of 42 /42
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ГЕГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО СЕМИНАРСКИ РАД Тема: ГРАДСКИ ТУРИЗАМ БЕРЛИНА Предмет: Градски туризам и транзитни туризам Професор: др Јован Ромелић Студент: Немања Давидовић Број индекса: 54Д/07

Gradski i tranzitni turizam Berlina

Embed Size (px)

Text of Gradski i tranzitni turizam Berlina

Page 1: Gradski i tranzitni turizam Berlina

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА ГЕГРАФИЈУ,ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО

СЕМИНАРСКИ РАДТема: ГРАДСКИ ТУРИЗАМ БЕРЛИНА

Предмет: Градски туризам и транзитни туризам

Професор: др Јован РомелићСтудент: Немања ДавидовићБрој индекса: 54Д/07

Page 2: Gradski i tranzitni turizam Berlina

Нови Сад, 2008.САДРЖАЈ

УВОД...............................................................................................................................................3ТУРИСТИЧКО- ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ...............................................................................4ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОСНОВЕ ТУРИЗМА....................................................................6Геолошке и геоморфолошке карактеристике..............................................................................6Климатске туристичке вредности.................................................................................................6Хидрографске вредности...............................................................................................................6Биогеографске вредности..............................................................................................................7ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОСНОВЕ ТУРИЗМА................................................................8Археолошке вредности..................................................................................................................8Дела са споменичким и уметничким својствима.........................................................................8Сакрални објекти..........................................................................................................................10Просторне културно-историјске целине....................................................................................11Спомен обележја...........................................................................................................................13Манифестационе вредности........................................................................................................14Установе културе..........................................................................................................................15Оцена антропогених вредности и могућност њихове валоризације........................................16МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА ТУРИЗМА.....................................................................................18Рецептивни фактори.....................................................................................................................19Комуникациони фактори.............................................................................................................19СТАНОВНИШТВО КАО СУБЈЕКТИВНИ ФАКТОР ТУРИЗМА..........................................21ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ И ГРАНЕ У ФУНКЦИЈИ ТУРИЗМА.....................................21ПРОМЕТ ТУРИСТА....................................................................................................................22ОБЛИЦИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА.....................................................................................23ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................27ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................29

2

Page 3: Gradski i tranzitni turizam Berlina

УВОД

Предмет овог семинарског рада је градски туризам у Берлину. Берлин је највећи и главни град Немачке (службено «Bundesrepublik Deutschland»- Савезна Република Немачка), а такође је и највећи град средње Европе. Он је уједно и једна од шеснаест немачких савезних држава. Име града Берлина је словенског порекла. На том месту је постојало старословенско насеље Брљин, које је име добило по мочварном тлу- брља. Данашњи назив града представља германизовану верзију тог имена. За годину оснивања града се везује 1239. када се први пут спомиње, а настао је спајањем општина Келн (Cölln) и Берлин. Берлин је спојен са Потсдамом (седиштем пруских краљева) 1709. године, 1810. добија универзитет, 1838. прву железницу, а 1871. постаје престоница уједнињеног немачког Рајха. Године 1933. почиње најмрачније раздобље у историји града, јер тада на власт долази Адолф Хитлер. Завршетак његове владавине уједно означава и крај Другог светског рата 1945. године. Берлин је подељен по окупационим зонама између савезника, а Источни Берлин постаје главни град новоформиране Немачке Демократске Републике. Овај период такође карактерише стагнација у развоју града, чији је врхунац изградња Берлинског зида 1961. године. Берлин је за ово време био симбол «Хладног рата» и подељене Европе. Зид је срушен 9. новембра 1989. године, а 3. октобра 1990. године, Берлин поново постаје главни град уједињене Немачке. Град који је спојио неспојиво и раздвојио нераздвојиво, град који је сам себе уништио и поново никао из пепела и повратио стари сјај и углед- све ово чини Берлин једном од најпривлачнијих европских метропола. Задатак је да се на основу представљених туристичких вредности Берлина укаже на оне значајне за развој градског туризма. Циљ овог семинарског рада је и да се укаже на основне теоријске карактеристике градског туризма.

