of 23 /23
7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraživanju http://slidepdf.com/reader/full/upotreba-vikipedije-u-istrazivanju 1/23 62 Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd DOI 10.5937/kultura1236062P UDK 316.774:004.738.5(497.11) originalan naučni rad UPOTREBA VIKIPEDIJE U ISTRAŽIVANJU Sa- že- tak: Vikipedija je savremeni fenomen koji, kao enciklopedija i so- cijalna mreža an  gažovana na razvoju in  formacione tehnologije, izaziva brojne polemike i kontrover  ze. Kao međunarod na zajednica posvećena ideji širenja znanja posred  stvom novih medija, Vikipedija ima episte- mološke, političke, društvene i ekonomske posledice, koje su važne za način na koji funkcionišu savremeno visoko obrazovanje i istraživanje. S obzirom na slabu proučenost ovog pitanja na našim prostorima, rad u prvom delu daje određenje Vikipedije kroz dimenzije enciklopedije, tehnologije i društvene mreže, s akcentom na odnos prema strukturi i statusu znanja, institucijama visokog obrazovanja i procesima pro- dukcije i distribucije znanja. Drugi deo rada se bavi kritikom Vikipe- dije kroz posledice koje ona ima po status i strukturu znanja, karakter istraživanja i reek  siju društvenih, ekonomskih, političkih i kulturolo-  ških okolnosti, u kojima Vikipedija nastaje i koje dalje posreduje na  globalnom nivou. Treći deo rada sastoji se od pre  zentovanja rezulta- ta eksplorativnog kvalitativnog istraživanja o upotrebi Vikipedije u naučnom radu u Srbiji. Ključ- ne-re-či: enciklopedija, istraživački rad, društvena mreža, kritika Enciklopedija, kao sistematizovan skup opštih znanja ili sveo-  buhvatniji pregled ključnih pojmova i tema u okviru neke poje- dinačne oblasti, ima nezanemarljivu ulogu u istraživačkom ra- du i obrazovanju. 1 Osim što je vrsta preliminarne početne tačke u svakom istraživanju i sredstvo provere i unapređenja opšteg obrazovanja važnog za naučni rad, njena forma i razvoj reek- tuju glavne karakteristike i sažeto javnosti predstavljaju ključne ideje i teorijska razmatranja određenog vremena. Svoju najzna- čajniju transformaciju enciklopedija doživljava u modernom 1 Rad je dorađeno saopštenje sa konferencije  Filozoja medija održane na Cre- su u septembru 2011. godine. Nastao je kao deo projekta 179076  Politički identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontek  stu Fakulteta političkih na- uka koji nansira Ministarstvo prosvete i nauke. SANJA PETKOVSKA

Upotreba Vikipedije u istraživanju

Embed Size (px)

Text of Upotreba Vikipedije u istraživanju

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    1/23

    62

    Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka, Beograd

    DOI 10.5937/kultura1236062P

    UDK 316.774:004.738.5(497.11)

    originalan nauni rad

    UPOTREBA VIKIPEDIJE UISTRAIVANJU

    Sa-e-tak: Vikipedija je savremeni fenomen koji, kao enciklopedija i so-

    cijalna mrea angaovana na razvoju informacione tehnologije, izaziva

    brojne polemike i kontroverze. Kao meunarodna zajednica posveena

    ideji irenja znanja posredstvom novih medija, Vikipedija ima episte-

    moloke, politike, drutvene i ekonomske posledice, koje su vane za

    nain na koji funkcioniu savremeno visoko obrazovanje i istraivanje.

    S obzirom na slabu prouenost ovog pitanja na naim prostorima, rad

    u prvom delu daje odreenje Vikipedije kroz dimenzije enciklopedije,tehnologije i drutvene mree, s akcentom na odnos prema strukturi

    i statusu znanja, institucijama visokog obrazovanja i procesima pro-

    dukcije i distribucije znanja. Drugi deo rada se bavi kritikom Vikipe-

    dije kroz posledice koje ona ima po status i strukturu znanja, karakter

    istraivanja i reeksiju drutvenih, ekonomskih, politikih i kulturolo-

    kih okolnosti, u kojima Vikipedija nastaje i koje dalje posreduje na

    globalnom nivou. Trei deo rada sastoji se od prezentovanja rezulta-

    ta eksplorativnog kvalitativnog istraivanja o upotrebi Vikipedije unaunom radu u Srbiji.

    Klju-ne-re-i: enciklopedija, istraivaki rad, drutvena mrea, kritika

    Enciklopedija, kao sistematizovan skup optih znanja ili sveo-buhvatniji pregled kljunih pojmova i tema u okviru neke poje-dinane oblasti, ima nezanemarljivu ulogu u istraivakom ra-du i obrazovanju.1 Osim to je vrsta preliminarne poetne takeu svakom istraivanju i sred stvo provere i una preenja optegobrazovanja vanog za nauni rad, njena forma i razvoj reek-tuju glavne karakteristike i saeto javnosti predstavljaju kljuneideje i teorijska razmatranja odreenog vremena. Svoju najzna-ajniju transformaciju enciklopedija doivljava u modernom

    1 Rad je doraeno saoptenje sa konferencijeFilozoja medija odrane na Cre-

    su u septembru 2011. godine. Nastao je kao deo projekta 179076 Politikiidentitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu Fakulteta politikih na-uka koji nansira Ministarstvo prosvete i nauke.

    SANJA PETKOVSKA

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    2/23

    63

    SANJA PETKOVSKA

    periodu, kada proces reorganizacije znanja poinje da biva ne-posrednije povezan sa drutvenim i politikim promenama, dokdruga velika promena nastupa sa preobraajem pretpostavkimoderne paradigme krajem 20. i poetkom 21. veka. Jedan odvanijih faktora doprinosa procesima te transformacije je raz-voj ekonomije, tehnologije i savremenih medija, koji u sadejstvusa drugim faktorima dovode do pojave elektronskih enciklope-

    dija smetenih na globalnoj, svetskoj mrei (engl. World WideWeb). Najvea i najpoznatija enciklopedija te vrste je slobodna,otvorena i besplatna internet enciklopedija Vikipedija. Ova en-ciklopedija, socijalna mrea i jedna od najveih baza podatakakoja postoji na 285 svetskih jezika i ije su postojanje omogu-ile savremene tehnologije, znatno se razlikuje u odnosu na sve

    prethodne enciklopedije.

    S obzirom na dru tvene okolnosti savremenog obrazovanja i na-unog rada koje odlikuje nunost obrade i selekcije velike koli-ine pojmova i koncepata u sve suenijim vremenskim okviri-ma, Vikipedija je postala koristan i nuan, gotovo nezamenjivdeo svakog savremenog istraivanja. Meutim, treba naglasitida su za Vikpediju vezane i brojne kontroverze, zbog kojih akte-ri akademskog rada negiraju razmere prisustva Vikipedije u vi-sokom obrazovanju i odbijaju da promiljaju, prouavaju i utiuna uzroke, obeleja ispoljavanja i posledice tog fenomena. Presvega, po nainu nastanka, organizaciji i formi, upitno je da liVikipedija moe da nosi epitet enciklopedije u smislu u kom sutoFrancuska enciklopedija iliEnciklopedija Britanika. Zatim, izteorijskih problema koji se tiu ontologije, epistemologije, dru-tvenog i kulturolokog znaaja enciklopedije proizilaze i brojni

    problemi u vezi sa njenom upotrebom, posebno u naunom ra-

    du koji treba da zadovoljava brojne kriterijume i koji pre svegadenie i razvija njen sadraj i okvir.

    Svi ti problemi koji su po svom karakteru globalni tiu se mi-ljenja karakteristinog za odreeni drutvenoistorijski period,i posebne uloge koju u itavom procesu imaju visokoobrazovneinstitucije i akteri. Meutim, meusobni odnos Vikipedije i na-uke sa svim njenim pretpostavkama se promenio u globalnim

    okvirima, tako da akademske zajednice naune periferije u tojpromeni okvira relacije sa drutvom i strukturama upravljanjaostaju zbunjene. Izostaju neophodna prouavanja i javne ras-

    prave koje bi dovele do poetnih odreenja i ureenja pitanjakao to su: odnos visokoobrazovnih institucija prema upotrebiVikipedije (kao i novih medija uopte) u istraivanju, teorijskai empirijska prouavanja razliitih dimenzija takve enciklope-dije i efekata koje ima na nauku i istraivaki rad, organizova-

    ne pripreme za sagledavanje dobrih i loih strana upotrebe i ar-gumentovanje tog izbora itd. Takvo dranje aktera akademske

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    3/23

    64

    SANJA PETKOVSKA

    zajednice moe se denisati kao izrazito ambivalentno, ba-zirano na nejasnim principima i argumentima, koje rezultirane samo praktinim problemima ve i uskraenou akadem-ske javnosti za vana saznanja i kritike dominantne paradig-me znanja i is traivakog rada u drutvenom, geografskom i

    istorijskom kontekstu.

