Antonie De Saint Exupery - Mali princMali princje djeja bajka za odrasle koja u sebi nosi ujedno njenu i snanu poruku - najbolje u ivotu jest ono to je ujedno i najjednostavnije i pravo bogatstvo lei u davanju drugima.Mali princje jedna od najitanijih knjiga u svijetu poslije Biblije.Antonie De Saint Exuperyje sebe smatrao pre svega pilotom. Dvadeset godina leteo je i letenje zauzima znaajno mesto u njegovim filozofskim esejima i pisanim fantazijama. Tema vazduhoplovstva za Sent Egziperija je esto taka za pokretanje vie apstraktne diskusije o pitanjima kao to su potraga za mudrou i znaenjem ivota. Da pie "Malog princa" poeo je tokom Drugog svetskog rata, posle nemake invazije na Francusku, koja ga primorava da odustane od vazduhoplovstva i pobegne u Njujork. Crne misli o okrutnostima rata u Evropi, kao i nemogunost letenja duboko su ga pogaale. U njemu se javlja nostalgija za detinjstvom, te elja da se vrati u Francusku u vreme mira. U svojoj glorifikaciji detinje nevinosti, "Mali princ" je, takoe, optunica duhovnog propadanja oveanstva. 1943, on je napisao:Vekovima je oveanstvo propadalo neizmernim stepenitem iji vrh je skriven u oblacima, a iji najnii koraci se gube u mranom ponoru. Mogli smo da se penjemo stepenicama, no odluili smo da se sputamo. Duhovno propadanje je strano... Postoji jedan jedini problem u svetu: da u ljudima oivi znaaj duhovnog... Uprkos sivih ogranienja odraslih, roman pokuava da oivi oseaj duhovnosti u svetu. Za neke prie Malog PrincaExuperykoristi termine preuzete iz sopstvenog ivota. Iz svojih vazduhoplovnih avantura, on spominje dogaaj kad je bio prinuen da sleti u Saharu. U svojim lutanjima preko pustinje,Saint Exupery je imao niz halucinacija, ukljuujui i susreta sa vrstom pustinjskog peska, koji nosi lisice to upadljivo lii na lisicu u "Malom princu".Saint Exuperyija moemo videti i u njegovim likovima, i naratora i malog princa. Poput svog naratora,Saint Exupery je bio pilot, sruio se u Saharu, a doivelo je neku vrstu mistinog otkrovenja. Prinev odnos sa ruom moe biti odraz odnosaSaint Exuperyija sa suprugom. Princ je takoe istraiva i putnik na nebu. Gledano u toj svetlosti, "Mali princ" se moe itati kao metafora procesa introspekcije samog, gde se dve polovine iste osobe sreu i ue jedna od drugu. Iako je "Mali princ" pisan pod uticajem Drugog svetskog rata,Saint Exuperyima za cilj optu, apolitinu analizu ljudske prirode. Simboli smrti i zla u "Malom princu" se esto tumae kao pozivanje na nacistiku Nemaku, ali knjiga univerzalno primenljivih bajki gradi se na dugoj tradiciji francuskih fantastinih pria,Saint Exupery poziva svoje itaoce da aktivno uestvuju u procesu itanja, da koristei svoju matu dublje protumae znaenje varljivo jednostavne proze i poezije...Saint Exupery i njegov roman je, svakako, pod uticajem istorijskih dogaaja iz tog vremena, ali "Mali princ" tei da bude univerzalna i vanvremenska alegorija o znaaju nevinosti i ljubavi. Zaista, poto je prvi put objavljen, "Mali princ" je postao jedan od najee prevoenih knjiga u istoriji francuske knjievnosti.Kratki sadraj- Pisac poinje priu svojim iskustvom iz djetinjstva: kad je imao est godina, nacrtao je svoj crte broj 1: zmijskog cara kako probavlja slona. Nitko od odraslih nije, meutim, prepoznao zmijskog cara, nego su vidjeli obian eir. Stoga je on nacrtao crte broj 2, koji je iznutra prikazivao i slona. Nato su mu odrasli savjetovali neka se okani crtanja. Stoga je pisac odabrao drugo zanimanje: postao je pilot i letio svuda po svijetu. Dugo je, kae, ivio meu odraslim, ozbiljnim ljudima i nisu mu se svidjeli. Kad bi meu njima naiao na nekoga bistrijeg, pokazao bi mu svoj crte broj 1, ali svaki put bi se razoarao - svaki je u tom crteu vidio samo eir.No jednom mu se usred leta pokvario avion u pustinji Sahari. Budui daje bio sam samcat, miljama daleko od ljudskih naselja, bio je prisiljen sam otklanjati kvar. Nakon prve noi prospavane na pustinjskom pijesku, u zoru ga probudi neki smijean glasi, koji je traio da mu nacrta ovcu. Iznenaen, pilot nije mogao vjerovati svojim oima: usred pustinje vidio je zlatokosog djeaia koji nije djelovao ni izgubljeno, ni prestraeno, ni gladno samo je uporno traio da mu pilot nacrta ovcu. Kako pilot nikada u ivotu nije nacrtao ovcu i nije znao crtati nita osim ona dva crtea, nacrta mu crte broj 1. Bio je nemalo iznenaen kad mu malian ree da ne eli slona u zmijskom caru jer je slon golem, a zmijski car opasan. Ree jo da je kod njega sve maleno. Tada se pilot prihvati crtanja ovce. No nakon nekoliko pokuaja koje je malian odbio, pilot je izgubio strpljenje jer mu se urilo popraviti avion. Nacrta mu stoga kutiju i ree da je ovca unutra. Djeai je bio oduevljen: rekao je da je to ba ono to je elio!Tako se je pilot upoznao s malim princom. Saznao je daje mali princ s drugog planeta, asteroida B 612, koji je bio tek neto vei od njega samoga. U razgovorima s malim princom postupno je saznavao poneto o njegovom planetu, putovanju i dolasku na Zemlju. Tako je treeg dana saznao priu o baobabima, ijim je sjemenkama bio zaraen njegov planet. Budui da su baobabi golema stabla, valjalo je njihove mladice iupati ve u samom poetku, jer bi u protivnom, kad se razrastu, mogli unititi planet. Upravo je zato mali princ elio ovcu: da pojede mladice baobaba im se pojave. etvrtog je dana pilot saznao da mali princ voli zalaske sunca i da ih na svom planetu moe stalno promatrati: dovoljno je samo da malo pomakne svoj stolac, tako je malen njegov planet. Ree i da gleda zalaske sunca kad je jako tuan, a jednom ih je gledao etrdeset tri puta. Petog dana pilot je otkrio tajnu u ivotu maloga princa. Saznao je da negdje gore, na njegovu planetu postoji jedan cvijet, jedna rua, koju on voli i koja je jedinstvena na svijetu i zato se bojao da je ovca ne bi pojela. Pilot mu je stoga obeao da e ovci nacrtati brnjicu.Na planetu maloga princa bilo je mnogo cvijea, jednostavnog i skromnog, koje nije zauzimalo mnogo mjesta. No kad se ovaj cvijet pojavio, mali princ shvatio je da je to neto posebno. Cvijet je poeo pupati, uljepavao se polako, pomno birajui boje. To je uljepavanje trajalo danima i danima. A onda se jednog dana, dok se raalo sunce, rodila i rua. Bila je prekrasna i zadivila je maloga princa. Osim toga, bila je tata i zahtjevna: traila je od njega da je njeguje, titi od divljih zvijeri kojih uope nije bilo na njegovom planetu, da je staklenim zvonom zaklanja od propuha. Zato je mali princ pobjegao, nije je mogao shvatiti. Sada, meutim, kad je bio daleko od nje, shvatio je koliko mu je znaila, koliko mu je uljepavala ivot i nadahnjivala ga. Shvatio je da je tada bio odvie mlad da bi znao voljeti.Za bijeg je iskoristio jednu seobu divljih ptica. Tog je jutra pomno oistio svoj planet jer je mislio da se vie nikada nee morati vratiti. Tuan, oprostio se od svoje rue, koja mu je tada priznala da ga voli i da e joj biti teko bez njega.Mali princpoeo je tada putovati i posjeivati druge asteroide ne bi li neto nauio i potraio neko zanimanje. Na prvom je asteroidu ivio neki kralj. Sjedio je na velianstvenu prijestolju i maloga princa smatrao svojim podanikom. Mali princ, meutim, nije mogao shvatiti ime taj kralj vlada jer je to bio maleni planet, a nigdje nije bilo nikoga osim kralja. inio mu se besmislen ivot kralja bez kraljevstva te on otputuje dalje. Zakljuio je da su odrasli jako udni.Na drugom planetu ivio je neki uobraenko, koji ga je odmah proglasio za svoga oboavatelja jer za uobraene ljude svi su drugi oboavatelji. Taj je traio da mu se mali princ divi, da mu prizna da je najbolji, najljepi, najbogatiji i najpametniji ovjek na tom planetu. Problem je bio to je on bio jedini stanovnik tog planeta. To se malom princu inilo udnim te on pobjee. Na iduem planetu upoznao je nekog pijanca koji je stalno pio da zaboravi to se stidi. A stidi se to pije. Zato mali princ brzo pobjee. Taj ga je kratak susret duboko rastuio. I opet je zakljuio da su odrasli udni.Potom je upoznao nekog poslovnog ovjeka. Taj je bio tako zaposlen da nije ni podizao glavu kad je razgovarao s malim princom. Stalno je raunao i raunao: brojao je zvijezde. Nije, meutim, znao to bi s tim zvijezdama, a nije ga ni osobito zanimao smisao njegova posla. To se malom princu opet uini udnim i on opet pobjee. Na petom planetu, najmanjem od svih, ivio je noobdija. On je stalno palio i gasio svjetiljku, ve prema tome kako je sunce izlazilo i zalazilo. A budui da se planet sve bre okretao, dan je trajao samo jednu minutu. Noobdija je jo uvijek palio i gasio svjetiljku potujui neku davnu naredbu, iako ona nije nikome sluila jer nije bilo nijedne kue, nijednog ovjeka na tom planetu osim noobdije. Ovaj se ovjek malom princu jedini nije inio smijenim, moda zato to se jedini do sada nije bavio samim sobom. No na planetu nije bilo mjesta za dvojicu pa mali princ poe dalje.esti je planet bio deset puta prostraniji. Na njemu je ivio neki geograf. Bavio se znanou, a za to je trebao istraivae. On sam nije htio biti istraiva pa je maloga princa proglasio istraivaem i elio zapisati to mu on ima rei o svojem planetu. No geograf nije htio zabiljeiti podatke o rui jer je ruu smatrao prolaznom. Kad je saznao to znai "prolazno", mali se princ rastuio za svojom ruom, ali i ohrabrio te upita geografa kamo bi ga dalje uputio. Geograf mu preporui planet Zemlju koja je na dobru glasu. Tako mali princ doe na Zemlju. Pao je u afriku pustinju i prvo bie s kojim se susreo bila je zmija. Kad je pitao gdje su ljudi, jer se osjea osamljeno bez njih, ona ga poui da ovjek moe biti osamljen i meu ljudima. Ree mu zatim i da je ona mona, monija od kraljevskog prsta te da ga jednim svojim dodirom moe odnijeti tamo odakle je doao. Kad je mali princ upita zato govori u zagonetkama, zmija mu odgovori da ih ona sve rjeava.Mali princ preao je itavu pustinju, no nije susreo ljudi. Potom se pope na neku visoku planinu, a na njegovo dozivanje odazva mu se samo jeka. Tako je mali princ stekao vrlo neugodan prvi dojam o Zemlji. Nakon duga hodanja naie na neki put. On ga je odveo do vrta puna rascvjetanih rua. Kad ih je mali princ vidio, bio je vrlo nesretan. Vjerovao je da ima jedinstven cvijet i da je zato bogat, no sad je vidio daje to bila jedna obina rua. To gaje vrlo rastuilo te on lee u travu i gorko zaplaka. Tada se pojavi lisica. Mali princ je pozva da se igra s njim jer je jako tuan. No ona ga poui da je prvo mora pripitomiti. Objasnila mu je to znai taj pojam: to znai uspostaviti veze, postati potrebni jedno drugome i tada e on za nju i ona za njega biti jedini na svijetu. Mali princ nato ree kako misli da je njega pripitomila jedna rua.U druenju s lisicom mali je princ mnogo nauio. Shvatio je da ljudi nemaju vie prijatelja jer nemaju vremena za njih, saznao je to znai obred i to je radost druenja, otkrio je da je govor esto izvor nesporazuma. Kad je doao dan rastanka, lisica mu je rekla da poe ponovno pogledati rue i shvatit e daje njegova rua jedinstvena na svijetu. On ode i ree ruama da ih nitko jo nije pripitomio i da one nisu jo nita, a njegova je rua dragocjena upravo po tome to je njegova prijateljica. Dragocjena je zbog ljubavi i panje koju joj je poklanjao. Na rastanku mu lisica pokloni jednu tajnu: ovjek samo srcem dobro vidi. Bitno je oima nevidljivo. A ovjek postaje zauvijek odgovoran za ono to je pripitomio. Tako je i mali princ odgovoran za svoju ruu.Nakon toga mali je princ susreo skretniara koji je skretao vlakove pune uurbanih ljudi, a potom trgovca savrenim pilulama za gaenje ei, pomou kojih se utedi 53 minute tjedno. Osmog dana boravka u pustinji pilotu je nestalo vode za pie. Zajedno pooe traiti bunar. Nosei na rukama uspavanog maliana, pilot shvati zato je mali princ poseban: bio je takav zbog svoje vjernosti jednom cvijetu, zbog ljubavi prema rui koja je zraila iz njega ak i kad je spavao.Koraajui tako, u zoru nae bunar. Dade piti malom princu, a tada se i sam napije. Ta ih je voda povezala, njihov zajedniki hod pod zvijezdama i zajedniko traenje bitnoga donijelo im je sreu i smirenje. No odmah zatim dola je i bol. Pilot je shvatio da se mali princ namjerava vratiti odakle je i doao. Rekao mu je neka se vrati svome poslu na avionskom motoru i neka doe sutra naveer - tada e biti godinjica njegova dolaska na Zemlju. Kad je pilot doao sutra naveer, mali je princ razgovarao sa zmijom i dogovorio da e noas doi na mjesto svoga pada na Zemlju. Bila je to grozna zmija iji otrov ubija za trideset sekundi. A mali je princ ve znao daje pilot uspio otkloniti kvar na avionu. Rekao je da mu je drago to se sada moe vratiti kui jer se i on noas vraa svojoj kui, samo to e biti mnogo tee i dalje.I te je noi mali princ otiao. Morao je otii jer se osjeao odgovornim za svoju ruu. Prvo je pored njegova glenja bljesnula uta zmija poput munje. Potom je mali princ pao, polako kao to pada stablo, neujno zbog pijeska. Ono to nam je ostavio u uspomenu jest smijeh bezbrojnih zvijezda na nonome nebu, koje se smiju glasom maloga princa svaki put kada pogledamo gore.Vrsta djela- Mali princ je suvremena bajka: njezina je radnja izmiljena, nestvarna, no smjetena je u suvremeno doba, sa stvarnim likovima, za razliku od tradicionalne bajke, u kojoj su likovi izmiljena bia poput patuljaka, vila, vjetica, zmajeva itd. Osim toga, suvremena ili moderna bajka govori o problemima modernoga doba. Tako su problemi o kojima govori ova bajka otuenost, ljudska usamljenost, nedostatak ljubavi...Budui da ova pria ima preneseno znaenje, i da je u cjelini tumaimo kao alegoriju, moemo je odrediti i kao alegorijsku priu. Alegorija je stilski postupak prenesenog znaenja koje se protee kroz itavo djelo, te tek otitavanjem metaforinosti djela u cjelini itatelj otkriva jedan dublji, skriveni smisao i poruku. Ovo je alegorijska pria u pravom smislu: svaki se njezin dio moe tumaiti u prenesenom znaenju, a dubina i ozbiljnost pieve poruke otkriva se odgonetavajui mnogoznanost razliitih slojeva, ovisno o razini i znanju itatelja. Nevjerojatno je koliko se mnogo znaenja i poruka moe pronai u ovoj tankoj knjiici, pisanoj tako jednostavnim jezikom.Mjesto i vrijeme- Tipino za suvremenu bajku, u Malom princu nisu jasno razgranieni stvarni i izmiljeni prostor i vrijeme. Radnja se zbiva u pustinji Sahari na planetu Zemlji te na nekoliko asteroida negdje u svemiru. Kad konkretnu pustinju protumaimo kao stanje, a ne kao prostor, tada se otvaraju jo mnoge mogunosti tumaenja i iitavanja prenesenih znaenja u tekstu. Duhovito je poigravanje konkretnim prostorom na kraju knjige, gdje autor jo jednom crta ba onaj prostor u kojem se eto, mali princ pojavio na Zemlji, a zatim iezao. Crte prikazuje dvije zakoene linije nad kojima je zvijezda. Poziva li nas taj, ni po emu prepoznatljiv, pustinjski prazan prostor nad kojim sjaji daleka zvijezda, na nae vlastito traganje za smislom i ovjenou u pustinji modernog ivota?Ni vrijeme nije jasno odreeno u uobiajenom smislu te rijei, nego je i ono relativizirano. Ono je naime vano u ovoj prii, ali samo u smislu vremena djetinjstva i vremena odrastanja u ovjekovu ivotu. Pisac se poigrava s tonim odreenjem i potpunim neodreenjem vremena kad kae da se taj dogaaj zbio prije est godina. Taj je podatak za priu nefunkcionalan jer je sve ostalo u vezi s vremenom neodreeno. Isto poigravanje s odreenjem vremena prepoznajemo i u injenici da je mali princ bio na Zemlji tono godinu dana te da je otiao upravo na obljetnicu svog dolaska. Takvim poigravanjem s prostorom i vremenom otvaraju nam se mogunosti njihova tumaenja kao svevremenosti i sveprisutnosti.Tema i ideja- Jednostavnim jezikom ispriana pria o malom djeaku iz svemira koji putuje kako bi upoznao i shvatio sebe i svoju ruu, krije pod svojim djeje jednostavnim izrazom golemo bogatstvo ideja i poruka. Ovo nije pria za djecu - ovo je pria za odrasle, barem za one odrasle koji jo ele i znaju u sebi potraiti djetinji ar iskrene tenje za spoznajom svijeta i ljudi.Putovanje maloga princa po planetima na kojima ive udaci izvrstan je slikovit prikaz ljudske osamljenosti, oholosti, samodo-statnosti i otuenosti. Te likove nije pisac sluajno smjestio na planete, malene i meusobno izolirane. Svaki taj lik ivi u svom zatvorenom svijetu, u pomaknutom sustavu vrijednosti koji je razumljiv i prihvatljiv samo njemu samome. Nitko od njih ne komunicira ni s kim drugim. Ti planeti i njihovi stanovnici izazivaju nas da razmislimo dokle smo otili u svojoj sebinosti i egoizmu - mi sami postajemo mjera svih stvari i vrijednosti. Kralju bez kraljevstva vana je samo mo, uobraenko zna samo za sebe i ne vidi i ne uje nikoga osim sebe samoga. Pijanac je izgubljen i slab, zatvoren u krug svoje slabosti i bijede u kojem vie ne razlikuje uzrok i posljedicu. Poslovni ovjek zarobljen je poslom toliko da vie uope ne vidi smisao svoga rada, a noobdija pak radi posluno i bezpogovorno posao koji je davno postao besmislen. Geograf se hvali svojom znanou, iako nje zapravo i nema. Svi su ti likovi optereeni samo jednim: formom, izvanjskim izgledom. Vano je izgledati zaposlen, vano je izgledati moan, vano je izgledati lijep.Takvom se svjetonazoru suprotstavlja lisica (lisica je u bajkama uvijek mudra), koja kae: Samo se srcem dobro vidi. Bitno je oima nevidljivo. Pustinja u koju je pao mali princ nije Sahara, nije uope neki prostor - ona je duhovna pustinja modernog ovjeka. U toj pustinji ne moete nai ovjeka. Nalazite prekrasne bokore rua koje ovjek uzgaja kako bi lijepo izgledale, a zapravo: - Lijepe ste, ali ste prazne - ree im on jo. - Za vas ovjek ne moe umrijeti. Nalazite vlakove nakrcane ljudima koji jure ni sami ne znajui za im: - Strano im se uri - ree mali princ. - Za im to jure? - To ne zna ni vlakovoa - ree skretniar. Nalazite trgovce svim i svaim, sve besmislenijim stvarima, kao to su pilule za e, a lisica mudro zakljuuje: Ljudi vie nemaju vremena da bilo to upoznavaju. Oni kupuju ve gotove stvari kod trgovaca. Ali kako ne postoje trgovci prijateljima, ljudi vie nemaju prijatelja.No kad bi ova bajka zavravala na konstatiranju takvoga jadnog i tamnog stanja, to uope ne bi bila bajka. Mudra lisica nudi mnoge odgovore: valja traiti srcem, valja uloiti vrijeme i trud za dobre rezultate, valja potivati obrede, valja odgajati prijatelje, valja biti odgovoran, valja znati prihvatiti rtvu. Odnos lisice i maloga princa je odnos dvoje prijatelja, no moe se otitavati i kao odnos uitelja i uenika (obostrano).Ono najvrjednije to je lisica nauila od maloga princa jest da su i suze ugodne kad plaemo za nekim koga volimo, a ono najvrjednije to je mali princ nauio od lisice jest: Bitno je oima nevidljivo. Vrijeme to sam ga izgubio za svoju ruu ini tu ruu tako dragocjenom. Ja sam odgovoran za moju ruu.Odnos maloga princa i rue bogat je i vieznaan. U njemu nalazimo itav spektar osjeaja: od divljenja i zaljubljenosti, preko meusobne ovisnosti i pretjerane tenje za ugaanjem, naznaka elje za vladanjem nad onim drugim, elje za bijegom, do konane spoznaje da je ljubav onoliko prava koliko mi u nju uloimo, da ljubav podrazumijeva prijateljstvo, odgovornost, rtvu. Zaista, prava ljubavna pria, u kojoj moemo jasno promatrati sazrijevanje ljubavi do njezina vrhunca: - Zna... moja rua... ja sam za nju odgovoran! A ona je tako slaba! Tako je bezazlena. Ona ima samo etiri bijedna trna da je tite od svijeta... Tako govori mali princ u trenu kad umire za svoju ruu. I upravo je ovo najizazovnije to je mali princ nauio: odgovornost. U dananjem svijetu, kad nam se preko svih medija poruuje da je vano samo sebe zadovoljiti, da je vana samo vlastita ugoda i lagodnost, da je neto dobro onoliko koliko nam godi, ova je misao provokativna i teko prihvatljiva. Biti odgovoran za drugoga, biti odgovoran za svoj ivot, ali i za ivot onoga koga voli - teka je zadaa. Ona podrazumijeva rtvu, bol, samoodricanje. To je otra suprotnost vladajuem svjetonazoru ugode i sebinosti. No mali princ shvaa - budui da iskreno trai - da je upravo odgovornost bit ljubavi i prijateljstva. Shvativi to, on je spreman umrijeti jer zna da e se tako vratiti svojoj rui, za koju je odgovoran.Jo je mnogo simbolike i plemenitih poruka u ovoj suvremenoj bajci, koje se mogu otitati sa stjecanjem ivotnoga iskustva. Stoga je dobro ovoj se knjizi vraati i ee je listati kako bi i itatelj vidio koliko je napredovao u otkrivanju jednoga maloga princa u samome sebi.Kompozicija djelaUvod: Mali princ dolazi na Zemlju i upoznaje pilota.Zaplet: Mali princ pria pilotu o svojoj rui i obilasku planeta.Vrhunac: Mali princ i pilot idu prema izvoru.Mali princ mu govori da mora ii kui.Rasplet: Mali princ odlazi.Fabularni tijek- Pisac je sa est godina nacrtao zmijskog cara sa slonom- Jednom mu se avion sruio u pustinji Sahari- Tako je upoznao maloga princa- Mali princ mu pria o svom planetu i rui- Mali princ odlazi na druge planete- Dolazi na Zemlju i upoznaje lisicu- Osmi dan on i pilot odlaze do izvora- Mali princ mu govori da mora otii- Oprata se s njim i govori da e se smijati sa svoje zvijezde- Mali princ neujno odlaziAnaliza glavnih likovaMali princ- djeai iz svemira koji prvi put dolazi na planet Zemlju, u elji da neto naui i otkrije. Iz njegova svijeta otjerala ga je zahtjevnost jedne rue, zahtjevnost jedne ljubavi. On putuje svemirom u iskrenoj potrazi za spoznajom, za boljim razumijevanjem sebe sama i ljudi. eli nauiti, eli pronai smisao. Fiziku karakterizaciju maloga princa pisac je proveo doslovno - umjesto opisivanja njegova izgleda, jednostavno ga je nacrtao. Vidimo tako zlatokosa djeaia u prinevskoj odori s maem u ruci. Jedan obian portret maloga djeaka, ljepukasta i simpatina. Od ostalih pojedinosti saznajemo kako se mali princ smije: I mali princ udari u prekrasan smijeh.No daleko vaniji od njegova izgleda jest unutarnji svijet maloga princa. Ponajprije ga odreuje njegova iskrenost. Iskreno kao to samo dijete moe, on putuje svemirom traei smisao, elei upoznati druge planete i nai odgovor na pitanja koja ga mue. Njegovu istou prepoznaje i sama zmija, simbol zla i smrti, koja mu kae: Koga ja dotaknem, taj se vraa u zemlju iz koje je doao. Ali ti si ist i dolazi s jedne zvijezde... Zao mi te je tako slabog na ovoj Zemlji od granita.Putujui asteroidima na svome silasku na Zemlju, mali princ upoznaje razliite vrste ljudi. On ih promatra nevinou djejih oiju, iskrenom zauenou nad besmislom njihova postojanja. Mjerila vrijednosti u njegovu svijetu drukija su od vrijednosti svijeta odraslih:- Znam jednu planetu na kojoj ivi neki crveni uobraenko. On nikad nije pomirisao cvijeta. Nikad nije pogledao zvijezdu. Nikoga nikad on nije volio. Nikad nije nita drugo radio osim to je raunao. I itav dan ponavlja kao ti: Ja sam ozbiljan ovjek! Ja sam ozbiljan ovjek!, i pri tom puca od ponosa. Ali to nije ovjek, to je gljiva!Jednostavnost maloga princa u suprotnosti je sa sloenim sustavima koje su stvorili odrasli, ozbiljni ljudi. A mali nam princ poruuje da su ivotne vrijednosti upravo u onim stvarima koje su odrasli, ozbilji ljudi odbacili, da su sve te silne zaposlenosti, sve te velike i vane stvari, zapravo samo privid, umjetno stvorena optereenja koja nas odvlae od ljudske biti: biti jednostavan, ist i voljeti: - Ako ovjek voli jedan cvijet koji postoji kao jedini uzorak meu milijunima i milijunima zvijezda, dovoljno je da ga pogleda pa da bude sretan.to je tako privlano na malome princu, otkriva pisac na samom kraju svoga druenja s njime. Dok ga nosi pustinjom u svome naruju, najednom shvaa: Ono to me tako jako uzbuuje kod ovog malog princa, to je njegova vjernost jednom cvijetu, to je slika jedne rue to zrai u njemu kao plamen svijee, ak i kad spava. A odmah potom dodaje: inilo mi se da je jo krhkiji. Svijee treba dobro uvati: jedan dah vjetra moe ih ugasiti... Izvana slab i krhak, mali je princ zapravo jai od veine velikih i odraslih ljudi: takvim ga ini ljubav. Tako ovo maleno, bezazleno dijete shvaa veliku tajnu ivota: ljubav. Ljubav nas ini jakima, plemenitima. Ljubav nas nadahnjuje, ljubav stvara sve dobro na svijetu. Ova je injenica ostala, naalost, tajna i kralju i poslovnom ovjeku i uobraenku, a otkrio ju je djearac u svojoj jednostavnosti i istoi.Mali princ tipino je dijete u svome ponaanju. On, primjerice, nikad ne odustaje od postavljenog pitanja. Iskren je i jednostavan u komunikaciji. Znatieljan je i rado ui. Kao pravi plemi, uljudan je i pristojan u ophoenju. Kao pravi plemi iz bajke - dostojanstveno i vjerno - mali princ na kraju prie, kad shvaa to znai voljeti, prihvaa smrt jer e ga ona vratiti njegovoj rui. A ne zaboravlja ni svoga prijatelja, kojemu ostavlja divnu uspomenu: Kad bude gledao nebo, nou, budui da u ja stanovati na jednoj od njih, budui da u se na jednoj od njih smijati, to e za tebe biti kao da se sve zvijezde smiju. Ti e imati zvijezde koje se znaju smijati!PisacLeti (pilot je), volio je crtati, nije shvaao odrasle, odnosno oni nisu njega shvaali.- Pokazivao sam svoje remek - djelo odraslima i pitao ih plae li se moga crtea! Odgovarali su mi: - Zar da se plaimo eira? Moj crte nije prikazivao eir. Prikazivao je zmijskog cara kako guta slona. Dugo sam ivio meu odraslima. Vidio sam ih posve izbliza. To nije bitno popravilo moje miljenje o njima.Sporedni likovi- Rua, lisica, ljudi na planetimaJezik i stil-Jezik i stil ove prie odlikuju se istim osobinama kao i njezin glavni junak: jednostavnou, istoom i jezgrovitou. Ispriana djeje jednostavnim jezikom, bez suvinih ili sloenih rijei, ova nam pria i svojim izrazom poruuje da su sve velike stvari u svojoj biti - jednostavne. Kao to mali princ spontano i jednostavno izgovara velike ivotne mudrosti, tako i pisac jednostavno oblikuje ovu veliku priu o prijateljstvu i ljubavi. Jezik je neposredan i jezgrovit, nema suvinih rijei ni objanjenja. Cesto e itatelj zastati nad neposredno izreenim velikim mislima, a pisac mu u razmiljanju nee zasmetati svojim komentarima.Stil se prie odlikuje slikovitou, osobito u mudrim izrekama, kojima ovaj tekst obiluje. No i ta je slikovitost neposredna, jednostavna i stoga snana. itava je pria zapravo na granici lirskoga, na granici poezije u prozi i mnoge se reenice pamte poput stihova neke drage pjesme. Lirski opisi zvjezdanog neba ili staroga zdenca ne osvajaju nas svojom rjeitou, nego neposrednou i slikovitou.Stilska sredstva- Epiteti: Prekrasna, istinita, zmijski, drvena, neobian, slikarsko, naseljen, smrtna, maleno, mladi.- Onomatopeje: I voljela bih um vjetra u itu... kao to stenje stari vjetrokaz koji je vjetar odavno zaboravio.- Usporedbe: Kretanje takve vojske bilo je usklaeno kao u baletu. Idu kao da ih vjetar nosi... ini se kao da su rogovi...- Kontrasti: ... letio sam amo-tamo po svijetu. Otpremam vlakove koji ih odvoze, ponekad desno, a ponekad lijevo.- Personifikacije: Mali princ nije mogao obuzdati divljenje: - Kako ste lijepi! Zar ne? - umiljato odvrati rua. Izgledat e ti kao da se sve zvijezde smiju.Dojam o djelu- Bajka Mali princ mi se jako svidjela jer je jednostavna. To je pria o malom djeaku koji putuje s planeta na planet kako bi upoznao i shvatio sebe i svoju ruu.Kritiki osvrt- Novela "Mali princ" pisana je u prvom licu jednine. U uvodnom delu autor nas informie kako je kao deak voleo da crta, ali je imao problema sa odraslim poto nisu razumeli njegove slike. Na prvom svom crteu naslikao je zmijskog cara koji je progutao slona, a odrasli su na slici videli eir. Uzalud je pokuao da objasni slikajui zmijskog cara iznutra. Ovom priom Antoan nas uvodi u osnovnu ideju dela da treba svet oko sebe posmatrati vie srcem nego oima, to bi na narod rekao "da ne budemo slepi kod oiju". Jer ta je nepismen ovek do slep kad, recimo, ne zna da ita. Ali ne itaju se samo knjige nego i sve stvari koje nas okruuju, osobito umetnika dela. Tako i ova po broju stranica tanka knjiga trai malo vie truda za razumevanje. Ba kao to Antoanov prvi crte "obinom" oveku lii na eir "Mali princ" podsea na bajku punu detinjarija, a ustvari, u sebi skriva vane poruke o smislu naega ivota.

