obe hemisfere obrazuju pojasevi suptropskih tišina u kojima vlada vedro i suvovreme. Antipasati duvaju na visini od 2,5-3 km, a iznad ekvatora na visinama većim od 5 km. Prema

suptropskim širinama visina im se postepeno smanjuje, a brzina slabi.

Periodični vetrovi

U grupu periodiĉnih vetrova spadaju monsuni. Monsuni vladaju u nekim delovima tropskih oblasti zbog sezonske promene atmosferskog pritiska u

zavisnosti od pravca stalnog vetra. Tokom zime veoma suv vazduh ide ka spoljašnjosti iz poljavisokog pritiska u unutrašnjost kontinenta. Leti kad se tlo zagreva visoki pritisak ustupa mestoniskom pritisku. Iznad okeana pritisak ostaje relativno visok zato što se voda mnogo sporije zagreva.Vetrovi menjaju pravac i donose vlaţan vazduh iznad kopna. Dok dolazi na kopno vazduh se podiţe istvara ogromne oblake i bujice kiša, tj.monsun. Monsuni se obrazuju na obalama pojedinih okeana

kako juţne tako i severne polulopte. Najizrazitiji monsuni se obrazuju iznad Indijskog okeana i juţnog dela Azije. Monsuni poĉinju spektakularnom olujom sa grmljavinama i bujicom kiša kojetraju sedam ili više dana. Monsunski vetrovi su slabo razvijeni u oblasti ekvatora, gde je veliko

dnevno kolebanje temperature. Monsuni se dele na letnje i na zimske monsune.

5.1.2 UZROK VETRA

Potrebno je dati odgovor na pitanje: Šta dovodi do stvaranja vetra?

Koncizan odgovor na ovo pitanje nalazi se u principima Njutnove mehanike. Kao što je poznato, ovi principi sumiraju celokupno iskustvo o uslovima kretanja tela (vazduha) i uzrocima koji izazivajukretanje.

Oni će biti navedeni u dva stava:

Svaki delić vazduha ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja doklegod pod dejstvom neke sile bude prinuĊen da promeni to svoje stanje .




85

Promena koliĉine kretanja je srazmerna sili koja deluje na delić vazduha i vrši se u pravcusile.

Ukoliko na vazduh deluje viša sila istovremeno vaţe poznata paralelogram prav ila za dobijanjerezultantne sile. Da bi se ovo pravilo bolje objasnilo posmatrajmo sliku br. 28, ona prikazuje dejstvo

tri sile na delić vazduha u horizontalnom pravcu u sluĉajevima kada je njihovo dejstvo:

Uravnoteţeno, sluĉaj A, i tada je rezultantna sila jednaka nuli i,

Neuravnoteţeno, sluĉaj B i tada je rezultantna sila razliĉita od nule, sluĉaj B.

Slika br. 28: Dejstvo tri sile na delić vazduha u horizontalnom pravcu

Na levoj strani su prikazana dva delića vazduha pod uticajem tri sile. Svaka od sila je prikazana uvektorskom obliku upotrebom strelice. Duţina strelice odreĊuje jaĉinu sile, dok pravac i smer strelicaodreĊuje pravac, odnosno smer dejstva sile. Na desnoj strani su korišćenjem paralelogram pravila sile

sloţene za dobijanje rezultantne sile. U sluĉaju A rezultat sila je nula, dok je u sluĉaju B razliĉit odnule.

Postavlje se pitanje: Koje sile deluju na vazduh? I šta uzrokuje nastanak tih sila?

Sile koje direktno doprinose stvaranju vetra su:

Gradijentna sila pritiska,




86

Koriolisova sila ili sila devijacije,

Sila trenja i

Centrifugalna sila.

Gradijentna sila

Koncept gradijenta je bio prethodno uveden u vezi posmatranja raspodele temperature i pritiska.

Veza izmeĊu gradijenta pritiska i kretanja vazduha se jasno vidi ako se ima u vidu da se vazduh uvek

nalazi pod nekim pritiskom. Sila koja dovodi do kretanja vazduha usled postojanja gradijenta pritiskanaziva se gradijentna sila pritiska. U atmosferi se daje ubrzanje delićima vazduha od mesta visokogka mestima niskog pritiska. U pravo tada deluje gradijentna sila. Pošto je vetar samo horizontalnokretanje vazduha, stvoreno samo od sile koja deluje horizontalno, dovoljno je posmatrati samo

horizontalnu komponentu gradijentne sile. Ova sila je uzrok nastanka vetra. Kada je temperaturakopna jednaka temperaturi mora na bilo kojoj visini iznad kopna i iznad mora pritisak je isti. U toj

situaciji ne postoji horizontalni gradijent pritiska, odnosno, nema kretanja vazduha preko obale odkopna prema moru ili obrnuto. Podizanjem Sunca poĉin je grejanje tla. Tom prilikom temperatura

kopna brţe raste od temperature mora, jer kopno ima manji toplotni kapacitet u poreĊenju sa vodom.Tako, zbog razliĉitog zagrevanja vazduh iznad kopna postaje topliji nego iznad mora, što dovodi dostvaranja horizontalnog gradijenta temperature. Toplije kopno zagreva okolni (gornji) vazduh provoĊenjem i konvekcijom. Rezultat toga je da stub vazduha iznad kopna postaje reĊi, zbog ĉega se podiţe. Time se masa vazduha iznad kopna proširila na viši nivo, nego što se ekvivalentna masa

proširila u hladnijem stubu vazduha iznad mora. Sve ovo stvara mnogo brţe opadanje pritiska porastom visine u hladnom, nego u toplom vazduhu. Zbog toga se na visini (2 000 ft) uspostavljatakav horizontalni gradijent pritiska koji topliji vazduh iznad kopna poĉinje da pokreće ka niţem pritisku iznad mora.

Ĉim je masa u toplijem stubu krenula u gornje delove, teţina tog stuba merena pri tlu se smanjila, a površinski pritisak iznad kopna je poĉeo da opada. To je stvorilo drugi horizontalni gr adijent pritiska

izmeĊu vazdušnih stubova pri tlu, tako da hladniji vazduh iznad mora poĉinje da se kreće ka niţem pritisku iznad kopna. Jednostavnim stvaranjem temperaturne razlike izmeĊu dve lokacije, gde jevazduh u poĉetku mirovao, dolazi do kretanja vazduha u istom pravcu i suprotnim smerovima navisini i u prizemlju.

Kor iol isova sil a

Koriolisova sila nastaje kao posledica delovanja Zemlje na delić vazduha koje se kreće u odnosu na površinu Zemlje. Vazduh koji se kreće prema ili od ekvatora uvek prati putanju koja ga pomera kadesnoj strani na severnoj polulopti i ka levoj strani na juţnoj polulopti. Sve ovo je otkrio GaspardKoriolis po kojem je i ova sila dobila ime. Ovo se dešava zato što se Zemlja vrti oko svoje ose u

smeru suprotnom od kazaljke na satu, te dok se vazduh kreće na površini, ona se sama takoĊe pomeraispod vazduha, ali drugom brzinom. Magnituda Koriolisove sile zavisi od geografske širine i od brzine vazduha koji se kreće. Ona je najveća na polovima.

Delovanje Koriolisove sile na Zemlji se dešava po istim principima kao i kod obrtne table. Zbogzemljine sloţenije geometrije ovo delovanje je nešto sloţenije. Pravila delovanja Koriolisove sile su:

sila deluje samo na tela u pokretu, na tela u mirovanju ona ne deluje,

ona je upravo pro porcionalna brzini tela, linearno jaĉa porastom brzine, a vaţi i obrnuto,




87

porastom geografske širine njen intenzitet raste,

na severnoj hemisferi deluje desno od smera kretanja, a na juţnoj hemisferi deluje levo odsmera kretanja.

Sila trenja

Sila trenja u atmosferi moţe da se javlja kao:

površinsko trenje nastalo usled dodira krećućeg vazduha i tla, ili unutrašnje trenje nastalo usled relativnog pomeranja jednih delića vazduha u odnosu na druge.

Prilikom kretanja prizemni vazduh nailazi na razne prepreke. Dolazeći sa njima u dodir predaje tludeo svoje kinetiĉke energije, tako se kinetiĉka energija vazduha pretvara u kinetiĉku energiju predmeta na zemljinoj površini ili u toplotnu energiju tla i vazduha. Sva ova pretvaranja su u vezi sasilom površinskog trenja. Foktor koji odreĊuje silu trenja je brzina kretanja vazduha, jer sila trenja postoji samo ukoliko se vazduh kreće. Porastom brzine raste i intenzitet ove sile. Hrapavost podloge

je drugi znaĉajan faktor koji podreĊuje silu površinskog trenja. Kak o je podloga hrapavija sila trenjase pojaĉava. Smatra se da sila unutrašnjeg trenja dolazi od toplotnog kretanja molekula vazduha,kako zbog sudara ĉestica iz slojeva vazduha razliĉitih brzina, tako i u prelazu ĉestica iz jednog sloja udrugi. Tom prilikom se javljaju sile koje imaju za posledicu ubrzanje kretanja jednih ĉestica, odnosnoslojeva vazduha.

Sila spolješnjeg trenja deluje u suprotnom pravcu od pravca kretanja vazduha, iznad kopna je 3 -4 puta veća nego iznad mora, a porastom visine opada.

Centr if ugalna sil a

Centrifugalna sila se javlja kada je putanja strujanja vazduha zakrivljena. Ubrzanje te sile

proporcionalno je radijusu zakrivljenosti putanje. Pri ciklonalnom kretanju ona otklanja ĉesticevazduha u istom pravcu kao i Koriolisova sila, a pri anticiklonalnom kretanju u suprotnom pravcu od

Koriolisove sile, a u istom pravcu kao i gradijentna sila. Pod zajedniĉkim uticajem navedenih sila, pravac vetra pri površini Zemlje otklanja se od pravca horizontalne komponente gradijentne sile zaugao koji je redovno manji od 90°, a na visini za ugao od 90° i to na severnoj hemisferi udesno, a na

juţnoj ulevo.

Oluj ni vetrovi

Vazdušna kretanja u atmosferi nastaju usled razlika izmeĊu temperatura susednih vazdušnih masa.Horizontalno kretanje vazduha se naziva vetar. Brzina vetrova predstavlja brzinu ĉestica vazduha,

koja se meri anometrom i izraţava se u m/s. Jaĉina vetra predstavlja pritisak koji on vrši na vertikalnu površinu. Na brzinu vetra najviše utiĉu reljef, biljni pokrivaĉ i drugi objekti na zemljištu. Snaga vetra se meri brojevima Boforove skale, po kojoj je brzina vetra podeljena na 12 stepeni.Opasnost od oluje karakteristiĉna je za podruĉje bez prirodnih prepreka, za ravnicu kakva jeVojvodina. U osiguranju useva i plodova opasnost od oluje definisana je graniĉnom brzinom vetra, stim što se pod ovim rizikom smatra horizontalno kretanje vazdušnih masa brzinom većom od 17,2m/s. Za razliku od grada, štete od oluje su frontalne i zahvataju daleko veće podruĉje. Broj dana sa




88

olujom pribliţan je broju dana sa gradom i za Vojvodinu iznosi oko 50 dana u toku vegetacionog

perioda

5.2

HAZARDNO DEJSTVO OLUJNIH VETROVA

Horizontalno kretanje vazduha naziva se vetar. Kretanje ĉestica vetrova, odnosno brzina ĉesticavetrova predstavlja brzinu vetra. Na brzinu vetra utiĉu reljef, biljni pokrivaĉ i drugi objekti koji senalaze na zemljištu. Kao što je već reĉeno snaga vetra se meri Boforovom skalom. Vetar , jaĉine jedan

stepen, laki dim se jedva povija – vetar duva brzinom 1 m/s. Pri jaĉini od tri stepena vetar lepršatkaninom zastave, šušti lišćem, na površini vode izaziva lako talasanje – njegova brzina ne prelazi 5

m/s. Kad je vetar jak pet stepeni, on se već oseća kao neprijatnost, kreću se grane bez lišća, voda setalasa – brzina vetra već dostiţe 9 m/s. Sa brzinom od osam stepeni on ljulja veliko drveće, lomi

grane i pešaku je teško da ide uz vetar, njegova brzina dostiţe 15 m/s. Vetar od devet stepeni zove seumerena bura – brzina mu je do 20 m/s, vetar od jedanaest stepeni duva brzinom 25 – 30 m/s, rušidimnjake sa kuća, skida krovove, ĉupa drveće sa korenom, a vetar od dvanaest stepeni pretvara se u

orkan koji pravi opštu pustoš.

Pod olujom se podrazumeva grmljavinska nepogoda praćena jakim udarima vetra, izrazitim uzlaznimi silaznim vazdušnim strujanjima, pljuskovima i gradom, slabom vidljivošću, naglom promenomtemperature i pritiska vazduha i drugim pojavama. Glavni sastavni deo oluja su oblaci kumulus ikumulonimbus koji su razvijeniji što je jaĉe dizanje vazduha, odnosno što je vazduh nestabilniji,tj.topliji i vlaţniji.Razvoj kumulusa u velikoj meri zavisi od atmosferske stabilnosti. Oni poĉinju da se pojavljuju tokom

dana, kad atmosfera postaje labilna, zbog ĉega dolazi do dizanja vazduha, adijabatskog hlaĊenjavlaţnog vazduha i naglog razvoja oblaka. U satima izrazitih temperaturnih razlika zemljišta i vazduhadolazi do stvaranja dobrih uslova za nastanak oluja. Iznad kopna se stvaraju olujni oblaci većinom ukasnim prepodnevnim satima, a najveći razvoj se oĉekuje tokom poslepodneva. Takav oblak nosiogromne koliĉine kiše, snega i leda. Kumulus u svom razvoju prelazi sve faze dok ne preĊe ukumulonimbus.

Niski oblak koji se vertikalno prostire do velike visine naziva se kumulonimbus. On se sastojiod teĉnih kapljica oblaka u niţim delovima i od ledenih kristala blizu vrha. Ovi oblaci stvaraju idonose oluje sa grmljavinom, grad i tornado, ali i obilne pljuskove i sneg. Nastaje usled strujanja u

nestabilnom vazduhu. Retko traje duţe od sat vremena, ali je veoma snaţan. Moţe da oslo bodi svu

svoju vlagu ĉak i do 275000 tona u veoma olujnom oblaku.

Olujni vetar predstavlja izuzetno jak vetar sa malo ili nimalo padavina i oni nanose izuzetno velikeštete. Pojava olujnih vetrova u Srbiji, pogotovo u severnim delovima, odnosno u Vojvodin i, predstavlja veoma izraţen fenomen. Ovo podruĉje je bez prirodnih prepreka i to je uslov za stvaranjeovakvih vetrova. Štete od oluje su frontalne i zahvataju veliko podruĉje. Broj dana sa olujom je pribliţan broju dan sa gradom i iznosi oko 50 dana u toku vegetacionog perioda. U osiguranju useva i

plodova opasnost od oluje definisana je graniĉnom brzinom vetra, a pod ovim rizikom se smatra




89

horizontalno kretanje vazdušne mase brzinom većom od 17,2 m/s. Štete od oluje su frontalne izahvataju veliko podruĉje.

Vetar moţe prouzrokovati velike štete. Energija vetra se moţe preneti na vodu i na taj naĉin stvararušilaĉke talase koji ruše sve pred sobom, stvaraju štetu na obali i na sve objekte koji su pred njima.

Još jedna posledica ovih vetrova su stvaranje smetova i odroni zemljišta. Vetar ima veliku rušilaĉkumoć, ruši i kida stabla, zgrade ostaju bez krovnih konstrukcija i staklenih površina. Delovanjem vetrastvaraju se erozije ĉije posledice mogu biti katastrofalne. Pri naletima vetra većim od 15 m/s raste

intenzitet erozije.

Pored snaţnih vetrova, ne treba zanemariti ni one slabije. Oni doprinose širenju zagaĊujućihsupstanci i širenju poţara. Usled vetra gašenje poţara je oteţano ili gotovo nemoguće.Oluje biljkama nanose mehaniĉke štete prelamanjem stabla, pre svega na visokim kulturama kao što je suncokret ili kukuruz, zatim polaganjem useva kod pšenice i drugih vrsta ţita. Jak vetar moţeizazvati i istresanje zrna kod strnih ţita. Jak olujni vetar pravi i znatne štete voću.Kada je reĉ o Evropi, olujni vetar predstavlja jak ciklonski olujni vetar i on je povezan sa podruĉjima

niskog atmosferskog pritiska koji se prostiru preko Severnog Atlantika prema severozapadnoj Evropi.Oni preteţno najjaĉe dejstvo imaju zimi. Kada se na Evropsko tlo spuste juţno u stanju su da pogodesve zemlje. Veoma je zanimljivo da jaki olujni vetrovi dobijaju svoja imena i na taj naĉin serazlikuju. Nekada su nazivani po obiĉajima zemlje u kojoj se spustio, dok danas pravila za njihovenazive su malo drugaĉija. Sistemima sa niskim pritiscima se da ju ţenska imena dok se sistemivisokog pritiska nazivaju muškim imenima. Ta praksa je prihvaćena u celom svetu. Imajući u vidu štete nanete od velikih oluja na svetkom nivou, one prouzrokuju ekonomsku štetu od1,9 milijardi dolara i osiguravajuće gubitke od 1,4 milijarde eura po godini. Olu je se rangiraju kaodrugi najveći uzrok gubitaka u osiguranju usled prirodnih katastrofa.

