BOŽANSTVENA KOMEDIJA, PAKAO

V, X, XIII, XV, XIX, XXVI, XXXIII

V pevanje Ovde se nalaze pohodnici, tj. bludnici, tj. oni koji

podređuju svoj um strasti, Dante se u Gozbi bavi time – ako čoveka ne vodi razum, onda je on životinja

Pevanje se deli na dva dela, stih koji razdvaja je onaj u kojem se spominje Samilost, Pieta – 73.

1. Do 24. stiha – Minos, nakon toga deskripcija paklenog vihora

2. Razgovor Frančeske i Dantea – prvo o poreklu njenom, pa kako je došlo do greha, čitanje o Lanselotu i Ginevri

V pevanje

Didona je umrla zbog ljubavi, Kleopatra je bila ljubavnica Antoniju i Cezaru, a Semiramida je živela u nedopuštenoj ljubavi sa sinom

Tristan i Izolda su živeli u nedozvoljenoj ljubavi jer je Izolda trebalo da postane kraljeva žena. Popili su čarobni napitak i vezali se jezno za drugo

V pevanje Frančeska je stupila u razgovor zbog Samilosti koju

je videla u Danteu Dva elementa iz prethodne tradicije:

- ljubav se javlja u plemenitom srcu – Guinizzeli, Al cor gentil- onaj koji je voljen, mora da voli – Andrea Cappellano

Tog dana više nisu čitali... – njihov greh je u pogrešnom odabiru predmeta ljubavi (Danteov etički sistem), ona je ČITALA o tradicionalnom shvatanju ljubavi, a ovaj Danteov postupak smeštanja ljubavnika u Pakao je obračun sa tim shvatanjem.

V pevanje

Legge del contrapasso per analogia - bili nošeni vetrom strasti i za života

Ovde je bio uznemiren Dante putnik (“i padoh kako mrtvo telo pada”), i takođe u 26. pevanju jer je Odisej osuđen jer je nagovorio posadu na put, kao prevarni savetnik, a Dante je često morao da brani tuđa mišljenja

De Sanctis

Bio je jedan od najvažnijih književnih kritičara 19. veka. Uveo je nov pristup uizučavanju književnosti, smatrao je dela proizvodima mašte velikih ljudii da kao takva treba da se tumače nezavisno od nauke, običaja, istorije i filozofije.

Kritikuje Foskola za banalne kritike.

De Sanctis

Frančeska je prvorođena, prva živa i prava žena koja se pojavila na poetskom horizontu modernog doba.

Iako to nije bila Danteova namera, koji je smatrao da tamo gde ima više vrline, istine, savršenstva, ima više poezije, a sasvim je obrnuto, jer se nauka oslanja na apstraktno, na ideju, a umetnost ima kao predmet konkretno, formu, ideju spuštenu i zaboravljenu u slici.

De Sanctis

Frančeska je ideal same sebe. Frančeska je ljudsko, zemaljsko, lomno i

nežno biće, strasno, sposobno da greši i grešno i zbog toga u takvoj situaciji da su sve njene moći stavljene u pokret sa dubokim kontrastima koji rađaju neodoljive emocije. A to je život.

Upravo zato što je ljubav prikazana kao nesavladiva sila nepoznata duši, ovde imamo SLABOST, a ne pokvarenost

De Sanctis

Paolo me je zavoleo jer sam bila lepa, i ja sam njega zavolela jer mi je bilo milo da budem voljena, i uživala sam u njegovom uživanju.

U Paklu grešnici zadržavaju iste strasti... Zbog toga Frančeska je volela, voli i voleće i ne može da ne voli, zbog toga nesrećna osuđenica ne može iščupati iz svog srca tog Paola i ima ga stalno pred očima.

X pevanje Na početku Dante izražava želju da razgovara sa

dušama iz otvorenih grobnica i saznaje da će se te grobnice zatvoriti nakon Strašnog Suda. Tu se nalazi i Epikur sa istomišljenicima, epikurejci nisu verovali u besmrtnost duše.

