Upotreba Vikipedije u istraživanju

7/29/2019 Upotreba Vikipedije u istraživanju

http://slidepdf.com/reader/full/upotreba-vikipedije-u-istrazivanju 1/23

62

Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd

DOI 10.5937/kultura1236062P

UDK 316.774:004.738.5(497.11)

originalan naučni rad

UPOTREBA VIKIPEDIJE UISTRAŽIVANJU

Sa-že-tak: Viki pedi ja je savremeni fenomen ko ji, kao enciklo pedi ja i so-

ci jal na mre ža an ga žovana na raz vo ju in for macione tehnolo gi je, iza ziva

brojne polemike i kontrover ze. Kao međunarod na za jed nica po svećena

ide ji širenja znanja po sred stvom novih medi ja, Viki pedi ja ima epi ste-

molo ške, politič ke, dru štvene i ekonom ske po sledice, ko je su va žne za

način na ko ji funk cioni šu savremeno vi soko obra zovanje i istra živanje.

S ob zirom na slabu proučenost ovog pitanja na na šim pro storima, rad

u pr vom delu da je od ređenje Viki pedi je kroz dimen zi je enciklo pedi je,tehnolo gi je i dru štvene mre že, s ak centom na od nos prema struk turi

i statu su znanja, in stituci jama vi sokog obra zovanja i proce sima pro-

duk ci je i di stribuci je znanja. Dru gi deo rada se bavi kritikom Viki pe-

di je kroz po sledice ko je ona ima po status i struk turu znanja, karak ter

istra živanja i re ek si ju dru štvenih, ekonom skih, politič kih i kul turolo-

ških okol no sti, u ko jima Viki pedi ja na sta je i ko je dalje po sredu je na

global nom nivou. Treći deo rada sa sto ji se od pre zentovanja re zul ta-

ta eks plorativnog kvalitativnog istra živanja o upotrebi Viki pedi je unauč nom radu u Sr bi ji.

Ključ-ne-re-či: enciklo pedi ja, istra živač ki rad, dru štvena mre ža, kritika

Enciklo pedi ja, kao sistematizovan skup opštih znanja ili sveo- buhvatni ji pregled ključnih pojmova i tema u okviru neke po je-dinačne oblasti, ima nezanemar ljivu ulogu u istraživačkom ra-du i obrazovanju.1 Osim što je vr sta preliminar ne početne tačkeu svakom istraživanju i sred stvo provere i una pređenja opštegobrazovanja važnog za naučni rad, njena for ma i razvoj reek-tu ju glavne karak teristike i sažeto javnosti predstavlja ju ključneide je i teorijska razmatranja određenog vremena. Svo ju najzna-čajni ju transfor maci ju enciklo pedi ja doživljava u modernom

1 Rad je dorađeno saopštenje sa konferenci je Filo zo ja medi ja odr žane na Cre-

su u septem bru 2011. godine. Nastao je kao deo pro jek ta 179076 Politič kiidentitet Sr bi je u re gional nom i global nom kontek stu Fakulteta političkih na-uka ko ji nansira Ministar stvo prosvete i nauke.

SANJA PETKOVSKA



63

SANJA PETKOVSKA

periodu, kada proces reor ganizaci je znanja počinje da biva ne- posredni je povezan sa društvenim i političkim promenama, dok druga velika promena nastu pa sa preo braža jem pret postavkimoder ne paradigme kra jem 20. i početkom 21. veka. Jedan odvažni jih fak tora do prinosa procesima te transfor maci je je raz-voj ekonomi je, tehnologi je i savremenih medi ja, ko ji u sadejstvusa drugim fak torima dovode do po jave elek tronskih enciklo pe-

di ja smeštenih na glo balnoj, svetskoj mreži (engl. World WideWeb). Najveća i naj poznati ja enciklo pedi ja te vr ste je slo bodna,otvorena i bes platna inter net enciklo pedi ja Viki pedi ja. Ova en-ciklo pedi ja, soci jalna mreža i jedna od najvećih baza podatakako ja posto ji na 285 svetskih jezika i či je su posto janje omogu-ćile savremene tehnologi je, znatno se razliku je u odnosu na sve

prethodne enciklo pedi je.

S obzirom na dru štvene okolnosti savremenog obrazovanja i na-učnog rada ko je odliku je nužnost obrade i selek ci je velike koli-čine pojmova i konce pata u sve suženi jim vremenskim okviri-ma, Viki pedi ja je postala koristan i nužan, gotovo nezamenjivdeo svakog savremenog istraživanja. Međutim, tre ba naglasitida su za Vik pedi ju vezane i brojne kontrover ze, zbog ko jih ak te-ri akademskog rada negira ju razmere prisustva Viki pedi je u vi-sokom obrazovanju i od bi ja ju da promišlja ju, proučava ju i utičuna uzroke, obelež ja is poljavanja i posledice tog fenomena. Presvega, po načinu nastanka, or ganizaci ji i for mi, upitno je da liViki pedi ja može da nosi epitet enciklo pedi je u smislu u kom suto Francu ska enciklo pedi ja ili Enciklo pedi ja Britanika. Zatim, izteorijskih pro blema ko ji se tiču ontologi je, epistemologi je, dru-štvenog i kulturološkog znača ja enciklo pedi je proizilaze i brojni

pro blemi u vezi sa njenom upotre bom, posebno u naučnom ra-

du ko ji tre ba da zadovoljava brojne kriteri jume i ko ji pre svegadeniše i razvi ja njen sadr žaj i okvir.

Svi ti pro blemi ko ji su po svom karak teru glo balni tiču se mi-šljenja karak terističnog za određeni društveno–istorijski period,i posebne uloge ko ju u čitavom procesu ima ju visokoo brazovneinstituci je i ak teri. Međutim, međusobni odnos Viki pedi je i na-uke sa svim njenim pret postavkama se promenio u glo balnim

okvirima, tako da akademske za jednice „naučne periferi je“ u toj promeni okvira relaci je sa društvom i struk turama upravljanjaosta ju zbunjene. Izosta ju neo phodna proučavanja i javne ras-

prave ko je bi dovele do početnih određenja i uređenja pitanjakao što su: odnos visokoo brazovnih instituci ja prema upotre biViki pedi je (kao i novih medi ja uopšte) u istraživanju, teorijskai em pirijska proučavanja različitih dimenzi ja takve enciklo pe-di je i efekata ko je ima na nauku i istraživački rad, or ganizova-

ne pri preme za sagledavanje do brih i loših strana upotre be i ar-gumentovanje tog iz bora itd. Takvo dr žanje ak tera akademske



64

SANJA PETKOVSKA

zajednice može se denisati kao izrazito am bivalentno, ba-zirano na ne jasnim princi pima i ar gumentima, ko je rezultirane samo prak tičnim pro blemima već i uskraćenošću akadem-ske javnosti za važna saznanja i kritike dominantne paradig-me znanja i is traživačkog rada u društvenom, geograf skom i

istorijskom kontek stu.

Pregled literature o Viki pedi ji na engleskom i srpskom jezikuukazu je na kritično mali broj teorijskih i istraživačkih radova nasrpskom jeziku, što je bio i glavni inici jalni momenat za spro-vođenje preliminar nog istraživanja na temu Viki pedi je i njeneupotre be u istraživačkom radu. Uočena diskre panci ja izmeđuistraživanja ko ja se bave pitanjem enciklo pedi je u svetlu novihmedi ja dostupnih na drugim jezicima ko ja nasto je da da ju nekesmer nice istraživačima ko ji se for mira ju u „do ba Viki pedi je“, i

pot puni izostanak promišljanja prak si upotre be i za brane Vik pe-di je u lokalnim instituci jama – takođe su važni fak tori odluke dase to pitanje otvori pred naučnom i stručnom javnošću. Na kra-

ju, ključan razlog iz kog smatramo da je važno otvoriti naučnuras pravu o Viki pedi ji je pomenuta am bivalentnost i neo predelje-nost akademske za jednice ko ja ne nudi nikakvu vr stu javne i na-učne ar gumentaci je, niti da je ikakvu vr stu odgovora na pritiskedo ko jih dolazi sa efek tima ko je novi medi ji ima ju na menjanje

ulova, u ko jima se odvi ja produk ci ja i distri buci ja znanja.