5.3

VETROVI KARAKTERISTIČNI ZA PODRUČJEVOJVODINE

Autonomna Pokrajina Vojvodina prema geografskom poloţaju leţi u oblasti umereno kontinentalne

klime. Njena teritorija predstavlja deo Panonske nizije i opkoljena je planinskim masivima, što je odvelikog znaĉaja za formiranje klimatskih obeleţja.

Teritoriju Vojvodine ĉini deo nekadašnjeg Panonskog mora, pa je iz tog razloga reljef Vojvodine

izrazito ravniĉarski i na niskoj nadmorskoj visini. Tokom vremena vetar je nanosio prašinu i tako jeveliki deo Vojvodine prekriven debelim lesnim naslagama. Klima Vojvodine je umereno

kontinentalna sa izvesnim specifiĉnostima, leta su topla i zime hladne, dok jesen i proleće kratkotraju. Leti su moguće kratke letnje oluje sa gradom i obilnim padavinama.

Veća otvorenost prema severu i zapadu uslovljavaju jaĉe uticaje vazdušnih strujanja i vremenskih promena iz ovih pravaca. Vazdušna strujanja u Vojvodini imaju poseban znaĉaj s obzirom na velikuuĉestalost iz razliĉitih pravaca u toku godine, sa jedne strane i preteţno poljoprivrednog karaktera podruĉja sa druge strane. Uĉestalost javljanja vetrova iz pojedinih pravaca i pojave tišine, sluĉajeva bez vetra, ukazuje na raspored vetrova po godišnjim dobima. Prelazna godišnja doba se odlikuju




90

preomenljivošću vremenskih stanja sa toplijom jeseni od proleća, dok leti usled pomeranja

suptropskog pojasa visokog pritiska prema severu podr uĉje Vojvodine se nalazi pod uticajemAzorskog anticiklona. Njega karakterišu slabije vremenske prilike i povremeni kraći pljuskovilokalnog karaktera. Zimi su vremenske prilike pod uticajem ciklonaste aktivnosti sa Atlanskog

okeana i Sredozemnog mora i tzv. Sibirskog anticiklona.

Zimi, u periodu od decembra do februara, u većem delu Vojvodine duvaju jugoistoĉni vetrovi što je uovim mesecima uobiĉajena posledica rasporeda depresije pritiska u zapadnom delu Sredozemnogmora i anticiklona koji je stacioniran na jugu Ukrajine i Belorusije. Najĉešće se jugoistoĉni vetar uobliku košave, sa brzinom iznad 6m/s, javlja u Banatu. Jugoistoĉna i juţna komponenta ovog vetrazajedno daju 35-39% od ukupnog broja sluĉajeva duvanja vetra u zimskom periodu. Izuzetaknavedenog odnosa je okolina Bele Crkve gde se javlja najveći broj sluĉajeva bez vetra u ovom periodu i iznosi 42%, pa tek posle jugoistoĉni vetar sa 18% uĉestalosti. Veoma karakteristiĉanraspored vetrova u zimskom periodu je u jugoistoĉnom delu Srema, gde zbog meridionalnog pruţanjaFruške gore košava dobija istoĉni pravac.

U prolećnom delu, od marta do maja, u raspodeli najĉešćih vetrova dolazi do sasvim neznatnih

pomeranja najviše zastupljenih pravaca. U Banatu i Juţnoj Baĉkoj smenjuje se uĉestalost jugoistoĉnog vetra u odnosu na zimski period, a povećava se ĉestina severozapadnog vetra.Istovremeno se na svim stanicama smanjuje proseĉan broj sluĉajeva bez vetrova. U zapadnom isevernom delu Baĉke i jugoistoĉnom delu Srema zimski raspored vetrova zadrţava svoj dominantan pravac i u prolećnom periodu.

U toku letnjeg perioda, od juna do avgusta, dolazi do znaĉajnih promena ĉestina pravaca vetrova. U prvom periodu ovo se odnosi na znatno povećanje zastupl jenosti severozapadnih vetrova i smanjenja jugoistiĉnih. Ovakav raspored vetrova u letnjim mesecima nastaje kao posledica povećane aktivnostiatmosferskih centara niskog atmosferskog pritiska iznad Srednje Azije kao i ĉestih prelaza barometarskih depresija iznad Jadranskog i Sredozemnog mora u pravcu istoka. Za leto se moţe rećida su vetrovi rasporeĊeni samo oko jednog pravca, a to je severozapadni.

PreovlaĊujuće ĉestine vetrova u Vojvodini u najvećoj meri dolaze do izraţaja u jesenjem periodu, odseptembra do novembra. Tome doprinosi raspored atmosferskog pritiska iznad naših oblasti. Najvećuĉestinu javljanja vetrova postiţu iz jugoistoĉnog i juţnog pravca u Banatu. Ove komponente vetrovaĉine 37-43% svih sluĉajeva iz duţih pravaca i tišina zajedno. U juţnom delu Baĉke ĉestina javljanjakošave kreće se izmeĊu 19-25%, a na Teleĉkoj visoravni i u zapadnom delu Baĉke preovlaĊuje mirnovreme bez vetra 19-23% i manje brojni vetrovi iz severnog pravca u Somboru 15% i jugoistoĉnog pravca na Paliću 13%. U jugoistoĉnom delu Srema preovlaĊuje istoĉni vetar.

Proseĉni normalni raspored vetrova je rezultat ĉestine vetrova iz ĉetiri godišnja doba. Godišnjeĉestine vetrova su zbog toga uglavnom usredsreĊene na dva suprotna pravca, a to su jugoistoĉni iseverozapadni. U Banatu i juţnoj Baĉkoj dominira ĉestina jugoistoĉnog vetra, dok u severenom i

zapadnom delu Baĉke vatar najĉešće ima severozapadni i severni pravac. U jugozapadnom deluSrema najĉešće su istoĉni vetrovi. Najmanje zastupljene ĉestine vetrova u Vojvodini su iz jugoistoĉnog pravca, u godišnjem proseku iznosi 4-10%. Juţni vetar je najreĊi u Sremu i Baĉkoj, jerse javlja svega sa 2-7% svih sluĉajeva javljanja. Meseci sa najvećim ĉestinama vetrova u Vojvodiniiz pravaca odakle u najvećem broju sluĉajeva oni duvaju su juli, za severozapadni pravac vetra inovembar za jugoistoĉni vetar.




91

Karakteristiĉan letnji raspored ĉestine javljanja vetrova je u julu mesecu i tada je najviše izraţen vetariz severozapadnog pravca. Najmanje zastupljeni vetrovi u ovom periodu su juţni i istoĉni. Kada je u pitanju miran period bez vetra, u julu ova pojava ima veliki broj sluĉajeva, i on iznosi u Beloj Crkvi40%, Paliću 24% i u Vršcu 17%.

Suprotan raspored ĉestine vetrova u odnosu na juli je u novembru. U tom mesecu najĉešće duvaju jugoistoĉni vetrovi. Ĉak i u severnom i zapadnom delu Vojvodine, u ovom najvetrovitijem mesecu,

dopire jugoistoĉni vetar. Tada je njegov uticaj malo skromniji i iznosi svega 16% u Somboru, gde ivetar iz severnog pravca ima pribliţnu vrednost, i u Paliću 17% . U juţnom delu Baĉke i Srema, i ucelom Banatu, u novembru je najveća zastupljenost vetrova iz jugoistoĉnog pravca. U Vrbasu iznosi24% u Novom Sadu, Zrenjaninu i Vršcu 29%, dok su ove vrednosti u Banatu znatno veće i iznose od42-47%. Jedini izuzetak u ovom periodu je Sremska Mitrovica gde je najzastupljenij i istoĉni vetar, injegova zastupljenost je 34%. Vetrovi koji u ovom periodu najmanje duvaju su jugoistoĉni iseveroistoĉni.

Moţemo reći da u Vojvodini duvaju ĉetiri vetra: košava, severac, juţni i zapadni (slika br. 29). Najsnaţniji vetar je košava.

Košava je hladan istoĉni i jugoistoĉni vetar, srednjeg do jakog intenziteta, koji duva u Srbiji,Rumuniji i Bugarskoj. Prouzrokovan je meĊusobnim vezama izmeĊu meteorološke situacije iorografije Karpata i Balkanskih planina. Duva iz podruĉja Ukrajine i sever nog dela Crnog mora

preko Vlaške nizije i Juţnih Karpata, kada se uspostavi gradijent pritiska usmeren od istoĉne ili jugoistoĉne Evrope prema zapadnom Mediteranu. Košava se javlja kada se centar ciklona nalaziiznad zapadnog Mediterana pri ĉemu se moţe javiti, nešto reĊa, topla košava koja donosi suvo vremesa malo oblaka i nešto više temperature. Tada košava duva uglavnom iz jugoistoĉnog smera. Drugirazlog za nastajanje košave je kada se centar anticiklona nalazi u istoĉnoj Evropi. Ova košava jeizuzetno ĉesta zimi donoseći izuzetno hladan vazduh i suvo vreme. Tada košava osim jugoistoĉnogsmera moţe imati i istoĉni smer. U Srbiji košava duva u Vojvodini, Podunavlju i istoĉnoj Srbiji i tonajĉešće u jesen, zimu i u rano proleće, dostiţući brzinu i od 70km/h. Većinom duva pri zemljinoj površini, do visine od 2km, na mahove snaţnim udarima koji su posebno neprijatni zimi jer kada se pomeša hladan vazduh koji donosi košava i jaĉina vetra subjektivni osećaj temperature moţe biti ioko -15 -20 C. Košava u većini sluĉajeva donosi suvo i veoma hladno vreme. Po prestanku košave(koja nekad traje i po više nedelja) obiĉno nastaje kraći ili duţi period kiše ili snega. Najĉešće duvadva do tri dana. Najduţi zabeleţen period u kom je duvala košava je 31 dan (14.01-13.02.1972).Javljajući se u naletima košava se ponaša kao ĉistaĉ atmosfere, ponekad je veoma korisna kada poĉneda duva nakon maglovitog razdoblja kada se poveća procenat smoga u gradovima. TakoĊe jeinteresantna ĉinjenica da iako duva na ograniĉenom prostoru, ĉesto se dešava da je njen uticaj slabijiu Juţnom banatu i Smederevu, a da u Vršcu duva velikim intenzitetom. Pravi razlozi se još ne znaju

ili bar nama nisu poznati. Pret postavlja se da je to zbog konstitucije terena. Ta oblast još nijedovoljno istraţena. Ona nastaje usled vazdušnih strujanja iz juţnih delova Rusije premaSredozemnom moru, dolazi dolinom Dunava i prolazi kroz Đerdapsku klisuru. To je hladan i jakvetar koji moţe da nanese velike štete, da isuši zemljište i da otkrije i da nosi ţivi pesak u pešĉare uBanatu.




92

Severac je hladan vetar koji zimi oštro briše ravnicom, dolazi sa severa iz MaĊarske kao skup vetrovakoji duvaju sa Tatre i istoĉnih obronaka Alpa.

Juţni vetar je u narodu poznat i kao Jugo ili Jugovina. On je topao i suv vetar. Duva dolinom Juţne iVelike Morave sve do Vojvodine. Javlja se iskljuĉivo za vreme trajanja talasa sa Bliskog istoka.

Zapadni vetar je hladan i relativno vlaţan vetar. Dolazi sa bosanskih planina. Duva zapadnomSrbijom i ĉesto dolazi do Pomoravlja ili Savom do juţnog Srema i Beograda. On sa sobom donosi padavine, kišu ili sneg.

Slika br. 29: Raspodela vetrova na teritoriji Vojvodine na 10 m

Izvor: Atlas vetrova AP Vojvodine, FTN Novi Sad, 2008

Na teritorije Vojvodine parametri vetra se mere meteor ološkim stanicama koje su postavljene u Novom Sadu, Somboru, Paliću, Kikindi, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Banatskom Karlovcu iVršcu. U njima se oĉitavaju srednje satne brzine vetra sa njihovim pravcem. Na osnovu prikupljenih podataka prave se ruţe vetrova za odreĊena podruĉja.




93

5.3.1

SREDNJE BRZINE VETROVA U AP VOJVODINI

Srednje brzine vetrova se najĉešće proraĉunavaju statistiĉkim metodama, na osnovu prikupljenih

podataka iz stanica u Vojvodini. Raĉunaju se srednje brzine vetrova koje su svedene na 8 glavnih pravaca i srednje brzine vetrova bez obzira na pravac odakle su duvali. Podaci se po potrebi daju za

celu godinu, za svako godišnje doba, za svaki mesec pojedinaĉno itd. Nakon što se podaci predstaveu tabelama oni se prikazuju i graficima pomoću ruţa vetrova za pojedina mesta, odnosno za pojedine

merne stanice. Najĉešće vetrovi sa najvećom uĉestanosti javljanja imaju istovremeno i nejvećesrednje brzine iz odreĊenog pravca. Kod vetrova koji su manje zastupljeni dolazi do odstupanja uovom pravilu. Kod njih su brzine vetrova u srazmeri prema vetrovima veće uĉestanosti 2-5 puta veće.Takvi sluĉajevi se uoĉavaju kod juţnih vetrova, ali i kod jugozapadnih, severnih i severoistoĉnihvetrova.

Najveće srednje brzine u Vojvodini imaju vetrovi iz jugoistoĉnog pravca krajem jeseni i poĉetkom

proleća, dok leti vladaju umereniji severozapadni vetrovi. Od poloţaja i lokalnih uslova samognaselja zavise i ekstremne brzine preovlaĊujućih vetrova. U Vojvodini je najvetrovitije podruĉje uokolini Vršca. U tom podruĉju tokom cele godine duvaju vetrovi izmeĊu 5,26 m/s u julu i 9,26 m/s unovembru, i to su iskljuĉivo vetrovi iz jugoistoĉnog pravca. Najmirnije podruĉje severnog dela Baĉkeu okolini Palića srednje brzine severozapadnog vetra ne prelaze 2,54 m/s u julu i 2, 85 m/s u

novembru.

Karakteristike pojedinih godišnjih doba po raspodeli brzine vetrova nose obeleţje najzastupljenijegvetra, a to je jugoistoĉni vetar. Zimi je nešto brţi severozapadni vetar u okolini Sombora i Palića iistoĉni vetar u Sremskoj Mitrovici i Beloj Crkvi. Sremska Mitrovica ima specifiĉan raspored vetrovau prolećnom periodu, gde veće vrednosti pokazuje istoĉni vetar, a na jesen severozapadni vetar.

Letnji raspored brzine vetrova ima drugaĉije vrednosti. U najvećem delu Vojvodine severozapadnivetar ima veće srednje vrednosti i one iznose od 2,47-3,75 m/s. U jugoistoĉnom Banatu najvećesrednje brzine ima jugoistoĉni, a u Kikindi juţni vetar.

Najslabiji vetrovi duvaju leti iz istoĉnog, severoistoĉnog i jugozapadnog pravca i njihova srednjavrednost u tom pderiodu pada ispod 2 m/s.

Ukoliko se posmatra srednja brzina vetra bez obzira na pravac odakle vetar duva srednje vrednosti sesmanjuju skoro dva puta. U tom sluĉaju najveće vrednosti srednje brzine vetra su u martu i iznose od2 m/s u Belo j Crkvi do 3,50 m/s u Zrenjaninu. Izuzetak je jedino Vršac koji u novembru ima veće

vrednosi i to 4,43 m/s.




94

5.3.1.1 BROJ DANA SA JAKIM VETROM

Jaki vetrovi nanose velike štete poljoprivredi, najĉešće u rano proleće i sredinom jeseni kada su ivetrovi najĉešći. Proseĉan broj dana u godini sa jakim vetrovima od 6 i više Bosfora tokom danasamo u jednom naletu, pri ĉemu je brzina vetra veća od 12,3 m/s veoma je promenljiv. Ovaj broj se

kreće od 8 dana u Senti do 166 dana u Vršcu. Teritorija Baĉke ima male vred nosti 22 dana, Srem 35dana, a Banat 50 dana. Vetroviti dani su tokom godine tako rasporeĊeni da je u martu njihov broj u proseku 4,7 dana, u aprilu 4,1 dan, a u novembru 3,6 dana. Najmanje jakih vetrova ima u avgustu i

septembru i njihov prosek je 2 dana. Kada su u pitanju godišnja doba, moţemo oĉekivati da u prolećeu proseku bude 12 dana sa jakim vetrovima, na jesen 8 dana, dok je leti i zimi taj prosek po 7 dana. U

periodu vegetacije, od aprila do septembra taj broj iznosi 16 vetrovitih dana.