Poto se kao deak zbog reakcije odraslih razoarao svojim slikarskim darom, opredelio se da bude pilot. Kao odrastao ovek zbog kvara na motoru prizemio se u Sahari hiljade kilometara daleko od ljudi i tamo jednog jutra sreo svog glavnog junaka Malog Princa. Iznenadio se kad je deak od njega zatraio da nacrta ovcu. Pokuao je na papiru, kao svi odrasli ljudi, da to vernije naslika ovcu, ali deak nije bio zadovoljan. Najzad, skoro ljut, nacrtao je obinu kutiju i rekao Princu da je u njoj ovca. Deak se oduevio, a pilot se jo vie iznenadio kad je deak u njegovom prvom crteu odmah "prepoznao" zmijskog cara koji je progutao slona, i da skratim priu. Da li je "Mali princ" idealno zamiljen svet, ili predstavlja njegovu mranu stranu? Odgovor je razliit za svakog, jer ne postoje dva slina uma. ivimo u svetu koji je pun lepota i razaranja. Mnogi ljudi imaju drugaije miljenje i ponosni su na ono to je za njih vano. Mali Princ ivi na vrlo maloj planeti koja nije vea od kue. Ima vrlo malo siunih stvari, ali to je izuzetno vano za njega.Princ ima tri vulkana i cvet. On veruje da je to jedina rua u svemiru. ivi jednostavnim ivotom na svojoj planeti, i malo ima briga. Sam sa tri vulkana i jednim cvetom hvali se da na njegovoj planeti moe gledati zalazak sunca etrdeset etiri puta na dan. Putujui tako, princ naie na mnoge stvari koje kvare idealnu sliku njegove i nae planete. Sretne oveka koji mu kae da poseduje 501.622.731 zvezdu. Upoznaje kralja koji veli da vlada univerzumom. Koliko su onda vana tri vulkana u poreenju sa petsto miliona zvezda; koliko je vaan princ koji poseduje svoju sopstvenu planetu kad drugi ima ceo univerzum. Sa uverenjem da u svemiru postoji samo jedna, njegova oboavana rua, kad je boravio na Zemlji, dolazi u batu punu rua kao to je njegova, i rastui se, jer mu je ona govorila da je jedina u svemiru. A sad vidi pet hiljada ba kao njegova voljena.Idealizovana slika o planeti malog princa rui se iz temelja. On sad shvata da u svemiru nije jedinstven, da postoje neki ljudi koji poseduju mnogo vie stvari o kojima bi on samo mogao da sanja. Meutim, princ, takoe, shvata da te stvari nisu vane, jer to je za njega vano on ve ima. Svom prijatelju koji mu je objanjavao da je njegova planeta utopija, rekao je:- Svi ljudi imaju zvezde, ali one nisu iste stvari za razliite ljude. Za putnike, zvezde su vodii; za druge nita vie od svetla na nebu; za naunike - one su problemi.Za mog poslovnog oveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo ute. A ti, ti e imati zvezde kakve niko nema...- ta hoe da kae?- Kad bude gledao nebo, nou, poto u stanovati na jednoj od njih, to e za tebe biti kao da se sve zvezde smeju. Ti e imati zvezde koje znaju da se smeju! On se i dalje smejao.Ovaj navod pokazuje da princ svoju planetu vidi kao idealnu ba zato to to drugi ne mogu videti. On svoju planetu i imovinu gleda srcem i on je jedini koji ih razume kao dragocenosti. Na kraju, princ shvata da sve to je za njega vano niko nee podeliti sa njim poto ne razume stvarni znaaj toga.- Ljudi sa tvoje planete, ree mali princ, gaje pet hiljada rua samo u jednom vrtu... i nisu u stanju da u njima nau ono to trae...- Nisu u stanju da nau, odgovorih...- A ipak ono to trae, moe se nai u jednoj jedinoj rui ili u malo vode...- Naravno, odgovorih.A mali princ dodade:- Ali oi su slepe. Treba traiti srcem. Dakle, da biste pronali svoju sutinsku vrednost postojanja, morate nai i odrediti ta je vano za vas. Pokuajte da odgonetnete zato ete gladnog oveka obradovati ako mu pruite veknu hleba, a bogatog i sitog neete usreiti da mu poklonite pekaru.Odelo ne ini oveka- Kako posmatramo svet oko sebe, odnosno, koliko je i danas ogromnoj veini ljudi bitnija ambalaa od sadraja, najbolje ilustruju silne reklame na televiziji. Neto slino pokazao je i autor "Malog princa" u epizodi o turskom astronomu koji je odeven u tursku narodnu nonju bezuspeno pokuao da u Evropi dokae svoj pronalazak, jer ga niko nije hteo sluati. Nekoliko godina kasnije odeven po "evropskim standardima" lako je ostvario svoj cilj.________________________________Antonie De Saint Exupery, francuski pisac roen 29. juna 1900. godine u Lionu kao tree po redu od petoro dece. Ve od detinjstva je pokazivao sklonosti ka pisanju, a eleo je da bude i pilot. Godine 1921. postao je pilot u Strazburu. 1923. godine imao je avionsku nesreu u Burou. 1925. upoznao se sa poznatim piscima meu kojima je bio i Andre id, koji su podrali njegove literarne sposobnosti. 1926. godine objavio je svoje prvo deloAvijatiar. 1929. godine leti na raznim pravcima u Americi gde istrauje Patagoniju i Kordiljere. 1930. godine je dobio orden legije asti za zasluge u civilnom vazduhoplovstvu. 1931. godine se oenio. 1932. redovno leti iz Marseja za Alir. 1934. leteo je po Dalekom istoku odakle se vratio umoran i bolestan. Uestvovao je kao pilot na strani saveznikih snaga protiv Hitlerove Nemake. 31. jula 1944. godine nije se vratio sa zadatka. Pisac je mnogih lanaka. pria i romana meu kojima su najpoznatijiPravac jug(1928.),Noni let(1931.),Zemlja ljudi(1939.),Ratni pilot(1942.),Smisao ivota(1956.),Citadela(1948.), i najpoznatijiMali princ, koga je napisao 1943. godine.Godinu dana nakon objavljivanja knjige taj e ovjek mira sudjelovati u ratu letei u izviakom avionu. Nestaje nad Sredozemljem 31. srpnja 1944. godine.Exupery se zrakoplovstvom poeo baviti dvadesetih godina, nakon to je bio odbijen u mornarici. Sudjelovao je u pionirskim pothvatima uspostave prvih redovitih potanskih zranih linija u Junoj Americi i Africi, a zatim je neko vrijeme ivio na Long Islandu gdje je i nastao "Mali princ".

