TRADICIONALNAPRVOMAJSKA @URKA

NA KAMPU DMD

RAFTING TUREVE] OD 22. APRILA

SVAKI VIKENDDO 20. SEPTEMBRA

ORGANIZOVANPREVOZ

POSETITE NASI DOBRO SEPROVEDITE

Kontaktiraj nas naindeksredakcija@gmail.comNe dozvoli da ostane{ nedore~en!

POSTANI DEO REDAKCIJE!

FILUMA[I NOMADI 2

Intervju: VLADAN MILI] 18

KRAGUJEVA^KI SPOMENICI 19

UMETNOST POMO]U MI[A 16

Студентски живот често зна да буде хаотичан, поготово онима који своју енергију више усмеравају ка свакодневној јурњави са једног на други крај града,

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Katarina Lazarevi}

TEHNI^KI UREDNIK

Bojan Todorovi}

SEKRETAR REDAKCIJE

Jelica Miladinovi}

REDAKCIJA

Katarina Lazarevi}Uro{ Jovanovi}Jelica Vugdeli}Ana Arsenovi}Марија КојадиновићSARADNICI

Филип ВишњићЛазар ЈагличићАлександар РадовановићВалтер Его

LEKTURA

Сања Вугделић

MARKETING

Uro{ Jovanovi}

DIREKTOR

Goran Tomovi}

GRAFI^KI DIZAJN

Uro{ Obradovi}

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI

Мишо Филиповац

RE^ UREDNICE

godina I / broj 4besplatan primerakapril 2011. godineU ovom broju:

UNIVERZITETSKI ^ASOPIS

IZDAVA^

Studentska Asocijacija Kragujevac

AKO IMA[ SUPER IDEJEJAVI SE!!!

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA 13

FRANC LISTTVORAC SIMFONIJSKE POEME 14

PRAV(NI DVO)UGAO: NIKOLA I VUK 4

него на учење. Једна од веома значајних тема овог броја јесте када ће ФИЛУМ добити зграду? Питање које се стално поставља, а на које нико нема прецизан одговор. Студенти универзиретског часописа Индекс, покушали су да дођу до одговора. Оно што у предстојећем периоду заокупира многе студенте јесу избори. Ко треба да представља студенте и да се бори за њихова права, која страна има бољи план и програм, шта је то што треба поправити у досадашњем раду организација, покушали су да нам објасне наши саговорници са Правног факултета. Теме из области културе, спорта , разне занимљивости и вести из студентског живота, надамо се да ће вам помоћи да сазнате нешто више и да ће вам бити од користи.

VISOKO [KOLSTVO NA APARATIMA 8

KINEMATOGRAFIJA FAVELE 22

Intervju: SR\AN PANTELI] 26

/ APRIL 2011.

RIO DE @ANEIRO 24

FILUMA[I NOMADI

INDEKS: Шта је локална самоуправа до сада урадила да реши проблем око нове зграде ФИЛУМ-а?

NADA MILI]EVI]: Ми као локална самоуправа немамо никакве обавезе, нити надлежности према Универзитету, али град Крагујевац има ставку у буџету да се део финансијских средстава издвоји за Универзитет у Крагујевцу. Република Србија је оснивач факултета и као таква она има законске обавезе према ФИЛУМ-у. Али и поред тога, град Крагујевац је покрио све трошкове око пројеката и закупа локација које ФИЛУМ данас користи.

INDEKS: Да ли је истина да ће Дом војске бити нова локација ФИЛУМ-а?

NADA MILI]EVI]: Зграда Дома војске је државна имовина, што значи да ми као локална самоуправа немамо никакво право располагања зградом. У Србији имовину може да има држава, тј. министарство, али не и град или општина. Пошто је та зграда власништво Министарства одбране, постоји рационалан предлог да се легалним путем зграда уступи Министарству просвете које би онда ту исту зграду ставило на располагање ФИЛУМ-у. Ректор и градоначелник су упутили допис надлежним институцијама државе Србије и подсетили их да је та зграда већ 5 година празна и неискоришћена. Међутим, до сада још увек нема конкретне реакције представника државе.

INDEKS: Мислите ли да зграда Дома Војске одговара потребама овог факултета?

NADA MILI]EVI]: Зграда Дома војске свакако није ни коначно решење, нити идеално решење, али је добар почетни корак за решење тог питања, и далеко боља солуција него да наставу имате на 7 локација у граду. Оно што желим да нагласим је да ми не тражимо да до коначног решења дођемо сутра, али већ данас захтевамо да почнемо да радимо на том проблему. Нажалост, Република Србија нема слуха за тај проблем.

FILUM броји око 2.000 студената и морамо истаћи да они постижу значајне успехе, упркос условима у којима студирају. Питање које их свакодневно мучи јесте „када ће добити зграду?!“ Предавања су им (не)орзанизована на чак седам локација, па их с правом студенти са осталих факултета називају “Филумаши- номади”. Епитет који најбоље описује “мучење” ових студената, дефинитивно је најреалистичнији. Бавећи се

INDEKS: Како ФИЛУМ успева да се избори са непостојањем зграде и недостатком простора?

SLOBODAN [TETI]: Боримо се веома тешко. Сарадња са другим факултетима и основним школама је једини начин да ФИЛУМ организује наставу за 1.547 редовних студената на нашем факултету и око 300 апсолвената. Познато вам је да смо тренутно распоређени на око 7 локација у граду; највише нас има у згради Правног факултета, где наставу похађају филолози, затим на Машинском, где је одсек за примењену уметност и филологију, и у основној и музичкој школи, где наставу похађа Одсек за музичку уметност.

INDEKS: У којој мери је проблем простора утицао на кашњење одобравања студијских програма

овим питањем, покушали смо да од најкомпетентнијих људи, везаних за овај проблем, сазнамо нешто више. Наиме, разговарали смо са чланом Градског већа за науку и сарадњу са Универзитетом, Надом Милићевић, са деканом Филума-а Слодобаном Штетићем, као и са архитектом Александром Ненковићем, чији је рад за локацију код Друге гимназије, добио прво место.

ZGRADA DOMA VOJSKE JE DR@AVNA IMOVINA, [TO ZNA^I DA MI KAO LOKALNA SAMOUPRAVA NEMAMO NIKAKVO PRAVO RASPOLAGAWA ZGRADOM.

NADA MILI]EVI]

U POSLEDWIH 30 GODINA U SRBIJI NIJE SAGRA\ENA NIJEDNA NOVA ZGRADA DR@AVNOG FAKULTETA

SLOBODAN [TETI]

4

/ APRIL 2011.

од стране акредитационе комисије?

SLOBODAN [TETI]: Проблем простора никако није утицао на кашњење одобравања студијских програма од стране акредитационе комисије. Ми смо морали, када смо предали студијске програме за акредитацију, да искажемо и простор који смо закупили за одржавање наставе. Закупили смо простор на оним локацијама о којима сам говорио, а то је нешто више од 5 000 м2. Од сопственог прихода ми плаћамо закуп тог простора и тај простор је ушао у материјал за акредитацију. Једини разлог кашњења акредитације је то што су

они били затрпани послом.INDEKS: Шта ће се десити у случају да ФИЛУМ не добије потребна финансијска средства за изградњу и колико ћемо морати да чекамо да би се догодило ово „светско чудо“?

SLOBODAN [TETI]: Добро сте рекли „светско чудо“! Са друге стране, постоји један податак за који вероватно нисте чули, а то је да у последњих 30 година у Србији није саграђена ниједна нова зграда државног факултета. Финансијска ситуација у држави је врло тешка; од 100% прихода које остварује Министарство просвете и које

А како је текао развојни пут око покушаја да ФИЛУМ добије зграду, објаснио нам је архитекта Александар Ненковић:

„За ФИЛУМ су постојала три конкурса. Први је био лоше расписан, нико се није одазвао, па је поништен. Други конкурс је рађен за локацију код Друге гимназије и ту сам ја добио прву награду. Међутим, од те локације се одустало, па је град Крагујевац уступио локацију код Срца. Онда је урађен нови конкурс, па је на том конкурсу прву награду добио Бранислав Мијовић. Наравно, и та локације је изгубљена, па су су се вратили на стару. На старој локацији је већ постојало моје решење, али су у Општини решили да не дају да ја радим тај пројекат, јер им је наводно био скуп. Мој пројекат је био на 6.000 квадрата, па су дошли до закључка да ће

усмерава према основним школама и факултетима, практично 96% иде на плате, а опет се штрајкује јер су плате недовољне. Докле ће се чекати не знам, међутим у решавању проблема зграде у најужим смо разговорима са ректором Универзитета проф. Арсенијевићем и Скупштином града. Заједно покушавамо да нађемо начин да неку од градских згада, које одговарају факултету, преуредимо и адаптирамо за ФИЛУМ. Када дођу боља времена надамо се да ћемо успети да изградимо зграду за наш факултет.

PROJEKAT FILUM KOD DRUGE GIMNAZIJE

добити бесплатан пројекат од Дирекције за урбанизам. Пошто су у Дирекцији за урбанизам то радили људи који се не баве пројектовањем, јер они и немају пројектанте, онда су они на основу истог пројектног задатка направили факултетску зграду од 11. 000 квадрата . То је једно катастрофално расипање пара

пореских обвезника. Затим је то дато „неким Нишлијама“ да га разрађују, али пошто је предимензионисано, сматрам да тај пројекат нема никаквих шанси да се прави. Шта ће се даље са тим дешавати, ја заиста не знам.“

Katarina Lazarevi}Ana Arsenovi}

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

5

MATEMATIKA STATISTIKA INFORMATIKA

telefon 064 156 91 75e-mail danijelaz@gmail.com

6

/ APRIL 2011.

Рад студентских организација, требало би да побољша квалитет студија и одстрани све недостатке и проблеме са којима се студенти сусрећу. Промена или побољшаље већ постојећег стања, питања су на која студенти Правног факултета треба да дају одговор заокруживањем листића. Да ли треба подржати једну или другу страну, просудићете сами, а одговори лидера студентских организација Стефана Вука Милановића и Николе Ивковића надамо се да ће вам помоћи да се одлучите. NIKOLA: „Савез није испунио ниједно обећање“.

VUK: „Не верујем ни Унији ни Асоцијацији“.

INDEKS: Како се студентске кампање финансирају? NIKOLA: Ми нашу кампању финансирамо исључиво од журки које организујемо ван нашег факултета и донација, дакле немамо учешћа у буџету студентског Парламента који износи милион и триста хиљада динара. Истакао бих да се тај новац троши нетранспарентно и ми се трудимо да разоткријемо где је тај новац потрошен, пошто немамо

никакав увид у то шта се ради са студентским новцем. VUK: Финансирање кампање представља велики проблем студентским организацијама јер само штампање материјала и обавештавање студената путем смс-а захтева једну количину финансијских средстава која поготово у овим тренуцима, у време кризе, доста коче саму кампању и њено организовање. Али ето, ми се сналазимо и трудимо да обезбедимо неког спонзора за штампу или материјал. А ако не идемо од „уста до уста“ у амфитеатрима, држимо говоре и то је неки вид и начин функционисања кампање. Индекс: Колики вам је буџет и како се он троши? Имају ли остале организације приступ буџету?

VUK: Студентски буџет варира из године у годину. Трошење студентског буџета се одвија на један специфичан начин јер свака акција, сваки пројекат који студентска организација покреће мора да прође нека три степена контроле. Продекан за наставу мора да одобри акцију која је од виталног значаја за студентско организовање, затим је неопходно да продекан за финансије испита цео тај пројекат и онда на крају иде консултација

са шефом рачуноводства. И друге студентске организације имају право приступа буџету. На исти начин на који и и ми имамо, с тим што они пишу захтев управи факултета за одређену акцију. Међутим, Студентски парламент доноси план буџета и друга организација мора да се управља по том плану који је донео парламент.

INDEKS: Шта ћете променити на Правном факултету ако ваша организација победи?