    Pregled literature o Vikipediji na engleskom i srpskom jezikuukazuje na kritino mali broj teorijskih i istraivakih radova nasrpskom jeziku, to je bio i glavni inicijalni momenat za spro-voenje preliminarnog istraivanja na temu Vikipedije i njeneupotrebe u istraivakom radu. Uoena diskrepancija izmeuistraivanja koja se bave pitanjem enciklopedije u svetlu novihmedija dostupnih na drugim jezicima koja nastoje da daju nekesmernice istraivaima koji se formiraju u doba Vikipedije, i

    potpuni izostanak promiljanja praksi upotrebe i zabrane Vikpe-dije u lokalnim institucijama takoe su vani faktori odluke dase to pitanje otvori pred naunom i strunom javnou. Na kra-

    ju, kljuan razlog iz kog smatramo da je vano otvoriti naunuraspravu o Vikipediji je pomenuta ambivalentnost i neopredelje-nost akademske zajednice koja ne nudi nikakvu vrstu javne i na-une argumentacije, niti daje ikakvu vrstu odgovora na pritiskedo kojih dolazi sa efektima koje novi mediji imaju na menjanje

    ulova, u kojima se odvija produkcija i distribucija znanja.

    S obzirom da je Vikipedija besplatna i svima dostupna, izosta-nak ozbiljnih prouavanja koja bi pruila argumente i neku vrstuuputstva za kritiku upotrebu i razumevanje ovog izvora, neiz-

    benog makar u poetnim fazama istraivanja, moe biti samonedostatak za samu lokalnu akademsku zajednicu. Ne moe senegirati da se kritiki promiljenom upotrebom Vikipedije mo-

    gu izbei mnogi fundamentalni propusti, pronai brojne veo-ma korisne naune reference za dalji rad i saete informacijeo literaturi koja je na naim prostorima nedostupna, nepozna-ta ili neprouena. Stoga, ukazuje se potreba za prouavanjempromena koje Vikipedija i paradigma naunog rada na kojojona poiva izazivaju u postupku kreiranja enciklopedije i na-unom radu, kao i ponaanja institucija i aktera u novonastalim

    okolnostima.Teorijski pristup i odreenje pojmova

    Vikipedija (engl. Wikipedia) je otvorena drutvena mrea kojasvoje kapacitete stavlja u pogon radi konstituisanja savremeneinternet enciklopedije koja nudi nelinearni pregled svih kljunih

    pojmova i tema za savremenu popularnu kulturu i nauku. Ovaenciklopedija rezultat je kolektivne saradnje velikog broja ano-

    nimnih volontera koji kreiraju jedan oblik virtuelnog prostora iglobalnu internet mreu. Glavna karaktersitika Vikipedije je da

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    4/23

    65

    SANJA PETKOVSKA

    je to besplatna, neprotna enciklopedija koju moe da pie biloko, za razliku od enciklopedija modernog perioda koje su urei-vali vodei mislioci, strunjaci i intelektualci datog perioda, ijisu prilozi prolazili viestruke provere i kritike procene. Ulogukoju su pre imali urednici u sluaju Vikipedije imaju administra-tori sa posebnim ovlaenjima: oni analiziraju unete promene ibriu ih ukoliko ne zadovoljavaju neke od postavljenih principa

    politike sadraja (neutralnost, proverljivost, neiznoenje rezul-tata originalnog istraivanja), ali isto tako u dogovoru sa dru-gim administratorima mogu da zakljuaju odreene teme za da-lje unoenje promena, ukinu pristup nekome ko namerno unosi

    netane i neproverene podatke itd.2

    Vikipedija je osnovana 2001. godine nakon nekoliko slinih, da-leko manje razvijenih i globalno rasprostranjenih projekata. Prvi

    pokuaj da se napravi baza znanja smetena na svet sku mreu jeAmerika akademska enciklopedija (engl. Academic Americanencyclopedia) iz 1983. godine, koja je postojala i u formi tam-

    pane publikacije. Isti akteri koji godinu dana kasnije osnivajuVikipediju, 2000. godine pokreu projekat Nupedija (engl. Nu-pedia), koji je trebalo da bude ogranien na grupu eksperata kojabi uestvovala u njegovoj izradi. Ono to je karakteristino za tajprojekat jeste da se ideja internet enciklopedije po prvi put pove-zuje sapokretom za slobodni softver(engl. free software move-ment), baziranim na otvorenosti i protivljenju primeni autorskih

    prava na pro dukte intelektualnog rada, koji e biti kljuan i zakasniji nastanak i razvoj Vikipedije.3 Pokret se zalae za etiriosnovne slobode korisnika softvera: slobodu upotrebe, istraiva-nja, menjanja i dalje distribucija softvera.4 Meutim, Nupedijanije mogla da pomiri ogranienost na grupu eksperata sa ideolo-

    gijom progresivnog irenja softvera i korisnika na globalnoj in-ternet mrei, tako da je ugaena 2003. godine, kada je Vikipedijave pokazala da uspenije moe da obavlja taj zadatak.

    Osnivai Nupedije u januaru 2001. godine osnivaju Vikipedijukao enciklopediju koja ne postoji u tampanom obliku, ije je pi-sanje i ureivanje potpuno otvoreno. Meu osnivaima su istak-nuti preduzetnik novih tehnologija Dimi Vejls (Jimmy Wales) i

    ameriki lozof Leri Senger (Larry Sanger). Morfologija termi-na Vikipedija sastoji se u sastavljanju kovanice od pojmova viki(wiki), to na havajskom jeziku znai brzo i pedija (lat. pedia),

    2 Wikipedia: Core content policies, Wikipedia, 18 Jun 2012, http://en.wikipe-dia.org/wiki/Wikipedia:Core_content_policieshttp://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Core_content_policies.

    3 Reagle Jr. J. M., Good Faith Collaboration: The Culture of Wikipedia, Cam-

    bridge & London: The MIT Press 2010, str. 4.4 Free Software Movement, Wikipedia, 18 June 2012, http://en.wikipedia.org/

    wiki/Free_software_movement.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    5/23

    66

    SANJA PETKOVSKA

    to je skraeni oblik za po jam enciklopedije izvora koji sadrisistemski ureena, opta i/ili struna znanja, obino prema alfa-

    betskom redosledu. Vikipedija unosi brojne promene u to kakose razume pojam generalnog izvora znanja i informacija u savre-meno doba time to za razliku od prethodnih formi predstavljaistovremeno enciklopediju, internet tehnologiju i globalnu vir-tuelnu zajednicu, odnosno drutvenu mreu poput bilo koje dru-

    ge drutvene mree koja ima popularni sadraj i ciljeve. Osni-vai tvrde da je Vikipedija odraz stare prosvetiteljske tenje da

    znanje bude slobodno i svima dostupno.

    Enciklopedija je sredstvo organizacije i akumulacije najvanijihpostojeih znanja u saeti oblik koji u toj formi biva dostupanirokom krugu ljudi. Znaenje i pojavni oblik enciklopedije vre-menom su se menjali, a dugo se u istom znaenju koristio i ter-

    min renik.5 Enciklopedija se od renika razlikuje po tome torenik denie pojmove drugim pojmovima, dok u enciklopediji

    pojam biva objanjen kao koncept i uz pomo teorijskih pretpo-stavki karakteristinih za da to doba i odreene naune paradig-me. Cilj kreiranja enciklopedije je da stvori celinu od postojeihsaznanja, tj. sistem koji ljudima treba da pomogne u spoznavanjusveta i samih sebe. U dananjem znaenju, enciklopedija je vi-etomni zbornik svog raspoloivog znanja, ukljuujui mape idetaljne opise pojmova, kao i brojne dodatke poput bibliograja,ilustracija, lista stranih izraza i skraenica, geografskih pojmovaitd6. Istorija i svrha enciklopedije daju okvir za pregled razvojamiljenja i nauke koji su nerazdvojivi od nunosti prenoenja,odnosno obrazovanja, okvir vaan za pravljenje neke vrste kon-tinuiteta sopstvenog istraivakog rada u odnosu na postojeisistem saznanja. Enciklopedija nije klasian izvor ili referenca

    za nauni rad, ona je presek uzora i tema koje su vladale milje-njem odreenog doba, koji prua uvid u preovlaujui obrazac ikoji kao takav jeste nezamenjiva komponenta svakog narednog

    prouavanja ili polazna taka svake dalje promene paradigmekoja e biti praena nekim drugim oblikom sline sistematine

    reprezentacije znanja.

