TTP - 2014 - TRANSPORTNI PROCES-3.pdf

1/21/2015

1

Beograd, 2015. godine

UNIVERZITET U BEOGRADU – SAOBRAĆAJNI FAKULTET

KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA

Osnovne studije:

Transportni proces

Doc. Dr Slaven M. TICA, dipl.inž.saobraćaja

Sistemski pristup u analizi transportnih sistema, pretpostavlja utvrđivanjeuzajamnih veza između svih procesa, podprocesa i aktivnosti koji ga karakterišu, asve u cilju proizvodnje transportne usluge određenog nivoa kvaliteta.

Prema standardima ISO 9001 - 4, da bi se obezbedila kvalitetna transportna usluga injeno stalno unapređenje neophodno je realizovati određene konkretne procese,podprocese i aktivnosti.

Navedeni podprocesi su uzajamno povezani sa međusobnim vezama, i svaki odpodprocesa ima izlazni rezultat koji predstavlja ulaz u naredni podproces.

Osnovni procesi i dokumenti koji prate obavljanje transportne usluge usaglašeni susa tzv."PETLJOM KVALITETA“.

U procesu proizvodnje transportne usluge najznačajniji proces u transportnomsistemu je TRANSPORTNI PROCES.

Transportni proces podrazumeva operativnu realizaciju svih podprocesa i aktivnostiu transportnom sistemu u skladu definisanom funkcijom cilja, odnosno predstavljaproces promene stanja transportnog sistema tokom vremena, koji nastaje kaoposledica materijalnih, energetskih i informacionih razmena sa okolinom ili unutardelova sistema.

TRANSPORTNI PROCESTRANSPORTNI PROCESTRANSPORTNI PROCESTRANSPORTNI PROCES

1/21/2015

2

Kako je transportni proces je složen organizaciono-tehnološki proces, koji se sastojise od niza podprocesa i aktivnosti, i da bi mogli uspešno da organizujemo iupravljamo ovim složenim procesom, neophodno je da poznavati sve podprocese iaktivnosti u njemu.

Od stepena uspešnosti realizacije svih procesa, podprocesa i aktivnosti u sistemuzavisi i ispunjenje ciljne funkcije celine transportnog sistema.

Procesi, podprocesi i aktivnosti sadrže veze između korisnika transportne usluge ioperatora kao subjekata koji pružaju uslugu.

Klasifikujući sve procese, podprocese i aktivnosti prema ISO standardima, i naosnovu velikog broja analiziranih sistema osnovni procesi u transportnom procesu,koji kao rezultat daju transportnu uslugu čine:

1. Marketing u transportnom procesu,

2. Planiranje i projektovanje transportnog procesa,

3. Operativna priprema transportnog procesa,

4. Izvršenje transportnog procesa,

5. Analiza i ocena realizacije transportnog procesa od strane organizatoratransportnog procesa (prevoznika=operatora) i korisnika transportne usluge,



Izvor: S.Tica – Magistarski rad, Univerzitet u Beogradu- Saobraćajni fakultet, Beograd, 2001

1/21/2015

3

MARKETING U TRANSPORTNOM PROCESUMARKETING U TRANSPORTNOM PROCESUMARKETING U TRANSPORTNOM PROCESUMARKETING U TRANSPORTNOM PROCESU

Jedan od najznačajnijih zadataka marketinga u transportnom procesu predstavljautvrđivanje karakteristika tržišta transportnih usluga, odnosno kaakteristikatransportnih potreba i transportnih zahteva na posmatranom tržištu transportnihusluga.

Navedene karakteristike se nazivaju kvantitativni i kvalitativni pokazateljitransportnih potreba i transportnih zahteva.

Definisanje kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja transportnih zahteva, u prvomkoraku podrazumeva detaljnu segmentaciju, analizu i istraživanje tržišta transportnihusluga.

Tržište transportnih usluga po svojoj prirodi, je veoma složeno, i na njemu učestvujeviše zainteresovanih strana sa čitavim spektrom heterogenih potreba, želja, motiva,zajedno sa njihovim interesima (ciljevima, zahtevima i ograničenjima) sa različitimočekivanjima, percepcijom i prirodom ponašanja.

Veoma je teško zadovoljiti čitav spektar želja svih učesnika na tržištu, pa je samproces segmentacije tržišta veoma složena aktivnost.


Proces segmentacije tržišta treba sprovoditi kroz tri osnovne faze:

• PRVA FAZA obuhvata analizu koja podrazumeva razumevanje tržišta, odnosnozakonitosti koje vladaju na tržištu i i ideja kako da se tržište najbolje iskoristi(istraživanje zahteva i ciljeva vlasnika tržišta). Izlaz iz ove faze je stvaranje osnovnesegmentne strukture tržišta. Ova aktivnost podrazumeva bliže definisanjeperformansi glavnih konkurenata kako u pogledu ponuđenih kapaciteta, nivoakvaliteta usluge, cena transportne usluge i sl.