NIKOLA: Покренућемо рад Студентског парламента, где се штите студентски интереси, покренућемо спортске активности, које на нашем факултету уопште не постоје. Трудићемо се да студентима што боље прикажемо како се троши новац. Основаћемо фонд за угрожене студенте. Поново ћемо успоставити функцију студента продекана који се бори за студентска питања, и који помаже студентима у њиховом нормалном функционисању на факултету. Та функција тренутно не постоји, јер су наши конкуренти потпуно занемарили рад Студентског парламента.

VUK: Ако победи наша

PRAV(NI DVO)UGAONIKOLA I VUKRAD STUDENTSKIH ORGANIZACIJA TREBALO BI DA POBOQ[A KVALITET STUDIJA I ODSTRANI SVE NEDOSTATKE I PROBLEME SA KOJIA SE STUDENTI SUSRE]U. PROM-ENA ILI POBOQ[AWE VE] POSTOJE]EG STAWA, PITAWA SU NA KOJA STUDENTI PRAVNOG FAKULTETA TREBA DA DAJU ODGOVOR ZAOKRU@IVAWEM LISTI]A. DA LI TREBA PODR@ATI JEDNU ILI DRUU STRANU, PROSUDI]ETE SAMI, A NADAMO SE DA ]E VAM ODGOVORI LIDERA STUDENTSKIH ORGANIZACIJA STEFANA VUKA MILANOVI]A I NIKOLE IVKOVI]A POMO]I DA SE ODLU^ITE

организација на Правном факултету, обезбедићемо неке ствари за које се залажемо у овој кампањи, а то је безусловни упис четврте године, смањење школарина, могућност да се преносе испити из године у годину и низ ствари које планирамо у скоријем временском периоду да спроведемо у дело. INDEKS: Правни факултет званично нема студента продекана. Како објашњаваш овај велики недостатак и због чега ова позиција не постоји за време твог мандата?

VUK: У суштини то је погрешна информација. Ми смо у Студентском парламенту, ево већ трећу годину, и за то време имали смо три студента продекана којима је мандат био годину дана. Тренутни студент продекан је студенкиња Јелица Драговић , која је како својим просеком, тако и досадашњим залагањем оправдала како функцију студента продекана тако и епитет најбољег студента. Редакција часописа „Индекс“ контактирала је студенткињу Јелицу Драговић која нам је рекла да још увек званично није студент продекан, али да је почетком фебруара надлежнима за овај проблем на Правном факултету достављена одлука о избору студента продекана.

INDEKS: Зашто не гласати за супротну страну?

NIKOLA: Зато што нису испунили ниједно обећање које су дали, а што се може видети по њиховом плану и програму од прошле године. Нису решили питање студената националне безбедности, и не да га нису решили, него га нису ни покренули. Нису урадили ЕТЦ картице, проневерили су по 600 динара од сваког студента и због тога се против њих води дисциплински поступак, који још није решен, јер се седнице Студенског парламента не одржавају, па није изабран члан дисциплинске комисије. VUK: Па не знам. Ако мене питаш, ја не бих гласао зато што им не верујем , а студентима бих оставио могућност да сами, на основу досадашњег рада и искуства,

процене за кога ће гласати, па нека донесу одлуку по сопственом нахођењу.

INDEKS: Мишљење већине студената је да пред изборе наликујете политичким странкама. Много обећате, а мало тога урадите. Како објашњаваш ове учестале описе?

NIKOLA: Евидентно је да сви много обећавају пред изборе, пошто желе да придобију што већу масу за себе. На нашем факултету је то доста изражено, наши конкуренти су много обећавали, а ништа нису урадили. Зато међу студентима влада мишљење да смо као политичке странке. Студенти су оправдано огорчени на рад наших предходника и свако ко има прилику да се упозна са нашим радом и програмом , сигурно ће гласати за нас и видеће да то нису само пука обећања, већ један добар план који ћемо ми сигурно реализовати у потпуности. VUK: На основу чега сте дошли до тог мишљење код студената ?

INDEKS: На основу анкете коју смо урадили. VUK: Резултати анкете и резултати неких истраживања која се заснивају на статистици не говоре нам много. Главна потврда нашег рада је резултат који се покаже на изборима. Већ две године студенти нам дају поверење што значи да већина студената сматра да наш рад и залагање вреди и они га вреднују тако што гласају за нашу организацију

INDEKS: Стиче се утисак да ко више људи познаје и вуче за рукав, тај и победи. Мислиш ли да је то пресудно?

NIKOLA: Евидентно је да су лични контакти јако битни за све, али ми смо се трудили да нашим радом раширимо наш план и програм и да, не само путем дружења, подстакнемо студенте да гласају за нас. VUK: Сматрам да је за победу преко потребна идеја. Значи да студенти приликом изласка на изборе и

доношења коначне одлуке не гласају на основу тога кога знају овде или онде, већ на основу тога шта ова или она организација може да донесе студентима. Сматрам да је то најбитније. INDEKS: Да ли је позиција председника место за самопромоцију и лично богаћење?

NIKOLA: Морам да истакнем да је председник Савеза студената своју позицију користио за личну промоцију путем Студентског парламента како би се истакао и у странци и на факултету. Такође је ту позицију користио и за лично богаћење. Уколико победимо на изборима, ми ћемо је користити да провишемо наше студенте и Правни факултет у што бољем светлу, пошто је то у овом тренутку заиста потребно нашем факултету. VUK: То ћеш морати да питаш представника друге организације на Правном факултету. INDEKS: А зашто њега када си ти тренутно председник?

VUK: Па зато што сматрам да током три године залагања за студентско организовање и квалитет студија није одрађена ниједна акција која би помогла студентима и олакшала им студије, па су мотиви вероватно другачији у односу на наше.

Индекс: Приближава се Куп Ректора. Које тимове имате за овај вид манифестације?

VUK: Куп ректора јесте манифестација која на један одређен начин побољшава квалитет ваннаставних активности. Ми смо као Савез студената и Студентски парламент регулисали да код нас постоји један вид децентрализације по том питању, тако да имамо наше координаторе ресора, како за међународну сарадњу и студентски стандард, тако и ресор за спорт. Што се тимова тиче, ми имамо екипе за све спортове , успешног координатора за спорт и сматрамо да ћемо на Купу ректора постићи резултате који су за похвалу.

Katarina Lazarevi}

7

/ APRIL 2011.

DA LI SU STUDENTI ZADOVOQNI RADOM STUDENTSKIH ORGANIZACIJA NA WIHOVIM FAKULTETIMA?!

8

NEMAWA / I GODINA PRAVNOG FAKULTETA:Не, нисам задовољан. Сматрам да студентске организације мог факултета треба више да се посвете студентимa и решавању њихових проблема, a не да се међусобно препиру и воде политику за себе. Из тог разлога размишљам да ли да изађем на предстојеће изборе и свој глас дам једној од организација.

JOVANA / III GODINA PRAVNOG FAKULTETA:Нисам нешто посебно задовољна радом студентских организација. Углавном све обећавају исте ствари, а ништа не испуњавају. Можда је проблем у томе што је већ две године једна организација на власти. У скорије време није било никаквих промена, а за промене свакако јесам.JELENA / IV GODINA MEDICINSKOG FAKULTETA:Првенствено нисам довољно упућена у њихов рад, тако да нешто више о томе, а посебно о организацијама свог факултета, не могу да коментаришем. Али, мислим да је њихов посао да се залажу за студенте и њихова права, као и да организују манифестације у земљи и ван ње, а све у циљу усавршавања и праксе која нам је, свакако, потребна.

KATARINA / II GODINA PRAVNOG FAKULTETA:Нисам задовољна радом студентских организација, а посебно оне која је тренутно на власти, јер ниједно од обећања није испунила. Не залажу се за студенте, и имам утисак да гледају само себе и своју корист. Верујем да ће се ове године нешто променити јер наравно сви ћемо изабрати праву страну-Асоцијацију.

VLADIMIR / V GODINA MEDICINSKOG FAKULTETA:Искрено нисам нешто најбоље ни упућен у рад студентских организација. Али, с обзиром на неке ствари у које јесам упућен, рекао бих да осредње обављају свој посао.

TAWA / III GODINA MA[INSKOG FAKULTETA:Студентска организација мог факултета не обавља оно за шта je задужена. Једина активност којом се она бави je надметање са Студентском унијом Машинског факултета. Студенти који су чланови организације имају протекције код неких асистената.

KATARINA / III GODINA EKONOMSKOG FAKULTETA:Задовољна сам радом студентских организација, а нарочито УСЕФ-ом који се залаже за студенте и њихова права. Такође, успешни су и у обављању својих дужности и организовању различитих манифестација, како на факултету тако и ван њега. Организују економијаде, журке и сличне догађаје. Ове године идемо у Бугарску и препоручила бих свима који се нису пријавили за ово путовање, да то учине!

ACA / I GODINA FILUM-A:Организација студената музичке уметности Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу je већини студената непозната, што значи да би требало више порадити на њеној промоцији и упућивању студената у њене активности. Такође, вечити проблем нашег факултета је непостојање зграде која би нас, да постоји, ујединила, тако да би и студентске организације функционисале боље и спретније. Овако нажалост нисмо у контакту, и није ни чудо што многи не знају да студентска организација постоји на нашем факултету.

NEMAWA / III GODINA PMF-A:Нисам, зато што могу и морају боље да раде. Треба више да излазе у сусрет студентима и да се боре за њихова права, а не да кокетирају са руководством факултета.

Lazar Jagli~i}

PITALI SMO PITALI SMO PITALI SMO PITALI

PITALI SMO PITALI SMO PITALI SMO PITALI

Председници свих студентских организација на Крагујевачком Универзитету почели су протесте испред зграде Ректората. Они су, како кажу, у штрајку до испуњена захтева.

Милан Стеван Вуковић и Ивко Николић, председници супарничких организација на Правном факултету кажу: „Овако више не може“! „Према подацима које имамо, просечно време студирања лидера студентских организација је 10,5 година, док је код обичних студената 6,5 година. Дакле, ми се злопатимо на факултетима 4 године дуже, свађамо међу собом, боримо за права студената, а од тога немамо практично ништа. То што негде ућаримо неку кинту кроз журке или екскурзије је довољно само за пријаве испита, јер смо принуђени да их полажемо много више пута од обичних студента. Зато тражимо од државе Србије и Универзитета у Крагујевцу да нам време које проведемо на функцијама у студентским организацијама урачуна у радни стаж. И то бенифицирани, макар онај који имају рудари. Наравно, тражимо да нам уплаћују порезе и доприносе као запосленима. Не желимо да претимо, али подржале су нас многе невладине организације” рекли су Вуковић и Николић. Како „Индекс“ сазнаје телеграм подршке студентским лидерима упутио је и Огњен Амиџић, водитељ емисије Ами Џи Шоу.

„Наш посао је заиста рударски”, каже Алекса Зечевић, председник Независног синдиката студентских лидера. „Ми за разлику од обичних студената немамо толико времена да уживамо у предавањима, књигама и стручној литератури. Принуђени смо да користимо разне скрипте и белешке, од којих су многе сумњивог квалитета. Очигледно је да наше знање, а тиме и наша будућа егзистенција трпи. Зато смо се одлучили на овај корак”, каже Зечевић. Он додаје да ће у петак лидери студентских организација кренути у протестну шетњу од Економског до Правног факултета и назад, и тако показати да су одлучни и непопустиви у својим захтевима.

Са друге стране још један од лидера студената који је желео да остане анониман указује колико је стресан посао који су лидери студентских организација прихватили. “Ми пред сваку школску годину стрепимо да ли ће нам управа факултета изаћи у сусрет, и са нама се договорити да повећа цену школарина преко

утврђене границе, како би ми организовали протесте и потписивање петиција, и њих као натерали да мало спусте цену школарина”, жали се овај представник студената.