    Etimoloko poreklo pojma enciklopedija je u reima enkyklios

    () opti, osnovni i paideia () obrazovanje,usvajanje skupa ideja i pojmova koje neko drutvo smatra va-nim za ivot u zajednici. Kao univerzalan skup koji treba da

    bude poznat i/ili dostupan svim pripadnicima ne samo odree-nog drutva, nego i itavog oveanstva, enciklopedija se bazi-ra na modelu univerzalne biblioteke i ima globalne pretenzije

    5 Robert L. C. i Warren E. P., Encyclopedia, Encyclopdia Britannica Online,

    14. 6. 2012, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/186603/encyclo-paedia/186603main/Article.

    6 Ibid.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    6/23

    67

    SANJA PETKOVSKA

    zalaganja za odreenu sliku sveta karakteristinu za neku kulturuili civilizaciju. Sveobuhvatnost enciklopedije i ureenje njenogsadraja variraju od perioda do perioda, od kulture do kul ture.Savremenu formu i drutvenu ulogu enciklopedija dobija tokomepohe prosvetiteljstva, kada poinje da se tei tome da osnovnaznanja o svetu organizovana u saetu celinu doprinesu da naj-ire mase ljudi razviju mogunosti za uestvovanje u drutvu,

    koje bi bilo organizovano prema principima miljenja. Tadadolazi do razvoja tampe koja omoguuje masovno reproduko-vanje enciklopedije i olakava i pojeftinjuje distribuciju, to sukljuni preduslovi umnoavanja i ire distribucije enciklopedija.Osim oteanog umnoavanja enciklopedije, glavna prepreka dase znanja masovno rasprostranjuju prostorno i drutveno bila jedominacija latinskog jezika na kome se odvijao celokupni inte-

    lektualni i nauni rad. Formiranjem modernih drava i razvojemvernakulara nacionalnih jezika stiu se uslovi da znanje ne bu-de ogranieno na uzak krug ljudi i da enciklopedije budu glav-no sredstvo obrazovanja i ve polazna taka istraivakog rada.

    Francuska enciklopedija koju su uredili Didro (Denis Diderot)i LAmbert (JeanBaptiste DAlembert) u periodu od 1751. do1772. godine postala je paradigma moderne enciklopedije. Nanjoj je radila organizovana grupa kljunih mislilaca i naunika

    tog doba, a uvedeno je i profesionalno urednitvo. Druga naj-znaajnija moderna enciklopedija je EnciklopedijaBritanika,koja je poela da izlazi 1971. godine i koja izlazi istovremeno u

    tampanom i elektronskom izdanju od 1994. godine.7

    Postavlja se pitanje u kakvoj su relaciji pretpostavke i uloge in-ternet enciklopedije Vikipedije u odnosu na ulogu koju je en-ciklopedija imala u nauci i drutvu kroz istorijsku perspektivu.

    Ukoliko pretpostavimo da svaka enciklopedija odraava tenjei ciljeve drutva u kom nastaje i tipine probleme doba u komse koristi omoguavanjem kritikog sagledavanja njihovih pret-

    postavki, ta je to po emu se Vikipedija razlikuje? Da bismoodgovorili na to pitanje i da bismo izneli teorijske pretpostav-ke od kojih polazi ovo istraivanje, predstaviemo zakljuke dokojih u svom radu dolazi Sanja Perovi, profesorka francuskog

    jezika i knjievnosti. Poreenjem Vikipedije saFrancuskom en-

    ciklopedijom 18. veka, autorka za cilj ima da proui uticaj novihmedija na strukturu i organizaciju znanja.8 Kao glavne razlike

    pojavljuju se teze o novoj produkciji znanja i masovnost usavremenoj produkciji znanja koje ine da autoreeksivnost,koja je postojala u prosvetiteljskoj Enciklopediji i modernoj

    7 Ibid.

    8 Perovic S., The Intelligible as a New World? Wikipedia versus the Eighte-enthCentury Encyclopdie, Edinburgh University Press 34 (1), 2011, str.1229.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    7/23

    68

    SANJA PETKOVSKA

    paradigmi znanja, gubi svoju ulogu. Vikipedija je samoorgani-zujua struktura koju kao takvu ne mogu da napiu pojedinci nitiorganizovana grupa ljudi, ve je automatizam globalnog kiber-netskog sistema stavljen u pogon koji onemoguava da se shvate

    principi po kojima sistem selekcije funkcionie.9 Vikipedijanciesto istiu kako Vikipedija poiva na konsenzusu i pluralizmuperspektiva, za koje se veruje da e meusobnim suoavanjem

    vremenom same po sebi dovesti do neutralnog i sveobuhvatnoglanka, to je sasvim suprotno principima miljenja i naunojmetodologiji. Dok jeFrancuska enciklopedija ne samo skup i-njenica nego i oblik njihovog ureenja, to sa Vikipedijom nijesluaj: ona nudi samo podatke i informacije razliitog domena ikvaliteta koji se akumuliraju unapred denisanim kibernetskimsistemom upravljanja u mreu koju je nemogue smestiti u kon-

    tekst i drutvenoistorijsku perspektivu, jer je ona projekat ustalnom nastajanju i spram njega se ne moe odrediti.

    Druga dimenzija odreenja i razumevanja Vikipedije je posebnatehnologija viki softver, koja ini veoma vaan aspekt naina nakoji Vikipedija funkcionie.10 Napomenuli smo ve kako je zanastanak Vikipedije bio vaan pokret slobodnog softvera, odno-sno softvera otvorenog koda (engl. open source). Taj pokret bio

    je kljuan za razvoj najrazliitijih dostupnih softverskih aplika-cija, koje su potpomogle kreiranje brojnih drutvenih mrea po-put Vikipedije. Vizija tehnologije koja e omoguiti da se ve likakoliina narativnog materijala svede na meru koja se moe sme-stiti na ziki malom prostoru, postojala je u radovima mnogih.Tako je na primer Vanevar Bu (Vannevar Bush), direktor Kan-celarije za is traivanje i razvoj 1945. godine zamislio i opisaomemeks, hipertekstualni mikrolm u kom se moe smestiti bi-

    blioteka knjiga, lmova, muzike, komunikacije i drugih sadrajakoji bi bili lako prenosivi i dostupni po potrebi.11 Za Bua, toje sredstvo koje je prevashodno potrebno naunicima koji radeistraivanja. Na konceptu hiperteksta formirana su sva tri oru-a kljuna za nastanak enciklopedije poput Vikipedije: kompju-ter, internet i svetska mrea (engl. World Wide Web). Sastavnideo Vikipedije je i razvoj specinih softverskih aplikacija viki

    softvera (wiki software) koje omoguuju da njeno ureivanje

    funkcionie na nain na koji funkcionie. Ovi izumi su u najve-oj meri produkt institucija visokog obrazovanja koje su zajednosa vladom radile na tome da olakaju skladitenje podataka i

    njihovu razmenu i upotrebu.

    9 Ibid., 13.

    10 Evers S.,An Introduction To Open Source Software Development, Technical

    University of Berlin, Berlin 2000. Staki, . Viki tehnologijanastanak, raz-voj i znaaj,Infoteka X (12), 2009, str. 6978.

    11 Bush V., As We May Think, The Atlantic, 1945.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    8/23

    69

    SANJA PETKOVSKA

    Pojam slobodnog softvera (free software) uveo je Riard Stal-man (Richard M. Stallman), ameriki programer i jedan odkljunih aktivista istoimenog pokreta iji je znaaj za nasta-nak i razvoj Vikipedije ve napomenut.12 Ideja se razvila umodel softvera otvorenog koda koji je pomogao uklanjanje

    prepreke intelektualnog vlasnitva sputavajue za razvoj soft-verskih aplikacija i ograniavanje ljudi koji su mogli da ue-

    stvuju u njihovom razvoju i umnoavanju na akreditovanestrunjake. Veina ljudi koji pripadaju zvaninim udruenjimaVikipedijanaca su uglavnom programeri irokih interesovanjaili pripadnici subkulturnih grupa koje je zainteresovala ideja

    slobodnog softvera.

