Meunarodna i nacionalna saradnja i koordinacija u suprotstavljanju kriminalitetu Volumen 3, Broj 1, Oktobar 2010, str. 500-514

ULOGA OBAVESTAJNIH SLUBI U BORBI PROTIV TERORIZMA Prof.dr Zvonimir orevi Zavod za izvrenje krivinih sankcija Republike Srbije E-mail: eki80@live.com Doc. dr Eldar alji Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru E-mail: ekisalja@yahoo.com

Apstrakt: Osnovna karakteristika teroristikih organizacija ogleda se u dugotrajnim pripremama za izvoenje akcije koja veoma kratko traje ali koja u sebi nosi veliki faktor iznenaenja. Rad obavetajnih slubi je tajan i konspirativan, tako da njihov sistem funkcionisanja se ogleda u upotrebi metoda koje su posebne i koje nisu dostupne javnosti to predstavlja jedini nain da daju svoj maksimum u borbi protiv terorizma. Obavetajne slube i bezbednosne agencije direktno su ukljueni u borbi protiv terorizma, primenjuju tajne metode i sredstva, sve u cilju otkrivanja, spreavanja nosilaca tajnih priprema i radnji a koje predstavljaju direktnu pretnju bezbednosti jedne zemlje. Od velike vanosti je da obavetajno bezbedonosni antiteroristiki sistem bude u komplementarnom odnosu sa politiko diplomatskom funkcijom drave. To znai da je jedan od ovih zadataka savremenih sistema, je spreavanje terorizma, kao globalnog zla. Kljune rei: terorizam, obavetajne slube, teroristike organizacije,tajne metode, borba protiv terorizma, saradnja obavetajnih slubi, bezbednost. UVOD Jedan od faktora kojim se ugroavju svetski mir, bezbednost drava, naroda i ljudski ivoti je terorizam. Terorizam je kompleksna drutvena pojava koja zavisi od vie unutranjih i spoljnih faktora. Poto ne mogu da postignu svoj cilj konvencionalnim sredstvima, teroristi odreenim aktom pokuavaju da poalju poruku javnosti. Aktom nasilja prema meti, koja je esto reprezentativna ili je simbol nacije koja se napada, teroristi pokuavaju da izvedu visoko profilisani udar na javnost svojih neprijatelja. Upravo zbog karakteristinog nasilja, straha i uasa koji izaziva, terorizam je uvek budio snane emocije i protivrena reagovanja. Meutim, emocije ne doprinose uvek razumevanju problema, pa je zato terorizam ostao jedna od tema o kojoj se stalno pie, mnogo govori, a opet, malo zna. Nisu retki sluajevi u prolosti, posebno u rasistikim i kolonijalnim reimima da vlast konkretne drave svakog ko im se politiki suprotstavi proglase teroristom. Stalnim osavremenjavanjem ljudskog drutva, terorizam postaje sve opasniji, kako po ivote ljudi, materijalna dobra, tako i ustavno ureenje i bezbednost dravnog sistema. Od 1960. do danas beleimo veliki broj teroristikih napada: Gvatemala, 1968.: ameriki veleposlanik ubijen u atentatu; Nemaka, 1972.: jedanaest izraelskih sportista ubijeno na Olimpijadi u Munchenu; Holandija, 1975.: otmica voza i jedanaestero naftnih ministara otetih u Beu; Libanon, 1983.: nepoznate osobe vozei kamione s eksplozivom izvrile samoubilaki napad na kasarne amerikih marinaca u Bejrutu; kotska, 1988.: avion kompanije Panam raznesen iznad grada Lockerbiea; Tokio, 1996.: isputen otrovni plin sarin u podzemnu eleznicu; New York, 2001.: oteta etiri putnika aviona od kojih su dva udarila i sruila Tornjeve blizance, nebodere Svetskog trgovakog centra. Aktivnost terorista je vidljiva i ima za cilj da kod graana stvori utisak nemoi dravnih organa i nepoverenje prema vlastima. Savremena sredstva komunikacije, naroito televizija i internet, omoguavaju teroristima da svoju poruku poalju u isto vreme u sve krajeve sveta i tako ostvare svoje ciljeve o kojima su u prolosti mogli samo da sanjaju. Postoji vie pokuaja da se terorizam definie, no nijedna definicija nije opte prihvaena zbog nedostatka u njenom objanjenju. Zbog toga je potreban multidisciplinski pristup. Na vie skupova i savetovanja gde se diskutovalo za pojavni oblik i opasnosti od terorizma, donosene su konvencije i drugi dokumenti, ali bez preciznog odreivanja za definisanje terorizma. Za definisanje terorizma polazimo od njegovog pojmovnog znaenja. Dolazi od francuske rei-TERREURE-to znai sejati strah.1 U politikom smislu znai akt nasilja za politike ciljeve zbog strahovanja i slamanja otpora onoga prema kome se izvrava. Teror (latinska re TERROR) znai, uas, strah i trepet, politiko nasilje.2