Експерт за студентска питања Иван Станојковић каже да га све ово не чуди јер су студентски лидери, уз народне посланике и директоре јавних предузећа најугроженија популација у Србији. „Ако им Држава и Универзитет не изађу у сусрет треба да се обрате Суду за људска права у Стразбуру“, саветује Станојковић.Наш извор у Ректорату Крагујевачког Универзитета сматра да су захтеви студентских лидера оправдани, али нереални. Пошто је пропала продаја Телекома, пара највероватније неће бити ни за нове гарнитуре намештаја у канцеларијама Ректората, тако да лидери студентских организација морају да сачекају неко срећније време.

Студент треће године Економског факултета Немања Којић каже да је затечен оваквим развојем ситуације, али сматра да је дошло време да студентски лидери коначно добију права која су одавно заслужили. „Иако ћемо због овог штрајка највише трпети ми, обични студенти, поручујем нашим колегама да смо уз њих. Ја ћу већ данас на „Фејсу“ да направим страницу подршке овим храбрим људима“, објашњава Којић.

Студенткиња друге године ФИЛУМ-а Мила Михајловић размишља мало даље и пита се шта ће се десити уколико штрајк потраје све до октобра или новембра. То би онда значило да ће студенти морати ШВ обрасце да плаћају 50 динара , уместо садашњих 1000 динара, и да ће то онда суштински променити ионако велики студентски буџет. Мила се нада да ће у том случају факултети наћи начина да тај простор од 950 динара искористе, кроз повећање цена школарине или на неки други креативнији начин.

Ово је само један од ироничних погледа на студентску стварност на крагујевачком Универзитету.

Uro{ Jovanovi}

KRAGUJEVA^KI STUDENTSKI

LIDERI OTPO^ELI [TRAJK!

9

/ APRIL 2011.

U PETAK ]E LIDERI STUDENTSKIH ORGANIZACIJA KRENUTI U PROTESTNU [ETWU OD EKONOMSKOG DO PRAVNOG

FAKULTETA I NAZAD, I TAKO POKAZATI DA SU ODLU^NI I NEPOPUSTQIVI U

SVOJIM ZAHTEVIMA.

10

Нема истраживања, креативног решавања проблема и праксе, и све се своди на „бубање“, па делује као да сваки факултет у Србији своје студенте школује за научнике и наставнике, а не за рад у привреди.

Годинама слушамо како је приоритет Србије улагање у науку и образовање и како треба градити економију засновану на знању. Међутим, када се са декларативних изјава на сто поставе чињенице, добијамо потпуно другачију слику.

Одавно је познато да се сваки динар (евро, долар, јен) уложен у образовање враћа у вишеструком износу, чак до пет пута. То практично значи да је улагање у образовање најбоља инвестиција. Србија за све нивое образовања, од основног до академског издваја 3,6% БДП-а, а препорука УН-а је да ова цифра не буде испод 6% БДП-а. Поређења ради, Кина и Индија, улажу 20% свог БДП-а у образовање. Подаци који говоре о улагању у високо образовање су још више поражавајући. Србија у високо образовање улаже свега 0,3% БДП-а, док је препорука Европске комисије да та цифра буде бар 2%!

На тај начин се ствара један зачарани круг. Нема новца за инвестиције у образовање, а ако се не буде улагало не може се направити корак напред. По речима декана ФИЛУМ-а и то мало новца које је на располагању највећим делом се троши на плате, и то 96%, док свега 4% на све остало.

Међутим, улагање у образовање није само себи сврха. Да би такво улагање донело очекиване резултате, оно мора да буде подређено Стратегији развоја привреде. Пошто Србија сваких неколико година мења овај документ, који је често само списак лепих жеља, онда и не чуде овакви подаци.

Једна од жеља ове стратегије је да Србија до 2020. године има 30% високообразованих грађана. Тренутна ситуација каже да Србија има 6,5% високообразованих с тим што, када се у обзир узме само популација до између 24 и 34 године, тај проценат износи 20%. У школску 2009/2010 уписано је око 50.000 студената

VISOKO [KOLSTVO NA APARATIMAна државним и приватним факултетима. То је махом генерација рођена 1990. која је први разред основне школе уписала 1997. године. Тада је у школу кренуло око 90.000 првака. Ако се зна да од одређеног броја уписаних бруцоша 40% никада не дипломира, добијамо цифру од 30.000 будућих дипломираних високошколаца за генерацију рођену 1990. године. Гледано према броју уписаних у први разред, имамо једну трећину, тј. 33% високообразованих у овој генерацији. Дакле, циљ Србије, да у образовној структури становништва високошколци учествују са 30%, је достижан, само не у 2020. већ много касније.

Велики проблем код оспособљавања високошколаца за рад у привреди је начин учења на факултету. Нема истраживања, креативног решавања проблема и праксе, и све се своди на „бубање“, па делује као да сваки факултет у Србији своје студенте школује за научнике и наставнике, а не за рад у привреди. Такође, не постоји повратна спрега између привреде и факултета. Уписне квоте готово на свим факултетима из године у годину остају непромењене, иако је очигледно да су поједина занимања суфицитарна, док су друга у дефициту.

Декан ФИЛУМ-а Слободан Штетић појашњава како се утврђују квоте на факултетима. „Квоте се утврђују на основу прошлогодишњих уписни квота, затим тај предлог шаљемо Универзитету, а они Министарству просвете које доноси коначну одлуку“ каже Штетић. Дакле, нико се не обазире на потребе привреде и тржишта рада. Тако на подручју Крагујевца, према подацима Националне службе за запошљавање, има превише доктора медицине, док недостају инжењери за заштиту биља, грађевински и електро инжењери.

Па иако су подаци јасни, Медицински факултет у Крагујевцу и ове године ће уписати 350 бруцоша, од тога 96 на студијама медицине (исто као и у 2009/2010), а такво улагање се очигледно не поклапа са захтевима српске привреде. За неколико година ће већина тих будућих доктора да одлази из земље јер не могу да се запосле, а грађани Србије ће на тај начин финансирати

На Медицинском Факултету у Крагујевцу 01.03.2011. године потписан је протокол о реализацији и финансирању Пројекта набавке опреме за Центар за матичне ћелије и доградње зграде Медицинског факултета у Крагујевцу. Пројекат је вредан 5,17 милиона евра од чега око 80% улаже Министарство за науку и технолошки развој, а остатак град Крагујевац и Медицински факултет. Набавку опреме финансира Министарство за науку и технолошки развој кроз аранжман са Европском инвестиционом банком о улагању у научну инфраструктуру, док ће за доградњу факултета заједно са Министарством средства определити град Крагујевац и Медицински факултет. У новоизграђеном објекту поред Центра за матичне ћелије налазиће се и вежбаонице, учионице и лабораторије што ће створити услове за обједињено функционисање наставе и истраживачког рада на једном месту.Протокол су потписали министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и декан Медицинског факултета у Крагујевцу проф. др Небојша Арсенијевић. Истакавши да је у питању јединствен Центар, не само у Србији већ и у централној и југоисточној Европи, министар Ђелић је рекао да су у питању конкретни кораци ка томе да

развој привреда других земаља. Школовање једног лекара државу кошта 40.000 евра, а на евиденцији НСЗ-а већ има 154 доктора медицине који чекају посао, од чега 43 посао чека дуже од 3 године!

Факултети се нимало не труде да сазнају где греше у школовању кадрова, али им ни привреда, као ни државне институције не помажу много. Није познат пример у Србији да је неки факултет контактирао послодавце својих бивших студената и затражио информације о „рупама у знању“ поменутих студената, а у циљу корекције наставног плана и програма.

Предузећа морају да нађу свој интерес у школовању и оспособљавању кадрова за послове у привреди. Ако то не могу сами, онда држава треба да им помогне, и кроз пореске олакшице омогући стипендирање и истовремено усавршавање студената кроз праксу у компанијама.

Uro{ Jovanovi}

Србија постане економија знања која више неће извозити паметне људе већ паметне пројекте. Градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић је рекао да је учешће у овом пројекту најмање што град може да учини и истакао изузетну сарадњу градске управе са Медицинским факултетом и Универзитетом. Декан Медицинског факултета у Крагујевцу проф. др Небојша Арсенијевић рекао је да су за успешан завршетак посла потребни људи али да се треба старати о томе да се институције граде тако да трају у будућим деценијама. Идејни носилац пројекта Центра за матичне ћелије је редовни професор Медицинског факултета у Крагујевцу проф. др Миодраг Стојковић, светски признати генетичар. Пројекат су подржали неки од водећих светских стручњака у области регенеративне медицине међу којима има и будућих сарадника Центра, попут проф. др Лајла Армстронга, проф. др Мајлинде Лако и проф. др Славена Ерцега који су и присуствовали потписивању протокола. Развој Центра за матичне ћелије у Крагујевцу требало би да омогући примену матичних ћелија у клиници, у лечењу неуродегенеративних и аутоимунских болести (нпр. оштећења кичмене мождине, Паркинсонове и шећерне болести) и шансу да се уђе у равноправан однос са другим центрима у Европи.

/ APRIL 2011.

Aktuelni konkursi za dodelu stipendija na univerzitetima u Srbiji IZVOR: WWW.STIPENDIJE.RS

Вечитом студирању у Србији је одзвонило. Студенти који не спадају у болоњске генерације, уписани на студије пре 2006. године, имају рок да дипломирају до краја школске 2013/2014.Годину дана више за стицање титуле академског грађанина имаће будући лекари који студије медицине морају да окончају до школске 2014/2015. године.

У супротном, они који студирају по старим наставним програмима губе право за даље школовање на матичном факултету.

Првобитни рок за завршетак студија “вечитима” био је до 30. септембра 2012. али је изменама и допунама Закона о високом образовању продужен. Уколико не искористе “последњу шансу” стари академци мораће да потраже срећу на неком другом факултету или да дигну руке од студирања.Студенти који студирају по „Болоњи“ имају на располагању двоструко више година него што им трају студије за завршетак факултета. То значи да ако студије трају четири године, морају дипломирати за осам, јер се иначе морају исписати.

“Студенти који у овом року не заврше студије, мораће да се испишу са матичног факултета и да се упишу на неки други, али не из исте области“, објашњава проф. др Сима Аврамовић, председник Савета Универзитета у Београду.

“Могу да траже да им се признају испити, али ако конкуришу за упис на неки други факултет неће моћи да студирају на буџету, већ само да сами плаћају студије“.

Тачних података колико има “вечитих студената” нема, али према неким незваничним проценама реч је о више од 20.000 академаца

Izvor: Ve~erwe novosti

ZA STARE STUDENTE ROK DO 2014. GODINE

DONATOR: ERASMUS MUNDUS PROJEKATРок за пријаву: 15. APRIL 2011.

Област: Природне науке, техничке науке

DONATOR: NACIONALNI UNIVERZITET U ATINIРок за пријаву: 15. APRIL 2011.

Област: Друштвене науке, економија, финансије, осталоОпис: Стипендија за једногодишње мастер студије у Атини за школску 2011/2012 годину

DONATOR: ME\UNARODNA LETWA AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI U SALCBURGUРок за пријаву: 15. APRIL 2011.

Област: Уметност, дизајнОпис: Међународна летња академија уметности у Салцбургу биће одржана од 18. јула до 27. августа на тему “Шта је данас уметност”, а биће посвећена питању улоге уметности у данашњем глобализованом свету.У понуди је 20 курсева у трајању од једне до четири

недеље, које ће водити 23 истакнута уметника и културна радника из 16 земаља Европе, Америке, Азије и Африке.

DONATOR: REPUBLIKA SLOVA^KAРок за пријаву: 15. MAJ 2011.

Област: Није дефинисаноОпис: Једногодишња стипендија за учење језика

DONATOR: UNIKREDIT FONDACIJAРок за пријаву: 15. MAJ 2011.

Област: Економија, финансијеОпис: Уникредит Фондација нуди четири стипендије талентованим студентима на Мастер програмима везаним за економију и финансије, у академској 2011/2012 години, на једном од престижних факултета у Европи:

- Барселона – Универзитет Помпеј Фабра- Лондонска школа економије и политичких наука- Школа економије у Стокхолму- Школа економије у Тулузу

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

/ APRIL 2011.

