S P E C I J A LU saradnji s Fondacijom Konrad Adenauer

sreda, 9. avgust 2017.

PANEL

Berlinprocesposle Trsta

Ključna reč:

POVEZIVANJE

Ključna inicijativa:

REGIONALNOEKONOMSKO PODRUČJE

Ključni zadatak:

MOBILIZACIJAMLADIH

Učesnici samita oZapadnom Balkanu, 12. jula 2017. u Trstu

Učesnici Demostat panelaBerlin proces posle Trsta,

14. jula 2017. u Medijacentru u Beogradu

I sreda, 9. avgust 2017.BERLIN PROCES posle Trsta

Tri dana pre početka Samita lidera Zapadnog Bal-kana u Trstu, dobijamo obaveštenje da smo uspe-šno akreditovani. U Trstu je ne samo okupljanje

šefova država i vlada, već i preduzetnika, omladine ipredstavnika civilnog društva iz regiona i zemalja EU.Agenda za politički deo samita, na prvi pogled, jakoskromna. Naslovljena sa “Program šefova država i vlada”,u njoj je za ključni dan samita, 12. jul, navedena samosatnica okupljanja lidera na “Piazza Unità d’Italia” radi za-jedničke fotografije, kao i konferencija za medije pre-mijera Italije Paola Đentilonija u “Palazzo della Regione”.

Rano ujutru, nakon okrepljujućeg kapućina u itali-janskom stilu, laganim korakom odlazimo po akredi-taciju. Tada već primećujemo da je Piazza d’Unita, naj-veći gradski trg koji izlazi na more, zatvorena za pu-bliku. Mere bezbednosti u celom gradu su podignutena najviši nivo. Nakon uzimanja akreditacije, srećemopredsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, kojikomentariše koliko je za Srbiju važno otvaranje Stal-nog sekretarijata komorskog investicionog foruma(KIF), sa sedištem u Trstu, čiji će osnovni cilj biti bavlje-nje regionalnim privrednim inicijativama. Lagano na-stavljamo šetnju kroz grad, diveći se pravilnoj uličnojmreži i uticaju habzburške arhitekture, mnoštvu crkava,palata, spomenika. Na tom putu, nailazmo na delega-ciju predvođenu Edijem Ramom, koji se uputio na pre-davanje, a potom i na Zorana Zajeva, kada shvatamoda samit ipak podrazumeva celodnevna dešavanja, akasnije saznajemo da iz bezbednosnih razloga agendakoja nam je dostavljena nije bila kompletna. Užurbanoodlazimo ka “Piazza Unità d’Italia” i nakon bezbedno-sne provere ulazimo na trg. Organizatori nas obave-štavaju da se u svakom trenutku očekuje dolazak An-

gele Merkel i Emanuela Makrona, a potom će usleditinjihov sastanak na brodu. Prvo je u pratnji stigla AngelaMerkel, koju je dočekao premijer Đentiloni. DolazakMakrona se odužio, a sami organizatori su bili u vidnojpanici, s obzirom da je prekoračena satnica. Najmlađifrancuski šef države još od vremena Napoleona, koji jepravo osveženje na francuskoj političkoj sceni, a pri-tom proevropski orijenistan, imao je eto zapaženiji do-lazak, ali, kasnije, i nastup od Merkelove.

Po okončanju sastanka, Angela Merkel je za prisu-tne novinarske i TV ekipe izjavila da je dužnost Evrop-ske unije da region Zapadnog Balkana približi članstvu„lagano, ali sigurno“. Takođe, posebno je istakla da „po-litička stabilnost u regionu znači političku stabilnostsvih nas“. Veći deo njenog govora nije, međutim, bioposvećen regionu Zapadnog Balkana, već je fokus biona „gorućim pitanjima“ poput migrantske krize. Iskusnanemačka kancelarka, prvo želi da obezbedi pobeduna izborima koji su zakazani za septembar, pa će se tekonda posvetiti razmišljanju o reformskim predlozimau okviru Evropske unije, te je reč prepustila harizma-tičnom Francuzu, koji je imao i posebno obraćanje nasamom kraju samita. Njegovu izjavu je zabeležila ka-mera Demostata. “Francuska je predložila inicijativukoja će biti sprovedena i omogućiće bolju kontrolu mu-nicije i lakog naoružanja u regionu, jer je kriminal jedanod glavnih problema na Balkanu”, rekao je Makron zaDemostat. Makron je izdvojio tri glavne teme kojima jena skupu u Trstu posvećena pažnja i koje su, kako jeistakao, omogućile značajan napredak. "Prva tema jebezbednost, i Francuska je sada na čelu ove inicijativena nivou UN do sredine 2018. godine. Predložili smobolju saradnju kada je reč o skladištenju municije i bolju

kontrolu lakog naoružanja, što je vodeći problem u re-gionu, i mislim da je to korak napred u pogledu bez-bednosti", rekao je Makron. "Slično tome, imali smo pri-liku da pokrenemo inicijativu o borbi protiv kriminalai o borbi protiv radikalizacije, koja je takođe jedna od po-šasti u regionu. Postoji jedan nasilni fundamentalizamkoji se ovde razvija", naveo je predsednik Francuske.

Glavna poruka samita bila je jačanje regionalne sa-radnje, odnosno povezivanje na Zapadnom Balkanu,kao ključni element za ubrzanje evropskih integracio-nih procesa regiona. Takođe, samit se bavio i jačanjemekonomske saradnje, prvenstveno u oblasti sektoramalih i srednjih preduzeća, IT sektora i nauke. Samit uTrstu je jedan u nizu u okviru Berlinskog procesa, a no-vost je da se radi na organizovanju međusamita u nekojod zemalja regiona, koji bi imao za cilj realizaciju do-govorenog.

DNEVNIKTrst, 12. jul 2017.

Sara Marinković Demostat

Makron je ukrao šouSamit u Trstu je jedan u nizu u okviru Berlinskog procesa, a novost je da se radi na organizovanju međusamita u nekojod zemalja regiona, koji bi imao za cilj realizaciju dogovorenog

Merkel: Langsam,aber sicherDužnost je Evropskeunije da region Zapadnog Balkanapribliži članstvu „lagano, ali sigurno“

Angela Merkel i srpskapremijerka Ana BrnabićFoto / Sara Marinković

Francuski predsednik Makronpred davanje izjave Demostatu

Foto / Sara MarinkovićSelfi Sare Marinković sa

Angelom Merkel

sreda, 9. avgust 2017. I BERLIN PROCES posle Trsta

ZORAN PANOVIĆ: Istraživačko-izdavački centar De-mostat i Fondacija Konrad Adenauer organizovali suovu panel diskusiju, “ 'Berlin proces' posle samita uTrstu”.

“Berlin proces” je prešao u “Berlin plus” - u Trstu jepre dva dana bio najnoviji sastanak ovog formata. Štasu njegovi dometi i šta se očekuje, odgovori na ova pi-tanja su cilj našeg današnjeg panela. Mi smo se po-trudili da okupimo jednu grupu sagovornika koji malodeluju šaroliko, ali su prilično upućeni u celu priču, iprobaćemo da iz više uglova, zanemarujući birokrat-sku suvoparnost, otkrijemo suštinu ovog procesa. “Ber-lin proces” je inicirala nemačka kancelarka Angela Mer-kel, 2014. godine, i posle Berlina, Beča, Pariza, sada iTrsta, očekuje nas i veliki skup u Londonu, s tim što seistorija ubrzava: kada je inicijativa krenula još nije bioBregzit, Zapadni Balkan nalazi se u vrlo turbulentnoj po-ziciji, i očigledno je da Berlinski proces dobija i šire, nesamo regionalne, nego i geopolitičke konotacije. Usklopu toga gosti Demostata i Fondacija Konrad Ade-nauer, Ovde je sa nama, naravno, Danijela Esterman -Pavlica iz Fondacije Konrad Adenauer, a gosti Demo-stata i Fondacije su Dragan Janjić, glavni i odgovorniurednik novinske agencije Beta, Radivoj Cvetićanin,bivši ambasador Srbije u Zagrebu, novinar, komenta-tor u dnevnom listu Danas, Stefan Surlić, politikolog, asi-stent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, VesnaMarković, narodna poslanica Srpske napredne strankei predsedavajuća parlamentarne Grupe prijateljstvaNemačke i Srbije, Elvira Kovač, narodna poslanica izSaveza vojvođanskih Mađara, članica Odbora za ev-ropske integracije, dr Muamer Bačevac, narodni po-slanik iz Socijalemokratske partije Srbije, i Branko Rosić,novinar i urednik Nedeljnika.

Ono što bih ja izdvojio kao interesantno je jednaistorijska paralela: 2003. godine u Solunu je održan ve-liki, ključni samit EU, kada se reklo da će Zapadni Balkanbiti jednog dana deo EU. Mi smo 2003. ohrabreni u So-lunu, kao što smo ohrabreni u Trstu 2017. Godine su pro-šle, generacije stare, ali od 2003. godine samo je Hr-vatska uspela tu ohrabrenost da pretvori u članstvo uEU. Situacija deluje pomalo i bizarno: 2003. godine iz So-luna je delovalo nadrealno da će Aleksandar Vučić bitipredsednik Srbije 2017, kao što iz 2017. godine delujenadrealno da je Zoran Živković 2003. godine bio pre-mijer Srbije, koji je predstavljao Srbiju u Solunu. Situa-cija je prilično deprimirajuća kada znamo kakav je ne-kada bio optimizam povodom integracija i ja se sećamkako mi je Božidar Đelić, visoki funkcioner u raznim vla-dama DOS, rekao da bi bilo najbolje za Srbiju, i psiho-loški najefikasnije, da 2014. godine, na sto godina aten-tata u Sarajevu, Srbija simbolički potpiše pristupanjeEU. Znamo da to sad sve deluje smešno, tako da u ovomtrenutku moramo posmatrati i “Berlin plus” kao jednuvrstu realizma, i, nadajmo se, zaista realizma koji možeda donese neku vrstu stabilnosti ovom regionu, pose-bno jer znamo da je “Berlin proces” otvorio čitav niz pi-tanja, a pre svega pitanje da li je “Berlin plus” kompen-zacija za ovaj deo Balkana za članstvo u EU. Tu je zatimpitanje pozicije Rusije na ovom prostoru - kako to stranikomentatori cinično kažu, ako Zapad ne reši problemerešiće ih Kremlj; takođe, u Trstu je prvi put na međuna-rodnoj sceni bila premijerka nove Vlade Srbije. Naši sa-

govornici će reći kako se snašla premijerka Ana Brna-bić, i kako je funkcionisao taj odnos političkog i eko-nomskog dela u Trstu, odnosno da li je neko nekomsmetao ili je postojala sinergija između Ane Brnabić i mi-nistra spoljnih poslova Ivice Dačića.

Pokazalo se da ovaj prostor teško može da izgradiproces pacifikacije sukoba bez podrške spolja, tako dabi to sigurno bila jedna vrsta zadatka “Berlina plus”, s timešto velika očekivanja u ekonomiji moraju da nas vratena sećanje da je bivša SFRJ ušla u rat maltene sa pro-sečnom platom od hiljadu nemačkih maraka, što jepokazalo da za rat nije bila presudna ekonomija već na-cionalistički narativi koji su sada još evoluirali, i pitanjeje da li se uopšte “Berlin plus” time bavi.

DANIJELA ESTERMANN-PAVLICA:Htela bih da seu ime Fondacije Konrad Adenauer iz Beograda zah-valim svima koji ste došli. Mi smo ovde, zapravo u Ju-goistočnoj Evropi, prisutni već 20 godina. U oktobrućemo slaviti 20 godina u Beogradu, proslavili smo toveć u Sarajevu, zapravo tu smo od završetka balkan-skih poslednjih ratova, i ono u čemu smo vrlo aktivnije promovisanje, reafirmacija ovog ovde prostora radipribližavanja EU. Kao što je Zoran naveo, inicijativa jenašeg parlamenta i kancelarke Merkel da se 2014. usta-nove ove konferencije. To je ono što više-manje sviznamo. Tema ovog četvrtog skupa bila je povezivanje- povezivanje mladih, povezivanje ekonomija, itd. To jeono što smo mogli šturo da vidimo i iz medija, a ja biprepustila reč stručnjacima, i mislim da ćemo mnogotoga da čujemo zanimljivog. Koliko od toga lepog, neznam, ali svakako zanimljivog, o onom što nas oče-kuje u nekom narednom periodu, koji su zaključci, ikuda ćemo dalje.