Branko opi - Bata sljezove bojeSvojim jedinstvenim rukopisom Branko opi je ispisao mnotvo zbirki pripovedaka, pesama, romana, komedija. Kako to biva samo kod pisca iji se ivot i delo udesno podudare, ini mi se da bi se dala sainiti kratka Kopieva biografija gotovo iskljuivo naslovima njegovih dela.Sljedeeg proljea, bujnog i kiovitog, sljez u naoj bati rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu ti pomogli ni sva trtljanja neumornog roaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijee ovoga svijeta. Tuga da te uhvati. Minulo je od tih neveselih dana ve skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja jo ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez. Znam samo da u proljee iza nae potamnjele batenske ograde prosine neto ljupko, prozrano i svijetlo pa ti se prosto plae, iako ne zna ni ta te boli ni ta si izgubio.Kritiki prikazKad se opieva zbirka pripovedaka, bolje rei kratkih pria, pod naslovomBata sljezove bojepoetkom sedme decenije prolog veka pojavila, mnogi poznati i priznati kritiari tog vremena dali su joj najvie ocene, i epitet "najboljeg, najveeg lirskog pesnika koga je srpska knjievnost ikad imala" (Milovan Danojlovi: Najbolji osi). U prilog tome ide i injenica da mu je ovo delo donelo Njegoevu nagradu. U Bati je re o jednoj vrsti biografije, koja ne podrazumeva hronoloki sled dogaaja iz pievog ivota, nego doivljaje i dogaaje koji su pisca inspirisali za knjievno stvaralatvo. Zato i nije udno to se u predgovoruBati sljezove bojenavodi da se "ivot i delo" Branka opia "udesno podudaraju". U ovoj zbirci kratkih pria,opislika zgode i nezgode deaka i staraca: prve kad u pupoljku ivota otkrivaju neobian svet odraslih, a druge na izmaku ivota dok evociraju najlepe stranice svog postojanja koje ih odvode u bezbrine trenutke detinjstva.Knjiga je podeljena u tri celine:Jutra plavog sljeza,Nesmireni ratnikiDani crvenog sljeza. Prie su nezavisne, vezuju ih jedino glavni likovi: deda Rade, stric Nido, samardija Petrak i deak Baja (narator), kao i vreme i ambijent.