5.3.1.2 MAKSIMALNE BRZINE VETROVA

Maksimalne brzine vetrova izvedene su iz terminskih osmatranja meteoroloških stanica, ali su uzete u

obzir i opisane pojave u kratkotrajnim naletima vetra. Najveće maksimalne brzine imaju vetrovi iz dva vetrovna podruĉja, a to su jugoistoĉni iseverozapadni. Pojedini naleti olujnog vetra dostiţu brzinu i do 27 m/s. Ta brzina je zabeleţena25.3.1957.godine u Novom Sadu. Udari vetra mogu biti i znatno jaĉi, i to u jugoistoĉnom deluBanata, u Vršcu. Februara 1956.godine pri naletu košave njena brzina je dostizala i 42 m/s ili preko150 km/h. Velika letnja oluja je zadesila i Novi Sad 1952.godine kada je jaĉina vetra iznos ila 35 m/s

ili preko 130 km/h. Do sada najveća vrednost severozapadnog vetra zabeleţena je u Vršcu 1956. godine i iznosila je 43 m/s.Vetrovi iz drugih pravac imaju manje maksimalne brzine, naroĉito oni koji duvaju iz pravca istoka i juga. Najmanje vrednosti su zabeleţene kod jugo-jugozapadnog vetra od 7-12 m/s i istok-severoistok

4-16 m/s.

5.3.1.3

VETROVNA PODRUČJA VOJVODINE

PreovlaĊujući vetrovi u Vojvodini posledica su opšteg atmosferskog pritiska u raznim mesecima. Uvelikom delu pokrajine duvaju vetrovi sa severozapada i severa, dok u Juţnom Banatu i istoĉnomSremu duva jugoistoĉni vetar, koji se zove košava. Ova dva vetra se suoĉavaju izmeĊu Begeja iTamiša. Pri vrlo jakom vetru u pojedinim mesecima, košava se oseća više, ĉak do linije izmeĊuVrbasa i Kikinde.

Košava je podunavski vetar koji se kao padajući vetar dobro prilagoĊava konfiguraciji zemljišta. On je u stanju da u lokalnim razmerama izmeni svoj jugoistoĉni pravac kretanja i da duva saseveroistoĉne ili jugozapadne strane. Struktura dva preovlaĊujuća vetra se bitno razlikuje. Jugoistoĉnivetar je slapovit i moţe nekoliko dana da duva pri tome vrlo malo menjajući sredn ju brzinu, a

pojedini udari svaki ĉas dostiţu i do dva puta veću brzinu. Severozapadni vetar je stalan.Ravnomerno povećava ili smanjuju brzinu kretanja. Obiĉno traje kratko i u nekoliko naleta dostignesvoju maksimalnu brzinu, pa se posle toga naglo smanji skoro do tišine. Košava najĉešće traje 3 dana

bez prekida, u proseku od 3-7 dana. Dešavalo se da košava duva 25 dana bez prestanka. Vetrovi izzapadnog pravca se javljaju u kraćem vremenskom trajanju u proseku od 1-3 dana.




95

Idući od mesta do mesta uoĉavaju se manje ili više lokalne karakteristike elemenata vetrova,uĉestanosti i brzine duvanja vetra iz najvaţnijih pravaca rasporeĊenih po stranama sveta. U najvećojmeri dolaze do izraţaja suprotnosti u raspodeli vetrova u Vojvodini, ukoliko se porede dva meseca sa

najvećom ĉestinom javljanja vetrova, juli i novembar. Juli je karakteristiĉan po preovlaĊivanjuseverozapadnih vazdušnih strujanja jer su najveće ĉestine i brzine duvanja vetra uglavnom u većemdelu Vojvodine upravo iz ovog pravca. Novembar je karakteristiĉan po najĉešćim i najintenzivnijimvetrovima iz suprotnog jugoistoĉnog pravca.

Vetrovi u letnjim mesecima u Baĉkoj duvaju preteţno iz onih pravaca koji ĉine dva kvadranta ĉija jesredišna osovina dominantan severozapadni vetar. Takva podruĉja su Sombor i Palić. Julski rasporedvetrova u Banatu sve više gubi osnovnu karakteristiku preovlaĊujuće ĉestine vetrova. Idući sve višeka jugu dolaze do izraţaja ostali pravci vetrova. Kada je u pitanju Sremska Mitrovica, pored preovlaĊujućeg severozapadnog vetra dolazi do izraţaja meridijalni uticaj pruţanja Fruške gore koji

svojim poloţajem dovodi vetrove u paralelan pravac duvanja.

Raspored vetrova u novembru pokazuje veliki stepen delovanja dominantnog jugoistoĉnog vetra.Pravac vetra zavisi i od lokalnih faktora, pa u pojedinim mestima, tj.uţim podruĉjima dolazi do prenaglašenosti odreĊenog pravca. Tu karakteristiku takoĊe poseduje Sremska Mitrovica, gde preovlaĊivanje istoĉnog vetra moţe da se dovede u vezu sa Fruškom gorom. U ovom perioduneznatan preovlaĊujući uticaj vetra je u Somboru i Paliću, gde duvaju vetrovi veoma promenljivogkaraktera.

Ĉestina mirnog vremena bez vetra, odnosno pojava tišine je dobar pokazatelj karaktera vremena izastupljenosti vetrova u odreĊenim podruĉjima. U julu je proseĉan broj tišine za 33% veći nego unovembru. Najveće povećanje mirnog vremena je zabeleţeno u Zrenjaninu 54%, a najmanje uSremskoj Mitrovici 13%.

Dva preovlaĊujuća vazdušna strujanja u Vojvodini bolje obeleţavaju pravci prizemnih vazdušnihstrujanja. U julu je njihov pravac severozapad-jugoistok, sa manjim devijacijama u podruĉju Fruškegore, a u Vršcu ima suprotan smer. Raspored prizemnih vazdušnih strujanja je sloţeniji u novembru. Na podruĉju zapadne Baĉke, istoĉnog i juţnog Srema, kao i istoĉnog Banata javljaju se devijacije

vetra od osnovnog pravca. U Baĉkoj i Sremu skretanje je ulevo, odnosno u pravcu zapada, dok je uBanatu izraţena juţna komponenta prizemnih vetrova.Poznata je pojava dejstva zaštitnih šumskih pojaseva koji utiĉu na izmenu lokalnih klimatskih uslova.

Jedan od glavnih razloga za to je znaĉajan uticaj koji zaštitni pojasevi imaju na razliĉite vrstevegetacija od vazdušnih strujanja. Šumski pojasevi utiĉu na smenjenje brzine vetra i izmenu njegovestrukture. Postiţe se razliĉit efekat kod pojaseva sa razliĉitom propustljivošću. Horizontalni dometdejstva ogleda se u funkciji visine i gustine pojasa.

Pozna jući uslove raspodele vetrova u Vojvodini i osnovne aspekte ciljeva podizanja zaštitnihšumskih pojaseva, moţe se sa velikom verovatnoćom pretpostaviti da bi podizanje zaštitnih šumskih pojaseva u odreĊenim podruĉjima dovelo do pozitivnih izmena lokalnih i regionalnih klimatskihkarakteristika.




96

5.4 ŠTETE NASTALE USLED JAKIH VETROVA

Štete koje stvaraju razorni olujni vetrovi su velike. One ne stvaraju samo materijalnu štetu već zasobom odnose i ljudske ţivote. One pogaĊaju ceo svet i ne mogu se izbeći. Evropsko tlo je do sada

veliki broj puta bilo pogoĊeno ovom pojavom.Severna Evropa je bila pogoĊena olujom Ervin u Nemaĉkoj, odnosno Gudrun u Norveškoj januara2005. godine njena brzina je iznosila od 126 km/h do 165 km/h. Veliki broj stanovništva je ostao bezstruje ĉak i više nedelja. Broj ljudskih ţrtava je bio 17, a pretrpljeni su i veliki finansijski gubici. TakoĊe u januaru 2005. godine Škotsku i Irsku je pogodio jak olujni vetar brzine od 180 km/h. Brojţrtava je bio 7. Veliki talasi nastali usled tako jakog vetra su poplavili priobalno podruĉje ove dvedrţave. I ovaj put su nastali veliki materijalni gubici. Ujedinjeno Kraljevstvo je januara 2007. godine pogoĊeno sa nekoliko snaţnih oluja. Brzine oviholuja su dostizale od 97-150 km/h. Udari vetra su bili snage uragana. Jedan ribarski brod je potonuo i

tom prilikom je stradalo pet ljudi, a nekoliko ljudi je nestalo.Oluja Kiril je u svom nastanku proglašena za najdestruktivniju oluju za poslednjih sto godina.Upozorenja od nastale oluje su bila izdata u mnogim zemljama zapadne, centralne i istoĉne Evrope. Nastradalo je preko 50 lica, a materijalna šteta je bila velika. Samo u Nemaĉkoj je iznosila 4,7milijardi eura.

Španija je zabeleţila udare olujnog vetra od 228 km/h u februaru 2010. godine kada ju je pogodila

oluja Ksintija.Za poslednjih 10 godina je zabeleţen veliki broj oluja na Evropskom tlu, a ukoliko bi se gledalomnogo godina unazad taj broj bi bio veoma veliki.

Ni Srbija nije zaštićena od jakih oluja.Opština Poţega je bila pogoĊena velikom olujom u maju 2010. godine. Tom prilikom je naneta štetaod 15 miliona dinara. Udari vetra su dostizali brzinu od 76 km/h. Ovakva jaĉina je bila kratkotrajna,ali je uspela da nanese velike štete poljoprivrednicima i kućama. Valjevo je u januaru 2010. godine pogodilo snaţno nevreme praćeno gradom. Trajalo je samo 20minutra, ali je protutnjalo gradom.

Ţestoka oluja je pogodila Alibunar 2002. godine. njena jaĉina je iznosila 95 km/h. Vetar je ĉupaodrveće, rušio krovove i kidao elektriĉne stubove, a oluja u Beogradu 2002. godine je okarakterisanakao jaka oluja. Brzina vetra je iznosila 22 m/s. Vršac je pogodio olujni vetar jaĉine od 110 km/h.

Na teritoriji Vojvodine su olujni vetrovi ĉesto pravili velike štete kako na usevima tako i nainfrastrukturi, a nanosili su i povrede ljudima.

1930. godine jak olujni vetar je prevrnuo putniĉki brod na Tisi izmeĊu Starog i Novog Beĉejai tom prilikom se udavilo 60 osoba,

9.9.1952. godine jak olujni vetar je prevrnuo putniĉki brod na ušću Save u Dunav i tada seudavilo 104 osobe,

24.8.2004. godine oluja praćena gradom je protutnjala Vojvodinom i nanela velike štete na poljoprivrednim površinama, a stradale su i kuće i elektriĉni stubovi. Ova oluja je pogodilaKulu, Odţake, Novo Miloševo, Rumu, Pećince, Sremsku Kamenicu i Novi Sad. Najvećarazaranja u ovoj olunji pretrpelo je Novo Miloševo gde je oštećen i veliki broj kuća, a grad jenaĉinio pravu katastrofu na usevima,




97

7.6.2009. godine olujni vetar je naneo štetu na preko 500 kuća u Ĉantaviru. Mnoge su ostale i bez krova, a pokidane su i ţice od struje i telefona i ĉupano je drveće. Naselje je pretrpelonezapamćenu štetu,

17.5.2010. godine vetar od 20m/s – oluja je ĉupala drveće, a velike koliĉine padavina su prouzrokovale poplave po gradu. Oštećene su garaţe i automobili, a usled nastale situacije

oformljen je i Štab za odbranu od poplava, 18.5.2010. godine vetar od 80km/h – olu ja je ĉupala drveće; vetar ove jaĉine se smatra za

veliku oluju,

17.8.2010. godine olujno nevreme praćeno gradom i jakim udarima vetra pogodiloVojvodinu, a najviše su pogoĊeni Ţabalj i Ĉenej gde je vetar za veoma kratko vreme napravio pustoš,

20.7.2011. godine olujni vetar pogodio Suboticu pri ĉemu je naneo materijalnu štetu, ĉupao je drveće koje je onesposobilo saobraćajnice za prolaz,

Beĉej je pogodila velika oluja gde su stradali skoro svi usevi,

25.5.2011. godine Beoĉin je pogodilo veliko nevreme praćeno olujom pri ĉemu su letelidelovi krovova sa kuća i priĉinjena je velika materijalna šteta.

Teritoriju Vojvodine je pogodilo i nekoliko manjih pijavica koje nisu k arakteristiĉne za ovo podruĉje.

9.6.2009. godine Ĉantavir – strahovito nevreme pogodilo je ovo mesto koje je bilo praćenomanjim tornadom što nije karakteristiĉno za našu zemlju. Pri tome je na ţalost jedna osobaizgubila ţivot, devetogodišnji deĉak koji je bio srĉani bolesnik preminuo je pretpostavlja seod straha zbog nevremena koje je nastalo,

14.5.2010. godine tornado pogodio sever Srbije, odnosno okolinu Sombora; tornado je zakratko vreme odneo prikolicu sa košnicama, kamp kućicu, išĉupao je nekoliko betonskihstubova, polomio drveće i napravio veliku štetu u atarima.

U narednim tabelama i grafikonima prikazan je proseĉan broj oluja, jakih i ţestokih oluja, vihora iorkana po mernim stanicama, za period od 1990-2011. godine.

TakoĊe će u nastavku biti prikazani grafikoni sa datim podacima.




98

Grafikon br.7: Boj dana sa vetrovima čija jačina prelazi 17,2 m/s za mernu stanicu Zrenjanin

Grafikon br.8 Broj dana sa vetrovima čija jačina prelazi 17,2 m/s za mernu stanicu N.Sad

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008 2010 b r o

j d a n a s a v e t r o v i m a

godine

oluje

jake oluje

žestoke oluje

vihor

orkan

0

10

20

30

40

50

60

70

1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008 2010

b r o j d a n a s a v e t r o v i m a

godine

oluja

jaka oluja

žestoka oluja

vihor

orkan




99

Grafikon br.9 Broj dana sa vetrovima čija jačina prelazi 17,2 m/s za mernu stanicu Kikinda

Izvor grafikona: autori

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

1 9 9 0

1 9 9 1

1 9 9 2

1 9 9 3

1 9 9 4

1 9 9 5

1 9 9 6

1 9 9 7

1 9 9 8

1 9 9 9

2 0 0 0

2 0 0 1

2 0 0 2

2 0 0 3

2 0 0 4

2 0 0 5

2 0 0 6

2 0 0 7

2 0 0 8

2 0 0 9

2 0 1 0

2 0 1 1

b r o j d a n a s a v e t r o v i m a

godine

oluja

jaka oluja

žestoka oluja

vihor

orkan




100

6.

ZEMLJOTRES KAO HAZARD

Seizmiĉka aktivnost, zemljotres, je rezultat izneneadnog otpuštanja energije u Zemljinoj kori koja

stvara seizmiĉke talase. Zemljotresi se beleţe seizmometrom tj. seizmografom. Intenzitet momenta(najĉešće povezan sa Rihterovom skalom) veliĉine 3 ili niţi zemljotresi su najĉešće neprimetni aveliĉine 7 najĉešće izazivaju ozbiljne štete na širokom podruĉju. Intezitet potresa se merimodifikovanom Merkalijevom skalom.

Na površini zemlje zemljotresi se manifestuju potresom i premeštanjem slojeva tla. Kada je veoma jak epicentar zemljotresa lociran van kopna, moţe se stvoriti cunami. Potresi ĉesto mogu biti okidaĉiklizišta i vulkanskih aktivnosti.

Generalno, reĉ zemljotres se koristi da opiše bilo kakav seizmiĉki dogaĊaj koji generiše seizmiĉketalase, bilo da se radi o prirodnom fenomenu ili dogaĊaju koji je uzrokovan ljudskim aktivnostima.Zemljotresi su izazvani geološkim rasedima, vulkanskom aktivnošću, klizištima, eksplozijama inuklearnim eksperimentima. Veštaĉki zemljotresi nastaju usled dejstva ĉoveka na prirodnu sredinu. Najĉešći primer takvih aktivnosti moţe se pratiti u oblastima u kojima su formirana velika veštaĉka

akumulaciona jezera, gde se formiraju indukovani zemljotresi. Grupi veštaĉkih zemljotresa pripada i seizmiĉka aktivnost stimulisana upumpavanjem vode u duboke bušotine (npr. za potrebe

eksploatacije geotermalne energije iz Zemljine unutrašnjosti). Jedan od najboljih primera veštaĉkihzemljotresa je u Seĉuanskoj provinciji u Kini, maja 2008. koji je rezultovao brojem ţrtava od 69,227 itime svrstan kao 19. najsmrtonosniji zemljotres ikada.