У циљу повећања квалитета услуга које пружа својим студентима, Универзитет у Крагујевцу је 2007. године основао Универзитетски центар за развој каријере и саветовање студената. Главни циљ Центра је да повеже академску и пословну заједницу, као и да унапреди ниво запошљивости својих студената. Како би се постигао овај циљ, Центар, пре свега, информише студенте о могућностима за даље професионално усавршавање (постдипломске студије, програми стипендирања, студијски и стручни боравци, праксе и стручна усавршавања) и организује промоције и презентације актуелних програма, које нуде партнерске организације/фондације. Центар помаже студентима и младим дипломцима у развијању практичних вештина и знања која су потребна за излазак на тржиште рада, као и у стицању практичног и радног искуства током студија кроз организацију разноврсних радионица (тражење посла, како написати биографију/мотивационо писмо, припрема за интервју и сл.) и организацију студентских пракси у компанијама/фирмама партнерима.

Центар се, такође, труди да компанијама и послодавцима пружи широк спектар услуга, како би сарадња била што успешнија на задовољство обеју страна. Центар није директо укључен у одабир студената и дипломаца, већ их само информише и повезује са потенцијалним послодавцима кроз организовање програма пракси и волонтирања и тренинга и семинара. С друге стране, Центар помаже послодавцима да на најбољи начин искажу своје потребе и да активно учествују у обликовању свог будућег кадра. Такође, Центар управо кроз програме пракси омогућава компанијама и послодавцима да се промовишу и представе као друштвено одговорне. Центар, такође, промовише компаније-партнере и на свом сајту, као и на различитим сајмовима и манифестацијама које Центар организује.

WWW.RAZVOJKARIJERE.KG.AC.RS

UNIVERZITETSKI CENTAR ZA RAZVOJ KARIJERE I SAVETOVAWE STUDENATA

У четвртак 24.03.2011. године у амфитеатру Машинског факултета обележена је педесетогодишњица студентске организације Машинског факултета у Крагујевцу. Одржана је презентација о овој организацији, после чега је уприличен коктел. Председник организације Стеван Борисављевић, поздрављајући присутне, подсетио је да је ова организација основана 1961. године, и да је од тада до данас одлучивала о многим питањима као што су реформа високог школства, политика уписа итд. СОМФК је студентска, синдикална, невладина, непрофитна, аполитичка организација која се бори за боља студентска права. Организује екскурзије, бруцошијаде, апсолвентске вечери, спортске манифестације. Године 1961. формирано је спортско друштво „Машинац“, које се такмичило и постизало значајне резултате у разним спортовима као што су фудбал, кошарка, одбојка, стони-тенис, стрељаштво, шах итд. Од 2009. године „Машинац“ учествује у III футсал лиги. Овом приликом најавили су и 51. Машинијаду која ће се одржати у Бугарској 2011.

J.V.

50 GODINA STUDENTSKE ORGANIZACIJE MA[INSKOG FAKULTETA

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Студирање, посебно оно које захтева дужи временски период, упркос стресу због испита, позитивно утиче на здравље људи, јер регулише крвни притисак и тиме спречава болести попут срчаног и можданог удара или отказивања рада бубрега.

Научиници су анализирали податке прикупљене током тридесет година од близу 4.000 људи, подељених у три категорије: оне са ниским степеном образовања, са средњим и високим степеном образовања. Затим су израчунали просечни систолички крвни притисак за тај период.

Показало се да особе које проведу краће време у клупи обично обављају стресније послове који се повезују са повишеним крвним притиском.

“Мање образоване жене су склоније депресији, имају веће шансе да буду самохране мајке и живе испод прага сиромаштва”, казао је у изјави за ББЦ вођа истраживања, професор Ерик Лоукс са Универзитета Браун.

Izvor: Tanjug

STRES I STUDIRAWE

13

Према подацима једне познате фирме за запошљавање из Чикага једна трећина студената, који дипломирају на уни- верзитетима у САД-у и који траже посао, имају неку врсту такозване телесне уметности, односно, тето- важе, пирсинга или неког другог облика уметничког самоизражава- ња. Међутим, након више суд- ских одлука које су подржале отпуштање радника са видљи- вим тетоважама, поједине фир- ме су промениле своју кадровску политику и одбиле да запосле осо- бе са таквом врстом декорације на се- би. Менаџери у многим фирмама у Америци кажу да би могли занемари- ти малу наушницу у обрви, али оне који изгледају као људске географске карте сигурно ће држати подаље од очију јавности, наравно, ако уоп- ште одлуче да их запосле. Редакција часописа „Индекс“ је

након ове запрепашћујуће информације одлучила да сазна да ли послодавци у Србији имају предрасуде према особама које преферирају овакав вид самоизражавања. Испоставило се да су овдашњи пословни људи јако толерантни и да им, најчешће, овако нешто не смета. Тако Мирослав Мишковић, већински власник фирме „Србија“ А.Д. каже да нема ништа против тога, јер и он и дан данас има тетоважу ЈНА на десној, а петокраку на левој руци (ближе срцу). Иствремено каже да не би имао никакав проблем да запосли младу особу са факултетском дипломом и пирсингом у носу, али под условом да течно говори енглески, немачки, италијански и мандарински, и да се служи гуарани језиком, јер се његова фирма бави дистрибуцијом друштвене игре „Монопол” па су знања ових језика неопходна.

И други послодавци сматрају да тетоваже или пирсинг нису никакав проблем. Тако Душан Бајатовић, директор „Србијагаса“, каже да би свакако запослио такву особу, јер по његовом искуству новозапослени у јавним предузећима најпре 4-5 година глуме кафе - куварице и курире, тако да док почну да се баве озбиљнијим послом, они су већ одавно скинули минђуше и тетоваже. „Такође, у препорукама које добијамо од Владе Србије ништа не пише о тетоважама и минђушама, већ се те препоруке односе искључиво на партијске књижице”, каже Бајатовић.

Са друге стране, експерт за односе с јавношћу Велимир Илић, сматра да су запослени огледало компаније и каже да он никада не би запослио особу која на видном месту има тетоважу или пирсинг, и уколико би то учинио, то би урадио само да узме новац од државе кроз субвенције за запошљавање младих.

Uro{ Jovanovi}

MO@E LI TETOVA@A UTICATI NA PRONALA@EWE POSLA?

NAJAVE IJADA:

PRAVNIJADA: 04.маја - 09.маја, Сунчев Брег (Бугарска)

EKONOMIJADA: 09. маја – 13. маја, Сунчев Брег (Бугарска)

PRIMATIJADA: 29. априла – 04. маја, Будва

MA[INIJADA: 08. маја – 12. маја, Сунчев Брег (Бугарска)

FILOZOFIJADA: 04. маја – 09. маја, Сунчев Брег (Бугарска)

MEDICINIJADA: 06. маја – 11. маја, Будва

MENAXERI U MNOGIM FIRMAMA U AMERICI KA@U DA BI MOGLI ZANEMARITI MALU NAU[NICU U OBRVI, ALI ONE KOJI IZGLEDAJU KAO QUDSKE GEOGRAFSKE KARTE SIGURNO ]E DR@ATI PODAQE OD O^IJU JAVNOSTI, NARAVNO, AKO UOP[TE ODLU^E DA IH ZAPOSLE

/ APRIL 2011.

Функције невербалне комуникације:- изражава мисли и осећања,- указује на црте карактера,- може бити свесна замена за говор,- користи се и као потпора вербалној комуникацији, - представља низ прихваћених стандарда понашања.

Иначе, овај облик комуникације је старији од вербалне комуникације. Стручњаци сматрају да постоји милион знакова, гестова и комбинација које обично користимо док говоримо. Са некима смо рођени, друге смо стекли, а неки су одређени културом и нашим друштвеним статусом.Неке користимо спонтано и несвесно, док друге употребљавамо свесно да бисмо постигли дати циљ.Постоје правила тумачења сигнала невербалне комуникације:

1.невербалне сигнале треба посматрати у свом социјалном контексту

2.тумачите скупове гестова,3.тражите подударност између вербалне и невербалне

комуникације.

Можете се запитати зашто оволики значај придајем невербалној комуникацији.

Невербална комуникација је важна у преговарању. Американци су до савршенства довели читање говора тела саговорника у преговорима. Погрешно интерпретирање саговорниковог понашања може се мерити губитком у милионима долара. И Јапанци имају јак сензибилитет за невербалну комуникацију. Хоће ли се саговорник наслонити и прекрсти руке или се нагнути према вама, на коју страну су му окренута колена, где су руке... основна је порука коју вам саговорник шаље.

Истраживања кажу да су првих пет минута најкритичнији период у сусрету двоје људи. Током тог времена ми радимо много више од једноставног утврђивања да ли нам се неко свиђа или не. Судимо о карактеру, личности, интелигенцији, нарави, личним навикама, радним способностима, прикладности за улогу пријатеља или партнера и сл. Све то радимо на основу веома мало информација о оном другом, што нам говори о неопходности да савладамо ове вештине.

Међутим, не смемо да заборавимо на искреност као веома важан фактор јер у комбинацији са овладаном вештином невербалне комуникације можемо на прави начин и да упознамо друге и да представимо себе.

Успешни комуникатори кажу да су вештине невербалне комуникације ствар нечије углађености, важни састојци шарма и друштвеног успеха. Такве

особе остављају сјајан утисак у друштву, веште су у праћењу сопствених израза емоција и поседују емпатију, дакле, социјално су веште.

С обзиром на чињеницу да у говору тела или невербалној комуникацији лежи чак 78 % разумевања говорне поруке, Аристотелова теза “Боље је једном нешто видети, него три пута о томе прочитати” и те како се потврђује. У прилог тези је и сам случај надметања Никсона и Кенедија 1960. године где је утврђен запањујући утицај невербалне комуникације на бираче. Разлике у радијским и ТВ наступима кандидата биле су одлучујуће. Кенеди, који је био бољи комуникатор, имао је израженију гестикулацију, бољи контакт очима с публиком. И наравно, на крају је имао боље резултате.

Дакле, можемо престати да говоримо, али је просто немогуће да престанемо да шаљемо невербалне поруке. Иако их, како психолози кажу, примамо на несвесном нивоу, оне имају велики утицај на нас, на нашу комуникацију и однос са другима.

Danijela Nedi}, konsyltant i predava~Centar komunikacijskih ve{tina BIZNIS LINK

www.biznis-link.rs

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

KADA BI NAS ZAPITALI KAKO QUDI ME\USOBNO KOMUNICIRAJU, VE]INA NAS RE-KLA BI RE^IMA. ALI BI SE JAKO IZNENADILI KADA BI ZNALI KOLIKO TOGA IZRA@AVAMO NEMU[TIM JEZIKOM TELA I LICA

NIJE SVE ONAKO KAO [TO IZGLEDA

Fitness & Wellness centar

HOLLYWOODU ponudi:

fitness, aerobik, tea-boo, individualni treninzisve vrste masaža,

depilacija hladnim voskom, solarijum...

ul.Srpskih dobrovoljaca 30

tel. 364410 i 0638100300

/ APRIL 2011.

Франц Лист је написао дванаест симфонијских поема и њих одликује до тада непозната тонска раскош, али и тематски материјал који се излаже према литерарној инспирацији.