Ciklus Jutra plavog sljezaposveen je ranom detinjstvu kad se mnogo sanja i udi za nepoznatim, kad svet lii na bajku. Dani crvenog sljeza jo uvek uvaju vedrinu, ali se javljaju i opori tonovi. Ako bismo za prvu figurativno mogli rei da predstavlja jutro, Nesmireni ratnik je podne, a poslednja vee. Humor je glavno obeleje ove zbirke, on najee izvire iz dijaloga, a komian efekat dolazi od neobinih rei i izraza kao to su: parip, vantazije, boije govee, konjska muvo, kenjac jedan itd. Ima i preterivanja u graenju likova.Od pogleda na termometar djed je dobijao vrtoglavicu i stuivalo bi mu se u stomaku, a od vaser - vage je zakretao glavu kao od urokljivih oiju" (udesna sprava)... Taj Blagoje iao je nekoliko puta u Ameriku... Prialo se da je jednom otputovao s goveim pasoem, nekim koji je glasio na neiju utu kravu, pa su ga zbog toga, u ali, nazivali i uta Krava, a i to mu je dobro pristajalo jer je bio plavokos i nosio ute brkove (enidba moga strica).Prva pria, koja nosi naslov zbirke Bata sljezove boje, poinje tvrdnjom da mukarci slabo razlikuju boje. Tom prilikom autor istie kako je njegov deda Rade bio prava neznalica: ... skoro preko noi, rascvjetao bi se u bati kraj nae kue crni sljez... To nije moglo promai deda Radu, pa bi progunao: - Pazider ga, sva se bata modri kao ivit. Drugi put bi za istu batu rekao da se crveni i onda je za tu godinu bila crvena.Djedov roak Sava Damjanovi, nekadanji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispiutura i prialica , i nenamerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed pria, on ti ga istom zaueno prekine:- Otkud lisica crvena kad je uta!- Hm, uta? - bei se djed. - ut je tvoj nos.Pripoveda nam dalje kazuje kako je zbog dedove tvrdoglavosti oko boja i sam nadrljao u koli kad je uiteljici uporno tvrdio da je vuk zelen. Jedna od najboljih pria iz ove zbirke jePohod na mjesec. Ona poinje naglaavanjem guenja unutranje energije zanesenih deaka od strane starijih. Spas dolazi jedino kad u goste doe samardija Petrak jer tad stege olabave i deak to obilato koristi. Pohod na mesec oznaava ljudsku radoznalost i enju za dalekim, nepoznatim, iskonsku ljudsku potrebu da se sazna ono to je zagonetno i tajnovito, ali i da se ovek odvoji od svakodnevnog, i tvrdokornog ivota. Mesec simbolie ono to je nepoznato, daleko i hladno, ali i ovekovu imaginaciju i san koja se preko dana krije. Dedova vatrica simbolie ono to je zemaljsko, blisko, oznaava sigurnost zatitu i toplinu, prijateljstvo i ljubav.Najjai utisak, meutim, na mene ostavila je pria pod nazivomPotopljeno detinjstvo. Posle mnogo leta u rodno mesto, vraa se deak u liku starca. Seanja naviru. Dok setno posmatra dolinu koju je kao deak kamenitim drumom ostavio, nalazi da tu nita vie nije isto. Sad je pred njim samo pusto bledo nebo odslikano u mirnoj vodi vetakog jezera i natrake okrenuti breuljci u njegovom ogledalu. U dijalogu deaka i starca doznajemo ega se sve deak odrekao na rastanku. etrnaestogodinji deak se najpre oprostio od pitomih zeeva, dobre stare kue,ali pamenje pojaava sliku; kad mu je lugarovaDanica dugo mahala iza niske ograde u cveu.- Zar nisi poeleo da joj se jo jednom vrati za korak - dva natrag, da je jo jednom...- Da poeleo sam, zastao, ali se ipak nisam vratio... Nisam, ali sam se kasnije, u tuini, hiljadu puta okrenuo iza sebe i traio dragi lik, prieljkivao svoju trinaestogodinju prijateljicu, ali sve je ve bilo prekasno... Kud li mi se samo urilo?Pita se starac, pitam se i ja, pitamo se svi mi koji smo ko zna ega radi, ostavili rodni zaviaj.Glavni likoviDeak Baja(pisac) glavni je lik i narator, akter skoro svih zbivanja u Bati. Ona je, ustvari, vrt njegovog detinjstva. Deak je naslikan spektrom najlepih boja, gotovo bez ijedne mane: pametan je, radoznao, matovit, fiziki slabaan, ali, kad znamo "da snaga klade valja, a um caruje", i to mu doe kao vrlina. Nehotimino, meutim, opi otkriva i jedan minus: nemilosrdan je prema osobama iz svog okruenja.Tako, recimo, svogdeda Rada, koji ga je odgajio, za koga van teksta prie, govori s ljubavlju, u prii ga prikazuje prvo kao racionalnog branina, potenog oveka, odanog porodici, ali unuk se ne ustruava da ga predstavi i kao svojevrsnog udaka koji je - od pogleda na termometar... dobijao vrtoglavicu, a od vaser - vage... zaokretao glavu kao od urokljivih oiju.Jo gore je proaostric Nido, predstavljen kao notorna pijandura, koji ivot provodi u bunilu. Uzalud pisac istie njegovu odlunost i hrabrost kao dobrovoljca u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata kad se izmeu redova moe provui da je i to plod ljivovice. Drugi put autor izvrgava ruglu Nidinu mukost jer ga prva ena ostavlja, naglaavajui de je dola kao devica, i vratila se kui kao devica. Bruka je pukla. Naroito kad se ispostavi da je Nido u matinim knjigama upisan: - Ime - Nikola, pol - ensko. teta se teko popravlja u "bajci" posle druge enidbe kad selom hoda tuce dece Nikolinog oblija kao plod snainih provera njegove mukosti po oblinjim kukuruzitima i ikarama.Najbolje je proaosamardija Petrak, veita skitnica, koji jedanput godinje nekoliko dana gostuje u kui opia, ba u vreme kad se pee rakija. Pregleda sve samare i popravi to treba. Ali ono to je najvanije za vreme njegovog boravka popuste domae stege prema deaku, nestane granice izmeu onog: ta se sme, ta se ne sme, to je vreme autor krstio kao Petrakovi dani. Petrak je starac, koji, oito, bolje od ostalih odraslih razume deiju radoznalost za svetom koji ga okruuje. Uprkos poznim godinama on je nemiran, veliki zanesenjak i matar. Zato on bespogovorno pristaje da sa deakom krene u lov na mesec sa grabuljama. I kad poduhvat propadne, jer se mesec stalno izmie, on tei deaka: - Utekao lopov, pa da. Neka, neka. Hajde ti meni nai dolje u selu djeaka od koga je mjesec klisnuo tako brzo.Mogao bih se upitati da li je Petrakovo ponaanje plod uguene "vantazije" u mladosti, ili je opet svemu kriva ljivovica). U svakom sluaj, neizbean je zakljuak da je bilo "opasno" druiti se sa buduim pripovedaem (vidi kako slika Nikoletinu Bursaa), a jo "opasnije" biti njegov roak.

Branislav Nui - HajduciVesele avanture malih Nuievih "odmetnika" bile su i ostale omiljeno deje tivo; i ova knjiga iz edicije "Pustolovine" sadri fotografije i crtee vezane za vreme i prostor u kojima se pria odvija.Hajducikroz humor, nenametljivo, nude itaocu jedan od najvanijh oslonaca koji uopte postoje - porodicu, njen red i spokoj, ali i mnoge pouke narodne tradicije. Uz hajduku vatru pripovedaju deaci o cvetu na steni, zato ne biti neprijatelj sa huljama koje e i svoj rod izdati, pa onda da, ako hoe sebe da upozna, mora sii i u neke (svoje) tamne peine u kojima moda nae blago i puno toga jo.Ve u predgovoruBranislav Nuinaglaava da je knjiga opis njegovih doivljaja iz detinjstva. Radnju pripoveda u prvom licu deak, uesnik u tim dogaajima. U celom romanu nigde se ne spominje njegovo ime, ali mi moemo da odredimo da je ovo autobiografsko delo. Inae, autor priznaje da je ovaj roman pisao po nagovoru prijatelja, jer u to vreme nije bilo slinih pria za decu.Roman poinje opisom hrastovog stabla pored obale Dunava na koje bi se popeli on i jo petorica to su redovno dolazili etvrtkom i nedeljom. To je bilo sastajalite nas desetine. Na poetku romana pisac nas upoznaje sa glavnim linostima - nosiocima ovih dogaaja. Opis deaka poinje od ike Dronje koji nikako nije mogao da zapamti lekcije koje je uio, a zvali su ga Dronja jer je bio sav rasklimatan i sve je visilo na njemu, a sveske i odea su mu stalno bile prljave od mrlja mastila. Ceo njegov izgled liio je na dronju, te je tako i dobio svoj nadimak.Mile Vrabacnadimak Vrabac je dobio po jednoj zgodi sa svetenikom.Mile, jesi li ti ak? Jesam, veli mu Mile. - A da ti nema sluajno vrapca pod kapom? - Nemam! - veli Mile. - Pa vidim, zna, kae njemu svetenik, ne skida kapu ni sveteniku, pa velim boji se da ti ne odleti vrabac.Pisac dalje na duhovit nain predstavlja Mileta Vrapca kao uenika.Vrabac nije bio najgori uenik u razredu, bilo je i gorih... Trta je bio dobar drug, oseajan je i meka srca. Oko svega umeo je da se rasplae.Pre neki dan Vrabac dobio jedinicu iz raunice, pa mesto da on zaplae, zaplakao se Trta.Meutim, bio je veoma lenj. Izjutra nikako nije hteo da ustane iz kreveta... pa su ga u kui prozvali Trta, taj nadimak mu je i ostao. Takav je bio i u koli "mora kletima da mu vadi rei iz usta", toliko ga je bilo muka da odgovara.Laza Cvrcaje bio najduhovitiji, najmanji i najvea kukavica. Umeo je svata da izvodi, da stavi nogu iza vrata, ili da napravi lice kao aba, ali je mucao kad treba da odgovara od prvog razreda gimnazije. (U to vreme posle etvorogodinje kole, uenici su ili u niu gimnaziju (danas od V do VIII razreda). Da li je stvarno mucao ili se pravio blesav kaoSima Gluvanikad se nije saznalo. Dok su se igrali Sima nije bio gluv, ali kad je trebalo da odgovara, pravio se da ne uje pitanje, nego je odgovarao ono to je znao, ak i gradivo iz drugih predmeta.Jednog dana su u razred doli razredni, profesor i lekar i poeli da ga ispituju, jer su uli od nekog da on uopte nije gluv. Pravio se on i dalje gluv, sve dok nisu apatom rekli da treba da dobije batine. Iako su aputali, Sima ih je uo i poeo da plae. Onda je pokuao da se izvue - da uje samo na jedno uvo, pa da je odjednom poeo da uje i na drugo, ali su ga otpustili iz kole sa pravom da polae ispit, koji nije poloio, pa je ponavljao prvi razred.eda Brbaje nadimak Brba dobio jer se jednom pogreno potpisao na kontrolnom. Izbacili su ga iz kole poto je bio prava napast; znao je kako drugu decu da povue da ne ue i tako je postao pekarski egrt.Bio je najjai od svih i lagao je mnogo: kako gvozdenu ipku moe da savije rukama, kako su mu u cirkusu nudili pare da se tue, svi su znali da lae, ali su se pravili da mu veruju jer su ga se plaili. Ali bio je pravedan, titio je slabe. Nemirnog duha, svakog dana je na asovima pravio zavrzlame: te jednom sakrije suner i kredu, te drugi put donese vrapca, pa ga nasred asa, pusti da leti po uionici; etvrti put je u kolu doneo neki praak, koji je prosuo izmeu klupa po podu, i od kog su se svi esali. Profesor se iznervirao jer se ceo razred eao, ali onda je poelo i njega da svrbi, pa je pokuao da ispituje, ali nije ilo i onda je ceo razred pustio kuci.Za sebe, pisac, kae da su njegovi roditelji i nastavnici mislili "da sam rav i nevaljao, a ja lino bio sam miljenja da sam vrlo dobro dete i da sam odlian ak... Inae sam bio vrlo mirno i posluno dete, te ne mogu da razumem zato sam tako esto izvlaio batine... sve zbog nekih sitnica: ili razbijem prozor, ili razbijem sestri glavu... ili sipam mastilo u slatko". Nije bio dobar ak. Nije voleo da ide u kolu i jednom kad ga je zaboleo zub, te ga majka nije pustila da ide. Od tada - kad nekog (majku, oca, sestru, brata) zaboli zub, on ne ode u kolu. Profesori su ga kaznili za to.Knjievni rod:epika

Knjievna vrsta:roman

Mesto i vreme radnje:Radnja se odvija na obali Dunava kod Smedereva u drugoj polovini 19 - og veka.