Uloga obavetajnih slubi u borbi protiv terorizma

S druge strane, terorizam je doktrina i metod borbe za odreene ciljeve putem upotrebe sile. 3 Teror i terorizam u teoriji i praksi ima razliito znaenje, pre svega radi razlike kod obima i sistematinosti u primeni nasilja. Mnogi autori su definisali terorizam. Jedan deo definicije je uopteni, a jedan deo daje akcenat na elemente to ga sainjavaju. Ovu kompleksnu pojavu ja bih definirao kao: teroristiki akt, rauna se svaka organizovana i pojedinana nezakonita upotreba sile izraena primenom oruja (bioloko, hemijsko, radioloko, nuklearno) ili pretnjom za oduzimanje imovine kao sredstvo za postizanje politike, etnike, religiozne ili ideoloke ciljeve". Ovo gledite temelji se na: organizovanu i pojedinanu aktivnost. Nezavisno od toga koja aktivnost se primenjuje, vaan element je upotreba oruja. Akcenat je stavljen na bioloko, nuklearno, radioloko i hemijsko oruje, a

Politika enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1975, str. 1079. Mala enciklopedija, IP Prosveta, Beograd, 1970, str. 74. Leksikon stranih rei i izraza, M. Vujaklija, Prosveta, 1970. godine nije iskljuena opasnost od konvencionalnog i

nekonvencionalnog oruja to se koristi u vojne i policijske tzv. klasino oruje. Sledei element je pretnja upotrebe sile, gde se svaki element pretnje koristi za silu protiv ljudi i njihovog imetka, i ostvarenja njihovih ciljeva, a to su: - Prinuda(da se neko prisili protiv svoje volje da uini odreeni posao to bi mu to prouzrukovalo materijalnu tetu;) - strahovanje (da odreenu linost dovedu do granice straha za svoj ivot ili imovinu;) Ove aktivnosti predstavljale bi terorizam ukoliko se ostvare za prethodno osmiljene ciljeve, koje bi mogle da budu politike, religiozne, etnike, ideoloke prirode. Svaka aktivnost koja sadri ove elemente bie tretirana kao teroristiki akt i bie preduzete adekvatne mere i aktivnost. Prof. dr. Ljupe Arnaudovski je jedan od autora koji je pokuao da doprinese za definisanje terorizma: "Terorizam u savremenom svetu je politika praksa, i u svoje politiko i opte znaenje predstavlja primenu neposrednog i organizovanog nasilja pojedinaca i grupa, odnosno drave, koji su spremni i fizikim putem, ukljuujui atentate i ubistva, kao i maltretiranja, da nametnu svoju volju u dravi i primenjuju psihiki teror kod naroda izazivajui kolektivni kompleks straha, apatije i nesigurnost..." Sa ovom definicijom mnogi autori su pokuali da daju kompletnu sliku za terorizam,a neki su ga objanjavali preko njegovih sastavnih elemenata, koji ne mogu da se preciziraju kao tani i potpuni. J.J.Paust navodi sline elemente: - izvrilac; - namera; - motiv; - napad sa pretnjom ili upotreba sile; - sredstva za ostvarenje cila; - primarni subjekt(rtva); - sekundarni subjekt; - prekomerne rtve; Prof. V. Dimitrijevi iznosi sledee elemente: - da se vri nasilan akt, - da je srazmerno malog obima, - da pogaa mali broj lica ili samo jedno lice; - da postigne politiki cilj, pri tome da rtva nije toliko znaajna koliko cilj teroristikom aktu.4 Dr. Milan Paanski daje osnovne elemente terorizma: politiku motivisanost (animus terorandi) da se sa terorom postiu odreeni politiki ciljevi u drutvu, to podrazumeva svest o ciljevima i sredstvima koja mogu to da ostvare;Dr Vojin Dimitrijevi, Student, br. 19, 1977. god.

- organiziranost, odnosno formiranje organizacije u kojoj se sa ideoloke, politike, filozofske ili religiozne pozicije skupljaju istomiljenici koji su spremni da izvedu teroristiki akt;