3

Page 4: Gradski i tranzitni turizam Berlina

ТУРИСТИЧКО- ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Берлин (52031'12'' СГШ, 13024'36'' ИГД) има изванредан географски положај. Смештен је на северу Немачке, на пешчаној равници на ушћу реке Шпре у Хафел, са површином нешто мањом од 900 км2. Берлин припада Севернонемачкој низији. Она представља ниско, мочварно и песковито земљиште прекривено глацијалним седиментима и део је континуалних низија Евроазије. Има 3,4 милиона становника (према подацима из 2004. године). Број становника у Берлину је опао, будући да је пре Другог светског рата имао 4,3 милиона становника. Од 1949. до 1990. био је подељен на Источни и Западни Берлин. Површина града износи 883 км2.

Године 1920. се старо градско језгро спојило са околних 8 градића, 60 села и бројним сеоским газдинствима и имањима, што чини данашњу територију града. (Microsoft Student DVD 2007) Поред урбане целине, у површини града Берлина са једном трећином учествују и шуме и фарме. Ради лакшег управљања, сам град је подељен на 12 општина. Берлин представља једну од 16 немачких покрајина, такозваних лендера, а са свих страна је окружен покрајином Бранденбург. Независним лендером је постао након уједињења две Немачке 3. октобра 1990. и представља један од три града, поред Хамбурга и Бремена, који је уједно и покрајина. Дужина границе градског подручја износи 234 км.

Просечна надморска висина је 34 м. То је важна европска раскрсница ваздушних и железничких путева, о чему сведоче три аеродрома (Тегел, Темпелхоф и Шонефелд) и исти број железничких станица (Зоо, Источна и Лихтенберг, а завршетак четврте железничке станице је планиран за 2006. годину). Поред овога, Берлин је велико речно и каналско пристаниште.

Слика: Положај Берлина унутар Европе

Извор: "Deutschland (Europe)." Microsoft Encarta Reference Library 2005.

4

Page 5: Gradski i tranzitni turizam Berlina

Слика: Положај Берлина унутар Немачке

Извор: http://www.deutschland.de/images/aeb/karte_en.gif

5

Page 6: Gradski i tranzitni turizam Berlina

ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОСНОВЕ ТУРИЗМА

Геолошке и геоморфолошке карактеристике

Берлин припада Севернонемачкој низији. Она представља ниско, мочварно и песковито земљиште прекривено глацијалним седиментима и део је континуалних низија Евроазије. Пејсаж ове регије је једноличног изгледа, и као такав нема изражен туристички потенцијал. Просечна надморска висина Берлина износи 34 м, а највише тачке у граду су Тојфелсберг и Мигелберг, 115 м. Ова брда су вештачки створена, нагомилавањем шута од рушевина након Другог светског рата.

Климатске туристичке вредности

Берлин има умерено континенталну климу коју карактеришу хладне зиме и топла лета. Просечна годишња температура износи 8,90 С. Просечна годишња количина падавина износи 580 mm. У табели је дат приказ минималне и максималне температуре по месецима, дневна инсолација, као и број кишних дана.

Табела: Месечни преглед минималне и максималне температуре, дневне инсолације и броја кишних дана у Берлину

Месец Минимална температура ваздуха (0С)

Максимална температура ваздуха (0С)

Дневна инсолација

(час)

Број кишних дана

Јануар -3 2 2 10Фебруар -2 4 3 9Март 0 8 4 8Април 4 13 5 9Мај 8 19 7 10Јун 11 22 7 10Јул 13 23 7 9Август 12 23 7 9Септембар 9 19 5 9Октобар 6 13 4 8Новембар 2 7 2 10Децембар -1 3 1 11

Извор:Berlin, Potsdam mit Schloss Sanssouci

Као што се према подацима из табеле види, Берлин је погодан за посету током целе године. Ипак, због уживања у лепо уређеним градским парковима и баштама, најбоље време за посету је пролеће или лето.

6

Page 7: Gradski i tranzitni turizam Berlina

Хидрографске вредности

Главни хидрографски објекти у Берлину су реке Шпре и Хафел. Извориште реке Шпре се налази у источној Немачкој у близини границе са Чешком. Дужина ове реке износи око 400 км, а пловна је у дужини од 180 км. Шпре се улива у Хафел у близини Шпандауа. Повезана је каналима са Одром, а један канал који пролази кроз Берлин је повезује са реком Хафел. Постоје многобројни туристички бродови који нуде обилазак Берлина дуж ове реке. Због велике загађености, пливање није дозвољено.

