Tumacenje Knjige o Jovu

5/20/2018 Tumacenje Knjige o Jovu

1/8

Jovrazmiljanja o Knjizi o Jovu

Na biblijsku Knjigu o Jovu postoji mnogo razliitih tumaenja. To je tako neverovatna

knjiga, koliko po raznolikosti onoga to se otkriva onima koji je itaju, toliko i po tometo nas vodi ka jednom potpuno nedokuivom i neverovatnom, ali uz Boiju pomodostinom cilju.

Ja ni u kom sluaju ne pokuavam da napiem bogoslovski rad. Ovo su samo kratkikoncepti, skice onoga to mi se otkrilo pri itanju ovog teksta, a moda najpre zapisrazmiljanja, skoro bez citata. Onaj koji je itao ovu Knjigu e se podsetiti neega, a onajkoji je nije itao bolje da pone od izvora.

Dakle, Jov i njegovo beskrajno stradanje ... U jednom momentu oveka oblije hladanznoj zbog spoznaje: tragedija Jova nije tako strana, kako izgleda naprvi pogled; ona je

mnogo vie udesna i uasna.

Obino se smisao knjige svodi na jedno od ova dva tumaenja.

Prvo od njih pribegava terminu iskuenje. Bog je eleo da se uveri koliko je Jovistinski predan Njemu i dozvolio je da se sve nevolje i bede obrue na pravednikovuglavu. Jov se u poetku zbunio, a potom kada je Sam Bog poeo da razgovara s njim,uplaio se i priznao svoju krivicu. Na kraju je Bog dareljivo vratio Jovu sve to mu jeoduzeo: novu kuu, nova stada, novu decu ...

Ovakvo objanjenje esto izaziva neprijatnost: veoma je lako u slinoj situaciji uvideti

veliku moralnu greku. Kao to je na jednom hrianskom internet-forumu napisala jednamlada ena: Ispada da Bog sedi na Nebu i posmatra ljude ...ja Mu se naprimer molim,zahvaljujem Mu, a On misli: O, kako dobra devojka, da je Ja malo ispitam... - i aljemi veliki broj stradanja kako bi Mu se jo vie obraala. I istovremeno proverava neu lija prestati da Mu verujem... U stvari muenje nedunog, kako bi se uverili u njegovupredanost je postupak, koji je nespojiv sa tvrdjenjem o Boijoj dobroti; to jeNEDOSTOJAN postupak; i predanost koju on proverava jepredanost SLUGE. Da li jemogue tako jednostavno uteiti oveka: u emu je nevolja sva deca su poginula?..evo,rodilo se toliko novih, - i nema mesta tuzi!..

Ateisti se esto pozivaju upravo na takvu raspravu o Knjizi o Jovu, kao na uzrok svoje

ubedjenosti u nemoralnost hrianske vere. ta im odgovoriti? Moemo se pozvati na to,da je takvo starozavetno shvatanje odnosa Boga prema ljudima. Moemo (s punimpravom) tvrditi da se Boija ljubav ne moe svesti na nae shvatanje ljubavi, i Njegovamera se razlikuje od svih naih mera. Moemo se ipak zamisliti: da li je ta biblijskaknjiga zaista napisana o ispitivanju pravednika?


2/8

Drugo objanjenje prie o Jovu je sledee. iveo je jednom jedan ovek koji je sve radioprema Boijem Zakonu, ali je sam sebe smatrao samodovoljnim, i pripisivao je sebi ane Gospodu sva svoja dostignua i zasluge. A kada su se na njega obruile sve nevolje,kada je izgubio sve to je mogao da izgubi, poeo je drsko da zahteva odgovor od Boga.Ali njemu su i bila potrebna sva ta stradanja i nesree, kako bi se njegovo srce otvorilo.

Bog se javio tom oveku, i on je kroz stradanje shvatio da nije bio u pravu, videvi izvoresvoje pravednosti u sebi samom; pokajao se i bio je bogato nagradjen od Gospoda.

Oba ova tumaenja su bez sumnje pouna na svoj nain. Ali ona uopte ne primeujuparadoks, koji predstavlja samu sutinu te knjige.