• DRUGA FAZA obuhvata analizu koja uključuje istraživanje i razumevanje zahtevakorisnika u pogledu realizacije mobilnosti. Ova faza praktično obuhvatabihevijoralnu analizu korisnika, sa preciznom specifikacijom zahteva korisnika(istraživanje zahtevanog kvaliteta usluge).

• TREĆA FAZA predstavlja definisanje ključnih karakteristika korisnika po strukturikorisnika i istraživanje njihovih karakteristika u posmatranom periodu vremena kojepredstavljaju osnov za dalje projektovanje, proizvodnju i prodaju transportneusluge.

Definisanje tržišta mora se bazirati na skupu celog spektra usluga kojima sezadovoljava transportna potreba, vodeći pri tom računa da obuhvatnost mora da seodnosi u prostornom i vremenskom, kao i vidovnom smislu na celinu tržištatransportnih usluga na posmatranom području.

1/21/2015

4


Izvor: S.Tica i ostali – ISTRAŽIVANJE PARAMETARA KVALITETA PREVOZNE USLUGE ZA 2010. GODINU, Univerzitet u Beogradu- Saobraćajni fakultet, Beograd, 2010


Veoma je važno posedovati informaciju o veličini svakog segmeneta tržištatransportnih usluga.Cilj ove analize je, da se sa ukupnog tržišta (obuhvata i potencijalno tržište) dobijeslika o osvojenom tržištu transportnih usluga.

OSVOJENO ŽIŠTE TRANSPORTNIH USLUGA

TR

POTENCIJALNO TRŽIŠTE TRANSPORTNIH USLUGA

UKUPNO ŽIŠTE TRANSPORTNIH USLUGA

TR

Slika : Šematski prikaz tržišta transportnih uslugaIzvor: S.Tica – Dokrorska disertacija, Univerzitet u Beogradu- Saobraćajni fakultet, Beograd, 2011

Ovakav pristup omogućavaformiranje pravilne mape ukupnogtržišta transportnih usluga krozsprovođenje kompleksnih analiza isprovođenje raznih nivoa eliminacijei prihvatanja tržišnih zakonitosti.

Naročito je važno imati preciznuinformaciju koliko je to OSVOJENOTRŽIŠTE TRANSPORTNIH USLUGA,čija veličina maksimalno može dabude jednaka veličini potencijalnogtržišta.

1/21/2015

5


Modeli za kvantifikovanje svakog od segmenata tržišta transportnih usluga, bazirajuse na podacima koji dobijeni u okviru istarživanja i analize karakteristika konkretnogurbanog područja.

Ukupno tržište transportnih usluga u posmatranom vremenu (TMTOT(t)),predstavlja ukupan broj stanovnika jednog posmatranog urbanog područja,odnosno:

, [stanovnika])()( tBtTM st

TOT=

gde je:

Bst(t) - ukupan broj stanovnika urbanog područja u vremenu (t)

Potencijalno tržište transportnih usluga u posmatranom vremenu (TMPOT(t)),predstavlja ukupan broj putovanja koja se produkuju u posmatranom urbanompodručju iz jedne zone u drugu svim vidovima transporta putnika (uključuje pešačenje,bicikl i transport za sopstvene potrebe). Veličina potencijalnog tržišta transportnihusluga jednaka je ukupnom broju putovanja nastalih u zonama (i) i privučenih u zone(j) u vremenu (t), odnosno:

∑∑= =

=

n

i

n

j

ij

POT tGtTM1 1

)()( , [putovanja]


gde je:

Gij(t) - ukupan broj putovanja nastalih u zoni (i) i privučenih u zonu (j) u vremenu (t),

Osvojeno tržište transportnih usluga u posmatranom vremenu (TMOSV(t)),predstavlja ukupan broj prevezenih putnika u sistemu javnog gradskog transportaputnika svim vidovima u posmatranom periodu vremena, odnosno:

gde je:

Pk(t) – broj prevezenih putnika na liniji (k) u toku posmatranog perioda vremena (t).

∑=

==

l

k

k

OSV tPtPtTM1

)()()( , [putnika]

Izlaz iz podprocesa marketinga je sažeta informacija o zahtevanoj transportnoj usluzi,odnosno definisani transportni zahtevi po obimu i kvalitetu i parametri (pokazatelji)kvaliteta transportne usluge merodavni za proračun potrebnih kapaciteta (saobraćajnogi drugog osoblja, vozila, energije itd...) za neposredno izvršenje transportnog procesa.

