IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, oktobar 2010.

/ GODINA XIII - BROJ 70 / www.monopollist.org

Glavni i odGovorni urednik:Marija TiMoTićFakulTeT: Branka SenićekonoMiJa: Bojan ČaliJadruŠTvo: Tatjana JankovićMoZaik: Sonja JakovlJevićWeB: Miloš levaČić

diZaJn & PrePress: vladan Milosavljevićtrid studio, Beogradwww.studiotrid.com

Članovi redakCiJe: Bojana džepina, vladimir Gojković, Branko kubat, Jelena ljubišić, nikola ćirković, anđela dukovski, Mile Bijelić, davor Mihailović, Marija Starčević, Maja radak, Matea rakić, Milica Bo-žanić, nikola Škondrić, dragiša otašević, Pavle Mihajlović, uroš Živaljević, rastko radenković, Sanja Mitić, Sonja Jakovljević, Jugica ignjatović, Marija Timotić, Tatjana raičević, Bojan Stan-ković, Tatjana Janković, Branka Prišunjak, vuk vujović, nađa Pavlica, Branka Senić, anja Mir-ković, ivana Mandić, ana kondić, ivana vuković, Marija Perišić, Đoko Bodiroga, ana Marjanović, iva kolundžija, ivana Milošević, dušan Sekulić, dušan vojnović

„MonopolList” časopis Studentske unije ekonomskog fakultetakamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Marija TiMoTićTelefon: +381 (0)64 483 57 11timotic.marija@gmail.com

TekSTovi Su auTorSki, niSu CenZuriSani i ne PredSTavlJaJu ZvaniČan STav STudenTSke uniJe ekonoMSkoG FakulTeTa.

ZaHvalJuJeMo Se rukovodSTvu ekonoMSkoG FakulTeTa na PoMoći u realiZaCiJi ovoG BroJa

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CiP - KATaloGiZaCiJa u PuBliKACiJinarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MonoPolliST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(kamenička 6): Studentska unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

iSSn 182-3450=MonoPolliSTCoBiSS.Sr-id 117255180

4. Čekajući Godoa6. intervju Sa Manuel alekSoM9. Bolonja pod lupoM10. Centar za perManentno i StruČno uSavršavanje11. joBfair12. državni vS. privatni fakulteti14. dunavSka konferenCija BeoGrad16. aieSeC

17. ja SaM tvoj partner19. karGo 1022. afera dojČe telekoMa

25. parada ponoSa27. vetar u leđa29.oporezovati kiČ31. privatnoSt i zaštita deCe na internetu33. autorSki filM34. SrpSki filM

35. GutenBerG je kriv za Sve36. MaSoni

faku

ltet

ekon

oMija

druš

tvo

Moza

ik

Pored sve želje da broj predstavimo što vedrije, a kritiku i isključivost ovaj put preskočimo, aktuelna dešavanja nas pomeraju sa pravca i vraćaju na mesto sa kog smo i bežali. U trenutku kada nastaju ovi redovi, scene nasilja „srpskih navijača“ pune domaće i strane medije. Još jedna u nizu loših slika plasiranih u svet. Deluje kao da nam ne treba niko drugi da bismo ratovali. Kao da smo dovoljni sami sebi?!Ali, ne upuštam se u dublju analizu. Verujem u svaku dobru misao i zdrave postupke našeg naroda i, bez lažnog patetisanja, znam da toliko toga dobrog imamo da ponudimo. Treba nam šansa i usredsređivanje na prave ideje. Huliganstvo nije način da se iste izraze. Za početak, tražimo formule kojima će se „loši“ prevesti u „dobre“, a „dobri“ u „još bolje“.I posle serije poražavajućih vesti, stiže jedna u ruhu imperativa života i čovekove pobede nad surovim oblikom prirode. Rudari u Čileu su, nakon tri meseca izolacije i mraka , izvedeni iz ruševina na svetlo dana. Potresne slike njihovih susreta sa porodicama, ne ostavljaju ravnodušnim. Dokaz da čovek kao biće može i želi da traje i da, ako oseti potrebu da menja vlast, sistem, ceo svet, mora da pođe prvo od sebe. Marija Timotić Glavni i odgovorni urednik

�

fakultet

zakon o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju

Čekajući GodoaU ovom članku ćemo, polazeći

od Zakona o izmenama i dopu-nama Zakona o visokom obra-zovanju i rasprava vođenih u

rektoratu univerziteta u Beogradu, pokušati da rasvetlimo šta se dešava sa nazivom «diplomirani ekonomista za generacije studenata upisane od 2006. do 2009. godine i mogućnostima stica-nja «male diplome». u drugom delu ćemo razmotriti pitanje apsolventskih prava za generacije upisane 2006. i 2007. godine, opet u svetlu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vi-sokom obrazovanju. Pošto ni tri puna meseca nakon donošenja pomenutih izmena Zakona još uvek čekamo kako će te izmene biti protumačene, to sa-dašnji period slobodno možemo oka-rakterisati naslovom slavnog komada Samjuela Beketa.

diploMirani ili «diploMirani»šta kaže zakon?

iz člana 25. imamo da «lice koje završi osnovne akademske studije u obimu od najmanje 240 eSPB bodova, odnosno u trajanju od najmanje četiri godine i lice koje ostvari najmanje 240 eSPB bodova na akademskim studijama pr-vog i drugog stepena, stiče stručni na-ziv „diplomirani“ sa naznakom zvanja prvog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.» i ovaj član se odnosi na studente koji su upisali 2010. godine studije ili će to uraditi kasnije.Prema članu 31. pak: „Stručni, akadem-ski, odnosno naučni naziv stečen pre-ma propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, u pogledu prava koja iz njega proizlaze, izjednačen je sa odgovarajućim stručnim, akademskim,

odnosno naučnim nazivom utvrđenim ovim zakonom, i to stručni naziv ste-čen završavanjem osnovnih studija na

fakultetu, u trajanju od četiri do šest godina, izjednačen je sa akademskim nazivom „diplomirani“.»

šta MožeMo oČekivati?Zbog nejedinstvenog tumačenja na-vedenih stavova Zakona od strane Pravne službe univerziteta, pa i sa-mog Ministarstva prosvete, rektor

nadajmo se da će fakultet u najkraćem mogućem roku rešiti i pitanje «apsolventskih rokova» koje mi studenti očekujemo, a koji se tako stidljivo, tek nekako između redova, naziru u citiranom članu zakona.

ne postoji jasan stav, da li studenti sa 240 eSpB treba da dobiju stručni naziv ’diplomirani’ ili su oni samo ’izjednačeni u pravima’ sa ’diplomiranim’, kojima će to pisati i u diplomi, pod uslovom da i godinu nisu upisali u periodu od 2006. do 2009. godine. isto tako, postoji nedoumica i sa ukidanjem apsolventskih prava, koja je zakon iz 2005. potpuno ukinuo, pa ih sada kroz izmene iz 2010. vraća ’na kašičicu’, jer, očigledno, zakonodavac nije dobro analizirao situaciju, pa čak, ovom prilikom, nije uzeo u obzir ni prosečnu dužinu studiranja kod nas.

�

univerziteta u Beogradu, koliko nam je poznato, još nije potpisao ni jednu diplomu studentima koji su upisali i godinu studija 2006. godine. ne po-stoji jasan stav, da li ti studenti sa 240 eSPB treba da dobiju stručni naziv ’di-plomirani’ ili su oni samo ’izjednačeni u pravima’ sa ’diplomiranim’, kojima će to pisati i u diplomi, pod uslovom da i godinu nisu upisali u periodu od 2006. do 2009. godine. Bez obzi-ra na to što svi mi ’istu klupu trljamo’ pune četiri godine sa istim nastavnim sadržajima, istim profesorima i istim knjigama, samom činjenicom da smo rođeni od 1987. do 1990. godine, bili bismo diskriminisani u odnosu na sve generacije pre nas i posle nas! neobično je da sa univerziteta u Be-ogradu nema ozbiljnije inicijative da se ovaj problem reši. Štaviše, prema poslednjim najavama iz rektorata, rektor je raspoložen da nam potpiše samo diplomu na kojoj će pisati “eko-nomista”, ali ne i “diplomirani ekono-mista”, čime će nas u stručnom nazi-vu izjednačiti sa onima koji su prema prethodnom Zakonu studirali ekono-miju samo Tri godine. Čekaju valjda nas studente da ponovo protestima ukazujemo na nelogičnosti i nepravde sistema visokog obrazovanja!?kad smo već kod izdavanja diploma, postoji još jedna novina koja nas svaka-ko ’raduje’. naime, počev od generacije 06, rektorat univerziteta u Beogra-du je preuzeo od fakulteta celokupan ’aranžman’ vezan za štampanje, izda-vanje i uručivanje diploma svim stu-

dentima Bu. ovo ’zadovoljstvo’ će nas dodatno koštati, još se ne zna koliko. Pored ovog danka koji je proletos uveo rektorat, setimo se još i danka za tzv. univerzitetski Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata, jednu, po defi-niciji, profitnu organizaciju, i sl. o čemu ćemo pisati detaljnije uskoro u nekom od sledećih brojeva.

apSolventi ili «apSolventi»šta kaže zakon?

Citiramo deo člana 30: «Studenti upisa-ni u prvu godinu osnovnih studija škol-ske 2006/2007, odnosno 2007/2008. godine zadržavaju pravo da se finansi-raju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studija, a stu-denti upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2008/2009, odnosno 2009/2010. godine zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže šest meseci po isteku redovnog trajanja stu-dija.«

šta MožeMo oČekivati?Mada se reč ’apsolvent’ nigde u Zako-nu ne pominje, takva retorika nas stu-dente ne sme da zavara! Stalno nam se servira priča kako su (sve ove besmi-slene) novine u visokom obrazovanju uvedene ’po Bolonji’. kao da kvalitetno visoko obrazovanje i efikasno studira-nje na ovim prostorima nije postojalo i pre Bolonjske deklaracije. Jedan važan princip se pri uvođenju novina u obra-

zovanju mora poštovati – princip kon-tinuiteta. ne mogu se u ovoj oblasti pravila tako naglo menjati i praviti jaz među generacijama studenata. Prome-ne moraju biti postupne! To se odnosi i na ukidanje apsolventskih prava, koja je Zakon iz 2005. potpuno ukinuo, pa ih sada kroz izmene iz 2010. vraća ’na kašičicu’, jer, očigledno, zakonodavac nije dobro analizirao situaciju, pa čak, ovom prilikom, nije uzeo u obzir ni prosečnu dužinu studiranja kod nas. nadajmo se da će Fakultet u najkraćem mogućem roku rešiti i pitanje «apsol-ventskih rokova» koje mi studenti očekujemo, a koji se tako stidljivo, tek nekako između redova, naziru u citira-nom članu Zakona. Pitanje je, takođe, da li to znači da ćemo tu «godinu dana po isteku redovnog trajanja studija», tokom koje možemo imati pravo finan-siranja iz budžeta, takođe i upisivati, pa ako smo samofinansirajući onda i plaćati školarinu? Tokom pisanja ovog priloga nismo mogli dobiti decidan odgovor na ovo pitanje od Pravne služ-be i uprave Fakulteta.Teško je ovakav članak završiti ne-kakvim valjanim zaključkom. ostaje nam jedino da čekamo? ili možda da se, čekajući Godoa, ipak organizujemo i pokušamo da probudimo uspavane odgovorne institucije: Ministarstvo, konuS, rektorat... da što pre reaguju i isprave svoje evidentne greške?

Marija SREĆKOVIĆ

fakultet

�

Ml: Imajući u vidu dinamičnost da-našnjeg polovanja, koliko može biti izazovan posao menadžera u kompa-niji kao što je MasterCard?u kompaniji MasterCard sam već dugi niz godina, i radio sam u nekoliko ze-malja Zapadne i istočne evrope. u svo-joj karijeri sam uočio promene koje su se dešavale na tržištima u regionu, koja su se menjala u dinamična, konkuren-tna i stimulativna poslovna okruženja. S druge strane, rad za kompaniju Ma-sterCard koja je globalni lider u karti-čarstvu, predstavlja rad u situacijama koje vas stavljaju pred izazov, ali i u onim koje vam pružaju satisfakciju. Potrebno je pažljivo pratiti globalne trendove u industriji, dobro poznavati proizvode i platna rešenja kompanije i što je najvažnije, poznavati preferen-cije lokalnog tržišta u cilju nuđenja najprikladnijih i tržištu najprihvatljivi-jih proizvoda. lično i profesionalno, najznačajniji deo moga posla je to što mi omogućava da putujem po svetu, upoznajem divne ljude i različite kultu-re. S profesionalnog aspekta, ta slika je prilično kompleksna: imajući u vidu da MasterCard posluje kao davalac fran-šiza, procesor transakcija i savetnik u platnoj industriji, imao sam privilegiju da blisko sarađujem sa ljudima iz finan-sijskih institucija, vlada i korporacija na najvišem nivou u celom regionu.Ml: Koji je Vaš najveći poslovni us-peh do sada?veoma sam zadovoljan što sam, već skoro petnaest godina, deo mnogih

uspešno implementiranih projekata širom tržišta koje mi u kompaniji Ma-sterCard europe nazivamo visokog rasta. Trenutno sam zadužen za tržišta sedam zemalja u regionu uključujući i Srbiju. u skoro svim ovim zemljama sam sprovodio proces inicijalnog uvo-djenja, razvoja i jačanja pozicije Ma-sterCarda na tržištu. i moram priznati da sam zadovoljan rezultatima koje smo do sada ostvarili.Ml: Kako je počela priča o platnim karticama u Srbiji?ljudi starije generacije će se setiti da je kartičarstvo bilo prilično razvijeno za vreme bivše Jugoslavije. naravno, situacija u kojoj se bankarski sektor nalazio tokom devesetih dovela je do potpunog zastoja u kartičarstvu. Ma-sterCard je ponovo pokrenuo poslo-vanje u Srbiji u 2000. godini i znatno pojačao prisustvo kada se tržište stabi-lizovalo. u ovom trenutku, morao bih naglasiti neverovatan napredak bankar-skog sektora u Srbiji u proteklih deset godina. verujem da je narodna banka odigrala ključnu ulogu u tome i bilo mi je zadovoljstvo kada sam pročitao poslednji izveštaj ove institucije o šest miliona izdatih platnih kartica na tržišu Srbije, što ukazuje da 80 odsto ukupne populacije poseduje platnu karticu. ovo je izuzetan rezultat i na neki način predstavlja početak nove, zrelije, faze u razvoju kartičarstva u Srbiji. naš novi izazov je da podstaknemo korišćenje kartica i da nastavimo sa uvođenjem novih sofisticiranih platnih rešenja za

kompanija MasterCard će u narednom periodu organizovati takmičenje studenata „istraživanje slučaja“ na ekonomskom fakultetu u Beogradu 2010. učesnici takmičnja imaju zadatak da prezentuju marketinški plan i plan publiciteta za MasterCard inovativnu karticu, a najbolji među njima će dobiti punu stipendiju za Master studije na ekonomskom fakultetupruža vam se neverovatna šansa koju, svi vi koji planirate nastavak školovanja, ne biste trebali da ispustite. ovom prilikom vas pozivamo da se prijavite, jer od vašeg interesovanja zavisi i realizacija takmičenja. za Monopollist govori Manuel alekse, menadžer za tržište Balkana u kompaniji MasterCard europe .

intervjufakultet

MaSterCard šanSa!