Ako je ono to se deavalo sa Jovom zaista predstavljalo ispitivanje vernosti Bogu da lion uspeva da ga izdri? ...Jer glavni tekst knjige govori o tome kako Jov svodi raune saBogom, izaziva Ga, zove Ga na sud; a trojica njegovih prijatelja i Eliluj kakve god dasu bile njihove unutranje pobude brane pred Jovom Boiju pravednost, podseajui naljudsku grehovnost i urazumljujui ... Ukoliko Bog tei da urazumi Jova u njegovoj

nepravinosti, zbog ega se On na kraju obraa trojici njegovih prijatelja: ...ne govo risteo Meni PRAVO, kao sluga moj Jov (42:7)??!! Kako to razumeti? ...Gde je ispitivanje,ukoliko ga Jov nije izdrao? I gde je urazumljenje, ukoliko su bunt Jova PRAVE REI, iBog Sam to priznaje?! ..U emu se ogleda vernost Jovovih rei o Gospodu?..

Jov nije poznavao Pismo jer je iveo pre Mojseja. Zato mu je bio poznat Sam Bog. Jov,kao i svaki ovek nije sam sebi dovoljan, ali on sebe i nije smatrao takvim. On se uvek i usvemu uzdao u Boga, to se vidi i iz prve glave, da i svoje sinove preporuuje Gospodu,prinosei za njih rtve.

Jov se u potpunosti predao Bogu, pritom ne znajui ni za smisao stradanja, ni za

predstojeu Krsnu rtvu.

Mi znamo vie, ak i iz te same knjige. Znamo da Jovova stradanja uopte NE ZAVISEni od kakvog greha, niti od bilo kakve nepravilnosti njegovog ivota. I vie od toga onapredstavljaju direktnu posledicu njegove pravednosti! Nastupio je sudbonosni trenutak

prie. Nastupio je kritian momenat u nevidljivoj borbi Gospoda sa satanom. Neprijateljje postavio zahteve i pokuava da probije odbranu i samo je Jov sposoban da stane uodbrambeni zid, i upravo on mora svojim telom da zatvara pukarnicu. Ali on za to nezna. Setite se samo kako je satana lukavo formulisao svoju optubu?..U tom i jestesutina stvari, da je tenja za moralnou istinska samo onda ukoliko nije potkrepljenanikakvim dobrima i ukoliko se ne zasniva ni na kakvim objanjenjima i obeanjima.

Neprijatelj upravo to negira: sposobnost ljudi da slede za dobrim bez ikakvog interesa,samo iz ljubavi.

To jest, to to se desilo sa Jovom je ipak iskuenje. Ali se ne iskuava Jov u njemu, vesama LJUBAV. Da li postoji ona, da li je mogua ljubav koja ne zavisi ni od ega, kojanita ne trai, sve je spremna da primi i pokrije, - ljubav UPRKOS SVEMU?..


3/8

Ja ne mogu da zamislim sebe na mestu Jova. Pre bih se prepoznao medju njegovim

sagovornicima. Najpre, Jovova ena: Blagoslovi Boga pa umri (2:9). Ali joj Jovodgovara tim istim reima kojima e ga prizivati Elifaz, Vildad i Sofar: zar je primivi odGospoda tolika dobra pravilno odbiti da primim od Njega i bol, i iskuenje?..

Uostalom, mi sebe smatramo blagoestivijim od tog nivoa, na kome ljudi trae Bogasamo za postizanje svakidanje koristi, smatrajui Ga kao stvar za nas. Tada smo slinitoj trojici Jovovih prijatelja. Oni tite Boga od Jovovih rei, poevi od njegovog prvogvapaja, - iako u njemu nema nikakvog drugog smisla, osim boli i molbe za podrku ... Ikako ga ukoriti zbog toga? Kada je i Ovaploena Re, Spasitelj uzviknuo u smrtnimmukama: Boe Moj, Boe Moj! Zato si Me ostavio?..