Tema romana:Deaci Brbine druine odmeu se u hajduke. Mnogi junaci deijih novela odmeu se, bee od kue. Setite se Jovanetove druine iz romanaOrlovi rano lete. od kue bei iom Sojer, odmetnika se igraju iDeaci Pavlove ulice, slinu ulogu ima iDruina Sinji galeb.

Ideja(poruka): Ne smemo biti povodljivi, pa sluati goreg od sebe samo da bismo dokazali" da nismo kukavice, naroito ako smo svesni da to nije dobro. Ova poruka je danas osobito vana kod odluke da li da zapalimo prvu cigaretu, ispijemo au alkoholnog napitka, ili, ne daj Boe, da jo opasniju drogu.Na hrastovom stabluetvrtkom posle podne nisu ili kolu da bi radili domae, ali je to bio njihov najomiljeniji dan na hrastovom deblu. Poeli bi da priaju o neemu, pa preli na drugu temu, i tako redom sve dok im ne bi dojadilo, pa bi napravili loptu od kuine i na poljani igrali fudbal sve do veeri.Nedeljom je bilo drugaije.eda Brbaje dolazio samo nedeljom, poranio bi i od rane zore sedeo na stablu ekajui drutvo i najvie je priao o svojim "podvizima". Mnogo je lagao, ali poneto je bilo istinito.Avanti, generale!Na jednom vaaru neki je Italijan imao svoju taku sa majmunom obuenim u generalsko odelo i dresiranim psom, koji je bio osedlan kao konj. Italijan bi sa majmunom izveo prvi deo take, a onda mu na Italijanskom rekao: "Avanti" (u prevodu "Napred") i majmun bi skoio na psa i tako bi optrali nekoliko krugova na oduevljenje publike.edaje doveo nekog velikog pakosnog psa i kad je Italijan rekao: 'Avanti', pustio ga.Brbinker je nasrnuo na italijanovog psa da ga zakolje i sigurno bi to i uradio da mu u jednom trenutku izbezumljeni majmun nije skoio na lea i vrsto ga uhvatio za vrat. Ovaj se silno uplaio i krenuo da bei. Nali su ih u umi. Majmun je bio na drvetu, i tek posle mnogo ubeivanja je pristao da sie, i onda je zagrlio Italijana onako uplaeno kao da je ovek, dok je pas iznemoglo leao.MatamutaU drugom kraju sela iveo je Matamuta. Ime mu je bilo Mata, ali je bio nem od roenja, pa su ga prozvali Matamuta. Bio je neverovatno jak i klonio se druge dece, radio je oko kue sa ocem. O njegovoj snazi su se meu decom priale legende. To je jako iznerviralo edu Brbu i krenuo je sa dvojicom da ga izazove na tuu, da se vidi ko je vei junak. Kad su stigli blizu, eda se setio kako nije namazao ruke uljem i kako tako ne moe da se bori. Neki su poverovali, neki ne. Sledee nedelje je doao sa zavijenom glavom i opisao kako je isprebijao Matamutu, ali je drutvo saznalo da ga je dan ranije premlatio gazda. Naravno, svi su se pravili da mu veruju.OdmetniciBrba je naroito iznenadio i uznemirio deake kad im je rekao da je odluio da ide u hajduke. Drutvo ga je odgovaralo i prialo kako su hajduci loi jer otimaju, napadaju, rade rune stvari. Ali onda ih je Brba ubedio da rade i dobre stvari i pitao ko bi jo iao u hajduke. Cvrca se prvi prijavio. Kad ga je zapanjeno drutvo pitalo zato, odgovorio je kako ga majka svake subote kupa, pa bi on otiao u hajduke samo da se toga spase. Onda je pristao i Dronja. Ostalo drutvo se nekalo. Poto je bila sreda, dogovorili su se da se sutradan nau na stablu i kau ta je ko odluio. Nije bila laka odluka. Pisac ovde podvlai razliku izmeu hajduka u vreme turske okupacije i razbojnika u osloboenoj zemlji. Nisu danas hajduci to su nekad bili... Sad se u hajduke odmeu zli ljudi, koji uine kakv zloin, pa bi hteli da izbegnu kaznu, ili oni kojima je teko da potenim radom teku, pa hoe to da postignu haranjem.Nekada, za vreme Turaka, u hajduke su se odmetali odvani ljudi da brane svoju kuu, svoje selo, svoj narod. Na sastanku u Oraju saKaraorem, okupile su se sve hajduke stareine, od kojih su najpoznatijiHajduk VeljkoiStanoje Glava, najstariji meu njima. Prvo su njega pitali da vodi ustanak, ali on nije prihvatio, pa su onda izabrali Karaora. Ti hajduci su bili slavljeni junaci. Deaci su se razili razmiljajui da li ovi dananji hajduci jesu junaci, ili samo razbojnici. Brbin predlog im je bio udan i u sutini nestvaran, ali su ga prihvatili samo zato da ne bi, meu sobom ispali kukavice i straljivci.Odlazak u hajdukeSledeeg dana su se dogovorili da e svi u hajduke. Igrali su se hajdukih igara, bacanje kamena s ramena, napravili gusle i pred vee se dogovorili da se nau u starom mlinu, na kraju sela, koji je davno izgoreo i niko ga nije popravljao, niti je bilo ko tu zalazio. Tu su izabrali edu Brbu za 'arambau - stareinu. Sutradan je kola bila zatvorena do daljnjeg zbog epidemije. Drutvo se okupilo na hrastu i onda je harambaa odluio da se sutradan u rano jutro nau na grobu Makse abe i poloe zakletvu. Maksa aba nije bio nikakav junak, nego lopov koga su streljali, i tu sahranili, poto je ubio nekoga u pljaki. Na tom mestu su pre njega bili streljani i sahranjeni hajduci, ali su njihovi grobovi nestali tokom vremena, ostao je vidljiv samo taj grob. Tu su se zakleli, ali se Cvrca nije pojavio. Objasnio je tog popodneva na hrastu da nije izdajica nego da je zamolio majku da ga rano probudi jer ide da polae zakletvu za hajduke, a ujutro mu je u sobu uao otac sa kaiem i isprebijao ga. Odluie da mu sude popodne u starom mlinu, jer je prekrio zavet utanja. Posle veanja, svi su bili za to da se zavezani Cvrca odvee i da mu se oprosti, te da u subotu ode na grob i poloi zakletvu sa edom i Vrapcem. U nedelju nisu otili do hrasta, nego se svako kod kuce spremao za polazak u hajduke. Sutradan ujutro svi su se nali i krenuli. Od "oruja" su imali no, viljuku i iglu.Prva borbaPrvu no su napravili plan kako da opljakaju putnika kola, izabrali Vrapca za guslara, zapalili vatru i u gluvo doba noi prvo eda, a onda ostali za njim, zavrili na drvetu jer ih je uplaio magarac, kog nisu u prvom trenutku videli, jer je bila no. Kad su uvideli da je magare, vratili su se kod vatre, ali niko nije mogao da zaspi, pa je eda Brba predloio da svako ispria po jednu priu, da prekrate vreme do jutra. Prie nemaju neke vre veze sa tematikom i fabulom, ali su karakteristine po tome to svaka od njih u sebi sadri pounu poruku (pojaano zelenom bojom).Brbina priaje bila o caru koji nije umeo da nae odgovor na tri pitanja kada je ovek najjai, kako da izbegne smrt, i da li treba da slua samo sebe ili i savete prijatelja. Zbog tih pitanja se preobukao u prosjaka i obiao pola sveta dok nije uo za jedno dete Marka Kraljevia za koga su priali da je pre nego to je napunio godinu dana prohodao i progovorio, da je sa godinu dana bio ve toliko jak da je rukama lomio orahe, sa dve godine jahao, ali nije to bilo najbitnije. Kalueri iz manastira Treskavice bi silazili u Prilep da se dive njegovoj mudrosti. Kad je car u prosjakom odelu naao Marka, ovaj mu je odgovorio da je ovek najjai kad brani pravdu, da ivi posle smrti ako je inio dobra dela i da je dobro sluati savete prijatelja jer retko ko voli da vidi svoje mane. Car se zadivio odgovorima i vratio u svoje carstvo, a Marku poslao poklone koje je ovaj razdelio sirotinji. Zadrao je samo zlatni ma i buzdovan.Gluvaeva priaje o mladom kozaru koji je u planinama uvao koze od jutra do veeri. Jednog dana vide da je jedno jare otilo previsoko, i pope se na stenu da ga spusti - kad ugleda predivan cvet koji je jare htelo da pase. On spusti jare u stado i kako je cvet bio lep, ali skoro uvenuo bez vode, ode do izvora, napuni svoju kapicu vodom i zali cvet. Otad ga je zalivao svaki dan i uivao u njegovoj lepoti i mirisu. Jednog dana je oluja polomila cvet i kozar je proveo ceo dan traei ga. Naao ga je u umi i odneo kui i stavio u vodu gde se cvet malo oporavio. Te noi je sanjao san u kom mu je starac rekao da ode tamo gde je bio cvet i da e nai blago kad pomeri stene. I stvarno mladi kozar je naao blago, ali nije hteo da ga dira jer nije bilo njegovo. Kad je uvee, zabrinut za cvet, stigao kuci, zatekao je prelepu devojku koja mu je objasnila da je ona bila taj cvet nastao iz suze njene majke carice koju je otac oterao od sebe. Pre nego to je pola u beli svet, sklonila je blago tamo. Devojka mu ree da je sve blago njegovo, jer je ona njegova poto joj je jedini priao, negovao je i voleo.Trtina priaje o snu u kom je sanjao da je car i da ini dobra dela ljudima. Kad su ga dvorjani pitali ta on eli, naredio je da mu se kupe crvene bombone, napravi torta i upregnu koije. Sanjao je dalje kako se najeo bombona i probudio se taman kad je trebao da pone da jede tortu. Ceo dan je bio tuan i samo je sluavki ispriao svoj san jer je umela da tumai snove. Rekla mu je da e mu se brzo neto desiti, da mu predstoji velika radost i da e mu se do podneva desiti sve to. U meuvremenu je njegov otac izaao iz crkve, sreo profesora koji mu je o Trti rekao sve najgore, doao besan kui, izmlatio ga kao nikad i kad je Trta pitao sluavku kako je tako loe protumaila san, ona mu je odgovorila da je pogodila jednu stvar, a to je da e se sve vrlo brzo desiti.Vrapeva priaje o miu koji nije mogao da izae iz svoje rupice od maka koji se namerio da ga pojede. Zapoeo je priu sa makom i dogovorili su se da maak ne dira njega, a da mu on dovodi druge mieve da ih pojede tako to e im rei da je maak liznuo rakiju i napio se. Dogovorili su se da mi izae iz svoje rupice i pokae ostalima da moe da skae po maku i slobodno se eta. Mi je doveo mieve i rekao im da je maak pijan, izaao iz rupe i poeo da skae po njemu i oko njega, i da mu gricka brkove. Maak ga je u tom trenutku epao u zube i rekao mu da nee dirati druge mieve, ali da e njega ubiti jer je izdao svoj rod i da zna da e tako sutra izdati i njega. ( Izdajica je najvei od svih zloinaca). I pojeo ga.Cvrcina priaje o njegovom bratu Peri koji je krenuo da upa kose sestrinim lutkama. Majka ga je videla i istukla, a sestra se jako naljutila na njega. Poto je bio dobar lazov Pera je uspeo da ubedi sestru da su se lutke same poupale jer su se posvaale u ormanu, gde ih je sestra sklanjala od njega.Dronjina priaje o bogatau koji je stekao veliko bogatstvo svojim radom, pomagao siromahe i nije bio cicija, ali je bio zabrinut da li e njegov sin moi to blago da sauva ili e se pokvariti od silnih para za koje ni dan nije radio. Jednu no je uzidao blago u zidove dok sin nije bio tu i pred jutro polomio prozore da izgleda da su pokradeni. Sinu je bilo ao blaga, ali jo vie oca, i poeo je da radi sve vreme tedei. Utedeo je za konja i rekao ocu da je tedeo sve vreme i da e sa konjem vie zaraivati i vie tedeti i da e otvoriti malu radnju, pa e jo bolje iveti. Kad je otac to uo, poslao ga je da kupi budak i naterao da razbije zidove. Kad je video blago, sin je pitao oca zato je to uradio. Otac mu je rekao da je hteo da ga naui kako je teko stei i sauvati bogatstvo.Moja pria - Nuieva je o Raki Pustoglaviu, jedincu sinu, jako nevaljalom i neposlunom detetu. Roditelji su bili oajni. Jednog dana odoe u cirkus i otac vide dresera ivotinja kako izvodi svoju taku sa raznim ivotinjama i ode kod njega sa molbom da vidi moe li mu pomoi oko sina. Dreser se sloi i doe u njihovu kuu. Poto Raka nije hteo da mu prie, on uze korba i izmlati ga. Za rukom Raka odgurnu tanjir sa supom, a dreser ga opet izmlati i ree roditeljima da mu daju da jede tek kad bude molio. Posle ruka mu zapreti ako ne naui sve to ima do sutra, da e loe proi. Sutradan je Raka sve nauio. Dreser objasni roditeljima da nije lepo decu vaspitavati batinama, ali da je to bio jedini nain. Od tog dana Raka se potpuno promenio i deca su ga prozvala: Dresirani Raka. U tim priama su jedan po jedan zaspali. Probudili su se umorni, nauljani, smrznuti, gladni i edni. Nisu znali ta da jedu, probali su tikvu, travu, zemlju, koru drveta, nigde nije bilo vode, a bili su suvie slabi da krenu u napad.U meuvremenu su roditelji otkrili da dece nema kod kue. Kad je pala no, majke su ve bile jako zabrinute, a oevi besni. Sledee jutro skupie se oevi i odoe kod naelnika i ispriae mu kako stoji stvar, a poto je ovaj bio dobar, uze odmah da istrauje. Prvo se raspitao o pekarskom kalfi, Dronji, i saznao da ga je pekar istukao i oterao jer mu je ukrao dve perece. Naelnik naredi da se pretrai uma.PoteraDecu pred kraj drugog dana, iznemoglu i sklupanu na zemlji, nae jedan pandur sa batinom, i zajedno sa magaretom ih zakljua u svoj svinjac pun buva, pred no im dade hleba i slame za spavanje. Ujutro, poto je dojavio naelniku da ih je naao, povede ih u njihovo selo. Naelnik dojavi roditeljima da saekaju "hajduke" na putu da se ne bi brukali pred selom. Uprkos oekivanjima dece da e ih roditelji izljubiti, sreni sto ih vide, oevi ih odmah isprebijae. Kad priosmo gomili, taman mi da poletimo u zagrljaj, a poletee nai oevi i svako doepa svoga sina i nastade, onde nasred druma, pred tolikim svetom, jedna tua...ujem samo Cvrcu kako, valjajui se po zemlji, vriti, a kai njegovog oca puca kao pitolj do vrha barutom nabijen. Gluvaev otac doneo neku ilu, pa njome mlati Gluvaa. Dronji spale pantalone, pa mu nasred druma, pred tolikim narodom, njegov otac nekom divljom trskom ispisuje meridijane po globusu, Vrabac lelee, jer ga otac uhvatio za ui, pa ga vue po drumu kao kad uhvate vola za rogove. Trta samo stenje, a ja zovem u pomo celu moju porodicu, ali mi se niko ne odaziva". eda Brba je dobio batine i od biveg gazde jer mu je iz zlobe, kad ga je ovaj otpustio, rasekao dakove sa branom, odsekao konopac na kanti za bunar i pustio kanarinca iz kaveza kog je gazda oboavao.Dve nedelje niko nije doao na hrastovo stablo. Svi su bili otputeni iz kole. Celo selo im se smejalo. Posle dve nedelje su se svi skupili sem ede koji je preao da egrtuje kod jednog opanara. I tu su se zarekli da nikad vie nee praviti takve gluposti.Humor u romanuNuije velemajstor da izgradi kominu situaciju. I ovde, po obiaju, puno je smenih scena, Setimo se Gluvaa kad se pravi da je gluv, pa na pitanja daje samo one odgovore koje zna, iako nemaju veze sa tom lekcijom, pa ak ni sa predmetom, ili kad su ga na kraju provalili, te apatom rekli da treba da dobije batine, a on odjednom prouo. Moda je jo smenija scena na vaaru sa majmunom "Avanti, generale" i Brbinim psom,ili kad je Brba doneo specijalni praak, pa se eao ceo razred, a na kraju i profesor; ili zabuna oko znaenja rei epidemija, ili bitka sa magarcem, ili boravak odmetnika u tamnici svinjcu punom buva, ili "sveani doek" roditelja na kraju prie.________________________________Branislav Nuina najpoznatiji komediograf je roen 1864. godine u Beogradu kao Alkibijad Nua u cincarskoj porodici ora i Ljubice Nue. Njegov otac je bio ugledni trgovac itom, ali je ubrzo posle Nuievog roenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nui proveo detinjstvo i pohaao osnovnu kolu i prve dve godine gimnazije. Preselio se u Beograd, gde je maturirao. Kad je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nui. Diplomirao je na pravnom fakultetu u Beogradu 1884. godine.Tokom studija je proveo godinu dana u Gracu.Nuise borio u Srpsko - bugarskom ratu 1885. godine, koji ga je zatekao na sluenju redovnog vojnog roka. Nakon rata je objavio kontroverznu pesmuDva rabauDnevnom listu, zbog koje je osuen na dve godine robije. Pesma je ismevala srpsku monarhiju, a posebno kralja Milana. Dravnu slubu Nui je dobio 1889. godine. Kao zvaninik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisara konzulata u Bitolju, gde se i oenio 1893. godine. Na jugu Srbije i u Makedoniji proveo je celu deceniju. Njegova poslednja sluba u tom periodu bilo je mesto vicekonzula u Pritini.Godine 1900. Nui je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorita u Beogradu. 1904. godine postavljen je za upravnika Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu 1905. godine, napustio je ovu funkciju i preselio se u Beograd, gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom, pisao je i pod pseudonimomBen Akiba. Vratio se 1912. godine u Bitolj kao dravni slubenik, a 1913. godine osnovao je pozorite u Skoplju, gde je iveo do 1915. Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio u Italiji, vajcarskoj i Francuskoj do kraja rata.Posle rata,Nuije postavljen za prvog upravnika Umetnikog odseka ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorita u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Izabran je za redovnog lana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933. Branislav Nui je bio plodan pisac, poznat po svom upeatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, esto duhovitoj, prirodi. Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorita bila je uvijena u crno platno.