ZORAN PANOVIĆ: Prvo bih dao reč Draganu Janjiću,mom kolegi i glavnom i odgovornom uredniku agen-cije Beta koji je bio u Trstu. Izvinjavam se, mi poštu-jemo princip Maksa Vebera da učestvujemo u doga-đaju i analiziramo iz toga. Znači u Trstu su pored Dra-gana Janjića bili i Stefan Surlić, kao i Aleksandar Si-murdić. U Trstu je bila i ekipa Demostata koja je snimalaceo događaj, i izveštavala, tako da su to ljudi sa licamesta. Dragane, iz tvog iskustva, velikog, novinarskog,koje su tvoje ključne reči, ključni zaključci, ili slike izTrsta?

DRAGAN JANJIĆ: Bio sam na delu koji se ticao civil-nog sektora i nije bilo zajedničkog sastanka civilnog sek-tora i ovog posle političkog dela, ali moj generalni uti-sak je da se nije desilo ništa spektakularno, ali da je jakodobro to što se desilo. Naime, imamo konkretne re-zultate što se tiče transportnog sporazuma, koji nijepotpisan ali samo što nije, i nadam se da će biti, imamotaj dogovor regionalnih komora - što su sve mali ko-raci, ali mali koraci su za naš region jako bitni. Jer reša-vanje praktičnih pitanja koja su vezana za privredu iljude ima ogroman značaj. Moj generalni utisak je ta-kođe da su političke elite regiona potpuno svesne dabez saradnje među njima nema napretka premaevrointegracijama. Mislim da je ta saradnja pre svegamotivisana željom da se što brže napreduje ka Evropi.Suštinski, a to se pokazalo i na ovom delu na kome

sam ja bio prisutan, još nisu rešeni problemi u smisluda građani potpuno prihvataju evropske standarde,da prihvataju nove principe i nove odnose kao neštozašta oni zaista treba do kraja da se bore i što je za njihvažno. Mi imamo situaciju u kojoj su političke elite tekoje su prihvatile i potpisale sporazume, ali ono štovidim u medijima, što vidimo u mejnstrim medijima ta-kođe u Srbiji i u drugim zemljama regiona, još uvek suprisutni veliki problemi i nerazumevanja. Imamo čak ivelika antievropska nastojanja. Generalno gledanojako je važno održavati ovakve inicijative i praviti ova-kve vrste koraka, ništa spektakularno ne može niti trebada se očekuje, ali je vrlo važno da se radi i da se pravemali pomaci.

ZORAN PANOVIĆ:Kolega Cvetićanin, niste bili u Trstusada, ali ste bili u Solunu 2003. Da li biste mogli da na-pravite parabolu, vremensku i političku, između ta dvadogađaja?

RADIVOJ CVETIĆANIN:U Solunu 2003. sve je delo-valo fascinantnije, bili su tamo šefovi država ili vladazemalja EU, jaki igrači Evrope i sveta kao što je na pri-mer bio Bler koji je tada bio u svom zenitu i naravno zve-zda skupa, ali mogao bi na liniji ovog opisivanja samogdogađaja da idem i dalje - da je bilo puno glamura,Grci su dali sve od sebe, pisane su specijalne pesme, nji-hovi najveći pevači su ih izvodili u slavu Evrope, znaktoga skupa bila je lastavica koja je simbolizovala i miri polet, itd. Bilo je vožnji brodovima, velikih prijema, ve-likih večera. Ovaj opis dajem zato da bih odslikao at-mosferu jednoga zanosa, ili, da kažem kompaktnije,vreme evropskoga idealizma u punom značenju tesintagme, da ne kažem možda vreme evropske nevi-nosti. Značajna stvar je (da je ne ispustimo tu radi pa-ralele) bilo to što je Žiskar D’Esten kao šef evropskogtima koji je radio Evropski ustav doneo u Solun taj do-kument i obavestio javnost da se stvari privode kraju.Tako da kažem da je, sve u svemu, to bilo jedno velikovreme. Mi smo bili tamo, to je bilo neposredno posleatentata na premijera Đinđića, Živković je već bio preu-zeo vladu i on je bio u ime Srbije, Đukanović je došaou ime Crne Gore. Živković je nastupao malo, kako dakažem, kao autsajder, koristeći taj Đinđićev kapital, aline naročito uspešno. Na konferencijama za štampuviše mu je, na primer, bilo stalo da govori protiv ko-munizma i Tita, tako ga ja barem nosim u sećanju. U sva-kom slučaju, mislim da je čak tada on ili neko blizaknjemu govorio da bi Srbija mogla već 2007. ili da se pri-makne ili uđe u Uniju. Kao što znamo, od svega togajoš uvek nema ništa. U komentaru posle samita u So-lunu napisao sam - eto i mog idealizma iz tog vremena- da bi sada Srbi trebalo da pišu da je ne Kosovo negoEvropa najskuplja srpska reč. Evo taj proces traje dodanašnjih dana, i sad smo tu gde smo, sad smo kodTrsta.

U međuvremenu, u ovih 14 godina, posle svega isa svim tim zanosom, samo je Hrvatska u primljena uEU, svi ostali sa Zapadnog Balkana su neko bliže nekodalje u nekome procesu, sa neizvesnošću prijema. Isama Unija se promenila, možda doživela neku svojudekadenciju. Ja nisam od onih koji se tome raduju, na-protiv, radujem se novom prikupljanju snage u EU zaEU, i ako već nema one EU euforije, sad možda imaviše nekoga realizma i možda je to nešto što je boljioslonac za neki ozbiljan rad i neke ozbiljne rezultate.Trst? Ja sam, pripremajući se za ovaj skup, kao stari štre-ber zavirio u to šta je kancelarija nemačke kancelarke,koja je spiritus rektor ovoga procesa, šta je ona stavilana svoj sajt, šta su ciljevi ovoga skupa, pa sam tamovideo da stavljen je saobraćaj, omladina, civilno društvo,privredna saradnja i borba protiv korupcije. Šta je odsvega toga na ovome samitu urađeno? Kolega Janjićje nešto rekao o tome, to su sve vrlo pragmatične stvari.Oko saobraćaja, došlo se na korak do nekoga zajedni-čkog dokumenta, omladina, mi već znamo da postojikonstituisan format na kojem se radi iz Tirane, što jedobro. U svakom slučaju, stvari se svode na neke malestvari, nema više: Evropski ustav, nema više velikih priča,ima malih priča, konkretnih priča i kao što je kolegaJanjić kazao nisu one možda tako ni loše. Bez obzira nato, ovaj sam četvrti sastanak “Berlin procesa” u Trstudoživeo ipak kao izvesnu stagnaciju ili čak stagflaciju,

Demostat panelBerlin proces posle Trstaodržan je u Medija centru u Beogradu 14. jula 2017.

Učesnici Panela

Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik novinske agencijeBeta,

Radivoj Cvetićanin, bivši ambasador Srbije u Zagrebu, komentator u dnevnom listu Danas,

Stefan Surlić, politikolog, asistent na Fakultetu političkihnauka u Beogradu,

Vesna Marković, narodna poslanica Srpske napredne stranke uSkupštini Srbije i predsedavajuća parlamentarneGrupe prijateljstva Nemačke i Srbije,

Elvira Kovač, narodna poslanica Saveza vojvođanskih Mađara, članica Odbora za evropske integracije,

Dr Muamer Bačevac, narodni poslanik Socijaldemokratske partije Srbije,

Aleksandar Simurdić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji,lokalno veće Novi Sad,

Branko Rosić, novinar i urednik Nedeljnika

Moderator je bio Zoran Panović,kolumnista Danasa, i programski direktor Demostata

Stagnacija Procesa? Ne!

Zoran Panović Dragan Janjić, Radivoj Cvetićanin

sreda, 9. avgust 2017. I BERLIN PROCES posle Trsta I sreda, 9. avgust 2017.BERLIN PROCES posle Trsta

jer ima i dalje mnogo priča, ili mnogo više priča negokonkretnih stvari, tako da se tu možda, da kažem ko-lokvijalno, malo šlajfa.

ZORAN PANOVIĆ: Ja bih zamolio Vesnu Marković,narodnu poslanicu Srpske napredne stranke i pred-sedavajuću parlamentarne Grupe prijateljstva Ne-mačke i Srbije, da ukratko kaže da li je Trst već nekidobar početak epiloga onoga što vi radite. Vi imate vrlojaku parlamentarnu aktivnost, međuparlamentarnu,često si u Berlinu i u Briselu. Najbliža si sa nemačkim ievropskim parlamentarcima, i kakva su tvoja razmi-šljanja, daj neku esenciju tih tvojih iskustava iz samogparlamentarnog rada i da li možda (neki moj je utisak)taj parlamentarni rad iz tvog domena ide malo na-pred u odnosu na neke druge delove zemlje u ev-ropskim integracijama.

VESNA MARKOVIĆ: “Berlin proces” svakako pred-stavlja prekretnicu u odnosima u regionu ZapadnogBalkana. Na prvom samitu koji je održan u Berlinu2014. godine, pre samo tri godine, prvi put su se oku-pili svi lideri iz našeg regiona za istitim stolom zahva-ljujući inicijativi i autoritetu Nemačke kao ključne zem-lje EU. Drago mi je da se to nastavilo istim intenzite-tom i da su postignuti konkretni rezultati. Početak di-jaloga najviših državnih zvaničnika svakako predstavljapreduslov za sve ostale dogovore i na ovaj način stvo-rila se mnogo bolja atmosfera u regionu za političkukomunikaciju, ali i za saradnju kad je upitanju procesevrointegracija koji je svima nama važan, koji je za-pravo na prvom mestu. Mi smo kao parlament, i našavlada zapravo, posvećeni potpuno ovom procesu sa-radnje u regionu i postigli smo neke konkretne rezul-tate - pre svega mislim na usvajanje Sporazuma o re-gionalnoj kancelariji za mlade, oformili smo takođeFond za Zapadni Balkan u parlamentu, to je konkre-tan rezultat svega onoga što se dešavalo u prethodetri godine. Međutim, ja u narednom periodu očeku-jem i veću uključenost parlamenata, veću saradnjuparlamenata u regionu iako ta saradnja postoji, alismatram da bi svima bilo korisno da se ta saradnja in-tenzivira u okviru samog “Berlin procesa”. Evropskaunija je zapravo uvidela da će poverenje u njene in-stitucije rasti isključivo sa rastom ličnog standarda gra-đana u regionu i moto ovogodišnjeg samita u Trstu jejačanje regionalne saradnje za brži put u EU. Znači,ovaj “Berlin proces” nije zamena za proces evrointe-gracija već samo prečica na putu ka članstvu. Na sa-mitu u Trstu fokus je stavljen na ekonomiju, na jača-nje infrastrukture, transportne i energetske, što značipovezivanje ne samo u našem regionu već i povezi-vanje sa transportnim mrežama EU. I kao što sam rekla,to je priprema regiona za ulazak u EU i na zajedničkoevropsko tržište, jer je naša privreda svakako najvišeupućena na tržište EU i smatram da je ovo velika šansa

za naš region koju ne smemo da propustimo. Takođeme raduje to što EU nije odustala od politike prošire-nja i nakon Bregzita, a zapravo novi optimizam su biliizbori u Holandiji i Francuskoj. Očekujem da će i Ne-mačka nastaviti u istom pravcu nakon izbora 24. sep-tembra. Postavili ste mi pitanje koje je vezano za sa-radnju sa kolegama iz Bundestaga. Mi svakako raz-govaramo o ovim temama, ono što je bilo aktuelnou prethodnom periodu je svakako migrantska kriza isaradnja naših zemalja na tom planu. Zaključak je daje proširenje važno ne samo zbog stabilnosti ovog re-giona, već i zbog stabilnosti same EU i da je zaista ne-ophodna saradnja svih zemalja bar na ovom planu, alii na recimo planu borbe protiv terorizma i mnogim dru-gim pitanjima gde smo upućeni jedni na druge.