Medjutim, Jov se drznuo da ode i dalje od toga. On sve upornije govori da ga Bog kara

NI ZBOG EGA. Gordost?.. Ne odgovarajte odmah. Zamislite se: paradoksalno, ali uDATOJ KONKRETNOJ SITIACIJI, Jov je u pravu! Samo to smo utvrdili da su svanjegova stradanja povezana sa itavim njegovim prethodnim ivotom samo na jedan

nain Jov je samo zahvaljujui SVOJOJ PRAVEDNOSTI postao polje na kojoj sevodila velika bitka.

I na ovom mestu mnogo toga u ta verujemo prolazi najozbiljnije ispitivanje. Uvereni uto da znamo spasonosni algoritam, moemo da zakljuimo: Jovova bezumnost ne ostavljaod naih ema ni kamen na kamenu.

Sutina svih saveta trojice Jovovih prijatelja je jednostavna, uobiajena, i na odredjennacin pravedna: Bog je Svemogu, a nama nije dato da znamo Njegove puteve. Svi mismo krivi pred Njim. Treba se potiniti i smirenjem ZASLUITI oprotaj i nagradu.ovek je nemoan protiv Boga. Veoma poznata rasudjivanja. Ja sam nekako jue

razgovarao sa svojim neverujuim prijateljem i objanjavao mu te postulate ...avaj

Sutina Jovovog traganja ka Bogu poinje sa vie take u odnosu na rasudjivanjanjegovih prijatelja. Da, ovek je nemoan protiv Boga, - ali to nije povod za poklonjenje iljubav! Jov je saglasan da se pokloni samo Onome, Ko je istinski toga dostojan. Jov nije

verovao U BOGA on je verovao BOGU. A Bog ga je uterao u klopku, ne rekavi nirei, nita ne objasnivi! I stranije od svega Jov ne preivljava stradanje, ve ono tosmatra izdajom od strane Onoga, Kome je bezrezervno verovao.

Kada Jov tuguje zbog procvata nepotenih on se ne smuuje to je uvredjen. On jepotresen stranom, do nepodnoljivosti surovom pretpostavkom: Bog, Kome je on ceo

ivot sluio, poklanjao se, Koji je uvek biopored njega, - taj Bog ...je nepravedan?..

Jov ne zahteva od Boga da mu vrati sve to mu je oduzeto, zbog toga to je on, toboe tosve zasluio svojom pravednou. On zahteva samo jedno najsmelije inajneverovatnije: da Bog dodje i razgovara s njim! Posle toga neka bude i sud, i osuda i

stradanje! Jov ve ne moe da ivi a da ne shvata ko je Bog?..


4/8

To mi, 2000 godina posle Hrista, znamo za smisao stradanja, za sa-raspinjanje, za

grehovnost sveta, ...JOV pokuava PRVI PUT da otkrije te surove odgovore na ne manjestrana pitanja. Ali odgovora nema. Nije bilo vreme za njih ...

Jovu se desilo neto najstranije to je moglo da mu se desi: on je poeo da podozreva da

Bog nije Ljubav. Ali takvog boga on odbacuje! Bez obzira na svaki sledei ukor, nasvako stradanje!!! Jov odustaje od mogunosti da zaslui oprotaj od Boga i povraajzemaljskog bogatstva (jer on ne zna za drugo bogatstvo, zagrobni ivot). Ili je Bog Prijatelj, Vernost, Istina, Ljubav; ili Jov ne eli da zna za boga koji to nije!

Ali Bog jeste Ljubav. I On prima Jovovu hulu na boga koji ne voli, prima je kao

ruenje idola, koji u ljudskoj svesti nosi ime Bog; prima to kao proslavljanje Onoga,Koji je zaistaLjubav.

I nije sluajno da upravo Jov, a ne njegovi prijatelji u svemu to me prozreva potresnestvari, do otkria kojih e Boijem narodu trebati jo vekovi i hiljade vekova: o

vaskrsenju mrtvih, o tome da je iv je Iskupitelj moj, i on e naposletku stati nadprahom... (19:25; primetiu da ovaj stih ima nekoliko varijanti itanja i sam po sebipredstavlja povod za duga i duboka razmiljanja).