Knjievna delaDrame: Tako je moralo biti, Jesenja kia, Iza bojih lea, Puina...

Komedije: Protekcija, Svet, Put oko sveta, Gospoa ministarka, Narodni poslanik, Mister Dolar, Oaloena porodica, Pokojnik, Sumnjivo lice, Dr, Vlast" (nedovrena), ole Kermit (nedovrena)Romani: Optinsko dete (u Sarajevu izdato kao Opinsko dijete), Hajduci, Devetstopetnaesta

Pripovetke: Politiki protivnik, Posmrtno slovo, Klasa, Pripovetke jednog kaplara,Tragedije: Knez Ivo od Semberije, Hadi - Loja, NahodPetar Joki

Branko opi - Orlovi rano leteRoman poinje opisom Prokinog gaja, poto se na toj sceni zbiva najvei deo radnje. "Zaputena, gusta i prilino velika uma, na sat hoda od podnoja planine" sa obiljem "zaputenih kroanja".Uz to, tu je i grob hajduka Jovaneta, na samoj ivici gaja. Tepsija, zaravan u Prokinom gaju, mesto je gde su deca najee boravila.Zapletnastaje kad poetkom te kolske godine u selo Lipovo stigne novi uitelj, "zloud stariji ovek", pijanac, nevaspitan, mrk, zlovoljan, svadljiv, koji je po kazni iz grada premeten u selo. Imao je nos crven kao paprika, a obraze podbule - sve od rakije. aci su bili uplaeni i zaalili su za dobrom, leptirastom plavom uiteljicom Lanom. S tim se nikako nije mogao pomiriti Stric, najvii ak u razredu, te je za uitelja smislio originalan nadimak: gospodin Paprika. Ova vest iz zadnjih redova irila se po poznatom sistemu "javi dalje" i kad je stigla do polovine uionice, uitelj je primetio aputanje i dreknu:- ta vi tu apuete, a?Preplaenom aku, kod kojeg se zaustavio , same izletee rei:- Molim, gospodine Paprika, kau da se vi zovete gospodin Paprika.Naravno, uitelj je besno traio da se javi "kum", Jovane je hrabro preuzeo odgovornost na sebe, a Stric je dobio zadatak da nae prut. Da ne bi dobio batine, Jovane iskae kroz prozor i tu nastaje opta trka za njim uz alu i smeh. U nastavku pisac nas postupno "upoznaje" sa deacima lanovima "hajduke druine" koja se "odmetnula" zbog zuluma njihovog uitelja Paprike. Druina se postepeno uveava: prvo Jovane, zatim Stric, pa oko Potrk, Lazar Maak...lanovi druine polau zakletvu na grobu hajduka Jovaneta, ukundede njihovog voe Jovaneta. Ureuju logor na Tepsiji. Grade kolibu za druinu i kuicu za kuju uju i ognjite za vatru. Dok ostala deca, koja nisu dobila batine, idu u kolu, druina boravi u logoru, a kad aci pou kui i druina "hajduka" se zajedno sa njima vraa. Dakako, ova tajna nije mogla ostati za dugo. Logor je prvo "otkrila" devojica Lunja, koja posle silnih rasprava sa deacima postaje lan druine. Lukavi poljar Lijan krene da uhodi hajduke kad su roditelji ovih deaka saznali da im sinovi, umesto u kolu, idu negde u umu. Ovaj deo romana kipi od kominih situacija kao to je i ona kad poljar Lijan nabasa na tajnu ujinu kuu i upadne u jamu, ili scena kad roditelji opkole skrovite sa svih strana. Deaci su se branili bacanjem kromira na napadae. Na kraju su ipak savladani, ali u njihovu odbranu staje Nikoletina Bursa, seoska delija, i spasava ih od kazne.Na uporno navaljivanje seljaka, uitelja Papriku povukoe iz njihove kole, a u selo se ponovo vrati uiteljica Lana. Tako je okonana hajduija i svi doekae zimu u koli. Evropom je besneo rat. Druina eka prolee. Tu se zavrava prvi deo romana.Drugi deo romanapoinje veu koju je uiteljica Lana saoptila uenicima. Otpoeo je rat. Beograd je bombardovan. Zatitnik deije druineNikoletina Bursaodlazi u rat. "Toga trenutka prestalo je ono pravo,bezbrino djetinjstvo akog harambae Jovaneta. Nastalo je jedno drugo djetinjstvo, oprljeno mrazom rata, djeatvo buntovnika, nekadanjeg voe odmetnika iz Prokinog gaja". Okupatorska vlast ("ustae") oduzimali su seljacima oruje, vojniku opremu, pljakali ito i stoku, premlaivali i muili ljude, palili kue, ubijali neja. Stara druina deaka se aktivirala. Zadatak im je bio da motre i obavetavaju seljane o pribliavanju ustaa selu. Tako su Jovane i Stric upozorili Nikoletinu da njegovoj kui idu ustae i tako mu pomogli da se na vreme sakrije. Paljenjem vatri, odnosno, dimnim signalima sa oblinjih uzvienja Lisine i Golog brda, kao i kurirskim nainom obavetavanja, upozoravali su seljane na dolazak neprijatelja. Stric se jednom izloio smrtnoj opasnosti. Ustae su na njega pripucale, ali je stradao samo njegov eir. Jovane i Maak spasili su opkoljene Lanu, Nikoletinu i Lijana, pokazavi im put do peine. U njoj su u toku NOB-a partizani uvali zaplenjeno oruje i municiju. itava Jovanetova eta prola je kurirski kurs. Prokin gaj postaje partizanska radionica.Roman se zavrava podatkom da u rat odlazi Jovanetova druina.

Neka bude onako kako ste se dogovorili na poslednjem sastanku u Gaju: oni koji ostanu ivi sastae se opet jednog dana u Prokinom gaju, naloie vatru u logoru Tepsija i oko nje e priati o onima koji se nisu vratili...Knjievni rod:epika

Knjievna vrsta:roman

Mesto radnje:Bosanska krajina, selo LIPOVO

Vreme radnje:Pred poetak Drugog svetskog rata i za vreme okupacije (jesen 1940. i prolee 1941.)

Glavni likovi:Jovane, Stric, Nikolica, oko Potrk, Lazar Maak i Lunja.