2

Z. orevi & E. alji

- posledice teroristikog akta, odnosno izvravanje nasilja, to se posle toga javljaju efekti sekundarnog dejstva koji se sagledava u stvaranju opte opasnosti, nesigurnost i nepoverenju u institucije sistema, zbog izazivanja trajnog nemira i straha zbog iznudjivanja i promena politickog karaktera; - nasilje je bitan elemenat terorizma. Definie se kao "upotreba sile da se iznudi odreeno ponaanje ljudi, suprotno od njihove volje". Sila koja se upotrebljava je prvenstveno fizika, a moe da bude i druga. Pod nasiljem u krivino-pravnom smislu treba da se shvati protivpravna upotreba sile ili pretnje, kleveta od strane aktivnog prema pasivnom subjektu, tako to se napada psiha, telo ili ivot pasivnog subjekta; - strah je neodvojiva komponenta nasilja to se kod oveka javlja pod uticajem spoljannjih faktora. U spoljanjem svetu mora da postoje efekti, pojave ili okolnosti to ih ovek doivljava kao opasnost, koje izazivaju nesigurnost, a ona strah. Teroristi raunaju na to da se preplaenom oveku lako moe naneti tua volja i preko toga grade svoju strategiju: - postojanje svesti kod izvrioca:da to, to je hteo, to je i postigao; - sredstva koja se upotrebljavaju u akcijama terorista (vatrena oruzja,kamuflirano oruzje,oruzje sa specijalnom namenom); - bezobzirna i iskljuiva surovost koja prati izvrioce teroristikog akta, koji deluju suprotno pravilima (enevska konvencija od 1949.god.). Ra do sla v Ga i no v i smatra da bi se terorizam mogao definisati kao: terorizam je organizovana primena nasilja (ili pretnja nasiljem) od strane politiki motivisanih izvrilaca, koji su odluni da kroz strah, paniku nameu svoju volju organima vlasti i graanima. Ciljevi se najee biraju u segmentima gde moe da se postigne najvei publicitet, sa malim brojem rtava; - dejstvo podsticaja koje se sagleda u to to teroristiki akt probija okruenje i dobija publicitet, koji vri povratno dejstvo podsticaja istomisljenika, a i samih terorista; - komunikativnost igra veliku ulogu u izvravanju politikog nasilja za postizanje politikog efekta koji se sagledava u porukama; - terorizam mogu da podravaju dravni i nedravni subjekti. Politiki terorizam sprovode nedravne teroristike organizacije. Teroristikim akcijama prikljuuju se neke drave preko konspirativnih teroristikih delovanja i javnih teroristikih akata. Konspirativna teroristika delovanja izvode tajne slube ili specijalizirani dravni organi na domaem i meunarodnom planu. Javni dravni terorizam meunarodnog plana sagleda se u angaovanju regularnih, specijalno oruanih snaga u striktno ogranienim akcijama koji se manifestuju kao oruana intervencija sa naglaenim teroristikim elementom. Aleks mid, holandski istraitelj, pronaao je u literaturi 109 definicija. I njih je podvrgnuo u kvantitativnu analizu i doao je do zakljuka da se 22 elementa ponavljaju.5 On je izloio po redu zaestenosti: - upotreba snage i nasilja (83.5%) - politiki karakter (65%) - izazivanje straha i uasa (51%) - pretnje (47%) - oekivanja psiholokog efekta i reakcije (41.5%) - razlikovanje rtvi i iroka meta napada (37.5%) - planirano, organizovano, sistematsko delovanje (32%) - metod, strategija, taktika borbe (30.5%) - ucena, prinuda, neposlunost (28%) - elja za publicitetom (21.5%) - samovolja,licemernost,nediskriminacija (21%) - civilne rtve, neborci, neutralna lica (17.5%) - zaplaivanja (17%) - naglasak nevinosti rtvi (15.5%) - izvrilac je grupa, pokret, organizacija (14%) - simbolina priroda, pokazatelj drugih (13.5%) - neprevienost, neoekivana pojava nasilja (9%) - trajnost, pokrivenost (9%) - kriminalni, zloinaki in (6%) i

3

Uloga obavetajnih slubi u borbi protiv terorizma

- traenje treih lica (4%) Ovi elementi ukazuju na veliki stepen saglasnosti oko elemenata za definiciju terorizma. Razmiljanja gore navedenih autora odslikavaju teroristiku aktivnost preko svojih razmiljanja i argumenata. Ove prezentirane definicije mogu da budu predmet ispravki i kritike radi nepostojne forme i pojavnih oblika. Kod veih kriminalnih pojava postavljanje i utvrivanje karakteristika i elemenata pojavnih oblika definiraju se sa ciljem da se utvrdi i postavi tana i jasna dijagnoza radi onemoguavanja, spreavanja i otkrivanja uinitelja. Za Andreju Savia, u najirem smislu, terorizam je naziv za metod politike borbe za koji je karakteristina sistematska upotreba nasilja radi zastraivanja protivnika i slamanja njegovog otpora, dok je terorizam za Milana Miloevia, planski akt nasilja koji preduzimaju odreene drutvene grupe s ciljem ouvanja ili osvajanja vlasti, odnosno terorizmom se s pravom naziva onaj teror koji u svom biu sadri socijalno-psiholoku, odnosno politiku komponentu.6

Alex P. Schmid, Political terrorism, Amsterdam, North-Holland, 1993, pp. 76-77. Savi, A., Osnovi dravne bezbednosti, VUP, Beograd, 1998, str. 85.

1. ULOGA OBAVESTAJNIH SLUBI U ANTITERORISTICKOJ BORBI Teroristike organizacije vre dugotrajne tajne pripreme za akciju koja veoma kratko traje sa svim elementima iznenaenja. Obavetajne i bezbednosne agencije su jedino nadlene i ovlaene da primenjuju tajne metode i sredstva, radi otkrivanja nosilaca tajnih priprema i delatnosti koji u narednom periodu prete da narue sistem bezbednosti drave. Efikasnost operacija za borbu protiv terorizma u velikoj meri od zavise blagovremeno prikupljenih informacija. U cilju da se dobije to bolji rezultat, neophodno je da razne obavetajne agencije sarauju efikasnije, bez obzira na koji od ciljeva vlade, oni slue. To vai za meunarodne obavetajne saradnje izmeu demokratske drave, takoe. U cilju da se ublai sumnja u pogledu znaenja terorizma u ovom radu definisano je kao politiki terorizam se definie kao "korienje ubistava i razaranja u cilju terorisanja pojedinaca, zajednica i ili vlade na ustupanju na zahteve terorista "21

