Geografski fakultetUniverziteta u Beogradu

UTICAJ TURISTIČKOG TRANSPORTA NA LJUDE I ŽIVOTNU SREDINU: ODRŽIVO TURISTIČKO PUTOVANJE

ASISTENT: Aljoša Budović STUDENTI: Milica Savić 12/2010 Nevena Čepić 13/2010 Jelena Drobnjak 20/2010 Miljan Mišić 49/2010 Stevan Nikodijević 76/2010 Stefan Pavlović 84/2010

Beograd, 2013. godine

1

Uvod

Svetska ekspanzija turizma i razvoj saobraćaja u susret tražnji imala je brojne direktne i indirektne socijalne, kulturne, ekonomske i fizičke uticaje na ljude koji se bave turizmom i na područja, odnosno turističke destinacije. 1970.ih i 1980.ih ovo je vodilo o vodećem pitanju o uticajima turističkog putovanja na okolinu, ali je nedovoljna pažnja posvećena iskustvima i osećanjima turista za vreme tranzita. Poter i Bailey (2008) kažu:

Transport, bilo drumom, prugom, morem, unutrašnjim vodenim putevima, vazduhom, biciklom ili pešice nudi brojne ekonomske i socijalne mogućnosti ali takođe ima i širok krug raznovrsnih direktnih i indirektnih uticaja na okolinu. Velike količine neobnovljivih resursa (kao što su gorivo, potrebne srovine...) potrebni su za pokretanje vozila i uopšte funkcionisanje saobraćaja. Aktivnosti u saobraćaju broje oko 30 procenata od sve energije korišćene od strane finalnog potrošača i smatra se da su najveći proizvođači emisija ugnjen-dioksida u 21.veku.

U ovom radu govorićemo o efektima i uticajima turističkog prevoza iz dve perspektive: efekta putovanja na turistički doživljaj i uticaje saobraćaja na životnu okolinu. Osećaj nezadovoljstva turističkom uslugom može se povezati sa tri tipa incidenata:

Neuspeh turističkih radnika da na pravi način odgovori na potrebe turista; Neželjene akcije zaposlenih; Neuspeh u pružanju usluga.

Prvi deo rada se odnosi na neuspeh u pružanju usluga, posebno na kašnjenja u putovanju i prekidima u pružanju usluga koji mogu doprineti stresu na turističkom putovanju, i nekim merama od stran saobraćajnih preduzeća da se reše ovakvi problemi. Nakon toga diskutujemo o problemima životne sredine iz perspektive saobraćajnih preduzeća. Rad se završava zaključkom o tome koji stepen održivog turističkog putovanja može uticati na smanjenje negativnih uticaja saobraćaja na okolinu.

2

Posledice savremenog turističkog putovanja na ljude

Turističko putovanje je kompleksan fenomen. Stručnjaci konstantno pokušavaju da razumeju vezu između ponašanja turiste i turističkog putovanja, vezu stepena zadovoljstva turiste sa uslugama prevoza i njihove sklonosti da se ponovo vrate u već posećenu turističku destinaciju. Područje kome nedostaju ozbiljna akademska istraživanja su turistička osećanja i trauma u određenim slučajevima vezana za međunarodna putovanja. Detaljnijim diskusijama o zdravlju turista bave se Clift i Page (1996), Page (2002), Wilks i Page (2003). Kada posmatramo inostrana putovanja, stres je obično zanemaren s obzirom da turooperatori i turistički agenti obično ispituju osobine koje podstiču na turističko putovanje. Ryan (1991) tvrdi da iskustva turističkog putovanja nude brojna područja za ispitivanje.Stres povezan sa međunarodnim i , u manjoj meri, domaćim putovanjima je rezultat različitih psiholoških faktora koji su narasli dejstvom zagušenja na transportnim sistemima (Barlay, 1995).McIntosh (1990) stres od putovanja povezuje sa:

protokoli pre letenja problemi kontrolisane zone „jet leg“ strahovi i fobije psihološki problemi

dok je u letu zdravstveni problemi takođe mogu biti dodatni stres koji je uključen u današnja dugočasovna putovanja (Harding, 1994).