1/21/2015

6

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESAPLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESAPLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESAPLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA

Planiranje i projektovanje transportnog procesa obuhvata aktivnosti usmerene napretvaranje sažetih informacija o segmentima tržišta i zahtevanoj transportnojusluzi (transportni zahtevi po obimu i kvalitetu i parametri (pokazatelji) kvalitetatransportne usluge merodavni za proračun potrebnih kapaciteta) u projektovanutransportnu uslugu.

Informacije o transportnoj usluzi moraju da budu egzaktne, kompletne,nedvosmislene, definisane i specificirane tako da obuhvataju identifikovanezahteve korisnika i sve druge zahteve viših sistema koji su od suštinskog značaja zaplaniranje i projektovanje transportnog procesa.

Unapred izvršena optimizacija na svim nivoima upravljanja u skladu sa definisanimciljevima i zahtevima meta (viših) sistema prema sistemu transporta putnika,definisan pravni okvir, jasna transportna politika, definisano tržište transportnihusluga, poznavanje zahteva korisnika, i sl. predstavlja pouzdan ulaz u podprocesplaniranja i projektovanja.

Cilj ovog procesa je usmeren pre svega operativno planiranje i projektovanjeizvršenja transportnog procesa, odnosno realizacija podprocesa transformacijezahtevane u projektovanu transportnu uslugu.


Izlaz iz podprocesa planiranja i projektovanja su grupe aktivnosti sa pratećimdokumentima:

• Specifikacija transportne usluge,

• Specifikacije vršenja transportne usluge,

• Specifikacija vršenja kontrole realizacije transportnog procesa.

U aktivnosti "specifikacija transportne usluge" realizuju se sledeće osnovneaktivnosti vezane za: projektovanje mrže linija, izradu redova vožnje, tarifni sistem,sistem naplate i sistem karata, plan potrebnog broja vozila i saobraćajnog osoblja,plan rada tehničkog opsluživanja vozila, plan mesta za prodaju karata, itd…

U aktivnosti "specifikacije vršenja usluge" realizuju se sledeće aktivnosti vezane za:raspored rada smena saobraćajnog osoblja, raspored rada sistema za regulisanje ikretanje vozila, raspored rada tehničkog opsluživanja vozila, itd…

U aktivnosti "specifikacija kontrole realizacije transportnog procesa" realizuju seaktivnosti vezane za način, obim i periodičnost kontrole realizacije osnovnihpodprocesa u okviru transportnog procesa.

1/21/2015

7


• Režim rada vozila i vozača (Red vožnje)

Režim rada vozila i vozača (red vožnje) definiše kretanje vozila u prostoru i vremenu,odnosno definiše se režim - način funkcionisanja vozila i vozača u toku nekog odperioda u prostoru i vremenu.

Red vožnje mora biti usaglašen sa promenama transportnih zahteva u prostoru ivremenu po zahtevu korisnika.

Rad vozila se može organizovati na dva načina:

1. Jedno isto vozilo obavlja celokupan transportni zadatak (od tačke A do tačke B),odnosno vožnja se obavlja istim vozilom duž cele relacije (tipično za gradsko-prigradski transport putnika)

2. Vožnja istim vozilom se obavlja na jednoj deonici (relacije su podeljene u višedeonica). U ovom načinu organizacije na tzv. tačkama izmene (uglavnom autobuskiterminali) vrši se zamena vozila ili zamena putnika (ovo je karakteristikaregionalnog transporta putnika)


U zavisnosti od načina rada vozila, mogu se razlikovati sledeći sistemi rada vozača:

1. Pojedinačno - vozač radi pojedinačno, odnosno vozač zadužuje vozilo i radi utoku jednog celog ciklusa transportnog zadatka.

2. Naizmenično – Posada opslužuje jedno vozilo i vozači rade u smenama tokujednog celog ciklusa transportnog zadatka. Smenski rad vozača podrazumeva danajčešće dva vozača zadužuju i rade na jednom vozilu.

3. Grupno – U ovom sistemu grupa vozača zadužuje više vozila određeniheksploataciono-konstrukcijskih karakteristika, a vozač upravlja bilo kojim vozilomiz grupe prema utvrđenom planu – redu vožnje.

Osnovni kriterijum u pogledu izbora sistema rada vozila i vozača treba da budemaksimizacija efektivnosti i efiksnosti izvršenja transportnog procesa.

Nezavisno od izbora sistema rada vozila i vozača vreme jednog obrta vozila(obavljanja ciklusa transportnog zadatka) se sastoji od vremena za koje se vozilokreće i vremena kada vozilo stoji.