101

6.1 PRIRODNO UZROKOVANI ZEMLJOTRESI

Tektonski zemljotresi se pojavljuju na mestima gde postoji dovoljno uskladištene energije koja će da

dovede do širenja duţ raseda. U sluĉaju razliĉitih tipova ploĉa, koei formiraju najveće rasede na površini zemlje, pomeraće se glatko i aseizmiĉki samo u sluĉaju da nema neregularnosti ili oštrinaduţ graniĉnog sloja koji povećava silutrenja. Mnoge granice imaju takvih

oštrina da izazivaju klizna pomeranja

tla. Kada su dva graniĉna sloja povezana, to dovodi do povećanjanapora koji je uskladišten kao energijau masi oko površine raseda. Povećanjenapora dovodi do pucanja oštrina štodalje vodi do klizanja povezanih

raseda i otpuštanja uskladišteneenergije. Ova energija je kombinacija

elastiĉnih seizmiĉkih talasa, toploteusled sile trenja na površini raseda i pucanja stena. Procenjuje se da se samo deset ili manje procenata

totalne energije zemljotresa emituje kao seizmiĉka energija. Veći deo energije je iskorišćen zaformiranje pukotina ili je konvertovan putem trenja u toplotu. Zemljotresi umanjuju Zemljinu

elastiĉnu potencijalnu energiju i povećavaju temperaturu, ali su ove promene zanemarljive u poreĊenju sa kondukcijom i konvekcijom toplote iz unutrašnjosti Zemlje u astenosferi. Tom prilikom

se hladnija magma spušta iz gornjih delova i gura topliju magmu iz donjih delova prema površini, štodovodi do širenja okeanskog dna. Litosfera je razlomljena u više ploĉa, koje se meĊusobno

mimoilaze, sudaraju i razilaze. Mimoilaţenje ploĉa se razvija blizu zona širenja, mada ne mora uvek biti vezano za njih. U ovim zonama su potresi vrlo ĉesti, jer je astemosfera ohlaĊena i ĉvrsta, velikeviskoznosti. Razilaţenje ploĉa se odvija najĉešće na okeanskom dnu, dok postoje samo dva primera

razilaţenja na kopnu – Island i istoĉna Afrika. Duţ ovih granica potresi su reĊi, jer je astenosfera jošuvek ţitka i male viskoznosti. Subdukcija ploĉa se razvija u oblastima sudaranja okeanskih i/ilikontinentalnih ploĉa. Ploĉe su ovde već oĉvrsle i hlaĊene, pa su zemljotresi ovde najĉešći i najjaĉi.




102

Vulkanski zemljotresi nastaju kao posledica kretanja magme u oblastima savremenih vulkana. U

neposrednoj su vezi sa snaţnim vulkanskom erupcijama i eksplozijama vuklanskih gasova i para. Ovi

zemljotresi mogu posluţiti kao upozorenje na vulkansku erupciju. „Rojevi“ zemljotresa mogu posluţiti kao markeri lokacija magme koja protiĉe do vulkana. Ovi „rojevi“ mogu biti registrovaniseizmometrima i tiltimetrima (ureĊajima koji mere nagib zemlje) i korišćeni su kao senzori pretećihili nadolazećih erupcija.Urvinski zemljotresi nastaju kao posledica obrušavanja svodova i bokova velikih pećina i podzemnih prostorija. Obiĉno se javljaju u terenima izgraĊenim od kreĉnjaka, gipsa i dr. stena podloţnih lakom

razaranju u kojima nastaju pećine razliĉitih dimenzija.

Slika br. 29: Globalni seizmički centri u periodu 1975-1999. god., za zemljotresemagnitude 5,5 i jače




103

6.2

ELEMENTI ZEMLJOTRESA

Taĉka zemljotresa na mestu inicijalne rupture (mesto oslobaĊanja energije) naziva se fokus ili

hipocentar. Taĉka na površini Zemlje direktno iznad hipocentra naziva se epicentar.

Hipocentar ili ţarište zemljotresa je mesto u unutrašnjosti Zemljine kore od koga poĉinju da se prostiru seizmiĉki talasi, odnosno mesto na kome se dešava elastiĉni odskok. Epicentar je ortogonalna projekcija hipocentra na površini Zemlje, odnosno to je mesto na površiniZemlje na kome se potres najjaĉe oseća. Potres se širi u talasima, a linije kojima na karti spajamo mesto

jednake jaĉine potresa nazivamo izoseiste. Prema naĉinu i brzini širenja, potresi mogu biti s longitudinalnim ili

primarnim, te sa sekundarnim ili transverzalnim talasima.

Longitudinalni su najbrţi i prostitu se u smeru širenja, doktransverzalni izazivaju strmo prostiranje ĉestica i šire se samo krozĉvrstu graĊu. Drugi talasi uzrokuju kruţno i vodoravno prostiranje te

imaju slabiji uĉinak.

6.3

TIPOVI RASEDA PRILIKOM

ZEMLJOTRESA

Postoje tri glavna tipa raseda koji izazivaju zemljotrese: normalni

(gravitacioni), reverzni i transkurentni. Kod normalnih i reverznih

upad i pomeranje je u pravcu vertikalne ose. Normalni rasedi se

najĉešće pojavljuju tamo gde se tektonski slojevi odvajaju jedni oddrugih. Reverzni rasedi se pojavljuju u podruĉuju tektonskih slojeva koji se pribliţavaju i sudaraju.

Kod transkurentnih dve strane raseda klizaju horizontalno jedna pored druge. Mnogi zemljotresi su

izazvani rasedima koji imaju komponente i vertikalnog i horizontalnog pomeranja.

VRSTE ZEMLJOTRESA U ODNOSU NA POLOŢAJ HIPOCENTRA

Većina tektonskih zemljotresa potiĉe iz dubine i ne prelazi ni 10 kilometara. Zemljotresi koji se

pojavljuju na dubinama manjim od 70 km su klasifikovani kao zemljotresi sa plitkim ţarištem, dok suoni sa ţiţnom dubinom izmeĊu 70 – 300 km obiĉno klasifikovani kao zemljotresi sa srednjimţarištem. U zonama subdukcije, gde okeansko dno upada u neku drugu tektonsku ploĉu pojavljuju se

Slika 3: Tipovi




104

zemljotresi sa dubokim ţarištem koji se rangiraju od 300 do 700 km. Ova seizmiĉki aktivna podruĉijasubdukcije su nazvana Vadati-Beniofova zona. Zemljotresi sa dubokim ţarištem se javljaju udubinama gde su bdukcija litosfere nije više lomljiva usled visokih temperatura i pritiska. Mogućimehanizam za stvaranje ovakvih zemljotresa je rasedanje uzrokovano prelaskom minerala iz jedne

faze u drugu.

„AFTERSHOCK“ - NAKNADNI POTRES

Aftershock je zemljotres koji nastaje nakon prvog, glavnog šoka. Pojavljuje se u istom regionu kao iglavni ali uvek slabijeg intenziteta. Ukoliko se desi obrnuto, da je glavni slabijeg intenziteta od

aftershock-a, aftershock se uzima kao glavni a glavni se tada zove foreshock, onaj koji predhodi.

Aftershock-ovi se formiraju oko pomerenog raseda koji se prilagodi efektima glavnog šoka.

„ROJEVI“ ZEMLJOTRESA

Zemljotresi „rojevi“ (eng. Sworms) su sekvence zemljotresa koji se pojavljuju u kraćim periodima naodreĊenom podruĉju. Razlikuju se od aftershock-ova u ĉinjenici da ni jedan zemljotres nije glavnišok i ni jedan od zemljotresa nema veći intenzitet od drugih. Primer je zemljotres iz Jelouston Nacionalnog parka koji se dogodio 2004. godine.

„OLUJE“ ZEMLJOTRESA

Serije zemljotresa ponekad mogu da izazovu oluju zemljotresa na mestima gde se pojavljuju

zemljotresi, u rasedima kore, svaki pokrenut potresom predhodnih zemljotresa. Sliĉni su aftershock -uali se pojavljuju na graniĉnim segmentima raseda, pojavljuju se u nizu od nekoliko godina praveći pribliţno istu štetu. U 20. veku posmatrani su zemljotresi koji su pogodili sever Turske.

INTENZITET I UČESTALOST POJAVLJIVANJA

Godišnje se dogodi 500 hiljada zemljotresa. Petinu od toga moţemo osetiti. Manji zemljotresi se pojavljuju k onstantno šir om sveta, kao npr . u Kaliforniji, Aljask i, Gvatemali, Ĉileu, Peruu,

Indoneziji, Iranu, Pakistanu, Turskoj, Novom Zelandu, Grĉkoj, Italiji, Japanu, ali mogu se pojaviti bilo gde. Jaki zemljotresi se dešavaju reĊe. Veza frekvencije i pojavljivanja je eksponencijalna. Višezemljotresa se moţe osetiti sa intenzitetom 4 nego jaĉine 5. U Britaniji je izraĉunato da je proseĉno pojavljivanje zemljotresa jaĉine 3,7 – 4,6 je jednom godišnje, zemljotresi jaĉine 4,7 – 5,5 se

pojavljuju na svakih 10 godina, a zemljotresi intenziteta većeg od 5,6 na svakih 100 godina. Ovo je

primer Gutenberg-Rihterovog zakona.

Broj seizmiĉkih stanica se povećao sa broja 350 iz 1931. godine na više hiljada do sada. Kao rezultat,više zemljotresa je prijavljeno nego u prošlosti, ali zbog poboljšanja instrumenata a ne zbog povećanja broja zemljotresa. USGS (US Geological Survey) procenjuje da su se u proseku desi 18

zemljotresa jaĉine 7-7,9 i jedan veći od 8 godišnje, i da je ovaj prosek relativno stabilan. Poslednjihgodina, broj jakih zemljotresa na godišnjem nivou se smanjio, ali se ovaj podatak smatra statistiĉkomfluktuacijom a ne sistemskim trendom.

Većina zemljotresa koji pogode svet (90% i 81% od najjaĉih), javljaju se zoni dugoj 40 hiljadakilometara u obliku potkovice – kruţni pacifiĉki seizmiĉki pojas, takoĊe poznat kao Vatreni PrstenPacifika. Snaţni zemljotresi se pojavljuju i na drugim platoima, kao što su na Himalajima.




105

Naglim rastom mega-gradova kao što su Meksiko siti, Tokio i Teheran, u podruĉjima visokogseizmiĉkog rizika, neki seizmolozi tvrde da je dovoljan samo jedan zemljotres i on će oduzeti više od3 miliona ljudi.

MERENJE JAČINE POTRESA

Jaĉina potresa zavisi od više ĉinilaca kao što su koliĉina osloboĊene energije, dubina hipocentra,udaljenosti epicentra i graĊi Zemljine kore (odreĊeni tereni mogu povećati seizmiĉke signale).Intenzitet zemljotresa odraţava rušilaĉki efekat zemljortresa na površi Zemlje. Izraţava se razliĉitimskalama, od kojih se u Evropi najĉešće primenjuju MCS i MSK - 64 skale od 12 stepeni.

Magnituda zemljotresa predstavlja jedinicu mere koliĉine osloboĊene energije u hipocentru. Izraţavase magnitudnom skalom Rihtera koja ima 9 stepeni.

Nauka koja se bavi potresima naziva se seizmologija, no uprkos njenom napretku i novim

saznanjima, teško je predvideti pojavu potresa i njegove posledice.

RIHTEROVA SKALA

Ĉarls Rihter je 1935. godine, zajedno sa Beno Gutenbergom na Kalifornijskom Institutu za

Tehnologiju, napravio skalu koja je u poĉetku sluţila samo za podruĉje Kalifornije i na Vud -

Andersonovom instrumentu, seizmometru.

Rihterov lokalni intenzitet zemljotresa (local magnitude) ML je odreĊen logaritmom amplitude talasaregistovanog seizmografom:

ML=log10A-log10A0(δ),

gde su: A - najveća vrednost oĉitana sa seizmografa, A0 je empirijski dobijena funkcija koja zavisi

samo od dobijene udaljenosti epicentra i stanice δ. U praksi, oĉitavanja sa svih stanica se svode na

prosek nakon podešavanja stanica i unošenja odgovarajućih korektivnih faktora. U tabeli br. 11 se vidi da se vrlo jaki zemljotresi dogode u proseku jednom godišnje. Najvećizemljotres ikada zabeleţen se desio 22. maja 1960. godine u Ĉileu koji je imao intenzitet 9,5.

Tabela br. 12 aproksimira energiju izazvanu snagom TNT eksploziva sa napomenom da je energija

podzemna. Veći deo energije zemljotresa se ne propušta kroz površinu zemlje, umesto toga, dolazi do

disipacije u kori i drugim podpovršinskim strukturama.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B8%D1%85%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B8%D1%85%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0




106

Tabela br. 11: Prikaz vrednosti intenziteta zemljotresa po USGS

Rihterov

intenzitetOpis Efekat zemljotresa

Učestalost

ponavljanja

<2.0 Vrlo mali Mikrozemljotresi koji se ne osećaju 8000 u danu

2.0-2.9

Mali

Ne osećaju se ali se mogu registrovati Oko 1000

dnevno

3.0-3.9 Nekada se mogu osetiti, retko prouzrokuju štetu Oko 49000

godišnje

4.0-4.9 SlabiPrimetni potresi unutar objekta, moguća buka,

šteta nije velika6200 godišnje

5.0-5.9 Srednji

Dosta oštećuju zgrade slabije konstrukcije, malašteta dobro konstruisanih zgrada, pojavljuju se u

malim regionima

800 godišnje

6.0-6.9 Jaki Mogu biti destruktivni u krugu preĉnika 160 km 120 godišnje

7.0-7.9 Snaţni Izazivaju velike štete na velikim podruĉjima 18 godišnje

8.0-8.9

Vrlo jaki

Mogu izazvati ozbiljne štete u krugu od nekoliko

stotina kilometaraJedan godišnje

9.0-9.9Izazivaju štete u krugu od nekoliko hiljada

kilometara

Jedan u 20

godina

10< Nezebeleţeno

jaki Nikad nisu zabeleţeni Vrlo retki




107

Tabela br. 12: Aproksimirana energija izazvana snagom TNT-a

Prosečan

intenzitet po

Rihteru

AproksimiraniTNTa za

ispuštenu seizmičku

energiju

Ekvivalentno u

Dţulima [J] Primer

0.0 63x10

0.5 0.07 kg 0.35x10 Ruĉna bomba

1.0 0.43kg 2.0x106

Eksplozija na graĊevinskom

zemljištu

1.5 2.42kg 11.2x106

Konvencijalne bobme iz Drugog

svetskog rata

3.5 2.67 t 11.2x109 Nuklearna katastrofa u Ĉernobilju,

1986.

4.0 15 t 63x10

Manja atomska bomba

5.0 476 t 2.0x1012

Seizmiĉki proboj kao atomske

bombe baĉene na Nagasaki,

zemljotres u Linkolnšir (UK) 2008.

6.5 84 kt 354x1012

Karakas (Venecuela) 1967, Rodos

(Grĉka) 2008, Eureka zemljotres u

Kaliforniji 2010

7.0 476 kt 2.0x1015

Zemljotres na Javi 2009, zemljotres

na Haitima 2010.

7.1 666 kt 2.8x1015

Energija ekvivalentna eksploziji Tsar

bombe (najveće termonuklearno

oruţje ikada testirano), 1944 San

Huan zemljotres

7.5 2.67 Mt 11.2x1015

Zemljotres Kašmir (Pakistan) 2005,zemljotres Antofagasta (Ĉile) 2007.

7.8 7.5 Mt 31.6x1015

Tangšan (Kina) 1976, Sumatra

(Indonezija) 2010




108

8.0 15 Mt 63x1015

Zemljotres u San Francisku 1906,

zemljotres u Meksiko Sitiju 1985,

Guharat (Indija) 2001, Ĉinĉa Alta

(Peru) 2007, Sinĉuan (Kina) 2008,

San Huan 1894.

8.5 84.2 Mt 354x1015

Erupcija u Tobou, 75000 godina pre,

najveća vulkanska erupcija, i

zemljotres na Sumatri (Indonezija)

2007

8.8 238 Mt 1.0x10 Zemljotres u Ĉileu 2010

9.0 476 Mt 2.0x1018

Zemljotres u Lisabonu (Portugal),

1755

9.2 947 Mt 3.98x10 Ankorejdţ, zemljotres, 2004

9.3 1.3 Gt 5.6x10

Zemljotres u Indijskom okeanu, 2004

9.5 2.67 Gt 11.22x10 Valdivia zemljotres (Ĉile) 1960

10.0 15Gt 63x10 Nikada zabeleţeno u ljudskoj istoriji

13.0 476 Tt 2.0 YJ Udar u Jukatan Peninsuli




109

INSTRUMENTALNO REGISTROVANJE ZEMLJOTRESA

Seizmoskopi registruju samo da se desio zemljotres, i eventualno amplitudu zemljotresa, tako da semoţe odrediti intenzitet. Prvi poznati seizmoskop napravljen je u Kini, i datira od oko 4000 godina p.n.e. Pomoću njega bilo je moguće odrediti pravac iz koga su dolazili trusni talasi.

Seizmografi registruju vremensku istoriju potresa. Oscilacije se mehaniĉki ili na neki drugi naĉin prenose na traku koja se kreće ujednaĉenom brzinom, najĉešće 60 ili 120 mm u minutu. Optiĉki seizmografi registruju vremensku istoriju potresa na foto osetljivom papiru. Oscilacije se

prenose preko elektronskih sklopova uz odgovarajuće pojaĉanje. Akcelerografi mere ubrzanje prioscilovanju ĉestica tla.