�

fakultet

korisnike kartica u Srbiji. u ovom trenutku, fokus se pomera sa broja izdatih kartica na pametno kori-šćenje istih i povećanje obima transak-cija.Ml: Koliko atraktivnim sada vidite tržište u našoj zemlji?Srbija se razlikuje od ostalih zemalja balkanskog regiona kada su u pitanju određeni aspekti kartičarskog poslova-nja. Mreža prihvatnih mesta je prilično dobro razvijena i neprekidno se razvija, uz to vlasnici kartica u Srbiji aktivno koriste kartice prilikom kupovine, više nego što podižu novac sa bankomata, što jasno potvrđuje činjenicu da je kar-tičarstvo u Srbiji dobro razvijeno. Značajno je i to da je Srbija lider u im-plementaciji novih tehnologija u regio-nu. Zbog velikog interesovanja vlasnika platnih kartica za inovacije i nove teh-nologije, kao i zbog čvrstih partnersta-va i razumevanja koja smo uspostavili sa bankama koje izdaju kartice na na-šem tržištu, MasterCard je u poslednjih par godina lansirao mnoge napredne proizvode upravo ovde. između ostalih tu spadaju i tehnologija beskontaktnog plaćanja PayPassTM realizovana u sa-radnji sa Banka intezom i delta šoping centrom pre dve godine. S druge stra-ne, vidimo ovo tržište kao pogodno za različite afiniti kartice koje podržavaju dobra dela. na primer, u proteklih ne-koliko godina smo lansirali alfa Banka MasterCard Hvala! karticu koja podr-žava prevenciju raka dojke kao i eFG MasterCard karticu “veliko srce” koja podržava rekonstrukciju dečijih igra-lišta u zemlji, podržanu od strane Mi-nistarstva obrazovanja i humanitarnog fonda “ana i vlade divac”. Ml: Po čemu je kartičarsko poslova-nje specifično?otkad je globalna kartičarska industrija prodrla u svet međunarodne trgovine pre nekih 50 godina, kartičarske kom-panije vode jednu istu borbu – borbu protiv keša. ipak, danas platne kartice ne predstavljaju samo zamenu za go-tovinu, već mnogo više od toga. danas kartičarska industrija korisnicima karti-ca nudi različite mogućnosti obezbeđu-jući im da obave elektronska plaćanja, imaju pristup gotovini putem banko-mata, nudeći proizvode i usluge koje su prilagođene njihovim potrebama. ino-

�

vacija je još jedan značajan askpekt kar-tičarstva i ključ uspeha kompanije Ma-serCard. kako se svet kreće ka društvu bezgotovinskog plaćanja, kompanija MasterCard se usmerava ka onom što je sledeće, brže i efikasnije od postoje-ćeg u svetu e- trgovine. kartičarstvo danas obezbeđuje različite pogodnosti društvima u svetu, podsti-čući lokalnu komercijalnu aktivnost, pokrećući razvoj trgovine putem inter-neta i omogućavajući udaljenim grado-vima i selima da potpunije učesvuju u svetskoj ekonomiji.Mi u kompaniji MasterCard smo sve-sni naše odgovornosti i uloge u ovoj kompleksnoj slici, jer naš sistem daje vrednost kroz aktivno učestvovanje u obezbeđivanju finansijske inkluzije, liberalnije kreditne politike, stvarajući

bolju računovodstvenu praksu i osna-žujući efikasnost vlade. Ml: Koje su po Vama ključne osobi-ne menadžera 21.veka?od menadžera 21. veka se očekuje da deluju kao globalni lideri. Pored pose-dovanja menadžerskih sposobnosti, kao što su upravljanje finansijama i ljudskim resursima, takođe bi trebalo da poseduju jake komunikacione vešti-ne, sposobnost da brzo uče i dele infor-macije. na primer, menadžeri bi trebalo da motivišu i stimulišu svoje saradnike da ostvare maksimum, bez obzira na geografsku udaljenost. Menadžeri bi takođe trebalo da prate trendove u po-slovnom svetu. verujem da 21. vek donosi u potpuno-sti nov pristup poslu. od menadžera se očekuje da budu dostupni 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. upravo zbog toga, oni se sve više oslanjaju na najnovija tehnoloških dostignuća. Ml: Šta Vas motiviše u radu i koje su to prepreke sa kojima se menadžeri suočavaju?Ja čvrsto verujem u moć stimulativnog poslovnog okruženja i dobrih odnosa među zaposlenima. Tokom moje ka-rijere, to se pokazalo kao izuzeno zna-čajno za nekoga ko radi u međunarod-nom okruženju, gde su poslovni odnosi uslovljeni drugim faktorima kao što su kulturna različitost i jezičke baijere. ali na kraju, ove stvari su ono što posao

čine zadovoljstvom. uopšte gledajući, u životu i poslu, pristupam preprekama kao izazovima – kada ostvarite željeni rezultat prevazilaženjem velike prepre-ke, pobeda je još slađa.

Ml: Vaš savet studentima ekonomije u njihovom daljem radu i usavršava-nju?rad za jednu od vodećih globalnih korporacija me je naučio da sposob-nost brzog prilagođavanja i uočavanja mogućnosti koje nisu očigledne svima, čini razliku između prosečne i izuzetne kompanije. Slično je i sa ljudima, uslov da se razvijate profesionalno i lično je da radite na sebi u kontinuitetu, kroz učenje i razvoj poslovnih veština. Zahvaljujemo se gospodinu Manuelu na izdvojenom vremenu.

Marija TIMOTIĆ

fakultet

o koMpaniji MaSterCard europe MasterCard europe je organizacija koja upravlja poslovanjem kompanije MasterCard Worldwide u evropi za evropu. Sa sedištem u vaterlou u Belgiji, MasterCard europe posluje u 51 evropskoj državi koje se protežu do istočnih granica rusije. putem svoje mreže lokalnih predstavništava, MasterCard europe ima uvid u različite potrebe klijenata na veoma raznolikim tržištima širom evrope, pružajući im mogućnost da posluju na svoj način i na svom jeziku.

učesnici će predstaviti svoj poslovni plan pred stručnim žirijem, koji uključuje Manuel aleksea, profesore ekonomskog fakulteta i nekoliko uspešnih biznismena iz regiona. uz pomoć saveta stručnjaka, studenti će imati mogućnost da steknu uvid u to koje su im veštine potrebne da bi bili uspešni u poslovnom svetu, kao i mogućnost da bolje upoznaju ključne mehanizme kartičarske industrije. pobednik takmičenja će biti nagrađen školarinom za Master studije na ekonomskom fakultetu.

ove godine, naš fakultet organi-zovao je Forum ekonomskih fakulteta. kroz brojne okrugle stolove i prezentacije, druže-

nje i zabavu, a u saradnji sa fakultetima iz novog Sada, Podgorice, Subotice, kragujevca, niša i kosovske Mitro-vice, razmatrana su pitanja vezana za Bolonjsku deklaraciju i studentske prakse. Student prodekan Savo Stano-jević preneo nam je utiske sa Foruma.

deklaraCija: potreBna ili ne? Prilično su raznoliki stavovi vezani za Bolonjsku deklaraciju, kako među profesorima elitnih univerziteta, tako i među studentima. da li Bolonjska de-klaracija zaista dovodi do prosperiteta visokog obrazovanja? učesnici Foruma došli su do zaključka su da su dekla-racija, kao i smernice koje ona pruža, potrebne domaćem sistemu visokog obrazovanja. Sa namerom da posta-nemo deo jedinstvenog i integrisanog sistema visokog obrazovanja u evropi osim prihvatanja propisanih okvira i standarda, neophodno je voditi računa i o lokalnim specifičnostima.

proBleMi u iMpleMentaCijikao jedan od bitnih problema, navodi se nedovoljna pokrivenost resursima po studentu (nedostatak prostora, preveli-ke grupe na predavanjima i vežbama). osim školarina, koje su osnovni izvor prihoda većine fakulteta, potrebno je raditi na alternativnim izvorima priho-da: većim izdvajanjima države, donaci-

jama uspešnih alumnista, partnerstva sa uspešnim kompanijama.kao ključni problem u ostvarivanju glavnog cilja Bolonjske deklaracije, koji podrazumeva stvaranje visoko obrazo-vanih kadrova, sposobnih za mobilnost u evropskom sistemu obrazovanja, na-meće se neusklađenost studijskih pro-grama. Gde grešimo? Među studenti-ma je ustaljeno pogrešno mišljenje da Bolonjska deklaracija propisuje isklju-čivo tehničke standarde (način polaga-nja ispita, obim gradiva, veličina radnih grupa), dok se usklađenost studijskih programa i mobilnost studenata stavlja u drugi plan. kada je reč o profesorima,

čest je slučaj da, pojedini profesori ne žele da menjaju svoj sistem rada, iako se iz trenutnog, lošeg stanja visokog obrazovanja, uočavaju manjkavosti tog pristupa.

StudentSka prakSaMnogi studenti nakon završenog fa-kulteta, nađu se u problemu tražeci posao zbog nemanja radnog iskustva. iskustva vezana za stručnu praksu po-kazuju da ona predstavlja odličan na-čin da se napravi veza između akadem-skih znanja stečenih na fakultetima i praktičnih znanja, stečenih tokom stručne prakse. kao krovni zaključak, učesnici foruma ističu nužnost posto-janja studentske prakse, kao što orga-nizovanijeg i široj populaciji studenata dostupnijeg programa. rešenje kojem bi u budućnosti trebalo stremiti je uvo-đenje prakse kao sastavnog dela stu-dijskih programa. Zaključak Foruma je da je potrebno stvoriti mogućnost da pored Centra za karijerno vođenje i savetovanje, i studentske organizaci-je uzmu učešće u implementaciji stu-dentske prakse.

Dragana VUJINOVIĆ

�

fakultetforum ekonomskih fakulteta – Beograd 2010

Bolonja pod lupoM!šta sprečava da se Bolonjska deklaracija implementira na adekvatan način? da li treba uvesti obaveznu studentsku praksu? ovim pitanjima pozabavili su se studenti iz Srbije i Crne Gore, na forumu ekonomskih fakulteta

Studentska unija ekonomskog fakulteta i časopis Monopollist zajedno sa privrednom komorom Srbije, pokrenuli su inicijativu za sistematsko rešenje studentske prakse na nivou cele države.

najvažnija konkretna opredeljenja (Mere) u okviru BolonjSkoG proCeSa1. uvođenje evropskog Sistema prenosa

Bodova2. usvajanje nove strukture studija, koju

čine 3 ciklusa3. promovisanje mobilnosti studenata i

nastavnika4. usvajanje sistema uporedivih

diploma

10

fakultet

na prvom spratu, u aneksu našeg fakulteta, nalazi se sedište Cen-tra za permanentno stručno usavršavanje. kroz raznovrsne

kurseve koje nudi, Centar pruža mo-gućnosti za sticanje teorijskih i prak-tičnih znanja, i na taj način omogućava svojim polaznicima da se pripremljeni suoče sa izazovima dinamičnog okru-ženja.

Misija & vizija CentraMisija Centra za permanentno stučno usavršavanje jeste da omogući konti-nuirano obrazovanje zaposlenih, ali i studenata, pri čemu primat daje znanju koje se može direktno primeniti u prak-si. Centar posluje sa vizijom da postane lider u sferi poslovne edukacije na ovim prostorima. S obzirom na to da polazni-ci kurseva koje Centar organizuje dolaze iz jakih kompanija, i da su njihovi utisci o stečenom znanju i praktičnoj prime-ni naučenog veoma pozitivni, jasno je da je Centar za permanentno stručno usavršavanje na dobrom putu da viziju pretoči u stvarnost. Zagarantovan kvalitetnajvažniji resurs čini izuzetno kvalite-tan nastavni kadar. naime, moderatori kurseva su renomirani stučnjaci iz ra-zličitih oblasti ekonomije i poslovanja, pri čemu su mnogi od njih zaposleni i kao predavači na ekonomskom fakul-tetu. Teorijska i praktična znanja koja nastavnici prenose, kao i interaktivnost u nastavi na radionicama, predstavlja garanciju kvaliteta kurseva u organiza-

ciji Centra. nastava se odvija u dobro opremljenim, renoviranim prostorija-ma ekoF-a.

širok asortiman kursevaukoliko želite da proširite svoje znanje iz marketinga i prodaje, Centar u po-nudi ima kurs na kojem možete naučiti kako da osvojite i zadržite najvrednije kupce, na koji način voditi pregovore sa njima, na koji način upravljati zado-voljstvom kupaca. Za one koji žele da se upuste u koncipiranje paketa prodaje i efikasno upravljanje zalihama i uticaj na likvidnost i profitabilnost, prijavite se da slušate nastavu iz oblasti menadžmenta asortimana. Za one koji više vole finan-sije, bankarstvo i računovodstvo i žele da nauče više o finansijskoj analizi inve-sticija, kao i vrednovanju istih, Centar je pripremio nastavu iz oblasti izrade

inversticionih projekata. a ukoliko mi-slite da je excell savršen, potreban vam je kurs softverske analitike, koji obrađu-je MS access i statistički program SPSS. navedeni kursevi traju dva dana, uku-pno 10 do 12 sati nastave. Cene kurseva kreću se od 70 do 220 evra, pri čemu je za studente obezbeđen popust. osim navedenih radionica, u ponudi je i mo-gućnost učenja italijanskog, nemačkog, opšteg i poslovnog engleskog jezika.

Svi profitirajuutisci polaznika govore da kurseve odlu-kuje jasnost, interaktivnost u nastavi, kao i mnogobrojni primeri koji odslikavaju realne situacije iz prakse. Polaznici su zadovoljni znanjem koje se stekne za re-lativno kratko vreme, a njihove impresije su da su kursevi Centra za permanentno usavršavanje potvrda da je teorija usko povezana sa praksom. Pohađanjem na-vedenih radionica, svi ostvaruju benefite. Polaznici kurseva su oplemenjeni novim znanjima, poslodavci dobijaju kvalitetne kadrove, a studenti priliku da se približe primerima iz prakse i pripreme za ono što ih čeka za koju godinu.

Centar za permanentno stručno usavršavanje

pouzdan partner za Sva vreMena

želite da naučite kako da osvojite i zadržite najvrednije kupce? kako da izaberete najoptimalniji paket prodaje? niste upoznati sa investicionim studijama izvodljivosti? potrebne su vam veštine iz softverske analitike za primenu u praksi? na pravom ste mestu.

11

veliki broj kompanija je prethod-nih godina uzeo učešće u ovom događaju, među kojima su Mi-crosoft, Coca-Cola Hellenic Sr-

bija, Telenor, Holcim, aBS Holdings, Pexim Solutions, Hemofarm, veolija Water Solutions&Technologies, Tele-kom Srbija, Titan Cementara kosjerić i mnoge druge. kompanije su imale prilike da ponude posetiocima posao ili mogućnost za stručno usavršavanje. događaji su bili dobro medijski pro-praćeni, od strane preko 50 medijskih kuća.„JobFair – kreiraj svoju budućnost!“ je sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta i pred-stavlja najveći projekat u organizaciji studentskih udruženja istek Beograd (engl. eeSTeC) i Best Beograd. „JobFair 10 – kreiraj svoju budućnost!“ održaće se 1. i 2. novembra 2010. go-dine u Zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu, Bulevar kralja aleksandra 73, po šesti put zaredom, sa ciljem da pomogne sadašnjim i budućim mladim inženjerima da dođu do zaposlenja ili stručnog usavršavanja u okviru svoje struke. Problem nezaposlenosti i neupućenosti studenata i diplomaca u potencijal naše privrede naveo je članove udruženja da, po ugledu na svoje kolege iz inostran-stva, organizuju događaj koji će pribli-žiti studente, univerzitete i kompanije koje posluju u našoj zemlji. na taj način „JobFair – kreiraj svoju budućnost!“

smanjuje problem „odliva mozgova“ pružajući šansu našim mladim akadem-cima da stečeno znanje primene u ne-koj od kompanija koje uspešno posluju u Srbiji. Studenti imaju priliku da osta-ve svoju biografiju u elektronskoj bazi, koja se naknadno distribuira kompani-jama učesnicama, ali i da direktno stupe u kontakt sa predstavnicima kompanija tokom dva dana Sajma. istovremeno, „JobFair“ kompanijama pruža moguć-nost da dođu do najkvalitetnijeg kadra koji naša zemlja može da ponudi. ove godine Sajam će po prvi put imati na-cionalni karakter, tako da će i studenti univerziteta u novom Sadu, kragujev-cu i nišu, imati priliku da posete Sajam, ostave podatke u bazi biografija i pred-stave se kompanijama. uspeh projekta potvrđuje broj kompanija koje su pret-hodnih godina uzele učešće na sajmu, broj posetilaca i broj ostavljenih poda-taka u elektronskoj bazi. u „JobFair 09 - kreiraj svoju buduć-nost!“ projektu učešće je uzelo 44 kompanije, 3500 biografija je uneto u elektronsku bazu, a 4500 studenata je za dva dana posetilo Sajam. događaj je bio propraćen od strane 60 medij-skih kuća. Sajam je propraćen bogatim edukativnim programom kroz brojna predavanja, tribine i treninge koje drže renomirani stručnjaci iz oblasti obrazo-vanja, zapošljavanja i ekologije. Značaj projekta su prepoznali i podržali Mini-starstvo omladine i sporta republike Srbije, Privredna komora Srbije, uni-

verziteti u Beogradu, novom Sadu, kragujevcu i nišu, kao i dekani svih tehničko-tehnoloških fakulteta univer-ziteta u Beogradu. Sve dodatne informacije možete potražiti na sajtu www.jobfair.rs

fakultet

„joBfair 10 – kreiraj Svoju BudućnoSt!”

Sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta „jobfair - kreiraj svoju budućnost!” održava se od 2005. godine. to je jedan od zajedničkih, uspešno organizovanih događaja Besta i isteka i održava se svakog novembra

Sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta

12

fakultet

Maturanti srednjih škola, iz godine u godinu, obuzeti su dvostrukom dilemom. najpre, u kom smeru će na-

staviti svoje obrazovanje, tj. za koju će se oblast odlučiti, a zatim i gde će to obrazovanje sticati, birajući između ustanova čiji je osnivač republika i onih koje se nalaze u privatnom vla-sništvu. Postavlja se pitanje, da li su uslovi pod kojima funkcionišu i jedni i drugi jednaki, odnosno da li su oba-veze koje ovi fakulteti imaju pred stu-dentima i državom jednake? u prilog državnom znanjukoji su to argumenti koji upućuju stu-dente na „državno znanje“? ono što se često navodi kao razlog za upis na dr-žavne fakultete jesu neke od povlastica koje njihovi studenti uživaju. naime, solidan broj najboljih studenata finan-sira se iz budžeta države i nema obave-zu plaćanja školarine. osim toga, ovi studenti su u mogućnosti da se po rela-tivno niskim cenama hrane u student-skim menzama, kao i da borave u stu-dentskim domovima. Pitanje smeštaja i ishrane je prioritetno za studente koji u velike gradove dolaze iz manjih, i zato ne čudi njihova opredeljenost ka držav-nim fakultetima u velikom procentu. Prema istraživanju koje je sproveo sajt www.prijemni.infostud.com i kojim su obuhvaćena 2.192 maturanta, ovo su

neki od glavnih razloga koji opredelju-ju studente u izboru između državne i privatne visokoškolske ustanove. Tako-đe, većina studenata državnih fakulteta smatra da je nivo znanja i stručnosti koji se na njima stiče obimniji i kvalitet-niji nego na privatnim, ali i da je diplo-ma državnog fakulteta i dalje priznatija kod potencijalnih poslodavaca. ovo uverenje utemeljeno je na činjenici da veliki broj studenata koji napuste dr-žavnu obrazovnu ustanovu i prebace se na studije u privatnoj ustanovi, u roku završavaju tamošnje studije, kao i da nivo teorijskog znanja koji se usvaja na privatnim fakultetima nije adekvatan kasnijim poslovnim izazovima (o prak-tičnom znanju se ne može ni govoriti, jer ni državni ni privatni fakulteti u Sr-biji još uvek ne prave dovoljan pomak u tom smislu). kada je reč o poslodav-cima, dugo već traje mišljenje javnog mnjenja da studenti sa državnih fakul-teta imaju prednost u nalaženju posla, odnosno da je njihova diploma vredni-ja. nažalost, ovo nije moguće proveriti, jer nacionalna služba za zapošljavanje ne vodi evidenciju o broju zaposlenih na osnovu karaktera visokoškolske ustanove koju su završili, već na osnovu stručne spreme koju imaju.

prava, obaveze, školarinaProf. na ekonomskom fakultetu u Be-ogradu, Branko Medojević, nedavno je u svojoj kolumni analizirao razlike u pravima i obavezama između dve viso-koobrazovne opcije. on smatra da, iako su prava i obaveze jednako definisane, obaveze se ne ispunjavaju u istoj meri. To se u najvećoj meri odnosi na privat-ne fakultete. naime, prema njegovim rečima, država je omogućila rad poje-

dinim privatnim fakultetima na privre-menoj bazi, uprkos činjenici da neki od ključnih uslova za rad tih fakulteta nisu ispunjeni(profesori, prostor, oprema...). Pored ovoga, neki privatni fakulteti imaju desetine odeljenja širom zemlje, iako uslovi akreditacije to ne dozvolja-vaju. on još navodi i da je nemali broj magistara i doktora nauka na privatnim fakultetima, odlukama njihovih rektora promovisan u nastavnike i pored činje-nice da nemaju napisan nijedan naučni rad iz oblasti koju predaju. ono što bi se još moglo svrstati u kate-goriju argumenata koji ne idu u prilog privatnim fakultetima jesu visoke škola-rine koje njihovi studenti plaćaju. one se kreću u rasponu od 850 do 5000 evra. Primera radi, na najvećem privatnom univerzitetu,Megatrend, cene školari-na su iste za sve fakultete i iznose 1500 evra, osim za Fakultet za umetnost i di-zajn, gde je potrebno platiti 3500 evra godišnje. na državnim fakultetima, ras-pon u ceni školarina se kreće izmedju 180 i 2000 evra, grubo rečeno.

da li je „državno“ i „privatno“ znanje iSto?

polemika koja se već godinama vodi o tome da li je bolje studirati na državnom ili privatnom fakultetu ni danas ne jenjava. u kojoj meri se razlikuju prava i obaveze jednih i drugih? kakav nivo znanja nude? šta o svemu misle studenti?

Studiranje na državniM i privatniM fakultetiMa

prema istraživanju koje je sproveo sajt infostud, a kojim su obuhvaćena 2.192 maturanta srednjih škola, čak 91%njih se odlučuje za upis na državne fakultete.S druge strane, 75% ovih ispitanika smatra da privatne visokoškolske ustanove imaju bolji imidž od državnih

13

prednost privatnih fakultetaS druge strane i privatni fakulteti ima-ju prednosti na osnovu kojih i privlače određen broj studenata koji iz godine u godinu raste. Prema već pomenutom istraživanju sajta ’’infostud’’, čak 75% maturanata smatra da privatne visokoš-kolske ustanove imaju bolji imidž od državnih. neki od argumenata kojima potkrepljuju ovo mišljenje jesu manje grupe u kojima se tamo odvijaju preda-vanja, pa samim tim i veća pristupačnost profesora studentima, zatim bolji nivo organizovanosti, savremenija opre-mljenost, itd. Studenti koji pohađaju neki od privatnih fakulteta, uglavnom su mišljenja da je gradivo koje tamo savladavaju manjeg, ali adekvatnijeg obima u odnosu na kolege sa državnih fakulteta. uz to, veruju da su privatni fakulteti bolje povezani sa fakultetima u inostranstvu i da im to otvara veće mogućnosti odlaska na razmenu stude-nata i kasnije eventualne nostrifikacije diplome u svetu. Predstavnici privatnih

fakulteta mišljenja su da je funkcioni-sanje njihovih ustanova prilagodjenije modernizovanom evropskom sistemu studiranja. oni smatraju da drzavni fa-kulteti svojim studentima ne nude veći nivo znanja, te da suštinska razlika u kvalitetu samih ustanova ne postoji.

nedovoljno fakultetskih diplomakada se sve sabere i oduzme, reklo bi se da je istina negde na sredini, odnosno da i državni i privatni fakulteti imaju svoje prednosti i mane. u ovom tre-nutku, velika većina mladih čvrsto je opredeljena za studiranje na državnim fakultetima i jasno je da se to nece pro-meniti u skorijem roku. Podatak koji je, međutim, poražavajuć, jeste da u Srbiji

svega 6,5% stanovništa poseduje fakul-tetsku diplomu. To je samo jedan od pokazatelja koji govori da je obrazovna politika na fakultetima još uvek daleko od potrebnog, evropskog standarda. eu usvojila je odluku prema kojoj sve zemlje članice do 2020. godine moraju imati 40% visokoobrazovanog kadra u ukupnom stanovništvu. da li će naša zemlja dostići taj standard, teško je reći iz ove perspektive, ali jasno je da situa-cija u ovom trenutku nije obećavajuća. ono što je sigurno, jeste da bi ubrzano otvaranje privatnih fakulteta i ’’lagano diplomiranje’’ na njima u narednim go-dinama, u cilju dostizanja pomenutog standarda, bilo jednako porazno kao i njegovo neispunjenje. Jedini ispravan put do ovog cilja jeste temeljno spro-vođenje reforme visokog školstva na bazi Bolonjske deklaracije i povećanje dostupnosti studiranja mladima sa fi-nansijskog aspekta, koji je, nažalost, još uvek dominirajući u Srbiji.

Đoko BODIROGA

fakultet

Studiranje na državniM i privatniM fakultetiMa

u Srbiji svega 6,5% stanovništa poseduje fakultetsku diplomu, a prema standardima eu, svaka zemlja članica moraće da ima 40% visokoobrazovanog stanovništva do 2020. godine

1�

nastanak i razvoj jCi ova medjunarodna organizacija nasta-la je vizijom Henrija Gisenbira još dav-ne 1915. u Sent luisu (država Misuri, Sad) radi rešavanja problema tadaš-njeg sveta. osnovni motiv je bio ukazati ljudima da su oni odgovorni za društvo u kom žive i da svojim angažovanjem i upornošću mogu uticati na sredinu i svest drugih, promeniti i unaprediti sebe, a time i samo društvo. vremenom udruženje se širi i do 1944. osnovano je u još osam država. danas kao globalna mreža JCi ima svoju mi-siju i viziju koja ne odstupa od prvobit-nih principa. Postoji u vidu 5000 lokal-nih organizacija koje rade na rešavanju problema u svojim zajednicama i tako ujedinjene ostvaruju uticaj širom pla-nete. njihove vrednosti i filozofija se zasnivaju na aktivnom delovanju poje-dinaca kroz lokalne razvojne inicijative i strateško planiranje kreativnih rešenja. kritički razmišljaju o društvu i trude se da ožive svoj slogan ‘biti bolji’, a svojim članovima omogućavaju razvoj lider-skih sposobnosti.u svakoj zemlji u kojoj JCi postoji, lo-kalne organizacije su povezane u okviru JCi nacionalnog ogranka koji koordini-ra aktivnostima u datoj državi. Te orga-nizacije na nacionalnom nivou grupisa-ne su u četiri geografske regije: afrika i Srednji istok, azija i Pacifik, amerika i evropa. Jednom godišnje održavaju se konferencije regiona koje su veoma bit-ne za razmenu ideja, uvećanje lokalnog uticaja i saradnju izmedju nacionalnih organizacija. Svakog novembra članovi iz celog sveta okupljaju se na Svetskom JCi kongresu. Tada se biraju nosioci bitnih funkcija za narednu godinu, do-nose programi i pronalaze novi načini delovanja u budućem periodu.

konferencija u Beogradu Pored ovih veoma važnih samita, orga-nizuju se i slični drugi na nacionalnom i medjunarodnom nivou. Jedan takav je i dunavska konferencija održana u Beogradu od 17. do 19. septembra ove

dunavska konferencija u Beogradu 2010.

“GroW With the floW”

fakultet

dunavska konferencija u organizaciji međunarodnog udruženja jCi održana je u Beogradu od 17. do 19. septembra. tim povodom okupljen je veliki broj mladih lidera iz zemlje i inostranstva.na izmaku prve decenije 21. veka na različite načine se trudimo da unapredimo sebe i doprinesemo sredini u kojoj živimo. jCi je samo jedna od brojnih mogućnosti koja nam stoji na raspolaganju kao mladim perspektivnivnim ljudima. jCi tj. internacionalna komora mladih jeste zajednica koju čini oko 200 000 članova uzrasta od 18 do 40 godina. kao neprofitna organizacija postoji u oko 100 zemalja širom sveta. prvenstveno služi umrežavanju lidera i preduzetnika koji će kroz tako formiranu strukturu poznanstava i kvalitetne treninge razviti svoje lične kapacitete i kreirati pozitivne promene u savremenom društvu.

1�

fakultet

godine pod sloganom “Grow with the flow”. JCi u Srbiji postoji od 2003, ali je ovo prvi put da ogranak u našem glav-nom gradu bude domaćin takvog inter-nacionalnog kongresa. Tim povodom okupljen je veliki broj mladih, kako uspešnih preduzetnika i poslovnih lju-di iz svih podunavskih zemalja, tako i studenata spremnih za nova iskustva i praktično primenjiva znanja. u trajanju od tri dana svim učesnicima je omogu-ćeno prisustvo predavanjima, ucešće u radionicama, ali i druženje i dobra za-bava. Jedna ovakva konferencija je ve-oma bitna za socio-ekonomski razvoj regiona, ali i za Srbiju. Zato je njeno održavanje dobilo podršku vladinog kabineta za evropske integracije. Prvog dana kongresa upriličeno je sve-čano otvaranje u Skupštini grada na kom su govorili eminentni stručnjaci iz sveta biznisa i članovi JCi iz zemlje i inostranstva. Prisutne je pozdravio i Zolt Feher, direktor JCi za evropski region. Zatim je usledio neoficijelni deo konferencije – koktel i krstarenje dunavom radi upoznavanja brojnih

gostiju sa lepotama naše prestonice. narednih dana već se ozbiljnije radilo. održano je nekoliko predavanja i ra-dionica. Slušaoci su ih pažljivo pratili i veoma aktivno učestvovali u diskusi-jama. Teme su bile iz oblasti liderstva, menadžmenta i marketinga. Predavači su se smenjivali, a svaki je po završetku svog izlaganja ispraćen gromoglasnim aplauzom.

predavačiZvezdan Horvat, predsednik adižes instituta (Sad) za jugoistočnu evropu, govorio je o upravljanju organizacio-nim promenama i primeni adizes me-todologije koju već 15 godina uspešno koristi u organizacijama širom sveta. objavio je više od 70 članaka o tome. konkretno njegova tema je bila: “kako kompanije rastu i umiru?” učesnicima je približio način na koji fleksibilnost i upravljanje mogu odrediti položaj kompanije u toku životnog ciklusa, šta može izazvati rast, a šta starenje organi-zacije, a govorio je i o problemima akvi-zicije i spajanja.Sledeće izlaganje bilo je iz oblasti mar-ketinga. održao ga je dr nikolaos di-mitroadis, predavač na Međunarod-nom fakultetu univerziteta u Šefildu (Solun, Grčka). Zanimljiva je informa-cija da je on trenutno direktor sektora marketinga i komunikacija kompanije

kojoj je poveren menadžment resursa TC ušće, iMMo outlet centra i po-slovnog centra ušće u Beogradu. na veoma interesantan način predstavio je “ hrabri svet novog marketinga” i kako to tradicionalni marketing prolazi kroz bitne promene. Glavno pitanje jeste: da li su “marketari” spremni za to? ko-risteći živopisne primere najgledanijih amaterskih video klipova sa Youtube-a želeo je da pokaže kako će se ubuduće razvijati oblast marketinga i na koji na-čin najefikasije poruka može stići do potrošača savremenog doba.da li se lider rađa ili postaje? kakvog menadžera zahteva današnje vreme stalnih promena? koji sve stilovi lider-stva postoje? da li se oni mogu kom-binovati i u kojoj situaciji će svaki od njih dati najbolje rezultate? To su samo neka od brojnih pitanja o kojima su diskutovali učesnici radionice pod na-zivom “Stilovi liderstva” koju je vodila Marija Babić, Hr konsultant. ona, kao diplomirani psiholog, uključena je u obuku srednjih i top menadžera, a ba-vila se ljudskim reusursima u mnogim svetski poznatim kompanijama kao što su: Filip Moris inrernešnal, koka-kola, banka inteza, ikea, viP mobil, avon i druge.

završnicau večernjim satima održana je i gene-ralna skupština JCi Srbije gde je rezimi-ran dosadašnji rad udruženja u zemlji, donete odluke i smernice za dalji razvoj. Zatim su učesnici uzivali u gala večeri. Tada su uspostavljeni brojni kontakti, razmenjena iskustva i ideje, a mnogima otvorene nove poslovne mogucnosti širom regiona. To se naročito pokazalo bitnim za studente koji će uskoro po-četi potragu za odgovarajućim radnim mestom. Takođe, svi pisutni su pohva-lili ogranizaciju konferencije koja je protekla na visokom nivou, ali i veoma stručne predavače jer su uspeli da pro-bude interesovanje slušalaca za date teme, zadrže njihovu pažnju, čak ih na-smeju mnogo puta. Složili smo se da je protekli događaj od višestruke koristi za sve i da ovakvih kongresa treba da bude što više jer su oni veoma značajni za dalji napredak pojedinaca, kompani-ja i celokupne regije.

Marija PERIŠIĆ

jCi tj. internacionalna komora mladih jeste zajednica koju čini oko 200 000 članova uzrasta od 18 do 40 godina. kao neprofitna organizacija postoji u oko 100 zemalja širom sveta.

Ukoliko ste ambiciozni studenti koji žele da steknu praktično iskustvo, razviju sebe i svo-je veštine i pritom upoznaju

veliki broj studenta iz Srbije i sveta, aieSeC je prava organizacija za vas. radom na projektima, članovi aie-SeC-a imaju priliku da znanje stečeno na fakultetu primene u praksi, kao i da razviju liderske veštine na kojima većina mladih ljudi nema priliku da radi.aieSeC mladim ljudima koji su pri kraju studija može da po-nudi program stručnih praksi u rusiji, ukrajini, egiptu, indi-ji, Turskoj i drugim zemljama. ovo je jedinstvena prilika da se upoznaju druge kulture, radi u drugačijem okruženju, uvežba strani jezik, doživi svet iz druge perspektive i stekne neprocenji-vo iskustvo.aieSeC je međunarodna plat-forma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potenci-jale. Prisustvom na preko 1.700 uni-verziteta u preko 107 zemalja sa preko 50.000 članova, aieSeC je prepoznata od strane ujedinjenih nacija kao najve-ća studentska organizacija na svetu.Fokusirajući se na razvoj liderstva, aieSeC organizuje više od 470 kon-ferencija, pruža preko 10.000 moguć-nosti za stručnu praksu u inostranstvu putem Globalnog programa razmene i više od 9.000 liderskih prilika našim članovima svake godine. aieSeC ima inovativan pristup razvijanju mladih ljudi fokusirajući se na izgradnju ličnih

mreža i istražujući njihovo usmerenje i ambicije za budućnost. aieSeC je or-ganizacija koja stvara lidere, stvarajući mrežu ljudi koji imaju pozitivan uticaj na društvo.izuzev prijema novih članova, krajem oktobra se održava new leaders Con-ference. ova konferencija ima svoju

tradiciju i kvalitet. Tema i učesnici na konferenciji će svakako biti primamlji-vi studentima našeg fakulteta.new leaders Conference se održava 28. i 29. oktobra u prostorijama narod-ne Banke Srbije.new leaders Conference je projekat organizovan od strane aieSeC–a Srbi-je. aieSeC je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da ot-kriju i razviju liderske potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. Pošto je održivi razvoj jedna od tema kojima se aieSeC i članovi organiza-cije bave, ova konferencija predstavlja jedinstveni spoj lederstva i održivog

razvoja.Prvi dan biće posvećen upoznavanju delegata sa projektom, samom idejom ko su liderstva i kako oni mogu da po-krenu promenu u društvu. nakon otva-ranja i uvodnog govora ,slede dva kruga radionica na temu liderstva u održivom razvoju.

drugi dan smo odvojili da prika-žemo gde svi naši delegati mogu da vrše uticaj na društvo. objav-ljivanjem konkursa za projektne ideje, moći će već tada da dobiju inicijalne ideje koje kasnije mogu da doprinesu promenama u druš-tvu.Prijave su otvorene za sve između 17 i 29 godina. konferencija je in-ternacionalnog karaktera tako da time predstavlja odličnu priliku za sve koji žele da prošire svoju mrežu kontakata kako bi uspeli da svoje ideje dovedu do realizacije.Gosti na seminaru su istaknuti i

uticajni lideri iz zemlje i inostranstva, iz različitih sfera društvenog, privred-nog, sportskog, naučnog i umetničkog života. lideri koji su svoje učešće već potvrdili su: Momir Đekić (pobednik “laboratorije slavnih 2010”), Mi-lena vujičić (prva srpkinja na antarktiku), Sotiris Janopulos (Ceo Coca-Cola Hellenic Srbija), orsolya kovacs (Potpredsednik aieSeC-a international). uslov za odabir lidera je da budu uspešni u profesionalnom i privatnom životu, kako bi svojom lič-nošću mogli da inspirišu delegate.Za više informacija posetite sajt www.aiesec.org.rs

fakultet

uzMi BudućnoSt u Svoje ruke!

aieSeC

1�

po prvi put se od osnivanja imperije Milorada Miškovića desilo da je jedno njegovo preduzeće blokirano. to je početkom jula ove godine učinila njegova dojučerašnja najbliža saradnica, Milka forcan, puštajući menicu od pet miliona evra.