Vreme kada vozilo stoji predstavlja vremenski gubitak koje je posledica transportnetehnologije (npr. vreme potrebno za izmenu putnika, odmor vozača, tehničkalogistika vozila, itd...)

1/21/2015

8


• Tarifni sistem, sistem karata i sistem naplate

Za izvršenu transportnu uslugu, korisnici plaćaju određenu nadoknadu, čija je visinaunapred definisana tarifnim sistemom ili međusobnim ugovorom izmeđuisporučioca (operatora) i korisnika transportne usluge.

U transportu, cena usluge određuje se prema izvršenom učinku i zavisi najčešće oddužine (distance) transporta.

Tarifni sistem predstavlja uređen sistem po kojima se određuje visina naknade zaizvršene transportne usluge, odnosno model na osnovu koga se formira cena zasvaku pojedinačnu vrstu transportne usluge.

Za korisnika, tarifni sistem je spisak cena za pojedine vrste transpornih usluga.

Za prevoznika (operatora) to je složen sistem koji obuhvata čitav sprekar

aktivnosti kao što su: izbor tipa tarifnog sistema koji će biti primenjen, način zaodređivanje tzv. osnovne cene (tarifnog modula), definisanje i izbor tarifnih koraka,vrste i visine popusta za određene kategorije korisnika, itd…


Sistem karata predstavlja skup svih vrsta karata po tipovima i cenama koji se koristiu naplati usluga u sistemu javnog gradskog trnsporta putnika.

Sistem karata zavisi od: primenjenog tarifnog sistema, tarifne politike i tehnologijenaplate usluga

Za korisnike sistem karata omogućava izbor optimalne vrste karata sa aspekta cene ikomfora.

Za prevoznike sistem karata predstavlja medij za naplatu proizvedene transportneusluge.

Karta predstavlja dokument o obligacionim odnosima prevoznika i korisnika upogledu uslova korišćenja (broja i dužine vožnje za koju važi), s jedne strane, i visinenaknade za obavljenu uslugu, s druge strane.

Sistem naplate transportne usluge predstavlja organizovan organizacionotehnološko-tehnički sistem na osnovu kojeg se vrši naplata usluga u sistemu javnoggradskog transporta putnika.

1/21/2015

9


• Plan rada tehničkog opsluživanja

U toku eksploatacije, dolazi do promene tehničkog stanja vozila. Osnovni procesikoji utiču na promenu tehničkog stanja podsklopova, sklopova i vozila su: trenje,korozija, zamor i starenje materijala od kojih je vozilo sačinjeno.

Intenzitet ovih procesa zavisi od kvaliteta vozila (ugrađena svojstva vozila), uslovaeksploatacije (tip trase - itinerera, opterećenja, usponi, I sl.) i intenzitetaeksploatacije (časovi rada vozila).

Da bi se obezbedio broj vozila koji je potreban da radi, neophodno je intervencijamatehničkog opsluživanja odražavati ih u ispravnom - raspoloživom stanju krozpreventivno održavanje, ili u slučaju kvarova, opravkama dovesti ih u ispravnostanje (tzv. obnavljanje radne sposobnosti vozila ili korektivno održavanje).

Ove operacije moraju biti usklađene sa potrebama izvršenja transportnog procesa imoraju se planirati i organizovati.


U okviru plana rada tehničkog održavanja planiraju se karakteristike zahteva zaodržavanjem u okviru kojih treba da se definišu:

• vrste radova (šta treba raditi na vozilima),• obim radova (koji obim radova treba obaviti),• periodičnost radova (kada treba vršiti radove).

U okviru plana treba predvideti takođe i tehnologiju izvršenja procesa održavanja,tj. način kako planirani obim radova po vrstama obaviti. Ovo podrazumevaproračun neophodnih kapaciteta za održavanje:

• sredstava rada (postrojenja, mašina, alata),• broj izvršilaca (po specijalnostima-mehaničari, električari, gumari, limari itd…),• utroška delova i materijala, itd…

Rezultat aktivnosti planiranja rada tehničkog opsluživanja je obezbeđenjeeksploatacione pouzdanosti koja se definiše kao sposobnost transportnog sistemada pod zadatim uslovima obezbedi odgovarajuća aktivna sredstva za rad (ukvantitativnom i kvalitativnom smislu) u cilju zadovoljenja transportnih zahtevazadatog obima (zadatih kvantitativnih karakteristika) u poznatim uslovima uokruženju.

1/21/2015

10


U podprocesu "specifikacija kontrole realizacije transportnog procesa"

realizuju se aktivnosti vezane za način, obim i periodičnost kontrole realizacijeosnovnih podprocesa u okviru transportnog procesa.