    Moglo bi se rei da je kod Vikipedije zapravo re o socijalizo-vanom pisanju programskih tekstova, jer niko ne moe da pie

    ili ureuje lanke dok ne otvori svoj nalog i ne savlada naiz-gled jednostavne osnove viki tehnologije. Premda se popularnosmatra da je sutina ekonomije koja stoji iza slobodnog soft-vera, otvorenog koda i Vikipedije u besplatnim proizvodima,zaraivanje novca na tim proizvodima nije iskljueno, a samekompanije esto koriste drutvene mree i prednosti slobodnogsoftvera za po trebe promocije svojih proizvoda.13 Ideja slobod-nog softvera nije samo novi tip tehnologije koji je razvijen i

    potpomognut potrebama istraivakog rada, ona je deo socijal-nih i ekonomskih transformacija savremenog drutva. Softverje osnovno sredstvo za obavljanje svih aktivnosti na svetskojmrei koje se odvijaju uz pomo kompjutera, primarno sred-stvo kreiranja i funkcionisanja virtuelne zajednice koji kontro-lie sve to se u njoj do gaa.14 Koliko je to pitanje softvera injegovog razvoja i funkcionisanja vano, pokazuje i sve raspro-

    stranjenija tendencija da se upravljanje i politiko odluivanjevlada irom sveta prenese u virtuelni prostor. Veina vlada nasvetu sada delimino svoj rad organizuje elektronski, odno-sno kroz eupravljanje (egoverning). Takva vlada naziva se

    elektronska ili evlada.15

    Poslednja, trea dimenzija Vikipedije je da je to zajednica, od-nosno socijalna mrea. Premda je zajednica oko Vikipedije mo-

    da ponajmanje zajednica od svih socijalnih mrea, gde postojeneki vidovi socijalizacije za itavu grupu i akteri znaju podo-sta jedni o drugima; ovaj aspekt se esto navodi kao najveavrednost Vikipedije i kao njena kljuna od lika. Za te potrebe

    12 Reagle, op.cit., str. 4.

    13 Evers, op. cit., str. 26.

    14 Ibid., str. 30.15 Finger M., What Role for Government in EGovernment?,Journal of EGo-

    vernance33 (4), 2010, str. 197202.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    9/23

    70

    SANJA PETKOVSKA

    zajednica se denie pre svega kao grupa ljudi koja je okupljenaoko zajednikog interesa i uea, ili ue kao grupa saradnikakoji otvore svoj nalog i uestvuju u diskusijama oko promenau lancima.16 Interesantno je primetiti da premda se insistira natom brisanju razlike izmeu autora i italaca, za ljude okupljeneoko Vikipedije ipak se ko risti pojam korisnik (engl. user), kojise upotrebljava za aktere na bilo kojoj drutvenoj mrei. Time se

    ne samo prenosi uloga autora na ceo kolektiv, ve zapravo nikonije autor, budui da na kolektiv nisu prenosiva ni primenjivaprava i odgovornosti koja su se povezivala sa autorstvom nad

    intelektualnim radom.17

    Vikipedija kao zajednica prakse ili kultura saradnitva nepostavlja nikakve uslove kada se radi o lanstvu - svako ko imainternet konekciju potencijalno moe da bude lan ove virtu-

    elne zajednice i da menja odrednice.18 Meutim, s obzirom nato da ne postoji nikakva unapred postavljena struktura odnosameu Vikipedijancima, pri ukljuivanju u zajednicu okruenjemoe da deluje haotino i neprijateljski nastrojeno.19 Premda seu literaturi to toliko ne naglaava, potrebno je da su ispunjenibrojni preduslovi da bi se pristupilo Vikipediji i da bi se razu-melo kakva vrsta doprinosa je mogua i/ili potrebna i kako za-

    jednice funkcioniu. Zbog posveenosti radu na Vikipediji kojine donosi nikakvu vrstu uobiajene satisfakcije u vidu zarade ilidrutvenog priznanja, o akterima ove prakse se ponekad govorii kao o pripadnicima kulta. Samo masovna i globalna zajed-nica moe da stvori takvu masu podataka i projekat ne bi dosti-gao razmere ni specinost kakve ima da se kreiranje Vikipedijeorganizovalo prema prethodnim modelima. Meutim, zaista se

    postavlja pitanje da li Vikipedija slui postavljenim ciljevima, a

    zatim i kako objasniti spremnost ljudi da uloe vreme i energi-ju u uee u ovom globalnom projektu ije okvire i posledicezapravo ne mogu da sagledaju ni promisle.

    Insistira se na tome da je organizacija grupa koji stoje iza Viki-pedije decentralizovana i nehijerarhijski ureena, primer mre-ne demokratije gde su najvaniji deljenje, saradnja i uestvo-vanje.20 Go vori se i da je Vikipedija dobar primer samoorgani-

    zovanja. Sa druge strane, Viki zajednica je jedna heterogena i

    16 The Wikipedia Community, Wikipedia, 14. 6. 2012, http://meta.wikimedia.org/wiki/The_Wikipedia_Community.

    17 Miller N., Wikipedia and the Disappearing Author,ETC.: A Review of Ge-neral Semantics 62, 2005, str. 3740.

    18 OSullivan D., WikipediaA New Community of Practice?, Surrey: AshgatePublishing Limited 2010.

    19 Ibid., str. 115.20 Dennis K., Technologies of Civil Society,Innovation: The European Journal

    of Social Science Research 20, 2009, str. 1934.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    10/23

    71

    SANJA PETKOVSKA

    kontradiktorna grupa sastavljena od brojnih manjih grupa. Brojljudi koji su saradnici na Vikipediji je oko 100.000, ali je njiho-va struktura izrazito diferencirana. Vejls izvetava da je spro-veo istraivanje i da je doao do podatka da je 50% svih prilo-ga na stranicama Vikipedije napisalo 0,7% svih korisnika, to

    je u vreme tog istraivanja predstavljalo broj od 524 pojedin-aca.21 Preteni sociokulturni prol administratora koji ureuje

    lanke je mlai mukarac, od kojih polovina ima univerzitetskediplome.22 Pored toga, postoje i velike oekivane geografske isocijalne disproporcije koje ukazuju da u demokratinosti zna-nja Vikipedija ne ide dalje od ogranienja koja su oekivana zadistribuciju ekonomskog bogatstva, tehnologije i znanja, s obzi-rom na strukturu moi u svetskom sistemu. Izdanja na je zicima

    politiki uticajnijih zemalja imaju najvei broj lanaka (engle-

    ski, nemaki, francuski i holandski), a 54% od ukupnog internetsaobraaja odlazi na stranice na engleskom jeziku, koje su timei daleko ee menjane i kvalitetnije. Navodi se kako je metododluivanja o sadrajima na stranicama Vikipedije konsenzus,ali to se najee odnosi na odluivanje oko spornih momena-ta u sadrajima lanaka, budui da grupe smetene u razliitimzemljama mogu da deniu sopstvene okvire i pravila. Ono to

    je interesantno, stranice kojima se denie politika ureenja

    Vikipedije su zakljuane za dalje promene.Grupa autora naglaava kako je Vikipedija globalna, meuna-rodna i meukulturna zajednica, to se ignorie u literaturi i pri-likom osmiljavanja istraivanja.23 U literaturi koju smo pregle-dali za prilike ovog istraivanja zaista nedostaje taj veoma vaanaspekt prouavanja koji bi pomogao da se fenomen Vikipedije

    potpunije sagleda. Studije koje postoje zapravo se odnose samo

    na englesku Vikipediju koja privlai najveu panju, dok su sa-draji ostalih verzija i njihove odlike ignorisani, kao i socijalna,ekonomska i politika tumaenja takve tendencije. Ono to semora primetiti jeste da se Vikipedija razvija kao sastavni deo

    procesa globalne ekonomske transformacije, to je tema koju nedotiu postojee i empirijske studije, koje su nam prilikom is-traivanja bile dostupne i to je jedan od pravaca u kom bi dalje

    prouavanje Vikipedije trebalo da krene.