1�

ekonoMija

većinski vlasnik niS-a “Ga-spromnjeft” ima ugovornu obavezu da do februara iduće godine ponudi manjinskim

akcionarima otkup akcija po ceni ne nižoj od 4,8 evra. Sudeći po podacima Centralnog registra, ovakvom mate-matikom najviše su se bavili ozbiljni strani i domaći ulagači. Među najvećim kupcima akcija niS-a bili su kastodi računi banaka. iza njih se nalaze do-maći i strani institucionalni investitori - banke, osiguranja, investicioni i pen-zioni fondovi, čija je, inače, poslovna politika - kupi, prodaj i zaradi.Posebno aktivan kupac je hrvatski inve-sticioni fond „ZB invest”, koji je na Be-ogradsku berzu stigao pre četiri godine.

ovaj fond, u vlasništvu Zagrebačke ban-ke, akcije niS-a kupovao je u tranšama. Tako je u ponedeljak, 27. septembra, njegov paket deonica vredeo 14,2 mili-ona dinara. dva dana posle dokupio je deonica za još desetak miliona dinara, a dan posle za dodatnih milion. Sa 0,03 odsto akcija postao je peti najveći akci-onar naftne kompanije.Jedan od deset vodećih akcionara niS-a (na devetom mestu) je Miodrag kostić kole, vlasnik brokerske kuće „M&v investments”. u ovoj kompaniji, čiji paket u niS-u vredi sedam miliona dinara, kažu da kostić ima vlasništvo u brokerskoj kući, ali da se on operativno ne bavi njenim svakodnevnim poslova-njem.

uspon i padda bude jasno: na početku trgovanja na Beogradskoj berzi, vrednost akcija je porasla na 505 dinara sa nominalne vrednosti od 500 dinara. Budući da je nominalna vrednost, vrednost nazna-čena na akciji i da se akcije (deonice) samo prilikom primarne emisije pro-daju po nominalnoj vrednosti (u ovom slučaju podele građanima), akcije na sekundarnom tržištu mogu beležiti vr-toglavi rast ili pad. Procene su da vred-nost akcija građana nece pasti ispod 460 dinara na berzi, ali...Šta je to što je uticalo na pad vrednosti akcija? razloga je više, ali se svi svode na jedan: veća ponuda akcija u odnosu

ja SaM tvoj profiterpodela besplatnih akcija nije dala očekivane rezultate

vrednost akcija naftne industrije Srbije skoro svakodnevno pada, ali zahvaljujući ugovornim obavezama “Gaspromnjeft”-a, negativan trend može biti odlična prilika za zaradu

na tražnju. veći deo naroda koji je do-bio besplatne akcije uglavnom nije do-voljno upoznat sa ovom vrstom hartija od vrednosti, te se s ove strane može uputiti velika kritika nadležnom mi-nistarstvu, jer nije na adekvatan način upoznalo širu javnost s akcijama, akci-onarskim društvima i uopšte s celom pričom o načinu funkcionisanja pri-vatnih akcionarskih preduzeća? ljudi su mahom zbunjeni i ne razumeju se u ovu vrstu transakcija i berzu. To je kod nas još uvek nešto novo. većina građa-na želi da proda akcije što pre kako bi u najkraćem roku bila isplaćena. ne žele da čekaju ni dan duže jer, kako kažu, novac im je potreban i svi odmah pitaju kada će ga dobiti. a tu se nameće i dru-gi razlog: Za neke ljude je 2500 dinara veliki novac! a vrednost akcija na berzi pada, što u narodu izaziva strah koji do-vodi do sve masovnije prodaje. do 04. oktobra ponuđeno je oko 1,26 miliona akcija niS-a, a kupaca ima samo za oko 67 hiljada.

prilika za laku zaraduMeđutim, da li je tražnja za akcijama stvarno toliko mala kao što se čini? S malo lukavstva akciju je moguće održa-vati na trenutnom, atraktivnom nivou. Postoje lica i kompanije koje kupuju akcije niS-a na berzi, ali kada bi veliki investitor u jednom danu sunuo sav ras-položivi novac, tražnja bi podigla cenu ili zaustavila pad. a njima se ne isplati da dignu cenu, jer u tom slučaju nema zarade na koju računaju prodajom akci-ja većinskom vlasniku “Gaspromnjeft”-u, po unapred utvrdjenoj ceni ne nižoj od 4,8 evra! Zato se u ovom slučaju više isplati trgovanje u tranšama. Još jedan propust države! na pitanje da li akcije kupuju da bi ih prodali “Gaspromnjeft”-u do februara, nijedna kompanija ne želi da odgovori. „Politika kompanije je da ne komentarišemo“, kratko izjavljuju.Postoje još neke priče o špekulacija-ma... Jedna od njih je da se vrednost

akcija građana namerno obara tako što neko iz redova malih akcionara na ber-zi prodaje svoje akcije po neverovatno niskoj ceni...na akcijama niS-a mogu da zarade i mali akcionari. Svi koji su kupili de-onice za hiljadu evra, najkasnije do februara mogu da računaju na prinos od 115 evra. Provizije brokera, berze, Centralnog registra kao i porez na ka-pitalnu dobit, zaradu bi dodatno uma-njili za oko 25 evra. akcije se kupuju u dinarima po ceni na Beogradskoj berzi. eventualno slabljenje dinara ne treba da brine jer je otkupna vrednost deoni-ce vezana za evro. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan dinkić savetovao je građanima da sačekaju sa prodajom akcija niS-a jer će njihova vrednost vremenom sigurno rasti.akcije niS-a će dobiti pravu vrednost posle završetka modernizacije rafine-rije u Pančevu i širenja kompanije na tržištu. radovi na modernizaciji pre-rađivačkog kompleksa teku u skladu s planom, a rok završetka je kraj 2012. - kaže generalni direktor naftne indu-strije Srbije (niS) kiril kravčenko.akcije niS-a mogu se kupiti samo preko brokersko - dilerskih društava, budući da se na šalterima „Pošta Srbi-je“ izdaju nalozi isključivo za prodaju besplatnih deonica. do sada je više od

10 odsto građana dalo naloge za proda-ju tih vlasničkih papira. kako se razot-krilo da je priča o vrednosti akcija od hiljadu evra bila samo klasična prediz-borna kampanja, kao i to da prihod koji one nose neće pokriti trinaesti džepa-rac, možemo rayumeti takav postupak. ipak, ne moramo da žurimo sa proda-jom akcija! Možemo i sami da čekamo da niS iznese svoju ponudu (ne nižu od 4,8 evra), a možemo i da čekamo porast vrednosti akcija na berzi. ovako samo radimo za druge!

prava građana (akcionara)ukoliko planirate da sačuvate svoje ak-cije, treba da budete upućeni u svoja prava: građanska i poslovna. Svi akci-onari imaju pravo na isplatu dividende ako ima profita, bilo da su to manjinski ili većinski akcionari. ili na upravljačko pravo u Skupštini akcionara - svi akcio-nari koji imaju mali broj deonica mogu dati ovlašćenje svom delegatu da uče-stvuje u Skupštini i glasa po nalogu koji su oni definisali. a na kraju poslovne godine akcionare čeka isplata dividendi (prihoda koje donose akcije) i mada će taj iznos biti veoma mali, on može pred-stavljati siguran prinos na kraju godine, naročito kada se uzme u obzir da će građani dobiti besplatne akcije i ostalih preduzeća za koja su stekli prava.Građanima koji su stekli pravo na be-splatne akcije uskoro će biti podeljene akcije beogradskog aerodroma „niko-la Tesla“, do kraja godine trebalo bi da budu podeljene i besplatne akcije ″Te-lekoma Srbija″, a u 2011. i akcije elek-troprivrede Srbije.

Dušan SEKULIĆ

ekonoMija

1�

Građani koji žele da kupe akcije naftne industrije Srbije (niS) ili bilo koje druge kompanije sa Beogradske berze, trebalo bi da prilikom odabira svog brokera, obrate pažnju na visinu provizije i kvalitet njihovih usluga. kupovina se obavlja tako što kupac zaključuje ugovor sa brokerom, otvara račun u banci, položi sredstva namenjena za kupovinu akcija, a zatim izda nalog brokeru u kome definiše i cenu po kojoj hoće da ostvari kupovinu.

ekonoMija

koRidoR 10koncept Panevropskih koridora i tran-sportnih oblasti utvrđen je panevrop-skim transportnim konferencijama u Pragu (1991.), kritu (1994.) i Helsin-kiju (1997). ovi transportni koridori podrazumevaju prekogranični drumski i železnički saobraćaj između članica eu i zemalja centralne i istočne evrope, kao i korišćenje vazdušnih, pomorskih i rečnih luka, što uz kopneni saobraćaj čini tzv. „multimodalni koridor“. od ukupno deset panevropskih transpor-tnih koridora, kroz našu zemlju prolaze dva. Pored rečnog dunavskog „multi-modalnog“ koridora 7, veliki značaj ima koridor 10, koji povezuje južnu nemačku i austriju sa Grčkom i Tur-skom preko Slovenije, Hrvatske, Ma-đarske, Srbije, Makedonije i Bugarske. deo koridora 10 koji prolazi kroz našu zemlju ima veliki razvojni potencijal, u pogledu saobraćaja, pa i ekonomije i društva u celini. Poslednjih godina pri-metna su velika ulaganja u autoputeve u našoj zemlji, upravo na ovom korido-ru, a značajnije investicije u železnički deo koridora 10 u našoj zemlji se tek očekuju. korak napred u razvoju že-

1�

Saradnja Srbije i regiona

u ponedeljak, 4. oktobra 2010. godine, počeo je sa radom „kargo 10“, železničko preduzeće Srbije, hrvatske i Slovenije, sa sedištem u ljubljani. ovo preduzeće ima za cilj da omogući brži železnički saobraćaj koridorom 10, važnim putnim pravcem koji prolazi kroz ove zemlje.

železniČko preduzeće „karGo 10“

ekonoMija

20

lezničkog saobraćaja na koridoru 10 dogodio se osnivanjem zajedničkog že-lezničkog preduzeća Srbije, Hrvatske i Slovenije.

karGo 10Protokol o osnivanju preduzeća „kargo 10“ potpisali su predstavnici železnica Srbije, Hrvatske i Slovenije u septem-bru ove godine. Sedište kompanije biće u ljubljani, a njen prvi direktor je ro-bert vuga. Preduzeće će se zasad baviti samo transportom robe, dok će se pre-voz putnika naknadno ugovoriti. Že-leznice Crne Gore i Makedonije nisu

osnivači ovog preduzeća, ali se očekuje da učestvuju u njegovom radu kao par-tneri. Zajedničko preduzeće će raspolagati sa po 5 odsto od ukupnih vozova žele-znica tri države. Železnica svake zemlje imaće po trećinu udela u preduzeću, a u istom procentu biće deljen i profit. Svaka železnička uprava ima svoju cenu usluga za korišćenje infrastrukture i ubiraće prihod po pređenom kilome-tru, samo što će se posao za sve tri upra-ve ugovarati na jednom mestu. ukoliko neko neopravdano izazove kašnjenje, dugo zadržavanje vozova i sl., to će ići na teret te železničke uprave, što prema međunarodnim ugovorima predviđa određene penale. robni transport železnicom je dosad kroz ove tri države trajao predugo, tako da nijedno od nacionalnih železničkih preduzeća nije bilo konkurentno. ini-cijativa za osnivanje ovog preduzeća potekla je iz Slovenije, mada su resorni ministri Slovenije i Hrvatske odali pri-znanje zalaganjima ministra za infra-strukturu republike Srbije Milutinu

Mrkonjiću. Prema njegovim rečima, osnovna ideja celokupnog projekta je da koridor 10, od ljubljane, preko Za-greba, Beograda i niša ka dimitrovgra-du i vranju - preuzme deo transporta koji sada ide koridorom 4, preko Ma-đarske, rumunije i Bugarske, u daleko težim uslovima, a kojim saobraća 7000 vozova. ako bi preduzeće „kargo 10“ moglo da privuče još samo 2000 vo-zova na koridor 10, na kome trenutno saobraća 1000, Srbija, Hrvatska i Slo-venija bi značajno uvećale neto devizni priliv. Ministar Mrkonjić je izjavio da je

od ukupno deset panevropskih transportnih koridora, kroz našu zemlju prolaze dva. koridor 10 povezuje južnu nemačku i austriju sa Grčkom i turskom preko Slovenije, hrvatske, Mađarske, Srbije, Makedonije i Bugarske. osnivanjem „karga 10“, zajedničkog preduzeća Srbije, hrvatske i Slovenije, trebalo bi da se omogući veće iskorišćenje ovog putnog pravca, koji ima veliki razvojni potencijal.

našim železnicama potrebne su velike infrastrukturne investicije, u cilju njihove modernizacije i osavremenjivanja. takođe, jp „železnice Srbije“ će morati da pretrpe značajnu reorganizaciju, jer su njihovo neprofitabilno poslovanje pratile afere sa malverzacijama u javnim nabavkama. iako predstavlja korak napred, preduzeće „kargo 10“ neće biti u mogućnosti da reši ove akutne probleme naše železnice.

ekonoMija

u Srbiji već postignut dogovor između četiri ministarstva - unutrašnjih poslo-va, za infrastrukturu, poljoprivredu i finansije - da se skrate sve carinske, po-licijske, infrastrukturne i fitopatološke procedure na granici, kako bi se vozovi što manje zadržavali. Tako će carinjenje biti obavljano ranije nego što je do sada bilo, a promena mašinovođa i lokomo-tiva biće samo na jednom mestu.Generalni direktor JP „Železnica Srbi-je“ Milovan Marković je izjavio da će, kroz zajedničko železničko preduzeće, železnice Srbije, Hrvatske i Slovenije ostvariti veće prihode. To je ujedno i velika šansa da se poveća obim rada, skrati vreme transporta i ponudi kva-litetnija usluga klijentima. Prvi voz ovog preduzeća krenuo je 4. oktobra od Paraćina ka Sežani u Sloveniji, a zvaničan polazak voza iz Batajnice ka Sežani označio je predsednik kompa-nije robert vuga, u prisustvu ministra za infrastrukturu republike Srbije Mi-lutina Mrkonjića, ministra transporta Slovenije Patrika vlačića i predstavnika železničkih uprava sve tri države, kao i Makedonije, Bosne i Hercegovine i re-publike Srpske.