A mi zajedno sa Elifazom, Vildadom i Sofarom, nastavljamo da postidjujemo idokazujemo krivicu tog genijalnog bogoborca, zaboravljajui da je istorija izabranognaroda poela od tog istog od borbe praoca Jakova sa Bogom, poto se samo imeIzrailja prevodi kao bogoborac. Uostalom ve nam nedostaju rei da to opiemo.Vildad bojaljivo izbacuje nekoliko fraza i uti u ratsreenosti. Tada Jovu poinje daodgovara Eliluj, koji se pojavio neznano odakle.

Mnogi tumai vide u Eliluju Boijeg Poslanika. Ali da li je to tako. Meni on izgleda kaomlad i neverovatno iskren bogoslov, - u tome je njegova mudrost iznad ivotnemudrosti trojice Jovovih prijatelja. Eliluj iskreno tei ka Bogu, i na kraju dolazi do tuneistine: Svemogu je, ne moemo Ga stignuti (37:23).

To je orsokak svakog knjievnog bogoslovlja (a drugo je i nemogue do trenutkaBogoovaploenja!), svake filozofije. Proie vekovi, i na toj prepreci e se iskuati velikakultura antike, odmah oslabivi i ostarivi. Boga nije video niko nikada.. . Za drugupolovinu tog stiha iz Jovanovog Jevandjelja (1:18) vreme jo nije dolo.

Ali moe li ta filozofska teza da pomogne Jovu?!..

Eliluj se pojavljuje neprimetno, i tako i nestaje. Gospod na kraju ne govori o njemu, potoi on treba da trai oprotaj od Jova. Ne govori, uostalom ni rei pohvale na njegovuadresu ...

Ali, Bog poinje da govori s Jovom. Ne kao sa Ilijom u tihom strujanju vetra, ve u oluji iburi dolazi k Jovu. Da li ide da mu sudi? Pokara?.. A kako bi bilo drugaije kad je sam


5/8

Jov zvao Boga na sud, i Bog se javio da se sudi s njim. Ko e izdrati na takvom sudupred Njim?!..Upozoravali su Jova njegovi prijatelji!..

uju se prve, stroge rei Gospodnje. I ...Re Tvorca skree negde u stranu. On postavljaJovu pitanje za pitanjem, - i nijedno od njih se ne odnosi na sutinu stvari. Zna li ti?.. -

Moe li?.. - Da li si sposoban?.. - Da li ti ima takvu miicu kao Bog?..

U jednom trenutku nastaje smutni osecaj: ne OPRAVDAVA li se Bog pred ovekom?!..Kako moe ti Mene da krivi, ako NE ZNA SVE!... Gospod govori samo o tome.Nema ni rei o Jovovim pitanjima i pretenzijama. Ali i pored svega Jov kae: Da,Gospode sve sam shvatio! Kajem se!..

ta je Jov dobio kao odgovor? I na koje pitanje?..

Gospodnje rei nisu donele Jovunikakvu novu informacijuto je bilo ono isto to jemaloas izogovorio Eliluj. Ali rei On je stvorio... i Ja sam stvorio!.. se pokazuju

POTPUNO DRUGAIJIM, i Jov ih prima potpuno drugaije. Za njega je odgovor bioSAM BOIJI DOLAZAK Njegovo uniavanje, Njegova spremnost da ne okrivljuje,ve da da odgovor. Bog kae Jovu: Ja sam u pravu iako ti to ne shvata, ti ne zna sve,- i Jov Mu veruje, jer je BOG SAM DOAO KOG NJEGA. I tim Svojim smirenjem (!) jedokazao Svoju Svepravednost. Bog zove Jova da se pokaje, ali ne zaboravimo dapokajanje i obraenje nije toliko moralno-etiki akt, koliko ontoloki. Bogu nije potrebnoda se mi POVINUJEMO, ve da PRIMIMO ISCELJENJE i da se spasemo. I Njegova reJovu se upravo na to odnosi. To se i deava.