У текстовима о Францу Листу најчешће се наводи да је био пијаниста, композитор, диригент, критичар, организатор музичког живота, а најважније је то да је, поред Берлиоза, најзначајнији представник програмске музике и творац новог жанра – симфонијске поеме. A шта, заправо, значи програмска музика? Каква још музика, поред ње, постоји?Класична музика се по многим теоретичарима и критичарима дели на апсолутну и програмску. Појам програмске музике треба разумети као музику која своjим током следи унапред утврђени програм, при чему програм представља илустрацију ванмузичког догађаја, насупрот апсолутној инструменталној музици без програма и наслова. Елементи програмности провлаче се кроз историју музике још од времена античке Грчке - аулет Сакадас у питијском номосу описао је борбу Аполона и немани Питиса у врло детаљном програму. Постоји још много таквих примера у историји музике, а са развојем инструменталне музике, нарочито је постала популарна композиторска пракса поверавање инструментима опонашање звукова из природе. Међутим, ови наведени поступци којима су прибегавали композитори припадају заправо „тонском сликању“,тј. умећу које своје деловање темељи на акустичним појавама – удар грома, цвркут птица, жубор потока... У доба музичког романтизма програмска музика постаје јасно оцртан правац са циљем да тоновима изрази и ослика ванмузичко збивање; апсолутна музика, пак, обухвата инструменталне облике: симфоније, концерте (за

FRANC LIST TVORAC SIMFONIJSKE POEMEOVO JE DRUGI TEKST U ^ASOPISU INDEKS POSVE]EN GODI[WICI RO\EWA KOM-POZITORA FRANCA LISTA (1811-1886)

један или више инструмената и оркестар), камерна дела (клавирски трио, гудачки квартет), клавирске сонате и свe инструменталне композиције које су изван програмских садржаја.

Читаоцима дугујемо објашњење још једног појма који се јавио на почетку овог текста: симфонијска поема је једноставачно симфонијско програмско дело које следи ванмузички садржај. Лист је био одушевљен Берлиозовим програмским стваралаштвом и програмом који је спровео у својој „Фантастичној симфонији“ , али је уочио и недостатак: сукоб између традиционалне симфонијске вишеставачности и програмских начела којима је блиска јединствена, засвођена форма. Схвативши тај проблем, Лист је створио нов облик једноставачног симфонијског дела које је назвао симфонијска поема.

Франц Лист је написао дванаест симфонијских поема и њих одликује до тада непозната тонска раскош, али и тематски материјал који се излаже према литерарној инспирацији. Лист, романтичар по природи, песимиста је и оптимиста: песимиста, уколико је разочаран земаљским животом; оптимиста, уколико циљ живота налази изван граница овог света. Тај његов дуализам присутан је у скоро свим симфонијским поемама.

Лист пише симфонијске поеме у периоду од 1849. до 1858. године, а прва од њих Шта се чује у брдима, настала је по истоименој песми Виктора Игоа. Једна од најуспелијих је друга по реду Тасо, која приказује генијалног, али несрећног италијанског песника Таса. У њој даје слику несрећно заљубљеног и прогнаног Таса, па посмртни тријумф његовог стваралаштва, због чега у поднаслову ове симфонијске поеме стоји Ламент и Тријумф. Четврту по реду, Орфеј, Лист пише у време када је увежбавао истоимену Глукову

16

оперу. Позната је прича о Орфеју и моменат када он ипак не успева да сачува Еуридику. У томе је Лист видео симболику карактеристичну за романтичарску мисао: „Човек се може приближити свом идеалу, али онда када мисли да му је најближи разочаран примећује да му се он измиче и нестаје“. Следећа симфонијска поема је Прометеј, која се такође ослања на античку трагедију. Шеста по реду је Мазепа, настала по истоименој драми Игоа, у којој је такође уочљив дуализам: бол и муке главног јунака и на крају његова коначна победа. У тренутку када се заљубљеном Листу чинило да више ништа не стоји на путу његовом венчању са књегињом, настаје седма по реду симфонијска поема Свечани звуци. Осма поема Посмртна Ероида није везана за неког јунака већ представља одраз бола, који се у животу нужно јавља. Следећа поема Хунгарија, такође није везана за неког јунака, већ велича Листову домовину. Шекспиров Хамлет инспирисао је Листа да напише истоимену поему, а слика Каулбаха Битка с Хунима била је повод за настајање поеме која носи исто име као и слика. У њој се такође уочава Листов дуализам: сукоб духа и материје, светлости и таме, и на крају стоји победа, наравно, на страни духа. Последња симфонијска поема Идеали, настала по истоименој Шилеровој песми, приказује три животне етапе: полет младости, горку спознају о недостатку идеала и зрело схватање да се само дугорочним конструктивним радом ствара оно чему тежимо у животу.

Посебно истичемо најпопуларнију Листову поему Прелиди, која се темељи на истоименој песми француског књижевника Ламартина. Лист је у њој приказао низ епизода из земаљског живота и обележја човекове нарави - љубав, одлучност, мужевност, борбеност; али, све је то само увод у други живот након смрти. Ова поема сматра се најуспелијом по снази музичке мисли. И ако желите да уђете у суштину Листовог стваралаштва, слушајте Прелиде. Доступни су на свим медијима, па искористите онај који вама највише одговара и уживајте у Листовој музици.

Ana Arsenovi}

После премијере у децембру, представа „Стилске вежбе“ је редовна на репертоару Студентског културног центра и до сада је измамила само позитивне критике. Најпознатије дело француског писца Рејмона Кеноа – „Стилске вежбе“, често је извођено у позориштима широм света, а са француског на српски језик превео га је наш чувени књижевник Данило Киш.

Идеја представе је да се кроз свакодневне баналне ситуације уочи оно што је актуелно данас, представљање проблема са којима смо се некад суочавали а који су и даље присутни. У комаду се третира проблем девијације друштва, релације муж – жена, група – појединац. До сад много пута постављана питања: куда идемо као друштво, колико нам недостаје да будемо срећни, живимо ли живот или крчкамо само једну верзију истине о њему, постављена су и у овом комаду. Током представе издвајају се три целине, кроз њих се могу препознати слике које асоцирају на култне филмове: „Паклена поморанџа“, „Отписани“, „Ко то тамо пева“.Режију потписује Милић Јовановић, а у представи играју: Милица Миленковић, Драгана Перовић, Дејан Тошовић, Немања Јовановић, Кристина Симоновић, Коста Стојадинов, Мина Обрадовић и Милош Станојевић. Видео инсталације су радили Марко Ђорђевић и Стефан Милосављевић. На Фестивалу академских позоришта Србије у Новом Саду, у децембру прошле године, представа „Стилске вежбе“ проглашена је најбољом представом на сусретима, док је награда за најбољег редитеља отишла управо у руке Милића Јовановића. Представу „Стилске вежбе“ крагујевачког СКЦ-а, у наредном периоду, моћи ће да види и публика у другим градовима Србије.

M.K.

Данас је рачунар незаобилазан алат. У овом и наредним бројевима ћемо представити програме без којих занати данашњице не би могли да функционишу.

ZBrush је програм за дигитално моделовање који комбинује 3Д, 2.5Д моделовање, текстуре и колорисање.

Када је свет као данас брз и захтеван, ово модерно оруђе увелико може да помогне људима који се баве моделирањем и 3Д дизајнирањем било аутомобила, банкомата или ликова за видео игрице и филмове.Употребљавају га фирме као сто су Electronic Arts и Blizzard и сл. а уметници у Дизнију и Dreamworks - у не могу без њега. Главна његова карактеристика је у томе што је он, од свих сличних програма, најближи тзв. живом прављењу скулптура и као такав је веома погодан за дизајн ликова и сличних ствари.

У току рада на моделу можете да на њему мењате количину полигона и тако да у његовој изградњи шетате од основног облика па до сложеног што олакшава долазак до коначног решења. Поједини 3Д елементи врло лако могу да постану 2.5Д (или тзв. псеудотродимензионални, пошто дају само илузију 3Д-а а нису такви заиста) тако што се залепе за позадину. На њима даље можете додавати нове 3Д облике и правити компликоване сцене без великог оптерећења рачунара као у случају кад би сви облици били тродимензионални.

Опције су разноврсне, кад га једном узмете у руке, идеје ће да долазе саме од себе због непрегледних могућности.

Од алата који поседује овај програм, 3D Brushes илити четке вам омогућавају да лако обликујете дигиталну масу, да је сечете, месите, цртате по њој као да то радите ножићима по глини, додајете јој још масе и развијате свој дизајн јер свака четка има различите вредности јачине и облика које даље могу дефинисати жељени облик. Четки, као особину, можете да додате тзв. alpha која вам омогућава да кад прелазите њом преко површине дајете јој карактеристику неке тродимензионалне текстуре. Рецимо да желите да направите скулптуру гуштера, не морате да обликујете и вајате сваку крљушт посебно, као што бисте то радили на глини у материјалном облику. Овде фино изаберете четку, додате јој alpha-у са карактеристикама крљушти и прелазите њом преко жељене површине која пред вашим очима постаје као рептилска кожа са свом њеном тродимензионалношћу. Рецимо да тај гуштер носи капут, ви можете да селектујете делове тела који нису под капутом, који су кожа, и да прелазите четком преко читавог облика а само селектована површина реагује на ваш потез и постаје ‘крљушна‘. Уколико ваш модел поседује много полигона а ви желите да радите само на неком делу посебно, селекцијом можете да изолујете тај део модела и на њему да радите без додатног оптерећивања меморије рачунара. Исто тако можете изоловане делове не само да обликујете четкама, већ

SVET MATERIJALNOG ODUMIRE, NOVINE PRELAZE NA INTERNET, STRIPOVI I KWIGE POSTAJU WEB MATERIJAL, SLIKE I ILUSTRACIJE

18

UMETNOST POMO]U MI[A

SE CRTAJU DIREKTNO NA RA^UNARU BEZ UPOTREBE PAPIRA, SKULPTURE SE MODELUJU BEZ UPOTREBE GLINE I ALATA. SVET MATERIJALNOG ODUMIRE, KREATIVNOST SE OGRANI^AVA SAMO BRZINOM PROCESORA.

и да их ротирате и мењате им размере независно од осталих делова модела и тако да правите различита решења истог дизајна све док потпуно не будете задовољни.

У библиотеци ZBrush-а постоји велики избор материјала које можете да додате као особину вашем моделу, тако да он изгледа као да је направљен од стакла, метала, жвакаће гуме или злата а да и даље реагује као пласетлин или глина.

Опција Polypaint омогућава да обојите направљени предмет а да претходно не морате да лепите текстуру преко њега као што то захтевају неки слични програми. Помоћу ове опције можете и да цртате као на папиру. На пример, скицирате аутомобил а онда преко скице направите груб 3Д модел преко ког залепите ту скицу која се прилагоди кривинама датог облика и олакша вам даље да моделирате пратећи линије цртежа.

Посебна карактеристика ZBrush-а коју други слични програми немају је ZSphere. То је једноставна лопта коју користите као основни елемент у изградњи различитих облика. Рецимо, приликом дизајна ликова, од сфери можете да направите основни скелет, са рукама и ногама и да преко њега набаците масу коју даље обликујете као глину и да чак, уколико вам се не свиђа положај модела, померањем сфери померате и масу преко њих и тако све док не будете задовољни.Многи ће рећи да није исто опипати праву глину, пластелин или нешто слично и радити на дигиталном моделу. И није! ZBrush је ту да олакша рад, ту је да би се играли и стварали за онлајн универзум. То што можемо да направимо шта нам год падне на памет у ZBrush-у омогућава нам тзв. Пиксол технологија која бележи осветљење, боју, материјал и дубину за сваки објекат појединачно на екрану. Налик пискелу, он садржи информације о X и Y позицији и колорне вредности али, за разлику од пиксела, поседује податке и о Z позицији која предмету даје дубину, затим садржи информацију о оријентацији у простору и материјалу. Пиксол функционише док год фајл припада ZBrush-у. Оног тренутка када се експортује као нпр. JPEG или PNG, губи своје карактеристике зато што постаје једно са површином и нема више 3Д вредности.

ZBrush је направила и избацила на тржиште компанија Pixologic Inc. 1999. године а тренутно се може наћи верзија 4.0.

На сајту www.pixologic.com, поред огромне галерије ликова урађених у овом програму која сеже од 2004. године можете наћи и интервјуе са ZBrush уметницима и видео туторијале који ће помоћи да лакше савладате функције програма. А ту је и богата библиотека четки, материјала и алфи које можете бесплатно скинути и користити у свом раду.