šanSe i MoGućnoStiŽeleznički koridor 10 predstavlja naj-kraću vezu između zapadne evrope i Turske, iako je bio zapostavljen u po-slednjih 15-20 godina. Preduzeće „kar-go 10“ skratiće transport robe od lju-bljane do istanbula sa sadašnjih 65 na 40, do 45 sati. Pored smanjenja vreme-na, ovo preduzeće trebalo bi da dopri-nese kvalitetu usluga robnog transporta i konkurentnosti u cenama.ostaje međutim sporno pitanje izvod-ljivosti celog posla na domaćim žele-znicama. Srbija bi prema usvojenom Transport master planu u svoju žele-zničku mrežu do 2027. godine treba-lo da uloži oko 7,5 milijardi evra. od toga, na investicije odlazi 5,1 milijarda, a ostatak od 2,4 milijardi planiran je za održavanje železničkih pruga. Prema oceni stručnjaka u najvažniji železnič-ki pravac, koridor 10, koji bi trebalo da bude osposobljen za brzine od 160 kilometara na sat, utrošiće se 3,5 mili-jardi evra, a to podrazumeva dvokolo-sečnu i elektrificiranu prugu duž cele trase. dosadašnje nedovoljno ulaganje

dovelo je do lošeg stanja železničke infrastrukture, pa tako vozovi u našoj zemlji na dve trećine od ukupne duži-ne pruga saobraćaju brzinom manjom od 60 kilometara na sat, a na samo 95 kilometara koloseka mogu da se kreću brzinama većim od 100 kilometara na sat. „Železnice Srbije“ su stoga prinu-đene da uvode tzv. lagane vožnje, kako bi smanjenjem dopuštenih brzina vo-zova očuvale bezbednost u saobraćaju. iako, prema rečima roberta vuge, di-rektora „karga 10“, u prvo vreme nisu planirane veće infrastrukturne investi-cije, postavlja se pitanje u kom obimu i na koji način će one u budućnosti i biti realizovane od strane ovog preduzeća, s obzirom da su našim železnicama po-trebna prilično velika ulaganja. Javno preduzeće „Železnice Srbije“ za-vršile su prethodnu poslovnu godinu sa oko 52 miliona evra gubitka. neprofi-tabilno poslovanje pratile su i afere sa malverzacijama u javnim nabavkama. Polovinom ove godine, uhapšeni su

Milanko Šarančić, nekadašnji direktor ovog javnog preduzeća, Zoran Miliće-vić, bivši pomoćnik generalnog direk-tora, Milorad Čelebić, vlasnik butika „Sibeks“, kao i dragoslav Pejčić, direk-tor Sektora za investicije vuče i voznih sredstava. oni su privedeni zbog sum-nje da su od maja 2004. godine do ok-tobra 2006. tokom nabavke šest dizel lokomotiva od slovenačkih „Železnica“ i 10 dizel motornih vozila od švedske firme „Švedi reli“ naneli štetu „Železni-cama Srbije“ u iznosu od preko milion i 240 hiljada evra. Šarančić je i ranije bio optužen za zloupotrebu prilikom remonta 1000 vagona za potrebe „Že-leznica Srbije“, ali je odlučno odbijao da je bilo kakve zloupotrebe.

zakljuČakPreduzeće „kargo 10“ predstavlja ko-rak napred za železnice na ovim pro-storima. ujedninjenje železnica Srbije, Hrvatske i Slovenije moglo bi dovesti do ubrzanja robnog transporta na ko-ridoru 10, konkurentnim cenama i ve-ćim iskorišćenju ovog jako značajnog saobraćajnog pravca za sve 3 zemlje. Međutim, Srbija, bez velikih ulaganja u svoju železničku infrastrukturu i su-štinskom reorganizacijom „JP Železni-ca Srbije“, koje je i dalje veliki gubitaš, neće biti u mogućnosti da iskoristi veće potencijale železničkog koridora 10, ali i železničkog saobraćaja u celini.

Nikola Škondrić

21

Sedište preduzeća biće u ljubljani. železnica svake zemlje imaće po trećinu udela u preduzeću, a u istom procentu biće deljen i profit. preduzeće će se zasad baviti samo transportom robe, dok će se prevoz putnika naknadno ugovoriti. železnice Crne Gore i Makedonije nisu osnivači ovog preduzeća, ali se očekuje da učestvuju u njegovom radu kao partneri.

ekonoMija

Sredinom septembra ove godine, državno tužilaštvo u Bonu (ne-mačka) počelo je istragu protiv osam osoba od kojih je neko-

liko iz vrha „dojče Telekoma“ zbog osnovane sumnje da su učestvovali u podmićivanju zvaničnika Makedoni-je i Crne Gore u svrhu ograničavanja konkurencije na tržištu telekomunika-cionih usluga. Jedan od osumnjičenih je i rene oberman, generalni direktor kompanije.

kad ujka Sem uperi prstom„dojče Telekom“ je jedna od najvećih telekomunikacionih kompanija u evro-pi i svetu. Samo u evropi ima 21 pove-zano ili podređeno preduzeće. Jedno od njih je i „Mađar Telekom“ (Magyar

Telekom), mađarski telekomunikacioni operater. „dojče Telekom“ (deutsche Telekom) u ovoj kompaniji ima 59,21% vlasništva, što znači da predominantno utiče na odluke koje se donose i sprovo-de u njoj. Još 2005. godine, revizorska kuća „Prajs voterhaus kupers“ (Price Waterhaus Coopers) otkrila je sumnjive isplate u finansijskim izveštajima „Ma-đar Telekoma“. nakon što je upoznat sa ovakvim stanjem, „dojče Telekom“, je ovlastio američku advokatsku kancela-riju „vajt end kejs″ (White and Case) da nastavi istragu. Sve do kraja 2009. godine, nisu izlazili sa definitivnim za-ključcima, da bi na posletku u izveštaju za decembar navedene godine iskazali da je „Mađar Telekom“ zajedno sa svo-jim ćerkama firmama (posledično i ćer-

kama – firmama „dojče Telekom″-a) u Crnoj Gori i Makedoniji uplatio zbirni iznos od 31 milion evra za nejasne na-mene. u suštini, usluge „Prajsa“ (Price - a) i „vajt end kejsa“ (White and Case) „dojče Telekom“ je još 2005. tražio zbog činjenice da se akcije čitavog kon-cerna pa i „Mađar Telekom“-a kotiraju na njujorškoj berzi koja je vrlo striktna i probirljiva kada se radi o poslovanju kotiranih preduzeća. već četiri godine, američki organi vode istragu po ovom pitanju. i u tom procesu je, zanimljivo, učestvovao rene oberman do duše kao svedok, i u američkoj istrazi ne tretira se kao osumnjičeni. upravo ovu saradnju on i „dojče Telekom“ navode kao glavni argument u korist njegove neumešanosti u aferu. ostaje da se vidi da li će ovaj i slični dokazi biti dovoljni da državno tužilaštvo u Bonu odbaci optužbe a ujka Sem prestane da sum-njičavo čkilji jednim okom i prokazuje prstom na „Mađar“ i „dojče Telekom“ zagrljene kao majka i dete.

31.000.000 razloga za monopolodnos „dojče Telekoma“ i „Mađar Te-lekoma“ jasan je iz prethodnog pasusa. dalje u priču valja uključiti dve zemlje u kojima je odrađen izvršni deo afere, Crnu Goru i Makedoniju. u Makedo-niji je „Mađar Telekom“ vlasnik 51% akcija Makedonskog Telekoma (Ma-kednoski Telekom a.d.), dok je u Crnoj Gori ista kompanija vlasnik 76.53% akcija Crnogorskog Telekoma (Crno-gorski Telekom a.d.). u Crnoj Gori, „Telekom Montenegro“, što je drugo ima za Crnogorski Telekom, poseduje

life iS for SharinG (život je za deljenje)afera „dojče telekoma“

naslov teksta je zapravo moto kompanije „dojče telekom“, koji možete videti na njihovom web – sajtu. iz onoga što sledi saznaćete da je ova kompanija primenila svoj moto na živote zaposlenih, da baš ne misli da ga promeni u „Market is for sharing“ (tržište je za deljenje), i da je korupcija biljka koja daje i do tri roda godišnje u uslovima sluzave „burazerske″ klime balkanskog poslovnog podneblja...

23

ekonoMija

u potpunosti kompaniju „T – Mobile Montenegro“. Makedonski Telekom je privatizovan 2001. godine i od tada pa sve do 2007. postojala su samo dva operatera – „dojče Telekom“ preko „Mađar Telekoma“ i „Telekom Sloveni-je“. Tek 2007. konkurencija je pojačana dolaskom „viP“-a. Zanimljivo je to što je uključenje trećeg operatera došlo na-kon promene vlasti u Makedoniji 2006.

godine. Što se Crne Gore tiče, aktivni operateri su već navedeni „Telekom Montenegro″, „M:Tel″, „ProMonte″ i „T – Mobile Montenegro“, sa tim da je poslednji takođe u vlasništvu „dojče Telekoma″. dosadašnja istraga je po-kazala da su ljudi iz vrha Makedonskog Telekoma i „Mađar Telekoma″ u pe-riodu od 2000. do 2006. zaključili niz konsultantskih ugovora nejasne svrhe a ukupne vrednosti oko 24 miliona evra. „ugovori nejasne svrhe“ zapravo su drugo ime za mito koji su ove kom-panije, inače u vlasništvu „dojče Tele-koma″, plaćale makedonskim zvanični-cima u svrhu zadržavanja što većeg dela tržišnog učešća. Sve se odvijalo preko konsultantskih firmi od kojih je neko-licina sa kipra. iako istraga nesumnjivo pokazuje u tom pravcu, neposredni do-

kazi nisu mnogobrojni. Međutim, neke činjenice su i više nego očigledne. Tako na primer, sam „dojče Telekom″ potvr-dio je da se rene oberman sumnjiči da je prilikom sastanka sa predsedni-kom Makedonskog Telekoma 2005. godine uslovio isplatu dividendi ovog preduzeća usporavanjem otvaranja makedonskog tržišta telekomunikacija za ulazak novih konkurenata. u engle-skom izdanju nemačkog ″Špigla″ (der Spiegel), ovakav postupak slikovito nazivaju „shelving the law“ što bi gru-bo prevedno značilo „vraćanje zakona na police“. ako se malo prisetimo svih srpskih primera „law-shelving“-a, delu-je sasvim razumljivo da ga proglasimo sportom i oformimo jaku regionalnu ligu. Prethodne informacije vezane za aferu u Makedoniji uglavnom iznose

life iS for SharinG (život je za deljenje)

izjave „dojče telekom“-a od kada je počela istraga nemačkih pravosudnih organa često naglašavaju brigu o iskorenjivanju korupcije u okviru kompanije. tako se može naći podatak da je samo u internu istragu o korupciji u „Mađar telekomu″ uloženo 4,9 miliona evra.

2�

čelnici vMro-a, konzervativne parti-je u Makedoniji kao optužbe na račun socijal demokrata koji su na vlasti bili do 2006. Međutim, postoje i podaci po kojima je pred poslednje izbore na ra-čun izvesne firme „analitiko“ uplaćeno 120.000 evra. Zanimljivo je to što se za ovu firmu tvrdi da je bliska vMro – u, a dobro je poznato da je sadašnji pred-sednik vMro-a i premijer Makedoni-je bio ministar finansija 2001., u vreme prodaje „Makedonskog Telekoma“, „Mađar Telekomu“. i posle su španske serije zamršene... Što se Crne Gore tiče, istraga upućuje na uplatu 7- 7,5 (zavisi od izvora) miliona evra mita ukupno, mada mađarski mediji špekulišu da je samo prilikom kupovine Crnogorskog Telekoma plaćen toliki iznos mita. Svr-ha mita je, kako se pretpostavlja, takođe borba za ograničavanje konkurentskog prodora na tržište telekomunikacionih usluga. ništa detaljnije nije poznato, a

organi „ekološke države“ navode da je „nazovi afera“ već uveliko poznata stvar koja se tiče nemačke kompanije. osim, takođe vrlo apstraktnih, napada opozi-cije o crnogorskom delu afere ne zna se baš mnogo. Zbog malverzacija na Balkanu prvi čovek „Mađar Telekoma“, elek Šraub, napustio je funkciju 2006.

veliki Bratizjave „dojče Telekom“-a od kada je počela istraga nemačkih pravosudnih organa često naglašavaju brigu o iskore-njivanju korupcije u okviru kompanije. Tako se može naći podatak da je samo u internu istragu o korupciji u „Mađar Te-lekomu″ uloženo 4,9 miliona evra. da

telekomunikacioni gigant brižljivo istra-žuje aktivnosti svojih zaposlenih može se zaključiti iz još jedne afere. istraga protiv umešanih u aferu sa mitom, po-vukla je za sobom i preispitivanje prakse „dojče Telekoma“ da prati svakodnevni život zaposlenih na odgovornim mesti-ma, kako bi se presekli kanali curenja informacija ka predstavnicima sedme sile. Tako je, na primer, poznato da je svakodnevica jedne službenice hrvatske podružnice koncerna praćena toliko detaljno da se čak znalo kakvo je njeno ophođenje prema ljubavnicima. Prismotra iz kombija ne može protiv lobija?!rene oberman je odbacio optužbe državnog tužilaštva kao neistinite. Po-dršku kompanije izgleda da ima u naj-većoj mogućoj meri, obzirom da mu je početkom septembra produžen ugovor na još četiri godine. Bilo da se radi o američkim istražiteljima, nemačkim istražnim organima ili internim istraži-teljima u okviru koncerna „dojče Tele-kom“-a i njegovih podružnica zaključak je isti – veliki deo dokaznog materija-la je uništen. i zbog toga će leteti per-je ali će kompletna istina ostati „tamo negde“, molderovski rečeno. Što se balkanske bratije tiče, sve su bitke već izmeštene na politički teren, odakle se spinovanjem mogu oblikovati i koristiti za razne znane i neznane svrhe. o od-govornosti, u pravnom smislu, za sada se samo šapuće. Za kraj, šta reći – sjajna reklama za potencijalnog kupca predu-zeća Telekom Srbija...

Dušan VOJNOVIĆ

ekonoMija

rene oBerMan (rene oBerMann)u kratkiM CrtaMa- rođen u dizeldorfu marta 1963.- karijeru počeo biznis kursom u BMW – u - 1986. osniva svoju firmu aBC telekom- 1991. u firmi hutchison Mobilfunk

Gmbh koja je naslednik aBC telekoma je na funkciji partnera

- 1994. – 1998. predsedava odborom direktora firme hutchison Mobilfunk Gmbh

- 1998. zapošljava se u koncernu dojče telekom kao direktor prodaje za t – Mobile deutschland Gmbh i počinje vrtoglav uspon u karijeri koji je krunisan sadašnjim mestom generalnog direktora

ako se malo prisetimo svih srpskih primera „law-shelving“-a, deluje sasvim razumljivo da ga proglasimo sportom i oformimo jaku regionalnu ligu.

2�

iz trećeg pokušaja, 10. oktobra 2010 godine organizovano je oku-pljanje lGBT populacije koja je time želela da skrene pažnju na

svoj diskriminisani položaj. kao i kod prethodna dva, neuspela pokušaja, najviše pažnje pred događaj bilo je po-svećeno pitanju bezbednosti učesni-ka. To je naravno zasenilo pravu ideju događaja koji je trebao da promoviše tolerantnost, različitost i otvorenost. izjave da je srpsko društvo nespre-mno, koje su bile glavna parola pro-tivnika održavanja ove manifestacije, ne mogu da ne zasmetaju racionalnim misliocima. referenduma nije bilo koji bi saopštio šta misle građani i građan-ke Srbije a to je jedini legitimni način određivanja stava nacije. Zbog toga je sve ovo neodoljivo podsećalo na potu-ranje stava, onako uz mnogo buke da bi izgledalo da ga što više građana deli. istina je verovatno da je najveći deo populacije Srbije mnogo više preoku-piralo to što nema redovnih isporuka mleka, nestašica uglja uz najave o po-skupljenju sistema daljnskog grejanja i još mnogo svakodnevnih problema koji čine život „običnog“ građanina naše zemlje. i večita zamena teza – nas nije ugrožavala lGBT populacija koja

je želela kao i bilo koji drugi građani da se okupi i prošeta, mirno i sa dosto-janstvom, već su nam život paralisale bitange koje su se usudile da uništava-ju našu imovinu, privatnu i javnu, i da atakuju na živote drugih, i to navodno u naše ime. Molim lepo, ako kažu da nismo želeli Paradu, ne sećam se baš ni da smo im to tražili!

šta nam otkriva parada ljubavi?dešavanja pre i za vreme Parade po-kazala su da Srbija još uvek nije stavila tačku na neprofesionalno novinarstvo. Pojedini listovi su svojim neprimere-nim i primitivnim tekstovima produ-bljivali neznanje i nerazumevanje te „većine“, koja je navodno bila protiv održavanja Parade ali i potpirivala mr-žnju prema drugima i drugačijima. Bi-

lansu događaja na sam dan održavanja doprineli su dakle i mediji, ne ispu-nivši svoju edukativnu funkciju. Strah proističe iz neznanja i to su iskoristile određene strukture društva da napra-ve haos. Ponuđene su činjenice koje su netačne, poput toga da je homosek-sualizam bolest, i stvorena atmosfera u kojoj homoseksualizam predstavlja pretnju. Pretnju porodičnom životu, tradicionalnim hrišćanskim vredno-stima, načinu života Srba! ne može-mo se ne zapitati o kom porodičnom životu i tradicionalnim hrišćanskim vrednostima je reč. Možda onom u kom je svaka treća žena (prema po-dacima viktimološkog saveza Srbije) žrtva fizičkog a svaka druga psihičkog nasilja u porodici?! ili možda onog u kome su i sama deca žrtve porodičnog nasilja, što prema istraživanjima čini oko 20% svih slučajeva ovog nasilja?!

parada ponosa

treća Sreća ili deBakl?!10. oktobar je označen kao istorijski trenutak za lGBt populaciju u Srbiji. održana je prva parada ponosa u Beogradu, uprkos nasilničkim pretnjama i izvršenom nasilju ultradesničarskih pristalica. S jedne strane mirno okupljanje i žurka, s druge strane divljanje vandala koji su paradu iskoristili samo kao izgovor za uništavanje grada i okršaj sa policijom. razumnima je sasvim jasno, ko je tu pretnja „tradicionalnim vrednostima“ našeg društva ali i da nije uloženo dovoljno truda da se objasni da lGBt populacija nije pretnja ni po čiju budućnost.

društvo

nas nije ugrožavala lGBt populacija koja je želela kao i bilo koji drugi građani da se okupi i prošeta, mirno i sa dostojanstvom, već su nam život paralisale bitange koje su se usudile da uništavaju našu imovinu, privatnu i javnu, i da atakuju na živote drugih.