S obzirom da je Viki pedi ja bes platna i svima dostupna, izosta-nak ozbiljnih proučavanja ko ja bi pružila ar gumente i neku vr stuuputstva za kritičku upotre bu i razumevanje ovog izvora, neiz-

bežnog makar u početnim fazama istraživanja, može biti samonedostatak za samu lokalnu akademsku za jednicu. Ne može senegirati da se kritički promišljenom upotre bom Viki pedi je mo-

gu iz beći mnogi fundamentalni pro pusti, pronaći brojne veo-ma korisne naučne reference za dalji rad i sažete infor maci jeo literaturi ko ja je na našim prostorima nedostupna, ne pozna-ta ili ne proučena. Stoga, ukazu je se potre ba za proučavanjem promena ko je Viki pedi ja i paradigma naučnog rada na ko jojona počiva izaziva ju u postupku kreiranja enciklo pedi je i na-učnom radu, kao i ponašanja instituci ja i ak tera u novonastalim

okolnostima.Teorij ski pri stup i od ređenje pojmova

Viki pedi ja (engl. Wiki pedia) je otvorena društvena mreža ko jasvo je ka pacitete stavlja u pogon radi konstituisanja savremeneinter net enciklo pedi je ko ja nudi nelinear ni pregled svih ključnih

pojmova i tema za savremenu po pular nu kulturu i nauku. Ovaenciklo pedi ja rezultat je kolek tivne saradnje velikog bro ja ano-

nimnih volontera ko ji kreira ju jedan oblik vir tuelnog prostora iglo balnu inter net mrežu. Glavna karak ter sitika Viki pedi je je da



65

SANJA PETKOVSKA

je to bes platna, ne protna enciklo pedi ja ko ju može da piše biloko, za razliku od enciklo pedi ja moder nog perioda ko je su uređi-vali vodeći mislioci, stručnjaci i intelek tualci datog perioda, či jisu prilozi prolazili višestruke provere i kritičke procene. Uloguko ju su pre imali urednici u sluča ju Viki pedi je ima ju administra-tori sa posebnim ovlašćenjima: oni analizira ju unete promene i brišu ih ukoliko ne zadovoljava ju neke od postavljenih princi pa

politike sadr ža ja (neutralnost, prover ljivost, neiznošenje rezul-tata originalnog istraživanja), ali isto tako u dogovoru sa dru-gim administratorima mogu da zaključa ju određene teme za da-lje unošenje promena, ukinu pristup nekome ko namer no unosi

netačne i ne proverene podatke itd.2

Viki pedi ja je osnovana 2001. godine nakon nekoliko sličnih, da-leko manje razvi jenih i glo balno ras prostranjenih pro jekata. Pr vi

pokušaj da se na pravi baza znanja smeštena na svet sku mrežu je Američ ka akadem ska enciklo pedi ja (engl. Academic Americanencyclo pedia) iz 1983. godine, ko ja je posto jala i u for mi štam-

pane pu blikaci je. Isti ak teri ko ji godinu dana kasni je osniva juViki pedi ju, 2000. godine pokreću pro jekat Nu pedi ja (engl. Nu- pedia), ko ji je tre balo da bude ograničen na gru pu eks perata ko ja bi učestvovala u njegovoj izradi. Ono što je karak teristično za taj pro jekat jeste da se ide ja inter net enciklo pedi je po pr vi put pove-zu je sa pokretom za slobod ni soft ver (engl. free software move-ment), baziranim na otvorenosti i protivljenju primeni autor skih

prava na pro duk te intelek tualnog rada, ko ji će biti ključan i zakasni ji nastanak i razvoj Viki pedi je.3 Pokret se zalaže za četiriosnovne slo bode korisnika softvera: slo bodu upotre be, istraživa-nja, menjanja i dalje distri buci ja softvera.4 Međutim, Nu pedi jani je mogla da pomiri ograničenost na gru pu eks perata sa ideolo-

gi jom progresivnog širenja softvera i korisnika na glo balnoj in-ter net mreži, tako da je ugašena 2003. godine, kada je Viki pedi javeć pokazala da uspešni je može da obavlja taj zadatak.

Osnivači Nu pedi je u januaru 2001. godine osniva ju Viki pedi jukao enciklo pedi ju ko ja ne posto ji u štam panom obliku, či je je pi-sanje i uređivanje pot puno otvoreno. Među osnivačima su istak-nuti preduzetnik novih tehnologi ja Džimi Vejls (Jimmy Wales) i

američki lozof Leri Senger (Larry Sanger). Mor fologi ja ter mi-na Viki pedi ja sasto ji se u sastavljanju kovanice od pojmova viki

(wiki), što na havajskom jeziku znači br zo i pedi ja (lat. pedia),

2 Wiki pedia: Core content policies, Wiki pedia, 18 Jun 2012, http://en.wiki pe-dia.org/wiki/Wiki pedia:Core_content_policieshttp://en.wiki pedia.org/wiki/Wiki pedia:Core_content_policies.

3 Reagle Jr. J. M., Good Faith Col laboration: The Cul ture of Wiki pedia, Cam-

bridge & London: The MIT Press 2010, str. 4.4 Free Software Movement, Wiki pedia, 18 June 2012, http://en.wiki pedia.org/

wiki/Free_software_movement.



66

SANJA PETKOVSKA

što je skraćeni oblik za po jam enciklo pedi je – izvora ko ji sadr žisistemski uređena, opšta i/ili stručna znanja, obično prema alfa-

betskom redosledu. Viki pedi ja unosi brojne promene u to kakose razume po jam generalnog izvora znanja i infor maci ja u savre-meno do ba time što za razliku od prethodnih for mi predstavljaistovremeno enciklo pedi ju, inter net tehnologi ju i glo balnu vir-tuelnu za jednicu, odnosno društvenu mrežu po put bilo ko je dru-

ge društvene mreže ko ja ima po pular ni sadr žaj i ciljeve. Osni-vači tvr de da je Viki pedi ja odraz stare prosvetiteljske težnje da

znanje bude slo bodno i svima dostupno.

Enciklo pedi ja je sredstvo or ganizaci je i akumulaci je najvažni jih posto jećih znanja u sažeti oblik ko ji u toj for mi biva dostu panširokom krugu ljudi. Značenje i po javni oblik enciklo pedi je vre-menom su se menjali, a dugo se u istom značenju koristio i ter-

min reč nik .5 Enciklo pedi ja se od rečnika razliku je po tome štorečnik deniše pojmove drugim pojmovima, dok u enciklo pedi ji

po jam biva ob jašnjen kao koncept i uz pomoć teorijskih pret po-stavki karak terističnih za da to do ba i određene naučne paradig-me. Cilj kreiranja enciklo pedi je je da stvori celinu od posto jećihsaznanja, tj. sistem ko ji ljudima tre ba da pomogne u spoznavanjusveta i samih se be. U današnjem značenju, enciklo pedi ja je „vi-šetomni zbor nik svog ras položivog znanja, uključu jući ma pe idetaljne opise pojmova, kao i brojne dodatke po put bi bliogra ja,ilustraci ja, lista stranih izraza i skraćenica, geograf skih pojmovaitd“6. Istori ja i svr ha enciklo pedi je da ju okvir za pregled razvo jamišljenja i nauke ko ji su nerazdvo jivi od nužnosti prenošenja,odnosno obrazovanja, okvir važan za pravljenje neke vr ste kon-tinuiteta sopstvenog istraživačkog rada u odnosu na posto jećisistem saznanja. Enciklo pedi ja ni je klasičan izvor ili referenca

za naučni rad, ona je presek uzora i tema ko je su vladale mišlje-njem određenog do ba, ko ji pruža uvid u preovlađu jući obrazac iko ji kao takav jeste nezamenjiva kom ponenta svakog narednog

proučavanja ili polazna tačka svake dalje promene paradigmeko ja će biti praćena nekim drugim oblikom slične sistematične

re prezentaci je znanja.

Etimološko poreklo pojma enciklo pedi ja je u rečima enkyklios

(ἐγκύκλιος) – opšti, osnovni i paideia (παιδεία) obrazovanje,usva janje sku pa ide ja i pojmova ko je neko društvo smatra va-žnim za život u za jednici. Kao univer zalan skup ko ji tre ba da

bude poznat i/ili dostu pan svim pri padnicima ne samo određe-nog društva, nego i čitavog čovečanstva, enciklo pedi ja se bazi-ra na modelu univer zalne bi blioteke i ima glo balne pretenzi je

5 Ro bert L. C. i War ren E. P., Encyclo pedia, Encyclopædia Britannica Online,

14. 6. 2012, http://www.britannica.com/EBchecked/to pic/186603/encyclopaedia/186603main/Ar ticle.