    21 Wikipedia, Wikipedia, 14. 6. 2012, http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia.

    22 OSullivan, op. cit., str. 9.

    23 Shachaf P. et al., Global Perspective on Wikipedia Research,Proceedings ofthe American Society for Information Science and Technology 45 (1), 2008,str. 14.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    11/23

    72

    SANJA PETKOVSKA

    Kritika Vikipedije

    Od samog nastanka Vikipedije, intenzivirano sa irenjem nje-nog uticaja i sa njenim daljim razvojem, upuivane su joj najra-zliitije kritike i bila je predmet brojnih kontroverzi. Te kritikei kontroverze, nekada bolje nekada loije argumentovane, nisuznaajno usporile njenu globalnu popularnost niti njen rast.24

    Meutim, po svemu sudei, kritike koje se odnose na kvalitetsadraja Vikipedije sa stanovita pouzdanosti, objektivnosti,proverljivosti i sistematinosti kao osnovnih naunih principanisu dovele do unapreenja naina na koji se Vikipediji pristupai na koji se ona prouava i razume u okvirima nauke. U literaturii drugim izvorima moe se identikovati nekoliko aspekata kri-tike Vikipedije i ideologije na kojoj ona poiva. Saeto reeno,najvei deo kritika Vikipedije bavi se izolovano nekim od krite-rijuma tanosti i kvaliteta onoga to se na Vikipediji ob javljuje iVikipedijom se bavi pre svega kao izvorom podataka. Ta kritikamoe se videti kao deo kritike epistemologije Vikipedije i nje-ne metodologije organizacije znanja koji se baziraju na zama-gljivanju i relativizovanju razlike izmeu proverenih injenicai popularnog miljenja, odnosno izmeu novinarstva i pisanjaenciklopedije i naunog rada.25 Koncept organizacije Vikipedi-

    je i unoenja sadraja postavljen je tako da se gu bi mogunostpravljenja distinkcije izmeu podatka, informacije i znanja. Ka-da se Vikipedija hvali da tako brzo objavljuje neke podatke da

    postaje izvor informacija o aktuelnim dogaajima paralelno sasvojom tvrdnjom da znanje ini svima dostupnim, tada se vestizjednaava sa znanjem koje je rezultat primene metodologije injenih orua za ureenje saznanja o spoljnom svetu, to svakako

    ne bi trebalo da moe biti sluaj.

    Otvorenost Vikipedije za stalne izmene sa jedne strane ukazu-je na to da je istinitost dinamina i promenjiva kategorija, doksa druge strane, kao to smo videli, podriva ideju znanja kaoureenog sistema koji omoguava samoreeksiju. Kako navodilozof Don Falis (Don Fallis), tu se pitanje tanosti postavlja i

    popularizuje kao deskriptivno pitanje: da li ljudi pripisuju auto-ritet tanosti Vikipediji, da li urednici smatraju tanim ili ne u-

    tralnim napisan lanak ili izmenu i sl. Meutim, to pitanje sanaune strane treba da bude postavljeno kao normativno: da li jeVikipedija kao izvor pouzdana i ime se ta tvrdnja argumentu-

    je, kao i ime se potkrepljuje princip selekcije, koje informacijeodgovaraju principu neutralnosti i proverenosti, a koje ne, podkojim se uslovima i na koji nain koriste manje pouzdani izvori

    24 Wikipedia.org is more popular than..., Wikimedia, 14. 6. 2012, http://meta.wikimedia.org/wiki/Wikipedia.org_is_more_popular_than...

    25 Wikipedia, Wikipedia, 14. 6. 2012, http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    12/23

    73

    SANJA PETKOVSKA

    itd.26 Budui da je organizacija objavljivanja obrnuta u odno-su na postupak koji je ranije postojao, proveravanje tanosti seobavlja a posteriori i reaguje se samo kada se utvr di da sa nekimlankom postoji problem. To znai i da je sistem proverljivostikakav je potreban za nauni rad gotovo neprimenjiv na samu Vi-kipediju i da se oekuje da taj deo zadatka obavi sam istraiva

    koji podatke koristi.

    Istraivanja koja se bave tanou podataka objavljenih na Vi-kipediji uglavnom se odnose na englesku Vikipediju i bazirajuse na odabiru neke koliine odrednica sa Vikipedije i neke drugeenciklopedije koje se zatim analiziraju i porede.27 Najpoznatijetakvo istraivanje sproveo je britanski asopisNejr (engl. Na-ture) i ono se sastojalo u komparativnim recenzijama lanakaove dve enciklopedije. Tom prilikom analizirano je 45 enciklo-

    pedijskih unosa bez informacije iz kog izvora potiu, i donet jezakljuak da u tanosti izmeu naunih odrednica ove dve en-ciklopedije nema velike i znaajne razlike:Britanika prosenoima tri greke, spram etiri greke u Vikipediji.28 Sa druge strane,Vikipediji se zamera da su njeni nauni lanci loe strukturisanii zbunjujui. Treba imati u vidu i da se radi o analizi svega 45

    priloga na engleskom jeziku u odnosu na preko 15 miliona (sadaima 22 miliona priloga). Pored toga, za nauni pristup nije klju-no samo da li su podaci u prilogu tani, ve i kako su i koliko

    povezani sa drugim podacima i razliitim teorijskim pristupimai konceptima, koliko su kritiki promiljeni, kao i koliko je tema

    pokrivena u odnosu na ono to se o njoj zna na osno vu posto-jeeg sa znanja. Pored toga, nije potrebno praviti analizu samolanaka o naunim temama, nego videti koliko se potuju na-uni principi pri pisanju bilo koje teme, ili je neophodno uvesti

    razliite kategorije odrednica.Ako bismo prvi aspekt kritike nazvali naunim, drugi aspekt bise ticao institucionalnog aspekta odnosa visokoobrazovnih i is-traivakih ustanova prema projektu Vikipedije koji pretendujena paradigmatsku ulogu kakvu su u ranijim epohama imale en-ciklopedije i konceptu znanja koji ona zastupa, odnosno koji iznjenih principa i organizacije proizilazi. Akademska zajednica

    je esto najotriji i najei kritiar projekta Vikipedije i pripad-nici iste esto zauzimaju neutralan i distanciran stav u odnosu naVikipediju. Takav odnos je svojevrstan paradoks, jer iako aka-demska zajednica kao takva nema presudnu ulogu u izgradnjiVikipedije, ona nastaje u dobroj meri pod okriljem institucija

    26 Fallis D., Toward an Epistemology of Wikipedia, Journal of the AmericanSociety for Information and Technology 59 (10), 2008, str. 16621674.

    27 Shachaf P. et al., op.cit., str. 14.

    28 Giles J., Internet encyclopaedias go head to head,Nature 438, 2005, str. 900.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    13/23

    74

    SANJA PETKOVSKA

    visokog obrazovanja. Na kraju krajeva, oba kljuna osnivaaVikipedije su doktori nauka: Vejls u oblasti nansija, Sanger uoblasti lozoje. Dobar deo ljudi koji rade na razvoju Vikipe-dije su studenti univerziteta ili nosioci neke akademske titule.Premda to ne znai automatski da su institucije visokog obrazo-vanja odgovorne za taj pro jekat i njegov kvalitet, neobino je dase ta relacija ozbiljno ne prouava niti analizira ni u jednom od

    izvora koje smo razmatrali prilikom ove studije. Dalje analize ireeksije na tu temu bile bi od kljunog znaaja za razumevanjeaktuelne i mogue uloge teoretiara, istraivaa i naunika dru-tvenih nauka u procesima koji temeljno menjaju znaaj i uloguznanja i kritikog razumevanja drutvenih pojava sa promenama

    pretpostavki drutvenog i politikog ivota.

    Najvaniji i gotovo potpuno izostavljen aspekt kritike projekta

    Vikipedije dolazi sa pozicije teorija globalizacije koja podrazu-meva promenu sveukupne politike nacionalnih drava, ali presvega promenu politike ekonomije i politike visokog obrazo-vanja i istraivanja. Naime, Vikipedija je pre svega jedna me-unarodna mrena organizacija koja zastupa odreenu kulturuznanja, ije je irenje bazirano na pretpostavkama nove eko-nomije bazirane na znanju i drutva baziranom na znanju29.Vikipedijanije i ne moe biti neutralna po pitanju pozicije kojuzauzima u aktuelnim drutvenim transformacijama, a uloga na-uke, odnosno drutvene teorije sastoji se u tome da proui svaideoloka zakrivljenja i njihove konkretne posledice u njihovimekonomskim, politikim i drutvenim ispoljavanjima. Kada sesagleda u kontekstu odnosa moi, razvoja i struktura svetskogsistema, argumentacija da Vikipedija zahvaljujui globalnojmrei i ideologiji slobodnog softvera prevazilazi kulturoloka

    ogranienja ranijih enciklopedijskih projekata - ne stoji na vr-stim nogama. Vikipedija u tom aspektu ima mnogo vie nedo-stataka od drugih oblika enciklopedija: ponovo vraa jedan je-zik engleski kao dominantan u organizovanju svetskog znanja,decentralizacija na kojoj se bazira njena organizacija je samofaktika jer grupe nisu ni priblinog uticaja, svoju dostupnost

    ograniava iskljuivo na korisnike interneta itd.