ZORAN PANOVIĆ: Vesna hvala ti, malo si nas ohra-brila. Sada se vraćamo na prijatelje koji su bili u Trstu.Aleksandar Simurdić, generalni sekretar Evropskogpokreta u Srbiji, lokalno veće Novi Sad. Ti se time bavioi pisao o Trstu kao simbolici. Trst je simbolički bitan zaovaj region iz više razoga, od toga u kojoj će zemlji bitiTrst, do farmerki, celog to mita EX-YU. Kako si ti doži-veo Trst u simboličkom i u političkom smislu?

ALEKSANDAR SIMURDIĆ:Ne bih se saglasio sa onimšto je rečeno do sada da je Trst bio u određenoj merimožda korak nazad. Upravo suprotno, mislim da je ovo-godišnji samit u Trstu bio sadržinski gledano možda i naj-kvalitetniji i programski vrlo izazovan u odnosu na pro-tekla tri, od Berlina preko Beča do Pariza. Već je pomi-njano nekoliko puta šta je konkretno usvojeno nasamom samitu u Trstu i osim te transportne zajednicemislim da je važno da se napomene da je sedam novihvelikih infrastrukturnih projekata usvojeno, ako se nevaram njihova ukupna vrednost je preko 500 milionaevra od čega EU izdvaja blizu 200 miliona evra. Samočetiri stvari želim da napomenem koje držim da suvažne iz ovogodišnjeg samita. Mnogo je bilo priča predovogodišnji susret, odnosno pred ovogodišnji samit, otome da li se govori o carinskoj uniji, da li se govori o je-dinstvenom ekonomskom području, zbog čega namje potrebna carinska unija, da li samim tim sebe oroča-vamo na duži vremenski period nepristupanja EU, i sli-čno. Iz Deklaracije, koju smo imali priliku da pročitamo,vidimo da jedinstveno ekonomsko područje zapravoje negde nadogradnja postojećeg CEFTA sporazuma,u skladu je sa načelima i principima EU i što je vrlo važnoSporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s obzirom dasu ga sve zemlje Zapadnog Balkana ratifikovale. On bitrebao da zapravo doprinese ukrupnjavanju tržišta naprostoru Zapadnog Balkana što mislim da jeste i važnoi potrebno u cilju većeg privlačenja investicija i boljihekonomskih rezultata od postojećih u nekom nared-nom periodu. A Trst, i konačno što je veoma važno, tanajavljena istraživačka fondacija za zemlje Zapadnog Bal-kana koje bi podržavale mlade naučnike, omoguća-vala njihovu razmenu itd. mislim da je veoma važno, jerupravo ti mladi ljudi u potrazi za boljim poslovnim okru-ženjem u velikoj meri napuštaju zemlje Zapadnog Bal-kana i mahom odlaze u EU. Ja sam u ovom poslednjembroju Vremena pisao o tome šta zapravo Trst predstavljaza nas i svi su pitali zašto Trst a ne Rim, a ja kažem da smose u Trstu osećali nekako kao kod kuće, a u Rimu bi bilopitanje da li bi to bio slučaj. Mislim da je biznis forum, iforum mladih, i forum civilnog društva, da su pokazalida dijalog još uvek postoji, a za mene je predstavljaloohrabrenje i dolazak nemačke kancelarke, i, posebno,novoizabranog francuskog predsednika koji je inače12 sati nakon samita ugostio novog američkog pred-sednika, tako da ta volja i raspoloženje da oni dođu, dasednu za zajednički sto i razgovaraju, mislim da je veomavažno. Ne treba takođe smetnuti s uma činjenicu od pro-šlog samita u Parizu je pet od šest zemalja ZapadnogBalkana prošlo kroz izborne procese, to pitanje da li ćeneko da sedne za zajednički sto i razgovara o regionumislim da se više ne postavlja, što je veoma važno. Dakle,to sada više nije novost, to je praksa, potrebno je dabrojne te nagomilane sporazume od 2014. godine dodanas i zaista krenemo da sprovodimo u praksi i daobični građani vide konkretne rezultate tog i takvog“Berlin procesa”. Samo na taj način ćemo ga učiniti in-kluzivnijim i dobićemo podršku šireg građanstva, bezčega zapravo uspeh tog procesa je veoma upitan.

ZORAN PANOVIĆ: U Trstu je bio i Stefan Surlić, poli-tikolog, asistent na Fakultetu političkih nauka Univer-ziteta u Beogradu. Stefane, je li za tebe Trst stagnacija

ili korak napred? Je li bio veća zvezda Makron ili An-gela Merkel?

STEFAN SURLIĆ: Mogu reći da je Makron bio slo-bodniji u izjavama, da se osećala ta predizborna groz-nica Angele Merkel, bila je vrlo uzdržana u komenta-rima. Makron je kasnije imao i veću želju da se pred-stavi medijima, govorio je u detaljima kako je išao ce-lokupni proces pregovora, potpisa i šta se može oče-kivati dalje od procesa pridrživanja zemalja Zapad-nog Balkana EU. Ja bih iskoristio priliku da kažem, od-nosno da dođemo na početak šta je to “Berlin proces”.Jer naslovi koji su osvanuli u medijima nekako skrećupažnju i dovode do određenih zabluda. To je proceskoji je imao možda i geopolitički razlog, jer EU je po-stala svesna da ukoliko se ne pozabavi Zapadnim Bal-kanom neko drugi hoće – svejedno da li je to Rusija,Turska, itd. Prema tome, u pitanju je jedan interes kojije EU želela da prezentuje jasno liderima Zapadnog Bal-kana. Sa druge strane, pokazalo se da je vrlo važan tajregionalni a ne parcijalni pristup i da mnogi standardikoje ostvare određene zemlje u procesu pristupanjaEU naprosto padnu u vodu jednim zahlađenjem po-litičkih odnosa između dve-tri zemlje Zapadnog Bal-kana. Tako da ukoliko ne reše međusobne bilateralnei multilateralne probleme zemlje Zapadnog Balkanasvakako će sporije ići ka EU. I na kraju, u pitanju je samlegitimitet EU. Ukoliko ne može da reši probleme po-litičke koji se dešavaju na prostoru Zapadnog Balkana,a Zapadni Balkan tretira kao svoje dvorište, odatle le-gitimitet EU da se upušta u bilo kakve projekte po-mirenja, jačanja ljudskih prava itd. širom sveta, u La-tinskoj Americi, na Bliskom istoku itd. Znači ovaj Za-

padni Balkan jeste svojevrsni test za EU. Zablude kojesu mogle da se čuju odmah nakon samita u Trstu jesuda je reč o formiranju nove Jugoslavije. Jednostavno,Zapadni Balkan i ceo taj “Berlin proces” nemaju nika-kav institucionalni kapacitet da bi se govorilo o nekojvećoj povezanosti zemalja i da se centalizuje ceo pro-stor. Teme su bile ekonomske, privredne, infrastruk-turne. Na kraju, zamena za EU – da li je ceo ovaj pro-ces zajedno sa Trstom zamena za punopravno član-stvo? I da, i ne. Da, zato što EU u ovom trenutku zaistane zna kako ide dalje politika proširenja, i to je jasnosu i naglasili lideri tamo i ja se ovom prilikom zahva-ljujem i Demostatu i Konrad Adenauer fondaciji naprilici da prisustvujem oficijelnom delu programa gdesam neposredno mogao da čujem njihova mišljenjai sam tok sastanka. Naglasili su da sigurno učlanjenjezemalja Zapadnog Balkana u EU nije iza ćoška, ali daovo jeste jedan proces koji može da ohrabri, i da EU uprincipu ne odustaje od ideje proširenja, jer ukolikoodustane onda ona odustaje i od samog projekta EU,i gubi se na značaju ideja koja je već itekako oslab-ljena Bregzitom.

Dalje, mislim da treba sačekati izbore u Nemačkoji poziciju Angele Merkel, za koju je izvesno da će po-novo biti kancelarka, jer i ona ima neku vrstu potrebeda ostavi legat - za vreme njenog vođstva ipak je EU

uprkos svim izazovima, kao što su migracije, izlazakBritanije iz EU, ostala jaka - i da će pomoću zemalja Za-padnog Balkana ostvariti taj cilj da pokaže da ideja EUi dalje postoji uprkos svim izazovima.

Na kraju, ono u čemu se vidi da okvir “Berlin procesa”jeste širi od EU: naredni samit je u Londonu i to jeste bilojedno od pitanja i za premijera Italije Đentilonija koji jeostao malo i zatečen, zašto - ukoliko govorimo o Za-padnom Balkanu u kontekstu proširenja i ako je ceoBerlinski proces zamišljen da je to brži put ka učlanje-nju – zašto ga preuzima London i Britanija koja je u jekupregovora o izlasku iz EU? To znači da ovaj Zapadni Bal-kan i cela priča imaju neki širi kontekst, gde i Britanija imasvoj interes, i da celokupni proces nije direktno vezansamo za EU integracije. Ipak, evo i time zaključujem, pi-tanje koje je pravo a koje treba postaviti jeste: da li je ovim“Berlin procesom” i samitom u Trstu, i ranijim samitima,Zapadni Balkan bliži EU? Da – jeste. I to je suštinska vred-nost. Prema tome, ne treba se zamarati pitanjem da lije ovo zamena za punopravno članstvo. Ako zaista sa-gledamo rezultate, i skromne rezultate i one koji su bit-niji, vidimo da Zapadni Balkan postaje mesto koje ostva-ruje sve veću stabilnost, koje ostvaruje sve veću mo-dernizaciju i koje kroz ove ključne infrastrukturne pro-jekte zaista može da postane jedna razvijena sredina ane crna rupa Evrope, i u tome ja vidim najveći značaj sa-mita u Trstu i celokupnog procesa.

ZORAN PANOVIĆ: Vraćamo se na naše parlamen-tarce, tu je Elvira Kovač, narodna poslanica Saveza voj-vođanskih Mađara, članica Odbora za evropske inte-gracije. Elvira, koliko si ti ohrabrena ili nisi ohrabrena, ikako se tebi čini sve ovo?