6 Ibid.



67

SANJA PETKOVSKA

zalaganja za određenu sliku sveta karak terističnu za neku kulturuili civilizaci ju. Sveo buhvatnost enciklo pedi je i uređenje njenogsadr ža ja varira ju od perioda do perioda, od kulture do kul ture.Savremenu for mu i društvenu ulogu enciklo pedi ja do bi ja tokomepohe prosvetiteljstva, kada počinje da se teži tome da osnovnaznanja o svetu or ganizovana u sažetu celinu do prinesu da naj-šire mase ljudi razvi ju mogućnosti za učestvovanje u društvu,

ko je bi bilo or ganizovano prema princi pima mišljenja. Tadadolazi do razvo ja štam pe ko ja omoguću je masovno re produko-vanje enciklo pedi je i olak šava i po jef tinju je distri buci ju, što suključni preduslovi umnožavanja i šire distri buci je enciklo pedi ja.Osim otežanog umnožavanja enciklo pedi je, glavna pre preka dase znanja masovno ras prostranju ju prostor no i društveno bila jedominaci ja latinskog jezika na kome se odvi jao celokupni inte-

lek tualni i naučni rad. For miranjem moder nih dr žava i razvo jemver nakulara – nacionalnih jezika stiču se uslovi da znanje ne bu-de ograničeno na uzak krug ljudi i da enciklo pedi je budu glav-no sredstvo obrazovanja i već polazna tačka istraživačkog rada.

Francu ska enciklo pedi ja ko ju su uredili Didro (Denis Diderot)i L’Am bert (Jean–Baptiste D’Alem bert) u periodu od 1751. do1772. godine postala je paradigma moder ne enciklo pedi je. Nanjoj je radila or ganizovana gru pa ključnih mislilaca i naučnika

tog do ba, a uvedeno je i profesionalno uredništvo. Druga naj-značajni ja moder na enciklo pedi ja je Enciklo pedi ja Britanika,ko ja je počela da izlazi 1971. godine i ko ja izlazi istovremeno u

štam panom i elek tronskom izdanju od 1994. godine.7

Postavlja se pitanje u kakvoj su relaci ji pret postavke i uloge in-ter net enciklo pedi je Viki pedi je u odnosu na ulogu ko ju je en-ciklo pedi ja imala u nauci i društvu kroz istorijsku per spek tivu.

Ukoliko pret postavimo da svaka enciklo pedi ja odražava težnjei ciljeve društva u kom nasta je i ti pične pro bleme do ba u komse koristi omogućavanjem kritičkog sagledavanja njihovih pret-

postavki, šta je to po čemu se Viki pedi ja razliku je? Da bismoodgovorili na to pitanje i da bismo izneli teorijske pret postav-ke od ko jih polazi ovo istraživanje, predstavićemo zaključke doko jih u svom radu dolazi Sanja Perović, profesor ka francuskog

jezika i književnosti. Poređenjem Viki pedi je sa Francu skom en-

ciklo pedi jom 18. veka, autor ka za cilj ima da prouči uticaj novihmedi ja na struk turu i or ganizaci ju znanja.8 Kao glavne razlike

po javlju ju se teze o „novoj produk ci ji znanja“ i masovnost usavremenoj produk ci ji znanja ko je čine da autoreek sivnost,ko ja je posto jala u prosvetiteljskoj Enciklo pedi ji i moder noj

7 Ibid.

8 Perovic S., The Intelligi ble as a New World? Wiki pedia ver sus the Eighte-enth–Century Encyclopédie, Edinburgh Univer sity Press 34 (1), 2011, str.12–29.



68

SANJA PETKOVSKA

paradigmi znanja, gu bi svo ju ulogu. Viki pedi ja je samoor gani-zu juća struk tura ko ju kao takvu ne mogu da na pišu po jedinci nitior ganizovana gru pa ljudi, već je automatizam glo balnog ki ber-netskog sistema stavljen u pogon ko ji onemogućava da se shvate

princi pi po ko jima sistem selek ci je funk cioniše.9 Viki pedi jancičesto ističu kako Viki pedi ja počiva na konsenzusu i pluralizmu per spek tiva, za ko je se veru je da će međusobnim suočavanjem

vremenom same po se bi dovesti do neutralnog i sveo buhvatnogčlanka, što je sasvim su protno princi pima mišljenja i naučnojmetodologi ji. Dok je Francu ska enciklo pedi ja ne samo skup či-njenica nego i oblik njihovog uređenja, to sa Viki pedi jom ni jeslučaj: ona nudi samo podatke i infor maci je različitog domena ikvaliteta ko ji se akumulira ju una pred denisanim ki ber netskimsistemom upravljanja u mrežu ko ju je nemoguće smestiti u kon-

tekst i društveno–istorijsku per spek tivu, jer je ona pro jekat ustalnom nasta janju i spram njega se ne može odrediti.

Druga dimenzi ja određenja i razumevanja Viki pedi je je posebnatehnologi ja viki soft ver , ko ja čini veoma važan aspekt načina nako ji Viki pedi ja funk cioniše.10 Na pomenuli smo već kako je zanastanak Viki pedi je bio važan pokret slo bodnog softvera, odno-sno softvera otvorenog koda (engl. open sour ce). Taj pokret bio

je ključan za razvoj najrazličiti jih dostupnih softver skih aplika-ci ja, ko je su pot pomogle kreiranje brojnih društvenih mreža po- put Viki pedi je. Vizi ja tehnologi je ko ja će omogućiti da se ve likakoličina narativnog materi jala svede na meru ko ja se može sme-stiti na zički malom prostoru, posto jala je u radovima mnogih.Tako je na primer Vanevar Buš (Vannevar Bush), direk tor Kan-celari je za is traživanje i razvoj 1945. godine zamislio i opisaomemeks, hi per tek stualni mikrolm u kom se može smestiti bi-

blioteka knjiga, lmova, muzike, komunikaci je i drugih sadr ža jako ji bi bili lako prenosivi i dostupni po potre bi.11 Za Buša, to je sredstvo ko je je prevashodno potrebno naučnicima ko ji radeistraživanja. Na konceptu hi per tek sta for mirana su sva tri oru-đa ključna za nastanak enciklo pedi je po put Viki pedi je: kom pju-ter, inter net i svetska mreža (engl. World Wide Web). Sastavnideo Viki pedi je je i razvoj specičnih softver skih aplikaci ja viki

soft vera (wiki software) ko je omoguću ju da njeno uređivanje

funk cioniše na način na ko ji funk cioniše. Ovi izumi su u najve-ćoj meri produkt instituci ja visokog obrazovanja ko je su za jednosa vladom radile na tome da olak ša ju skladištenje podataka i

njihovu razmenu i upotre bu.

9 Ibid., 13.

10 Evers S., An Introduction To Open Sour ce Soft ware Development , Technical

Univer sity of Ber lin, Ber lin 2000. Stakić, Đ. Viki tehnologi ja–nastanak, raz-voj i značaj, In foteka X (1–2), 2009, str. 69–78.

11 Bush V., As We May Think, The Atlantic, 1945.



69

SANJA PETKOVSKA

Po jam slobod nog soft vera (free software) uveo je Ričard Stal-man (Richard M. Stallman), američki programer i jedan odključnih ak tivista istoimenog pokreta či ji je značaj za nasta-nak i razvoj Viki pedi je već na pomenut.12 Ide ja se razvila umodel „softvera otvorenog koda“ ko ji je pomogao uklanjanje

pre preke intelek tualnog vlasništva sputava juće za razvoj soft-ver skih aplikaci ja i ograničavanje ljudi ko ji su mogli da uče-

stvu ju u njihovom razvo ju i umnožavanju na akreditovanestručnjake. Većina ljudi ko ji pri pada ju zvaničnim udruženjimaViki pedi janaca su uglavnom programeri širokih interesovanjaili pri padnici subkultur nih gru pa ko je je zainteresovala ide ja

slo bodnog softvera.

Moglo bi se reći da je kod Viki pedi je za pravo reč o „soci jalizo-vanom pisanju programskih tek stova“, jer niko ne može da piše

ili uređu je članke dok ne otvori svoj nalog i ne savlada naiz-gled jednostavne osnove viki tehnologi je. Premda se po pular nosmatra da je suština ekonomi je ko ja sto ji iza slo bodnog soft-vera, otvorenog koda i Viki pedi je u bes platnim proizvodima,zarađivanje novca na tim proizvodima ni je isključeno, a samekom pani je često koriste društvene mreže i prednosti slo bodnogsoftvera za po tre be promoci je svo jih proizvoda.13 Ide ja slo bod-nog softvera ni je samo novi tip tehnologi je ko ji je razvi jen i

pot pomognut potre bama istraživačkog rada, ona je deo soci jal-nih i ekonomskih transfor maci ja savremenog društva. Softver je osnovno sredstvo za obavljanje svih ak tivnosti na svetskojmreži ko je se odvi ja ju uz pomoć kom pjutera, primar no sred-stvo kreiranja i funk cionisanja vir tuel ne za jed nice ko ji kontro-liše sve što se u njoj do gađa.14 Koliko je to pitanje softvera injegovog razvo ja i funk cionisanja važno, pokazu je i sve ras pro-

stranjeni ja tendenci ja da se upravljanje i političko odlučivanjevlada širom sveta prenese u vir tuelni prostor. Većina vlada nasvetu sada delimično svoj rad or ganizu je elek tronski, odno-sno kroz e–upravljanje (e–gover ning). Takva vlada naziva se

elek tronska ili e–vlada.15

Poslednja, treća dimenzi ja Viki pedi je je da je to za jednica, od-nosno soci jalna mreža. Premda je za jednica oko Viki pedi je mo-

žda ponajmanje za jednica od svih soci jalnih mreža, gde posto jeneki vidovi soci jalizaci je za čitavu gru pu i ak teri zna ju podo-sta jedni o drugima; ovaj aspekt se često navodi kao najvećavrednost Viki pedi je i kao njena ključna od lika. Za te potre be

12 Reagle, op.cit., str. 4.

13 Evers, op. cit., str. 26.

14 Ibid., str. 30.15 Finger M., What Role for Government in E–Government?, Jour nal of E–Go-

ver nance33 (4), 2010, str. 197–202.