    MetodologijaIstraivanje je osmiljeno i sprovedeno u okviru kvalitativneparadigme. Budui da je Vikipedijadrutveni fenomen koji jenedovoljno nauno prouen, ovaj rad nastoji da doprinese raz-umevanju njegove sloenosti i naina na koji se Vikipedijakaoenciklopedija tretira u praksama lokalnog istraivakog rada. U

    29 Shahjahan A. R., The Roles of International Organizations (IOs), in: Glo-balizing Higher Education Policy, eds. Smart John C. i Paulsen Michael B.,Higher Education: Handbook of Theory and Research 27, 2011, str. 369409.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    14/23

    75

    SANJA PETKOVSKA

    te svrhe sastavljen je kratak upitnik koji se sastojao istovreme-no i iz pitanja zatvorenog i iz pitanja otvorenog tipa. Upitnik jedistribuiran putem interneta, a prilikom interpretacije odgovo-ra korien je softver za obradu kvalitativnih podataka. Nainna koji je istraivanje organizovano i sprovedeno u skla du je saodreenjem da je ovo istraivanje preliminarnog tipa. Uesnicisu ciljano pre svega pripadnici akademske zajednice koji rade

    nauna is traivanja u Srbiji. Struktura uesnika vizuelno je pri-kazana u prilogu br. 1, datom na kraju ovog teksta gde se moevideti da najvei procenat onih koji su odgovorili na upitnik,ak 52 od ukupno 100 uesnika, ima status istraivaa. Kao stu-dent se izjasnilo 36, dok je meu uesnicima koji su na upitnikodgovorili svega 6 predavaa. Jedan deo onih koji su odgovo-rili na upitnik izjasnio se kao kategorija drugo, to znai da

    nemaju nijedan od pomenutih statusa u akademskoj zajednici,ali su odgovorili na upitnik pod pretpostavkom da uestvuju usprovoenju istraivanja.

    Cilj istraivanja je da prui odgovore o praksi upotrebe Viki-pedije u istraivanju i okolnostima u kojima se ta upotreba uakademskoj zajednici odvija, kako bi se neka obeleja i ten-dencije te upotrebe omoguilo poetno razumevanje uloge ko-

    ju Vikipedija ima u malim i nerazvijenim naunim zajednica-ma poput akademske zajednice u Srbiji. Taj opti cilj moe sedalje razloiti na nekoliko aspekata, pre svega na saznavanjekako uesnici objanjavaju svoja vienja zbog ega Vikipedija

    jeste ili nije dovoljno podesna da se koristi kao izvor podata-ka, te ta bi moglo biti uraeno da se njen status u naunomradu i istraivanju pobolja. Kada je re o karakteristikama

    prakse upotrebe Vikipedije u istraivanjima, zadatak istraiva-

    nja je da analizira svrhe u koje akteri koji obavljaju razliitaistraivanja koriste Vikipediju, jezik na kome je koriste, pro-bleme na koje nalaze, kao i razumevanje njene ureivake i

    organizacione politike.

    Pretpostavka je da znaajni deo uesnika u istraivanju koristiVikipediju u istraivakom radu i da se tom prilikom ispoljavajusvi tipini problemi o kojima smo govorili u teorijskom uvodu.

    Pre svega polazna je pretpostavka da u praksi postoji rairenaupotreba Vikipedije koju e uesnici istraivanja potvrditi, ali i dapostoji otpor i nedostatak namere da se istrai, razume i objasniontologija i epistemologija Vikipedije i neizbenost tih korakaza nauni rad. Takoe, oekivano je da e se u odgovorima i do-datnim komentarima pojaviti pitanje kritikog pristupanja ovomizvoru i obezbeivanja prilike za teorijska i praktina proua-vanja kako da se Vikipedija kao savremeni fenomen razume na

    kompleksniji i teorijski utemeljeniji nain.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    15/23

    76

    SANJA PETKOVSKA

    Prikaz i diskusija rezultata

    Osniva Vikipedije Dim Vejls se u vie navrata izjanjavao opitanju citiranja Vikipedije ne samo u naunim, ve i u bilo kojojvrsti akademskih radova na visokokolskim institucijama. Prem-da se u nekim istraivanjima upotrebe Vikipedije u akademskimradovima navodi kako je Vejls izriito zahtevao da se ovaj izvor

    ne citira u akademskim radovima i da se to ini na sopstvenuodgovornost, mediji belee prilino oprene izjave i tragove nje-govog zalaganja da Vikipedija bude ravnopravno upotrebljavanai u obrazovanju.30 ta god bilo reeno, jasno je da Vi kipedija ima

    pretenzije da bude globalna enciklopedija koja je znaajna nanivou na kom su to njene prethodnice. Brojni profesori i istrai-vai izjanjavaju se kategoriki protiv upotrebe Vikipedije, doksu neki univerziteti i odeljenja, nakon incidenata gde su navoe-ni pogreni podaci preuzeti sa te enciklopedije, zabranili njenokorienje.31 Zalaganje za direktno citiranje Vikipedije u rado-vima, osim kada to specini predmet istraivanja ne zahteva,prilino je retko; ak i u sluajevima kada se moe pronai takvostanovite praeno je ogradama i upozorenjima.32 Izuzetaka imai oni dolaze iz najneobinijih pravaca: Dejson Miler (Jason C.Miller) i Hana Marej (Hannah B. Murray), oboje po zanimanju

    pravnici u uglednom pravnom asopisu, navode da u amerikimsudovima postoji praksa citiranja Vikipedije i da je u mnogimsluajevima nemogue nai bolji izvor.33 Nema pokuaja da seukae na to da su lanci u Vikipediji uglavnom veoma heteroge-na meavina ak i u okvirima jednog pojedinanog lanka, kojase veim delom sastoji iz ukazivanja na druge izvore, od kojih je

    jedan deo koristan i upotrebljiv u naunom radu.

    Upotrebljavati Vikipediju uistraivakom radu ili ne?

    Postoje dva oblika iroko rasprostranjene upotrebe Vikipedijeu visokom obrazovanju koja su povezana i sa istraivakim ra-dom. Brojne studije, kao i teorijska istraivanja koja Vikipediji

    pristupaju sa stanovita epistemologije, mahom su saglasne u

    30 Coleman A., Students should use Wikipedia, BBC News, 7. 12. 2007, 14. 6.2012, http://news.bbc.co.uk/2/hi/7130325.stm.

    31 Cohen N., History Department Bans Citing Wikipedia as a Research Source,The New York Times, 21. 2. 2007, http://www.nytimes.com/2007/02/21/edu-cation/21wikipedia.html?_r=1. Waters N. L., Why You Cant Cite Wikipediain My Class, Communications of the ACM, 2007 50 (9), str. 1517.

    32 Hunt T. J. i Hunt B., New Voices: Research and Authority in an Online World:Who knows? Who Decides?, The English Journal95 (4), 2006, str. 8992.

    33 Miller J. C. i Murray H. B., Wikipedia in Court: When and How Citting Wi-kipedia and Other Consensus Websites is Appropriate, St. Johns Law Review84(2), 2010, str. 633656.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    16/23

    77

    SANJA PETKOVSKA

    tome da se na Vikipediji nalazi velika koliina podataka koja seu ovom trenutku nigde drugde ne moe nai, te da je istraiva-nje sadraja ove enciklopedije nuno u poetnim fazama svakogistraivanja, te da bi studente i istraivae za to trebalo obuava-ti.34 Profesorka bibliotekarstva i informatike na amerikom Uni-verzitetu Sv. Katarina Suk Lim (Sook Lim) navodi da treinastudenata koristi Vikipediju upravo za poetne informacije i pro-

    veru konteksta nekih problema, kao i da su oni prilino svesninedostataka koje ovaj izvor nosi sa sobom i pripremljeni da nanjih odgovore na najbolji mogui nain.35 Najvei deo uesnikaistraivanja, ak 52, koristi Vikipediju za izradu studentskih ese-ja, a njih 32 za proveru i poetno upoznavanje sa temom. Onoto je kod te teme vano primetiti jeste da 8 ispitanika navodikako citira Vikipediju u naunim radovima. Vizuelni prikaz di-

    stribucije svrha meu uesnicima dat je u Prilogu broj 2 na krajulanka, uz na pomenu da je bilo mogue izabrati vie od jednogodgovora na pitanje. Dakle, dominantni odgovori ukazuju dapreovlauje oprez i skeptinost, a raspored svih odgovora namgovori o tome da nauni pristup kao takav u savremenim okolno-stima ne nudi nijedan dominantan odgovor na izazove koje mu

    upuuje promena okvira njegovog funkcionisanja.