Slika br. 31 : Graficki prikaz Rihterove Skale




110

ODREĐIVANJE EPICENTRA ZEMLJOTRESA TRILATERACIJOM

Veoma je teško odrediti gde je izvor ili epicentar zemljotresa taĉno lociran. Sve što posmatraĉ oseti, je serija razliĉitih talasa koji pomeraju tlo u razliĉitim pravcima, obiĉno sa malim pauzama izmeĊurazliĉitih tipova talasa. Seizmolozi mogu pomoću osnovnih fiziĉkih osobina seizmiĉkih talasa daodrede gde je epicentar zemljotresa lokalizovan.

S obzirom da P i S talasi poznatom, ali razliĉitom brzinom putuju kroz Zemlju, oni će u razliĉitovreme stići do posmatraĉa. P-talas je brţi, 6 km/s, zatim stiţu S-talasi koji putuju upola manjom

brzinom, tj. 3,5 km/s. Seizmolozi notiraju tip potresa koji pravi svaki seizmiĉki talas pri svom prolasku i mogu da odrede prvi P i prvi S talas i izmere vremensku razliku izmeĊu ta dva talasa. Ova

vremenska razlika je direktno proporcionalna udaljenosti od epicentra – što je veća razdaljina, veća jei vremensak razlika izmeĊu dolaska prvog P i prvog S talasa. Ako je vremensak razlika izmeĊu ovadva talasa 2 s, onda se nalazimo 2 Km od epicentra (4-2 Km/s). Ako je razlika 20 s, onda smo

udaljeni 20 Km. itd…

Kada se odredi udaljenost epicentra, moţe se napraviti krug polupreĉnika te udaljnosti, sa centrom utaĉki posmatranja. Seizmolog sada zna, da je epicentar lociran negde na kruţnici (slika br. 32).

Slika br. 32: Odrežinjanje epicentra trilateracijom

Da bi dovršio proraĉun lokacije epicentra zemljotresa, seizmologu su potrebne informacije sa drugihlokacija (najmanje dve lokacije).

Ako postoje informacije sa još jedne lokacije onada se dve kruţnice koje pokazuju udaljenost odepicentra, od dve razliĉite taĉke posmatranja, seku na dva mesta i time daju dve moguće lokacije za

epicentar, tako da su potrebne tri taĉke posmatranja da bi se precizno utvrdila lokacija epicentra. Trikruţnice treba da se meĊusobno preseku na jednom mestu, i to predstavlja lokaciju epicentra.




111

EFEKTI I POSLEDICE

Zemljotresi imaju varirajuće posledice, ukljuĉujući i promenu geoloških osobina, štetu antropogenesredine tj. sredine i objekata koje je ĉovek stvorio i imaju veliki uticaj na ĉovekov ţivot. Zemljotresimogu da prouzrokuju dramatiĉne geomorfološke promene, ukljuĉujući pomeranje zemlje i

horozintalno i vertikalno.

POTRESI I PUCANJE TLA

Potresi i pukotine su glavni efekti

prouzrokovani zemljotresima, i rezultuju

manjom ili većom štetom objekata i drugihĉvrstih struktura (slika br. 33). Jaĉina lokalnihefekata zavisi od sloţenih kombinacijainteziteta zemljotresa, udaljenosti od epicentra

i lokalnih geoloških i geomorfoloških stanjakoja mogu da povećaju ili smanje prostiranje

talasa. Potresi se mere zemljinim ubrzanjem.

Specifiĉni lokalni, geološki, geomorfološki igeostrukturni elementi mogu prouzrokovati

visoke nivoe potresa na zemljinoj površini ĉaki kada je intezitet zemljotresa dosta nizak.

Uslovljeni su prenosom seizmiĉkih pokreta izdubokih ĉvrstih stena do plitkih mekših slojevai efektima seizmiĉke energije u fokusu zbog

uobiĉajenih geometrijskih postavki naslaga.

Pukotine u tlu predstavljaju vidljiva pucanja i

pomeranja zemljine površine duţ raseda.

Pukotine predstavaljaju veliki rizik za velike

inţenjerske strukture kao što su brane, mostovi i nuklearne elektrane i zahtevaju paţljivo mapiranje postojećih reseda radi indetifikacije bilo kakve moguće pukotine u toku postojanja strukture.

Slika br. 33: “Pucanje” zemljištausled zemljotresa




112

KLIZANJE TLA

Zemljotresi mogu aktivirati pokretanje tla na padinama (klizanje),odlamanje kamenih blokova i nastanak odrona i pokretanje lavina

koje mogu u brdsko-planinskim predelima naneti veliku

materijalnu štetu i ugroziti ljudske ţivote.

POŢARI

Zemljotresi mogu prouzrokovati poţare koji su izazvani kidanjemelektriĉnih instalacija ili gasnim cevovodima. Tokom tog dogaĊajavoda nestaje u pukotine, pritisak opada što oteţava zaustavljanje

poţara. Npr. 1906. godine u San Francisku zemljotres je izazvao

poţar koji je odneo više ţivota nego sam zemljotres (slike br. 34 i

35).

Slike br. 34 i 35: Posledice požara u San Francisku ,izazvane zemljotresom 1906 god.

LIKVEFAKCIJA TLA

Likvefakcija tla nastaje, kada usled trešenja tla, vodom zasićeni granularni materijal privremenoizgubi ĉvrstoću i poĉne da se ponaša kao teĉnost. Ova pojava moţe uzrokovati znatne štete, kako namostovima tako i na zgradama, koji se obiĉno naginju ili tonu u oteĉnjeni sediment (slika br. 36).

Ovo moţe biti razoran efekat zemljotresa kao što se desilo 1964. godine na Aljask i što je prouzrokovalo da mnoge zgrade potonu u zemlju i na kraju se obruše jedna na drugu. Istraţivanjalikvefakcije u toku praistoriskih zemljotresa, tzv. paleoseizmologija, mogu pomoći kao preventivnainformacija.

Sli ka 8: Klizište u ElSalvadoru, izazvano

zemljotresom 13. januara

2001.

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1




113

Slika br. 36: Zgrade propale usled likvefakcije

CUNAMI

Cunami je talas koji moţe dosegnuti visinu do 30 m prouzrokovan iznenadnim kretanjem velike masevode. Na otvorenom okeanu talas se moţe kretati ĉak 100 km a trajanja moţe biti od 5 min. do jednog sata. Brzina cunamija moţe biti od 600 do 800 km/h u zavisnosti od dubine vode. Veliki talasi prouzrokovani zemljotresima mogu preplaviti obale za nekoliko minuta. Cunami moţe putovatihiljadama kilometara na otvorenom okeanu i napraviti štetu na udaljenom kopnu satima nakonzemljotresa koji ga je stvorio. Uobiĉajeno je da subdukcija zemljotresa inteziteta ispod 7,5

Rihterove skale ne moţe prouzrokovati cunami iako su neki sluĉajevi zabeleţeni. Najdestruktivnijicunami se uzima za vrednosti zemljotresa inteziteta većeg od 7,5.

Uzroci cunamija su mnogobrojni, a jedan od njih jesu zemljotresi, koji kada se dogode na dnu okeana – mora ili bilo kog velikog otvorenog tela vode, uzrokuju veliku dealokaciju i pomeraj vode koji se

poĉne prostirati na sve strane od mesta nastanka. Ti zemljotresi nastaju kada tektonske ploce poĉnu

da se zbijaju i pritisak izmeĊu 2 ploĉe poĉne da raste sve do tog momenta kada doĊe do pomeraja jedne ploĉe u vidu klizanja ili suzbijanja ispod ili iznad druge tektonske ploĉe, koja prouzrokuje izemljotres i posledicu , a to je cunami (slike br. 37 i 38). Ta ogromna koliĉina vode koja budedislocirana polako poĉinje da raste i da se izdiţe i povećava brzinu kako putuje kroz otvorenu površinu vode.




114

Slika br. 37: Sumatra 2004. god, talasi izazvani cunamijem visine 30 m

Tokom istorije bili su zabeleţeni mnogi cunami ji,ali samo su par njih bili dovoljno veliki, štetni irazorni, kao Thera 1580. p.n.e. i Krakatoa 1883, ali cunami koji je naneo najviše štete u svakomaspektru : ekonomskom, socijalnom i dr. se dogodio 2004. godine blizu ostrva Sumatre u Indoneziji.

Slika br. 38: Nastajanje talasa u sled pomeranja tektonskih ploča




115

POSLEDICE ZEMLJOTRESA

Gubitci i štete usled zemljotresa ukljuĉuju ne samo troškove rekonstrukcije i izgradnje objekata iinfrastrukture koja je oštećena ili šrušena tokom zemljotresa nego i troškove uklanjanja ruševina,izgradnje privremene infrastrukture, zauzimanje slobodnog prostora, medicinske troškove usled

povreda i gubitaka ţivota itd. Pored ovoga postoje i već pomenuti socijalni gubici koji se ne mogudirektno izaziti ili sumirati kao monetarni broj, nego se kvantifikuju kao povrede, smrtni sluĉajevi i potreba za privremenim boravkom.

Procena štete naĉinjene tokom zemljotresa i posledice se kategorišu i odreĊuju se posebnekarakteristike za svaku kategoriju kao i za njihovu vezu i direktni odnos.

Zdravstvene posledice su troškovi tretmana povreda, evakuacije i relokacije ljudi koji su bilizahvaćeni zemljotresom.

Psihološke posledice se mogu sumirati kao strah, bespomoćnost, depresija pa ĉak i samoubistvo, takoda su posledice izloţenosti zemljotresima dugoroĉne i direktno su vezane za troškove i štetu.

SOCIJALNE I EKONOMSKE POSLEDICE

Ekonomske posledice zemljotresa se povećavaju iz godine u godinu. Akumulacija i suma svihulaganja u nekretnine i infrastrukturu kao što su niskogradnja, gas, vodovod i kanalizacija,elektrodistribucija itd. se nakupljaju velikom brzinom. Glavne ekonomske posledice su od štete kainfrastrukturi, i neki sektori su osetljiviji i ranjiviji od drugih, te su njihove štete, a samim tim itroškovi veći, ali to sve zavisi od mnogobrojnih faktora, kao što je tip zemljišta, gustina naseljenosti,tip-godina izgradnje itd.

Postoji veza izmedju ekonomskih i socijalnih posledica, a to su:

Broj poginulih i povreĊenih,

Pad zaposlenja,

Gubitak posla,

Prekid proizvodnje,

Makro i mikro ekonomski uticaj.

Zemljotresi mogu imati razne efekte na floru i faunu pogoĊenog regiona i okolinu, kao i ljude. Moţedoći do zagaĊenja ţivotne sredine od štete ka infrastukturi tj. do izlivanja kanalizacone i otpadnevode, izlivanje nafte i natnih derivata takoĊe i do isticanja ili oslobaĊanja razliĉitih hemikalija isupstanci. Problem predstavljaju i ruševine i otpad nastao od zemljotresa, kao i hemikalije i supstancekoje se mogu osloboditi u vodu-zemlju-vazduh usled raznih reakcija ili ispiranjem usled kiše.




116

STATISTIČKI PODACI VEZANI ZA ZEMLJOTRESE

Tabela br. 13: Najsmrtonosniji i najjači zabeleženi zemljotresi u svetu

12 najsmrtonosnijih zabeleţenih zemljotresa

MESTO GODINA BROJ ŢRTAVA

PROCENJENA

MAGNITUDA PO

RIHTERU

Šanksi, Kina 1556 830,000 /

Kalkuta, Indija 1737 300,000 /

Sumatra, Indonezia 2004 283,000 9.0

T’ang Šan, Kina 1976242,000 (prema nekim

procenama 800,000)7.8

Gansu, Kina 1920 180,000 8.6Massina, Italija 1908 160,000 7.5

Tokyo, Japan 1923 143,000 8.3

Peking, Kina 1731 100,000 /

Čihli, Kina 1290 100,000 /

Naples, Italija 1693 93,000 /

Muzafarabad,

Pakistan2005 86,000 7.6

Gansu, Kina 1932 70,000 7.6

10 najjačih zemljotresa 1900-2000

MESTO GODINA BROJ ŢRTAVA

PROCENJENA

MAGNITUDA PO

RIHTERU

Konkepkion, Čile 1690 3,000 9.5

Valdez, Aljaska 1964 131 9.2

Aljaska 1957 / 9.1

Sumatra 2004 283,000 9.0

Kamčatka, Rusija 1952 / 9.0

Ekvador 1906 / 8.8

Aljaska 1965 / 8.7

Asam, Indija 1950 1,526 8.6

Bandaisko more 1938 / 8.5

Čile 1922 / 8.5




117

MERE ZA SMANJIVANJE HAZARDA ZEMLJOTRESA

Znaĉajna sredstva su uloţena u razvoj seizmologije da bi se mogle objasniti karakteristikezemljotresa. Takvo znanje je potrebno da bi se mogli predvideti pokreti zemlje tokom budućihzemljotresa, sa ciljem unapreĊivanja i izgradnje objekata koji mogu da podnesu zemljotres. Ovo se

takoĊe primenjuje ne samo za zemljotrese već i za zaštitu od sekundar nih efekata tj. posledicazemljotresa kao što su cunami, klizišta itd.

Jedan od naĉina jeste i sastavljanje seizmoloških mapa koje ukazuju na hazarde koji zemljotresi predstavljaju. U mnogim regionim-drţavama su ovakve mape već dostupne i u upotrebi u graĊevini(od stambenih objekata do niskogradnje).

PREDVIĐANJE ZEMLJOTRESA

PredviĊanje zemljotresa podrazumeva predviĊanje specifiĉnog intenziteta zemljotresa koji bi mogaoda se dogodi na odreĊenom mestu u odreĊeno vreme. Uprkos opšteprihvaćenih istraţivanj a

seizmologa, nauĉno se ne mogu izvesti prognoze zemljotresa za specifiĉan dan ili mesec. MeĊutim,za dobro razumevanje raseda i seizmiĉkih hazarda, postoje mape koje mogu ukazati na verovatnoćukoju moţe izazvati zemljotres za dati intenzitet i datu lokaciju za odreĊen broj godina.

U trenutku kad zapoĉne zemljotres, ureĊaji za uzbunu mogu upozoriti nekoliko sekundi pre nego što

potres stigne do date lokacije. TakoĊe, velika je verovatnoća da se pojavi aftershock, koji su zbogtoga u okviru odgovora na protokol za katastrofe izazvane zemljotresom.

Eksperti savetuju na generalnu pripremljenost u sluĉaju zemljotresa pogotovo u predelima koji su poznati po uĉestalim velikim potresima, radi prevencije povreda, gubljenja ţivota i uništenja imovine,ukoliko se zemljotres dogodi bez upozorenja.

U pokušaju da predvide zemljotres, ljudi su pojavu zemljotresa vezivali za najrazliĉitije fenomenekao seizmiĉki model: elektro-magnetna polja, pomeranje tla, vremenske prilike i neobiĉni oblaci,radon ili hidrogen sadrţani u tlu ili podzemnoj vodi, nivo vode u bunarima, ponašanje ţivotinja kao ifaze meseca. Prirodne sluĉajnosti i ĉesta aktivnost u pojedinim predelima mogu nekad posluţiti za

predviĊanje ali nemaju verovatan kredibilitet.




118

7.

OSNOVNI POJAM KLIZIŠTA

Kliţenje je proces pri kome izvesna koliĉina stenskih masa kliza po kliznoj površini, izhipsometrijski viših u niţa podruĉja,pod dejstvom sile gravitacije. Neka klizanja se dogaĊaju kaoiznenadni dramatiĉni dogaĊaj na padinama koje su pre toga dugo bile stabilne. Kada se razmatrani

proces dešava pod dejstvom prirodnih ĉinilaca, bez uticaja ĉovekovih delatnosti,tada se svrstava utzv. geološke procese. Vrlo ĉesto, njemu potpomaţu i odredjene ĉovekove aktivnosti, pa se tada radio inţenjersko-geološkom procesu. Tvorevina procesa klizanja je klizište. Klizišta se mogu dogoditi u

bilo kojoj vrsti stene. Potencijalno klizište se moţe prepoznati na temelju njegove mofrologije. Klizanje je ili prirodan proces oblikovanja reljefa ili se javlja kao posledica ljudskih aktivnosti kojenarušavaju stabilnost padina u breţuljkasto- brdovitim podruĉjima. To su vrlo raznovrsne pojave poobliku, veliĉini pokrenute mase, naĉinu, brzini kretanja i drugim svojstvima. Svako klizište je pokrenuto jednim pojedinaĉnim dogaĊajem ili procesom (tzv. trigerom). Potpuno razumevanjeklizišta podrazumeva poznavanje, kako graĊe padine, tako i procesa trigera. Kod gotovo svih padina

neizbeţna je degradacija usled prirodnog procesa trošenja i transporta materijala niz padinu. Na

većini padina to je kontinuirani, vrlo spor proces. Neka klizanja se dogaĊaju kao iznenadnidramatiĉni dogaĊaj na padinama koje su pre toga dugo bile stabilne. Generalno posmatrano za svakodobro izraţeno klizište treba da su precizirani: geometrijski elementi, parametri smiĉuće ĉvrstoće duţklizne ravni, uzroci aktiviranja procesa klizanja. Kod nas, a takoĊe i u meĊunarodnoj struĉnoj i

nauĉnoj javnosti, postoje taĉno odreĊeni nazivi i definicije pojedinih elemenata klizišta. Na klizištu moţemo izdvojiti više delova:

Oţiljci,

K lizna površina,

Telo,

Uvala,

Stomak,

Noţica klizišta.