Uro{ Obradovi}

Потпредседник Владе Божидар Ђелић најавио је да ће у развој Универзитета у Крагујевцу ове године бити

уложено више од 25 милиона евра. Ђелић је, након што је са градоначелником Крагујевца Верољубом Стевановићем

и ректором Универзитета у Крагујевцу Слободаном Арсенијевићем потписао Меморандум о реализацији инфраструктурних пројеката и Протокол за пројекат изградње Научно-технолошког парка, истакао да ће

изградња парка почети ове, а бити завршена 2012. године.Према његовим речима, у изградњи технолошког парка, једног од четири у Србији, чија ће површина бити 8.000 квадратних метара, учествоваће и локална самоуправа и

Универзитет у Крагујевцу.

Izvor: www.personalmag.rs

PROTOKL ZA PROJEKAT IZGRADWE NAU^NO-TEHNOLO[KOG PARKA

INDEKS: Како је дошло до сарадње са Телекомом?

VLADAN MILI]: Било је потпуно ненадано. Неколико нас је добило позив за кастинг. Прошло је пар недеља од тога и добио сам позив од људи из Телекома да се појавим на снимању одређеног дана. Снимање је било јако напорно, отишао сам око 19h, а кад сам се вратио кући већ је почело да свањава. Али исплатило се.

INDEKS: Можеш ли да нам објасниш како млади глумци долазе до посла. Да ли имаш менаџера или сам јуриш кастинге?

VLADAN MILI] JE MLADI KRAGUJEVA^KI GLUMAC NA PRIVREMENOM RADU U BEOGRADU. IGRAO JE U FILMO-VIMA [I[AWE, MILO[ BRANKOVI], PLAVI VOZ I U NEKOLIKO DESETINA PREDSTAVA, ALI JE SRPSKOJ PUBLICI VEROVATNO NAJPOZNATIJI SA REKLAME ZA TELEKOM SRBIJE

VLADAN MILI]: Не, немам менаџера и све што сам до сада постигао урадио сам сам. Данас је тешко доћи до посла у свакој бранши, а поготово у мојој. Углавном су то кастинзи (у свету глуме то је “разговор” за посао) који су данас препуни младих глумаца и јако је тешко добити улогу. И моја прва улога у позоришту се десила преко кастинга. Редитељ Небојша Брадић (бивши министар културе) је 2005. радио “Малу трилогију смрти” у Београдском драмском позоришту. Добио сам улогу и то ми је била прва професионална представа.

INDEKS: Имао си запажену улогу у филму “Плави воз”. Радња

филма је смештена у 1980. годину. Да ли су млади 80-их имали нешто заједничко са садашњим генарацијама?

VLADAN MILI]: Апсолутно ништа заједничко немају данашње и тадашње генерације! Живот без интернета и мобилних телефона је данас незамислив, а тада није све било толико приступачно и доступно као данас и у томе ја видим неку драж.

INDEKS: Када ће крагујевачка публика имати прилике да те поново види?

VLADAN MILI]: У Крагујевцу сам 2009. године радио представу „Сироти мали хрчки” која се једно време играла у Књажевско-српском театру. Надам се да ћу ускоро доћи са неком новом представом.

INDEKS: Пошто смо сви у животу понекад глумци, када си ти схватио да желиш професионално да се бавиш глумом?

VLADAN MILI]: Глумом сам почео да се бавим још од трећег разреда основне школе, код чувене Славице Урошевић. Заваљујући њој сам толико заволео луму, и слободно могу да кажем да је она најзаслужнија за моју љубав према глуми.

INDEKS: Најбољи српски филм?

VLADAN MILI]: Балкански шпијун

INDEKS: Да ли би играо у еротском филму? Наравно, као статиста.

VLADAN MILI]: Хаха..не. Можда као камерман:)))))))))

Uro{ Jovanovi}

20

VLADANMILI]

MINISTAR MI DAO PRVI POSAO

Код Соколане у Ердоглији подинут је споменик краљу Александру Карађорђевићу Ујединитељу. Постављен је на једном лепом шеталишту, ако сте некад пролазили нарочито супер изгледа на пролеће. Деца се играју на теренима за кошарку и фудбал, старији кулирају по клупицама, пензионери шетају около - изгледа да је ово последње било највећа инспирација мајстору, пошто и сам краљ изгледа као пензос. Наслоњен на штап, са превеликом главом и шапком, изгледа као неки деда са свадбе који не жели да се облачи како му унуци кажу, већ на породична окупљања долази у униформи коју је носио у бици на Колубари. Тера инат матори. Један од наших великих владара у овом случају је представљен као килави чичица. Некада је на Тргу тополиваца на месту садашњег споменика такође стајао споменик овом владару. Био је у покрету, високо подигнуте главе као да ће сваког тренутка потегнути сабљу. На постаменту на којем је стајао је писало Чувајте Југославију. Срушили су га и уништили комунисти а ова нова верзија, која стоји код Соколане, и која је вероватно искупљење за вандализам ранијег режима, не верујем ни да саму себе може да сачува.Садашњи споменик на Тргу тополивцима можда јесте настао на темељу комунистичке деструкције историјске баштине али бар изгледа као споменик! Са густим брцима и снажним рукама мрко гледа са свог постамента и мислим да би врло лако могао да пребије чичицу поред Соколане. Да су градски оци мало више новца и бронзе утрошили, не би могли да дигну нови спрат на својим кућама и купе нови стан али би иза себе оставили споменике којима би се људи клањали из поштовања. За сад, само их голубови запишавају.

Преко Лепенице се налази споменик Јовану Ристићу. Тај човек, који је један од најзаслужнијих зашто нисмо и даље од Турцима, лукав и опрезан политичар, изврстан дипломата, човек кога су Обреновићи слушали. под вештом руком мајстора изгледа као Луди Шеширџија. А тако га поједини суграђани и зову. Већином они млади, стари га и не примећују. На

високом је постаменту, крут са штапом стегнутим у руци тако чврсто као да му је још један исти такав забоден дубоко у задњицу са несразмерно вели-ким шеширом који би му, да нема уши, спао преко главе. Постављен је тако да је већем делу Крагујевца окренут леђима и гледа у пљескавице, пошто су са те стране где год му поглед допире широко распрострањене продавнице брзе хране. Не кажем ја да не-што фали тој храни, али то није довољно јак разлог да се ту постави спомен једном великом државнику. А он чак није ни у кон-трапосту! - који је један од основних поло-жаја у који се поставља стојећа фигура било да се црта или ваја. Док је Фидија пре 2.500 година знао да мермер оживи тако да само што не проговори, данас, овај наш крагује-вачки стваралац се није потру- дио да макар украде од неког старог мајстора а никако да смисли нешто своје, и зато Јован Ристић стоји стиснут. Руке су му скупљене, стегнуте, напет је и ја га не признајем као спомен овом поли-тичару, што је очигледно мислио још неко, по-што већина слова са његовог постамента поски-дано и покрадено.

Ипред Робне куће Београд се високо у небо диже бронзани лизало илити буздован по којем се веру људи-жабе константно завлачећи једни другима руке у задњице. Посматра их један човечуљак са кокер шпанијелом, од истог материјала, очигледно воајер. Подигнут је у спомен палим Крагујевчанима у ратовима деведесетих и мислим да су они заслужи-ли много више него ову смејурију. Када неком одаје-мо пошту због тога што је дао живот у одбрани своје земље, не правимо споменик коме ће млади да се смеју, већ који ће да их дирне и натера на размишља-ње. Пас, као симбол верности, је глупо и траљаво решење. Мислим да чак и нема пуно кокер шпаније-ла у нашем граду. Ја бих више оправдавао неку грабљивиу, мода чак крагуја, пошто нам се град очигледно не зове Кокершпанијелац, него носи име ове поносите птице. И поставити у једној ували између

JEDNOG DANA ZAPO[QEN JE JEDAN ^OVEK, KAKO TO OBI^NO BIVA, PREKO KUMA PRIJATEQEVOG KUMA, KAO GRAD-SKI MAJSTOR, PO[TO DA GA NAZOVEM UMETNIKOM NE]U, DA RADUCKA [TA BUDE TREBALO. NEKO VREME NIJE BIO POTREBAN. A ONDA JE TRENUTNA VLADAJU]A KOALICIJA U NA[EM GRADU RE[ILA DA OSTAVI IZA SEBE AMANET MLADIM NARA[TAJIMA I DO[LO SE DO IDEJE ZA OVEKOVE^IVAWEM POJED-INIH ISTORIJSKIH LI^NOSTI. NEKO JE TREBALO TO DA REALIZUJE, "A KAD VE] PRIMA PLATU NEKA RADI OVAJ [TO SMO GA ZAPOSLILI", REKLI SU, I TAKO JE KRENULO...

SPOMEN SRAMU/ APRIL 2011.

зграда масивну скулптуру као што је ова је класичан доказ да наш мајстор, очигледно има много лепе очи, пошто је једино на тај начин могао да заврши уметнички факултет. Као у Борилачком клубу са Бред Питом, ја бих минирао бронзану лопту, да се сруши и скотрља у излог Таково осигурања, чисто због симболике.

И стижемо до ремек-дела цењеног нам мајстора, високог 18 метара, финансираном од стране верника гастарбајтера који мисле да ће давање новца већ богатој цркви да им обезбеди кључеве од раја. У питању је контроверзни Ђурђевдански крст. Један паметан човек је рекао да он није довољно велики да опере њихове грехе, притом мислећи на градске политичаре који су и иницирали изградњу ове масивне реликвије. И, уместо да је ангажван талентован вајар који би направио прави симбол Крагујевца, као што је по истом принципу, Христ Спаситељ симбол Рио де Жанеира, овде и даље доминира наш градски мајстор. Сваког тренутка очекујем како ће пре њим да се појаве људи у чаршавима и да о њега бесе непожељне особе.Међутим, кад тад ће неко ко не поштује ни ову некултуру а камоли културу да скине металног Исуса Христа са овог велелепног здања и да га негде истопи и на крсту ће да остане једно место упражњено. Мислим да знам кога ћемо тада разапети.

Filip Vi{wi}

/ APRIL 2011.

Брига о секундарним сировинама је веома важна. Организована рециклажа је данас профитабилна област која може запослити много људи. Секундарна сировина је природно добро. Уколико се одређена сировина добије из секундарне сировине, аутоматски је неопходно мање енергије и мање је загађења. Прва помисао у вези с рециклажом су депоније. Оне су у свету еколошке фабрике и не загађују животну средину. То су санитарне депоније, какве постоје и у Врању, Аранђеловцу, Сремској Митровици, Лесковцу, Лапову итд. Депонија је биореактор где се дешавају хемијске и биолошке реакције. Производ отпада је загађена вода, гасови метан и угљен диоксид. Та два производа морају се извући са депоније тако да се не угрози животна средина. Водонепропусна облога скупља воду на дну , она се пречишћава до одређеног нивоа, а по земљишту се пободу бунари, такозвани биотрнови који одводе гас у атмосферу. У раз-вијеним земљама тај гас се скупља, у складу с Кјото протоколом, пре-чишћава и користи за електричну и топлотну енергију.

Рециклажом се стварају нови производи који садрже употребну вредност!

Поражавајући је податак да, иако у Крагујевцу по-стоје посебни контењери за папир, текстил, пласти-ку, грађани и даље већином тај отпад бацају на ђубри-ште. Крагујевчани на ђубри-ште дневно баце више од 20 тона папира и картона, око 6 то-на текстила и око 3 тоне пласти-чне амбалаже, показала су мерења морфолошког састава на градској депонији у Јовановцу која су спровели „Чистоћа“ и крагујевачки Машински факултет.

Уз помоћ пресе за балирање папира која је у власништву „Чистоће“, папир бачен на ђубриште постаје сировина која се продаје фабрикама које производе папир и картон и тиме се обезбеђује додатни приход од најмање 120.000 динара дневно, јер се килограм балираног папира продаје по цени од 6 до 8,5 динара по килограму. Крагујевчани годишње баце више од 50.000 тона разног отпада - папира, текстила, дрва, стакла, метала, и био масе, а од свега тога се може добити нови производ или енергија.