На реци Хафел се налази неколико језера која су популарна излетишта. Најпознатије језеро је Велико Ван језеро (Grosser Wannsee) са прелепом пешчаном плажом. Плажа је уређена 1930. године, дужине од 1,3 км и ширине од 80 м, она је највећа своје врсте у Европи. У близини се налазе многобројни ресторани, кафеи и виле. Језеро је погодно за све врсте спортова на води.

Поред овога, ваља напоменути и Тегелер језеро са замком, као и Сакровер језеро.

Биогеографске вредности

Берлин је по завршетку Другог светског рата био скоро у потпуности уништен. У послератној обнови града, било је доста простора за зелене површине и паркове по којима је Берлин данас препознатљив. Берлински паркови и баште су уређивани по узору на Француске паркове, посебно на Версај (Лустгартен («башта пожуде») у Потсдаму, башта дворца Шарлотенбург). Главна Берлинска улица «Унтер ден линден»- («Unter den Linden»- под липама) је светски позната. Парк Тиргартен представља праву зелену оазу у центру Берлина, «плућа града». Највећи парк у граду је Груневалд («Grunewald»- зелена шума) на западној периферији. Са многобројним језерима на реци Хафел, он је бег у природу од ужурбаног градског живота. Посебно је интересантно брдо Тојфелсберг, које је највиша тачка града. Оно је вештачки направљено од 25 милиона м3 шута који су остали од рушевина по завршетку рата.

7

Page 8: Gradski i tranzitni turizam Berlina

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОСНОВЕ ТУРИЗМА

КУЛТУРНА ДОБРА

Археолошке вредности

Око 720. године два Словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се Шпревани.

Хевелери су основали друго место поред реке Хавел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Кепеник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Келна, на обе стране реке Шпреје, у данашњој вароши Мите (Mitte – средина). Келн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Нажалост, градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена.

Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Ханзи. Нихово јединство трајало је око 400 година, све док се Келн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихсштад.

Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаифиртелу поред Ротес Ратхаус (Црвена Скупштина) и Клостеркирхе (Клостер цркве) поред Александерплаца.

Дела са споменичким и уметничким својствима

Најстарији део Берлина је Николајфиртел (Nikolaiviertel- «Николина четврт») из XIII века. У Другом светском рату је у потпуности уништен,а обнови се приступило тек 1985. године на 750. годишњицу града! Куриозитет представља то што су приликом обнове коришћени «нови материјали», тако да су црква и средњовековне грађевине реконструисане уз помоћ бетонских плоча, што је свакако умањило њихову вредност. (позитиван пример послератне реконструкције старог градског језгра можемо видети на примеру Варшаве, које је данас под заштитом УНЕСКО-а). Идући даље ка центру наилазимо на Градску кућу, популарно названа «црвена градска кућа», јер се бојом својих црвених цигала разликује од Старе градске куће која је изграђена од камена. У њеној непосредној близини се налази Фонтана Нептун, а нешто даље споменик Марксу и Енгелсу. Споменици из комунистичке прошлости Немачке су након пада Берлинског зида имали различиту судбину, неки су уклоњени, неки су сакривани растињем или дрвећем, а понеки су остали нетакнути као овај. Иза њега се налазила зграда скупштине НДР, која је срушена 2005. године. Главни трг у Берлину је Александерплац. Простран и празан, у центру ове «бетонске пустиње» се налази ТВ торањ висок 356 м, на чијем врху се налази купола са ротирајућим рестораном. Он је саграђен 1969. године од стране власти

8

Page 9: Gradski i tranzitni turizam Berlina

бивше Немачке Демократске Републике, која је торањ искористила као симбол Берлина. Лако је видљив из свих берлинских општина. После московског Останкино торња, ово је највиша грађевина Европе. За овај споменик постоји и једна куриозитетна појава, названа „Папина освета“. Наиме, када год Сунце обасја торањ, као рефлексија на стакленој кугли, појави се крст. Овакав ефекат није планиран од стране пројектаната. Као супростављање атеистичкој идеологији тадашње владе и репресији према цркви, Берлинци у одмах овај феномен прозвали као „Папина освета“ (Rache des Papstes). Из истих разлога, грађевина је названа и као Свети Валтер (због Валтера Улбрихта).