Nemoralnost terorizma je jasno objanjena u navedenoj definiciji, ali terorizam treba da se posmatra kao krivino delo, jer kada je definisan kao teroristiki akt pre nego krivino ponaanje, status terorista je poboljan. To im prua legitimitet koji oni trae. Oni se uopte, po reima amerikog Federalnog istranog biroa (FBI) tajni agent, koji se infiltrirao u okviru teroristikih grupa, nazivaju vojnici, revolucionari i sveti ratnici. Njihov najvei strah je da bi trebalo da bude oznaen kao obine krivine bande. Termin obavetajna delatnost odnosi se na nain na koji drava poima svoje strategijsko okruenje, a koji je zasnovan na prikupljanju i analizi podataka pridobijenih od tajnih i javnih izvora. Pored ovoga, obavetajna delatnost moe oznaavati i: - Organizacije koje se bave izradom takvih podataka; - Aktivnosti koje obavljaju te organizacije; - Organizacioni proces koji upravlja tim aktivnostima; i - Produkt ovih delatnosti2

Kakvi tipovi obavetajnih slubi postoje? U zemljama koje imaju razgranate obavetajne slube postoji nekoliko vrsta agencija.Obavetajne slube iji je mandat zasnovan na odreenoj geografskoj oblasti ili na konkretnom zadatku ukljuuju. Spoljne (vanjske) strane obavetajne slube su slube stranih zemalja. Mislim da ovaj pridev ne moe biti koriten u datom kontekstu obavetajne slube koje prikupljaju, analiziraju i izvode informacije koje su od znaaja za spoljnu bezbednost drave, i koje upozoravaju na nadolazee pretnje spolja;2

Wilkinson. P. op.cit. str. 49 Radoslav,G, Terorizam, Beograd, 200, str. 329 2 Owens, DD, Boyne, S, German, M and P R Pillar, Law vs War, US Army College, Juli 2005, str. 2, 11.

4

Z. orevi & E. alji

Unutranje domae obavetajne slube su sve slube drave koje se bave obradom dakle i vanjske i unutranje obavetajne slube, esto poznate i kao bezbednosne agencije, prikupljaju i analiziraju podatke od znaaja za unutranju bezbednost drave i odravanje javnog reda i bezbednosti. Obavetajne slube iji su mandati zasnovani na konkretnom pitanju ili podruju obuhvataju: - Vojne ili odbrambene obavetajne slube koje stvaraju obavetajne podatke od znaaja za planiranje odbrane i podrku vojnim operacijama; - Kriminalistike obavetajne slube koje vre analizu podataka u vezi s organizovanim kiminalom, korupcijom i kriminalnim aktivnostima, i time pomau rad organa za sprovoenje zakona; - Specijalizovane dravne centre koji se skoncentriu na odreena pitanja, kao to je ameriki Dravni centar za borbu protiv terorizma; - Posebne koordinacione jedinice za odreena pitanja koje obuhvataju vie aktera iz obavetajnog sektora i/ili drugih vladinih odseka. Primeri za ovakvo organizovanje ukljuuju holandski CT-InfoBox, koji koordinira antiteroristike aktivnosti obavetajnih slubi, dravnu policiju, imigracione vlasti i druge agencije; i amerika Kancelarija za terorizam i finansijsko-obavetajne delatnosti pri Ministarstvu finansija. Razliiti metodi prikupljanja informacija, pogotovo u sluajevima gdje se koriste tehnika sredstva, mogu uzrokovati stvaranje usko specijalizovanih obavetajnih slubi. Takva tijela obuhvataju obavetajne slube koje koje se bave slikovnim podacima, komunikacijama ili kriptologijom. Amerika NSA, ruski FAPSI i britanski GCHQ su, po broju zaposlenih i visini budeta, verovatno najvee takve agencije. Za manje drave postojanje jedne objedinjene obavetajne agencije predstavlja nain da se ouvaju resursi i izbjegne dupliranje aktivnosti. panski CNI, holandski AIDV, turski MIT i bosanskohercegovaka OSA predstavljaju primere napora da se prevaziu tradicionalne razlike izmeu operacija na domaem podruju i u inostranstvu. U veim dravama koje poseduju razgranate obavetajne slube, mandati pojedinih agencija se ponekad preklapaju. To moe rezultirati korisnim suparnitvom meu agencijama ukoliko omogui da se otkriju razlike u miljenjima u vezi nepotrebnih pretpostavki. Ali ovakvo preklapanje se moe pokazati i tetnim, to se moe izbjei kroz blisku saradnju meu agencijama. Koji su ciljevi obavetajnih slubi? Obavetajne slube: - Obezbeuju analizu deavanja u oblastima od znaaja za nacionalnu bezbednost; - Daju rano upozorenje za nastupajue krize; - Stoje na usluzi dravnim i meunarodnim telima za rukovoenje kriznim situacijama time to pomau da se razaznaju namere postojeih i potencijalnih protivnika; - Pruaju informacije dravnim organima za planiranje sistema odbrane i vojnih operacija; - Stite tajne informacije koje se tiu kako sopstvenih izvora i aktivnosti, tako i onih koji pripadaju drugim dravnim agencijama; i - Mogu delovati prikriveno u cilju uticanja na ishod deavanja u korist nacionalnih interesa. Britanski autor Robert Mos istie da se itava vetina borbe protiv terorizma sastoji u dubokoj obavetajnoj slubi. Osobe koje preuzimaju odgovornost za praenje i otkrivanje politiki ekstremista neophodno je da se u potpunosti prilagode nainu njihovog zivota, dakle neophodno je da se prilagode nainu njihovog razmiljanja, sve u cilju da bi predvideti njihove budue korake. To je pravac delovanja bezbednosnih i obavetajnih slubi, koje uz primenu ovih i slinih metoda rada moraju da ukau na indikatore koji na mogunost pojave teroristikih organizacija u zemlji, da svojim saznanjima spree eventualno ubacivanje teroristikih grupa transnacionalnog karaktera u zemlju; da sarauje sa stranim slubama bezbednosti u cilju efikasnijeg delovanja vri razmenu obavetajnih podataka, kao i da svoja saznanja na vreme dostavi politikim strukturama zemlje i jedinicama za antiteroristika dejstva.3 Veoma je vano da je obavetajno bezbedonosni antiteroristiki sistem u komplementarnom odnosu sa politiko diplomatskom funkcijom drave. Obavetajno bezbedonosna aktivnost u borbi protiv savremenog terorizma se manifestuje kroz javnu i tajnu komponentu.4 Normalnom i efikasnom funkcionisanju obavetajnog rada u borbi protiv terorizma u mnogome doprinose drutvene nauke, koje prouavaju i time rasvetljavaju razliite aspekte teroristike aktivnosti, njihovoRadoslav,G, Terorizam, Beograd, 200, str. 329. Op. cit., str. 329.