Sporedni likovi:Poljar Lijan, uiteljica, uitelj i Nikoletina Bursa

Tema:Kako je proticalo nemirno i burno deatvo Jovanetove druine

Ideja(poruka): Poruka je u naslovu romana. Orao i soko u narodnoj poeziji simboli su slobode i hrabrosti. Za ove deake rekli bismo pre da su orlii, ali u tekim iskuenjima oni su rairili svoja krila i poeli rano, nego to se oekivalo, da lete, to jest, postali su pravi orlovi. Prerano suoavanje sa surovou i nepravdom; jo nedozreli (deaci) morali su boriti se za opstanak i slobodu, ili to bi Njego rekao: - Mlado ito, navijaj klasove, pree roka dola ti je njetva.Glavni likovi:Junaci ovog romana uenici su etvrtog razreda osnovne kole, osimNikolice Jovane:Harambaa hajduke druine je postao jer je bio najcenjeniji i najodluniji od svih deaka. Pisac za njega veli: Djeak je od starijih uo tek poneto o pravdi, ali sluti da je dobro i pravedno to to je pokuao da zatiti Strica. To ga ispunjava udnom snagom i radou i daje mu odvanost da sam krene u dubinu puste ume" da bi izabrao mesto za hajduki logor. Bistrouman je, procenjuje stvari pametno, a prema svima iz svoje druine odnosi se brino i privreno. On je i snaga i "mozak" hajduke druine. Deaci u njega imaju veliko poverenje, omiljen je i potovan.Stricnjegovo pravo ime bilo je Stevo, ali su ga u razredu zvali Stric jer je bio najvii. Bio je siroe bez oca i majke. Dosetkom je reagovao na mane uitelja. U romanu najvie komike ima kad je na sceni Stric, ali imao je i jednu slabu taku prema devojici Lunji, za koju su svi znali, pa su ga zadirkivali, a on bi pri pomenu njenog imena uvek pocrveneo i zbunio se. Bio je neustraiv to je i dokazao kad je sam prespavao no u umi. Ume da razgovara sa ivotinjama.Lunjato je razdragana devojica, koja, gde god da doe, donosi neku radost i toplinu. Ona se, makar i nedovoljno svesno, bori za ravnopravnost izmeu deaka i devojica i u tome na najbolji nain pokazuje da je u mnogo emu iznad deaka (na primer u hrabrosti: setimo se scene u tajanstvenoj peini, ili kad otkriva diverzante). Nju pisac ovako slika: Lunja je bila tiha utljiva desetogodinja djevojica, velikih mirnih oiju. Strieva prva kominica. Uvek je utke i nepozvano ila za djeacima, posmatrala ta rade i kako se igraju, pronalazila ih je u ribarenju oko rijeke, u krai lubenica, u potrazi za ptiijim gnijezdima. Vikali su na nju, prijetili joj ak i kamenjem, ali tiha radoznala djevojica sklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek je djeaci smetnu sa uma, a ona ve viri iza nekog buna ili ukajui izlazi iza visokog kukuruza... Ona je Stricu uvijek za petama... krpi djeacima koulje, arape, kape, priiva dugmad, brine o svenu.oko Potrktako su ga zvali jer je trkom dolazio u kolu i vraao se kui, potrkivao je i onda kad na tablu izlazi. U druini je bio zaduen za sklapanje stihova:

Na uitelj ba je slika,nos mu crven ko paprika..Ovdje ivi hrabra etaharambae Jovaneta.Nik ulibrk, zvani Amerikanacotac mu je dugo radio u Americi, pa je povremeno u razgovoru koristio engleske rei: halo, bojsovi i sl. Nosio je plave pantalone i kaubojski eir.Nikolicanajmlai u druini, uenik prvog razreda. Bio je svojeglav i ljut, crn kao Arapin. Prepoznatljiv je u romanu po tome to je uvek sa sobom vodio kuju uju, zbog toga su ga zvali Nikolica sa prikolicom.Ivan Popovi Vanjkanjegov otac je bio za vreme 1. svetskog rata zarobljen u Rusiji i tamo se oenio Ruskinjom. Plavokos je i krupan da su ga svi zvali Vanjka iroki.Poljar Lijan- krivonog iica lisiijeg lica i lukavog pogleda. Uvek je "mukao bocu s rakijom i potezao iz nje". Ume da se pretvara i da se ulaguje; seoskom knezu se obraa sa knee-vitee. Njegov zadatak je bio da luta selom "na krivim hodaljkama i da juri decu s tuih vonjaka i vinograda i da im brani da love ribu... Borei se veito sa decom, nije udo to je i sam podetinjio; uputao se u prava deija lukavstva, smicalice i doskoice. Meutim, nije bio zloest, niti surov prema deci. Naprotiv, mnogo je voleo decu i najee im "gledao kroz prste" kad bi ih uhvatio u teti. Pisac za njega veli: - Umije taj da vreba... kao pravi osnovac, da se provlai kroz plot, krije se tako veto kao da igra mure, a po potrebi e se i na drvo uspuzati... Domiljat i sam je krao voe, lubenice i krastavce, a onda je po selu dizao dreku i "traio lopove".Nikoletina Bursato je momak neobino jak koji se zatitniki odnosi prema svoj seoskoj deci. (Na primer, kada spasava decu - hajduke od fizikih kazni njihovih roditelja posle hvatanja u njihovom logoru. Bio je nean i oseajan, popustljiv prema deijim nestalucima. Meu privim je otiao u borbu kad je neprijatelj napao domovinu. Ovom junaku opi je posvetio zbirku pripovedakaNikoletina Bursa. Neke ste ve italiSurovo srce,Mitraljezac golubijeg srca.Uitelj, bio je "zloud stariji ovjek koga su po kazni, zbog pijanstva, premjestili u selo iz oblinje varoice". Imao je povei crven nos kao paprika i podbule obraze od pijanstva. Vrebao je svaku priliku da, i bez ikakvog razloga, tue decu i da vrei kao jarac. Poslije onog Lunjinog navaljivanja da dobije batine i njezinog neoekivanog bjekstva kroz prozor, uitelj Paprika se sasvim prozlio. Upadao je u razred ljut i mamuran, podozrivo gledao primerne ake, zlurado se smekao, razgoropadio bi se i sve ake redom tukao govorei: - Ba mi je kola za vas divljake seoske! Za vas je uma i koze, a ne knjiga.Razgovor o romanu- Kako poinje roman?Opisom Prokinog gaja.

- Kako je izgledao Prokin gaj?Mrana, zaputena uma u koju se ulazilo sa strahom.

- Zato?Verovalo se da u toj umi ivi drekavac.

- Po emu je Prokin gaj bio znaajan za decu iz sela Lipova?Tu se nalazila zaravan zvana Tepsija gde su se deca okupljala i grob hajduka Jovaneta, ukundede deaka Jovaneta, gde su mali hajduci polagali zakletvu.

- Kako i kad poinje zaplet (sukob)?Kad u selo Lipovo, umesto leprave uiteljice Lane, doe namrgoeni uitelj, stariji ovek koga su zbog pijanstva po kazni iz grada poslali u selo.

- Ko se od uenika najtee mirio sa ovom promenom?Stric, najvii uenik u razredu.- ta on ini da vrati uiteljicu?Moli se neobinim svecima!

- Je li pomoglo?Nije, kad je otvorio oi, opet je video antipatinog uitelja.

- ta je zbog toga Stric smislio?Smislio je originalan nadimak za uitelja.

- Po emu je znaajan as geografije (zemljopisa)?Na uiteljevo pitanje: "Gdje se uliva Dunav?", Stric prvo odgovori; "U Jadransko more", zatim kae da se ne ne uliva nigde, nego da ponire kao onaj potoi u Prokinom gaju.

- Ko apue Stricu da se Dunav uliva u Crno more?Devojica Lunja, Strieva susetka.

- ta ini uitelj kad uje aputanje?eta besno s prutom kojim je maloas istukao Strica - trai krivca.

- ta usput nae?Crte - karikaturu i prepoznavi sebe, ljutito pita: - Ko je ovo na krabao?

- ta je tom prilikom jednom zbunjenom i uplaenom ueniku nehotice izletelo iz usta?Molim, gospodine Paprika.- Ko preuzima krivicu na sebe za crte?Odvani i hrabri Jovane.

- ta se onda dogodilo?Uitelj izbacuje Nikolicu s prikolicom van, a tad ga napadne kuja uja. Nakon toga, da ne bi dobio batine, Jovane iskae kroz prozor, a uitelj alje sve ake da ga uhvate.

- Ko se s decom u ljiviku bori?Poljar Lijan.

- Ko se pridruuje Jovanetu u odmetnitvu?Stric, Nikolica s prikolicom, Vanjka iroki, oko Potrk i Nik ulibrk.

- Zato se nova druina okupila na grobu hajduka Jovaneta?Da poloe zakletvu da nee odati tajnu okupljanja i izaberu harambau.

- Koga su deaci izabrali i zato?Svog druga Jovaneta, ukununuka hajduka Jovaneta, jer je bio meu njima najhrabriji.- ime je deak Jovane stekao poverenje drugova?Sam je poao u dubinu ume da bi izabrao mesto za logor; prema svima iz druine odnosi se brino i privreno.

- ta deaci rade posle zakletve?Popravljaju krov na starom mlinu kako bi imali sigurno sklonite, i grade kuicu za kuju uju.

- Ko je prvi otkrio njihovo sklonite?Devojica Lunja, a potom i lukavi poljar Lijan.

- Tom prilikom Lijan je imao malu nezgodu, koju?Upao je u maskiranu jamu kod ujine kuice.

- Kakva je ujina uloga bila?Da laveom upozori druinu na dolazak neeljenih posetilaca.

- ta ine roditelji kad saznaju da im deca, umesto u kolu, idu u umu.Organizuju poteru.

- ta je vrhunac radnje u prvom delu romana?Smena borba izmeu roditelja i "odmetnika".

- Kako su se branili mali hajduci?Gaali su svoje starije krompirima.- Na kraju su roditelji pohvatali svoje sinove, ko decu spasava da ne dobiju teu kaznu?Nikoletina Bursa, seoska delija.

- ta se dogodilo u koli, pa su deca mirno provela zimu?Na zahtev metana proteran je namorasti uitelj, a vraena uiteljica Lana.

- Kojim znaajnim dogaajem poinje drugi deo romana?Uiteljica Lana ita vest o bombardovanju Beograda, poeo je Drugi svetski rat.

- Rat stie i u selo Lipovo, pa se druina ponovo sastaje; koja im je sada bila uloga?Sa oblinje visoravni iznad sela druina je palei vatre - dimnim signalima obavetavala metane o dolasku neprijateljskih vojnika.