ELVIRA KOVAČ: Zahvaljujem, trudiću se da se nado-vežem na ono što su moji prethodnici rekli, i što jemoja koleginica Vesna spomenula da mi kao parla-mentarci vrlo intenzivno pratimo ceo proces, i mi kaočlanovi i članice Odbora za evropske integracija na svemoguće načine, najviše kroz parlamentarnu diplo-matiju, se trudimo da jačamo ovaj dijalog bio on bila-teralan sa zemljama, odnosno konkretno sa odborimaiz regiona, ili neka vrsta multilateralnog. To činimo krozrazličite vidove saradnje, ali svaki put kada imamo pri-liku da razgovaramo upravo sa poslanicima Bundes-taga ili sa našim kolegama iz drugih parlamenata vra-ćamo se na Berlinski proces i na njegov značaj. Ja mi-slim da je sada kada smo nedavno mi parlamentarciizabrali novu vladu upravo u ovom momentu zna-čajno da je nova predsednica vlade bila tamo i da zai-sta se više ne postavlja pitanje ko s kim želi i može,hoće da sedne za isti sto, znači svi lideri Zapadnog Bal-kana su svesni značaja celog ovog procesa. Pošto se usamom uvodnom izlaganju postavilo pitanje da li je bilonekih razlika između toga što je gospođa Ana Brnabićili ministar spoljnih poslova Dačić izjavio - jasno je daje strateško opredeljenje i nove malo izmenjene VladeRepublike Srbije, da je to put ka EU. S druge strane, na-ravno da postoji zamor građana. Ovaj proces kao štosmo čuli izuzetno dugo traje. Postojala su neka pred-

viđanja da li će to biti, ja to nikad nisam volela, ove ilione godine, i 2017. vidimo da i dalje ne znamo tačandatum. Neko od novinara me je pitao na samom po-četku kako komentarišem insistiranje na tome da do-bijemo bar neko okvirno vreme i šta da očekujemo ubudućnosti. Ja smatram da smo bez obzira na savnapor i sada, jasno, vrlo daleko, na nekoliko godina,od priključivanja Srbije EU, i da mi ne treba da ciljamodatume i da pokušavamo da obećavamo nešto gra-đanima, jer postoji taj zamor - ono što mene razoča-rava jeste da je veliki procenat mladih ljudi protiv ev-ropskih integracija – nego da upravo zbog toga trebada dokažemo građanima, da im konkretno objasnimoda je ceo ovaj proces reformi zbog njih samih. Znači,naš opšti cilj je poboljšanje kvaliteta života građana.Svi mi treba da radimo na tome, a to je nemoguće unestabilnom regionu. Naravno da je cilj Nemačke ikancelarke Merkel i celog ovog procesa bio da regionZapadnog Balkana koji svakako, i istorijski, i politički, ina sve moguće načine pripada EU, osiguraju da je onbezbedan i da zemlje u regionu komuniciraju među-sobno i sve rade s jedne strane na približavanju EU, asa druge strane na kokretnim projektima. Mene izu-zetno raduje što je sada fokus bio na infrastrukturnimprojektima - bez toga da mi imamo normalne puteve,železnicu, itd. ne možemo da razgovaramo o ikakvomnapretku. Ono o čemu je Vesna govorila i što je kon-kretno i na šta smo mi parlamentarci na preliminarnisednicama i na Odboru uticali je i konačno formiranjete Regionalne kancelarije mladih, jer kao što sam spo-menula poražavajuće je koliko (to nije karakterističnosamo za region i za Srbiju), ali koliko raste taj radikali-zam, jača nacionalizam među mladima i koliko ne vide

značaj evropskih integracija. Tako da, sve u svemu, jase ne bih složila sa onima koji su rekli da je ovo sta-gnacija, mislim da su učinjeni konkretni koraci, to vidimoiz zaključaka iz Trsta, iz potpisanih dokumenata, samou Srbiji uvek pričamo, mi parlamentarci konkretno,priznajemo to da je sve u redu na papiru i da imamoproblem s primenom. U ovom slučaju mislim da kon-kretna primena treba građanima pa i mladim građa-nima da približi značaj ovog procesa.

RADIVOJ CVETIĆANIN: Tek toliko: da se primeni.

ZORAN PANOVIĆ: Zahvaljujem se, tu je i MuamerBačevac, narodni poslanik Socijaldemokratske partijeSrbije, član Odbora za evropske integracije. Muamere,interesuje me, u Skupštini su malte ne mejnstrim, ve-ćina su proevropski orjentisane partije, ali često se nestiče takav utisak u javnosti. Da li uopšte ovakve inici-jative, kao Trst, da li uopšte imaju neki efekat u Skup-štini, nezavisno, na primer, od odbora čiji si ti član. Kakose tebi čini ta atmosfera, i da li više interesuje to nekemeđunarodne institucije nego sam naš parlament?

MUAMER BAČEVAC: Drago mi je sve ovo danas štosmo razvili i čuli, malo smo se bolje upoznali sa samimsastankom u Trstu. Jasno je da smo mi duboko pode-

ljeno društvo i to se, čini mi se, malo bolje vidi sa krajevanaše zemlje, npr. iz Novog Pazara koji je nekad bio noviTrst. Mi smo, rekli smo, u stagnaciji i dubokom zamoruka evropskim integracijama, kao kompletno društvo, iželim da kažem da verovatno sve manjine, pogotovo Bo-šnjaci, su motor ka evropskim i evroatlantskim integra-cijama. Ne bih se složio da Trst i sam Berlinski proces jenekakva zamena, alternativa. To je, složiću se sa nekima,jasna pokazna vežba kako se inače rešavaju problemi ipitanja u EU. Najbitnija stvar je ipak politika. Politike uTrstu je bilo, političkih dogovora, sastanaka, i izmeđusamih regionalnih lidera, jasno je da oni svi imaju sličnoopredeljenje, ali većini od njih možemo zameriti brzinui spremnost da se suoče sa nekim stvarima, problemimakoji postoje očigledno u svim zemljama okruženja. Zamene, kao čoveka koji se bavi nekim ozbiljnim stvarima- ja sam lekar kardiolog - i koji je odlučio da živi ovde,glavni problem jeste odlazak mladih. Formiranje te re-gionalna organizacije za mlade jeste veliki korak, dobroje što je u Tirani i mislim da će procesi povezivanja prekoErazmusa i raznih drugih pravaca dati velike rezultate.Rekao bih da je došlo i do političkih razgovora i sastanaka,eto i naša premijerka je imala prve sastanke sa izuzetnobitnim liderima Evrope. Koliko znači Trst i kakav trebada imamo odnos prema njemu već je neko spomenuo.Tu je bila gospođa Angela Merkel, vrlo brzo su joj izbori,znači, glavni predstavnici Evrope, današnji kreatori Ev-rope, i gospodin Makron, bili su tu, u za njih verovatnovrlo turbulentnim danima, što pokazuje značaj onogašto se dešava. Za rubne krajeve Srbije nema značajnijegpitanja od transportne zajednice. Za Novi Pazar nemaznačajnijeg pitanja od Koridora 11, za taj deo Srbije,kažem za njih svaki razvoj moramo nasloniti na to i to jevrlo jasno. Za nas je vrlo bitno i bićemo motor u ovompravcu jer u društvu se zaista oseća jedan zamor, uticajje očigledan nekih drugih imperijalnih sila, vraća se činimi se rekao je neki veliki um da će imperijalne sile po-novo zasjati na regionalnom planu, čini mi se da je uti-caj Rusije ovde jako očigledan, uticaj Turske u mom kraju,tako da je ovo jedan zamah i vetar u jedra koji je zaistaočigledan i neophodan. Mislim da je bilo značajnih do-govora, susreta i opet razgovora o politikama što je, ve-rovatno krovna stvar. Naravno, otvorena su i druga pi-tanja o kojima mi moramo razgovarati. Pre svega uticajcivilnog društva, demokratizacija društva. Bilo je razgo-vora o manjinskim pravima koja mogu da kažem sukod nas na zavidnom nivou.

Na kraju, bilo bi jako dobro da što više ima ovakvihdogađaja, da odjek u našoj zemlji bude veći, da se višegovori o Trstu, više o tome. Čini mi se da nekako i u me-dijima malo ima priča o tome. Eto vidim da jedan-dvamedija forsiraju tu priču što nije dobro, i da praktično ova-kvi sastanci mogu da daju novi zamah evrointegraci-jama, pa volim da kažem vrlo otvoreno i evroatlant-skim integracijama, koje su neophodne ovoj zemlji.

ZORAN PANOVIĆ: Tu je i moj kolega Branko Rosić, no-vinar i urednik Nedeljnika. Branko, ti nemaš mnogoveze sa ekonomijom i transportnim ugovorima, ali sičovek koji je maltene elaborirao ovaj prostor ex jugo-slovenski kroz kulturološku jednu crtu. Ti si nekadadavno stvarao i taj čuveni Leksikon YU mitologije i non-stop analiziraš taj prostor kao maltene jedinstven. Sjedne strane imamo te nacionalističke narative, a sdruge strane neke stvari funkcionišu kao da rata nijeni bilo. Bio si nedavno u Splitu, prvi si srpski novinarkoji je uradio intervju s Oliverom Dragojevićem i na-ravno nisi ga pitao da li će doći u Srbiju jer to je izgledabio uslov. Interesuje me kako ti gledaš na tu višedi-menzionalnost i kako tebi deluje taj jedinstveni kul-turni prostor koji očigledno postoji. S druge strane, toje jedan sukob tih nacionalističkih ratnih narativa, i sdruge strane Angela Merkel, koja je u nekoj Titovoj po-ziciji, niti je zanima muzika niti je zanima ratno nasleđeveć je samo zanima Kancelarija za mlade. To delujemalo socrealistički. Kako se tebi sve to čini?

BRANKO ROSIĆ: Zanimljivo mi je, ja ne dolazim iz vi-soke politike, ekonomije, dolazim iz onih strana koje seponekad ovde posle raspada Jugoslavije pežorativnosmatraju nebitnim. Međutim, mnogo bitnim, nekadase u tom kulturnom prostoru, pa da uprostim: pop-kulturnom, pa da dođem do: šou-biz prostoru – nekadase u njima mnogo bolje vide stvari i mnogo se bržestvari odvijaju nego na ovim segmentima u kojimaodlučuje visoka politika i visoka ekonomija. Pre mesecdana ja sam bio u Šibeniku na poziv Kroacije rekordsai tu sam video da ne postoji za šou-biznis i za kulturu

direktiva Angele Merkel, da bi se uvezivao region. Jed-nostavno, postoji jedna stvar koja je moćnija od AngeleMerkel, to je novac, i zato se prva ta granica bušilaupravo iz pop kulture piratskim diskovima, probalo seda se buši i da se uspostavlja regionalna saradnja, dabi se sad došlo do konkretnih stvari i uvek na tom poljušou-biza, pop kulture stvari idu unapred u odnosu načitave druge segmente društva. Tako i na ovom skupuu Šibeniku je bila saradnja radio stanica, to nije bezveze ako je u onoj predigri raspada Jugoslavije jezikbila ta stvar koja je ono razmandalila i sukobila ove na-rode upravo je jezik ona stvar koja nas spaja, jer lakšeje meni razumeti tog Olivera Dragojevića nego nekogpop songera iz Drača, vrlo prosto rečeno. Ako gledamofenomen skandinavskih serija i ako smo malo dokonida pogledamo špicu, videćemo da su sve te serije kojesu dobacile do Amerike jednostavno proizvod jednogpotpuno skandinavskog vezivnog jednog jedinstve-nog tržišta. Tako se to desilo i ovde.

ZORAN PANOVIĆ: Kao uvod za jednu posle kratkupartiju pitanja, a kao uvod za Radeta Cvetićanina: ti siradio taj Leksikon YU mitilogije. Kada pogledaš i u Ne-deljniku ste imali u nekoliko brojeva od Agrokomercado Agrokora, kako objašnjavaš da je posle svega opetnapravljena maltene jugoslovenska kompanija koja jepala na istu foru? I da li Angela Merkel o tome zna nešto?

BRANKO ROSIĆ: Nisam bio u Trstu, pitao bih je si-gurno. Jednostavno, neka prvila se zovu pravila da bise ponavljala pa i u vezi toga. Ja sam odmetnut od svihtih visokih politika, ekonomija, ali na ovim stvarima izkulture vidim jako dobro i kad spomenem Leksikon YUmitologije, mi smo ga radili u doba kad su još bile vize,ja sam išao u Hrvatsku tražeći u hrvatskoj ambasadivizu, ali sam isto tako bio među prvima koji smo go-stovali na Dnevniku HRT sa tom knjigom koja je imalana naslovnoj strani petokraku. To nije bio ideološki pro-jekat, on se bavio pop kulturom, ali kao što kažem, popkultura prethodi mnogo većim stvarima.

ZORAN PANOVIĆ: Rade, ja bi te zamolio samo daidemo kraće s odogovrima, neke stvari koje moždamene interesuje više. Kao diplomata, bio si ambasadoru Zagrebu, kako po tebi Hrvatska reaguje na ovo i dali će Hrvatska kao oparena da skoči na bilo kakav po-kušaj, na samu pojavu Jugoslavije ili neke reintegracijekoja na to asocira?