O, Tosco! Javlja se Farinata delji Uberti, gibelinski partijski šef i vojskovođa Firence, koji je prepoznao Dantea po toskanskom govoru. Farinata je spravljen do pasa, kanta prkosi paklu, gnevno govori – neumanjeni ponos, Vergilije upozorava Dantea da treba da zrelo odgovara Farinati. Farinata saznaje da je Dante guelf, a ovaj je bio gibelin.

X pevanje Scenu prekida druga duša, Kavalkante, koja je iskrsla do brade,

kleknuvši, izvidivši situaciju, upita PLAČUĆI za Gvida Kavalkantija, svoga sina, jer ga ne vidi pored Dantea, a oni su po inteligenciji bliski i uvek idu jedan sa drugim. Dante odgovara da je on izabran za ovaj put i dolazi do nesporazuma, tako da Kavalkanti pada misleći da mu je sin mrtav.

Farinata se nije pomaknuo, razgovor se nastavlja kao da se ništa nije desilo. Muči ga to što je njegova stranka poražena i predviđa da će za 4 godine i 2 meseca i Dante biti prognan iz grada. Farinatin sarkazam prerasta u saosećanje i bolno se priseća bitke i žali što je Firenca zaboravila njegovu zaslugu. Dante saznaje da im je kazna da vide budućnost a sadašnjost im je u mraku – legge del contrapasso per contrasto.

Dante poručuje Kavalkantiju preko Farinate da mu je sin i dalje živ. Vergilije govori Danteu da će spoznati svoj put kad bude sreo

Beatriče.

E. Auerbach

Učestvovao u Prvom svetskom ratu, izbačen iz Nemačke i odlazi u Istambul gde je predavao romansku filologiju

Poznat po delu Mimezis, što znači podražavanje, i bitan je termin u filozofiji estetike – veza između Platonovog sveta ideja i viđenja umetnosti

E. Auerbach Auerbah primećuje da Dante preuzima neke

elemente iz antike kao što je npr. obrt O TOSCO, taj učtivi način zaustavljanja, preuzet od Lukana, Stacija ili Vergilija.

Drugi prekid, kada se uzdiže Kavalkanti, Auerbach povezuje sa Biblijom, kad se Avram dohvati noa da žrtvuje Isaka – et ecce Angelus Domini de caelo clamavit...

prava filološka analiza teksta Primećuje da se mešaju visok i nizak registar Podražavanje stvarnosti je podražavanje čulnog

iskustva zemaljskog života.

XIII pevanje

To je VII krug, 2. pojas, gde su smešteni nasilnic protiv sebe samih – samoubice i raspikuće

Nalaze se u šumi gde je drveće čvornato, nema plodova, listovi su mrki, stabla trnovita, sušta suprotnost od locus amoenus, cela je opisana u negaciji, apsolutni antipod šume. Spominju se i Harpije, koje su predvidele glad u Troji. Dante kida grančicu na nagovor Vergilija.

XIII pevanje Čuje jauke Pjera dela Vinje koji je drvo, iz grane proli

krv, Vergilije se izvinjava koristeći visoki registar. Dok Pjer govori, koristi se raznim stilskim figurama –

perifrazom – zavist je bludnica, dvostrukom antitezom – radosne časti i tužne žalosti. Njegov govor je ORNATUS.

Dante nema snage da bilo šta više pita drvo jer mu je reč stala u grlu, duša ga boli, ponovo se javlja samilost u njemu.

Dante saznaje da se ovo drveće nikada neće sastati ponovo sa svojim telima jer su ga kao samoubice same odbacile, već se po Strašnome sudu doneti svoja tela i okačiti ih na grane.

XIII pevanje

Dotrčavaju dve duše gonjene kujama i prva je Lan iz Sijene, a druga Đakomo da SantAndrea iz Padove, Vergilije ga vodi za ruke do grma. Grm je zapravo Jakov koji se obesio ispod svoga krova onda kada je Atila napao Firencu i on govori o bogu Marsu koji šalje rat Firenci jer umesto njega, sada je zaštitnik Jovan Krstitelj.

XV pevanje Nasilnici protiv boga, VII krig, 3. pojas Četa grešnika na užarenoj kiši žmirka i gleda u

putnike, Dante prepoznaje onog oji ga je za skute uhvatio – Bruneto Latini, njegov učitelj.