Oţiljci

Oţiljci su u vreme aktivnosti klizišta obiĉno njegov najupadljiviji deo. Oni predstavljaju jedinividljivi deo klizne površi. Klizišta se najlakše prepoznaju po oţiljcima (slika br. 42). MeĊutim,




119

postoje i drugi znaci klizišta. Valovite padine, nakrivljena stabla ili bandere, pukotine na putevima ina zgradama, mogu da budu indikator klizišta.

Slika br. 42: Šematski prikaz klizišta

Izvor: geologija.org

Klizna površina

Klizna površina je površina po kojoj je došlo do kliţenja. Kao što je već pomenuto, jedini vidljivi deo

klizne površine je u zoni oţiljka. Nekada je ona jedna tanka površina izmedju kretanog i stabilnogdela terena, a mnogo ĉešće je to skup više površina smicanja koje grade zonu klizanja. Dubina klizne površi moţe da bude i do nekoliko desetina metara.

Telo

Pod telom klizišta podrazumevamo materijal pokrenut kliţenjam. Ponekad se za telo klizištaupotrebljava i termin: klizna masa.

Uvala

Uvala je depresija koja se javlja na telu klizišta, neposredno iza oţiljka. U depresiji se ĉesto zadrţavavoda što drastiĉno povećava rizik od novog pokretanja klizišta.

Stomak

Stomak klizišta je najviši deo na telu klizišta. Javlja se ispred uvale. ( Kod nekih vr sta klizišta ovajdeo nije moguće izdvojiti).




120

Noţica

Noţica je donji deo tela klizišta. Nalazi se na suprotnoj strani od oţiljka. Nju za razliku od oţiljka,nije uvek lako primetiti.

7.1

KAKO PREPOZNATI KLIZIŠTE

Pre nego se k lizište razvije, pojavljuju se pukotine u obliku kruţnog luka na gornjem delu padine ilikosine .To su takozvane pukotine istezanja i obiĉno su otvorene. Sledeća faza procesa klizanja je fazastvaranja i postanka pukotina otkidanja. U ovoj fazi postanka klizišta nekad se ĉuje pucketanje kaoznak dolazeće opasnosti. Nakon formiranja ovih pukotina dolazi do brzog pomicanja i smicanja

kliznog tela niz padinu. Udubljenja nastala na kliznom telu koje je skliznulo niz padinu redovno suispunjena vodom.

Uslovno stabilni i nestabilni tereni mogu se prepoznati po odreĊenim karakteristiĉnim indikatorimakao što su:

strmi nagib padina izgraĊenih od slabo vezanih ili nevezanih sedimenata, posebno onih kojeimaju udubljen oblik,

velika razuĊenost reljefa, sa raznovrsnim mikro reljefnim oblicima koji seĉesto i nepravilno smenjuju,

duboke i strmo useĉene doline i jaruge, naroĉito u slabo vezanim, nevezanim i mehaniĉki jaĉeoštećenim kamenitim stenskim masama,

podseĉene noţice padina i strme obale reka i jezera,

zatalasan izgled padina, koji nije posledica denudacije i normalne erozije padina,

"stepenast" reljef sa uţim ili širim pukotinama ili samo prslinama, tzv. rĊave zemlje,

stenske mase ĉija se fiziĉka svojstva brzo i lako menjaju pod uticajem atmosferilija i ostalihspoljašnjih ĉinilaca,

znatna mehaniĉka oštećenost stenskih masa, sa dve ili više familija prslina ili pukotina, odkojih je bar jedna sa blaţim nagibom od nagiba padine,




121

postojanje raseda ili rasednih zona koji će biti zaseĉeni pri izvoĊenju zemljanih radova,

debele naslage površinskog raspadnutog materijala preko iskošene podloge,

znatna zavodnjenost poplavnih terena sa strmijim nagibom reljefa,

velike i nagle oscilacije (izdizanje i spuštanje) nivoa veštaĉkih akumulacija (jezera), pri

njihovom punjenju i naroĉito brzom praţnjenju,

pojava grupe ili niza izvora po padini koji se razlivaju,

pojava raskvašenih stenskih masa u padini ili kosini zaseka,useka ili nasipa,

pojave prslina, pukotina dr. deformacija na zgradama, potpornim zidovima, mostovima idrugim objektima,

pojave smiĉućih pomeranja, krivljenja i uopšte promene napona u objektu,

krivljenje ograda njiva, remećenje reda uredno posaĊenih voćaka,

krivljenje bunara,

zatezanje ţica izmeĊu telefonskih ili elektriĉnih stubova,

biološka ogoljenost strmih padina, tj. delova terena bez trave i šumskog bilja uništenogranijim kliţenjem,

pojava krivih stabala, tzv.pijana šuma,

pojava rogozi, zuke, i druge barske i podbarske vegetacije po padini,

pojava vrbe, i drugih vrsta listopadnog drveća po strmim padinama, a koje inaĉe raste naterenima sa vodom plitko ispod površine terena.

Sklonost površina ka procesima klizanja moţe se oceniti i po pojavama korovske vegetacije tipiĉneza ove fenomene. Kako je većina klizišta zasićena vodom razumljivo je da na takvom terenu rastu

biljne zajednice kojima pogoduje voda. Barska i podbarska vegetacija javljaju se na relativno blagim padinama. Kada se prilikom obilaska terena utvrde gore pomenute biljne zajednice moţemo ih sasigurnošću smatrati pokazateljima klizišta.




122

7.2 UZROCI I NAČINI NASTANKA KLIZIŠTA

Glavni uzroci klizanja su:

površinsko raspadanje stenskih masa i obrazovanje kore raspadanja koja je podloţnaklizanju,

uvećanje nagiba padine ili kosine (podsecanjem noţice padine, podlokavanjemvodotocima ili dejstvom talasa),

smanjenje ĉvrstoće smicanja u zoni klizne površine (povećanje vlaţnosti, bubrenje,raspadanje, narušavanje primarne strukture i dr),

dejstvo pornih pritisaka, hidrostatiĉkih i hidrodinamiĉkih sila,

ispiranje pojedinih kom ponenti, ili obrnuto, unošenje glinovitih frakcija u stenskumasu,

izmena naponskog stanja na padini ili kosini,

spoljašnje opterećenje (deponovanje jalovine, preopterećenje graĊevinskim objektimai dr),

dejstvo dinamiĉkih sila (zemljotresi, miniranja, vibracije usled rada teških mašina idr).

Naĉini nastanka klizanja su:

Klizišta su uvek posledica neke neravnoteţe ( nestabilnosti ) unutar tla. Ona predstavljaju"pokušaj" tla da doĊe u ravnoteţno (stabilno) stanje. Obiĉno se aktiviraju posle velikih kiša ili naglihotapanja snega. Da bi nastalo klizište neophodna su 2 elementa:

Padina

Voda.

Mnogobrojna ispitivanja klizišta pokazala su da postoji vrlo jasna uzroĉno- poslediĉna vezaizmeĊu perioda pomeranja stenske mase po kliznoj površini i dugotrajnih natapanja klizištaatmosferskim padavinama ili drugim vodama .

U ( litološkom ) sastavu tla, gline zauzimaju izuzetno znaĉajno mesto u nastankuklizišta. Gline imaju sposobnost da upijaju vodu i bubre ( mogu da uvećaju zapreminu 3 - 4 puta ).Klizišta mogu da nastanu i na relativno blagim padinama, a rizik raste sa nagibom terena. Po pravilu,

do pojave klizišta dovodi podizanje podzemnih voda koje natapaju glinu u zemljištu.




123

Na pojavu klizišta takoĊe moţe da ima znaĉajan uticaj i tektonika terena. Recimo, ako

slojevitost prati padinu, ravni slojevitosti lako mogu da postanu i površine kliţenja. Tektonskakretanja mogu da dovedu do poremećaja tla i do narušavanja ravnoteţe, što moţe da dovede do pojave klizišta.

Do narušavanja ravnoteţe terena veoma ĉesto moţe da dovede i ljudska aktivnost. Izgradnjaobjekata na neodgovarajućim mestima moţe da dovede do preopterećenja padine, što moţe da iniciranastanak klizišta. Izgradnjom pojedinih objekata na neadekvatnom nestu moţe doći do zapreĉavanja podzemnih vodotokova, što moţe da dovede do nakupljanja prevelike koliĉine vode u tlu padine.Raskopavanje kao i nagomilavanje veće koliĉine tla na odreĊenim mestima moţe da dovede donarušavanja ravnoteţe na padini, i do pojave klizišta.

Zemljotresi mogu da poremete ravnoteţu padine i da dovedu do pojave klizišta. Zemljotresisa magnitudom većom od 4, se nazivaju "inicijatori” klizišta.

7.3 VRSTE KLIZIŠTA

Podelu klizišta je moguće izvršiti na osnovu razliĉitih karakteristika. Moguće ih je podeliti naosnovu: strukture padine, mesta postanka, naĉina kretanja, dubine klizne površi, itd.

Da li se radi o aktivnim ili umirenim klizištima zakljuĉuje se po prisustvu i sveţini pukotina i kliznihoţiljaka, a o dubini klizišta, po gustini i dimenzijama ovih pukotina. Sveţe otvor ene pukotine ukazuju

da je klizanje u toku, a jako uzburkana površina klizišta sa preturanjem delova klizne mase pokazujeda se radi o plitkom klizanju. Duboke i reĊe pukotine naprotiv, ukazuju na veću dubinu klizne površine. Pa tako imamo podelu prema dubini klizne površi (one se mere upravno na površinuklizanja ).

Prema dubini klizne površine dele se na:

• Površinska ( do 1m dubine ),

• Plitka ( do 5m ),

• Duboka ( do 20m ),

• Vrlo duboka ( preko 20m ).

Prema naĉinu postanka mogu se podeliti na:




124

• Delapsivna - nastaju podkopavanjem dna padine i razvijaju se prema vrhu,

• Detruzivna - nastaju na višim delovima padine i vršeći pritisak na padinu ispod sebe,

razvijaju se prema podnoţju.

Prema obliku klizne površine, reljefa i naĉina kretanja Bognar (1996) izdvaja:

• Slojna klizišta,

• Rotaciona,

• Stepeniĉasta,

• Blokovska,

• Potoĉasta.

Prema vrsti stenskih masa u kojima se obrazuju mogu se klizišta klasifikovati :

• na ona koja su nastala poluvezanim i

• nevezanim stenama i na klizišta nastala u ĉvrstim stenama.

Prema tome da li je klizna površina obrazovana u jednoj vrsti stene ili je predisponirana nekomgeološkom planarom ili klizna ravan preseca više litoloških ĉlanova, F. P. Savarenski je predloţioklasifikaciju klizišta na:

Asekventna - obrazuju se samo u jednoj vrsti stenske mase tako da im klizna površina

ima oblik blizak kruţno-cilindriĉnom. Da bi bila formirana klizna površina takoidealnog oblika, potre bno je da stenske mase u kojima klizište nastaje budu homogene

i izotropne, što u realnim prirodnim uslovima izuzetno je redak sluĉaj.

Konsekventna (najbrojniji vid klizišta u prirodi) - obrazuju se tako da je klizanje

nastupilo po nekoj geološki predisponiranoj - predodreĊenoj ravni. Predisponirane

ravni smicanja mogu biti :

- nagnuti slojevi iste stenske mase,ili kontakti izmedju razliĉitih vrsta stena (gline, glinci, ugalj, kreĉnjak, pešĉar i dr ),

- nagnuta granica izmedju raspadnutih i neraspadnutih stenskih masa,

- povoljno orijentisana ili više pukotina, raseda i rasednih zona i dr.

Insekventna - pripadaju tipu klizišta koja su formirana u više vrsta stenskih masa. Tipiĉan primer takvih klizišta su ona kod kojih klizna povšina preseca npr. peskove,

gline i lapore pliocenih sedimenata.




125

U Srbiji jedno od na jvećih klizišta je Jovac.TakoĊe velika su klizišta dunavskog tipa, koja su

obrazovana na desnoj dolinskoj strani Dunava, skoro u kontinuitetu od Suseka do Smedereva. Kod

klizišta koja zahvataju velika podruĉja, kao npr. k lizišta uz Dunav treba razlikovati pojam nestabilnih padina od pojma pojedinaĉnih klizišta. Na tako velikom podruĉju razvijeno je više klzišta, a ne samo

jedno. To znaĉi da je po jam nestabilne padine širi od pojma klizišta i da na istoj padini moţe biti

razvijen veliki broj klizišta.

Klasifikacija klizišta prema dubini do klizne ravni je izuzetno znaĉajna sa praktiĉnog stanovišta. Naime, kada su klizišta plitka, tada je laka i njegova sanacija i obrnuto.

Prema dubini do klizne površine sva klizišta su podeljena na:

• povšinska sa dubinom manjom od 1 m,

• plitka imaju dubinu klizanja 1 do 5 m,

• duboka sa dubinom 5 do 20 m

• vrlo-duboka kod kojih je dubina klizne ravni veca od 20 m (primer vrlo-dubokog

klizišta je klizište u zoni Mosta slobode u Novom Sadu; dubina klizanja plićeg bloka

je 26 m a dubljeg 39 m.

7.4

BRZINA POMERANJA KLIZIŠTA

Brzina kojom se klizište pomera je veoma vaţna karakteristika (tabela br. 14). Kod malog broja

klizišta kretanje se dogodi samo u jednom periodu, pokrenuta masa sklizne u zaravnjeni deo terena i

nema mogućnost za ponavljanje procesa klizanja. MeĊutim, velika većina klizišta je takva da se

klizanje ponavlja kada se za to steknu svi potrebni preduslovi.

Obnavljanje procesa klizanja kod nekih klizišta moţe da traje izrazito dug vremenski period, da trajeu geološki dugom vremenu. To znaĉi da nema mogućnosti da se, u takvim sluĉajevima, proces sam

od sebe zaustavi. Primer za takvo trajanje procesa klizanja su nestabilne padine na desnoj dolinskoj

strani Dunava, skoro u kontinuitetu od suseka do Smedereva.

Razlog zašto je to tako leţi u ĉinjenici da postoje prirodni, geološki, preduslovi za stalno proširenjeklizišta uz padinu, ĉime se stalno pridodaju nove koliĉine stenske mase koja se ukljuĉuje u procesklizanja. Tome u znaĉajnoj meri doprinosi uništavanje lesa, koji se nalazi po obodu klizišta, koji je na

klizanje delovao stabilizirajuće.

Za pravilno definisanje pomeranja klizišta potrebno je utvrditi pomeranja:

najdubljeg klizišta, sekundarnih klizišta,




126

pravilno procenjivati mogućnosti obnavljanja procesa i proširenja na do tada nekretanedelove.

Brzina kojom se klizište pomera zavisi od mnogo faktora: morfologije i nagiba, padine ili kosine,vrste stenske mase u kojoj se klizište dogaĊa, fiziĉko-mehanĉkih, periodiĉna, dugogodišnja i mala poiznosu (npr. k lizište u zoni Mosta slobode u Novom Sadu, gde su pomeranja geodetski merena pribliţno 1 cm/god). Retki su sluĉajevi kada se klizanje dogaĊa velikom brzinom. Takav primer jeveliko klizište na padini akumulacionog jezera brane Vajont, u Italiji, gde je celokupna masaskliznula odjednom velikom brzinom, oko 400m/min. TakoĊe evidentirana su mnoga klizišta kodkojih je masa skliznula za svega nekoliko desetina sekundi, ĉasova ili dana. Po pravilu, brzina

kretanja klizišta je relativno mala, tako da se ljudi i deo materijalnih dobara mogu spasiti od tih

prirodnih katastrofa.

Tabela br.14: Brzina klizanja

OPIS KLIZIŠ TA BRZINA

Izvanredno spora <0,06 m/god

Vrlo spora 0,06 - 1,5 m/god

Spora 1,5 m/god – 1,5 m/mesec

Umereno brza 1,5 m/mesec – 1,5 m/dan

Brza 1,5 m/dan – 0,3 m/min

Vrlo brza 0,3 m/min – 3 m/sec

Izvanredno brza > 3 m/sec

Izvor: Inženjerska geologija , Prof dr Milinko Vasić

U cilju merenja iznosa pomeranja stenske mase u klizišta se ugraĊuju inklinometri. UgraĊuju se takoda njima bude obuhvaćen teren u zoni klizišta i u njegovoj podini. Konstrukcije inklinometara mogu

biti razliĉite i po pravilu ugraĊuju se u prethodno izvedenu bušotinu. Bez obzira na to kakva je

konstrukcija inklinometra u pitanju, ona sluţi da se registruju pomeranja po dubini klizišta tj. podubini bušotine.




127

7.5

AKTIVNOST KLIZIŠTA

Aktivnost klizišta je širok pojam jer obuhvata:

(1) stanje aktivnosti koje opisuje vreme kretanja,(2) distribuciju aktivnosti koja opisuje smer kretanja klizišta,

(3) stil aktivnosti koji ukazuje na tip ili kombinaciju tipova kretanja prema njihovom mehanizmu.