5

Uloga obavetajnih slubi u borbi protiv terorizma

ponaanje i karakteristike, to je poseban predmet interesovanja obavetajnih slubi. Osim toga, sami metodi drutvenih nauka uspeno se koriste u fundamentalnom radu obavetajnih slubi. Osnovne faze u radnom ciklusu svake obavetajne slube, bez obzira to se one mogu razlikovati po svom karakteru, jesu: planiranje i prikupljanje obavetajnih podataka o teroristikoj grupi; pribavljanje obavetajnih podataka o grupi; obrada obavetajnih podataka i njihova procena i prezentovanje obavetajnih podataka o teroristikoj organizaciji. Kakvim se aktivnostima bave obavetajne slube? Prikupljanje predstavlja pribavljanje podataka. Ono ukljuuje korienje kako javnih, tako i tajnih izvora, kao to su pijuni, agenti i dezerteri. Analiza predstavlja sortiranje i sravnjivanje podataka i njihovu transformaciju u obavjetajni materijal koji pomae kreatorima politike time to obezbeuje relevantnu i pouzdanu informaciju koja daje smisao sloenim prilikama i pitanjima. Kontraobavjetajna delatnost koncentrie se na onemoguavanje stranih obavetajnih slubi ili drugih grupa kontrolisanih iz inostranstva da vre aktivnosti pijunae, ruenja i sabotae protiv drave. Ovakve delatnosti obuhvataju odbrambene mere kao to su istrage, inspekcije i praenje, i ofanzivne mere koje ukljuuju operacije u cilju prodiranja, obmanjivanja, ometanja i uticanja na ove organizacije. Neke zemlje takoe praktikuju tajne aktivnosti. One predstavljaju direktan uticaj na strane politike, vojne i ekonomske uslove izvren tako da se ne pripisuje dravi. Tajna aktivnost predstavlja opciju koja ne ukljuuje vojnu aktivnost da bi postigla ciljeve koje diplomatija i ostala politika sredstva nisu u mogunosti postii. Ovakva aktivnost ukljuuje i neke od sledeih naina djelovanja: - Propaganda; - Podrka stranim vojnim ili politikim frakcijama; - Pomo stranim vladama; i - Onemoguavanje nelegalnih radnji na teritoriji druge zemlje. Obrada predstavlja pretvaranje prikupljenih podataka u formu koja vie odgovara analizi sredstvima kao to su deifrovanje i prevoenje. Analiza i izvoenje predstavlja konverziju podataka u zavrne obavetajne produkte. Da bi ovakvi proizvodi bili od koristi, analiza mora biti relevantna, pravovremena i tana. Ona treba da pojasni kako se dolo do odreenih zakljuaka i, kada je to mogue, da naznai izvore koji su koriteni. Potrebno je, takoe, objasniti primarne faktore koji podravaju izvedenu analizu, kao i alternativne posledice koje bi nastale ukoliko bi se ti faktori promijenili. Korisni obavetajni podaci takoe naznaavaju ono to ostaje nepoznato. irenje predstavlja distribuciju konanih obavetajnih analiza zvaninicima koji su proli bezbednosnu proveru ili drugim nadlenim organima. Prikupljanje podataka vri se pomou metoda kao to su: Informacije iz javnih izvora - sakupljanje informacija koje su otovrene za javnost, kao to su one objavljene u medijima i akademskim novinama; Informacije dobijene od ljudi - podaci pridobijeni od agenata, dezertera iz drugih slubi, diplomata, ili iz izvetaja kontraobavetajnih operacija, sasluavanja, razgovora sa stranim licima, itd.; i Informacije dobijene tehnikim sredstvima - podaci i informacije dobijene presretanjem; praenjem i lokalizovanjem radio, mikrotalasnih, radarskih i drugih naina elektromagnetskog odailjanja; komunikacijsko obavetavanje; elektronsko obavetavanje; telemetrijsko obavetavanje; informacije iz stranih instrumentacionih signala; ifrovani obavetajni podaci; podaci dobijeni merenjem i potpisima; informacije sa slika, fotografija i one dobijene eksploatacijom kompjuterske mree. Obavetajne slube ne mogu da funkcioniu pod svetlom reflektora, njihov rad je tajan, neprekidan, metode specifine i nedostupne javnosti, i jedino takvim nainom rada mogu proviriti u tajne odaje teroristikog lavirinta. Dakle, finalni proizvod rada obavetajne slube o teroristikoj organizaciji dostavlja se na korienje kreatorima politike. Obavetajni rad je uopte vrlo dinamian i u svojim fazama uzajamno zavistan proces, tako da sve karike u tom lancu moraju biti vrsto uzrono-posledino vezane. Prvi korak u procesu prikupljanja injenica je posedovanje sirovog obavetajnog materijala o teroristikim organizacijama.