RADIVOJ CVETIĆANIN: Reaguje kao na fantomskereči, naravno da odmah skaču kao opareni kao što sirekao, i to je takva situacija dugi niz godina. To je zapravonepromenjiva stvar, i sada isto tako bez obzira na to štobaš oko Berlinskog procesa, pa i oko Trsta, imamo nekatri kruga, imamo WB6, dakle Zapadni Balkan, imamoHrvatsku i Sloveniju, i imamo velike zemlje ili velike silekoje se bave ovim političkim inženjeringom. Ove dve usredini, Slovenija i Hrvatska, nekako se trude da pokažuda jesu tu da bi zadovoljili ove velike, i da pokažu da nisutu da bi pokazali ovoj šestorci da nisu više sa njima, itd.E, sad, ja zbilja se izvinjavam svima koji ovde učestvuju,ali neću da budem ni apologeta ni propagandista ni-kakvog projekta, mada ovaj Berlinski vrlo poštujem icenim, ali sagledavam u njemu ono, što bi se reklo, štaje živo i zdravo a šta je, ne znam šta, neka pleva ili pena.Hrvatska? Hoću da kažem da Hrvatska gleda da se nezameri, da ostane tu negde u igri, da ostane blizu, ali su-štinski ne pokazuje neku veliku želju i volju da bude deo,da punim plućima bude deo tog procesa.

ZORAN PANOVIĆ: Dragane, da li bi mogao kao no-vinar koji ima senzibilitet za te stvari, samo kratko, kadapogledamo kada si gledao izveštaje iz Trsta, odnosnoono što se ovde često naglašava politički deo vlade, iekonomski. Kako je tebi tamo delovala naša delega-cija, da li je Dačić smetao malo Ani Brnabić ili se ona do-voljno tu pokazala kao premijerka? Šta ti misliš?

DRAGAN JANJIĆ: Ja mislim da tu nije bilo nekakvogsuviše prostora ni za međusobno smetanje, to je jedanda kažem bio fokusirani pristup gde su nastupali sanekim zajedničkim ciljem. Možda tu po dubini postojerazlike, njih je moguće naći u pojedinim komentarima,ali nije ni vreme da zalazimo. Po meni je glavni pro-blem i to sam već pomenuo malo ranije, to je bila,moram da kažem, jedna stvar o kojoj se najviše govo-rilo na civilnom forumu, to je dakle dijametralna su-protnost između onoga što se događa u mnogim zem-

VESNA MARKOVIĆ:“Berlin proces” svakako predstavljaprekretnicu u odnosima u regionuZapadnog Balkana

STEFAN SURLIĆ:Pitanje koje je pravo a koje treba postavitijeste: da li je ovim“Berlin procesom” isamitom u Trstu, i ranijim samitima, Zapadni Balkan bližiEU? Da – jeste

Vesna Marković, Muamer Bačevac

Aleksandar Simurdić, Stefan Surlić

I sreda, 9. avgust 2017.BERLIN PROCES posle Trsta

ljama regiona, a naročito u Srbiji, sa onim što radi po-litička elita, dakle u pregovorima, i onim što imamo umejnstrim medijima. Dakle, imamo u mejnstrim me-dijima neprekidno, maltene svaki dan da će Putin daspase Srbiju, da je rekao ovaj šta je on rekao ameri-čkom predsedniku, itd. Imamo dakle vrlo često jedanantievropski pristup u stvari. Mislim da to stvara velikiproblem i da je to jedan od problema i za Srbiju i za re-gion za neku budućnost. Ja nemam nikakav prigovorna proces koji se odvija na političkom nivou, to jest vikad saslušate samo to, to je super. Ali ovaj deo koji setiče stanovništva, koji se tiče stvaranja atmosfere uzemljama, on je u stvari deo praktičnog sprovođenja.Bez toga nema praktičnog sprovođenja i mislim da bina tome trebalo raditi mnogo više u budućosti. Mi sebavimo time da li postoje razlike između Ane Brnabići ministra Dačića u nekom nastupu, ali ako postoji vla-dina politika ona postoji čini mi se, to se tamo videlo,onda ta razlika nije toliko važna, važnije su druge stvari.Na žalost, i za vreme svega toga mnogo je važnije bilo,šta ja znam, da li ćemo zaštiti naše momke koji su tamonekoga mlatili po Grčkoj, itd. ili ubili, i razne druge teme,a ovo nekako nije bilo u fokusu.

ZORAN PANOVIĆ: Ja bi se ponovo vratio na BrankaRosića da bi posle dao šansu mlađima, a to je, Branko:ta insistiranja na toj mitologiji Trsta kao da je Trst nekisimbolički bitan, da li on može biti bitan novim gene-racijama kao što je možda tebi bio bitan.

BRANKO ROSIĆ: Čak sam i ja bio pošteđen da ku-pujem te karte za noćni prevoz od Trsta, već su postojalikomisioni, tako da sam mlađi. Ne znam, oko mitolo-gije: kao da živimo u šizofrenom vremenu, zaista, gde

su dnevne novine u raskoraku sa tim Trstom, kao štoje rekao kolega Janjić. Tako da i mene, što više se ot-klonim od kioska, veći optimizam me zahvati. Ja sampisao pre dve nedelje o jednom apsurdu gde mi jejedan čovek iz ambasade rekao poverljivo da mladi izSrbije sve više uče finski i norveški jezik da bi odlazili,a onda istovremeno imamo ankete koje govore onikad manjoj želji mladih da se uđe u EU. Mi živimo uperiodu apsurda, tako da mi je vrlo teško da kažem štazaista mladi misle.

ZORAN PANOVIĆ:Gospodine Simurdiću da li je ovastabilnost koju propagira Angela Merkel, da li je istastabilnost koja je Vučićeva stabilnost, ili je Vučićeva sta-bilnost neophodna da bi imali ovu stabilnost koju želiAngela Merkel?

ALEKSANDAR SIMURDIĆ: Ja ne volim da govorimo stabilnosti. Stabilnost je postala najskuplja reč nesamo u javnom mnjenju Srbije nego čitavog Zapad-nog Balkana, za mene je glavna kovanica mir. Dakle, mirje nešto čemu treba da težimo, mir je po meni ta vred-nost koju ne smemo da ispustimo ponovo iz našihruku upravo da se one slike koje smo mi kao mladiljudi tih 90-ih godina proživljavali, kako se ne bi pono-vile. Tako da mi smo Forum civilnog društva održavaliu danu sećanja na žrtve Srebrenice i za mene je to bilavrlo snažna simbolika. Tada je region bio zajedno za sto-lom, razgovarao je o budućnosti, a imao je tu opo-menu prošlosti, kao vrlo važan korektiv kako nam seona ne bi kao bumerang vratila.

ZORAN PANOVIĆ:Stefane, kako se tebi kao mladomčoveku čini da se ovde na neki način potencira eko-nomija, a da nemamo uopšte mehanizme da reagu-jemo kada se nacionalistički narativi vrate u prvi plan.Jer ovde kao da se zanemaruje to nasleđe ratno i da sunarativi nacionalistički glavni koji vode politiku u re-gionu, prave atmosferu.

STEFAN SURLIĆ: Moje iskustvo, budući da sam uče-stvovao u mnogim istraživanjima etničke distance međurazličitim narodima, pripadnicima naroda na Balkanu,jeste da se mi međusobno bez obzira što živimo najednom malom prostoru ne poznajemo i da su ratoviučinili svoje. Zato razumem to insistiranje Angele Mer-kel i, uopšte, u stvari produkt ovog Berlinskog procesa,najsnažniji, treba da bude to osnivanje regionalne kan-celarije za mlade, jer putem razmene, putem komuni-kacije možemo da stvorimo novu generaciju koja ćeimati pravo da kreira svoju budućnost. Meni se nekakočini kao mladom čoveku da mi živimo nečije prošle ži-vote. Generacija koja je propustila svoju šansu, koja jedovela do rata i dalje upravlja odnosima u regionu.Znači, ne daje se šansa mladim ljudima da stvore svojuneku istoriju i svoju neku prošlost kakva onda da bude,da li ona pozitivna ili negativna, ali od nas se ovde kaomladog čoveka očekuje da se vi odmah opredelite dali ste republikanac, monarhista, da li ste za četnike, da liste za partizane, kako posmatrate rat u Jugoslaviji, itd,a niko ne daje priliku mladim ljudima da stvore nekusvoju zajedničku budućnost kakva god ona bila na Za-padnom Balkanu, i da žive svoj život.

ZORAN PANOVIĆ: Ja bih pitao naše drage parlamen-tarce, pošto smo iz njihovih izlaganja mogli zaključiti da

je cela intencija takva da se na neki način pobeda AngeleMerkel smatra izvesnom, da li je to već toliko izvesno i dali su moguća iznenađenja i da li uopšte postoji alterna-tiva za Srbiju ako ne daj bože izgubi Angela Merkel?

MUAMER BAČEVAC: Nedavno nam je bio gost po-vodom 100 godina od smrti gospodina Konrada Ade-nauera jedan jako uticajan i jako zanimljiv poslanik, jasam mu isto pitanje postavio jer sam imao strah odpromene političkih elita u Nemačkoj. Slušao sam i Šulca,imali smo mi u parlamentu čast da čujemo govor Šulcai videli smo da je riječ o jednom jako harizmatičnom idobro potkovanom u političkom smislu čoveku. Mislimda su sada svi svesni nakon onih lokalnih izbora u nekimpokrajinama gde je Angela Merkel ponovila dobre re-zultate da će teško doći do promjena, ali da se ono štosam ja slično pitao da li će se promeniti politika, da sepolitika i u suprotnom slučaju i u nekoj drugoj podeline bi mnogo, po meni, menjala. Ja sam to kroz šalurekao, ali mislim da ljudi iz CDU su jako ozbiljno shva-tili rast SPD i da u politici se može desiti sve, ali svakakomislim da se taj kurs koji ima Nemačka ne bi neštomnogo menjao prema nama, kad mi Nemačku uzi-mamo za glavnog oslonca u evropskim integracijama.

ZORAN PANOVIĆ: Da li posle Trsta možemo očeki-vati neku vrstu većeg francuskog angažovanja poštoje Makron zaista bio velika zvezda skupa.

MUAMER BAČEVAC: Ja se mogu služiti sa vama dabi se to trebalo očekivati. Makron i kao lider dobija na

samopouzdanju gledano sa strane mislim da će Fran-cuska krenuti u malo značajniji uticaj u EU. Kao što samrekao kao i sve imperijalne sile nekadašnje one polakose vraćaju na političku scenu i mislim da će sve veći bitinjihov regionalni uticaj i želja za nekakvim uplivom upolitičke događaje.

ELVIRA KOVAČ: Ja sam htela vrlo kratko, pošto nijetajna da je Savez vojvođanskih Mađara i sada je Sr-pska napredna stranka zajedno sa CDU i ostalim zna-čajnim strankama u IPP i da naravno IPP, pošto se miredovno viđamo na nekim sastancima svi očekujupobedu, ali upravo ono što je Muamer rekao CDUništa ne prepušta slučaju. Znači to je taj ozbiljan ne-mački pristup i zaista do zadnjeg momenta će se oz-biljno raditi. Stoga nekad i opreznije izjave AngeleMerkel ne samo zato što smo sestriske stranke, već izbog svega dosada prikazanog. Ja se iskreno nadamda neće doći do nekog iznenađenja jer moram i toda podelim ovako javno, upravo kada je Šulc bio u Sr-biji, znači on je u tom govoru, u Skupštini nama držao,imali smo posebnu sednicu kada nam se obraćao. Pretoga ja sam imala priliku da sa predstavnicima svihposlaničkih grupa imam radni doručak s njim. Značikao da ga uopšte region nije zanimao. On je nama, ujeku migrantske krize pričao, napadao Mađarsku štoje legitiman stav, ali ne možete u parlamentu jedne dr-žave Srbije da napadate Orban Viktora ili Mađarsku.Stoga iskreno svi mi navijamo za CDU.

VESNA MARKOVIĆ: Ja bih samo da dodam da seslažem sa kolegama i da sve ankete pokazuju da CDUima najveću šansu na izborima. Možda se eventualnopromeni koalicioni partner, ali svakako očekujem kon-

tinuitet sa dosadašnjom politikom i mislim da je tonama veoma značajno.

ZORAN PANOVIĆ: Rade, za kraj, iz svog iskustva di-plomatskog i novinarskog, ti si promovisao što ja čestovolim da citiram, jednu sintagmu, hladni mir, kao nekudobitnu kombinaciju za budućnost ovog regiona. Dali ti je ovo na tragu hladnog mira ili na razvijanju nekeblage euforije koja nema realnu osnovu na ovim pro-storima?