U aktivnosti “specifikacija kontrole” neophodno je definisati načine na koji sesagledava i ocenjuje da li se svi podprocesi u okviru transportnog procesarelizuju skladu sa planiranim i da li su dobijeni izlazni rezultati jednakiočekivanim.

U aktivnostima specifikacije kontrole neophodno je definisati četiri osnovneuzajamno povezane aktivnosti :

1. Utvrđivanje standarda i metoda merenja ključnih pokazatelja performansirada sistema (KPI);

2. Merenje preformansi realizacije svih podprocesa u okviru transportnogprocesa i sistema u celini;

3. Analiza performansi i utvrđivanja odstupanja u skladu sa definisanimstandardima;

4. Preduzimanje odgovarajućih akcija u cilju dovođenje sistema u projektovanostanje


Postoji više načina vršenja kontrole, a najčešća podela je na:

- preventivna (prethodna) kontrola koja podrazumeva kontrolisanje koje se vrši prepočetka određenih aktivnosti, sa ciljem da se blagovremeno spreče nedostaci urealizaciji aktivnosti,

- tekuće (permanentno) kontrolisanje podrazumeva kontrolisanje koje se vrši u tokuizvršenja poslovnih aktivnosti sa ciljem da se iste ostvare kako je predviđenoplanom,

- naknadno (završno) kontrolisanje podrazumeva kontrolisanje koje se vrši nakonostvarenih poslovnih aktivnosti, odnosno nakon otkrivanja problema.

Obavezan predmet kontrole u okviru realizacije transportnog procesa traba da bude:

• kontrola kvaliteta proizvoda – transportne usluge• kontrola svih tehnoloških procesa • kontrola ključnih pokazatelja performansi (KPI)• kontrola odvijanja procesa proizvodnje – procesa izvršenja transportnog zadatka• kontrola planiranog i projektovanog budžeta • kontrola troškova na svim nivoima• kontrola zaliha (naročito u sektoru tehničke podrške)• finansijska kontrola (interna revizija polovanja)• kontrola izvođenja planiranih razvojnih projekata, itd…

1/21/2015

11

OPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESAOPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESAOPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESAOPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESA

U operativnu pripremu transportnog procesa spadaju svi podprocesi i aktivnostikoje imaju za cilj da se obezbede uslovi za izvršenje konkretnog transportnogzadatka.

Za izvršenje konkretnog transportnog zadatka vrši se obezbeđenje i pripremavozila, vozača i odgovarajuće dokumentacije koja prati transportni proces, odnosnovrši se priprema i obezbeđenje:

• Tehničkih resursa (opreme, postrojenja i vozila)

• Informaciono-tehnoloških resursa

• Materijalno-finansijskih resursa

• Kadrovskih resursa

• Operativnih planova za izvršenje svih podprocesa i aktivnosti

Izlazni rezultat podprocesa operativne pripreme transportnog procesa je vozilo saodgovarajućom posadom i organizovanom logističkom podrškom spremno daizvrši konkretan transportni zadatak.


Priprema vozila

U pripremu vozila spadaju aktivnosti tehničkog opsluživanja vozila koja imajuzadatak da obezbede planiranu spremnost vozila sa aspekta njihovog tehničkogstanja (ispravnosti) i sa aspekta administrativnih uslova (registracija vozila,osiguranje, i sl.).

Izlazni rezultat ovih aktivnosti je ispravno vozilo spremno za rad, odnosno vozilosnabdeveno gorivom i mazivom, odgovarajućom opremom, priborom i pratećomdokumenticijom, itd...

Priprema predmeta transporta

U transportu putnika priprema putnika za transport ne zahteva složene aktivnosti ipre svega obuhvataju davanje upustva o ponašanju u procesu transporta i osnovneinformacije o putovanju.

Ako je predmet transporta roba, u pripremu za transport spadaju sledeće osnovneaktivnosti : ambalažiranje, sortiranje, označavanje, merenje i pripremadokumentacije za robu, manipulativne operacije, utovar, itd…

1/21/2015

12


Priprema saobraćajnog osoblja

Vozilo ne može da obavlja rad, odnosno transportni zadatak bez spremnog ikvalifikovanog voznog osoblja.

Spremnost i kvalifikovanost saobraćajnog osoblja zahteva aktivnosti kojeobuhvataju operacije raspoređivanja vozača na konkretno vozilo i za konkretantransportni zadatak, obezbeđenje operativne dokumentacije koja prati vozilo ivozača i samo izvršenje transportnog procesa.

Osnovna operativna dokumenta u toku izvršenja trensportnog procesa su:

Dokumenti koji su vezani za izvršenje konkretnog transportnog zadatka:

• Putni nalog,• Kontrolni list u transportu putnika ili tovarni list u transportu robe.