    Drugi oblik upotrebe jeste prilino rasprostranjeno organizova-nje nastave na pojedinim kursevima putem prouavanja, disku-tovanja i menjanja lanaka na Vikipediji koje je istovremeno ivid istraivanja.36 Jedan primer takve upotrebe u Srbiji navodi seu jedinom lanku o Vikipediji na srpskom jeziku koji smo pro-nali na listi baze naunih asopisa SCIndeks.37 Na pi tanje da liupotrebljava Vikipediju u svom radu, 91 uesnik u istraivanjukae da upotrebljava ili upotrebljava povremeno, dok svega 9

    tvrdi da ovaj izvor uopte ne upotrebljava u svom radu. Veinaod 60% onih koji su na upitnik odgovorili ne smatra Vikipedijupouzdanom poput drugih izvora, dok su od govori zbog ega jeto tako uglavnom rasporeeni oko tema koje su navedene kao

    kritika i problem u vezi sa Vikipedijom:

    34 Chandler J. C. i Gregory S. A., Sleeping with the Enemy: Wikipedia in theCollege Classroom, The History Teacher43 (2), 2010, str. 247257.

    35 Lim S., How and Why Do College Students Use Wikipedia?,Journal of theAmerican Society for Information and Technology 60 (11), 2009, str. 21892202.

    36 Achterman D., Surviving Wikipedia: Improving Student Search Habits thro-ugh Information Literacy and Teacher Collaboration, Knowledge Quest33(5), 2005, str. 3840; Nix E. M., Wikipedia: How it Works and How it CanWork for You, The History Teacher43 (2), 2010, str. 259264, Aharony N.,

    The Use of Wiki in an Academic Course: A Qualitative Investigation,Proce-edings of the Informing Science & IT Education Conference (InSITE), 2008.

    37 Staki, op. cit.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    17/23

    78

    SANJA PETKOVSKA

    48. U pitanju je otvoren projekat u kom svi moguda doprinose i ne postoji organizovana provera

    kvaliteta i ispravnosti napisanih lanaka.

    53. Podaci su veoma esto netani, a lanci sunepotpuni i proizvoljno pravljeni. Ne mogu znati

    kakav kredibilitet imaju ljudi koji su lanke pisali.

    73. Smatram je pouzdanom i ekiram eljeneinformacije na par jezika.

    Predlozi za unapreenje Vikipedije kao izvora u

    istraivakom radu

    Na pitanje o tome kako bi se pouzdanost Vikipedije mogla una-prediti tako da bi se ona mogla upotrebljavati u naunom radu,

    neki uesnici odgovaraju da oni ne vide potrebu da se ona kori-sti u te svrhe (1.Zato bi se Vikipedia upotrebljavala u naune

    svrhe? Svaki do bar naunik, treba da zna kako i gde da tra-

    i izvore za svoju oblast. Vikipedia je riznica na rodnog znanja

    i neka takva i ostane). Odreeni broj uesnika odgovarao je upravcu toga da Vikipedija ne moe bitijedini izvor u naunomradu, ali u samim postavljenim pitanjima nita nije navodilo nato da bilo ko predlae da se Vikipedija upotrebljava kao jedi-ni izvor, niti je tokom istraivanja pronaen autor koji zastupa

    takvu ideju.

    2. Smatram da ne bi trebalo sve uzimati sa Vikipe-dije. Treba imati u vidu da je Vikipedija enciklope-

    dijskog karaktera, a ne usko stru nog. Trebalo bi u

    reference ukljuiti i radove koji se bave tom temom.

    3. Uvesti naznaku ko je autor teksta tj. da se znada li je tekst pisalo struno lice ili ne. Posebno

    oznaiti tekstove koji spadaju u naune.

    23. Recimo da postoji tim strunjaka iz pojedi-nanih oblasti koji bi kontrolisali podatke.

    Peto pitanje u upitniku koje je postavljeno kao pitanje otvorenogtipa i na koje je od 100 uesnika odgovorilo 40 glasilo je: uko-liko ne smatrate Vikipediju pouzdanom za nauni rad, naveditenekoliko predloga kako bi se ona mogla unaprediti tako da se

    moe upotrebjavati u te svrhe. Pitanje se odnosilo na one ue-snike koji su na prethodno pitanje odgovorili da Vikipedija nije

    pouzdana za upotrebu u istraivanju, ali nijedno ogranienje nijebilo postavljeno da se postupak tog poboljavanja odnosi samona korake koje bi mogla da preduzme samo Vikipedija. Nijedanod 40 odgovora ne predvia mogunost kritikog i promilje-nog odnosa samih istraivaa i istraivaica, koji svojom palji-vijom upotrebom mogu izbei neke od nedostataka Vikipedije,

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    18/23

    79

    SANJA PETKOVSKA

    niti mogunost da, kao to smo videli na nekim drugim prime-rima, kroz neku vrstu istraivakog rada doprinesu kvalitetu

    samog sadraja.

    Povratne reakcije na upotrebu Vikipedije

    Kako bismo uvideli kako se zapravo institucije visokog obrazo-

    vanja odnose prema upotrebi Vikipedije, uesnike istraivanjasmo pitali sa kakvim su se reakcijama susreli u sluaju da su uradovima kao izvor naveli Vikipediju. Na ovom pitanju ukazalase slabost da se istraivanje uputi svim kategorijama istraiva-a zajedno, tako da bi budua i detaljnija istraivanja zapravotrebalo da jasno proue pozicije razliitih aktera i strategije nji-hovog ponaanja. Polovina svih uesnika je odgovorila na ovo

    pitanje u najveoj meri odgovorom da ne citira Vikipediju, dok

    su neki uesnici iskoristili priliku da iznesu svoje opredeljenje istav (13.Ja sam za 4 go dine rada kao predava svojim studen-tima vraao seminarske radove koji su imali navode iz Vikipe-

    dije kao referentni izvor). Svega par uesnika je odgovorilo napitanje kakve su reakcije kada se Vikipedija zaista nae na listicitiranih izvora, od kojih je 5 uesnika samo potvrdilo da je Vi-kipediju citiralo i da nisu naili na probleme. Ostali uesnici su o

    iskustvu citiranja napisali:

    12. Da. Na fakultetu su traili da izbacim Vikipe-diju iz referenci te da se ona ne moe koristiti u te

    svrhe. Nije nauno relevantna.

    19.Jedan od profesora neprestano insistira na tomeda Vikipedija ne moe biti pouzdan izvor podataka.

    Ostali je mahom i sami koriste...

    24. Kritika profesora, kritika profesora, kritikaprofesora!!!

    42. Ne, do sada nisam imala nikakvih problema,a radim sa eminentnim naunicima iz moje oblasti

    koji mi recenziraju radove.

    47. Da, sa profesorom na fakultetu koji iskljui-vo odbija da u literaturi seminarskog rada stoji

    Vikipedija.

    48.Da. Pri izradi diplomskog rada profesorka minije priznala kao relevantne sve informacije koje

    sam pronalazila na internetu.

    Iz odgovora na ovo pitanje moemo da zakljuimo nekoli-ko stvari. Pre svega, predavai sa stu dentima ne sprovode ni-

    kakvu vr stu metodoloke pripreme i pripreme iz akademskogpisanja, niti oseaju potrebu da unapred zajedno sa studentima

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    19/23

    80

    SANJA PETKOVSKA

    deniu neke okvire i principe rada sa izvorima. Oni preputa-ju studentima da sami deniu koga i kako treba da citiraju, dabi nakon toga vraali radove. Ono to je najvanije, predavaioigledno radije biraju da situaciju u vezi sa Vikipedijom osta-ve nejasnom, nego da osposobljavaju studente kroz zajednikediskusije da ovom izvoru kritiki pristupe i maksimalno upotre-

    be njegove prednosti za unapreivanje svog istraivakog rada.

    To ukazuje na problem koji bi trebalo da bude bolje istraen ubudunosti i na jednu veliku slabost istraivakog i akademskograda u Srbiji, gde se ne prepoznaje nunost da se u dogovorusa svim lanovima unapred deniu i objavljuju procedure ko-je pre toga bivaju predmet akademskih debata i koje bi svima

    olakale snalaenje.