70

SANJA PETKOVSKA

za jednica se deniše pre svega kao gru pa ljudi ko ja je oku pljenaoko za jedničkog interesa i učešća, ili uže kao gru pa saradnikako ji otvore svoj nalog i učestvu ju u diskusi jama oko promenau člancima.16 Interesantno je primetiti da premda se insistira natom brisanju razlike između autora i čitalaca, za ljude oku pljeneoko Viki pedi je ipak se ko risti po jam „korisnik“ (engl. user), ko jise upotre bljava za ak tere na bilo ko joj društvenoj mreži. Time se

ne samo prenosi uloga autora na ceo kolek tiv, već za pravo nikoni je autor, budući da na kolek tiv nisu prenosiva ni primenjiva prava i odgovor nosti ko ja su se povezivala sa autor stvom nad

intelek tualnim radom.17

Viki pedi ja kao „za jednica prak se“ ili „kultura saradništva“ ne postavlja nikakve uslove kada se radi o članstvu - svako ko imainter net konek ci ju potenci jalno može da bude član ove vir tu-

elne za jednice i da menja odrednice.18 Međutim, s obzirom nato da ne posto ji nikakva una pred postavljena struk tura odnosameđu Viki pedi jancima, pri uključivanju u za jednicu okruženjemože da delu je haotično i ne pri jateljski nastro jeno.19 Premda seu literaturi to toliko ne naglašava, potrebno je da su is punjeni brojni preduslovi da bi se pristu pilo Viki pedi ji i da bi se razu-melo kakva vr sta do prinosa je moguća i/ili potrebna i kako za-

jednice funk cionišu. Zbog posvećenosti radu na Viki pedi ji ko jine donosi nikakvu vr stu uobiča jene satisfak ci je u vidu zarade ilidruštvenog priznanja, o ak terima ove prak se se ponekad govorii kao o pri padnicima „kulta“. Samo masovna i glo balna za jed-nica može da stvori takvu masu podataka i pro jekat ne bi dosti-gao razmere ni specičnost kakve ima da se kreiranje Viki pedi jeor ganizovalo prema prethodnim modelima. Međutim, zaista se

postavlja pitanje da li Viki pedi ja služi postavljenim ciljevima, a

zatim i kako ob jasniti spremnost ljudi da ulože vreme i ener gi- ju u učešće u ovom glo balnom pro jek tu či je okvire i posledicezapravo ne mogu da sagleda ju ni promisle.

Insistira se na tome da je or ganizaci ja gru pa ko ji sto je iza Viki- pedi je decentralizovana i nehi jerar hijski uređena, primer „mre-žne demokrati je“ gde su najvažni ji deljenje, saradnja i učestvo-vanje.20 Go vori se i da je Viki pedi ja do bar primer samoor gani-

zovanja. Sa druge strane, Viki za jednica je jedna heterogena i

16 The Wiki pedia Community, Wiki pedia, 14. 6. 2012, http://meta.wikimedia.org/wiki/The_Wiki pedia_Community.

17 Miller N., Wiki pedia and the Disap pearing “Author”, ETC.: A Review of Ge-

neral Semantics 62, 2005, str. 37–40.

18 O’Sullivan D., Wiki pedia–A New Community of Practice?, Sur rey: AshgatePu blishing Limited 2010.

19 Ibid., str. 115.20 Dennis K., Technologies of Civil Society, Innovation: The Euro pean Jour nal

of Social Science Re search 20, 2009, str. 19–34.



71

SANJA PETKOVSKA

kontradik tor na gru pa sastavljena od brojnih manjih gru pa. Brojljudi ko ji su saradnici na Viki pedi ji je oko 100.000, ali je njiho-va struk tura izrazito diferencirana. Vejls izveštava da je spro-veo istraživanje i da je došao do podatka da je 50% svih prilo-ga na stranicama Viki pedi je na pisalo 0,7% svih korisnika, što

je u vreme tog istraživanja predstavljalo broj od 524 po jedin-aca.21 Pretežni sociokultur ni prol administratora ko ji uređu je

članke je mlađi muškarac, od ko jih polovina ima univer zitetskedi plome.22 Pored toga, posto je i velike očekivane geograf ske isoci jalne dis pro por ci je ko je ukazu ju da u demokratičnosti zna-nja Viki pedi ja ne ide dalje od ograničenja ko ja su očekivana zadistri buci ju ekonomskog bogatstva, tehnologi je i znanja, s obzi-rom na struk turu moći u svetskom sistemu. Izdanja na je zicima

politički uticajni jih zemalja ima ju najveći broj članaka (engle-

ski, nemački, francuski i holandski), a 54% od ukupnog inter netsao braća ja odlazi na stranice na engleskom jeziku, ko je su timei daleko češće menjane i kvalitetni je. Navodi se kako je metododlučivanja o sadr ža jima na stranicama Viki pedi je konsenzus,ali to se najčešće odnosi na odlučivanje oko spor nih momena-ta u sadr ža jima članaka, budući da gru pe smeštene u različitimzemljama mogu da denišu sopstvene okvire i pravila. Ono što

je interesantno, stranice ko jima se deniše politika uređenja

Viki pedi je su zaključane za dalje promene.Gru pa autora naglašava kako je Viki pedi ja glo balna, međuna-rodna i međukultur na za jednica, što se ignoriše u literaturi i pri-likom osmišljavanja istraživanja.23 U literaturi ko ju smo pregle-dali za prilike ovog istraživanja zaista nedosta je taj veoma važanaspekt proučavanja ko ji bi pomogao da se fenomen Viki pedi je

pot puni je sagleda. Studi je ko je posto je za pravo se odnose samo

na englesku Viki pedi ju ko ja privlači najveću pažnju, dok su sa-dr ža ji ostalih ver zi ja i njihove odlike ignorisani, kao i soci jalna,ekonomska i politička tumačenja takve tendenci je. Ono što semora primetiti jeste da se Viki pedi ja razvi ja kao sastavni deo

procesa glo balne ekonomske transfor maci je, što je tema ko ju nedotiču posto jeće i em pirijske studi je, ko je su nam prilikom is-traživanja bile dostupne i što je jedan od pravaca u kom bi dalje

proučavanje Viki pedi je tre balo da krene.

21 Wiki pedia, Wiki pedia, 14. 6. 2012, http://en.wiki pedia.org/wiki/Wiki pedia.

22 O’Sullivan, op. cit., str. 9.

23 Shachaf P. et al., Glo bal Per spective on Wiki pedia Research, Proceedings of the American Society for In for mation Science and Technology 45 (1), 2008,str. 1–4.



72

SANJA PETKOVSKA

Kritika Viki pedi je

Od samog nastanka Viki pedi je, intenzivirano sa širenjem nje-nog utica ja i sa njenim daljim razvo jem, upućivane su joj najra-zličiti je kritike i bila je predmet brojnih kontrover zi. Te kritikei kontrover ze, nekada bolje nekada loši je ar gumentovane, nisuznačajno us porile njenu glo balnu po pular nost niti njen rast.24

Međutim, po svemu sudeći, kritike ko je se odnose na kvalitetsadr ža ja Viki pedi je sa stanovišta pouzdanosti, objek tivnosti, prover ljivosti i sistematičnosti kao osnovnih naučnih princi panisu dovele do una pređenja načina na ko ji se Viki pedi ji pristu pai na ko ji se ona proučava i razume u okvirima nauke. U literaturii drugim izvorima može se identikovati nekoliko aspekata kri-tike Viki pedi je i ideologi je na ko joj ona počiva. Sažeto rečeno,najveći deo kritika Viki pedi je bavi se izolovano nekim od krite-ri juma tačnosti i kvaliteta onoga što se na Viki pedi ji ob javlju je iViki pedi jom se bavi pre svega kao izvorom podataka. Ta kritikamože se videti kao deo kritike epistemologi je Viki pedi je i nje-ne metodologi je or ganizaci je znanja ko ji se bazira ju na zama-gljivanju i relativizovanju razlike između proverenih činjenicai po pular nog mišljenja, odnosno između novinar stva i pisanjaenciklo pedi je i naučnog rada.25 Koncept or ganizaci je Viki pedi-

je i unošenja sadr ža ja postavljen je tako da se gu bi mogućnost pravljenja distink ci je između podatka, infor maci je i znanja. Ka-da se Viki pedi ja hvali da tako br zo ob javlju je neke podatke da

posta je izvor infor maci ja o ak tuelnim događa jima paralelno sasvo jom tvrdnjom da znanje čini svima dostupnim, tada se vestiz jednačava sa znanjem ko je je rezultat primene metodologi je injenih oruđa za uređenje saznanja o spoljnom svetu, što svakako

ne bi tre balo da može biti slučaj.