2�

da li se možda govori o onim hrišćan-skim vrednostima koje smo umesto u Bibliji pročitali u crkvenom kalendaru jer nam je to najviše od verskih „knji-ga“ koje posedujemo?! Smernost, čovekoljublje, uzdržljivost su glavne hrišćanske vrline i one se primenjuju tako što se preti smrću drugima, lome saobraćajni znaci, kante za otpatke, žardinjere, uništavaju trolejbusi?! Jednom rečju, razbija, lomi i uništava se sve pred sobom. kada se postavi jednostavno pitanje zašto, kao odgo-vor se dobija promucano ponavljanje propagandnog materijala. i to je ono čega bi trebalo da se plašimo – mla-dih osoba, jer među izgrednicima je upravo bilo najviše mladog sveta, bezrazložno zaslepljenih mržnjom i spremnih da u ime te mržnje pogaze sve ljudsko u sebi.

Srpska palankaBrojni naši pisci su se bavili fenomenom malograđanske srpske palanke, ali mož-da je radoje domanović u svojoj sati-ri Mrtvo more najbolje dočarao strah palanke od promena. naše društvo je prošlo kroz brojne tranzicione prome-ne i osetilo šta znači biti nepriznat i odbačen od drugih. ipak, kada naučenu lekciju iz prošlosti treba da primenimo u sadašnjosti padamo na tom testu. novo i drugačije kod nas se teško pri-ma ali smo zato pogodno tle za sejanje semena razdora i sumnje. odbacujemo ljude samo na osnovu njihove seksual-ne orijentacije i tvrdoglavo odbijamo da sagledamo da su oni pre svega ljudi sa potpuno istim potrebama i željama kao i svi drugi. Još više poražava činjenica da tako lako pristajemo da poverujemo da seksualna sklonost određuje karak-

ter. iz toga da je neko „ porodična“ oso-ba ne sledi da je on bolji ili moralniji od nekoga ko je gej jer ako bi to bio osnov-ni kriterijum časnosti ne bi se pojedinci skrivali ispod šalova i kapuljača, rušili i palili zarad zaštite porodice. uzdignuta čela, tolerantno i otvorenog srca proše-tali bi sa ostalima i pokazali da je najveća vrlina porodice upravo ta da ona obez-beđuje svojim članovima bezrezervnu ljubav i podršku. ovako je „porodičnoj“ Srbiji ostalo da se stidi svoje malograđanske „palanke“, zatvorene, same sebi dovoljne, koja mrzi svako drugo mišljenje i različitost, koja bi remetila vekovnu učmalost. ako se bolje razmisli, ta drugost ni na koji način ne ugrožava suštinu te sredine. i da naravno, ostao joj je i milionski ra-čun za plaćanje! Još jedan u nizu!

šta sada?Malo je verovatno da će se išta drastičnije promeniti po pitanju položaja lGBT po-pulacije u našem društvu posle parade. kao što na izborima loše političare bira-ju dobri građani koji ne glasaju, tako će većina, čiji stav ne znamo jer su odlučili da se ne upliću u sve to, ostati zasenjena onima koji su odlučili da je nasilje i govor mržnje legitimni način iskazivanja stava jer u ostalom decenijama unazad to in-strument dolaska i smene vlasti kod nas.organizacioni odbor Parade je pokazao nedovoljnu promišljenost jer je zane-mario upućene pretnje i nije predvideo neočekivano dobru organizaciju nei-stomišljenika, pripadnika kontrakul-turnih organizacija i desničarskih parti-ja. edukacija predstavlja ključ promene nazadnih kulturnih i obrazaca ponaša-nja zbog čega će lGBT i organizacije za zaštitu ljudskih prava morati da po-nude izvor pravih informacija i na taj način stave tačku na širenje predrasuda i lažnih informacija o lGBT osobama. Jedino tako se zaista može obezbediti poštovanje prava ovih ljudi.

Tatjana JANKOVIĆ

prema klasifikaciji bolesti Svetske zdravstvene organizacije, od 1990. godine homoseksualnost se ne smatra bolešću. tako se i 2008. godine javno izjasnio etički komitet Srpskog lekarskog društva.

društvo

2�

p rema procenama Ministarstva omladine i sporta, Srbiju je tokom devedesetih godina napustilo oko 500.000 mla-

dih dobroobrazovanih građana. Je-zikom novca, to je oko 12 milijardi evra. Prema procenama školovanje samo jednog stručnjaka košta oko 300.000 dolara. Posle 2000. godine tendencija migracija je smanjena pa prema procenama profesora Grečića migracija iznosi oko 2000 visokoo-brazovanih. (Profesor je za period devedestih dao procenu od 17000 visokoobrazovanih stučnjaka koji su napustili zemlju.)najveći broj stručnjaka je iz oblasti elektotehnike, računarstva, prirod-nih nauka, hemijskog inženjerstva i mašinstva. najčešće destinacije naših stručnjaka su amerika, Francuska, nemačka i kanada.u periodu od 2003. do 2004. godine Sad je odobrio imigracione vize za oko tri hiljade mladića i devojaka iz Srbije. od toga broja, 205 je iz obla-sti tehničkih nauka (najviše inženjera informacionih tehnologija), a 75 su menadžeri. u periodu 2004. -2005. iz Srbije je otišlo 800 vrhunskih struč-njaka, od kojih 283 iz oblasti informa-cionih nauka.

razlozi za odlazakrazlozi zbog kojih se mladi ljudi odlu-čuju na napuštanje zemlje su brojni. u periodu devedesetih godina osnovni razlog je bilo „prokletstvo ovog pod-neblja”. Tutnjala su bombardovanja, mobilizacije, mnogi su se okupljali na mostovima i trgovima, a svi su bili

ratne mete. Posle petooktobarskih promena, Božidar Đelić je pozvao naše ljude da se vrate iz inostranstva naoružani znanjem i iskustvom koje su tamo stekli. Stručnjaci su želeli da

se vrate, ali su tažili platu od nekoliko hiljada evra što je zemlji bilo mnogo. danas, glavni razlozi za napuštanje su: nezaposlenost, nemogućnost reša-vanja stambenog pitanja, mobilnost, obrazovanje, kultura, zdravlje i uče-stvovanje u donošenju odluka.Prema podacima nacionalne službe za zapošljavanje, na njihovoj eviden-ciji se nalazi oko 300.000 mladih do 30 godina starosti. opšta stopa ne-zaposlenosti iznosi oko 22 %. Stopa nezaposlenosti za uzrast od 15 do 25 godina je 48,8 %. oko 43 procen-ta mladih koji imaju zaposlenje, nisu stalno zaposleni. 41% zaposlenih mla-dih osoba nije prijavljeno, a za 49% poslodavci plaćaju doprinose koji su

društvovetar u leđa

odliv u BrojkaMaodliv mozgova (brain drain) je termin koji se koristi za velike seobe visoko obrazovanih ljudi. termin je u upotrebi od 1958. godine. prvobitno su njime opisivana doseljavanja britanskih akademaca i naučnika u Sjedinjene američke države.

2�

niži od onih koji bi odgovarali struč-noj spremi tih osoba.u Srbiji 70% mladih uzrasta od 21 do 30 godina starosti, prema istraživanji-ma Građanske inicijative, živi sa rodi-teljima. 10% mladih planira da uzme kredit, a 6% planira da živi kao pod-stanar. Čak 60% mladih se nada da će naslediti stan ili kuću i da će živeti sa roditeljima. Polovina od ispitanih nije nikada boravila u inostranstvu, dve trećine nikada nisu išli na zimova-nje, a petina nije otišla na letovanje u predhodnih pet godina.Prema podacima iz 2002. godine, čak 70% studenata odustaje od studija pre svega iz finansijskih razloga, a 95% diplomaca ne može da se zaposli bez dodatne obuke. Prema istraživanjima „Marketing radi-onice” ekonomskog fakulteta, čak 78% studenata Beogradskog univerziteta bi napustilo Srbiju odmah po diplomi-ranju. osnovni razlozi su loš životni standard, mogućnost usavršavanja, korupcija i politička nestabilnost. od 1200 studenata koji su učestvovali u is-pitivanju više od polovine ne vidi svo-ju budućnost u Srbiji jer ne može da pronađe posao u struci. Po nekim po-

dacima dve trećine studenata u Srbiji očekuje da se zaposli u struci, a 37,2% u državnoj službi. unapred obezbeđen posao ima njih 10%. Prema ovim po-dacima 38 ukupnih ispitanika veruje da posao može naći samo preko veze, 19% misli da su bitne lične sposobno-sti, a 14 % ispitanika je odgovorilo da je bitna fakultetska diploma, dok 11% veruje da će posao dobiti zahvaljujući pripadnosti političkoj stranci. Srbija je 132. od 133 zemlje koje brinu o odlivu mozgova.

Budućnost krajem februara je na sednici vlade Srbije usvojena Strategija naučnog i tehnološkog razvoja koja nudi rešenje za zaustavljanje odliva mozgova. Stra-tegija naučnog i tehnološkog razvoja određuje pravac razvoja nauke u na-rednih pet godina i upravo ona nudi rešenja za dalje sprečavanje odlaska mladih. način na koji ćemo se mi boriti protiv toga su oporavak i dalja izgradnja naučne i tehnološke infra-strukture, obezbeđivanje stanova za mlade naučnike, ali i omogućavanje tešnje saradnje sa našim kolegama u evropi i svetu. Finansijskim aranžma-

nom vlade Srbije i evropske investici-one banke, kojim je obezbeđeno 200 miliona evra za naučni razvoj, omo-gućiće se znatno poboljšanje rada na-učnika u zemlji kroz infrastrukturne projekte“, uverena je pomoćnica mi-nistra za nauku prof. dr nada drago-vić. ona upozorava da Srbija za nauku izdvaja oko 0,3 % bruto društvenog proizvoda, po čemu smo na samom dnu evrope.

intervjuna pitanje „koliko je moguće vrati-ti naših naučnika u Srbiju?” Bozidar Đelic, ministar nauke i tehnološkog razvoja je odgovorio da je naš cilj 400 visokokvalitetnih povratnika u slede-ćih pet godina. najbitnije je da se vra-te oni ljudi koji mogu da ojačaju ce-lokupnu naučnu zajednicu, da dovedu evropske fondove i privuku u Srbiju svetske tehnološke firme. kvalitetom i doprinosom povratnika izbeći će se nepotrebna rivalstva i sterilna ljubo-mora. na većini fakulteta i instituta zarade postaju pristojne i iznose u proseku 800 evra i idu do 1.200 evra. veći je problem novac za bavljenje naukom i manjak tehnoloških predu-zeća koja mogu da uposle naše nauč-nike. ide se na neposredni kontakt sa liderima 300 najvećih tehnoloških fir-mi u svetu, među kojima su “Simens“, „erikson“, iBM, „novartis“, HP, „Maj-krosoft“ da bi ih ubedili kroz konkret-ne aranžmane da im se više isplati da imaju svoje ljude i ogranke u Srbiji, umesto da nam odvode najbolje lju-de van zemlje. Čim Skupština usvoji zakone, kreće se sa izgradnjom istra-živačke stanice Petnica i stanova treće lamele bloka 32a na novom Beogradu namenjenih istraživačima. konkurs je završen, 200 porodica čeka. u maju se raspisuje i konkurs za naučnu opremu u vrednosti od 50 miliona evra. on će biti striktno povezan sa konkursom za istraživačke projekte za period 2011 - 2015. Sledeće godine počinje izgrad-nja Centra za promociju nauke u Be-ogradu. Svi osnovci i srednjoškolci će prolaziti kroz tu instituciju i tako će se na vreme identifikovati potencijalni talenti. ostaje da se vidi kako i koliko će od datih obećanja biti ispunjeno.

Ana MARJANOVIĆ

društvo

ovako izgledaju rezultati ankete koju je sprovela Studentska unija SrbijePlaniram da zauvek napustim Srbiju 27,7 %Imam želju da završim master ili doktorske studije i da se potom vratim u zemlju 22,1 %

Nikada ne bih napustio/la Srbiju 15,3 %Ne znam ili ne razmišljam o tome 34,9 %

društvo

kič je tvorevina koja podseća na umetnost, ali je ustvari estet-ska stranputica, loše izvedena umetnička zamisao. Sociolozi

se slažu da je kič propratna pojava ma-sovne kulture. Masovna kultura je u današnje vreme postaje industrija, po-put industrije automobila. razlika je u tome što i najveći laik može razumeti i primetiti razliku između juga i merce-desa. Za početak, tu je razlika u ceni. Zatim udobnost, komfor, brzina, zvuk motora kada dostižete 100 na sat na autoputu, i na kraju prestiž. koliko para toliko i muzike. Za razliku od toga u masovnoj kulturi je mnogo teže povući granicu između kiča i umetnosti, jer na kraju krajeva sve je jedan klik daleko od vas. Cena proizvoda je fizički napor pri-tiskanja dugmeta na daljinskom uprav-ljaču, a komfor je veći ukoliko je sadržaj manje zametan. Prosečan gledalac ne deli umetnost na kič i pravu vrednost, već na ono što mu se sviđa i na ono što mu se ne sviđa. ne polaže nikome raču-ne za svoj izbor, i bira između onoga što mu se nudi.

podilaziti ili oblikovati ukus društva

različiti sadržaji se predstavljaju publici ispričani kroz knjige, pozorišne predsta-ve, filmove, serije, muziku. a takođe po-činju da se predstavljaju i na nov način putem rijaliti šoua gde se predstavljaju “stvarni ljudi”. ukoliko biste špijunirali svoje komšije, pretrpeli biste osudu od strane društva. ali, sa druge strane, da li se osećate da zadirete u nečiju privatnost kada čitate žutu štampu punu pikanteri-ja iz života poznatih ličnosti? ne osećate nikakvu grižu savesti da predveče bacite

pogled šta se dešava u kući velikog brata ili na Farmi. Potomak dokumentarca – rijaliti šouo-vi vam na tanjiru serviraju živote ljudi u

njihovom najsirovijem obliku, ili barem to pokušavaju da postignu. auditorijum se pretvara u voajera koji strpljivo čeka sa druge strane ključaonice na sledeću projekciju koja će izaći u susret njihovim niskim strastima. danas, mediji su ti koji diktiraju šta je prihvatljivo ponašanje. Pomeraju granice pristojnosti, uljudno-

sti, menja se pojam “normalnog”, ruše se tabu teme. Šta biste danas želeli da oku-site, odgledate, proživite? Švedski sto je

postavljen i nude vam se: prava ljuba, pri-če iz klupe, priče sa posla, droga, nasilje, zanimljivosti, krajnosti – putovanje do

predlog demokratke stranke da se uvede...

porez na kiČkič kao termin se prvi put javlja oko 1870.godine u Minhenu i koristi se za opis slika koje su brzo napravljene, tj “sklepane”. ali pitanje je: šta je kič danas? da li se može razdvojiti od “prave umetnosti”, i samim tim i oporezivati? i da li iko ima pravo da pravi razliku između poželjnih i nepoželjnih sadržaja koji se plasiraju javnosti, ili treba prepustiti javnosti slobodu izbora?

“kič je rasprodaja ideala po sniženim cenama.” definicija kiča

jedan od problema koji se pojavljuju u raspravama o “visokoj” i “niskoj” umetnosti jeste i taj što u susretu sa elitnom umetnošću ljudi dolaze u situaciju da je jednostavno ne razumeju. a kad nešto ne razumeju, ljudi osećaju da su manje vredni, što izaziva kontraefekat.