6

Z. orevi & E. alji

Delovanje obavetajnih slubi u tom procesu je veoma razgranato i ne priznaje granice, kako u pogledu materije, tako i u pogledu izvora. Podaci se ne pribavljaju nasumice, ve po unapred odreenom planu, zbog ega taj posao predstavlja vitalnu funkciju raznih obavetajnih agencija pojedinih zemalja. U celokupnom procesu istraivanja, strogo se vodi rauna da se nae potpun odgovor na postavljeno pitanje. Savremene obavetajne slube na prikupljanju obavetajnih podataka angauju veliki broj tajnih agenata koji su (kada je re o pojedinim velikim zemljama) rasporeeni po svim zemljama u svetu i njihov klasini obavetajni rad je jo uvek visoko ocenjen. Poklanja se ogromna panja angaovanju visokih strunjaka i naunih radnika, koji u svojim radnim uredima svakodnevno obavljaju posao u korist obavetajne slube. Oni stvaraju mozaik najraznovrsnijih podataka koji pristiu iz raznih delova sveta i iz razliitih izvora. Iako odreeni pokazatelji govore da obavetajne slube znatan procenat obavetajnih podataka o terorizmu u ukupnoj masi, pribavljaju korienjem legalnih mogunosti, ipak se ne sme potceniti znaaj tajnih metoda i opservacija u pribavljanju relevantnih podataka o teroristikoj organizaciji. Agenturni obavetajni rad je nuno obavijen tajnou, istraivanje ove oblasti objektivno oteano. U obavetajnom procesu, agenturni rad zauzima vano mesto. Agenturni rad je, takoe, deo vladinog obavetajnog sistema. On se moe odvijati iz inostranstva i iz zemlje koja je predmet obavetajnog napada u procesu otkrivanja teroristikih organizacija i grupa na njenoj teritoriji. Rad se odvija u strogoj tajnosti, kako ne bi dolazilo do poremeaja meunarodnih odnosa, kakvih je primera bilo u praksi. Tim radom se eli doi do najvaninih tajnih podataka o nekoj teroristikoj organizaciji koji se veoma briljivo uvaju, to priinjava veliku potekou onima koji se takvim poslom neposredno bave. Neke zemlje su formirale posebne slube bezbednosti za suzbijanje unutranjeg terorizma (tkz. Unutranje obavetajne slube). Takav je, na primer, sluaj sa Centralnim uredom za opte istrage i specijalizovane operacije (UCI-GOS) u Ministarstvu unutranjih poslova Italije koji je, posle reforme od 1981. godine, prerastao u Centralnu direkciju preventivne policije (DCPP), u okviru koje egzistira posebna Sluba za antiterorizam sa tri odelenja, kao i jedinice NOCS. Zanimljiv je primer Francuske, s obzirom na to da suprotstavljanje terorizmu u ovoj zemlji poiva na principu odeljenosti obavetajnog istraivanja represivnih akcija. U prikupljanju bezbedonosno interesantnih saznanja uestvuju Direkcija za opta obavetenja (DRG), koja prikuplja podatke vezane za unutranji separatistiki terorizam (npr. korzikanci i Direkcija za nadzor teritorije (DST), koja istrauje podatke vezane za terorizam meunarodnog znaaja, i to kada su u pitanju aktivnosti teroristikih grupa baziranih u inostranstvu. Organi francuske sudske policije po prirodi stvari imaju prevashodno represivnu ulogu, ali u borbi protiv terorizma uestvuju i prikupljanjem podataka, to je sluaj i sa ostalim poligrafskim formacijama i drugim dravnim organima. U SAD je donet federalni Zakon o antiteroristikim aktivnostima i smrtnoj kazni (Comprehensive Terrorism Prevention Act, 1995), kojim se znatno pootravaju kazne za opte krivino delo i posebne oblike terorizma. S tim u vezi, izmenjena je i organizaciona struktura FBI, formiranjem posebnog centra za suzbijanje unutranjeg terorizma (Domestic Counterterrorism Center), koji je nadlean za prevencu, istrage i gonjenje teroristikih aktivnosti na teritoriji SAD, a osnovan je posle bombakog napada u Oklahoma Sitiju 19. aprila 1995. godine u kome je stradalo 169 ljudi. Osim toga, osnovan je i posebni Biro koordinatora za antiteroristika dejstva pri Ministarstvu spoljnih poslova (State Departmment), to je posledica injenice da je suprotstavljanje terorizmu izvan SAD u nadlenosti upravo ovog ministarstva SAD. Najzad, za obavetajno policijski aspekt borbe protiv terorizma zaduen je meuagencijski protivteroristiki centar (Intelligence Communitys Counter Terrorist center - CTC) koji od 1986. godine koordinira aktivnosti CIA, DIA, NSA, FBI i ostalih lanica "Obavetajne zajednice" SAD na tom planu. Znaajne akcije se preduzimaju na policijsko-obavetajnom planu i u drugim zemljama. U SAD je donet federalni Zakon o antiteroristikim aktivnostima i smrtnoj kazni (Comprehensive Terrorism Prevention Act, 1995), kojim se znatno pootravaju kazne za opte krivino delo i posebne oblike terorizma. S tim u vezi, izmenjena je i organizaciona struktura FBI, formiranjem posebnog centra za suzbijanje unutranjeg terorizma (Domestic Counterterrorism Center), koji je nadlean za prevenciju, istrage i gonjenje teroristikih aktivnosti na teritoriji SAD, a osnovan je posle bombakog napada u Oklahoma Sitiju 19. aprila 1995. godine u kome je stradalo 169 ljudi. Osim toga, osnovan je i posebni Biro koordinatora za antiteroristika