Jov se odjednom u svom stradanju osetio srenim ... A Bog govori njegovim prijateljimate iste rei: ...raspalio se gnjev Moj na tebe i na dva prijatelja tvoja to ne govoriste o

Meni pravo kao sluga Moj Jov. ..Jov neka se pomoli za vas, jer u doista pogledati na njda ne uinim s vama po vaoj ludosti, jer ne govoriste o Meni pravo kao sluga Moj Jov(42:7-8). I u tome je velika lekcija i poziv na pokajanje za sve nas. Zato to naavi sepored bogohulnika Jova mi bismo poeli da ga urazumljujemo, ili u krajnjem sluajuda ga urazumljujemo, opravdavajui u sebi njegovu vatrenost. Ali Jovu upravo zbog toganije potrebno opravdanje! Mi treba da se opravdavamo i kajemo zbog toga to nismoustali protiv bilo kakvih predstava i sopstvenih pomisli o Bogu, u kojima On ne

predstavlja Ljubav. U tome to smo smatrali dovoljan povod za poklonjenje Gospodu to,to je On Tvorac, Svedritelj, Svemogu, Car Nebeski, Strogi Sudija ...Ali nikakva inajneoboriva sila nije dostojna poklonjenja ukoliko ona nije Ljubav. I u tom sluaju jejedini izbor koji oveku omoguava da ostane ovek, Boiji lik i podobije je da odbaci u

stranu svoje odbijanje, predivno shvatajui da si u tom sukobu ti osudjen.Mi smo sreni ljudi. Na Bog, istiniti Bog je Ljubav. I tu Blagu Vest Jov je otkrio hiljadegodina pre Bogoovaploenja.


6/8

Knjiga o Jovu

Knjiga o Jovupripada mudroslovnoj (zajedno sa Priama Solomonovim, Knjigompropovednikovom i Pesmom nad pesmama) starozavetnoj, hebrejskoj knjievnosti. Nemoe se pouzdano utvrditi vreme nastanka i autor. Pretpostavlja se da je sastavljena oko6. v. st.e.

Za razumevanje Knjige o Jovu vanoje znati da je nastala u vreme kada kod Izraelaca jouvek ne postoji ideja o ivotu posle ivota i nagradi za stradanja na zemlji. Po verovanjuIzraelaca, ovek posle ivota ne nestaje potpuno ve prelazi u neki magloviti, neodreenieol. U tom novom obitavalitu svi su jednaki, i bogati i siromani, i dobri i zli. Sa togstanovita mogla je jedino da se razvije ideja o nagradi u ovom ivotu za pobonost i

dobra dela. Nagrada za dobro ili kazna za zlo sagledavaju se u zemaljskoj perspektivi inaglaavaju se vremenske sankcije. Iz te perspektive knjiga o Jovu pripada razdobljukada ideja o nagradi u sadanjem ivotu nailazi na nepremostive tekoe. Ideja o nagradiposle ivota za pravednike javie se tek u prvoj polovini 2. v. st. e. Knjiga o Jovupredstavlja pomak u traenju reenja koje e odgovarati stvarnosti.

Knjiga o Jovu se zasniva na pripovesti o edomskom eiku koji se pokazao nesalomiv usvojoj veri kada ga je iskuavao Sotona. Sotona tu jo uvek nije zli duh kasnije biblijsketradicije.

Hebrejsko ime Jov sa semantikog stanovita moe da oznaava nekoliko stvari:

1. pitanje - gde je boanski otac?2. i epitetonaj koji je omraen, progonjen.

Jedan od glavnih ciljeva mudroslovne, sofioloke knjievnosti jeste da itaocu pruimoralnu i filozofsku pouku. Zato takva knjievnost obiluje mudrim izrekama,sentencama, filozofskim i teolokim razmiljanjima o prirodi Boga, oveka, njihovogodnosa i sveta uopte.

U Knjizi o Jovu razmatra se pitanje porekla zla, patnje i nesrene ljudske sudbine. TemaKnjige o Jovu je nezasluena patnja pravednika, njegovo iskuavanje i utanje Boga koji

okleva da pomogne pravednom Jovu.