Otvorenost Viki pedi je za stalne izmene sa jedne strane ukazu- je na to da je istinitost dinamična i promenjiva kategori ja, dok sa druge strane, kao što smo videli, podriva ide ju znanja kaouređenog sistema ko ji omogućava samoreek si ju. Kako navodilozof Don Falis (Don Fallis), tu se pitanje tačnosti postavlja i

po pularizu je kao de skriptivno pitanje: da li ljudi pri pisu ju auto-ritet tačnosti Viki pedi ji, da li urednici smatra ju tačnim ili ne u-

tralnim na pisan članak ili izmenu i sl. Međutim, to pitanje sanaučne strane tre ba da bude postavljeno kao nor mativno: da li jeViki pedi ja kao izvor pouzdana i čime se ta tvrdnja ar gumentu-

je, kao i čime se potkre plju je princip selek ci je, ko je infor maci jeodgovara ju princi pu neutralnosti i proverenosti, a ko je ne, podko jim se uslovima i na ko ji način koriste manje pouzdani izvori

24 Wiki pedia.org is more po pular than..., Wikimedia, 14. 6. 2012, http://meta.wikimedia.org/wiki/Wiki pedia.org_is_more_po pular_than...

25 Wiki pedia, Wiki pedia, 14. 6. 2012, http://en.wiki pedia.org/wiki/Wiki pedia.



73

SANJA PETKOVSKA

itd.26 Budući da je or ganizaci ja ob javljivanja obr nuta u odno-su na postu pak ko ji je rani je posto jao, proveravanje tačnosti seobavlja a po steriori i reagu je se samo kada se utvr di da sa nekimčlankom posto ji pro blem. To znači i da je sistem prover ljivostikakav je potre ban za naučni rad gotovo ne primenjiv na samu Vi-ki pedi ju i da se očeku je da taj deo zadatka obavi sam istraživač

ko ji podatke koristi.

Istraživanja ko ja se bave tačnošću podataka ob javljenih na Vi-ki pedi ji uglavnom se odnose na englesku Viki pedi ju i bazira juse na oda biru neke količine odrednica sa Viki pedi je i neke drugeenciklo pedi je ko je se zatim analizira ju i porede.27 Naj poznati jetakvo istraživanje sproveo je britanski časo pis Nejčr (engl. Na-

ture) i ono se sasto jalo u kom parativnim recenzi jama članakaove dve enciklo pedi je. Tom prilikom analizirano je 45 enciklo-

pedijskih unosa bez infor maci je iz kog izvora potiču, i donet jezaključak da u tačnosti između naučnih odrednica ove dve en-ciklo pedi je nema velike i značajne razlike: Britanika prosečnoima tri greške, spram četiri greške u Viki pedi ji.28 Sa druge strane,Viki pedi ji se zamera da su njeni naučni članci loše struk turisanii zbunju jući. Tre ba imati u vidu i da se radi o analizi svega 45

priloga na engleskom jeziku u odnosu na preko 15 miliona (sadaima 22 miliona priloga). Pored toga, za naučni pristup ni je ključ-no samo da li su podaci u prilogu tačni, već i kako su i koliko

povezani sa drugim podacima i različitim teorijskim pristu pimai konceptima, koliko su kritički promišljeni, kao i koliko je tema

pokrivena u odnosu na ono što se o njoj zna na osno vu posto- jećeg sa znanja. Pored toga, ni je potrebno praviti analizu samočlanaka o naučnim temama, nego videti koliko se poštu ju na-učni princi pi pri pisanju bilo ko je teme, ili je neo phodno uvesti

različite kategori je odrednica.Ako bismo pr vi aspekt kritike nazvali naučnim, drugi aspekt bise ticao institucionalnog aspek ta odnosa visokoo brazovnih i is-traživačkih ustanova prema pro jek tu Viki pedi je ko ji pretendu jena paradigmatsku ulogu kakvu su u rani jim epohama imale en-ciklo pedi je i konceptu znanja ko ji ona zastu pa, odnosno ko ji iznjenih princi pa i or ganizaci je proizilazi. Akademska za jednica

je često najoštri ji i najčešći kritičar pro jek ta Viki pedi je i pri pad-nici iste često zauzima ju neutralan i distanciran stav u odnosu naViki pedi ju. Takav odnos je svo jevr stan paradoks, jer iako aka-demska za jednica kao takva nema presudnu ulogu u izgradnjiViki pedi je, ona nasta je u do broj meri pod okriljem institucija

26 Fallis D., Toward an Epistemology of Wiki pedia, Jour nal of the American

Society for In for mation and Technology 59 (10), 2008, str. 1662–1674.

27 Shachaf P. et al., op.cit., str. 1–4.

28 Giles J., Inter net encyclo paedias go head to head, Nature 438, 2005, str. 900.



74

SANJA PETKOVSKA

visokog obrazovanja. Na kra ju kra jeva, oba ključna osnivačaViki pedi je su dok tori nauka: Vejls u oblasti nansi ja, Sanger uoblasti lozo je. Do bar deo ljudi ko ji rade na razvo ju Viki pe-di je su studenti univer ziteta ili nosioci neke akademske titule.Premda to ne znači automatski da su instituci je visokog obrazo-vanja odgovor ne za taj pro jekat i njegov kvalitet, neo bično je dase ta relaci ja ozbiljno ne proučava niti analizira ni u jednom od

izvora ko je smo razmatrali prilikom ove studi je. Dalje analize ireek si je na tu temu bile bi od ključnog znača ja za razumevanjeak tuelne i moguće uloge teoretičara, istraživača i naučnika dru-štvenih nauka u procesima ko ji temeljno menja ju značaj i uloguznanja i kritičkog razumevanja društvenih po java sa promenama

pret postavki društvenog i političkog života.

Najvažni ji i gotovo pot puno izostavljen aspekt kritike pro jek ta

Viki pedi je dolazi sa pozici je teori ja glo balizaci je ko ja podrazu-meva promenu sveukupne politike nacionalnih dr žava, ali presvega promenu političke ekonomi je i politike visokog obrazo-vanja i istraživanja. Naime, Viki pedi ja je pre svega jedna me-đunarodna mrežna or ganizaci ja ko ja zastu pa određenu „kulturuznanja“, či je je širenje bazirano na pret postavkama „nove eko-nomi je bazirane na znanju“ i „društva baziranom na znanju“29.Viki pedi ja ni je i ne može biti neutralna po pitanju pozici je ko juzauzima u ak tuelnim društvenim transfor maci jama, a uloga na-uke, odnosno društvene teori je sasto ji se u tome da prouči svaideološka zakrivljenja i njihove konkretne posledice u njihovimekonomskim, političkim i društvenim is poljavanjima. Kada sesagleda u kontek stu odnosa moći, razvo ja i struk tura svetskogsistema, ar gumentaci ja da Viki pedi ja zahvalju jući glo balnojmreži i ideologi ji slo bodnog softvera prevazilazi kulturološka

ograničenja rani jih enciklo pedijskih pro jekata - ne sto ji na čvr-stim nogama. Viki pedi ja u tom aspek tu ima mnogo više nedo-stataka od drugih oblika enciklo pedi ja: ponovo vraća jedan je-zik – engleski kao dominantan u or ganizovanju svetskog znanja,decentralizaci ja na ko joj se bazira njena or ganizaci ja je samofak tička jer gru pe nisu ni pri bližnog utica ja, svo ju dostupnost

ograničava isključivo na korisnike inter neta itd.

Metodolo gi jaIstraživanje je osmišljeno i sprovedeno u okviru kvalitativne paradigme. Budući da je Viki pedi ja društveni fenomen ko ji jenedovoljno naučno proučen, ovaj rad nasto ji da do prinese raz-umevanju njegove složenosti i načina na ko ji se Viki pedi ja kaoenciklo pedi ja tretira u prak sama lokalnog istraživačkog rada. U

29 Shahjahan A. R., The Roles of Inter national Or ganizations (IOs), in: Glo-bali zing Hig her Education Policy, eds. Smart John C. i Paulsen Michael B.,Higher Education: Hand book of Theory and Research 27, 2011, str. 369–409.