„Preflight strahovi“ nastaju kada turisti počinju svoje putovanje tako što putuju do mesta polaska, često da ispune planove nametnute kompanijama. McIntosh (1990) ukazuje na to da marketing putnog osiguranja za nepokrivanje eventualnih troškova, kao što su propuštanje polazaka, može uvećati osećaj anksioznosti kod neiskusnog putnička. Prvi put na polaznoj tački, zatim preflight ček-in i složen niz bezbednosnih provera u vezi sa prtljagom može izlagati putnika na značajnu količinu stresa u nepoznatom okruženju. Ovo je pogoršano u mnogim aerodromima širom sveta sa povećanim bezbednosnim merama predostrožnosti zbog globalnog terorizma, naglašavajući kašnjenja i čekanje u redu u vezi sa bezbednosnim procesima.Pretrpanost u terminalnim zgradama povezane sa protokom putnika na vrhuncu može zatrpati i dezorijentisati putnike, dok iskusni putnici (npr. poslovni putnici) često imaju pristup izvršnim salona i opuštenije i pozdravljajući okruženje bez nekih od ovih stresora. U stvari aviosaloni su odličan primer jednog marketinškog alata da pomogne i ublaži „preflight stres“.

Problemi Kontrolisane zone, uključujući dizajn i raspored za putnike koji putuju ekonomskom klasom ali i odsustvo informacija o prirodi i trajanju kašnjenja. Kako Ryan (1991) tvrdi, " kašnjenja putnika na terminalima, može se posmatrati kao prolazak kroz proces

3

uzbuđenja do anksioznosti, brige, apatije, jer oni postaju frustrirani kašnjenjem i na kraju dolazi do apatije zbog nemogućnosti da kontrolišu događaje ". Tako i Graham (2009) ukazuje na različitost putnikaa i njihove različite potrebe (na aerodromima).

Transmeridijanski poremećaj udružen sa promenama vremenskih zona tokom dugih putovanja je veliki problem za neke putnike (Petrie i Dowson 1994; Auger i Morgenthaler 2009). Stanje je često povezano sa nedostatkom sna koji može da izazove umor, to stanje je poznatije kao "jet lag" (Coste i Lagard 2009). Korišćenje udaljenih destinacija za odmor, putovanja sa istoka na zapad prolazeći najveće vremenske zone, kako bi zaboravili svoje probleme može povećati osećanje depresije. Jedno rešenje koje Barlay (1995) predlaze je upotreba blagih pilule za spavanje ili korišćenje melatonina. Melatonin je „prirodni neuro-hormon koji luči epifiza, mali organ poput grašaka na zadnjem delu mozga. Njegovu stopu sekreta povećava zamračenje, izazivajući osećaj pospanosti kod pojedinaca“(Barlay 1995). Međutim, postoji medicinska rasprava o mogućim neželjenim dejstvima takvog leka (Brown).

Strahovi i fobije u vezi sa letenjem (Abeyratne 2008) i verovatnoća da dođe do političkih pobuna, da li će domaćini biti ljubazni, potencijalne jezičke teškoće u odredišnom regionu dovode do različitih shvatanja kod putnika. Ovaj stres može biti ublažen tokom leta zabavljanjem putnika raznim kampanjama koje sprovode nacionalne turističke organizacije da smanje strahove putnika. Putničku anksioznost izgleda da prati ciklični obrazac, koji se pojačao nakon incidenta a zatim jenjava kao odgovor na trud aviokompanija koje uveravaju putnike da su povećane mere bezbednosti. Ipak, u ekstremnim slučajevima terorizam može predstavljati veliku pretnju putovanjima..