Dokumenti za vozilo:

• Saobraćajna dozvola,• Turažna tablice (Red vožnje za vozilo i vozača)• Matična knjiga vozila (lična karta vozila).


Dokumenti posadu vozila

Osnovni dokument za vozača je vozačka dozvola, koja sadrži pored opštih podataka olicu za koje dozvola važi (ime i prezime, adresa, lični broj itd.) i podatke o njegovojosposobljenosti za upravljanje određenom vrstom vozila i vremenom trajanjadozvole.Pored vozačke dozvole vozač je dužan i da poseduje osnovni identifikacionidokument - ličnu kartu i / ili putnu ispravu (pasoš).

U međunarodnom transportu putnika moraju da se poštuju međunarodnekonvencije o odvijanju transporta. Ovim konvencijama kao i bilateralnimsporazumima između zemalja regulišu se odnosi zemalja u oblasti transporta kojiobuhvataju: dobijanje međunarodnih dozvola, uslove transporta, tranzita i drugihspecifičnosti.

Operatori koji se bave ovom delatnošću prema propisima moraju da buduregistrovani za međunarodni transport, da raspolažu odgovarajućim resursima(vozilima, opremom osobljem itd), kao uslov za kvalitetno bavljenje ovomdelatnošću, da raspolažu odgovarajućim iznosom sredstava u poslovnom fondu.

1/21/2015

13


Za bavljenje međunarodnim transportom potrebni su slededeći osnovni dokumenti:

Za posadu vozila: putni nalog, međunarodna dozvola, pasoš, potvrda o poreklufinansijskih sredstva, itd…

Za vozilo: saobraćajna dozvola, zeleni karton osiguranja, specifični dokumenti uslučaju specijalnih transporta,

Za robu: dozvola za transport, carinske isprave , karneti za transport robe i sl.

Priprema voznog parka

Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava u okviruposmatranog transportno poslovnog sistema, odnosno skup svih vozila (vučnih ipriključnih vozila) različitih eksplataciono-tehničkih karakteristika.

Pod eksplataciono-tehničkim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzijevozila – dužina, širina, visiona, razmak osovina, razmak točkova, dužina prednjeg izadnjeg prepusta, poluprečnici podužne i poprečne prolaznosti, radijus okretanja,dinamička svojstva vozila, masa praznog vozila, ekonomičnost pogona, pogodnost zatehničko održavanje, kapacitet vozila, itd…

OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA –– VOZNI PARKVOZNI PARKOPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA –– VOZNI PARKVOZNI PARK

Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa, istih tehničko-eksploatacionih karakteristika onda se radi o tzv. homogenom voznom parku.

Heterogen vozni park predstavlja skup vozila različitih marka i tipova i različitihtehničko-eksploatacionih karakteristika.

Pod „inventarskim voznim parkom“ - (Ni) podrazumeva se skup svih vozila koja sevode u inventaru – knjigovodstvu osnovnih sredstava u posmatranom transportnoposlovnom sistemu.

U heterogenom voznom parku inventarski vozni park je skup grupa vozilarazvrstanih po markama i tipovima vozila različitih tehničko-eksploatacionihkarakteristika, odnosno:

, [vozila]

gde je:- inventarski broj vozila određene tehničko-eksploatacione karakteristike (g)

k - broj grupa vozila tehničko-eksploatacionih karakteristika

∑=

=+++=

k

g

iiiii ggNNNNN

1

...21

giN

1/21/2015

14

OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA –– VOZNI PARKVOZNI PARKOPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA –– VOZNI PARKVOZNI PARK

Po svom tehničkom stanju inventarski vozni park se deli na vozila koja su tehničkiispravna, tj. sposobna za eksploataciju i vozila koja su tehnički neispravna, odnosnonesposobna za eksploataciju. Ovo znači da se inventarskom voznom parku imamovozila koja su „sposobna“za rad i vozila koja su „nesposobna“ za rad.

Ako se kod homogenog voznog parka sa Ni označi inventarski broj vozila, sa Ns brojtehnički ispravnih – za rad sposobnih vozila i sa Nn broj tehnički neispravnih, odnosnoza rad nesposobnih vozila, tada se dobije podela inventarskog voznog parka potehničkom stanju.

Broj vozila tehnički ispravnih (Ns), predstavlja sumu svih tehnički ispravnih vozila u sistemu određenih konstrukcijsko-eksploatacionih karakteristika, odnosno:

, [vozila]

gde je:

- broj vozila tehnički ispravnih i operativno spremnih (tehnički i organizacijski),- broj vozila tehnički ispravnih i operativno nespremnih (radi ostalih uslova),- broj vozila tehnički ispravnih i nalaze se na radu,- broj vozila tehnički ispravnih i nalaze se u autobazi.