- emu slui peina to su je kraj potoka otkrili deaci?Pretvorena je u partizansku radionicu gde je uvano naoruanje oteto od neprijatelja.- ta se na kraju dogodilo sa Jovanetovom druinom?Svi odlaze u rat uz obeanje da se po njegovom zavretku preiveli sastanu u Prokinom gaju i da priaju o onima koji se nisu vratili.Stilske figureU ovom deluopivrlo esto koristi veoma uspela poreenja: nos crven kao paprika; vrei kao jarac, vreba kao pravi osnovac, itd. U opisu dominiraju neobini epiteti i metafore: zloud, stariji ovek; nevaspitan, mrk, zlovoljan, svadljiv, krivonog lukavog pogleda, na krivim hodaljkama. Epiteti su podvueni, a poslednji primer uz epitet ima i metaforu. Da se podsetimo: metafora je (najprostije reeno) skraeno poreenje - umesto da kae noge su mu kao krive hodaljke, pesnik veli: krive hodaljke; epitet je najee pridev uz imenicu kojoj odreuje neku bitnu osobinu, ali - moe biti i imenica uz imenicu kolor televizor, internet kafe), ili prilog uz glagol: neujno se prikradati itd.Kritiki osvrtopiev roman "Orlovi rano lete" ima dva dela. U prvom - dati su dogaaji na poetku nove kolske godine i neuporedivo je bolji od drugog koji govori o prvim danima okupacije. Pre svega, jer se opi dri onog to najbolje ume: da sa nekoliko poteza naslika kominu situaciju tako realno kao da ste je i sami doiveli, pa se po umeu moe meriti sa velikanima svetske knjievnosti. Drugi deo, nema sumnje, protkan je ideolokom notom koje se borac-partizan opi nije mogao otarasiti. Ta injenica, po mom skromnom miljenju, sputava ovo delo da razbije vremensko ogranienje i prostor. Naime, danas, niko pametan ne bi dopustio da maloletnici prvog ranga krenu u rat, a jo manje bi se divio njihovom umiranju, pa makar to bilo i za najsvetliju ideju SLOBODE. Mi, Srbi, imamo dve poslovice: "Bolje grob, nego rob i "Robom ikad, grobom nikad" i ja bih ovde zastao. Izbor je va.Humor u romanuGotovo sve scene i slike u romanu su pune vedrine, ivotnosti, detinje radosti, pa i ala. Sigurno ste zapazili da su "najsmenije" linosti Stric i Lijan. Prisetimo se aljivih scena:Kad je Stric rekao da se Dunav uliva u Jadransko more, zatim da se ne uliva nigde, da ponire pod zemlju kao onaj potoi u Prokinom gaju; kada uitelj pokuava da tue Jovaneta, a ovaj pobegne kroz prozor, a onda celo odeljenje za njim, kobajagi da ga uhvati, viui: Aha, dri ga, dri!Kad Stric izgovara molitvu, obraajui se svecima da dovedu u razred nau staru uiteljicu...Kad bi "ljuta bitka" izmeu deaka i njihovih roditelja itd.________________________________Branko opije roen 1915. godine u Podgrmeu u selu Hasani nadomak Bosanske Krupe. Osnovnu kolu zavrsava u rodnom selu nakon ega upusuje niu realnu gimnaziju u Bihau. KnjigaMagaree godinenastala je po sjeanju na vrijeme provedeno u "Prosvjetinom" internatu u Bihau, takozvanom konviktu. etriri godine koje je tu proveo pisac opisuje kao jedan od najljepih dijelova svog ivota. Nakon nie gimanzije upisuje uiteljsku kolu u Banjoj Luci u klasi prof. Vlade Milosevia kod kojeg je i polagao prijemni ispit iz jezika i muzike kulture.Uiteljsku kolu u Banjoj LuciBranko opinije zavrio. Izbaen je iz kole u etvrtom razredu zbog itanja napredne literature. Nakon toga upisuje je se u Uiteljsku kolu u Sarajevu iz koje je, takoe, izbaen. Iz Sarajeva se vraa u Banja Luku, ali kolu je, ipak, zavrio u Karlovcu gdje je prabaen uz pomo nekih profesora. Po zavretku uiteljske kole Branko opi odlazi u Beograd, upisuje i zavrava Filozofski fakultet. Za vrijeme studiranja s vremena na vrijeme objavljivao je prie u "Politici", posebno kada je urednik bio ika Milievi.Drugi svjetski rat zatekao ga je na odsluenju vojnog roka u Mariboru u bivoj vojsci Kraljevine Jugoslavije. Tu je doivio raspad vojske i drave, ali se ve na samom poetku povezao s narodnooslodilakim pokretom i od samog poetka do kraja rata i osloboenja bio pripadnik partizanskih jedinica pod Titovom vostvom. Cijelo vrijeme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, takoe veoma poznatim knjievnikom, Skenderom Kulenoviem.Drugi svjetski rat podstie ga da napie romane Prolom, Gluvi barut, Ne tuguj bronzana strao i Osma ofanziva, zatim pripovjetke Rosa na bajonetima, Surova kola, Ljubav i smrt, "Doivljaji Nikoletine Bursaa, Gorki med, Sveti magarac, Ljudi s repom i zbike pjesama Ognjeno raanje domovine i Ratnikovo proljee. Napisao je i romane za djecuOrlovi rano lete, Slavno vojevanje i Bitka u zlatnoj dolini (poznati su kao Pionirska trilogija) i Magaree godine, zbirke pria Prie partizanke, Vratolomne prie, Prie ispod zmajevih krila i Doivljaje maka Toe, zbirke pjesama arobna uma, Armija odbrana tvoja, Partizanske tune bajke, Veernje prie, Djeda Triin mlin i Nestani djeaci.opi je pisao i scenarije za pozorite i film. Poznat je po komediji Doivljaji Vuka Bubala i komadu za djecu Udarnici i scenrijima za ratne filomove ivjee ovaj narod i Major Bauk. Djela su mu prevoena na ruski, engleski, francuski, njemaki, ukrajinski, poljski, eki, bugarski i maarski jezik.Cijeli radni i ivotni vijek nakon drugog svjetskog rata Branko opi je proveo u Beogradu, ali je vrlo esto putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim dravama. Mnogi su za njega govorili da je najvei djeiji pisac svih vremena roen na prostorima bive Jugoslavije.Iako je pripadao narodnooslobodilakom pokretu Branko opi je, kao ovjek velikog obrazovanja, bistra uma, osjeaja za pravdu i pravednost i kritikog posmatranja stvarnosti koja ga je okruivala veoma rano poeo da iznosi sopstvena miljenja o nekim pojavama. Radio je to ili otvoreno ili u literaturi kao pisac. Kao jedno od najpoznatijih djela bila je Jeretika pria zbog koje je kasnije trpio velike udare tadanje komunistike partije na vlasti i dravnih organa, pa i od samih kolega. Takvih progona je bilo mnogo, pa je knjievni istoriar Ratko Pekovi to sabrao u knjigu Sudanije Branku opiu iz koje se vidi na kakve je sve probleme opi nailazio u svom knjievnom i politikom ivotu.Pretpostavlja se da su ti progoni i glavni razlog samoubistva koji jeBranko opiizvrio skoivi s jednog mosta preko rijeke Save 1984. godine. Od tada se taj most zove Brankov most, a ulica koja vodi do njega Brankova ulica.Veliki opievi knjievni uitelji bili su, kako je sam govorio: Petar Koi, Ivo Andri, Ivan Cankar, Svetozar orovi, Simo Matavulj, Miroslav Krlea - ali i Milovan Glii, Janko Veselinovi i Radoje Domanovi, a od stranih pisaca: Servantes, Pirandelo, Gogolj, Gorki, ehov, Babelj, Zoenko...Oenio se 28. juna 1951. godine doktorkom Bogdankom Ili. alei se, esto je govorio da je i on stradao na Vidovdan, kada su izginuli i svi kosovski junaci.

Ezop - BasneCvrak i mravi- U zimsko su doba mravi suili ito koje je bilo od vlage nabreklo. Doe gladan cvrak i stade od njih traiti hrane. Mravi mu tada rekoe: - Zato ljeti nisi skupljao hranu? On im ree: - Nisam imao vremena jer sam krasno pijevao. Nasmijavi se, oni mu rekoe: - Ako si u ljetno doba svirao, onda zimi plei.Ova basna je jedna od najpoznatijih Ezopovih basni, a govori o posljedici marljivosti i nerada. Mravi su, za svoj marljiv rad tijekom lijeta, bili nagreeni obilatom zimnicom, a jadni cvrak nije dobio ni zrno. On je svojom pijesmom uveseljavao ivot, bio je na svoj nain kreativan i nije se brinuo za budunost, smatrao je i nadao se da e ostali radoholiari ipak biti milosrdni prema njemu. No, pokazalo se da oni koji su radili i previe cijene svoj dobitak zaraen mukotrpnim radom, jer tako na neki nain nadoknauju divne dane provedene u beskrajnim kolonama koje se prostiru gdje god se nae neto jestivo. Na odreeni nain shvaam i mrave, jer u ovoj basni nema pozitivnih i negativnih likova, svi postupaju ispravno, makar bi cvrak mogao za sretan kraj dobiti zrno, a za uzvrat odsvirati mravima neto iz svog bogatog ljetnog repertuara. Povlaei paralelu izmeu prirode, mrava i cvrka, i nae ivotne svakodnevnice, u ovoj basni moemo prepoznati i jedan karakteristian ljudski nain ivota.Ako uzmemo da mravi predstaljaju one radine i marljive ljude, koji se brinu za svoju budunost, za budunost svoje obitelji i drutva u cjelini, onda je cvrak tipian predstavnik boemskog umjetnika, zaokupljen samo i iskljuivo svojim umjetnikim radom i snovima. Na jednoj strani su materijalna dobra, bez kojih nema gospodraskog prosperiteta i budunosti niti za pojedinca niti za drutvo u cijelini. Kao njihova protutea stoje umjetnika nadahnua bez kojih takoer nema ivota, ali sada onog duhovnog to svako od nas nosi negdje duboko u sebi, s tom razlikom da je intenzitet i potreba za takvim duhovnim doivljajima kod svakog razliit. Idealno bi bilo kada bi ove dvije potrebe imali meusobnu ravnoteu, jer bi tada pri nadolasku zime, odnosno neizvjesne budunosti kada za odreene stvari moe biti i preksano, drutvo savreno funkcioniralo.Poruka basne - Radi danas da ima sutraTrska i maslina- Trska i maslina se prepirahu o istrajnosti, mirnom dranju i snazi. Premda je maslina grdila trsku da je slaba i da je lako svaki vjetar previja ona ne pisne ni rijei. Kad nakon kratka vremena nastane estok vjetar, trska, koja se tresla i savijala vjetrovima, lako se spasi, a maslina, jer im se opirala, bude iskorijenjena i skrena od sile vjetra. Tako se maslina osramoti jer se ludo ponosila vlastitom snagom.Trska i malsina predstavljaju dvije djevojke koje nemaju pametnijeg posla nego ocjenjivati tuu i precjenjivati vlastitu ljepotu, vjetar je deko koji ih eli prozreti i uvjeriti se u stvarnu postojanost i ljepotu. Trska je ovaj put imala vie sree, fleksibilna i podatna plesala je s vjetrom i prilagodila se njegovim vratolomnim hujanjima, dok maslina, vrsta u korijenu kao i u stavovima, ostala je malo zateena. Maslina je lijepa, s time se moramo sloiti, ali iako krasna ne smije biti uobraena i toliko samosvjesna.Trska je pokorno koristila mogunost savitljivosti, to joj je dar prirode, uspjela je iako tanka i slabana, oduprijeti se naletima vjetra. Ali trska nije nimalo samouvjerena kao maslina i ne zna se zauzeti za sebe - maslina pak biva iskorijenjena samo zato jer je korijen zakopala preduboko u zemlju, samo zato jer je bila isuvie tvrdoglava i ponosna, pa ni njena "smrt" nije ba pravedena. Isto je kao i kod ljudi - pokorni, posluni ljudi, bez previe mogunosti vlastitog izbora savijaju se usporedno s nadreenim i nastoje biti to blii onome koji je vei, jai, koji je na vlasti, a tvrdoglavi i samosvjesni filozofi vrstog karaktera s razvikanim injenicama koje bi im mogle donijeti velike nedae, samo za inat vrsto stoje pri svojim zamislima i tako stradaju...Zid i avao- Zid, koji je avao silom kidao, pone vikati: - to me trga, iako nita zlo nisam uinio. avao mu tada kae: - Nisam ja za to kriv, nego onaj koji me otraga estoko udara.Ba kao i u stvarnom ivotu, sloboda ovjekova razmiljanja i postupaka je ograniena. Zid nije nita skrivio avlu, no ovaj ga opet kida, avao ni kriv ni duan biva udaran, no ovjek ga ipak pribija - moda i on to radi predvoen nekim? esto moramo povrijediti nekoga ili okriviti ga samo da bi spasili vlastitu kou i osvjetlili obraz, ponekad smo ak i u pravu. Sve se to odvija po nekom planu - nitko nije slobodan i sretan, nitko nije podreen sam sebi - uvijek je tu netko drugi da ga hladnim postupkom, bez ikakva razloga, spusti na zemlju. No to postaje naa surova svakodnevnica, a mi se titimo izvjesnom dozom imunosti prema stradavanjima bez razloga i znaaja.Starac i smrt- Starac jednom nasijee u planini drva i podigne ih na plea. Kad je ve natovaren prevalio dug put, umoran skine drva i stane dozivati smrt. Budui da je smrt odmah pristupila i pitala ga razlog zato je zove, starac ree: - Da to breme podigne i naprti mi ga.Ovaj kolebljiv starac vjerno opisuje linost pravog neodgovornog prevrtljivca. Da sam ja Smrt, odmah bi mu rekla da se s takvim stvarima nije za aliti, jer ivot vrijedi vie od pretekog bremena na pleima. On se toga sjetio malo prekasno, ali lukav odgovor sve je spasio. Drai mu je ivot, bez obzira na stotinu drvea na njegovim leima, bez obzira na blisko suoavanje sa smrti. Jer bolje je osjeati, pa makar i bol, i nadatiti se da e ta bol i prestati, nego prazno leati u blatnoj raci u zatvorenom crnom lijesu i traiti duu koja izgubljeno luta nebeskim prostranstvima traei mir, spokoj, i jedan osjeaj koji se stvara samo kad ovjek umre sretan, sa saznanjem da je ivot poivio u potpunosti.avka i sova- Bilo je natjecanje u ljepoti i sve su ptice dolazile Zeusu da se podvrgnu izboru, a Hermes je tumaio njegovu odluku. Prije toga sve one su se skupljale na rijekama i jezerima i odbacivale loe perje, a bolje istile. Budui da avka nije imala od prirode nikakve ljepote, skupi kao svoj ukras ono to je drugima poispadalo. Jedna sova to prozre i oduzme avci svoje, a stane nagovarati i ostale da tako uine. Liena perja, avka doe gola na Zeusovu presudu. Sirota avka! Mnogi ljudi bi uinili isto to i ona, samo bi malo pazili s ijim se perjem kite. Grozno je kititi se tuim perjem, ali ljudi katkad nemaju drugog izbora! Jer zato se rune djevojke mau bezbrojnim kremama, odlaze na plastine operacije, mrave uz pomo ajeva...? Zato da bi bile lijepe! One bi i duu prodale za ljepotu i uope im nije stalo do naina koje koriste da bi preko noi postale princeze iz bajke. One zapostavljaju sve drugo, mislei kako je ljepota najvanija, zanemarujui mogue posljedice i duhovne vrijednosti...A osim svega toga, avka se nije kitila tuim perjem u najuem smislu rijei, jer bili su to takoer nedostaci koje se druge ptice odbacile. Mudra sova koje je ponekad i previe duboko razmiljala malo je postala ljubomorna n