Psihološki problemi, kao što su usamljenost i osećaj izolacije, takođe mogu da doprinesuosećanju anonimnosti tokom putovanja, posebno ako putujete sami (McIntosh 1995). Iskustvo kaže da je to pojačano na punim džambo-džet letovima , oko 450 putnika, gde pojedinac oseća usamljenost jer je zatvoren u nekom čudnom okruženju na 10.000 metara. Neke avio-kompanije sada nude kursevea da pomognu zabrinutim putnicima da prevaziđu strahove i fobije. B ezbednosna pitanja takođe izazivaju osećaj nelagodnosti među putnicima posleincidenta kao što je avionska nesreća. Iako su vazdušne nezgode retki slučajevi (Steward 1986) u pogledu obima putnika i broja poletanja i sletanja, ali ipak one pretpostavljaju istaknutu ulogu u psihologiji turista koji putuju. Neki strahovi od letenja su se odnosili na: strah od visine, strah od zatvorenog prostora, gužva pri ukrcavanju , kvalitet vazduha koji cirkuliše u avionu, zabrinutost zbog šumova u avionu tokom leta, turbulencije i generalno nedostatak kontrole (Abeyratne 2008).Prema Barlay (1995) najgori pterophobia bolesnici priznaju svoj strah, ali čak 80 posto redovnih putnika strepi kada se ukrcavaju u avion. Iako malo ljudi doživljavaju potpunu paniku, blaga pterophobia može da utiče na mnoge putnike. Na brodu, putnici rezonuju da potencijalno mogu plivati u slučaju nesreće. U kolima ili vozom, oni osećaju veći stepen kontrole. Međutim, putnici mogu da izaberu sa kojom aviokompanijom lete, na osnovu njihovih bezbednosnih zapisnika, to može da pomogne u prevazilaženju nekih od najgorih vidova pterophobia. Dok klaustrofobija u kabini aviona može pogoršati anksioznost koju putnici osećaju, avio-kompanije,

4

kao što su Singapore Airlines su prepoznale da zanimacije poput Krisvorld-a i kvalitetnog ugostiteljstva (Frapin-Beange, 1994) mogu da pomognu u prolaženju vremena i razbijanja monotonije na dugo-razdaljinskim letovima. Na odredištu, turistima treba osiguranje kada se koristi lokalni prevoz gde operateri daju utisak zainteresovanosti ili nezainteresirani za pitanja bezbednosti i zaštite putnika.Za vreme leta zdravstveni problemi takođe mogu uticati na putnike na dugim letovima gde se nepokretnost, smanjenje pritiska vazduha u kabini i dehidratacija mogu javljati zbog kruženja suvog vazduha unutar aviona, a kao Page (2002) prikazuje, zabrinutost raste među naučnicima zbog kvaliteta kabinskog vazduha. Barlay (1995) pokazuje da većina avio-kompanija koristi mešavinu recikliranog i svežeg vazduha, što je dovelo do nagomilavanja CO2 koji moze pogoršati jet lag, mučninu i početak migrene. Među najkontroverznijim pitanjima koja su privukla pažnju javnosti jeste pojava duboke venske tromboze (DVT) udruženog sa dugim linijama putničke nepokretnosti u kombinaciji sa faktorima rizika koji imaju određene grupe sklone ovom problemu. Takođe je podstaknuta visoka kritička rasprava zbog sedišta u avionu, koje mogu uticati na DVT.Barlej (1995) pravi svoju listu mera koje bi putnicima osigurali udoban let:

vazdušni pritisak- blagi grip može uzrokovati veliki pritisak u ušima koji se može ukloniti štipanjem nosa, gutanjem, sisanjem slatkiša ili u ekstremnim slučajevima, neke avio kompanije nose određene inhalatore;

cipele- udobna obuća i lagane vežbe u avionu su neophodne da bi se predupredili otečeni zglobovi, onima koji boluju od venske tromboze,preporučuju se čarape za letenje koje se mnogu kupiti u mnogim apotekama;

odeća- slojevita, šira, prijatnija garderoba je idealna za letove, i ona koja se može prilagoditi u zavisnosti od temperature u kabinama;