Слика: ТВ торањ и феномен „Папина освета“

Извор: http://sr.wikipedia.org

На Александерплацу, или „Алексу“ како га називају Берлинци, је још занимљив и Светски сат. Висок 10м, саграђен је 1969. године од челика, алуминијума и емаила у соц-реалистичком стилу, показује тачно време у различитим деловима света.

Даље улазимо у најпознатију Берлинску улицу «Унтер ден линден» («Unter den Linden»- под липама). Изграђена је за време краља Фридриха Вилхелма, а име је добила по 1000 стабала липе која се налазе уз улицу. Ово је данас лепо шеталиште, а у тој улици се налазе споменик Фридриху Великом, Хумболтов Универзитет, Државна опера, Стара библиотека, Немачки историјски музеј, многобројни хотели, кафеи и биоскопи. Коњички споменик Фридриху Великм висок 13,5м. На постољу се налази 150 фигура, које представљају особености Пруске. Доста дискусија је изазивала чињеница да се војска налази на челу, а научници и уметници позата (испод коњског репа). Ово је сметало и властима НДР која је споменик преместила 1950. године у парк дворца Сансуси. Споменик је враћен ан своје место 1981. године. На крају улице долазимо до Париског трга са многобројним амбасадама где се налази један од симбола Берлина- Бранденбуршка капија. Изграђена је за време краља Фридриха Вилхелма по моделу атинских пропилеја, једина је од 14 капија која је остала очувана. На њеном врху се налази богиња победе Викторија у колицима. У њеној близини се налази зграда немачког парламента- Рајхстаг. На његовом врху се налази стаклена купола са које се пружа леп поглед на град. Прошавши Бранденбуршку капију, улази се у улицу 17.јуни и парк Тиргартен («Tiergarten»- Зоо врт). У парку се налази скривен Совјетски меморијални споменик

9

Page 10: Gradski i tranzitni turizam Berlina

(већина споменика из ере комунизма су уклоњени или скривени), а на крају улице се налази Стуб Победе (Siegesäule). Висок 48 м, са статуом богиње Викторије на врху, изграђен је у част победе Пруске над Данском (1864.), Аустријом (1866.) и Француском (1871.).

Специфичност Берлина у односу на било коју другу европску метрополу је Берлински зид (1961.-1989.). То је симбол хладног рата и подељене Европе и као јединствена амбијентална целина, представља музеј модерне историје на отвореном. Данас постоје специјализоване туре дуж Берлинског зида где се могу видети различити споменици: «Checkpoint Charlie»- гранични прелаз из совјетске у америчку зону са музејом, Бели крстови-споменик жртвама Берлинског зида, «Штази» («Stasi»- Staat Sicherheit- Државна безбедност) музеј, Палата суза- гранични прелаз, Музеј Берлинског зида у Бернауер улици, Источна галерија и др.

Слика: Бранденбуршка капија

Извор: Encarta Encyclopedia, Bruce Coleman, Inc./J.Messerschmidt

Сакрални објекти

Најстарија црква у граду је црква Св. Николе (Nikolaikirche). Налази се у најстаријем делу града Николајфиртелу, а камен темељац за изградњу цркве је постављен 1230. године, када је усвојен градски закон. У Другом светском рату је у потпуности уништена са целокупним старим градским језгром. Обнови се приступило тек 1985. за прославу 750. годишњице града!

Главна црква у Берлину је Берлинска катедрала (Berliner Dom). Налази се у центру града и подигнута је за време Фридриха II у близини парка Лустгартен 1747., а преуређена је 1817. Данашња монументална структура је подигнута између 1894. и 1905. у духу барока и италијанске високе ренесансе по узору на цркву Св. Петра у Риму. Доста је оштећена у Другом светском рату, али је реконструисана 1974. године. Данас се у њој поред службе одржавају и концерти.

10

Page 11: Gradski i tranzitni turizam Berlina

Нова синагога је највећа синагога у Немачкој и друга по величини у Европи. Њена изградња је почела 1988. године на 50. годишњицу од почетка погрома Јевреја, на месту где се налазила стара синагога која је спаљена 1943. године. Изградња је завршена 1995. године. Интересантна је пикторескна фасада и купола са позлатом висине 50 м.