∑∑∑∑∑=====

++=+=

k

g

sons

k

g

g

k

g

r

k

g

sons

k

g

sossggggg

NNNNNN11111

sosN

sonsN

rN gN


Broj vozila tehnički neispravnih (Nn), predstavlja sumu svih tehnički neispravnih vozila određenih konstrukcijsko-eksploatacionih karakteristika, odnosno:

, [vozila]

∑=

=

k

1gnn g

NN

Raspoloživost (A) se može definisati kao sposobnost objekta za obavljanjepotrebnih funkcija pri datim uslovima u datom trenutku ili u bilo kojem trenutkudatog intervala vremena, podrazumevajući da su obezbeđeni potrebni spoljniresursi. Raspoloživost je kompleksni pokazatelj koji pokazuje srednju raspoloživost,odnosno raspoloživost voznog parka u vremenu.

Trenutna raspoloživost (As) može se iskazati kao odnos između broja vozila koja subila ispravna i inventarskog broja vozila u posmatranom periodu vremena, odnosno:

i

1ss N

)t(NA =

gde je:- broj vozila tehnički ispravnih u posmatranom periodu vremena (t1), - inventarski broj vozila u posmatranom periodu vremena,

)t(N 1s

iN

1/21/2015

15


gde je:- broj vozila tehnički ispravnih u posmatranom periodu vremena (t1), - inventarski broj vozila u posmatranom periodu vremena,

Raspoloživost transportnih sredstava u transportnom sistemu zavisi od brojaspremnih vozila u trenutku početka rada (t1) i verovatnoće njihovog bezotkaznograda u intervalu vremena (t1,t2), odnosno:

)t,t(P)t(N)t,t(A 211s21 ⋅=

)t(N 1s

)t,t(P 21

Verovatnoća bezotkaznog rada vozila u intervalu vremena (t1,t2) može se iskazatikao odnos časova kada su vozila bila na radu i časova kada su vozila bila ispravna.

gde je:- časova kada su vozila bila na radu, - časovi kada su vozila bila ispravna,

s

r21 H

H)t,t(P =

rH

sH

IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)

Izvršenje transportnog procesa (funkcionisanje) predstavlja ključni podprocesproizvodnje transportne usluge, odnosno vršenja usluge i podrazumeva realizacijuprocesa transporta saglasno planiranoj, projektovanoj i pripremljenoj usluzi.

Izvršenje transportnog procesa obuhvata sledeće aktivnosti:

- Prijem dokumentacije neophodne za funkcionisanje(dokumenti vezani za vozilo posadu vozila i predmettransporta)

- Izlaska vozila i posade iz auto baze,- Prijem i izmena putnika- Neposreda realizacija prevoznog procesa (vožnja i prateće

aktivnosti),- Monitoring, upravljanje i regulisanje kretanja vozila i

voznog osoblja,- Otklanjanje poremećaja i prekida u funkcionisanju- Povratak sa vozila i posade u autobazu- Eksploatacionu analizu i obradu podataka

PRIPREMADOKUMENATA

- Dokumenti za vozilo- Dokumenti za vozača

- Dokumenti vezani za predmet transporta

REALIZACIJA ZAHTEVA

ULAZAK

VOŽNJA

IZLAZAK

VOŽNJA - Dokumenti za vozilo- Dokumenti za vozača


- Evidencija računa- Prijava i evidencija

poremećaja- Prijava i evidencija

prekida funkcionisanja

MONITORINGI KONTROLA

FUNKCIONISANJA - Izveštaji o realizaciji

izvršenja podprocesa funkcionisanja

PRIMOPREDAJADOKUMENATA

EKSPLOATACIONAANALIZA I

OBRADA PODATAKA

- Dokumenti za vozilo- Dokumenti za vozača


- Ostali prateći dokumenti

1/21/2015

16

IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)

Eksploataciona analiza i obrada podataka zahteva adekvatan specijalizovaninformacioni sistem koji treba da definiše informacijske potrebe i zahteve, razne vrste

izveštaja, načine njihove obrade kao i njihove tokove.

Dobar informacioni sistem je onaj, koji može da obezbedi “...prave informacije, napravom mestu u pravom trenutku vremena...”, a to znači da informacije moraju bitibrze – pravovremene, sveobuhvatne i pouzdane.

Savremeni informacioni sistemi podrazumevaju postojanje određene opreme(hardver), niza postupaka i procedura i programa (sistemski i aplikativni softver),kadrove raznih profila (sistem analitičara, operatera, programera) koji rade u tomsistemu (lifewear) i organizaciju (organwear).

Izlazni rezultat izvršenja transportnog procesa predstavlja istovremeno i izlaz iztransportnog procesa.