dehidratacija kože- česta aplikacija hidratantne kreme je strogo preporučljiva; tečnosti i alkohol- dehidratacija je veliki problem na dugim letovima, oči mogu postati

suve i osetljive. Upotreba alkohola može pogoršati dehidrataciju u kombinaciji sa visokim nadmorskim visinama na kojima se avion kreće. Mešanje pića kao što su čaj, kafa, negazirana voda i voćni sokovi su preporučeni od strane Udruženja britanskih pilota;

hrana- umereno konzumiranje hrane, posebno u biznis klasi i prvoj klasi, je strogo preporučeno da bi se izbegla loša probava i osećaj naduvenosti;

vežba- blagi pokreti tela mogu pomoći u izbegavanju umora i bolova u zglobovima na dugočasovnim letovima.

Postoje i mnoge drugi drugi psihološki problemi koji utiču na iskustva za vreme putovanja, a nazivaju se bolestima u tranzitu.McIntosh (1990) definiše bolesti u tranzitu kao “izmrcvarujuća, međutim relativno kratkotrajna bolest kojoj podležu neki putnici za vreme putovanja vazduhom, kopnom ili morem“. Ovom tematikom bave se Yardley (1992) i Sherman (2002). Međutim jasno je da ova tematika nije u

5

potpunosti ispitana i razumljiva. Prema Centru za kontrolu bolesti u Atlanti od bolesti u tranzitu prilikom vožnje brodom u teskim uslovima boluje čak 58% dece i 100% odraslih. Sve veća pažnja se poklanja i starijoj kategoriji turista, tzv. trećeg doba s obzirom da se u sve većem broju uključuju u turistička kretanja. Takođe, dešava se porast brige o ljudima sa invaliditetom. Jedna studija pokazuje da je u Velikoj Britaniji 9.7 miliona ljudi sa nekim oblikom invaliditeta, te se obzirom na njihov broj shvata značaj prilagođavanja aviona njihovim potrebama.Abeyratne (1995) nudi neke od pogodnosti kojima bi se olakšala mogućnost korišćenja avio saobraćaja starijim ljudima i osobama sa invaliditetom:

razvijati bolje kontakte između agenata prodaje i putnika koji traže razne savete; specifični uslovi i takse s obzirom da aerodromi traže da određene osobe putuju samo uz

pomoć pratnje; dostupnost aviona osobama sa invaliditetom (kolica i sl.); kvalitetan nivo usluga u avionu kako bi se putnici osećali bezbedno i sigurno.

Mere kojima se može samanjiti nelagodnost prilikom putovanja avio-saobraćajem: pružanje posebne pomoći na aerodromima za starije i nemoćne turiste, smanjenje stresa

za grupne organizatore koje vode u inostranstvo velike grupe turista; razvoj programa o „strahu od putovanja“ za različite vidove saobraćaja, naročito za avio projektanti i dizajneri treba da rade na boljem izgledu i strukturi terminala zgrade, da bi

smanjili stres koji izaziva boravak u neprirodnom okruženju.Najbolji primer je nagrađivani Stansted airport terminal building (London). Pružanje tačnih i ažuriranih informacija o kašnjenjima aviona;

avio osoblje pre poletanja aviona treba da obaveste putnike o zvucima koje će čuti; manje bezbednosne kontrole na aerodromima; u ekstremnim slučajevima, lekari opšte prakse mogu prepisati blage lekove za opuštanje

putnika tokom leta.Tako da, turistički prevoz je više od kretanja, to je jedno iskustvo. Industrija usluga bi trebala to da prepozna i redukuje stres i neprijatnosti.Turistički transport nema samo uticaj na putnika, već i na okolinu.