У овој европском метрополи можете се сусрести са небројеним сакралним објектима разних конфесија и један семинарски рад је мало да би се све упознале, али ваља још поменути катедралу Св. Хедвига (католичка црква у протестантској Пруској), Мариенкирхе (леп пример готске уметности у Пруској) и Фридрихсвердер цркву (многобројне статуе).

Просторне културно-историјске целине

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у двадесетом веку. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког Царства (1871.године). Био је главни град Немачке Вајмарске Републике, као и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету. Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина. Након замишљене нацистичке победе у рату, нови и преуређени Берлин требао је да добије име Главни град света Германија.

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250m висока и седам пута већа о Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 м, а дугачка 56 км. На другом крају, требала је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродом Темпелхоф.

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцеларија рајха су уништили Совјети, а остаци су послужили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептауер парку у Берлину.

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био уништен 70% захваљујући савезничим бомбардовањима и уличним борбама. Због тога назван је „Временском нулом“ што је значило нови почетак за град. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника, Лондонским протоколом (1944): сваки за

Сједињене Америчке Државе , (обухватао општине: Нојкелн (Нови Келн), Кројцберг (Кројц брдо), Темпелхоф, Шенеберг (Лепо брдо), Штеглиц, Целендорф;

Велику Британију, (обухватао општине: Тиргартен, Шарлотенбург, Вилмерсдорф и Шпандау);

Француску, (обухватао општине: Вединг и Рајникедорф); Совјетски Савез , (обухватао општине: Мите (Средина), Пренцлауер берг

(Пренцлауерско брдо), Панков, Вајсензе (Бело језеро), Фридрихсхајн, Лихтенберг*, Трептов и Кепеник. Берлин је био смештен у сред совјетске окупационе зоне Немачке и постао

природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 26. јуна отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снадбевали тзв. ваздушним мостом (die Luftbrücke), назван од стране Берлинаца.

11

Page 12: Gradski i tranzitni turizam Berlina

Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана од Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западна Немачке је формирана 23. маја 1949. од америчке, британске, и француске зоне, главни град је био у Бону. 13. августа 1961. подигнут је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке.

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. Током Немачког уједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да главни град Немачке уместо дотадашњег Бона буде Берлин. Берлин је поново постао главни град Немачке. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.

Слика: Берлин- општине

Извор: http://sr.wikipedia.org

Берлин је град са јединственом историјом на свету. Иако је основан још у XIII веку, архитектура града је углавном из XIX и XX века. Условно се може рећи да је Берлин град без старог језгра. Након Дугог светског рата је био готово у потпуности уништен и подељен по окупационим зонама између савезника, касније на Источни и Западни Берлин. У Западном Берлину су грађевине реконструисане где је то било могуће. Тамо где то није било могуће, грађене су нове у модерном стилу. Посебно су грађене уз границу са Источним Берлином. Већи део старог језгра града је остао у Источном Берлину. За разлику од западног дела града, на истоку се није придавало пуно пажње обнови града, тако да и данас, 60 година након завршетка Другог светског рата можемо видети рушевине и последице бомбардовања.

У центру Берлина, дуж западне обале реке Шпре налази се средњовековни део града. Западно од њега се простире мрежа улица повезана са главном берлинском авенијом Unter den Linden. Име ове улице значи под липама, а саму улицу красе прелепи дрвореди липа са обе стране. Улица под липама представља најпознатију улицу у Берлину. Она се

12

Page 13: Gradski i tranzitni turizam Berlina

простире од Трга Маркса и Енгелса на истоку до Паризерпаца на западу. У овој улици су познате грађевине Немачке државне библиотеке и Немачког историјског музеја. Уз то, овде су смештене многе стране амбасаде и зграде немачке владе. Пре поделе града је овај део називан центар- Mitte, и био је административни и финансијски центар Берлина, где су била смештена седишта банака, издавачких кућа, велике трговинске куће, универзитет и владине зграде. Ту се налази још и Острво Музеја, а источније је Александерплац са ТВ торњем. Познате су и улице које се укрштају са Улицом под липама- Фридрихштрасе и Вилхелмштрасе. Бивши краљевски парк, познатији као Тиергартен (зоолошки врт) се налази западно од центра града.