RADIVOJ CVETIĆANIN: Još je ona mislim na tragute formule, nazvane sa moje strane hladni mir i mislimda to opstaje, da može da opstane za duže vreme taformula, i da u vezi sa ovim Berlinskim procesom ta-kođe može. I ako mi dopustiš da kažem samo jednu-dve rečenice. Dakle, u moje vreme, da kažem malošaljivo, to znači pre desetak godina, politika broj 1, hitpolitika toga vremena u vezi s regionom je bila: dajmoregionu da uzme svoje stvari u svoje ruke. Veliki pro-moteri te politike bili su veliki političari u to vreme kaošto su Sanader i drugi, i ta politika je krenula da, onaje čak mislim obradovala i Evropu pa i međunarodnuzajednicu, za tu politiku dobijana je međunarodnapodrška. To bi bio svojevrsni dokaz zrelosti regionada može da vlada svojim poslovima, svojim proble-mima, da ih rešava, naravno u saradnji sa međuna-rodnom zajednicom, itd. Ali, i formirao se tu, gde je sadSvilanović u Sarajevu, Savet za regionalnu saradnju, alito se pokazalo da region još nema tu snagu za to. I ovokad sam spomenuo politički inženjering, Berlinski pro-

MUAMER BAČEVAC:Eto vidim da jedan-dva medija forsirajutu priču, što nijedobro, i da praktičnoovakvi sastanci moguda daju novi zamahevrointegracijama, pa volim da kažemvrlo otvoreno ievroatlantskim integracijama, koje su neophodne ovojzemlji

RADIVOJ CVETIĆANIN: I ovokad sam spomenuopolitički inženjering,Berlinski proces po-kazuje da je još uvek neophodna znatnapomoć međunarodnezajednice i da bez njestvari teško mogu da idu

Elvira Kovač Branko Rosić

sreda, 9. avgust 2017. I BERLIN PROCES posle Trsta

ces kao jedna vrsta ličnoga projekta Angele Merkel, alinaravno i nemačke politike i Nemačke, pokazuje daje još uvek neophodna znatna pomoć međunarodnezajednice i da bez nje stvari teško mogu da idu, vero-vatno za još neki duži period, dok se mi ne dohvatimoneke zelene grane.

ZORAN PANOVIĆ:Ja bih zaključio, da li se slažete sviučesnici, da ovaj region nema apsolutno nijedan me-hanizam pacifikacije sukoba koji je sam razvio i da bezmeđunarodne arbitraže je apsolutno nemoćan i sklonnovoj konfrontaciji. Tako da to prihvatimo kao neki za-ključak i da se uzdamo u Angelu Merkel i pobedu CDU.

MILOMIR MANDIĆ (iz publike):Ovo je četvrti samit,posle Berlina, Beča i Pariza imamo i Trst. Ono što gra-đane Srbije zanima a na čemu ćemo mi posebno ra-diti kao DEMOSTAT u narednom periodu ne samokad su u pitanju istraživanja već ćemo istraživati to ida pokušamo da približimo to građanima Srbije. Mividimo da između samita u Berlinu, pa samita u Beču,pa između samita u Beču i Parizu, šta se dešavalo.Da li će se institucionalizovati mehanizmi za imple-mentaciju određenih postignutih sporazuma, do-govora, itd. Da li će se pratiti, da li će biti evaluacija,javnost Srbije je malo upućena o to. Pored Kancela-rije za mlade, i pored Fonda za Zapadni Balkan kojije izglasan u parlamentima zemalja učesnica, zanimame, evo na primer, sada ova transportna zajednica iostali sporazumi koji su postignuti. Nekako imamutisak da bi Berlinski proces trebao da bude jednopermanentno stanje, da ne traje samo tog dana, ilidva ili tri dana održavanja, već da mora da bude per-manentno stanje koje će da se prati putem određe-nih mehanizama.

ALEKSANDAR SIMURDIĆ: Ja sam u onom momtekstu (u Vremenu) spomenuo da Berlinski proces iz sa-dašnje perspektive podseća na druženje prijatelja odrođendana do rođendana i zaista ponekad to jestetako, od samita do samita. Na žalost, uz vrlo slabu koor-dinaciju i u tih 12 meseci. Mi nismo imali dodir sa sa-mitom 12. jula, ali jesmo imali priliku 12. jula da na jed-nom polisi događaju šefovima diplomatija ZapadnogBalkana, evropskim zvaničnicima, tu je bio Han, tu jebio šef italijanske diplomatije, predstavimo zaključkecivilnog društva kroz šest oblasti kojima smo se bavilii napomenuli smo to upravo o čemu vi pričate. Daklenužno je uspostaviti mehanizme koji će pratiti realiza-ciju dogovora od samita do samita, a postoji ideja saovogodišnjeg samita u Trstu da se dešava jedan me-đusamit koji ne bi bio u EU, odnosno bio bi na pro-storu Zapadnog Balkana, i koji bi upravo radio na tomeda se vidi gde se došlo sa realizacijom, i šta su vrlo kon-kretni koraci do narednog samita. Ja ću vam dati samojedan primer koji upravo govori o čemu ste vi pričali.Na samitu u Beču 2015. potpisan je Sporazum o reša-vanju bilateralnih sporova, vrlo veliki napor je uložilopre svega civilno društvo da se dođe do jednog ta-kvog konsenzusa. Potpisan je sporazum na nivou še-fova diplomatija gde su se oni obavezali da će izmeđuostalog bilateralna pitanja rešavati po istom obrascu ida to neće biti kočnica u pregovaračkom procesu ze-malja Zapadnog Balkana kada je reč o EU. Mnogo jeinteresa svuda pa tako i u Berlinskom procesu, a odtada, od 2015. godine gotovo da nikakvog pomakanema na tom polju. Ministarstva spoljnih poslova kadaste kontaktirali nakon šest meseci, oni su i zaboravili dasu to potpisali, samit u Parizu je tu temu izbacio sadnevnog reda, o tome se nije razgovaralo, ne želeći daona pitanja koja ih dele da stavljaju na sto, što je po-grešan pristup. Tako da smo mi došli tu gde jesmo.Transportna zajednica, regionalna komorska unija, svesu to stvari koje moraju da zažive, o tome smo pričali,da ljudi vide konkretne rezultate toga, a slažem se saonim što je pričano, moramo promaniti i narativ, mo-ramo promeniti pristup kada govorimo i o evropskimitegracijama i o Berlinskom procesu koji je sastavnakarika na lancu, dakle moramo prosto to isticati kaoprednost, a ne sve ono što okupira javno mnjenje pasamim tim i sve nas ovde.

ZORAN PANOVIĆ:Ponovo ću da zaključim, mislim daje jasno šta smo hteli da kažemo, da region i dalje za-visi od međunarodne podrške, presudno u ovom tre-nutku od Nemačke. Ide godišnjica “Oluje” i videćemoda li će se na taj dan neko sestiti Berlinskog procesa ilineće, to će biti jedan od velikih testova.

U okviru Zapadno-balkanskog procesa Italija je, 12. jula u Trstu, ugostila šefovevlada, ministre spoljnih poslova i ministre ekonomije Albanije, Bosne i Hercego-vine, Kosova, bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore, Srbije, kao iAustrije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Slovenije, Ujedinjenog Kraljevstva, kao ipredstavnike Evropske Unije i međunarodnih finansijskih institucija. Ministri tran-sporta Zapadnog Balkana sastali su se i sa kolegama iz italijanskih i EU institucija. Samit u Trstu dao je priliku da se razviju postignuća prethodnih samita – u Ber-linu (28. avgusta 2014), Beču (27. avgusta 2015), Parizu (4. jula 2016) – i ostvaridodatni napredak u nekoliko oblasti saradnje, posebno kada je reč o agendi po-vezivanja, koja će ostati okosnica procesa, kao i po pitanju procesa regiona-lne integracije. Samit je podsetio na potrebu da se obezbede odgovarajući od-govori na globalne izazove i potvrdio značaj jačanja reformi u vezi sa vladavinomprava, osnovnim pravima, ekonomskim razvojem i konkurentnosti, sa ciljempostizanja boljitka za građane. Učesnici su jednoglasno potvrdili svoju nedvosmislenu podršku evropskojperspektivi Zapadnog Balkana, kako je navedeno u Zaključku Evropskogsaveta od 9. marta 2017. godine, ističući potrebu za obnavljanjem naporausmerenog ka reformama u regionu. Ističući komplementarnu priroduzapadnobalkanskog procesa i pregovora o proširenju, pozdravili su na-predak zapadnobalkanskih partnera na putu ka EU, ističući da se nalazeu različitim fazama procesa i potvrđujući da će se o napretku svake od njihsuditi prema dostignućima. Budućnost Zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji,savezu koji je otvorenza one evropske zemlje koje poštuju njene vrednosti i posvećene su njihovomunapređivanju. U Rimu, prilikom obeležavanja šezdesete godišnjice potpisiva-nja Rimskih ugovora, EU se založila za snažniju i izdiferenciraniju Evropu. Danasu Trstu, obavezujemo se da ćemo raditi na boljoj integraciji Zapadnog Balkanasa EU, sa ciljem konsolidacije i ujedinjenja kontinenta. Integracija Zapadnog Bal-kana sa EU predstavlja stratešku investiciju u mir, demokratiju, prosperitet, si-gurnost i stabilnost Evrope kao celine. Učesnici samita su se složili u Trstu da treba obnoviti politički angažman kako bise osiguralo da svi partneri sa Zapadnog Balkana čine nepovratne korake na-pred na evropskom putu, te da se napori demokratizacije, stabilizacije i pridru-živanja ne odlažu zbog unutrašnjih podela ili spoljnih uticaja. Iz te perspektivepozdravljamo obnovljenu posvećenost Zapadnog Balkana u promovisanju do-brosusedskih odnosa i međusobne saradnje u regionu. Rešavanje tekućih pi-tanja i izbegavanje nacionalističke retorike može da otvori put ka svetlijoj bu-dućnosti, koja bi mnogima donela prednosti, zahvaljujući većoj stabilnosti i bo-ljim ekonomskim uslovima. Učesnici su u Trstu još jednom potvrdili podršku re-formama na Zapadnom Balkanu, kako bi pomogli ispunjavanju ekonomskih ipolitičkih uslova za pridruženje EU. Proširena ekonomska saradnja olakšaće pomirenje i podsticaće individualnetežnje za pristupanje EU. Učesnici su visoko ocenili komplementarni značaj dru-gih regionalnih procesa, kao što je proces Brdo-Brijuni, i regionalnih institucija imehanizama, poput Centralnoevropske inicijative, Regionalnog saveta za sa-radnju, Jadransko-jonske inicijative, regionalne inicijative za borbu protiv ko-rupcije, koji teže ka zajedničkom cilju jačanja dimenzije regionalne saradnje i iz-gradnje prosperitetnog i međusobno povezanog regiona. Učesnici su pozdravili narastajuću želju i sposobnost regiona da upravlja timprocesima, što pokazuje i niz regionalnih ministarskih sastanaka i samit Zapad-nog Balkana održan u Sarajevu, tokom marta.