Uticaj na životnu sredinu turističkog prevoza

U periodu 1980.ih godina dešava se povećana briga za pitanja životne sredine i uticaja raznih oblika ekonomskog razvoja, naročito turizma i stoga interes za elemente saobraćaja kao uzročnike zagađenja i u novije vreme vodi ka klimatskim promenama i globalnom zagrevanju. Ova međunarodni rast brige o čovekovoj sredini znači da se više obraća pažnja na zaštitu, očuvanje i menadžment okoline kao prirodnog i neobnovljivog resursa. U turizmu i saobraćaju

6

ova briga (interes) za životnu sredinu se pojavila u vidu održivog turizma, koji izdvaja ranjivost životne sredine na ljudske uticaje iz turizma, i potrebu da se razvija na dugoročno održivim principima.(Hall i Lew 1998, Page i Connell 2008.). Mnogi zadaci na održivosti su vezani za 1987. i Svetsku komisiju za životnu sredinu i razvoj(WCED) koja objavljuje izveštaj pod nazivom “Naša zajednička budućnost” u kome tvrdi da “mi nismo svoju zemlju nasledili od predaka nego pozajmili od potomaka”. Drugim rečima, održivi razvoj se bazira na principu “zadovoljenja sadašnjih potreba bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe”(WCED, 1987).

Svetski samit održivog razvoja održan u Rio de Žaneiru 1992.godine bavi se globalnim problemima životne sredine i pitanjima globalnog zagrevanja i uopšte klimatskih promena. Na ovom samitu doneta je Agenda 21. 1997. Kjoto protocol je potpisalo oko 100 zemalja obećavajući da će smanjiti efekte staklene bašte koje izaziva CO2 koji utiče na globalno zagrevanje. Interesantno, SAD i Australija nisu potpisale Sporazum, jer bi njihova potrošnja fosilnih goriva koji emituju gasove bila ugrožena. Takođe ove države su bile zabrinute s obzirom da su se emisije gasova povećale od 1997. u zemljama koje su potpisale Sporazum. Postala je jasnija veza između avio saobraćaja i globalnog zagrevanja, trošenja ozonskog omotača i efekta staklene bašte.

Samit Rio + 10 održan u Johanesburgu ponovo obrađuje mnoga pitanja koja su započeta 1992. godine, ali je naročito značajan sa aspekta saobraćaja i turizma jer je veliki broj izveštaja baziran na progresu raznih oblika transporta. Mnogi sektori saobraćajne i turističke industrije svesni su da se u budućnosti sve bazira na održivosti koja će biti ostvarena primenom novih tehnologija koje će učiniti putovanje „zelenijim“ i manje zagađujućim. Državna uprava međutim ne želi da ugrozi ekonomski rast kroz mere koje bi podigle cenu saobraćaja.

Skupština (2004) je kritikovala Odeljenje za transport zbog njihovog razmatranja uticaja na zivotnu sredinu i pitanja vezanih za pregled politike aerodroma. Odbor za kritiku je bio od velikog značaja, posebno u odnosu na "predvidi i obezbedi" stav DFT, koji je bio nekritičan i neosporan na skali uticaja na životnu sredinu koje bi stvorilo širenje aerodrome. Izveštaj je striktno fokusiran u isticanju fundamentalnih mana u pristupu vlade: koja je pristala da ohrabruje održivo korišćenje resursa na Johanesburškom samitu, ali u isto vreme ne daje obajšnjenje kako smanjiti intenzitet avio saobraćaja. Izveštaj skupštine je neophodno štivo za sve one koji treba da razumeju kako da brojne vlade i ministarstva pravično koriste žitovtnu sredinu i koji na kojim novoima održivosti.

Ovo podrazumeva razumevanje kapaciteta životne sredine da izdrži određene tipove ekonomskih aktivnosti kao što su saobraćaj i turizam. Međutim, ispitivanja u transportu i turizmu su posmatrana izolovano bez veze sa životnom sredinom. Upotrebom određenih sredstava za istraživanje kao što su kontrola životne sredine i procena životne sredine može pomoći da se ovaj problem reši i da se prepoznaju specifični uticaji turističkih saobraćajnih sredstava.

7