Тиергартен (у преводу зоолошки врт) представља центар некадашњег Западног Берлина. Као последица бомбардовања у Другом светском рату, овде се налази велики градски парк. Најпознатији споменик ту је Стуб победе. Овај део града логично је добио име по Зоолошком врту, који је највећи зоо врт у Европи. Поред овога, у Западном Берлину би ваљано поменути и Спомен цркву цара Вилхелма, најпознатију улицу Западног Берлина Кирфирштендам, као и највечу робну кућу у Немачкој Ка Де Ве.

Стамбени и индустријски део града се развијао око градског језгра. Половином XIX века велики део стамбених зграда је изграђен северно, источно и јужно од центра града. Познатије као Mietskasernen, односно бараке за изнајмљивање, ове грађевине су биле смештај за радничку класу која је радила у околним фабрикама. Насупрот њима, аристократија је живела на периферији у то време (Далем, Груневалд, Копеник).

Након пада Берлинског зида 1989. године град је формално уједињен, међутим стварно уједињење иде много теже. У граду на сваком кораку можете видети огромне неискоришћене просторе, као и велике паркове и зелене површине који су заправо последица бомбардовања. Трг Потсдам, некадашња тампон-зона је данас ултрамодерна четрвт града. Посебно се издвајају Дајмлер Крајслер Цити, Сони Центар, Бајшајм Центар... Све ове грађевине представљају ремек дела модерне архитектуре. Ово је вештачки постављен центар града на који се људи још нису навикли. План је био спојити сва три центра (Berlin Mitte- центар Источног Берлина, Berlin Tiergarten- центар Западног Берлина и Трг Потсдам) у једну централну зону, што није могуће јер би та зона била превелика да би представљала језгро неког града. У Берлину има пуно старих зграда које је прескупо обновити или срушити. Архитекте имају пред собом проблем за који ће бити потребно пуно времена да се реши да би се старо језгро Берлина уобличило у једну складну целину.

Спомен обележја

Кајзер Вилхелм Меморијал црква (на немачком: Kaiser-Wilhelm-Gedächtniskirche) се налази у Берлину на Курфирштендаму. Ова стара црква је саграђена између 1891. и 1895. године према плановима Франца Швехтена. Црква је позната под именима Gedächtniskirche (нем.) и "кармин и пуфна".

Цар Вилхелм II наредио је изградњу цркве у част свог деде Вилхелма I. Нео-романескни стил алудира на многе романескне цркве на подручју Рајнланда. Изграђена је са жељом да то буде репрезентативна црква у граду која би подсећала на цара Вилхелма I и на јединство цркве и двора у Пруској.

Првобитна грађевина је била импресивно велика. У унутрашњости цркве мозаици су описивали живот и рад Цара Вилхелма I. Током Другог светског рата, црква је тешко оштећена у бомбардовању 1943. Изгубила је три торња и кров. Једино што подсећа на старо здање цркве су рушевине звоника које подећа на окрњени зуб.

13

Page 14: Gradski i tranzitni turizam Berlina

После рата, од 1951. до 1961. године, нова црква је саграђена одмах поред старе по плановима Егона Ајермана. Стара црква није до краја срушена како би се рушевине сачувале и како би подсећале на ужасе рата. Иконографски крст Руске православне цркве, копија графике Курта Ројберса која је нацртана 1942. у Стаљинграду (сада Волгоград), и крст направљен од ексера Ковентријске катедрале, која је срушена од фашистичког бомбардовања Британије, су знак помирења три државе које су некада биле непријатељи.

Слика: Меморијална црква цара Вилхелма II

Извор: Encarta Encyclopedia, Lufthansa German Airlines

У близини Париског трга, тачније јужно од њега, налази се доста контроверзни меморијал холокауста. Дело америчког архитекте Петера Ајсенмана представља Споменик убијеним европским Јеврејима. Он се састоји од лавиринта који сачињава 2700 бетонских стубова, а ту се налази и документациони центар. Споменик је свечано отворен 8. маја 2005. године, а оно што је изазвало дискусије и контроверзе је чињеница да један меморијал холокауста у Берлину већ постоји, тако да је ово други.