POVEZIVANJE ZAPADNOG BALKANAPovezanostAgenda povezivanja, sa fokusom na regionalnu i TEN-T transportnu i energet-sku infrastrukturu i reforme, napreduje i daje rezultate. Ona ostaje okosnica našihaktivnosti: dobro povezane i funkcionalne infrastrukturne mreže pokreću eko-nomski rast, pružaju poslovne prilike, privlače investicije i generišu radna mesta. Na samitu u Trstu razmotren je napredak u sprovođenju projekata koji supokrenuti na samitima 2015. i 2016. godine, i pozdravljen je početak važ-nih građevinskih radova. Još više radova će biti pokrenuto do kraja ovegodine. Učesnici su se složili i oko sedam dodatnih projekata povezivanja,uz ukupne investicije od preko pet stotina miliona, od čega 194 milionaevra kroz grantove EU, pozajmice EIB i EBRD, kao i finansiranjem nacio-nalnim sredstvima zemalja Zapadnog Balkana. To znači da ukupna fina-nsijska sredstva izdvojena od 2015. godine za povezivanje sada dostižuviše od 1,4 milijarde evra za ukupno dvadeset investicionih projekata.Dalje, Instrument za povezivanje Evrope (Connectivity Europe Facility – CEF) je poprvi put mobilisan u regionu, i u okviru njega obezbeđen je EU grant u visini od11.4 miliona evra. Podnet je izveštaj o implementaciji reformskih mera povezanostiu transportnom i energetskom sektoru koje su dogovorene na samitima 2015. i2016, uključujući mapu puta za uspostavljanje funkcionalnog regionalnog tržištaelektrične energije. Veza između regionalnog tržišta električne energije Zapad-nog Balkana i unutrašnjeg tržišta EU biće razvijana kroz inicijativu za gasno pove-zivanje Centralne i Jugoistočne Evrope. Samit je pozvao inicijativu CESEC da istražimogućnosti za saradnju sa susednim državama članicama EU i nastavi dobre re-zultate Memoranduma o razumevanju za razvoj regionalnog tržišta električnomenergijom i Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice. Učesnici su pozdra-vili inicijative za integraciju tržišta Zapadnog Balkana kao korake u pravcu što bo-ljeg iskorišćavanja potencijala Transbalkanskog elektro-energetskog koridora.

Imajući u vidu da pripremni radovi dobro napreduju, lideri Zapadnog Balkanaprepoznaju potrebu da se pojačaju napori sa ciljem sprovođenja mera i dovo-đenja do stvarnih pomaka na terenu, kako bi se privukle investicije i maksimalnoiskoristile njihove prednosti, imajući u vidu da su održiva energetska politika iborba protiv klimatskih promena suštinski povezane. Evropska komisija, Tran-sportna opservatorija Jugoistočne Evrope i Sekretarijat Energetske zajednicenastaviće da podržavaju rad na tome.Učesnici samita uzeli su u obzir napore preduzete sa ciljem daljeg razvoja dveenergetske inicijative najavljene na Samitu u Parizu i izrazili zadovoljstvo zbogpokretanja REEP+ inicijative. Razmotren je i napredak u razvoju Regionalne odr-žive hidroenergetske strategije za Zapadni Balkan, najavljene prošle godine nasamitu u Parizu, a koja će biti dalje razvijana kako bi definisala smernice za hi-droenergetski razvoj u regionu i time obezbedi poštovanje pravnih tekovina EUiz oblasti ekologije kao i relevantnih međunarodnih sporazuma.Samit je toplo pozdravio potpisivanje Ugovora o saobraćajnoj zajednici iz-među Evropske unije i pet zemalja partnera sa Zapadnog Balkana.Učesnicisu iskazali žaljenje zbog toga što Bosna i Hercegovina nije potpisala Ugovor i poz-vali je da se priključi što je pre moguće. U tom kontekstu istaknuta je potreba dase partneri sa Zapadnog Balkana što pre dogovore oko sedišta Sekretarijata i obez-bede – uz podršku Evropske komisije – njegovo funkcionisanje do sledećeg sa-mita. Ugovor označava početak nove ere saradnje između EU i Zapadnog Balkana.Suština Saobraćajne zajednice je da približi Zapadni Balkan Evropskoj uniji, stva-ranjem potpuno integrisane saobraćajne mreže na Zapadnom Balkanu, kao i iz-među regiona i EU, ali i da region približi standardima i politici EU u oblasti saobraćaja.

Regionalna ekonomska integracija i razvojSamit je pozdravio zajedničku inicijativu lidera Zapadnog Balkana da se ubrzaregionalna ekonomska saradnja i razvoj regionalnog ekonomskog podru-čja, zasnovanog na pravilima i principima CEFTA i EU, i u skladu sa Sporazu-mima o stabilizaciji i asocijaciji (SSP), koji će postepeno omogućavati povećanjeslobode kretanja dobara, usluga, investicija i kvalifikovanih radnika, u potpunostiu harmoniji sa pojedinačnim razvojem svake od zemalja. Regionalno ekonomsko područje će pomoći da se oslobodi ogroman poten-cijal regiona u kojem živi dvadeset miliona ljudi, stvaranjem boljih i održivijihekonomskih mogućnosti za sve, i privlačenjem više direktnih stranih investicijanego što je to trenutno slučaj sa individualnim naporima. Učesnici su pozdra-vili prezentaciju lidera i usvajanje višegodišnjeg Akcionog plana za razvoj re-gionalnog ekonomskog područja, što bi pokrilo trgovinu, investicije, mobil-nost i digitalnu ekonomiju (Akcioni plan je prilog ove Deklaracije). Rad na tomene predstavlja ni alternativu ni proces koji bi se odvijao paralelno sa procesimaevropskih integracija: on će ojačati kapacitet ekonomija Zapadnog Balkana daispune ekonomske kriterijume za pridruživanje EU, i implementiraju pravne te-kovine Unije na regionalnom nivou pre pristupanja. Takođe, dovešće do po-većanja prosperiteta i zapošljavanja. Regionalni savet za saradnju pozvan jeda, uz učešće CEFTA struktura, prati ovaj proces i redovno izveštava učesnikesamita o napretku postignutom u pogledu ostvarivanja rezultata zacrtanihovim Akcionim planom.Ovo uključuje inicijative za unapređenje pametne regionalne specijalizacije i stva-ranje lanaca vrednosti, kao i ubrzanje razvoja inovacija i tehnoloških transfera. Poredpodrške privatnom sektoru o kojoj se govori u nastavku, Evropska komisija jenajavila mere podrške od preko sedam miliona evra kako bi doprinela pretvara-nju regionalnog ekonomskog područja u konkretne prilike za poslovanje.

Privatni sektor i razvoj malih i srednjih preduzećaDinamična poslovna klima suštinski je važna za diversifikaciju i modernizaciju eko-nomije i stvaranje rasta i novih radnih mesta. Učesnici su se saglasili da će raditi nastvaranju dinamičnijeg okruženja za investicije na Zapadnom Balkanu kroz raz-voj preduzetništva u regiji, koristeći prednosti regiona, uključujući mlade ljude i nau-čnu ekspertizu. Razvoj kompjuterizovane proizvodnje i digitalizacija ekonomskihprocesa mogu da donesu krupne prednosti ekonomijama Zapadnog Balkana. Isto-vremeno, uspostavljanje neophodne informaciono-komunikacione infrastruk-ture i pouzdanog pravnog okvira predstavlja izazov. Kako bi uskladio postojećenapore i razvio preporuke za buduću saradnju, Zapadni Balkan će održatiIT samit zajedno sa Evropskom komisijom, Regionalnim savetom za sara-dnju i privrednicima, uzimajući u obzir prioritete utvrđene pristupom zauspostavljanje jedinstvenog digitalnog tržišta. Učesnici su takođe ohrabrilidalji razvoj inovativnog privatno-javnog partnerstva, koje uključuje uvođenjedualnih elemenata i drugih formi učenja zasnovanog na praktičnom radu u sistemusrednjeg stručnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu.Učesnici su pozdravili rezultate biznis foruma na kom su predstavljene i razmo-trene platforme za finansiranje i pomoć malim i srednjim preduzećima, omo-gućavajući tako unapređenje njihovog učinka. Forum se bavio i potencijalomza saradnju između malih i srednjih preduzeća u sektorima poput energetike iživotne sredine, infrastrukture i inovacija. Prepoznato je da obuka sa ciljem raz-voja preduzetništva na nivou regiona ima potencijal za pokretanje inicijativa zaizgradnju kapaciteta. Na sastancima su uspešno istražene poslovne prilike za malai srednja preduzeća sa Zapadnog Balkana.Evropska komisija najavila je dodatno finansiranje u iznosu od 48 miliona evra,što će biti kanalisano uz pomoć Instrumenta za razvoj preduzeća i inovacija naZapadnom Balkanu, da bi se ojačao preduzetnički kapacitet i stvorile nove pri-like za finansiranje kompanija iz regiona.

SAMIT ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA U TRSTU

Završna deklaracija

I sreda, 9. avgust 2017.Berlin proces posle Trsta

Napomena: Izlaganja učesnika Demostat panela su neautorizovana i neznatno suskraćena. Oprema je redakcijska.

Posebno izdanje lista Danas i DemostataTranskript Nada Đorđević / Fotografije ako nije drugačije naznačeno Medija centar Beograd / Korektura Danas / Prelom Slobodan Sremčević

Kao deo zajedničkog napora da se pojača doprinos privatnog sektora trgo-vini i privrednom rastu, na samitu u Trstu uspostavljen je Sekretarijat pri-vrednih komora Zapadnog Balkana.

POVEZANOST LJUDIPozitivna agenda za mladeStrane su pozdravile napredak u primeni Akcionog plana za rad sa mladima i poli-tiku o mladima koji je pripremljen na konferenciji mladih EU i Zapadnog Balkana uLjubljani, i danas, kao rezultat Foruma mladih – okupljanja šezdeset mladih ljudi izregiona i EU ovde u Trstu – razmotrile preporuke vezane za mobilnost, inkluziju, pre-duzetništvo i participaciju mladih. Univerziteti jadransko-jonske oblasti pokazali suspremnost da doprinesu sopstvenom deklaracijom. Evropska komisija je preduzelamere kako bi povećala učešće Zapadnog Balkana u Erazmus+ programu EU – kaodoprinos obeležavanju tridesete godišnjice tog programa – pružajući tako podr-šku mobilnosti mladih volontera i radnika, studenata i univerzitetskog osoblja, kaoi izgradnju institucionalnog kapaciteta.Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) – konkretan rezultat za-jedničkih napora od samita u Berlinu – počela je sa radom i predstavila svojprvi radni program za unapređenje saradnje među mladima u regionu. Uvezi sa tim, data je preporuka da RYCO uspostavi “laboratoriju za građane” izapočne projekat za prevenciju radikalizacije.Učesnici su pozdravili finansijskupodršku EU za implementaciju njenog programa i obećali da će obezbediti proak-tivnu podršku za kancelariju. Oni su zahvalili nemačko-francuskoj kancelariji zamlade za njen doprinos u osnivanju RYCO.U kontekstu uspešnog sprovođenja pilot programa za mlade državne službenike– koji je podržan na samitu u Parizu 2016. godine – učesnici su snažno pozdravilinjegov nastavak u naredne dve godine, zahvaljujući kojem će trideset mladih služ-benika iz svake od zemalja partnera sa Zapadnog Balkana svake godine moći daprođe kroz treninge u EU i učestvuje u razmeni u javnoj administraciji širom re-giona. Uključivanje Zapadnog Balkana u Evropski portal za mlade pozdravljen jekao način da se pomogne mladim ljudima iz regiona da iskoriste mogućnosti zarad, učenje, volontiranje i putovanje u Evropskoj uniji. Upravljanje, vladavina prava, prevencija i borba protiv korupcijeUnapređenje upravljanja i vladavine prava je ključni uslov za pridruživanje EU i iz-gradnju jakog ekonomskog tkiva. Zemlje koje poštuju vladavinu prava mogu daublaže negativne efekte korupcije, izbegavajući pritom loše upravljanje i neadekvatnotrošenje javnog novca, dok manje konkurentna tržišta podrivaju poverenje gra-đana u demokratske institucije i procese. Korupcija utiče na sve. U zajedničkom jeinteresu zemalja članica EU i Zapadnog Balkana da obezbedi uvođenje efikasne an-tikorupcijske politike uz snažnu političku podršku. Kako bi doprinela ostvarivanju tog cilja i uvela aktikorupcijsku dimenziju u mejn-strim politiku, Nacionalna agencija za borbu protiv korupcije Italije (ANAC) organi-zovala je radionicu sa partnerskim institucijama sa Zapadnog Balkana i Regiona-lnom inicijativom za borbu protiv korupcije (RAI), radeći na rešavanju sledećih petproblema: prevencija korupcije; transparentsnost; javne nabavke; uzbunjivanje ikonflikt interesa. Za naredni perion planirani su i tematski seminari, u saradnji sa Ev-ropskom komisijom, kako bi se produbila znanja i doprinelo izgradnji operativnihkapaciteta. Inicijativa je pokazala i to da kod partnera postoji interes za delotvornorešavanje i saradnju na pitanjima integriteta.Učesnici su pozdravili konačnu deklaraciju usvojenu na radionici (u prilogu) koja de-finiše niz obaveza sa ciljem unapređenja kapaciteta za reagovanje na korupciju.