По Србији расуто 50.000 тона аутомобилских гума!Иако је Европска унија још 2003. године донела пропис

по коме одлагање отпадних гума није дозвољено у природи и на комуналним депонијама, у Србији, према подацима Министарства заштите животне средине и просторног планирања, тренутно има више од 50.000 тона аутомобилских гума. Овај, по животну средину опасан отпад завршава на комуналним депонијама, зеленим површинама, у коритима река, по периферији урбаних средина и у близини индустријских зона. Овај отпад опасно угрожава здравље и безбедност људи. Рециклажа је превентива здрављу!Рециклажа гуме је механички процес у коме од гуме добијамо 60% гуменог гранулата, 35% челичне жице и 5% платна. У потпуности без штетног утицаја на животну средину. Неки од производа добијених рециклажом гума су:

-Додатак асфалтима у изради путева, паркинзи, стубо- ви за сигнализацију, ивичњаци, пружни прелази, аутомобилки делови (кочни- це, волани, преграде, делови за унутрашњост);

-Подлоге за спортске терене (те- нис, атлетика, спортски тере- ни на отвореном, у дворани, терени од вештачке траве), дечја игралишта, попло- чавање шеталишта, башта, простор око базена; -Облоге за изолацију кровова звучне бари- јере у грађевинарству, водоотпорне мембране, порозна битуменска ве- зива, гумене цеви; -У пољопривреди за произ- водњу подних гумених под- лога за штале; -Израда разних гумених делова за домаћинсво, заштитне подне об- логе, жардињере, канте за смеће пуне гуме за колица;

Колико Србија рециклажи поклања пажње говори податак да код нас постоји само једна фабрика у Новом Саду која се бави рециклажом ауто и теретних гума.Овакве проблеме треба да решава држава и министарство задужено за то. Али, kао и у претходним бројевима, наш циљ је подизање индивидуалне свести, едукација, информисаност грађана, у овом случају студената. Како појединац може да да свој допринос рециклажи? Одговор је једноставан:Селекцијом отпада!

Jelica Vugdeli}

RECIKLA@A = ZARADAKRAGUJEV^ANI NA \UBRE DNEVNO BACE VI[E OD 20 TONA PAPIRA I KARTONA, OKO 6 TONA TEKSTILA I OKO 3 TONE PLASTI6NE AMBALA@E

23

/ APRIL 2011.

24

PI[OT: ZAKON NAJSLABIJIH(Pixote: Lei do mais fraco) 1981.

Већ поменута прича у уводу, о дечаку чији је живот клесан у пакленом поправном дому од стране корумпираних чувара, је ремек дело бразилског редитеља Хектора Бабенка. Аматерски приступ и псеудо- докуметарни релистични начин на који је пренео причу, Бабенко није оставио много избора младом Пишоту, осим да се као марионета корупције и криминала и сам са својом бандом упусти у те воде, креирајући сопствени закон улице. Застрашујућа чињеница је та, да иако је ова прича фикција, реалност младих глумаца у филму није много различита. Фернандо Рамос Да Силва, који тумачи улогу Пишота, је водио сличан живот, те је због тога са 19 година трагично и завршио у окршају са полицијом Сао Паола. Овај филм је утро пут социјалној бразилској кинематографији која, избегавајући сапунасти јужно-амерички клише, отвора прозор ка некој другој стварности.

KARANDIRU(Carandiru) 2003.

Још један сурови приказ Хектора Бабенка, овог пута нас води дубље у бразилски казнено- поправни систем, тачније у затвор Карандиру. Инспирисан истинитим догађајима који су се догодили 1992. године у којима је побуна преко 7.000 затвореника (капацитет Карандируа је 4.000 затвореника) свршена крвавим масакром од стране специјалних снага полиције без икаквог покушаја да мирним преговорима реши ситуацију. Лик доктора Драуциа Вареле уводи нас

KINEMATOGRAFIJA FAVELEOD KAD SAM KAO KLINAC PRO[ETAO ULICAMA SAO PAOLA I RIA SA SVOJIM, TADA FILMSKIM VR[WAKOM, HARIZMATI^NIM ALI VRLO TRAGI^NIM PI[OTOM, SHVATIO SAM DA JE ZEMQA FUDBALA, SAMBE, KARNEVALA I PRELEPIH CURA DAQA NEGO [TO JE TO SAMA GEOGRAFIJA ODREDILA. KAKO SAM ODRASTAO, POVREMENO OSVR]U]I SE NA PASIJU PI[OTA I WEGOVIH DRUGARA, ^ESTO SAM PRATIO FILMSKU KAMERU PO BRAZILSKIM FAVELAMA I SA BRUTALNIM OSVE@EWEM ODSTUPAO OD KONSTANTNOG HOLIVUDSKOG GLAMURA I BLOKBASTERSKE POVR[NOSTI

у причу кроз хуману тежњу да осуђенике у пренатрпаном затвору сексуално едукује и спречи ширење HIV вируса и да кроз прегледе и сеансе, дубље улази у појединачне голготе затвореника и њихов пут ка овом ужасном месту.Бабенко, захваљујући глумацима са затворским „стажом“, портретише ову причу са крајње дирљивим ставом да сама крвава судбина која их чека делује апсолутно незаслужена и претерана.

GRAD BOGA(Cidade de Deus) 2002.

Путеви два дечака која прати стална пишотовска борба теку паралелно уз сталне проблеме новца, девојака и криминалне, сиромашне позадине пространих плажа Рио де Женеира. Под Христовим окриљем, парадоксално називу филма, Риу као да је Бог рекао лаку ноћ, остављајући његову децу у загрљају дроге, оружја и насиља. Приче главних ликова Зеа и Ракете се врло брзо раздвајају, остављајући једног дубље да тоне у мрак, док други посматра све то кроз свој објектив, документујући брзо сазревање и кратак живот малолетних гангстера. Ово врхунско остварење Фернанда Меиралеша је бацило светло на бразилску кинематографију и уврстило себе у сам врх светског филма. Са изванредном монтажом и камером постигнут је ефекат брзине живота младих јунака, као и признање у свету многобројним номинацијама и наградама које су испратиле „Град Бога“.

Prepo

ru~u

jemo!

ELITNA JEDINICA(Tropa de Elite) 2007.

Гледано из перспективе бораца против болести безакоња на улицама Риа у првом моменту се не стиче другачија слика о проблему. Напротив, корен самог проблема лежи у корупцији државних служби и полицијској увучености у контролу криминала. Једини лек за ту болест је специјална милитарна полицијска јединица која сеје страх у фавели, како криминалцима, тако и корумпираним колегама не остављајући им много избора. Озлоглашена BOPE улази тамо где нико не сме или не жели, у само језгро пошасти друштва, свирепо се опходећи према непријетаљу. Кроз објектив редитеља Жозеа Падиња, капетан Нашименто растрзан између посла и своје породице, тражи довољно снажног и морално неукаљаног наследника за своју јединицу, притом наилазећи на разне стресне препреке.

„Град Бога“ је био врхунац успеха бразилске филмске индустрије све до појаве капетана Нашимента на филмском платну који је издигао култ лобање (симбол јединице BOPE) до невероватне препознатљивости у Бразилу, а и шире. Енормна полуларност довела је до наставка приче о Роберту Нашименту...

ELITNA JEDINICA 2(Tropa de Elite 2) 2010.

Продубљивање приче о насиљу и рату између нарко мафије и полиције отворило је ново поглавље у целој ситуцији. Штавише, открило је срж самог проблема, улазећи у политичке канале који се хране из истог тањира као мафија. Нашименто схвата да је он, као и Пишот, марионета грабљиваца, пијун у игри, која увек има исти неморални циљ. Уплетеност полиције, медија и политике отвара питање „Која је праведна страна?“ не остављајући много избора за одговор.

Жозе Падињо овим филмом успешно обједињује поуке Бабенка, Меиралеша и на својеврстан начин прави омаж, како бих ја то назвао, „кинематографији фавеле“, подсећајући друштво на своје слепило и недовољну ангажованост у решавању ситуације.

Свако би требало да погледа ове филмове, јер суштинске разлике између бразилског и осталих друштвених система нема, осим што је код њих екстремнији темперамент.

A. Radovanovi}

Неиспавани студенти који тешко прате наставу не ризикују само проблеме са професорима. Они имају и три пута веће шансе од оболевања од депресије него њихове колеге које имају довољно сна.Поспаност током дана постала је нормална појава код адолесцената. Студенти у просеку спавају 6 сати током радних дана и 8 сати преко викенда. То је пуно мање од препоручених минималних 9 сати.Појава депресије међу студентима била је врло честа. Тридесет посто студената имало је јаке симптоме депресије, а додатних 32% је имало неке симптоме депресије.Али, није јасно из истраживања да ли је несаница симптом депресије или обрнуто.

Izvor: www.centar-zdravlja.net

MAWAK SNA I DEPRESIJA KOD MLADIH QUDI

26

Рио де Жанеиро је један огроман конгломерат култура, раса и нација, баш као и сам Бразил, спој неспојивог, град огромног хедонизма и контраста. И поред неописиве гужве, свеприсутног криминала, сиротињских насеља која ничу као печурке и шире се невероватном брзином, оронулих делова града за која нико не мари, Рио је и даље један од најпривлачнијих градова света.

ISTORIJA

Брда раскошног растиња и нетакнуте обале залива Гуанабара открила је прва португалска експедиција предвођена Педром Алваресом Кабралом још 1500. године , да би у следећем наврату португалски морепловци, којима је командовао Гаспар де Лемос, бацили своја сидра, крстивши колонију именом Рио де Жанеиро де Сао Себастиао. Верујући да су се искрцали на ушће реке, и то на дан Св. Себастијана који пада у јануару, овај град је добио име „Јануарска река“. Крајем 17. века у покрајини Минас Гераис пронађено је злато, а почетком 19. века комплетан португалски двор се сели у Рио бежећи пред Наполеоновим освајањима. Када се 1822. године краљевска породица вратила у Португалију и када је Бразил добио независност, резерве златне руде су већ потрошене и примат преузима кафа као нови извор прихода. Упркос константној трансформацији, град је и даље имао изглед колонијалне провинције све до

почетка 20. века када се коначно приступа изградњи широких градских авенија и подизању палата

Првобитни назив града је био Сао Себастиао до Рио де Жанеиро (Свети Себастијан Јануарске Реке), у част португалском краљу Себастијану Првом.

Рио је основан на врху брда Шећерна Глава. Касније је читав један град израстао на врху овог брда, опонашајући дотадашње средњевековне европске градове и њихову стратегију одбране. Како је Шећерна Глава била центар града, постала је и центар ширења града на југ и запад.

Иако је од 1960, престоница Бразила премештена у Бразилију, Рио је био и остао културни епицентар земље.

KOPAKABANA

Копакабана је дистрикт у јужном делу Рио де Жанеира познат по својој плажи дугачкој 4,5 километара испред насељеног подручја Рио де Жанеира. Летња сезона у Рију, са температуром између 25 и 35 степени Целзијуса, траје од децембра до фебруара.

Највећи концерт на свету је 1994. године одржао Род Стјуарт, управо на плажи Копакабана, а пратило га је преко три милиона људи. Ролинг Стонси и Раш су такође направили више милионске концерте на овој плажи.

JANUARSKA REKAGRAD POZNAT PO SLAVQU I FESTIVALU, RAZUZDANIM DEVOJKAMA I NARODU KOME JE RITAM U KRVI, IMA I SVOJU RU@NU STRANU - FAVELE. NASEQA U KOJIMA VLADA NASIQE I KRIMINAL BRAZILSKA SU SVAKODNEVNICA, A U OVE ZATVORENE ZONE U KOJIMA ODLUKE DONOSE NARKO-DILERI, NE USU\UJE SE DA ZAVIRI NI POLICIJA.

/ APRIL 2011.

KARNEVAL

Карневал у Рију је најпрепознатљивији симбол овог града.