Tabela br.15: Terminologija za opis stilova aktivnosti klizanja

BROJ NAZIV DEFINICIJA

1. kompleksno

(eng. complex)

sastoji se od najmanje dva tipa kretanja (odron,

prevtranje, klizanje, širenje,teĉenje) koja senastavljaju jedno na drugo

2. mešovito

(eng. composite) sastoji se od najmanje dva tipa kretanja koja seodvijaju simultano u razliĉitim delovima pokrenute mase

3. sukcesivno

(eng. Successive) dva ili više susednih klizišta, istog tipa kretanja,ali po odvojenim ploĉama sloma i sa zasebnim

pokrenutim masama

4. pojedinaĉno

(eng. single)

pojedinaĉno kretanje pokrenutog materijala

5. višestruko

(eng. Multiple) razvoj istog tipa kretanja


Tablela br.16: Stanje aktivnosti klizišta


1. Aktivno klizište u pokretu

2. Trenutno neaktivno klizište koje se kretalo u poslednjih 12 meseci, ali se trenutnone kreće

3. Reaktivirano aktivno klizište koje je pre bilo neaktivno

4. Neaktivno klizište koje se nije pokretalo poslednjih 12 meseci; neaktivnaklizišta se dele na: privremeno umirena, trajno umirena,stabilina i reliktna




128

5. Privremeno umireno neaktivno klizište koje se moţe reaktivirati zbog istih ili nekihdrugih uzroka

6. Trajno umireno neaktivno klizište koje više nije pod uticajem uzroka klizanja

7. Stabilno neaktivno klizište zaštićeno merama sanacije

8. Reliktno neaktivno klizište koje je bilo aktivno u klimatskim igeomorfološkim uslovima koji više ne vladaju


7.6 MATERIJAL KLIZANJA

Materijal klizanja moţe se opisati kao stena (tvrda ili ĉvrsta masa koja je bila intaktna pre inicijacijekretanja) ili tlo (agregat ĉvrstih ĉestica, minerala ili stena, koje su prethodno transportovane ili su

nastale trošenjem na licu mesta).

Plinovi i teĉnosti koji ispunjavaju pore tla sastavni su deo tla. Tla se dele na zemlju (eng. earth) i

debris (eng. debris). Zemljom se smatraju materijali u kojima je 80% ili više ĉestica manje od 2 mm(gornja granica peska). Debris sadrţi znaĉajan udeo krupno zrnastog materijala; 20-80% ĉestica koje

su veće od 2 mm i ostatak ĉestica manjih od 2 mm. Ovi termini odnose se na pokrenuti materijal prenego što je aktiviran klizanjem. Na primer, “stenski odron” oznaĉava da je in iciranjem klizanja

pokrenuta stenska masa. Nakon klizanja, tj. odrona stene moţe nastati debris. Ukoliko se radi okompleksnom klizanju u kojemu se tip kretanja menja s napredovanjem procesa, potrebno je opisati

materijal na poĉetku svakog pojedinog kretan ja u nizu. Na primer, stenski odron na koji se

kontinuirano nastavlja teĉenje pokrenutog materijala potrebno je opisati kao “stenski odron -teĉenjedebris”.

Materijali u kretanju se dele u sledeće klase (po vlaţnosti) :

1. Suv materijal: vlaţnost nije izraţena;

2. Vlaţan materijal: sadrţi nešto vode, ali ne kao slobodnu vodu; materijal se moţe ponašati plastiĉno, ali ne teĉe; 3. Mokar materijal: sadrţi dovoljno vode da bi se ponašao kao teĉnost, iz njega teĉe voda ili se na

njemu zadrţava;

4. Vrlo mokar materijal: sadrţi dovoljno vode da teĉe kao teĉnost.

Svaki stenski materijal ima karakteristiĉan ugao nagiba pod kojim se nalazi u ravnoteţi. Gline - su uglavnom nestabilne pod nagibom >10º, što je pribliţno φ/2.




129

Većina stena srednje ili veće ĉvrstoće moţe biti stabilna i kod vertikalnih zaseka visine 100 m,ukoliko su masivne i imaju samo vertikalne i horizontalne pukotine. Graniti oblikuju vertikalne stene

visine 700 m na Half domi u Kaliforniji; a klifovi visine 150 m takoĊe mogu biti izgraĊeni i od punoslabije krede. Manji odroni su jedina opasnost koja preti s tih litica.

Planarna oslabljenja - su ploĉne slojevitosti, pukotine i sl. nagnute u smeru nagiba padine, kreiraju potencijalne klizne ploĉe u svakoj steni. Padinu degradira svaka veća pukotina ĉiji nagib je >φ (amoţe biti i <20º u sluĉaju glinovite ispune; pri ĉemu je kohezija znaĉajna). Gusto raspucane ili tanko uslojene stene troše se do nagiba padine od 20-40º.

Potencijalni slom - moţe se proceniti na temelju bilo kog od navedenih kriterijuma u kontekstu

lokalnih podataka. Klizanja u steni većinom su vezana uz ploĉne slojevitosti, pukotine, rased, kojeimaju nepovoljnu orijentaciju u odnosu na padinu i koje presecaju površinu padine. S obzirom da se pod nazivom “klizanje” podrazumevaju vrlo raznovrsne pojave po obliku, veliĉini pokrenute mase, naĉinu, brzini kretanja i drugim svojstvima, prilikom istraţivanja klizišta potrebno jeidentifikovati i opisati sledeće znaĉajnosti koje smo naveli: tip klizanja, delove klizišta, akt ivnost

klizišta, brzinu kretanja, vrstu pokrenutog materijala i njegovu vlaţnost. Da bi se klizišta moglauspešno sanirati, potrebno je otkloniti uzorke koji su prouzrokovali klizanje. Standardnu

nomenklaturu za opis svega navednog razradila je, tokom devedesetih godina, Komisija za klizištaMeĊunarodnog društva za inţenjersku geologiju.

7.7 ISTRAŢNI RADOVI

Kompleksna priroda većine klizišta dovodi do potrebe za što detaljnijim ispitivanjima njihovih

karakteristika.

Prilikom odreĊivanja svojstava klizišta vrlo je vaţno saznati unutrašnju strukturu samog klizišta kao iokolinu koja ga okruţuje, kako bi se dobili neophodni pokazatelji o potrebnim radnjama koje treba provesti za pouzdanu stabilnost terena na kojem se nalazi klizište.

Proveravanje strukture klizišta se tradicionalno odreĊuje na osnovu geomorfoloških promatranja i,ukoliko je to moguće, sa ograniĉenim podacima iz podzemlja dobijenim istraţnim bušotinama iliiskopima.Takve tradicionalne metode uzorkovanja su najĉešće, ali i zahtevaju intenzivan i ĉesto skuprad sa mehanizacijom na terenu. Primenom snimanja terena georadarskom metodom, kreiranjem

snimaka visoke rezolucije i višestrukim prekrivanjem, moguće je dobiti visoko kvalitetne podatke ostratigrafiji terena do dubine od 50 metara. Slika br. 43 prikazuje terenska merenja georadarom i preliminarne podatke prikupljene na terenu.




130

Slika br.43: Terenska merenja georadarom

Izvor: www.geologija.org

Snimanjem u više smerova i profila, tzv. „3D tehnika“, moguće je dobiti tr odimenzionalne snimke zainterpretaciju i definisanje potencijalne klizne površine (slika br. 44).

Slika br. 44: Trodimenzionalni snimak terena

Izvor: www.geologija.org

7.8 TIPOVI KLIZIŠTA

Naĉin distribucije kretanja pokrenute mase stena, tj. kinematika klizanja, jedan je od osnovnihkriterijuma za klasifikaciju klizišta.

Prema mehanizmu kretanja razlikuje se nekoliko tipova klizanja: odronjavanje, prevrtanje, klizanje (u

uţem smislu reĉi), širenje (razmicanje), teĉenje, osipanje, puţenje, likvifikacija.




131

Tabela br.17: Tipovi klizišta i njihove definicije

Izvor: Inženjerska geologija, Prof dr Milinko Vasić


1. Odronjavanje

(eng. fall)

Odvajanje mase sa strmih padina po

površini, na kojoj ima malo ili uopšte

nema smicanja, već dolazi do slobodnog pada materijala, prevrtanja ili

kotrljanja.

2. Prevrtanje

(eng. topple)

Rotacija (prema napred) odvojene mase oko

ose koja se nalazi u njenoj

bazi ili u blizini baze; ponekad moţe bitiizraţeno kao još meĊusobno prislonjeni odvojeni blokovi. Prevrtanje

moţe prethoditi ili slediti nakon

odronjavanja ili klizanja.

3. Klizanje(eng. slide) Kretanje manje ili više koherentne mase po jednoj ili više dobr o

definisanih kliznih ploĉa (ploĉa sloma).

4. Razmicanje iliširenje (eng. spread)

Glavni naĉin kretanja je boĉno razmicanje blokova usled kojeg nastajusmiĉuće ili tenzijske pukotine.

5. Teĉenje

(eng. flow)

Raznovrsna kretanja sa znatnim varijacijama

br zine i sadrţaja vode, a iskazuje se kao prostorno kontinuirana

deformacija. Teĉenje ĉesto poĉinje

kao klizanje, odronjavanje ili kao prevrtanjena strmim padinama, pri

ĉemu dolazi do brzog gubitka kohezije pokrenutog materijala.




132

Slika br. 45: Tipovi klizišta

Izvor: www.geog.pmf.hr

7.8.1

PREVRTANJE

Rotacija (prema napred) odvojene mase oko ose koja se nalazi u njenoj bazi ili u blizini baze; ponekad moţe biti izraţeno kao još meĊusobno prislonjeni odvojeni blokovi. Prevrtanje moţe prethoditi ili slediti nakon odronjavanja ili klizanja.




133

7.8.2 OSIPANJE

Proces pri kome se pod dejstvom gravitacije pomeraju drobina i blokovi. To pomeranje fragmenta je

kombinovano. Preteţno je to kotrljanje (rotaciono kretanje), a manje translatorno pomeranje.

Prilikom osipanja komadi ĉvrstih stenskih masa imaju razliĉite putanje, a duţine su im uslovljene

veliĉinom samih komada i morfologijom padine. Po pravilu najduţe putanje imaju veći komadi. Sasmanjenjem veliĉine komada duţina putanje se smanjuje. Usled toga u noţici sipara nagomilavaju sekrupniji blokovi, a pri vrhu najsitniji.

Osnovni uzroci stvaranja sipara su: insolacija, smrzavanje vode u pukotinama, dejstvo korenja biljaka, potresi izazvani: miniranjem, zemljotresima, kretanjem vozila i dr.

Prema petrološkom sastavu fragmenata sipari mogu biti: jednoredni, kada telo sipara ĉine komadi istestenske mase (kreĉnjaci, dolomiti i dr),i heterogenog sastava, kada je telo sipara izgraĊeno od komada

dve ili više razliĉitih stena. Za formiranje sipara najpovoljniji morfološki, geološki i klimatski usloviostvareni su u kreĉnjaĉkim terenima, gde su sipari najĉešće i zastupljeni. Zbog toga su siparikarakteristiĉne pojave kreĉnjaĉkih terena.

Odlomci stenskih masa koji ulaze u sastav si para su nepravilnog oblika i proseĉne krupnoće 3-20 cm.Ponegde se javljaju i blokovi veliĉine preko 1 m3

. Takva veliĉina fragmenata uslovljava da jezastupljena makroporoznost, dobra vodopropusnost i laka ocednost. Debljina tela sipara je od 0,5 – 20 m.

Usled intenzivnog razaranja osnovnih stena ili naknadnim raspadanjem odlomaka u telu sipara

lokalno se moţe povećati zastupljenost sitnijih i glinovitih frakcija.Tada je vodopropusnost manja, a

vodocednost slabija. Prisustvo finijih frakcija zavisno je od k rupnoće i oblika komada.

Navedena svojstva ĉine sipare nepovoljnom podlogom i sredinom za graĊenje, a naroĉitosaobraćajnica i drugih linijskih objekata (naftovoda, gasovoda, vodovoda).

U nekim sluĉajevima teškoće oko izvoĊenja radova mogu biti takve da se trasa linijskih objekata

izmešta van sipara, ili se prelazi preko njih mostovima. Mnogobrojna su klizišta u siparima, najĉešćetako da ceo sipar kliza po kontaktnoj površini sa stenskim masama koje su u njegovoj podlozi.

Sipari se mogu sanirati izradom potpornih konstrukcija, odnosno raznovrsnih potpornih zidova idrugih pregrada, zatim rasterećenjem masa, odstranjivanjem jednog dela, ublaţavanjem nagiba siparai dr.

7.8.3 ODRONJAVANJE

Odronjavanje je proces odvajanja od matiĉne stene, manjih ili većih blok ova samaca ili više njih,

njihovo padanje i kotrljanje niz strme litice i to tako da se bar na jednom delu svog puta oni krećukroz vazduh. Taj proces se u prirodi najĉešće dogaĊa na strmim padinama koje su izgraĊene odkamenitih ĉvrstih stena. Razvoju procesa pogoduju zasecanja padine veštaĉk im putem,podlokavanja

površinskim vodama i talasima, povoljna ispucalost stenskih masa. Mestimiĉno, odroni se dešavaju iu strmim odsecima lesa.

Do odronjavanja kamenitih masa moţe doći usled zamrzavanja vode u pukotinama, zatim usled

insolacije, bubrenja pukotinske ispune, hidrauliĉkih pritisaka, kao i biogenih procesa pri rastu korenja




134

šumskog bilja. Osim toga mnoštvo odrona moţe nastati i usled zemljotresa, kao i podsecanjem strmih

obala.

Odronjavanje se najĉešće dogaĊa u onim delovima padina koji su osloboĊeni primarnog naponskogstanja, a to moţe biti kako pri vrhu tako i u srednjem delu padine.

Pripremna faza odronjavanja uglavnom traje dosta dugo, a sam proces padanja vrlo kratko.

Inaĉe, odronjavanje većinom poĉin je prethodnom pojavom novih prslina ili proširivanjem postojećih. Velikom odronjavanju masa mogu da prethode manja otkidanja i padanja pojedinih blokova. Isto

tako posle velikih odronjavanja, na istom mestu, posle kraćeg ili duţeg vremena, moţe doći do ponovnog odronjavanja masa koje su tek posle prethodnog postale labilne.

Elementi odrona su: zona odronjavanja, oţiljak odrona i odronski materijal, pukotine ili rasedi pokojima se odronjavanje dogodilo. Zona odronjavanja je deo padine, kosine ili obale, gde se dogodilo

otkidanje. Najviši deo padine odakle je odronjavanje zapoĉelo je oţiljak odrona. On se najĉešće lako prepoznaje po razlici boje stenske mase, bez patine i lišaja i drugog niţeg bilja. Deo terena gde se vršideponovanje odronskog materijala naziva se zona deponovanja. Duţina puta kojim se kretaomaterijal odrona zavisi od vrste stena u kojima je odron nastao, kolĉine i krupnoće fragmenata, morfoloških svojstava padine gde je odron nastao. Površine po kojima se odron dogodio su vrlouoĉljive, najĉešće sa tragovima smicanja.

Razvrstavanje odrona vrši se prema razliĉitim kriterijumima, ali se u praksi najĉešće primenjujeklasifikacija zasnovana na vrstama stenskih masa koje su zastupljene u telu odrona. Tako odroni

mogu biti kameniti u ĉvrstim stenskim masama, u koherentnim sedimentima, najĉešće u lesu. Najvišezastupljeni su odroni u kamenitim stenama i to sa oko 95%.

Saniranje terena podloţnih odronjavanju nije lako ni jednostavno, najĉešće zbog nepristupaĉnostiterena. Zaštita se izvodi kao preventivna, pre nego što je odron nastupio, u vidu sidrenja, reĊe podupiranje i podziĊivanje.

7.8.4

TEČENJE

Teĉenje je process kojim se gravitacino, niz padinu, pomeraju teĉljive stene. Osnovni uzorci pojave

teĉenja su: smanjenje otpornosti na smicanje usled raskvašavanja sedimenata i povećanje filtracionihi pornih pritisaka. Na ubrzanje pojave tecišta bitan uticaj imaju: nagle promene raskvašenosti stenskihmasa, konsistentnog stanja pri glinovito-peskovitim stenama i površinski delovi intenzivno alterisanih

stena u kori površinskog raspadanja.

Geološka graĊa tecišta podrazumeva geološki sastav, strukturu i stanje konsistencije sedimenata u

telu teĉišta. Prema vrsti sedimenata koji su zastupljeni u telu tecišta mogu biti: jednorodne iraznorodne graĊe.

U prvom sluĉaju telo se sastoji samo od jednog sedimenta, a u drugom sluĉaju od dve ili više vrstasedimenata. Prema konsistenciji tecišta mogu biti: teĉnog i plastiĉnog stanja konsistencije.

Debljina tecišta je mala i iznosi, najĉešće, izmeĊu 0,2 – 2 m. Zbog toga ona ne mogu da utiĉu nastabilnost dobro fundiranih objekata.




135

7.8.5 LIKVIFIKACIJA

Likvifikacija je pojava da, pod dejstvom dinamiĉkog vibracionog delovanja, neke vodozasićene stene postaju teĉljive. Najĉešći uzroĉnik toga su zemljotresi, a osim njih mogu biti izazvani i kretanjem

vozila, miniranjem i dr.