REZULTAT REALIZACIJE OVOG PODPROCESA JE PROIZVOD - TRANSPORTNA USLUGA(sistemski organizovan proces čiji je rezultat proizišao iz niza međusobno povezanihaktivnosti prevoznika (operatora) i poslovnog okruženja u cilju zadovoljenja zahtevakorisnika usluge) OPISANA TRANSPORTNIM UČINCIMA (BROJ TRANSPORTOVANIHPUTNIKA, IZVRŠEN TRANSPORTNI RAD, ISKORIŠĆENJE RESURSA), REALIZOVANIMKVALITETOM USLUGE, TROŠKOVIMA I PRIHODOM, ITD...

MONITORING I KONTROLA ODVIJANJA TRANSPORTNOG PROCESAMONITORING I KONTROLA ODVIJANJA TRANSPORTNOG PROCESAMONITORING I KONTROLA ODVIJANJA TRANSPORTNOG PROCESAMONITORING I KONTROLA ODVIJANJA TRANSPORTNOG PROCESA

Monitoring i kontrola kao zadnji korak u transportnom procesu, i predstavljaproceduru sistemski zasnovanog i sistematski vođenog postupka prikupljanja,obrade, izdvajanja, prikazivanja i analize izdvojenih podataka i oblikovanje podlogaza utvrđivanje uzroka odstupanja od zahtevanih parametara kvaliteta usluge.

Osnovne aktivnosti u procesu kontrole usmerene su na merenju kvalitetaostvarene transportne usluge i njihovom upoređivanju i merenju odstupanja odplaniranih (očekivanih) vrednosti, kao i preuzimanje aktivnosti usmerenih kaproveri potrebe uvođenja promena u transportnom procesu u cilju dovođenja uželjno projektovano stanje.

Prilikom sprovođenja procesa dijagnostičkog ispitivanja uzimaju se u obzir dvaglavna vektora analize:

-- OOcenacena kvalitetakvaliteta transportnetransportne uslugeusluge odod stranestrane korisnikakorisnika

-- OOcenacena kvalitetakvaliteta sistemasistema ii uslugeusluge odod stranestrane prevoznikaprevoznika ((operatoraoperatora))

1/21/2015

17


Istraživanje stavova korisnika sistema javnog gradskog transportnog putnika,podrazumeva razvoj i primenu tehnika bihevioralne analize kojima se mogu meriti ianalizirati potrebe i stavovi korisnika.

Znači, u okviru ovog koraka dijagnostičkog ispitivanja potrebe za uvođenjempromena, vrši se istraživanje subjektivnog (doživljenog) kvaliteta od stranekorisnika transportne usluge. Percepcija korisnika u vezi sa kvalitetom isporučeneusluge zavisi od njihovog ličnog iskustva sa transportnom uslugom i sistemom, a sadruge strane i od informacija koje dobijaju o usluzi – od operatora ili iz drugih izvoraiz okoline.

Istraživanje subjektivnog kvaliteta transportne usluge podrazumeva utvrđivanjesubjektivnih ocena korisnika prema svojstvima i parametarima kvaliteta koji suneposredno vezani za kvalitet transportne usluge.

Istraživanje se sprovodi najčešće raznim vrstama direktnog intervjua korisnika,opservacionim analizama korisnika, analizama žalbi i primedbi, itd...


Izvor: S.Tica i ostali – ISTRAŽIVANJE PARAMETARA KVALITETA PREVOZNE USLUGE ZA 2010. GODINU, Univerzitet u Beogradu- Saobraćajni fakultet, Beograd, 2010

1/21/2015

18


Ocena kvaliteta realizacije transportnog procesa od strane operatora počinjeocenjivanjem nivoa realizacije postavljene ciljne funkcije sistema, čijom serealizacijom meri efektivnost upravljanja sistemom i ocenjuje stepen dostizanjaciljeva sistema kojim se upravlja, izraženih skupom parametara u okviru ciljnefunkcije (KPI).

Drugi domen ocene realizacije transportnog procesa operatora odnosi se naidentifikaciju, analizu i ocenu načina realizacije transportnog procesa, odnosnoanalizu svih aktivnosti i podprocesa u okviru transportnog procesa.

Izlazni rezultat iz procesa monitoringa i kontrole u okviru transportnog procesa jenedvosmisleno i egzaktno utvrđivanje eventualnih razloga odstupanja u kvalitetutransportne usluge, kao i definisanje mera i aktivnosti u cilju poboljšanja kvalitetai proizvodnje transportne usluge na efikasan i efektivan način.

OPŠTIOPŠTI POJMOVIPOJMOVI

Documents

TTP - 2014 - TRANSPORTNI PROCES-3.pdf