Корени карневала воде од древних Римљана и Грка, који су прослављали долазак пролећа. Португалци су први донели концепт прославе карневала у Рио око 1850. године. Пракса одржавања балова и маскенбала преузета је од париске буржоазије. Ипак, у Бразилу је традиција брзо постала другачија. Временом су преузети и јединствени елементи који потичу из афричке и америчке културе. Групе људи парадирају улицама свирајући и играјући. Било је уобичајено да се за време карневала аристократија облачи као обичан свет, мушкарци као жене, а сиромашни као богати. Класне разлике су заборављане једном годишње за време трајања фестивала.

Данас, главни догађаји карневалских прослава у Рио де Жанеиру су параде школа самбе. У данима фестивала, на врхунцу лета, 40 дана пре Ускршњег поста (увек од суботе до среде), у Рио стиже хиљаде људи из свих делова света и четири дана ужива у највећем фестивалу на свету.

MARAKANA

Маракана је стадион у Рио де Жанеиру и један је од највећих у свету. Стадион је своје неслужбено име Маракана, добио по истоименој четврти у којој се налази. Иначе реч Маракана означава врсту папагаја из северног Бразила. На овом стадиону играју три, од четири највећа бразилска фудбалска клуба у Рију: Фламенго, Ботафого и Флуминенсе.

Стадион је саграђен поводом Светског првенства у фудбалу, које је одржано у Бразилу 1950. године, са првобитним капацитетом од 200.000 места. Капацитет је увелико смањен, када су се поставила сва седећа места пред крај 20. века. Тренутни капацитет је 82.238 седећих места, а планирано проширење ће повећати капацитет на 100.000 места.

На овом стадиону је Пеле, 1971. године одиграо последњу утакмицу за репрезентацију Бразила против репрезентације бивше СФРЈ.

FAVELE

Рио де Јанеиро, град познат по слављу и фестивалу, разузданим девојкама и народу коме је ритам у крви, има и своју ружну страну - фавеле. Насеља у којима влада насиље и криминал бразилска су свакодневница, а у ове затворене зоне у којима одлуке доносе нарко- дилери не усуђује да завири ни полиција. Данас има око хиљаду оваквих насеља у којима живи преко шест милиона људи

И поред тешких услова живота и сиромаштва, управо из фавела потичу најпознатије школе самбе у Рију, а у фавелама су одрасли и неки од најпознатијих бразилских, али и светских фудбалера: Пеле, Роналдо, Ривалдо итд.

Valter Ego

Срђан Пантелић је један од ретких професионалних спортиста који схватају значај студија и своју будућност не препуштају случају. Наш данашњи саговорник је један од најобразованијих спортиста у Крагујевцу, али и студент са највише трофеја. Тренутно је студент треће године на Мегатренду, а са ОК Раднички је 2008. освојио Куп Србије, а 2009. и 2010. Првенство. Сва три пута је био незаменљив део као „либеро“ у најтрофејнијем крагујевачком клубу. INDEKS: Још 2005. године си дошао у Крагујевац из Лучана. Како је то све изгледало из угла једног тинејџера?

SR\AN PANTELI]: За мене је то све било ново и другачије. Ја сам дошао као омладинац у ОК Раднички, из малог места. Међутим, нисам био сам. Управа Радничког је тог лета довела још деветорицу омладинаца из других градова, тако да смо уз помоћ људи у клубу и наших саиграча

Крагујевчана успели да се веома брзо уклопимо.

INDEKS: Шта ти као студенту недостаје у Крагујевцу?

SR\AN PANTELI]: На првом месту, то је биоскоп. Несхватљиво је да град са 200.000 становника нема прави биоскоп, већ мора да импровизује и позоришне дворане претвара у сале са великим екраном. Ту је, такође, и ограничен број места за изласке, а када кажем ограничен, мислим на садржај којим покушавају да привуку госте.

INDEKS: Шта радиш на дан утакмице, како се припремаш?

SR\AN PANTELI]: Тих неколико сати пред утакмицу волим да будем сам, да се сконцентришем и препустим себи. Најчешће искључим мобилни и уживам у неком филму или музици.INDEKS: Где себе видиш након одбојке? Пошто завршаваш

факултет, отварају ти се многе могућности.

SR\AN PANTELI]: Ја живим за спорт. Волео бих да останем у одбојци као тренер. Али, како се спорт све више претвара у један велики бизнис, почињем да размишљам и о неким другим стварима, пре свега да своје знање о економији искористим у неке друге „одбојкашке“ сврхе.

INDEKS: На који начин одбојкаши проналазе клуб? Да ли су као и у фудбалу „менаџери“ ти који воде главну реч?

SR\AN PANTELI]: У фудбалу је огроман новац у игри. Један добар трансфер у фудбалу кошта колико сви одбојкашки трансфери у једној сезони. Стога, „менаџери“ нас баш и не чекају иза сваког ћошка. Они имају јако битну улогу, али је за сваки трансфер пресудан квалитет играча.

INDEKS: ОК Раднички нешто слабије игра ове сезоне. Да ли су вам амбиције и даље шампионске?

SR\AN PANTELI]: Ми смо и пре почетка првенства били свесни да нисмо фаворити за титулу, јер је велики број играча, који су Радничком донели две титуле првака, напустило клуб. Међутим, и поред тога, мотив нам не недостаје, и ако у дуелима са Рибницом изборимо полуфинале, сигурно да нам у том случају шансе значајно расту.

INDEKS: Да ли и следеће сезоне остајеш у Радничком?

SR\AN PANTELI]: Имам још годину дана уговора са Радничким, тако да не одлучујем само ја о томе. Уколико и променим средину, мој нови клуб неће бити из Србије.

Uro{ Jovanovi}

VOLEO BIH DA OSTANEM U ODBOJCI KAO TRENER

SR\AN PANTELI]

TEREN ZA MALI FUDBAL SPORTSKI CENTAR SUŠICA1 sat - 2000 dinara | od 12 do 23 h

Zakažite na 034/340204 i 060/3423210 | Balkanska 44 [kod Merkura]

29

Клуб малог фудбала Машинац је основан 2008. године на иницијативу студената Машинског факултета, чланова СОМФК-а (студентске организације машинског факултета). “У почетку је главна амбиција била дружење и такмичење, а сада, заједно са врхунским резултатима које смо постигли расту амбиције и сви у клубу верујемо да можемо да остваримо пласман у Прву футсал лигу Србије”, каже Марко Гавриловић играч Машинца.

Клуб је започео такмичење у најнижем рангу такмичења и већ у својој првој сезони (2009/2010) заузео прво место у Регионалној футсал лиги Србије група Запад (са само једним нерешеним резултатом) и кроз 2 победе у баражу над екипом из Аранђеловца обезбедио пласман у Другу футсал лигу Србије група Запад у којој се такмичи у текућој сезони.

“Клуб тренутно има 17 играча, од тога 3 голмана. У почетку су за Кмф Машинац играли само студенти са Машинског факултета, а сада су у клубу и студенати и са других факултета ( Пмф-а, медицине, економије...). У међувремену је пар момака завршило студије тако да има и свршених студената”, кроз смех каже играч и тренер клуба Василије Матовић.

Иако су као дебитанти у Другој лиги на почетку били сврстани међу кандидате за испадање, наставили су да бележе сјајне резултате и већ три кола пред крај првенства обезбедили прво место и бараж за Прву футсал лигу Србије, која је највиши ранг такмичења. У досадашњем делу првенства екипа је забележила скор од десет победа, једног нерешеног резултата, и само једног пораза, уз гол разлику 58:31. “Морам да нагласим да немамо среће ове године јер се врши реорганизација такмичења и смањује број екипа у Првој лиги са 14 на 12. Уместо да већ увелико славимо улазак у Прву лигу ми се спремамо доигравање”, каже Гавриловић.

Бараж за прву лигу се игра као лига од четири екипе, а у њој ће, поред Кмф Машинац, учествовати и Коњарник из Београда, Винтерспорт из Ниша и Танго из Новог Сада. Бараж такмичење почиње 8-ог априла а завршава се 16-ог маја.

Напомињући да је ове сезоне ситуација око термина одржавања тренинга далеко боља, Матовић каже да и даље имају велике потешкоће. Иако у овој сезони имају сталне термине за тренинге у сали Друге крагујевачке гимназије, где играју и утакмице, они су неадекватни за клуб који бележи овакве резултате. Тренинзи почињу у 11 увече, и то повезаним данима, четвртком и петком, па је сваки озбиљан рад немогућ. “Често се дешавало да петком имамо гостовање, тако да у току недеље одрадимо само један лагани тренинг” појашњава Гавриловић.

Као и сви спортски клубови, и Машинац има проблема са финансирањем. Клуб опстаје искључиво захваљујући великој помоћи Машинског факултета, и неколико других спонзора.

Кмф Машинац има одличну сарадњу и велику помоћ од Кмф Економац “У нашој екипи игра и бивши играч а садашњи секретар Економца Милован Ђурђевић. Његово искуство и знање доста помажу нашој младој екипи. Такође, често играмо тренинг утакмице са Економцем кроз које доста напредујемо јер играјући против Економца имамо привилегију да играмо против готово комплетне репрезентације Србије”, закључује Матовић.

“Уверен сам да ћемо наставити да побеђујемо и да ћемо се пласирати у Прву лигу” каже Гавриловић и позива све љубитеље малог фудбала да подрже клуб својим доласком на предстојеће утакмице баража за Прву футсал лигу.

Valter Ego

JO[ JEDAN KORAK DO ELITEU DOSADA[WEM DELU PRVENSTVA EKIPA JE ZABELE@ILA SKOR OD DESET POBEDA, JEDNOG NERE[ENOG REZULTATA I SAMO JEDNOG PORAZA, UZ GOL RAZLIKU 58:31

Група Тајванских студената је направила реплику зграде Парламента употребивши 200.000 конзерви од хране. Све конзерве су постављене ручно и Парламент ће највероватније ући у Гинисову књигу рекорда.

PARLAMENT OD 200.000 KONZERVI

STADION ^IKA DA^A

FUDBAL

17.april - 16:30

Раднички 1923 - Динамо 24.april - 16:30 Раднички 1923 - Пролетер08.maj - 17:00 Раднички 1923 - Раднички Биг Бул

HALA JEZERO

ODBOJKA

10.april Раднички Креди банка – Партизан (полуфинале плеј-офа)14.april Раднички Креди банка – Партизан (полуфинале плеј-офа, евентуално)

KO[ARKA

09.april Раднички Крагујевац – Металац04.maj Раднички Крагујевац – Партизан14.maj Раднички Крагујевац – Хемофарм

MALI FUDBAL

17.april КМФ Економац – Врање01.maj КМФ Економац – Марбо Интермецо

HALA PARK

KO[ARKA

09.april - 19:30

КГ Студент – Константин Ниш

STADION FK SU[ICA

AMERI^KI FUDBAL

30.april - 15:30 Wild boars – Чачак Angel Warriors28.maj - 15:30 Wild boars – Београд Blue Dragons

RASPORED SPORTSKIH

DE[AVAWA U KRAGUJEVCU

U NAREDNA DVA MESECA

„Eгзит фестивал“ ове године отвара врата за преко 600 волонтера из целог света који ће добити прилику да стекну невероватна искуства, радећи у програмској продукцији, прес центру, кампу, промо тиму и другим сегментима фестивала. Конкурс за пријаве биће отворен од 1. до 20. јуна, када ће сви млади људи који желе да се укључе и постану део ове велике организације моћи да попуне формулар на сајту Exit-fest.org и да се пријаве.

Волонтери ће имати обезбеђен улаз и боравак на „Eгзит фестивалу“ након завршетка прописаног радног времена, као и бесплатан боравак у „Егзит вилиџу“, исхрану унутар вилиџа и бесплатне токене за пиће. Када се заврши „Eгзит“, волонтери добијају сертификат као признање о волонтирању што ће им бити додатна референца у биографији. Волонтирање ће трајати од 5. до 12. јула 2010. године на фестивалу „Eгзит“ у Новом Саду, и то највише 6 сати у току једне смене.

600 VOLONTERA ZA EGZIT FESTIVAL!

/ APRIL 2011.