75

SANJA PETKOVSKA

te svr he sastavljen je kratak upitnik ko ji se sasto jao istovreme-no i iz pitanja zatvorenog i iz pitanja otvorenog ti pa. Upitnik jedistri buiran putem inter neta, a prilikom inter pretaci je odgovo-ra korišćen je softver za obradu kvalitativnih podataka. Načinna ko ji je istraživanje or ganizovano i sprovedeno u skla du je saodređenjem da je ovo istraživanje preliminar nog ti pa. Učesnicisu ciljano pre svega pri padnici akademske za jednice ko ji rade

naučna is traživanja u Sr bi ji. Struk tura učesnika vizuelno je pri-kazana u prilogu br. 1, datom na kra ju ovog tek sta gde se moževideti da najveći procenat onih ko ji su odgovorili na upitnik,čak 52 od ukupno 100 učesnika, ima status istraživača. Kao stu-dent se iz jasnilo 36, dok je među učesnicima ko ji su na upitnik odgovorili svega 6 predavača. Jedan deo onih ko ji su odgovo-rili na upitnik iz jasnio se kao kategori ja „drugo“, što znači da

nema ju ni jedan od pomenutih statusa u akademskoj za jednici,ali su odgovorili na upitnik pod pret postavkom da učestvu ju usprovođenju istraživanja.

Cilj istraživanja je da pruži odgovore o prak si upotre be Viki- pedi je u istraživanju i okolnostima u ko jima se ta upotre ba uakademskoj za jednici odvi ja, kako bi se neka obelež ja i ten-denci je te upotre be omogućilo početno razumevanje uloge ko-

ju Viki pedi ja ima u malim i nerazvi jenim naučnim za jednica-ma po put akademske za jednice u Sr bi ji. Taj opšti cilj može sedalje razložiti na nekoliko aspekata, pre svega na saznavanjekako učesnici ob jašnjava ju svo ja viđenja zbog čega Viki pedi ja

jeste ili ni je dovoljno podesna da se koristi kao izvor podata-ka, te šta bi moglo biti urađeno da se njen status u naučnomradu i istraživanju po boljša. Kada je reč o karak teristikama

prak se upotre be Viki pedi je u istraživanjima, zadatak istraživa-

nja je da analizira svr he u ko je ak teri ko ji obavlja ju različitaistraživanja koriste Viki pedi ju, jezik na kome je koriste, pro- bleme na ko je nalaze, kao i razumevanje njene uređivačke i

or ganizacione politike.

Pret postavka je da značajni deo učesnika u istraživanju koristiViki pedi ju u istraživačkom radu i da se tom prilikom is poljava jusvi ti pični pro blemi o ko jima smo govorili u teorijskom uvodu.

Pre svega polazna je pret postavka da u prak si posto ji raširenaupotre ba Viki pedi je ko ju će učesnici istraživanja potvr diti, ali i da posto ji ot por i nedostatak namere da se istraži, razume i ob jasniontologi ja i epistemologi ja Viki pedi je i neiz bežnost tih korakaza naučni rad. Takođe, očekivano je da će se u odgovorima i do-datnim komentarima po javiti pitanje kritičkog pristu panja ovomizvoru i obez beđivanja prilike za teorijska i prak tična prouča-vanja kako da se Viki pedi ja kao savremeni fenomen razume na

kom plek sni ji i teorijski utemeljeni ji način.



76

SANJA PETKOVSKA

Prikaz i di sku si ja re zul tata

Osnivač Viki pedi je Džim Vejls se u više navrata iz jašnjavao o pitanju citiranja Viki pedi je ne samo u naučnim, već i u bilo ko jojvr sti akademskih radova na visokoškolskim instituci jama. Prem-da se u nekim istraživanjima upotre be Viki pedi je u akademskimradovima navodi kako je Vejls izričito zahtevao da se ovaj izvor

ne citira u akademskim radovima i da se to čini na sopstvenuodgovor nost, medi ji beleže prilično oprečne iz jave i tragove nje-govog zalaganja da Viki pedi ja bude ravno pravno upotre bljavanai u obrazovanju.30 Šta god bilo rečeno, jasno je da Vi ki pedi ja ima

pretenzi je da bude glo balna enciklo pedi ja ko ja je značajna nanivou na kom su to njene prethodnice. Brojni profesori i istraži-vači iz jašnjava ju se kategorički protiv upotre be Viki pedi je, dok su neki univer ziteti i odeljenja, nakon incidenata gde su navođe-ni pogrešni podaci preuzeti sa te enciklo pedi je, za branili njenokorišćenje.31 Zalaganje za direktno citiranje Viki pedi je u rado-vima, osim kada to specični predmet istraživanja ne zahteva, prilično je retko; čak i u sluča jevima kada se može pronaći takvostanovište praćeno je ogradama i upozorenjima.32 Izuzetaka imai oni dolaze iz najneo bični jih pravaca: Džejson Miler (Jason C.Miller) i Hana Marej (Hannah B. Mur ray), obo je po zanimanju

pravnici u uglednom pravnom časo pisu, navode da u američkimsudovima posto ji prak sa citiranja Viki pedi je i da je u mnogimsluča jevima nemoguće naći bolji izvor.33 Nema pokuša ja da seukaže na to da su članci u Viki pedi ji uglavnom veoma heteroge-na mešavina čak i u okvirima jednog po jedinačnog članka, ko jase većim delom sasto ji iz ukazivanja na druge izvore, od ko jih je

jedan deo koristan i upotre bljiv u naučnom radu.

Upotrebljavati Viki pedi ju uistra živač kom radu ili ne?

Posto je dva oblika široko ras prostranjene upotre be Viki pedi jeu visokom obrazovanju ko ja su povezana i sa istraživačkim ra-dom. Brojne studi je, kao i teorijska istraživanja ko ja Viki pedi ji

pristu pa ju sa stanovišta epistemologi je, mahom su saglasne u

30 Coleman A., Students ‘should use Wiki pedia’, BBC News, 7. 12. 2007, 14. 6.2012, http://news.bbc.co.uk/2/hi/7130325.stm.

31 Cohen N., History De partment Bans Citing Wiki pedia as a Research Sour ce,The New York Times, 21. 2. 2007, http://www.nytimes.com/2007/02/21/edu-cation/21wiki pedia.html?_r=1. Waters N. L., Why You Can’t Cite Wiki pediain My Class, Communications of the ACM , 2007 50 (9), str. 15–17.

32 Hunt T. J. i Hunt B., New Voices: Research and Authority in an Online World:Who knows? Who Decides?, The En glish Jour nal 95 (4), 2006, str. 89–92.

33 Miller J. C. i Mur ray H. B., Wiki pedia in Court: When and How Citting Wi-ki pedia and Other Consensus Websites is Ap pro priate, St. John’s Law Review

84(2), 2010, str. 633–656.



77

SANJA PETKOVSKA

tome da se na Viki pedi ji nalazi velika količina podataka ko ja seu ovom trenutku nigde drugde ne može naći, te da je istraživa-nje sadr ža ja ove enciklo pedi je nužno u početnim fazama svakogistraživanja, te da bi studente i istraživače za to tre balo obučava-ti.34 Profesor ka bi bliotekar stva i infor matike na američkom Uni-ver zitetu Sv. Katarina Suk Lim (Sook Lim) navodi da trećinastudenata koristi Viki pedi ju upravo za početne infor maci je i pro-

veru kontek sta nekih pro blema, kao i da su oni prilično svesninedostataka ko je ovaj izvor nosi sa so bom i pri premljeni da nanjih odgovore na naj bolji mogući način.35 Najveći deo učesnikaistraživanja, čak 52, koristi Viki pedi ju za izradu studentskih ese- ja, a njih 32 za proveru i početno upoznavanje sa temom. Onošto je kod te teme važno primetiti jeste da 8 is pitanika navodikako citira Viki pedi ju u naučnim radovima. Vizuelni prikaz di-

stri buci je svr ha među učesnicima dat je u Prilogu broj 2 na kra jučlanka, uz na pomenu da je bilo moguće iza brati više od jednogodgovora na pitanje. Dakle, dominantni odgovori ukazu ju da preovlađu je oprez i skeptičnost, a ras pored svih odgovora namgovori o tome da naučni pristup kao takav u savremenim okolno-stima ne nudi ni jedan dominantan odgovor na izazove ko je mu

upuću je promena okvira njegovog funk cionisanja.