Dante ga prati naklonena čela, kao sa poštovanjem. Dante pisac sebe hvali Brunetovim rečima da je on poput smokve među trnjinama, Firentincima, predviđa mu slavu. Dante hvali svog učitelja, on ga je podržavao da pođe putem slave. Latini navodi sveštenike i pisce kao najčešće duše ovog dela pakla.

Završnim stihovima gde Latini otrčava ka povorci poput pobednika

XIX pevanje

VIII krug, 3. jaruga, simonisti – oni koji trguju crkvenim dobrima i položajnicama.

Obraćanje papama u prve dve tercine – apostrofa

Kažnjeni tako što im noge vire iz bunara, a plamen im liže stopala.

Dante stoji kao fratar koji ispoveda zlog razbojnika.

XIX pevanje Papa Nikola III misli da je došao Bonifacije –

poigravanje Dantea pesnika i Dantea putnika. Dante pesnik smešta u pakao još živog Bonifacija, a Dante putnik ublažava tu optužbu svojim iznenađenjem i zbunjenošću.

Nakon Bonifacija, u taj bunar doći će i Klement V.

Poredi Rim sa velikom bludnicom jer je korumpiran, i govori da su simonijaci isti kao i pagani.

XIX pevanje

Kritikuje Konstantnina što je papi Silvestru dao vlast nad Rimom.

Dante vidi da se Vergilije slaže sa njegovim rečima, a reakcija pape Nikole – mrda nogama kao u srdžbi ili od muke.

Zakon odmazde je po sličnosti jer su simonijaci više bili vezani za zemaljske stvari i sada su zabodeni u zemlju.

XXVI pevanje Sarkastično obraćanje Firenci, jer je sreo pet

njenih građana međ lupežima. Oseća bol, obuzdava duh da ne juri ako ga

vrlina ne vodi i da ne traći dar na zlodela. Dante se zauzdava u opisu i sam oseća strah jer je često morao da zastupa tuđa mišljenja i plaši se da nije krivo iskoristio inteligenciju, svoj dar od Boga.

Vidi zle savetnike, svaki umotan u svoj plamen, po analogiji sa lažima umotanim u savete koje su za života davali drugima.

XXVI pevanje

Vergilije navodi Odiseja i Diomeda kao neprijatelje Troje, pominje njihova zajednička nedela – prevaru sa Trojanskim konjem, lukavstvo pomoću kojeg su raspoznali Ahila i odveli ga u rat gde će poginuti i krađu Atine Palade u Troji, svetinje od kojeg je zavisila sudbina grada Troje.

Odisej govori kako je nagovorio svoje drugove da pođu sa njim.

XXVI pevanje

Kulminacija Odisejevog govora, uređenog po pravilima artes dictandi, je pominjanje da se čovek razlikuje od životinja po tome što može činiti dobra i spoznavati istine i isticanje beskrajne mogućnosti saznanja.

Njegov greh je što je nagovoriio družinu da krene s njim na put.

XXXIII pevanje

Početna scena – grof Ugolino jede glavu Ruđeriju.

Dante ih poredi sa Tidejem i Melanipom, Tidej je hteo da osvoji Tebu, i smrtno ranjen od strane Tebanca Melanipa, kada mu prijatelji donose Melanipovu glavu on je u besu grize.

Ugolino je bio načelnik Pize i gvelf, a gibelin Ruđeri ga je strpao u tamnicu sa sve sinovima.

XXXIII Skučen prostor, sporo prolazi vreme, Ugolinu deca

umiru pred očima. Nastavljaju put, dolaze u Tolomeju, 3. pojas IX kruga

gde izdajice gostiju leže leđima u ledu. Fra Alberigo ga moli da mu skine led sa kapaka, Dante u neverici jer nije znao da duše dolaze u Tolomeju pre svoje zemaljske smrti. Fra Alberigo je po voću znan iz svog vrta, pozvao je rođake da se pomire i ubio ih kad se donosilo voće. Ptolomej, iz Biblije, pozvao na večeru Simona Makabejca i sinove mu i posle večere ih ubio.

Tu je i duša Branka dOrie, koji je ubio tasta da bi se dokopao bogatstva.