2�

30

apsurda i nazad. ukusi su različiti, i danas vam može biti servirana hrana za dušu, baš po vašem ukusu. Možda je potrebna neka vrsta filtera, koja će praviti selekciju sadržaja koji se prezentuje javnosti. demokratska stranka je dala predlog da se uvede porez na kič, u nadi da bi se tim novcem mogla subvencionisati prava umetnost. Jako dobra ideja u teoriji. u praksi se već na samom početku javlja problem – ko bi trebao da bude kom-petentan i da odlučuje šta je umetnost, a šta nije? Slađana Milošević tvrdi da treba oformi-ti telo koje bi imenovalo komisiju za opo-rezivanje. Podseća na postojanje slične

vrste komisije u vreme Tita, i tvrdi da je neophodno nešto preduzeti da bi se zau-stavio dalji kulturni i moralni pad. Mno-ga lica javnog života među kojima pevači, slikari pisci i dr; dala su svoje komentare

na zadatu temu. Jedni su tvrdili da je kič u samom društvu, ljudima i da se ne može iskoreniti. drugi pak, smatraju da je kič sve što je lažno, pa državu koja laže narod, proglašavaju za vrhunac kiča. kad god se u javnosti otvori neka tematika širokog koloseka, i kada nije jednostavno uprti u nekoga prstom, stavovi su šarenoliki i do nekog konsenzusa u razmišljanju je teško doći. Tako su i ovom prilikom izazvana različita mišljenja, ali je pokretanje inici-jative odloženo za kasnije.

dobre strane kičaJedan od problema koji se pojavljuju u raspravama o “visokoj” i “niskoj” umet-nosti jeste i taj što u susretu sa elitnom umetnošću ljudi dolaze u situaciju da je jednostavno ne razumeju. a kad nešto ne razumeju, ljudi osećaju da su manje vredni, što izaziva kontraefekat. “dakle,

kako ćete ljude edukovati da podignu si-stem svojih vrednosti i uživanja u umet-nosti? Pa tako što ćete podizati nivo ma-sovne kulture, kroz medije” tvrdi dragan Jovanović, profesor filozofije. lakše reći, nego učiniti. Možda nije neophodno obrazovati ljude uživanju u višoj umet-nosti. da li su ljudi nezadovoljni? ili su kritičari i umetnici ti koji su nezadovolj-ni zbog toga što društvo u kome žive nije dovoljno elitno? umetnost nije za svakoga. Možda je kič potreban da edu-kuje ljude, i bez obzira na svoju iskrivlje-nu estetiku i formu šalje pravu poruku. Možda nije rešenje oporezivati kič, već oporezivati sadržaj.

najbolji kritičaristorija je učiteljica života. koliko god brzo hrlili ka budućnosti, prošlost nas uvek sustiže. Podseća nas da iako možda živimo u novom dobu, u doba interne-ta i mnogih drugih naučnih dostignuća, mi kao ljudi se suštinski ne menjamo. Pa da se prisetimo jedne anegdote ve-zane za ajfelov toranj u Parizu. kada je sagrađen davne 1889, Parižani su ga smatrali za ruglo i vrhunsku manife-staciju kiča. od tada do danas, ajfelov toranj je postao simbol Pariza i svetski poznato dostignuće arhitekture. lako je nešto što je potpuno drugačije od do-tadašnjeg poimanja umetnosti oceniti kičem, šundom, ruglom. razlike su se oduvek teško prihvatale. ono što je iz-dvajalo pravu umetnost iz gomile ljud-skog stvaralaštva je vreme. vreme, taj sjajni kritičar, istančanog ukusa, nikad ne greši. Sve što nam je potrebno jeste mao strpljenja, i za koju godinu, deceni-ju, stoleće sa sigurnošću ćemo znati šta je u današnje vreme bio kič.

Iva KOLUNDŽIJA

društvo

“a u kojoj to zemlji svi slusaju vagnera i Baha i prelistavaju dela svetskih klasika... radnik ode u livnicu i šljaka tamo ceo prokleti dan, dodje kući ne zna ni sam gde je, deca plaču, žena zvoca... i on uzima dostojevskog da se malo sabere?” komentar sa foruma samo-opusteno.info na temu kič i šund

“velika je razlika između ere i erića” komentar iz politike

31

prva decenija XXi veka je pri kraju. donela nam je mnogo korisnih mogućnosti, ali nas je i dosta unazadila! nova tehno-

logija, svet na dlanu, vrlo lako povuče sve u svoj vrtlog. Stariji se još prilago-đavaju, dok se deca rađaju i odrastaju uz kompjutere i internet. lopte, barbi-ke i autiće sve više zamenjuju virtuel-ne igračke. Čini se da deca danas prvo nauče da koriste tastaturu i miša, nego bilo šta drugo. nekad su se igrala po školskim dvorištima, parkićima, uvek je neko od starijih motrio na njih i mo-gao u svakom momentu da im ukaže na opasnosti i greške. kako danas sa-čuvati klince i klinceze od opasnosti koje vrebaju iz tog „prozora” otvore-nog celom svetu?!u Srbiji nema tačnih informacija ko-liko deca koriste internet, ali iskustva evropske unije pokazuju da 90 odsto dece to čini svakodnevno, a da jedna trećina doživi neku vrstu internet zlo-stavljanja. deca putem interneta imaju pristup sajtovima koji promovišu nasi-lje, pornografiju. vrlo često se dešava da neželjeni linkovi sami „iskaču” u toku korišćenja nekih drugih stranica. Jedan od većih problema je taj što deca ostavljaju na internetu lične podatke ili fotografije koji mogu biti zloupotreblje-ni. veoma je važno da roditelji znaju šta im deca rade kada su na internetu, da budu obavešteni zašto, u kojim situa-cijama i kome njihova deca ostavljaju podatke.

roditelji u Srbiji neupućeniu on-lajn istraživanju o bezbednosti dece na internetu koje je Ministarstvo telekomunikacija i informaciono druš-tvo republike Srbije sprovelo u perio-du od 20. decembra prošle do 20. janu-ara ove godine, a u kojem su ispitanici bili roditelji dece uzrasta do 18 godina u nekoliko gradova u Srbiji, pokazalo se da je najveći broj roditelja svestan da njihova deca koriste internet i kada oni nisu kod kuće, da najveći broj dece na internetu provodi dva i više sati dnevno

i da je najveći broj roditelja omogućavao pristup deci internetu kao nagradu za urađene domaće zadatke. Prema ovom istraživanju, najveći broj roditelja sma-tra da korišćenje računara ne može da naškodi njihovoj deci. ovakvim rezul-tatima je verovatno doprinela činjenica da roditelji nisu svesni čemu sve može biti izloženo njihovo dete na internetu i u kakve svrhe mogu otići podaci koji se ostavljaju na pojedinim sajtovima! internet donosi niz mogućnostii koje se ogledaju u dostupnosti ogromne

privatnost i zaštita dece na internetu...

kako nauČiti deCu da BezBedno koriSte internet veze...

društvo

inicijativa za poboljšanje bezbednosti dece na internetu predstavlja korak napred u borbi protiv brojnih pretnji koje ugrožavaju sve nas koji koristimo internet.

32

društvo

količine najraznovrsnijih informacija i mogućnosti komunikacije, ali i u nizu opasnosti s obzirom da pruža moguć-nost skrivanja identiteta, lažnog pred-stavljanja, skrivanja lokacije sa koje se preduzima određena radnja. opasnostiPre par godina pojavile su se i opasne internet grupe koje “vrbuju” decu i ti-nejdžere u virtuelne sekte, kao sto je grupa „eMo”. ova grupa zagovara vir-tuelno vođenje ljubavi, seksualnu ap-stinenciju i, kako se kaže na njihovom sajtu, „čiste emocije koje se graniče sa bolom”. Prošle godine u ovo vreme beogradska policija je u poslednjem

momentu sprečila šesnaestogodišnju devojčicu da izvrši samoubistvo, koje je pod uticajem ove grupe, planirala da iz-vrši zajedno sa svojim internet dečkom! Još češće su situacije kada deca pu-tem društvenih mreža četuju sa licima koja se lažno predstavljaju kao njihovi vršnjaci, razmenjuju slike i lične infor-macije, misleći da je to samo druženje i zabava, a u stvari to vodi velikim pro-blemima kao što su zlostavljanja, pedo-filija... ono što je takodje nezgodno je to što i sama deca padaju u iskušenje da svoje vršnjake verbalno i na drugi način zlostavljaju, da snimke šalju jedni dru-gima, i ismejavaju drugare. To ostav-lja velike psihičke posledice na žrtve.

klikni bezbednoimajući sve ovo u vidu, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono druš-tvo i ove godine je pokrenulo akciju za zaštitu mladih na internetu. kampanja 2010 se zove „klikni bezbedno”. Prva škola u kojoj je ova kampanja promovi-sana (24. septembra 2010.) je osnov-

na skola u Jabuci (kod Pančeva), koja je odabrana zbog međunacionalnih inci-denata koji su inicirani sukobom dvo-jice dečaka na Fejsbuku koji se završio ubistvom jednog od njih. Cilj kampa-nje „klikni bezbedno” je da se edukuju roditelji i deca kako da bezbedno „sur-fuju” internetom i sačuvaju svoju pri-

vatnost da ne bi dolazilo do neželjenih situacija (www.kliknibezbedno.rs).

zlatna pravilanastojite da zaštitite decu od nepri-jatnih iskustava – pokažite im kako da zaštite sopstvenu privatnost i poštuju privatnost drugih. naučite decu da ne odgovaraju na uvredljive poruke. Po-mozite deci da shvate kakve poruke mogu da izazovu neprijatna osećanja. Proverite umeju li deca da blokiraju prijem poruka od određenog pošaljio-ca. Sačuvajte uvredljive poruke, mogu da vam posluže kao važan dokaz. nau-čite svoje dete da vas obaveštava o sva-kom iskustvu iz virtualnog / realnog sveta, koje ga zabrinjava. ubedite ga da u vas može da se pouzda i kada neopre-zno uradi nešto loše i da ćete zajedno

potražiti rešenje! objasnite detetu da, ukoliko ga neko uznemirava, to nikad nije njegova krivica.

i neizbežna tehnologija...kako ne možemo deci zabraniti da koriste internet, niti je to poenta, mo-ramo ih što više edukovati i obraćati pažnju u koje svrhe koriste ovu savre-menu „igračku”. Jer čak i ako im zabra-nimo pristup kod kuće, oni ga mogu koristiti kod prijatelja koji takođe imaju internet i tek onda nećemo imati uvid ako je naše dete izloženo opasnosti! a kako i za otrov postoji protivotrov tako i za neprimerene sajtove postoje „cake”

kako ih izbeći. Postoje dva načina kon-trole pristupa internetu. kontrola od strane korisnika, odnosno roditelji to sami mogu da urade ako imaju opera-tivne sisteme Windows 7 ili Windows vista. ovi operativni sistemi imaju opcije koje služe zaštiti od neželjenih sajtova. drugi način je da se roditelji direktno obrate internet provajderu, koji uz njihov zahtev, moze da filtrira saobraćaj i da pojedinim sajtovima za-brani pristup.razvoj interneta kao globalnog feno-mena koji danas broji preko milijardu korisnika doprineo je da je internet postao najpopularniji sistem masovne komunikacije. upravo zbog toga ne-ophodno je neprestano informisanje korisnika, što je jedan od nezaobila-znih segmenata internet bezbednosti, posebno dece, u pogledu novih rizika koji se mogu pojaviti na internetu, na-činu kako da se prepoznaju određene zlonamerne aktivnosti i kako da se ko-risnici zaštite.

Ivana MILOŠEVIĆ

Cilj kampanje „klikni bezbedno” je da se edukuju roditelji i deca kako da bezbedno „surfuju” internetom i sačuvaju svoju privatnost da ne bi dolazilo do neželjenih situacija (www.kliknibezbedno.rs).

nastojite da zaštitite decu od neprijatnih iskustava – pokažite im kako da zaštite sopstvenu privatnost i poštuju privatnost drugih.

33

iako nas gotovo mesec dana deli do početka festivala, našli smo za shodno da vas na vreme informi-šemo o njegovom održavanju. ako

ste zaljubljenici u film, nemojte da ga propustite, jer će vam njegova tradicija i ovogodišnji bogat sadržaj pružiiti pra-vi ugođaj.

festival 2010Festival autorskog filma Beograd, već tradicionalna gradska manifestacija za ljubitelje umetničkog filma i publiku koja želi da proširi svoje horizonte, ove godine se održava po 16. put u periodu od 30. novembra do 7. decembra.Među filmovima u ovogodišnjem pro-gramu naći se nagrađivana ostvarenja sa svetskih filmskih festivala, kao i neki od filmova koji su ove godine izazvali naj-više pažnje: leap Year (ano Bisiesto), Tender Son - Frankenstein Project, au-rora, on Tour (Tournee) i drugi.Festival autorskog filma Beograd (FaF) je osnovan 1994. godine sa ciljem da domaćoj publici predstavi najbolja sa-vremena umetnička filmska ostvarenja. ostvarenja koja se na festivalu prika-zuju drugačija su od većine filmova sa redovnog bioskopskog reperotoara - ne teže pukoj zabavi, već traganju za dubljom, istinitijom i kompleksnijom slikom današnjeg sveta i čoveka. Manifestacija od svog osnivanja, po-sebno razvija dva aspekta: traganje za novim mogućnostima filmskog izraza u autorskom filmu, i drugi, obnavljanje klasičnih obrazaca filmske naracije u izmenjenom tehnološkom i civilizacij-skom kontekstu.u okviru brojnih razgovora, radionica i pratećih programa Festival teži otvo-renoj komunikaciji sa publikom i pod-stiče razmenu ideja među umetnicima:

podstiče dijalog i interakciju izmedju publike i filmskih autora; podstiče dija-log među filmskim stvaraocima, gosti-ma festivala. Gosti Festivala su eminen-tni i poznati filmski stvaraoci iz zemlje, regiona, evrope i sveta. Posećenost fe-stivala konstantno raste! Zahvaljujući sve većem interesovanju, kontinuitetu i tradiciji Festivala, Beograd postaje zna-čajna tačka na mapi art-filma u evropi i svetu.novitet na ovogodišnjem festivalu će biti BtoB sastanci - organizovani susre-ti između filmskih autora iz regiona sa najvećim producentima i finansijerima filmova iz evrope i svetaPrema zvaničnim podacima sa bio-skopskih blagajni, festival je 2009, u šest beogradskih bioskopa, uključujući festival “na bis”, imao ukupno oko 21 000 gledalaca (17 000 prodatih karata i oko 4 000 besplatnih). Preko 15 pre-mijernih projekcija u dvorani kultur-nog centra i u bioskopu Balkan bilo je

rasprodato.Projekcije u kinoteci bile su besplatne, kao i karte novinara, kritičara i gostiju festivala koji su pratili filmski program.

dođite da se družimonakon dugogodišnje podrške koju je dobijao od Ministarstva kulture re-publike Srbije, Festival autorskog fil-ma Beograd je ove godine zvanično i uvršten među manifestacije od na-cionalnog značaja za kulturu, što je i potvrđeno potpisanim Protokolom o sufinansiranju programa.uprkos svim apokaliptičnim scenari-jima koje ova godina u svetu i kod nas marljivo ispisuje, šireći očajanje, strah ili apatiju – organizatori festivala sma-traju da su istinske vrednosti jedan od najefikasnijih načina da se put izlaska iz krize potraži i pronađe. naredni, 16. po redu Festival autorskog filma se organizuje sa ciljem da kvalite-tom nadmaši svoja prethodna izdanja.

festival autorskog filma

vreMe je za faf!festival autorskog filma Beograd, već tradicionalna gradska manifestacija za ljubitelje umetničkog filma i publiku koja želi da proširi svoje horizonte, ove godine se održava po 16. put u periodu od 30. novembra do 7. decembra.

društvo

3�

društvo

festival autorskog filma Beograd, već tradicionalna gradska manifestacija za ljubitelje umetničkog filma i publiku koja želi da proširi svoje horizonte, ove godine se održava po 16. put u periodu od 30. novembra do 7. decembra.

Skandal, šok, kontroverza, krv, smrt, pedofilija su samo neke reči koje mogu uopšteno opisati debi-tantsko ostvarenje reditelja Srđana

Spasojevića u kome glavne uloge tumače Srđan Todorović, Sergej Trifunović, ka-tarina Žutić i drugi, i koji je sasvim sigur-no pomerio granice prikazivanja užasa.

Čekali, Čekali i doČekalii pre nego što je doživeo premijeru na fe-stivalu „South By Southwest“ u Teksasu u ostinu, ovaj film je izazvao burne reakcije kod mnogih, bilo one pozitivne (koje su, istina, ređe) ili negativne. Bilo je poznato da je reč o bolesnom, nasilnom, eksplicit-nom i brutalnom filmu posle kojeg gle-daocima sigurno neće biti dobro i koji je teško odgledati odjednom.radnja filma je sledeća: Miloš (Srđan Todorović) je bivša porno zvezda (mož-da i jedina sa fakultetskom diplomom) i živi sa ženom i sinom miran porodični život. Međutim iznenadni poziv njegove bivše partnerke, aktuelne porno zvez-de (katarina Žutić) menja sve. vukmir (Sergej Trifunović), izuzetno moćan

producent, mu nudi veliku sumu novca kojom bi obezbedio svoju porodicu za ceo život , ali bez prava da pročita sce-nario. Miloš zatim otkriva da „film“ u kojem igra povratničku ulogu uključuje ulogu u stravičnom nasilju – koje se sni-ma uživo.