Drugi oblik upotre be jeste prilično ras prostranjeno or ganizova-nje nastave na po jedinim kur sevima putem proučavanja, disku-tovanja i menjanja članaka na Viki pedi ji ko je je istovremeno ivid istraživanja.36 Jedan primer takve upotre be u Sr bi ji navodi seu jedinom članku o Viki pedi ji na srpskom jeziku ko ji smo pro-našli na listi baze naučnih časo pisa SCIndeks.37 Na pi tanje da liupotre bljava Viki pedi ju u svom radu, 91 učesnik u istraživanjukaže da upotre bljava ili upotre bljava povremeno, dok svega 9

tvr di da ovaj izvor uopšte ne upotre bljava u svom radu. Većinaod 60% onih ko ji su na upitnik odgovorili ne smatra Viki pedi ju pouzdanom po put drugih izvora, dok su od govori zbog čega jeto tako uglavnom ras poređeni oko tema ko je su navedene kao

kritika i pro blem u vezi sa Viki pedi jom:

34 Chandler J. C. i Gregory S. A., Slee ping with the Enemy: Wiki pedia in theCollege Classroom, The Hi story Teacher 43 (2), 2010, str. 247–257.

35 Lim S., How and Why Do College Students Use Wiki pedia?, Jour nal of the

American Society for In for mation and Technology 60 (11), 2009, str. 2189– 2202.

36 Achter man D., Sur viving Wiki pedia: Im proving Student Search Ha bits thro-ugh Infor mation Literacy and Teacher Colla boration, Knowled ge Quest 33

(5), 2005, str. 38–40; Nix E. M., Wiki pedia: How it Works and How it CanWork for You, The Hi story Teacher 43 (2), 2010, str. 259–264, Aharony N.,

The Use of Wiki in an Academic Cour se: A Qualitative Investigation, Proce-edings of the In for ming Science & IT Education Con ference (InSI TE ), 2008.

37 Stakić, op. cit.



78

SANJA PETKOVSKA

48. U pitanju je otvoren pro jekat u kom svi mo gu

da do prino se i ne po sto ji or gani zovana provera

kvaliteta i is pravno sti na pi sanih članaka.

53. Podaci su veoma če sto netač ni, a članci su

ne pot puni i proiz voljno pravljeni. Ne mo gu znati

kakav kredibilitet ima ju ljudi ko ji su članke pi sali.

73. Smatram je pou zdanom i čekiram željenein for maci je na par je zika.

Pred lo zi za una pređenje Viki pedi je kao iz vora u

istra živač kom radu

Na pitanje o tome kako bi se pouzdanost Viki pedi je mogla una- prediti tako da bi se ona mogla upotre bljavati u naučnom radu,

neki učesnici odgovara ju da oni ne vide potre bu da se ona kori-sti u te svr he (1. Za što bi se Viki pedia upotrebljavala u nauč ne

svr he? Svaki do bar nauč nik, treba da zna kako i gde da tra-

ži iz vore za svo ju oblast. Viki pedia je ri znica na rod nog znanja

i neka takva i ostane). Određeni broj učesnika odgovarao je u pravcu toga da Viki pedi ja ne može biti jedini izvor u naučnomradu, ali u samim postavljenim pitanjima ništa ni je navodilo nato da bilo ko predlaže da se Viki pedi ja upotre bljava kao jedi-ni izvor, niti je tokom istraživanja pronađen autor ko ji zastu pa

takvu ide ju.

2. Smatram da ne bi trebalo sve uzimati sa Viki pe-

di je. Treba imati u vidu da je Viki pedi ja enciklo pe-

dij skog karak tera, a ne usko struč nog. Trebalo bi u

re ference uključiti i radove ko ji se bave tom temom.

3. Uve sti na znaku ko je autor tek sta tj. da se znada li je tekst pi salo struč no lice ili ne. Po sebno

označiti tek stove ko ji spada ju u nauč ne.

23. Recimo da po sto ji tim struč njaka iz po jedi-

načnih obla sti ko ji bi kontroli sali podat ke.

Peto pitanje u upitniku ko je je postavljeno kao pitanje otvorenogti pa i na ko je je od 100 učesnika odgovorilo 40 glasilo je: uko-

liko ne smatrate Viki pedi ju pou zdanom za nauč ni rad, naveditenekoliko pred lo ga kako bi se ona mo gla una prediti tako da se

mo že upotrebjavati u te svr he. Pitanje se odnosilo na one uče-snike ko ji su na prethodno pitanje odgovorili da Viki pedi ja ni je

pouzdana za upotre bu u istraživanju, ali ni jedno ograničenje ni je bilo postavljeno da se postu pak tog po boljšavanja odnosi samona korake ko je bi mogla da preduzme samo Viki pedi ja. Ni jedanod 40 odgovora ne predviđa mogućnost kritičkog i promišlje-nog odnosa samih istraživača i istraživačica, ko ji svo jom pažlji-vi jom upotre bom mogu iz beći neke od nedostataka Viki pedi je,



79

SANJA PETKOVSKA

niti mogućnost da, kao što smo videli na nekim drugim prime-rima, kroz neku vr stu istraživačkog rada do prinesu kvalitetu

samog sadr ža ja.

Povrat ne reak ci je na upotrebu Viki pedi je

Kako bismo uvideli kako se za pravo instituci je visokog obrazo-

vanja odnose prema upotre bi Viki pedi je, učesnike istraživanjasmo pitali sa kakvim su se reak ci jama susreli u sluča ju da su uradovima kao izvor naveli Viki pedi ju. Na ovom pitanju ukazalase sla bost da se istraživanje uputi svim kategori jama istraživa-ča za jedno, tako da bi buduća i detaljni ja istraživanja za pravotre balo da jasno prouče pozici je različitih ak tera i strategi je nji-hovog ponašanja. Polovina svih učesnika je odgovorila na ovo

pitanje u najvećoj meri odgovorom da ne citira Viki pedi ju, dok

su neki učesnici iskoristili priliku da iznesu svo je opredeljenje istav (13. Ja sam za 4 go dine rada kao predavač svo jim studen-

tima vraćao seminar ske radove ko ji su imali navode iz Viki pe-

di je kao re ferent ni iz vor ). Svega par učesnika je odgovorilo na pitanje kakve su reak ci je kada se Viki pedi ja zaista nađe na listicitiranih izvora, od ko jih je 5 učesnika samo potvr dilo da je Vi-ki pedi ju citiralo i da nisu naišli na pro bleme. Ostali učesnici su o

iskustvu citiranja na pisali:

12. Da. Na fakul tetu su tra žili da iz bacim Viki pe-

di ju iz re ferenci te da se ona ne mo že kori stiti u te

svr he. Ni je nauč no relevant na.

19. Jedan od pro fe sora ne pre stano in si stira na tome

da Viki pedi ja ne mo že biti pouz dan iz vor podataka.

Ostali je mahom i sami kori ste...

24. Kritika pro fe sora, kritika pro fe sora, kritika pro fe sora!!!

42. Ne, do sada ni sam imala nikakvih problema,

a radim sa eminent nim nauč nicima iz mo je obla sti

ko ji mi recen zira ju radove.

47. Da, sa pro fe sorom na fakul tetu ko ji isključi-

vo od bi ja da u literaturi seminar skog rada sto ji

Vikipedi ja.

48. Da. Pri iz radi di plom skog rada pro fe sor ka mi

ni je pri znala kao relevant ne sve in for maci je ko je

sam pronala zila na inter netu.

Iz odgovora na ovo pitanje možemo da zaključimo nekoli-ko stvari. Pre svega, predavači sa stu dentima ne sprovode ni-

kakvu vr stu metodološke pri preme i pri preme iz akademskog pisanja, niti oseća ju potre bu da una pred za jedno sa studentima



80

SANJA PETKOVSKA

denišu neke okvire i princi pe rada sa izvorima. Oni pre pušta- ju studentima da sami denišu koga i kako tre ba da citira ju, da bi nakon toga vraćali radove. Ono što je najvažni je, predavačiočigledno radi je bira ju da situaci ju u vezi sa Viki pedi jom osta-ve ne jasnom, nego da osposo bljava ju studente kroz za jedničkediskusi je da ovom izvoru kritički pristu pe i mak simalno upotre-

be njegove prednosti za una pređivanje svog istraživačkog rada.

To ukazu je na pro blem ko ji bi tre balo da bude bolje istražen u budućnosti i na jednu veliku sla bost istraživačkog i akademskograda u Sr bi ji, gde se ne pre pozna je nužnost da se u dogovorusa svim članovima una pred denišu i ob javlju ju procedure ko- je pre toga biva ju predmet akademskih de bata i ko je bi svima

olak šale snalaženje.