    Zakljuak

    Zakljuak koji se namee iz odgovora koje smo dobili o odnosukoji prema Vikipediji kao izvoru u naunom radu jeste da je re-akcija akademske zajednice na ovaj savremeni fenomen zauu-jue ambivalentna, s obzirom na to koliko je upotreba Vikipedijerasprostranjena. Pitanje kao takvo u javnosti akademske zajed-nice nije otvoreno ni kritiki sagledano kao pitanje od optegznaaja, koje ne bi trebalo da se reava od sluaja do sluaja, bez

    argumenata i po individualnom nahoenju. Jednostavnim pre-utnim odreivanjem izbegava se pruanje jasnih argumenta irazloga pred javnou akademske zajednice, koji bi pruali nekumogunost za razlikovanje kada i kako citiranje Vikipedije biva

    neizbeno, a u kojim okolnostima je ono neadekvatno.

    Na stranu to to SCIn deks baza naunih radova na srpskom je-ziku belei 5 primera upotrebe Vikipedije u citatima, daleko je

    vanije to to se ovim drutvenim savremenim fenomenom kojise pre svega tie akademske zajednice i naunog rada bavi svegajedan rad zabeleen u njihovoj bazi podataka. To govori o jed-noj strukturnoj tendenciji aktera srpskog visokog obrazovanjada ne debatuju teme koje svega deniu okvire njihovog rada iuspostavljaju forum za diskusiju na kom se mogu odmeriti argu-menti i na i neka sveobuhvatnija reenja. Pitanje je da li uop temogu postojati takve strategije i inicijative u datim strukturnimuslovima, ali ovo istraivanje ukazuje na njihovu neophodnost.Ako strunjaci svih disciplina irom sveta mogu i koriste svojesposobnosti argumentacije da objasne barem deli ovog sloe-nog fenomena, zbog ega bi to bilo neprihvatljivo za lokalneistraivae i predavae, koji oigledno smatraju da njihovo pri-hvatanje ili neprihvatanje Vikipedije kao izvora u istraivakimradovima treba da ostane nedodirljivo, neobjanjeno i izvan

    svake diskusije.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    20/23

    81

    SANJA PETKOVSKA

    LITERATURA:

    Achkerman D., Surviving Wikipedia: Improving Student Search Ha-bits through Information Literacy and Teacher Collaboration,Know-ledge Quest33 (5), 2005, str. 3840.

    Aharony N., The Use of Wiki in an Academic Course: A QualitativeInvestigation,Proceedings of the Informing Science & IT EducationConference (InSITE), Varna 2008.

    Beck U., Giddens A. i Lash S.,Reexive Modernization: Politics, Tra-ditionand Aesthetics in the Modern Social Order, Cambridge 1994.

    Bush V., As We May Think, The Atlantic July 1945.

    Chandler J. C. i Gregory S. A., Sleeping with the Enemy: Wikipe-

    dia in the College Classroom, The History Teacher43 (2), 2010, str.247257.

    Cohen N., History Department Bans Citing Wikipedia as a Rese-arch Source, The New York Times, 21. 2. 2007, http://www.nytimes.com/2007/02/21/education/21wikipedia.html?_r=1.

    Coleman A., Students should use Wikipedia, BBC News, 7. 12.2007, 14. 6. 2012, http://news.bbc.co.uk/2/hi/7130325.stm.

    Davidson C. N., We Cant Ignore the Inuence of Digital Technologi-es, Chronicle of Higher Education 53 (29), 2007.

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    21/23

    82

    SANJA PETKOVSKA

    Dennis K., Technologies of Civil Society,Innovation: The EuropeanJournal of Social Science Research, 20, 2009, str. 1934.

    Evers S.,An Introduction To Open Source Software Development, Tec-hnical University of Berlin, Berlin 2000.

    Fallis D., Toward an Epistemology of Wikipedia,Journal of theAmerican Society for Information and Technology 59 (10) 2008, str.

    16621674.Finger M., What Role for Government in EGovernment?,Journal of

    EGovernance 33 (4), 2010, str. 197202.

    Gibbons M. et al., The new production of knowledge: the dynamics ofscience and research in contemporary societies, London 1994.

    Giles J., Internet encyclopaedias go head to head,Nature 438, 2005,str. 900901.

    Head A. J. i Eisenberg M. B., How Todays College Students Use Wi-kipedia for CourseRelated Research,First Monday 15 (3), 2010.

    Hunt T. J. i Hunt B., New Voices: Research and Authority in an On-line World: Who knows? Who Decides?, The English Journal95 (4),2006, str. 8992.

    Lim S., How and Why Do College Students Use Wikipedia?,Jour-nal of the American Society for Information and Technology 60 (11),

    2009, str. 21892202.Luyt B. et al., Improving Wikipedias Accuracy: Is Edit Age a Solu-tion?,Journal of the American Society for Information Science andTechnology 59(2), 2008, str. 318330.

    Miller N., Wikipedia and the Disappearing Author,ETC: A Reviewof General Semantics 62, 2005, str. 3740.

    Murray H. B. i Miller J. C., Wikipedia in Court: When and How Ci-

    ting Wikipedia and Other Consensus Websites is Appropriate, St.Johns Law Review 84, 2010.

    Nix E. M., Wikipedia: How it Works and How it Can Work for You,The History Teacher43 (2), 2010, str. 259264.

    O Leary M., Wikipedia: Encyciopedia or Not?,Information Today2005, 22 (8), str. 4953.

    O Sullivan Dan, WikipediaA New Community of Practice?, Surrey

    2010.

    Perovic S., The Intelligible as a New World? Wikipedia versus theEighteenth-Century Encyclopdie,Edinburgh University Press 34 (1),2011, str. 1229.

    Reagle Jr. J. M., Good Faith Collaboration: The Culture of Wikipedia,Cambridge & London 2010.

    Shahjahan A. R., The Roles of International Organizations (IOs), in:Globalizing Higher Education Policy, eds. Smart J. C., Paulsen i Mic-

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    22/23

    83

    SANJA PETKOVSKA

    hael B., Higher Education: Handbook of Theory and Research 27,2011, str. 369409.

    Shachaf P. et al., Global Perspective on Wikipedia Research,Procee-dings of the American Society for Information Science and Technology

    45 (1), 2008, str. 14.

    Staki ., Viki tehnologijanastanak, razvoj i znaaj,Infoteka X

    (12), 2009, str. 6978.Waters N. L., Why You Cant Cite Wikipedia in My Class, Communi-cations of the ACM50 (9), 2007, str. 1517.

    Internet izvori:

    http://scindeks.ceon.rs/

    Vikipedija

    http://meta.wikimedia.org/wiki/Wikipedia.org_is_more_popu-lar_than...

    http://en.wikipedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation

    http://en.wikipedia.org/wiki/Nupedia

    http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:What_Wikipedia_is_not

    http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Core_content_policies

    Metaviki

    http://meta.wikimedia.org/wiki/List_of_Wikipedias

    http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia

    Britanica Online

    Robert L. C., &Warren E. P., Encyclopedia, Encyclopdia Britan-nica Online, 14. 6. 2012, http://www.britannica.com/EBchecked/to-

    pic/186603/encyclopaedia/186603main/

  • 7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraivanju

    23/23

    84

    SANJA PETKOVSKA

    Sanja PetkovskaUniversity of Belgrade, Faculty of Political Sciences, Belgrade

    USING WIKIPEDIA IN RESEARCH

    Abstract

    Wikipedia as an encyclopaedia and a social network engaged in thedevelopment of modern information technology is a phenomenon thatcauses many debates and controversies. As an international communitycommitted to the idea of expanding knowledge through the newmedia, Wikipedia has epistemological, political, social and economicconsequences that are important to the modern higher education andresearch. Due to insufcient research of this issue in our region, this

    paper in the rst part addresses the dimension of Wikipedia as anencyclopaedia, a technology and a social network, with emphasis on therelationship to the structure and status of knowledge, higher educationinstitutions and processes of knowledge production and distribution.The second part deals with the critics of Wikipedia for its implicationsto the status and structure of knowledge through reection of social,economic, political and cultural circumstances in which Wikipediais created and continues to intercede on a global level. The third

    part is a presentation of results of an exploratory qualitative researchof the use of Wikipedia in researches, conducted with academics

    from Serbia.

    Key-words: encyclopaedia, research, social network, critique

    Sinia Stefanovi, 1300 kaplara,Beograd 2012.