NaukaZemlje članice EU i lideri iz regiona odlučili su da započnu process uspostavlja-nja istraživačkog fonda za Zapadni Balkan kao samoupravne međunarodne in-stitucije, prema predlogu treće zajedničke naučne konferencije u okviru za-padnobalkanskog procesa, u junu 2017. u Parizu.Oni su pozdravili spremnost ita-lijanske Vlade da bude domaćin Fonda u Trstu. Fond će dodeljivati grantove mladimnaučnicima koji bi da oforme izvanredne istraživačke timove i laboratorije i grupe naBalkanu, i podržavaće razmenu sa evropskim naučnicima sa ciljem boljeg poveziva-nja istraživanja u EU sa Zapadnim Balkanom. Učesnici su dali mandat Grupi naučnikai izaslanika da prouče finansijsku i tehničku izvodljivost projekta i dogovore sve neop-hodne aranžmane, do sledećeg zapadnobalkanskog samita. Učesnici su podržali kon-cept ekspertske grupe koja je inicirana na zajedničkoj naučnoj konferenciji, za izraduAkcionog plana za pametni rast na Zapadnom Balkanu i pozvali relevantne aktere izakademske zajednice, univerziteta, privrede i civilnog društva, kao i međunarodnih fi-nansijskih institucija, da i sami doprinesu ovim naporima. Izražena je zahvalnost Evropskojkomisiji za napore za napore koje ulaže u istraživanje i inovacije, kao i razmenu nauč-nih znanja kroz Horizon 2020 – program EU za istraživanje i inovacije koji je otvoren iza Zapadni Balkan - ali i kroz inicijative Zajedničkog istraživačkog centra.Učesnici su pozdravili najavu italijanske Vlade o održavanju sledeće zajedničke nau-čne konferencije u okviru zapadnobalkanskog procesa u Rimu 2018. godine i izra-zili zahvalnost nemačkoj Leopoldina akademiji na kontinuiranim naporima na pru-žanju podrške naučnoj saradnji.

Nerešena bilateralna pitanjaUčesnici su sa zadovoljstvom primili k znanju istaknutu potvrdu sa Zapadnog Bal-kana da će pružati podršku jedni drugima na putu ka EU, kao i obećanje da će po-

miriti političke razlike u okviru svojih demokratskih institucija i jačanjem međusob-nog političkog dijaloga. EU partneri su podsetili na to da je izgradnja dobrosu-sedskih odnosa kamen temeljac na putu ka Evropskoj uniji i potvrdili sprem-nost da u tom smislu podrže Zapadni Balkan na sve moguće načine. Učesnicisu pozdravili Izveštaj francuskog predsedništva prošlogodišnjeg samita o pro-cesu demarkacije granica na Zapadnom Balkanu i potvrdili spremnost daistraže buduće inicijative koje bi mogle da dovedu do napretka u tom pravcu.

Civilno društvoUčesnici su istakli značaj civilnog društva kao nezavisnog, aktivnog, angažovanogi poštovanog partnera, koji doprinosi tome da politički lideri prave informisanijiizbor, zatim sprovođenju politika i boljoj percepciji očekivanja javnog mnenja. Uzelisu u obzir sa interesovanjem preporuke Foruma civilnog društva, uključujući inici-jativu RECOM, pokazujući tako da su samiti deo zajedničkog napora.

BORBA PROTIV TERORIZMA, EKSTREMIZMA, RADIKALIZACIJE I ORGANIZOVANOG KRIMINALANa samitu je potvrdjeno da, kao što je podvučeno u Globalnoj strategiji EU zaspoljnu i bezbednosnu politiku, suprotstavljanje terorizmu i sprečavanje nasilnogekstremizma i radikalizacije koji vode ka nasilju predstavljaju zajedničke pretnje i dazahtevaju poseban pristup, zasnovan na razumevanju lokalnih prilika i širem re-gionalnom okviru za saradnju. Strani borci povratnici predstavljaju regionalni i glo-balni izazov: zato ćemo raditi na razmeni informacija sa Interpolom i Europolom,proaktivnoj saradnji sa Evropskim centrom za borbu protiv terorizma i zajedničkimcentrima za policijsku saradnju, primeni Konvencije o zajedničkim centrima za po-licijsku saradnju u Jugoistočnj Evropi i jačanju saradnje na upravljanju granicama. Strane su se obavezale da će sa civilnim društvom i lokalnim zajednicama raditi nasprečavanju radikalizacije i nasilnog ekstremizma; da će sarađivati sa pritvorskimustanovama; da će stvarati alternative i pozitivne narative u cilju suzbijanja uticajaekstremističkih ideologija; jačanju saradnje sa Mrežom EU za širenje svesti o radi-kalizaciji. Potvrđen je značaj organizovanja blagovremenih programa deradikali-zacije, rehabilitacije i reintegracije. Učesnici su se složili da je neophodno boriti seprotiv zloupotrebe interneta od strane terorista i pozdravili rad koji se obalja uokviru EU Internet foruma. Veoma je značajno da se identifikuju i preseku veze iz-među terorističkih grupa i transnacionalnih organizovanih kriminalnih mreža uklju-čenih u trgovinu ljudima, drogom i oružjem: saradnja na ovom polju će se nasta-viti, kao i u slučaju pranja novca i finansiranju terorističkih aktivnosti. Pozdravljenaje i podrška EU koju pruža kroz Inicijativu za borbu protiv terorizma na ZapadnomBalkanu i inicijativu za Integrisano upravljanje unutrašnjom bezbednošću. Kadaje reč o krijumčarenju oružja strane su prepoznale značaj jačanja uloge Eu-ropola i projekta Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja ujugoistočnoj i istočnoj Evropi.Pored toga, iznet je predlog da se unapredi borbaprotiv krijumčarenja malokalibarskoh i lakog naoružanja (SALW) povećanjemnivoa fizičke bezbednosti zaliha naoružanja i ohrabrivanjem kampanja za dobro-voljnu predaju oružja. Kako bi se uspešno odgovorilo na zajedničke pretnje terorizma, nasilnog ekstrem-izma, radikalizacije i transnacionalnog organizovanog kriminala, neophodna je efi-kasna saradnja širom EU i Jugoistočne Evrope. Strane su se obavezale da će u pot-punosti iskoristiti zajedničke instrumente i mreže i raditi zajedno u duhu partnerstva,u okviru politike proširenja, učiti jedna od druge i uzajamno se podržavati, u zajed-ničkom poduhvatu obezbeđivanja sigurnosti i bezbednosti za naše građane. Odr-živa prevencija radikalizacije zahteva promišljen pristup i uzimanje u obzir socio-eko-nomske situacije, uključujući smanjenje nezaposlenosti kod mladih.

SUZBIJANJE ILEGALNIH MIGRACIJABolje upravljanje migracionim tokovima je kontinentalni izazov. Odgovor bi trebaloda bude efikasan i vođen principima solidarnosti, partnerstva i podele odgovorno-sti. To podrazumeva dalju saradnju između Evropske unije i Zapadnog Balkana, kojije poslednjih godina pogođen masovnim migracionim kretanjima i uspeo da bududeo rešenja kroz trajnu i intenzivnu saradnju, kako u okviru regiona tako i sa EU. Ovaj zajednički napor bi trebalo nastaviti, kako bi se unapredilo upravljanje grani-cama i povećali kapaciteti za kontrolu, sprečili ilegalni migracioni tokovi i nastavilaborba protiv organizovanih kriminalnih mreža, krijumčara i trgovaca ljudima, obez-beđujući pritom poštovanje ljudskih prava i međunarodnu zaštitu onima kojimaje neophodna, u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim obavezama. Učesnici su još jednom podvukli značaj stalnog nadgledanja razvoja potencijalnihnovih migracionih ruta kroz region do Evropske unije. Sve strane moraju da obez-bede spremnost i kapacitet da se nose sa novim potrebama i rastućim izazovima.

BUDUĆNOST PROCESAUčesnici su pozrdavili spremnost Ujedinjenog kraljevstva da bude domaćinSamita o Zapadnom Balkanu 2018. godine, složili se da se proces nastavi inakon toga, i izrazili veliko zadovoljstvo izgledima za okupljanja na visokomnivou, koja slede u regionu.

Franc Bogovič: EU nepokolebljivo posvećenabudućnosti Balkana

Poruka, koja je po-

slata u okviru Berlinskog

procesa održanog neda-

vno u Trstu, jasan je po-

kazatelj nepokolebljive

posvecenosti EU evrop-

skoj buducnosti Zapad-

nog Balkana, sa ciljem ja-

čanja regionalne saradnje

za napredak svih šest ze-

malja. Veoma mi je važno što je EU stavila Zapadni

Balkan u prvi plan svoje političke agende, pošto svim

srcem verujem da regionu treba dublja evropska per-

spektiva i budućnost u Evropskoj uniji. Iako u regionu

ima još mnogo izazova, u smislu odnosa između poje-

dinih zemalja, podržavam cilj koji je bio naglašen u Trstu

da se produbi ekonomska saradnja između država i

ljudi, uključujući infrastrukturno regionalno poveziva-

nje - izgradnjom autoputeva i gasovoda, a i poveziva-

njem zemalja sa usaglašavanjem carinskih propisa.

Sigurno je da Berlinski proces nije nekakva zamena

za evropsku integraciju Srbije i čitavog Zapadnog Bal-

kana, već dodatna platforma za dijalog.

Autor je poslanik Evropske narodne partije

u Evropskom parlamentu i bivši ministar

poljoprivrede Slovenije.

Bernd Hiteman: Bregzit otežava situaciju Berlinski proces doz-

voljava većim državama

EU da budu angažovane

na političkoj sceni Za-

padnog Balkana i da do-

prinesu politici Evropske

komisije, a naročitu šansu

da se poveže sa regionom

sada ima nova Francuska

pod vođstvom Makrona.

Konferencija održana u

Trstu imala je više nego simboličan rezultat. Postoji

određeni zamor u EU kada je reč o ophođenju prema

Zapadnom Balkanu, iako je izbeglička kriza pokazala

da postoje brojni razlozi da se Unija znatno više za-

gleda u ovaj region. Mere koje se primenjuju u procesu

proširenja Evropske unije makar za trenutak su se našle

u sedištu pažnje. Sudeći prema izveštajima nemačkih

medija, izgledalo je da se Italija i Francuska pridružuju

naporima koje Nemačka preduzima da unapredi si-

tuaciju na Balkanu. EU, koja ima 27 članica, razume

značaj ovog procesa, ali treba da budemo pažljivi i da

ne preuveličamo dobru sliku poslatu iz Trsta, imajući

u vidu činjenicu da su nastojanja EU i Zapadnog Bal-

kana u drugom planu, zbog gomile posla koji se od-

nosi na nepotrebne pregovore o Bregzitu”.

Autor je generalni sekretar

Evropskog pokreta u Nemačkoj.

Erki Bahovski: Nužno ojačati solidarnost Stiče se utisak da obe

strane moraju da učine više

- EU mora da pošalje jasnije

signale da je perspektiva

članstva država Zapadnog

Balkana i dalje na stolu, a

zemlje regiona treba da se

u većoj meri posvete spro-

vođenju reformi koje su ne-

ophodne za dobijanje član-

stva. Očigledno je da je

mnogo lakše govoriti o tome nego ispuniti zadatke. EU se

bori sa unutrašnjim problemima, uključujući Bregzit, a dr-

žave Zapadnog Balkana imaju različite prioritete. Baš kao

što Estonija tokom aktuelnog predsedavanja EU poku-

šava da oživi Istočno partnerstvo, Berlinski proces zago-

vara solidarnost Unije sa ovim regionom, za šta bi trebalo

da budu zainteresovane sve članice EU. .

Autor je estonski diplomata.

Berlin procesposle Trsta