Zaključak

Zaključak ko ji se nameće iz odgovora ko je smo do bili o odnosuko ji prema Viki pedi ji kao izvoru u naučnom radu jeste da je re-ak ci ja akademske za jednice na ovaj savremeni fenomen začuđu- juće am bivalentna, s obzirom na to koliko je upotre ba Viki pedi jeras prostranjena. Pitanje kao takvo u javnosti akademske za jed-nice ni je otvoreno ni kritički sagledano kao pitanje od opštegznača ja, ko je ne bi tre balo da se rešava od sluča ja do sluča ja, bez

ar gumenata i po individualnom nahođenju. Jednostavnim pre-ćutnim određivanjem iz begava se pružanje jasnih ar gumenta irazloga pred javnošću akademske za jednice, ko ji bi pružali nekumogućnost za razlikovanje kada i kako citiranje Viki pedi je biva

neiz bežno, a u ko jim okolnostima je ono neadekvatno.

Na stranu to što SCIn deks baza naučnih radova na srpskom je-ziku beleži 5 primera upotre be Viki pedi je u citatima, daleko je

važni je to što se ovim društvenim savremenim fenomenom ko jise pre svega tiče akademske za jednice i naučnog rada bavi svega jedan rad za beležen u njihovoj bazi podataka. To govori o jed-noj struk tur noj tendenci ji ak tera srpskog visokog obrazovanjada ne de batu ju teme ko je svega denišu okvire njihovog rada ius postavlja ju forum za diskusi ju na kom se mogu odmeriti ar gu-menti i na ći neka sveo buhvatni ja rešenja. Pitanje je da li uop štemogu posto jati takve strategi je i inici jative u datim struk tur nimuslovima, ali ovo istraživanje ukazu je na njihovu neo phodnost.Ako stručnjaci svih disci plina širom sveta mogu i koriste svo jesposobnosti ar gumentaci je da ob jasne barem delić ovog slože-nog fenomena, zbog čega bi to bilo ne prihvatljivo za lokalneistraživače i predavače, ko ji očigledno smatra ju da njihovo pri-hvatanje ili ne prihvatanje Viki pedi je kao izvora u istraživačkimradovima tre ba da ostane nedodir ljivo, neo bjašnjeno i izvan

svake diskusi je.



81

SANJA PETKOVSKA

LITERATURA:

Achker man D., Sur viving Wiki pedia: Im proving Student Search Ha- bits through Infor mation Literacy and Teacher Colla boration, Know-

led ge Quest 33 (5), 2005, str. 38–40.

Aharony N., The Use of Wiki in an Academic Cour se: A QualitativeInvestigation, Proceedings of the In for ming Science & IT Education

Con ference (InSI TE), Var na 2008.

Beck U., Giddens A. i Lash S., Reexive Moder ni zation: Politics, Tra-

ditionand Aest hetics in the Modern Social Or der , Cam bridge 1994.

Bush V., As We May Think, The Atlantic July 1945.

Chandler J. C. i Gregory S. A., Slee ping with the Enemy: Wiki pe-

dia in the College Classroom, The Hi story Teacher 43 (2), 2010, str.247–257.

Cohen N., History De partment Bans Citing Wiki pedia as a Rese-arch Sour ce, The New York Times, 21. 2. 2007, http://www.nytimes.com/2007/02/21/education/21wiki pedia.html?_r=1.

Coleman A., Students ‘should use Wiki pedia’, BBC News, 7. 12.2007, 14. 6. 2012, http://news.bbc.co.uk/2/hi/7130325.stm.

Davidson C. N., We Can’t Ignore the Inuence of Digital Technologi-es, Chronicle of Hig her Education 53 (29), 2007.



82

SANJA PETKOVSKA

Dennis K., Technologies of Civil Society, Innovation: The Euro pean

Jour nal of Social Science Re search, 20, 2009, str. 19–34.

Evers S., An Introduction To Open Sour ce Soft ware Development , Tec-hnical Univer sity of Ber lin, Ber lin 2000.

Fallis D., Toward an Epistemology of Wiki pedia, Jour nal of the

American Society for In for mation and Technology 59 (10) 2008, str.

1662–1674.Finger M., What Role for Government in E–Government?, Jour nal of

E–Gover nance 33 (4), 2010, str. 197–202.

Gib bons M. et al., The new production of knowled ge: the dynamics of

science and re search in contem porary societies, London 1994.

Giles J., Inter net encyclo paedias go head to head, Nature 438, 2005,str. 900–901.

Head A. J. i Eisen berg M. B., How Today’s College Students Use Wi-ki pedia for Cour se–Related Research, First Monday 15 (3), 2010.

Hunt T. J. i Hunt B., New Voices: Research and Authority in an On-line World: Who knows? Who Decides?, The En glish Jour nal 95 (4),2006, str. 89–92.

Lim S., How and Why Do College Students Use Wiki pedia?, Jour-

nal of the American Society for In for mation and Technology 60 (11),

2009, str. 2189–2202.Luyt B. et al., Im proving Wiki pedia’s Accuracy: Is Edit Age a Solu-tion?, Jour nal of the American Society for In for mation Science and

Technology 59(2), 2008, str. 318–330.

Miller N., Wiki pedia and the Disap pearing “Author”, ETC: A Review

of General Semantics 62, 2005, str. 37–40.

Mur ray H. B. i Miller J. C., Wiki pedia in Court: When and How Ci-

ting Wiki pedia and Other Consensus Websites is Ap pro priate, St. John’s Law Review 84, 2010.

Nix E. M., Wiki pedia: How it Works and How it Can Work for You,The Hi story Teacher 43 (2), 2010, str. 259–264.

O’ Leary M., Wiki pedia: Encycio pedia or Not?, In for mation Today

2005, 22 (8), str. 49–53.

O’ Sullivan Dan, Wiki pedia–A New Community of Practice?, Sur rey

2010.

Perovic S., The Intelligi ble as a New World? Wiki pedia ver sus theEighteenth-Century Encyclopédie, Edinburgh Univer sity Press 34 (1),2011, str. 12–29.

Reagle Jr. J. M., Good Faith Col laboration: The Cul ture of Wiki pedia,Cam bridge & London 2010.

Shahjahan A. R., The Roles of Inter national Or ganizations (IOs), in:Globali zing Hig her Education Policy, eds. Smart J. C., Paulsen i Mic-



83

SANJA PETKOVSKA

hael B., Higher Education: Hand book of Theory and Research 27,2011, str. 369–409.

Shachaf P. et al., Glo bal Per spective on Wiki pedia Research, Procee-

dings of the American Society for In for mation Science and Technology

45 (1), 2008, str. 1–4.

Stakić Đ., Viki tehnologi ja–nastanak, razvoj i značaj, In foteka X

(1–2), 2009, str. 69–78.Waters N. L., Why You Can’t Cite Wiki pedia in My Class, Communi-

cations of the ACM 50 (9), 2007, str. 15–17.

Inter net iz vori:

http://scindeks.ceon.rs/

Viki pedi ja

http://meta.wikimedia.org/wiki/Wiki pedia.org_is_more_po pu-lar_than...

http://en.wiki pedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation

http://en.wiki pedia.org/wiki/Nu pedia

http://en.wiki pedia.org/wiki/Wiki pedia:What_Wiki pedia_is_not

http://en.wiki pedia.org/wiki/Wiki pedia:Core_content_policies

Meta–viki

http://meta.wikimedia.org/wiki/List_of_Wiki pedias

http://en.wiki pedia.org/wiki/Wiki pedia

Britanica Online

Ro bert L. C., &War ren E. P., Encyclo pedia, Encyclopædia Britan-nica Online, 14. 6. 2012, http://www.britannica.com/EBchecked/to-

pic/186603/encyclo paedia/186603main/



84

SANJA PETKOVSKA

Sanja PetkovskaUniversity of Belgrade, Faculty of Political Sciences, Belgrade

USING WIKIPEDIA IN RESEARCH

Abstract

Wikipedia as an encyclopaedia and a social network engaged in thedevelopment of modern information technology is a phenomenon thatcauses many debates and controversies. As an international communitycommitted to the idea of expanding knowledge through the newmedia, Wikipedia has epistemological, political, social and economicconsequences that are important to the modern higher education andresearch. Due to insufcient research of this issue in our region, this

paper in the rst part addresses the dimension of Wikipedia as anencyclopaedia, a technology and a social network, with emphasis on therelationship to the structure and status of knowledge, higher educationinstitutions and processes of knowledge production and distribution.The second part deals with the critics of Wikipedia for its implicationsto the status and structure of knowledge through reection of social,economic, political and cultural circumstances in which Wikipediais created and continues to intercede on a global level. The third

part is a presentation of results of an exploratory qualitative researchof the use of Wikipedia in researches, conducted with academics

from Serbia.

Key-words: encyclopaedia, research, social network, critique

Siniša Stefanović, 1300 kaplara,Beograd 2012.

Documents

Upotreba Vikipedije u istraživanju