7

Uloga obavetajnih slubi u borbi protiv terorizma

dejstva pri Ministarstvu spoljnih poslova (State Departmment), to je posledica injenice da je suprotstavljanje terorizmu izvan SAD u nadlenosti upravo ovog ministarstva SAD. Najzad, za obavetajno policijski aspekt borbe protiv terorizma zaduen je meuagencijski protivteroristiki centar (Intelligence Communitys Counter Terrorist center - CTC) koji od 1986. godine koordinira aktivnosti CIA, DIA, NSA, FBI i ostalih lanica "Obavetajne zajednice" SAD na tom planu. Znaajne akcije se preduzimaju na policijsko obavetajnom planu i u drugim zemljama. Kao to je sluaj sa veinom sveta. Evropske zemlje se suoavaju sa znaajnom opasnostu od terorizma. Generalni direktor za pravne poslove Saveta Evrope, ukazao je u aprilu 2005, za koje evropske zemlje jo postoji rizik da budu napadnute poev od teroristikih napada koji su pokrenuti u Madridu 2004. U cilju da koordinira Evropske kontra-teroristike aktivnosti, izmeu ostalog, Komitet eksperata za Specijalne istrane tehnike dobio instrukcije da napravi studiju o posebnim istranim tehnikama. Ovo je da bi se olakalo krivino gonjenje teroristikih dela, i na taj nain poveaju efikasnost primene zakona. 5 Istrani odbor doao do zakljuka da su u borbi protiv terorizma postojale dve opcije, odnosno upotreba sile ili preko zakona koji je bio I prihvaen. Oni su zauzeli stav da dovesti teroriste pred sudiju je njihova najgora kazna.6 U Velikoj Britaniji Sluba bezbednosti (MI 5), na osnovu Zakona o slubama bezbednosti iz 1989. godine (Security Service Act), dobila je jo znaajnije mesto u borbi protiv terorizma. Prema ovom zakonu ak 70% resursa MI 5 angaovano je u borbi protiv terorizma, od ega 26% otpada na meunarodni, a 44% na "irski i drugi domai", s tim to je u meuvremenu i dodatno uvean znaaj borbe protiv terorizma, poseban meunarodnog, u ukupnom funkcionisanju slube. To je, izmeu ostalog, posledica injenice da je tokom: 1992. godine ova sluba preuzela vodeu ulogu u kampanji protiv terorizma irskih separatista, koju je do 1992. godine imalo Specijalno odelenje Skotland jarda. Sa aspekta obavetajnog suprotstavljanja terorizmu sve vie se insistira na meunarodnoj saradnji. pre svega, u okviru zemalja evropske zajednice (grupa Trevi, Europol). Francusku je na tom planu podstaklo stvaranje veeg broja institucionalizovanih oblika saradnje bezbedonosno-obavetajnih slubi razliitih zemalja. Obavetajne slube moraju veinu svojih zadataka da obavljaju u tajnosti; otkrivanje izvora, metoda, sredstava ili uspeha mogli bi ozbiljno kompromitovati njihovu efikasnost. Ovo znai da one ne mogu biti transparentne kao druga vladina tela, te da su za nadzor nad njima potrebni posebni mehanizmi. Demokratska kontrola obavetajnih slubi poinje jasno definisanim pravnim okvirom koji nuno uslovljava da obavetajne slube moraju potovati vladavinu zakona i priznavati ljudska prava i osnovne slobode graana. Zakon bi takoe trebao postaviti osnovu za sve aspekte ispitivanja obavetajnih slubi, ukljuujui i unutranje kontrolne mehanizme (kao to su generalni inspektor ili ombudsman), zatim jasnu kontrolu od strane izvrnih organa kroz odreene biroe ili ministarstva, vrstu osnovu za sudsko preispitivanje, kao i odgovarajue mehanizme za parlamentarni nadzor. Rad obavjetajnih slubi mora da podlee i svim zakonima o privatnosti linih podataka i komunikacije. U sluaju kada posebne okolnosti zahtevaju tajno praenje komunikacija, zakon treba da uspostavi sudski mehanizam putem kojeg osoblje koje je prolo bezbednosnu proveru ima nadlenost da preispita ovakve aktivnosti. Ako se eli da obavetajne slube rade u skladu sa svojim mandatom, potrebno je da im vlada dodeli smislene zadatke koji bi bili podrani sistemom efektivnog upravljanja koji obezbeuje odgovorno rukovoenje. Ponekad se pravi razlika izmeu ponaanja obavetajnih slubi u zemlji gdje se od njih trai da potuju domae zakone, i neureene prirode njihovog naina rada u inostranstvu. U dananjem meunarodnom okruenju potrebno je osnaiti odgovornost drave za aktivnosti koje se sprovode u inostranstvu. Na primer, u sluaju tajne akcije, nacionalni zakoni treba da zahtevaju postojanje jasnog lanca komande izmeu aktivnosti agenata na terenu i najviih krugova u vladi. Ovo je od izuzetnog znaaja ukoliko se eli osigurati odgovornost izabranih funkcionera. Obavjetajne slube treba da budu profesionalne i nepristrasne, one takoe treba da budu u mogunosti da efikasno slue dravi, bez obzira na promene u vladi i politici. ZAKLJUAK