šta je piSaC hteo da kaže? Za filmskog autora, Srđana Mitrovića, „Srpski film“ je prvi film koji se posle 15 godina na metaforičan način bavi srp-skom realnošću, bez bekstva u prošlost ili u ružičastu stvarnost i budućnost. ali da li je to baš tako??da li je ovo način da se prikaže realna slika društva u kojem živimo i mental-no stanje nacije (kako se navodi)? ili je to samo iskrivljena slika pojedinca koji je došao na ideju da to ekranizuje i nerazumljivo ga nazvao SrPSki film. istina je da se teško sagledava svet oko nas (veća kazna za parkiranje nego za silovanje) i postavlja se pitanje koliko se zaista koristi mozak (ili ono što je ostalo u glavi) posle dugogodišnjeg neprekidnog trovanja svesti gluposti-

ma da se ne shvata mizernost života uopšte.lokalizacija filma kroz naslov i delove filma izaziva žustre kritike (za mnoge sa razlogom). naziv „Srpski film“ šalje glo-balnu poruku, ali nažalost ova zemlja je možda samo „uvezla“ merila vrednosti koja se pominju u njemu i prisvojila u želji da još jednom skrene na sebe pa-žnju nečim drugačijim, šokantnim i ori-ginalnim pod parolom „svaka reklama je dobra“. Sramota i zlo ljudskog uma, sve najmračnije stvari sažete u 90 minu-ta, degradacija institucije porodice i još mnogo toga karakteriše pomenuto ostva-renje koje neki nazivaju umetnost. odaje se utisak da ono predstavlja zeleno svetlo za bolesne ljude i podrška njihovom de-vijantnom ponašanju koje je u poslednje vreme postalo normalno, opravdano i nekažnjivo. ili je ovo samo produbljiva-nje nečeg mračnog i bolesnog, a razbolje-vanje zdravog.. ukoliko na Google-u ukucate „Srpski film“ u nadi da ćete naći neke informa-cije o našoj dobroj staroj kinematogra-fiji, nažalost to se neće desiti jer većinu vesti koje ćete dobiti su upravo vezane za raspravu da li je ovo delo kultno ili dotiče dno, da li je ovo sramota za naš narod ili zdrava inovacija. Pošto živi-mo u vreme krize, ne iznenađuje nas da je to danak koji se plaća opštoj krizi umetnosti kako kod nas, tako i u svetu. izgleda su za stvaranje morala i ljudskih vrednosti potrebna 2 milenijuma, a za urušavanje istih samo jedna decenija. ako je ovo slika modernog doba, da li naziv filma možemo promeniti u „Svet-ski film“? Ivana VUKOVIĆ

„SrpSki filM“ još jedno Čudo iz zeMlje Čuda

koji je to "srpski" proizvod uzburkao svetsku javnost?

3�

Mozaik

ljubitelji pisane reči predstavljaju paravojnu formaciju prisutnu još od pamtiveka. iako njihova delat-nost nikada nije bila tajna, tačan

broj i identitet svih članova još uvek nije utvrđen. nije poznato ni kada je tačno ova organizacija počela sa radom. Za njenu pojavu mnogi krive Gutenberga i kažu da zato nikada nije a ni neće biti snimljen film o njegovom životu. ima i onih koji trde da ni stari egipćani i

Sumerci nisu bili «cvećke» i da nisu bila čista posla sa njihovim hijeroglifi-ma i klinastim pismom. najbolji uvid u brojnost članova ove tajne organizacije na nivou Beograda može se ustanoviti jedino u oktobru, u vreme Sajma knji-ga, no u pitanju je mali uzorak, tako da se može pokazati nepodesnim.na spisku tema za razgovor, knjige za-uzimaju među poslednjim mestima. Svakako da ima izuzetno važnih tema koje zauzimaju zasluženu pažnju. Hej, zdravlje pre svega! ljubav i posao od-mah posle njih, što naravno zavisi od ličnih životnih prioriteta. no, u rubri-ci «razno» preovladavaju razgovori o utiscima stečenim praćenjem medija znatno bržih od knjiga. raspravlja se žustro i argumentovano o najnovijim serijama, muzičkim albumima, «rea-

lity» šou programima i slično. Čini se kao da knjiga gubi trku sa današnjim medijima. informaciona era u kojoj živimo svakodnevno nas bombarduje informacijama čije praćenje nam odu-zima veliku količinu vremena. Tu su i različit tempo života i brojne obaveze sa kojima smo suočeni. u takvim okol-nostima svakome od nas se desilo da napravi spisak knjiga koje želi da proči-ta, a da onda to nikad ne uradi.

kako onda čitanje uopšte opstaje? knjige su pokretači unutrašnjeg sve-mira svojih čitalaca. kuda god nas ži-vot poveo, ma gde bili, one su strplji-ve, čekaju nas, čak iako smo ih samo nehajno odložili na police i ne pogle-davši ih. koliko god važnih stvari da imamo da uradimo, teško da nikad ne-ćemo stići da se na kraju dana ne zava-limo u omiljenu fotelju i prepustimo se uživanju u knjizi. Svakako da ćemo

za taj trud biti nagrađeni. Gotovo lu-dačka «pomahnitalost» da se knjiga završi do kraja predstavlja nepreva-ziđeni doživljaj. Zabeležni su i sluča-jevi ljudi koji su obedovali uz knjige, čvrsto rešeni da ih ništa ne prekine u čitanju. ako vam je na meniju kuvano jelo, ovo poslednje vam ne bih prepo-ručio.Jurnjava u svakodnevnici redovno uzi-ma svoj danak. vreme curi i nestaje, dela postaju obećanja, a obećanja osta-ju neispunjena. kako ovakvim vreme-nima prilagoditi svoju ljubav prema pi-sanoj reči? Možda se treba ugledati na ono dvoje ljudi sa početka ove priče. Možda jednostavno treba naći vremena.

Nikola ŠKONDRIĆ

kasno popodne u Beogradu obojeno je u sivo. kiša ne prestaje da pada već nekoliko dana. kao po običaju, autobusi gradskog prevoza su puni putnika. pažnju mi privlače njih dvoje: tamnokosa devojka i dugokosi mladić. ona sedi na sredini autobusa, a on na začelju. zajedničko im je to da ne primećuju gotovo ništa oko sebe, pošto su potpuno usredsređeni na knjige u svojim rukama. ne na mp3 plejer, ne na novine, «žutu štampu», na udžbenike dok se preslišavaju pred važan ispit ili kontrolni, zavisi kako ko... toliko su se skoncentrisali da čitanje prekidaju samo kada se autobus zaustavi u stanici. na jednoj od njih ja silazim i ostavljam ih tako zadubljene u knjige...

GutenBerG je kriv za SveČitanje

„dom bez knjiga je telo bez duše.“Markus tulijus Ciceron(106. p.n.e. – 43. p.n.e.)filozof, državnik i pravnik

„ne treba da predajemo o velikim knjigama, treba da predajemo ljubav prema čitanju“.B.f. Skiner (1904-1990) američki psiholog, pesnik, pronalazač i pisac

3�

Mozaik

Masoni – jedna od najstarijih bratskih organizacija

ništa toliko ne zagolica čovekovu znatiželjnost kao misterija i prepreke da dođe do saznanja, a isto tako je jaka potreba da se osećamo važnim i kao deo nečega bitnog, što dovodi do stvaranja raznih mističnih organizacija i pokreta. ko su Masoni?

Slobodni zidari ili Masoni su pokret za koji se procenjuje da postoji više od 6.000 godi-na. i samim tim spada u jedne

od najstarijih „bratskih “ organizacija u svetu. Prva zvanična velika loža je nastala u engleskoj 1771. godine, dok neki zvanični dokumenti o njihovom radu pre ne postoje. Svoj nastanak vezuju za legendu o Hi-ramu abifu, graditelju Solomonovog hrama. Saglasno njegovom radu i stva-ranju, formiraju svoj pogled na svet kao i svoju osobenu simboliku iz gra-đevinskog zidarskog zanata prenoseći je kroz alegorije. Sada u svetu ima oko 200 velikh loža od kojih je 100 samo u

americi, zato se za ameriku kaže da je masonska država. osnovna misija masonerije je stvaranje dobrog društva, poštovanje ljudskih vrednosti, pomaganju drugima, pra-vednost, svaki mason mora biti poslu-šan zakonima svoje zemlje, mora raditi na njenom jačanju, ličnim primerom, pre svega, i uticajem u društvu koliko je god to moguće.organizacija je hijerarhijska, svaka loža ima svog svog velikog majstora koji upravlja ložom sa oficirskim timom. u loži postoji rang učenika, pomoćnika i majstora. ono što izdvaja ovu organizaciju od ostalih je njena mističnost, rituali i si-

mobli kojima se služe i tajnost kojom se sve to obavlja. Spisak članova se ne sme otkrivati, to jedino mogu učiniti oni sami, ako žele. Član mora biti vernik (vera nebitna) i muškarac.

odabraniu masonski svet ne može da udje bilo ko, pažljivo i temeljno se razmatra-ju i ispituju kandidati pre učlanjenja. uslovi koji se moraju ispuniti su vera u „vrhovno Biće“, da je kandidat muš-kog roda i da ima minimum 18 godina ili 21 godinu, u nekim zemljama, da nema krivični dosije, da je uspešan u svom zanimanju, da je poštenim radom stekao svoju imovinu i da neguje poro-

“Brat Mio, koje vere Bio“

3�

Mozaik

dične vrednosti. Zatim, veliki majstor posećuje mogućeg člana i njegovu po-rodicu da bi ih upoznao i saznao zbog čega osoba želi da postane mason. na osnovu celokupnog izveštaja, masoni odlučuju da li će primiti novog brata ili ne. osoba, takođe, može postati mason ako joj je otac bio mason.Primanje članova se vrši po posebnom ritualu, mrak, sveće, zakletva nad sve-tom knjigom treba da učine što mistič-niji utisak na novoprimljenog i uvere ga u zanačaj masonstva. Mnogi poznati umetnici, političari, pisci su bili masoni.lože se nalaze na skrivenim lokacijama koje su nepoznate široj javnosti.

istorija Sprskog masonstvaStvaranje masonerije na našim prostori-ma je počelo još u 18 - om veku, tada je osnovana prva slobodno zidarska loža na prostoru današnje Srbije. Tek stvara-njem nove države kraljevine Srba, Hr-vata i Slovenaca i kasnije kraljevine Jugoslavije je obezbedilo uslove za formiranje velike lože. rad lože je bio obustavljen 1940 godine zbog prodora nacista, Hitler je prezirao masone, baš zbog toga što masonima nije bila bitna vera, svi ljudi su bili jednaki. u Srbiji su tada bile moćne masonske porodice Badadu-bići i Hadžiristi-ći za koje se govorilo da su se slo-žile oko ubistva kralja

aleksandra obrenovića i da to bude izvršeno na taj način. Mogući razlozi su brak sa „nečasnom” dragom Ma-šin. Zanimljiva je činjenica da je slede-

ći vladar kralj Petar i karđorđević bio mason, kao i aleksandar karađorđević koji ga je nasledio, što je neobična ko-incidencija. Postoje potvrde da su grč-ki masoni bili umešani u organizaciju Mlada Bosna i da su doprineli ubistvu Franca Ferdinanda.u tom periodu se među masonima nalazila sama elita, kao što su vuk Ste-fanović karadžić, dositej obradović, Stevan Mokranjac, Jovan dučić, Bori-slav Pekić, Jovan Jovanović Zmaj, ivo

andrić itd. Spekuliše se za Tita da je bio mason, ali ne postoje čvrsti do-

kazi. devedesetih godina dolazi do

obnove rada loža ali i raskola, nesloga među masonima je

dovela do toga da se ras-cepkaju u više loža i da

budu u svađi ne prizna-jući jedne druge, što

je tako tipično za Srpski narod. Sada

postoje regular-na velika loža

Srbije (koja sebe naziva

pravom i prizna-

tom), v e -

lika nacionalna loža Srbije, velika ma-sonska loža Srbije itd.Tokom 2000. godine, kada se zaoštrava-la situacija na političkoj sceni, masoni su bili optuženi da su bili kriminalizovani, pošto je tad bio uhapšen istaknuti ma-son, slikar dragan Malešević Tapi, pod sumnjom da je organizator višečlane grupe profesionalnih ubica i na kraju je ubijen u nerazjašnjenim okolnostima.

Masonski simboli

Masoni se koriste raznim simbolima samo njima poznatim koje ostavljaju kao skriveni trag po zgradama i spome-nicima svoga grada.osnovni simboli su šestar i uglomer, ovakva postavka ponekad sadrži lati-nično slovo G, koje grade graditeljski ugao koji je simbol ljudske duše kojoj je uvek potreban pozitivan duh. ova-kvih simbola ima pregršt u Beogradu, na mnogim stambenim zgradama u ko-jima su živeli ili žive masoni, na zgradi tehničkog fakulteta.davidova zvezda je jedan od simbola

“Brat Mio, koje vere Bio“

neki od MaSonSkih prinCipa1. Bog je večna, svemoguća

nepromenjiva mudrost, najuzvišenija inteligencija i neiscrpna ljubav

2. duša je besmrtna, ne čini ništa što bi moglo da je unizi.

3. Bori se neprekidno protiv poroka. ne čini drugome ono što ne bi želeo da on učini tebi.

4. poštuj roditelje. uvažavaj i pomaži starije. podučavaj mlade. Brani i štiti mladost i nevinost. voli i pazi svoju decu i ženu.

5. Slušaj mnogo, pričaj malo, čini dobro.6. trudi se da spoznaješ ljude, da bi

mogao da spoznaš sebe.

velika loža kraljevine Srba, hrvata i Slovenaca se zvala jugoslavija, ona je imala to ime čak 10 godina pre nego što je kralj aleksandar karađorđević odlučio da država dobije to ime.

3�

Mozaik

koja predstavlja prikaz sjedinjavanja čoveka i nekog metafizičkog bića. Ta-kav simbol se nalazi na novčanici od jednog američkog dolara.Postoje mnogo simbola na grobovima masona, grobnica Branislava nušića je u obliku piramide, a kao razlog je naveo da ne bi voleo da mu se pogane na gro-bu.Prirodnjački muzej u Beogradu je bio prvobitno građen kao masonski hram, što možemo zaključiti na osnovu tipič-nih masonskih obeležja (trouglovi, 5 stepenika koji simbolično predstavljaju broj koraka kojima se ulazi u hram, sim-boli Jakim i Boaz koji ukazuju na dvoj-nost prirode. Spomenik neznanom junaku na avali koji je izgrađen za vreme kralja aleksan-dra karađorđevića je pun masonskih simbola, skoro kao masonski hram. u Srbiji trenutno postoji nekoliko pri-

vremenih hramova slobodnih zidara. Međutim, uskoro će u centru Beograda biti dovršena izgradnja prvog zvanič-nog masonskog hrama u Srbiji posle celih 70 godina, koliko je prošlo od rušenja prethodne građevine u vihoru drugog svetskog rata.dosta se provlače simboli kroz srpsku kinematografiju, u filmu “Potraga za srećkom” provučen je masonski simbol,

pošto jedan od glumaca nosi prsten sa masonskim znakom i posle toga izgo-vora rečenicu “Brat mio, koje vere bio” koja predstavlja masonski pozdrav.

Masoni danas o masonima na ovim prostorima se nedovoljno zna, vlada mišljenje da je sekta, neki kult, koji je protiv religija i Boga i obožava đavola, dok su u svetu veoma cenjeni. Čak 14 predsednika i 18 podpredsenika u americi su bili masoni, džordž vašington, Frenklin ruzvelt. vrlo su jake i uticajne mason-ske porodice u americi i to sa ponosom ističu. lideri u svetu kapitala su bili ma-soni - Henri Ford, volter krajzler, Čarls Hilton.Masoni u Srbiji nisu tajna organizacija, registrovani su kao i sve druge, ali imaju tajne koje su poznate samo masnonskoj braći.u junu ove godine u Beogradu je odr-žana 18. godišnja skupština velike na-cionalne lože Srbije. radu skupštine su prisustvovale delegacije velikih loža Francuske, Belgije, Španije, rusije koja je bila otvorena za novinare ali ne ne-što preterano posećena. Takođe je na-pravljena prvi put emisija o njima koju je vodila Mira adanja Polak, kojoj su čak dozvolili da uđe u hram i sve to na njihovu inicijativu, inače je zabranjeno ženama da ulaze u hram.Sve to nas navodi na zaključak da ma-soni danas kod nas nemaju toliki uticaj kao što su imali pre, posebno zato što je zabranjeno lobiranje unutar i van orga-nizacije i zato što vladaju nove vredno-sti; sve manje ljudi su vernici, bogatsvo se stiče na nezakonite načine, državom vladaju kontroverzni političari i bizni-smeni.

Ana KONDIĆ

piramida je važan masonski simbol, jer masoni često koriste tradiciju oslanjanja na antičke simbole i sedam svetskih čuda, piramida može biti zarubljenog oblika na čijem vrhu se nalazi oko svevideće, mada ništa nije striktno. takva piramida se nalazi u knez Mihajlovoj ulici ispred akademije nauka.

poznati Srpski masoni su lazar ristovski, Miki Manojlović, Branislav lečić, dosta bivših i sadašnjih političara kao što su predsednik vojvođanske vlade Bojan pajtić, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ministar poljoprivrede Saša dragin, bivši premijer zoran živković. priča se da ima pet Minstara iz vlade koji su masoni i da je jedan od njih minstar zdravlja tomica Milosavljević.

3�

Mozaik