Ovo delo pokree pitanje smisla i opravdanja ljudske religioznosti i vere u boga predzemaljskim patnjama i nevoljama koje svakodnevni ivot donosi. Ako je Bog dobro zatodozvoljava zlo? Ako je Bog pravedan, zato dozvoljava da nevini stradaju? Knjiga o Jovupredstavlja svojevrsnu teodiceju. Bog je pravedan i iznad oveka, koji nije u stanju dashvati i da pronikne u boansku promisao.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%88%D0%BE%D0%B2http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%88%D0%BE%D0%B2http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%88%D0%BE%D0%B2


7/8

Jov je suoen sa munim problemom - zna da je nevin, a i pored toga ispata.Tradicionalno objanjenje o krivici i ispatanju, i nagradi u ovom ivotu pokazalo se usvoj svojoj slabosti i nedovoljnosti. Prijatelji Jova, Elifas, Vildad i Sofar branetradicionalno uenje. Oni su uvereni da je Jov poinio neki greh i da zbog toga sadaispata. Dok prijatelji Jova tvrde da on mora da je veliki grenik, Jov sve vreme tvrdi da

je nevin.

Njegov svet je sruen, njegove patnje su besmislene. Proklinje dan kada je roen, idovodi u pitanje boansku pravednost. U agoniji se obara na Boga. Na vrhuncu raspravejavlja se Bog iz vihora pitanjem Jovu Gde si bio kad sam Zemlju stvarao?. Jov se

pokorava i kaje.

Kompozicija Knjige o Jovu [uredi]

Glavni oblik mudroslovne knjievnosti je maal (na jevrejskom), odnosno parabola(grki), to znai pria koja svojim povrinskim slojem upuuje na dublji duhovnismisao. Najjednostavniji tip maala je poslovica u obliku distiha. Knjiga o Jovu koju ineprozni prolog i epilog, sredinji pesniki deo od tri ciklusa rasprava i odgovor Boga izvihora ima i dui oblik maala. Ova mudraka i pouna knjiga ima i dramski karakter.

1. prolog u prozi

2. tri ciklusa rasprava:

2.1. Jovova tubalica

2.2. prvi ciklus:

Elifas / Jovov odgovor

Vildad / Jovov odgovor

Sofar / Jovov odgovor

2.3. drugi ciklus:



Sofar / Jovov odgovor

2.4. trei ciklus:
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D1%83&action=edit&section=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D1%83&action=edit&section=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D1%83&action=edit&section=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D1%83&action=edit&section=1


8/8



Pesma o mudrosti

Jovova konana odbrana

Elilujeva beseda

3. Odgovor Boga iz vihora

3.1. prvi govor / Jov se pokorava

3.2. drugi govor / Jov se kaje

4. Epilog u prozi

Prvobitno delo predstavljalo je knjiicu u prozi sa dijalogom i teofanijom. Dodavanjemnovih elemenata dobilo je sadanji oblik. Naknadno su uneti u prvobitni raspored Pesmao mudrosti i Elilujeva beseda. Eliluj se ne pominje kao Jovov prijatelj niti u prologu niti u

epilogu. Njegov savet dolazi posle rasprave Jova sa prijateljima. U prolokom, proznomdelu odvija se dijalog izmeu Boga i Sotone. U pesnikom, sredinjem delu nema ninajmanje aluzije na taj razgovor. To je navelo na zakljuak da je pesniki deo kasnijainterpolacija nepoznatog autora. U tom delu Sotona se javlja kao jedan o sinova Boijih,kao deo boanskog saveta koji obilazi Zemlju. U Knjizi o Jovu Sotona nije zli duh

kasnije biblijske tradicije. On obilazi Zemlju tragajui za ljudskim grenicima te se javljau funkciji svojevrsnog tuioca. U sluaju Jova, on istrajava u svom ubeenju da ljudi, pani Jov, iskreno ne potuju Boga, da ga slave samo dotle dok oseaju njegovu naklonost iprimaju nagradu za svoju pravednost.

Documents

Tumacenje Knjige o Jovu