De Koster, P. Terorrism : Special Investigation Techniques, Council of Europe Publishing, April 2005, str. 5-11.

8

Z. orevi & E. alji

Opasnost od teroristikih napada nee se smanjivati. Veliki broj teroristiih grupa nastavit e sa svojim delovanjima, ne samo u na prostorima Bliskog istoka ve i na teroitoriji Istone i Zapadne Evrope. Siromatvo i nezaposlenost prestavljaju idealne uslove za razvoj teroristikih grupa. Stvorit e se grupe koje e za postizanje svojih ciljeva koristiti savremenu tehnologiju do koje su doli nelegalnim putem. Pokuaji da se stvori oruje za masovno unitavanje ostae nereiv problem svih drava i slubi bezbednosti. Razmena podataka u okviru borbe protiv terorizma ne bi smela biti ograniena samo na razmenu podataka izmeu zemalja koje se smatraju vodeim . Ovde je dobro ukazati na jednu injenicu. ''Ono to su nekad posedovale 'super sile' (nuklearno naoruanje), danas poseduju regionalne sile, ono to su dugo nadzirale institucije (znanje, informacije, drutvena mo) nadziru manje skupine ljudi ili organizacije, a nesumnjivo se moe predvideti da e ovaj proces transfera moi, ukoliko se nastavi ovim trendom, zavriti sa zastraujuom mogunou primene sile u rukama pojedinaca.'' Od velikog znaaja je razmena podataka izmeu EU i SAD, izmeu EU i Rusije, te izmeu EU i islamskih drava. Ukoliko elimo da ta razmena bude efikasna moramo podignuti nivo meu nadlenim slubama tih drava. Svi su do sada snano nastojali da spree teroristike napade, ipak u svojim nastojanjima, naalost, nisu u potpunosti uspeli. Zbog toga treba ponovno prouiti njihove metode rada i po potrebi ih reformisati. Pored redovne saradnje izmeu bezbednosnih slubi drava lanica, njihova bilateralna saradnja je sutinskog znaaja. Kada se radi o borbi protiv terorizma drave lanice, koje su potencijalno u opasnosti, morale bi dobiti sve mogue informacije i drugu potrebnu podrku. Na kraju, treba ojaati sigurnosnu kulturu stanovnitva. Ne moemo oekivati, da e se policija i druge nadlene slube same pobrinuti za nau sigurnost nego bi svi mi morali tome dati svoj doprinos. LITERATURA Alex P. Schmid, Political terrorism, Amsterdam, North-Holland, 1993, De Koster, P. Terorrism : Special Investigation Techniques, Council of Europe Publishing, April 2005, Dr Vojin Dimitrijevi, Student, br.19, 1977.god, Leksikon stranih rei i izraza, M. Vujaklija, Prosveta,1970.godine, Mala enciklopedija, IP Prosveta, Beograd, 1970, Owens, DD, Boyne, S, German, M and P R Pillar, Law vs War, US Army College, Juli 2005, Politika enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1975, Radoslav,G, Terorizam, Beograd, 2005, Radoslav,G, Terorizam, Beograd, 2005, Savi, A., Osnovi dravne bezbednosti, VUP, Beograd, 1998, Wilkinson. P. op.cit. str. 49. ROLE OF INTELLIGENCE SERVICES IN FIGHT AGAINST TERRORISM Summary: The main feature of terrorist organizations is reflected in long-term preparations for the execution o f action but very short duration, which carries a factor o f surprise. The work o f intelligence is secretive and conspiratorial, so that the system performance is reflected in the use o f methods that are specific and not available to the public that the only way to give their best in the fight against terrorism. The intelligence services and security agencies are directly involved in the fight against terrorism, implement the secret methods and means, in order to detect, prevent holders o f secret preparations and activities which present a direct threat to the security of a country. It is of great importance to anti-terrorism intelligence and Safety system is in a complementary relationship with the political diplomatic function of the state. This means that one of the tasks of modern systems, the prevention of terrorism as a global evil. Key words: terrorism, intelligence services, terrorist organizations, secret methods, the fight against terrorism, cooperation between intelligence services, security.

9