Najpogodnija sredina za razvoj likvifakacije su sitnozrni, pribliţno ujednaĉeno granulirani, rastresiti ivodom zasićeni peskovi. Pri odreĊenim uslovima i gline mogu biti podloţne likvifakciji.

7.8.6 PUŢENJE – SUVO TEČENJE

Vrlo sporo smiĉuće kretanje površinskih delova stenskih masa naziva se puţenje, a njegov produkt je puzište. Pomeranja delova stenskih masa u puzištu razliĉitog su intenziteta, ali u suštini vrlo spora. Putanje delova stenskih masa bliţa površini terena su po pravilu duţe od putanja u dubljim delovima. Najveće pomeranje je na samoj površini terena.

Proces puţenja odvija se sa prekidima, po pravilu se ne moţe uoĉiti vizuelno, ali se retko jedva

uoĉava. Moţe se umiriti, ali moţe prerasti i u kliţenje,ĉak i u teĉenje. Puzišta se obrazuju pod dejstvom ĉestih promena zapremina stenskih masa izazvanih insolacijom ilismrzavanjem i kravljenjem, kao i hemijskim procesima koji su praćeni povećanjem zapreminestenskih masa (prelaz anhidita u gips, bubrenje i dr).

Puzišta se dele na umirena i aktivna. Umirena su ona kod kojih proces pomeranja privremeno miruje,a aktivna su ona kod kojih on još uvek traje.

7.9 SANACIJA KLIZIŠTA

Saniranje uslovno stabilnih padina i kosina odnosno potencijalnih i aktivnih klizišta nije ni lak ni

jednostavan posao. Razlog je velika raznovrsnost klizišta sa dosta specifiĉnosti, te svako klizište traţinjemu prilagoĊeno rešenje.

Sanacja klizišta obuhvata proces realizacije projektovanih mera kojima se zaustavlja dalje klizanje. U procesu projektovanja i izvoĊenja mera na sanaciji obavezne su sledeće faze:

izrada projekta inţenjersko-geoloških istraţivanja terena,

izvoĊenje terenskih i laboratorijskih istraţnih radova, saglasno projektu i izrada elaborata orezultatima istraţivanja,

izrada graĊevinskog projekta sanacije klizišta, izvoĊenje sanacionih radova,

eventualno odreĊena merenja i osmatranje posle izvedenih sanacionih radova.

Sanacionim merama treba da se povećaju sile otpora, a da se smanje smiĉuće sile.

Za pravilni izbor sanacionih mera obavezno je poznavati ĉitav niz podataka o terenu na kome sedešava kliţenje, samo ako se pouzdano zna:




136

1. uzrok kliţenja, 2. dubina kliţenja,

3. svojstva klizišta.

U protivnom, moţe se desiti da se primene i najskuplje sanacione mere, a da proces i dalje ostane

aktivan. Sanacione mere se preduzimaju u cilju sanacije kliznih procesa u domenu ili već postojećihili projektovanih objekata. Najĉešće se vrši kombinacija mera kojima se to ostvaruje:

rasterećuje se klizište u širem podruĉju oko oţiljka, ili u ostalom aktivnom delu,

opterećuje se noţiĉni deo klizišta, usmeravaju se strujnice podzemne vode u povoljnom pravcu,

smanjuju se porni pritisci (dreniranjem),mšto povećava efektivne napone,

poboljšavaju se svojstva stenskih masa i terena (dreniranjem, injektiranjem, elektrohemijskim procesima i dr).

Obiĉno za trajnu stabilizaciju nisu dovoljne navedene mere kojima se poboljšavaju svojstva stenske

mase, već je potrebno i odreĊene potporne konstrukcije (potporni zidovi, kontraforovi, dijafragme,obaloutvrde, šipovi, ankeri i dr).

Po svojoj prirodi mere se mogu podeliti na: preventivne i korekcione mere

7.10

PREVENTIVNE MERE

Osnovni zadatak preventivnih mera je da se labilnim padinama spreĉi pojava klizišta. Kod već

formiranih klizišta zadatak je onemogućiti dalji razvoj klizišta, te svesti na minimum ili neutralisatimaterijalne štete koje mogu nastati kao posledica klizanja. Najĉešće preventivne mere su:

ublaţavanje nagiba padine,

rasterećenje gornjih delova padine,

opterećenje donjih delova padine stvaranjem potpora,

regulisanje površinskih voda na padini,

spreĉavanje podlokavanja obalskog podruĉja,

obnavljanje vegetativnog pokrivaĉa.

Klizišta se u velikom broju sluĉajeva obiĉno mogu spreĉiti. Ispitivanje terena uz odgovarajući struĉninadzor su neophodni kada se planira izvoĊenje zemljanih radova na brdovitim terenima, graĊevinskiradovi, generalno, ĉine padine podloţnim klizanju na nekoliko naĉina: osnova padine je zaseĉena,uklonjen je deo prirodnog oslonca gornjeg dela padine, uklonjena je vegetacija tokom graĊenja,




137

objekti izgraĊeni na gornjem delu padine dodatno opterećuju i omogućeno je ocenjivanje dodatnekoliĉine vode u površinskom pokrivaĉu. Kao preventivna mera sanacije moţe posluţiti i ublaţavanjenagiba padine ili kosine, opterećenje noţnog dela klizišta, zamena noţnih masa tela klizištamehaniĉki povoljnim stenskim masama.

Rasterećenje vrha klizišta predstavlja uklanjanje manjih ili većih koliĉina stenskih masa naroĉito kodklizišta sa luĉnom površinom kliţenja. Na osnovu dosadašnjeg iskustva najĉešće je potrebno ukloniti

10-15%, nekad i ¼ pokrenute mase. Saniranje takvih klizišta najbolje je izvesti kombinovano, tj. pored rasterećenja vrha klizišta primeniti i druge mere. Padina treba biti preseĉena serijom terasa, ane jednim strmim zasekom.

Neke mere prevencije preduzimaju se i tokom graĊenja. Potporni zidovi se obiĉno grade nakonzasecanja kosine. Potporni zidovi sami, bez drugih zahvata, retko su efikasni u onolikoj meri koliko

se oĉekuje. Oni se ĉesto primenjuju u kombinaciji sa drugim vidovima sanacije (ureĊenje površineterena, dreniranje).Formiranje biljnog pokrivaĉa ima višestruku ulogu u sanaciji klizišta i to treba korist iti. Zasejavanjem

trave smanjuje se vlaţnost glinovitih zemljišta, ĉak i do dubine 2,5 m, a uticaj ţbunja dopire preko 3m. Biljni pokrivaĉ od deteline, lucerke i ţutog zvezdana ima veliku evapotranspiracionu moć i trošiznatnu koliĉinu vode iz površinskih slojeva zemljišta. Zato, takav biljni pokrivaĉ treba prvenstveno ikoristiti za zasejavanje zaravnjenih površina koje se nalaze ili su sklone procesima klizanja. Zbog

toga, najprikladnije drveće za sadnju na klizištu je ono koje ima najveću potrebu za v odom i dobro

razvijeno korenje. Ipak, šumsko drveće visokog tipa za pošumljavanje površina koje su pod procesima klizanja ili su podloţna klizanju, nije za preporuku.U vreme kad ono dostignu dovoljnu visinu, postaje meta vetrovima i deluje kao "razapeto jedro" na

koje se onda sruĉi snaga vetrova i izaziva nova pomeranja zemljišta. Na klizištu ne treba saditicrnogoriĉno drveće jer ono ima najmanje isparavanje. Za stabilizaciju površinskih i plitkih klizišta

preporuĉuje se da se najpre uz padinu zaseje pogodna vrsta trava i biljaka sa plodovima, ţbunje, pa tekonda drveće. Šire podruĉje klizišta trebalo bi zabraniti za ispašu stoke. Stoka koja pase uništavatravnati pokrivaĉ, narušava površinsko odvodnjavanje (grmlja, pa i drveća), kopitima stvara kaljuţe i

mogućnost aktiviranja klizanja.

7.11

KOREKCIONE MERE

Korekcione mere izvode se nakon formiranja klizišta, a po svojoj prirodi mogu biti: hitne i završne.

Hitne korekcione merePreduzimaju se u cilju spreĉavanja velikih katastrofalnih kliţenja, uništavanja materijalnih dobara

kao i u cilju usporavanja kliznih procesa. Izvode se od momenta pojave klizišta. Od hitnih mera primjenjuju se:

zatvaranje, odnosno tamponiranje glinovitim nabojima svih vidljivih pukotina u kliznom telu

u cilju spreĉavanja nekontrolisanog poniranja vode u klizno telo ĉime se pospešuje klizanje,




138

otvaranje pukotina u noţnom delu radi lakšeg i brţeg oceĊivanja vode iz tela klizišta ,

regulisanje svih površinskih voda i njihovo brzo evakuisanje iz klizišta do najbliţeg prirodnogvodosabirnika,

prestanak navodnjavanja zemljišta,

popravka vodovodne i kanalizacione mreţe,

uklanjanje veštaĉkih opterećenja sa pokrenutog dela padine,

uklanjanje materijalnih dobara, graĊevinskog materijala i sliĉno.

Pobijanje šipova je uglavnom hitna mera kojom se pokušava zaustaviti process kliţenja . Šipovi se pobijaju u nekretanu podlogu, kod plićih klizišta do ½ njihove duţine, a kod dubokih klizišta 2-5 m

dublje od dubine površine kliţenja (slika br. 46). U teĉnim i jako plastiĉnim stenskim masama šipovinemaju ţeljeni efekat, jer takve mase mogu obilaziti šipove i klizati oko njih. Zabijanjem većeg brojašipova dolazi do većeg zbijanja labilnih stenskih masa, pa i to na izvestan naĉin doprinosi povećanjuĉvrstoće smicanja, a ponekad moţe biti dovoljno da se spreĉi pojava kliţenja. Šipovi se obiĉno

pobijaju duţ popreĉnih profila, tj. upravno na pravac kliţenja ili u šahovskom rasporedu, ako se primjenjuje veći broj šipova. U nekim sluĉajevima kad se štite pojedini objekti ugroţeni kliţenjem,raspored šipova moţe biti koncentrisan ispod ili iznad njih, no u oba sluĉaja dublje od površineklizanja.

Slika br. 46: Izgled šipova

Izvor: www.gradjevinarstvo.rs




139

Završne korekcione mere

Primenjuju se kod završnih ispitivanja, kada je uraĊen projekat sanacije. To su trajne mere zasmirivanje procesa kliţenja i ponovno korišćenje terena i objekata na tom podruĉju. Završni radovimogu biti raznovrsni i uglavnom se primjenjuju kombinovano. Od završnih mera primjenjuju se:

mere za regulisanje površinskih voda,

mere za prihvatanje podzemnih voda,

mere u vezi rasterećenja i opterećenja prirodnih padina,

sanacija potpornim i obloţnim konstrukcijama i sl.

Prihvatanje i odvoĎenje površinskih voda

Kanali za odvoĊenje površinskih voda od:

1. glinenog naboja,

2. kaldrmisani betonski malter,3. betonski,4. spojene betonske ploĉe (slika br. 47).

Slika br. 47: Kanali za odvoĎenje površinskih voda Izvor: www.gradjevinarstvo.rs

Kao privremena rešenja koriste se još i drvene koritnice, limene polucevi, plastiĉne cevi i gumenacreva. Prilikom lociranja i izvoĊenja drenaţnih kanala na nagnutom terenu, treba voditi raĉuna onjihovom poloţaju u odnosu na pravac pada terena (slika br. 48). Nestruĉno postavljanje drenaţnihkanala, ne samo što neće postići cilj, već moţe biti uzrok novih i još teţih deformacija padine za ĉijesaniranje su tada potrebna daleko veća sredstva i vreme. Drenaţe na nagnutom terenu, koje leţe, tj. koje su paralelne sa izohipsama terena, ili su bliske tom pravcu mogu biti opasne po stabilnost

objekata i prirodne padine. Stabilnost terena se najmanje remeti onda kada se drenaţe pruţaju niz padinu. U tom sluĉaju osnovnim drenaţama se ne moţe zahvatiti veća površina, pa se redovno rade




140

i boĉni ogranci sa jedne i sa druge strane glavnog drenaţnog kanala. Preporuĉuje se da drenaţnikanali ne zaklapaju sa glavnim kanalom veći ugao od 45 stepeni. Dreniranje terena sa klizištem moţe se vršiti pomoću: (1) obodnih kanala, kanalima po telu klizišta(2) kombinacijom obodnih kanala i (3) kanala po telu klizišta (slika br. 49).

Drenaţne obodne kanale treba dimenzionisati za maksimalno prihvatanje vode i postaviti ih van rubaklizišta (po pravilu 20-50m), u blagom luku ili pravolinijski, tj. najkraćim putem usmeriti vodu do postojećih jaruga, potoĉnih korita ili drugih vodosabirnika. Izvore koji se nalaze iznad tela klizištanajbolje je kontrolisano uvesti u sistem drenaţnih kanala ili rovova kak o se njihove vode ne bi razlile

i natapale telo klizišta. Dreniranje kanalima po telu klizišta vrši se tako što se napravi jedan glavni

kanal kroz telo klizišta, sa nizom manjih boĉnih kanala preko kojih će se voda prihvatati i usmeravatikroz glavni kanal.

Slika br. 48: Drenaža





141

Slika br. 49: Različiti načini dreniranja klizišta kanalima


Slika br. 50: Drena ža temelja i podruma





142

7.12 SANACIONE MERE

Podela sanacionih mera na:

Preventivne sanacione mere - izvode se da bi se njima spreĉilo aktiviranje procesa klizanja. Tako npr. osiguravaju se dovodnici vode da nema gubitaka vode, a ako do gubitaka doĊe

treba da se ta voda kontrolisano odvede. Spreĉavaju se dopunska opterećenja padine koja bimogla izazvati klizanje. Pri zasecanju padine izvode se potporne konstrukcije pre nego što jeklizanje nastupilo; ako se proceni da je to potrebno, kosine se štite ţiĉanom mreţom, popletom; vodi se raĉuna o obliku i nagibu kosine.Velika paţnja poklanja se kontrolisanom

odvoĊenju površinskih voda, vode iz izvora, gajenju biljnog rastinja i dr.

Akutne sanacione mere - mogu biti delimiĉne ili potpune. Delimiĉne sanacione mere, ĉestose one nazivaju i parcijalne, izvode se kada je klizanje u toku. Njima je potrebno spreĉiti nekenegativne posledice pomeranja stenskih masa, npr. saĉuvati neki vaţan objekat, spreĉiti prekid nekih linijskih objekata i dr. Delimiĉnim sanacionim merama interveniše se lokalno, samo na pojedinim delovima i ne zaustavlja se proces klizanja u potpunosti.

Potpune sanacione mere izvode se posle detaljnih inţenjersko-geoloških istraţivanja klizišta. IzvoĊenju istraţivanja prethodi izrada i verifikacija odgovarajućeg projekta istraţivanja. Po pravilu,

poredo sa istraţivanjima terena radi se i glavni graĊevinski projekat sanacije klizišta. Pri realizaciji

projektovanih sanacionih mera moguća su izvesna odstupanja od glavnog graĊevinskog projekta, a u

praksi se to pokazalo opravdanim. Tako se u suštini vrši prilagoĊavanje sanacionih mera lokalnimgeo-tehniĉkim uslovima, koji se u pojedinim elementima i pojedinim lokalnim delovima mogu

naj bolje utvrditi baš u fazi izvoĊenja sanacionih mera. Sve izmene glavnog graĊevinskog projektadaju se u projektu izvedenog stanja.

Slika br. 51: Jedna od sanacionih mera





Korekcione sanacione mere

Kako samo ime kaţe, koriste se kao manja korekcija predhodno izvedenih sanacionih mera. Mogu se

izvoditi nakon svake od prethodno spomenutih mera, uz opasku da bi se one koje se kao korektivne

rade nakon trajne sanacije trebale raditi na osnovu dopunskog projekta. Uloga im je da dopune

prethodna rešenja u cilju sveobuhvatnosti problema ili eliminisanja problema koji su se kao novi

javili u toku izvoĊenja sanacionih mera ili neposredno posle njih.

Hitne sanacione mere

Hitne - interventne sanacione mere su brzi odgovor na novonastale promene na terenu. Zbog svog

karaktera i uslova izvoĊenja rade se po sistemu "ad hock" metode tj. rešavanja problema "u hodu".Za ovakve sanacione mere ne postoji mogućnost izrade projektne dokumentacije kao i dobijanja

argumentovanih podataka o kvalitativnim karakteristikama terena. Uglavnom predstavl jaju iznuĊenemere ĉija realizacija i efekat mnogo zavise od brzine njihove primene na terenu. Da bi efekatizvoĊenja ovih mera bio što veći potrebno je definisati problem (klizište) i suprotstaviti mu adekvatnesanacione mere. Po svom karakteru ove mere predstavljaju mere ograniĉene sanacije i posle njih bitrebalo pristupiti trajnoj sanaciji.

Documents

UPRAVLJANJE AKCIDENTNIM RIZICIMA