Совјетско спомен обележје се налази у близини улице 17. јуни. Ова улица је изграђена 1695. године и спајала је Градски дворац са дворцем Шарлотенбург. Године 1938. године ју је главни архитекта Трећег Рајха Алберт Шпер проширио за 40м, у оквиру свог пројекта изградње Германије. По завршетку Другог светског рата је то сметало новим властима, јер их је подсећало на нацистички режим, тако да је у близини постављен овај споменик. Изграђен је од мермера са Хитлерове Рајхсканцеларије, а на врху се налази 6 м висок споменик совјетског војника који штити дете.

Манифестационе вредности

Берлин је познат и као град манифестација. Најпознатија манифестација, Парада љубави (Love Parade) која је постала институција берлинске музичке сцене. Представља фестивал електронске музике и редовно се одржава од 1989. године у јулу или августу. На жалост, она има неизвесну будућност, јер се последње две године није одржавала због велике количине смећа која остаје након манифестације.

14

Page 15: Gradski i tranzitni turizam Berlina

Поред ове, велику пажњу привлачи и Карневал култура (мај), где уз музику и игру упознају најразличитије светске културе. Занимљиви су још и Међународни берлински дани пива (август), Дан немачког уједињења (октобар) и Божићни вашар, као и Берлински филмски фестивал. Берлин је и сајамски град. Берлин је био домаћин Олимпијаде, чувене по својим контроверзама, 2006. године и Светског првенства у фудбалу.

Установе културе

Берлин је од раније познат као научни и културни центар. У овоме граду су радили и стварали физичари Алберт Ајнштајн и Вернер Хајсенберг, архитекте Карл Фридрих Шинкел и Валтер Гропиус. Берлински Хумболдтов Универзитет је био матична институција за 25 добитника Нобелове награде. Како је Берлин био подељен, свака институција је постојала дупло. Тако је у бившем Западном Берлину основан Слободни Универзитет, будући да је након поделе по окупационим зонама западни део остао без универзитета. Из истог разлога је данас Берлин град са највише опера на свету- четири. У Берлину се налази још и Технички универзитет, Истраживачки институт Макс Планк, као и Научно друштво Берлин.

Немачка државна библиотека, основана 1661. Године, се налази у улици Унтер ден линден. Она броји 7 милиона књига, као и колекцију карти, нотанки, снимака и слика. Неколико блокова даље се налази Национална библиотека, која садржи много архивске грађе из предратне Пруске државне библиотеке.

Берлин је град који обилује музејима. Познат је музејски комплекс- Острво музеја, где се налазе Стара национална галерија, Стари музеј, Боде музеј и Пергамон музеј. У Пергамон музеју је изложена грчко-римска и азијска уметност. Боде музеј садржи уметност Старог Египта и Византије. У Старој националној галерији се налазе дела сликарства од XVIII до прве половине XX века. Сама галерија је смештена у неокласицистичку зграду грађену од 1866. до 1876. године. Ту се на степеништу налази коњичка статуа пруског краља Фредерика Вилхелма IV. Историја Немачке се може упознати у музеју Цојгхаус, који је смештен у једној од најлепших грађевина у Унтер ден линден улици. Зграда је дело немачког архитекте Андреаса Шлитера, а изграђена је у барокном стилу од 1695. до 1706. године. Поред ових, у Берлину постоји још 43 музеја, од којих су најпознатији Нова национална галерија, Египатски музеј, Немачки Гугелхајм музеј, Јеврејски музеј (смештен у нову зграду са изузетном металном фасадом), Баухаус музеј (музеј посвећен овом архитектонском стилу и његовом представнику Валтеру Гропиусу) и Топографија терора- музеј нацизма поред рушевина седишта Гестапоа. Интересантне за посету су и три локације посвећене злогласној Штази (државна безбедност у бившој НДР): Штази музеј где се могу видети методи рада ове службе, Штази затвор који приказује услове у којима су живели политички затвореници и Штази архива која садржи документа особа које су биле под присмотром.

У Берлину се налази 20 позоришта и 11 кабареа. Од раније је био познат по својим кабареима, о чему сведочи и играни филм „Кабаре“ који на веран начин приказује ноћни живот Берлина тридесетих година прошлог века.

15

Page 16: Gradski i tranzitni turizam Berlina

Оцена антропогених вредности и могућност њихове валоризације

У сваком планирању одрживог развоја културног туризма на одређеној дестинацији од посебног је значаја туристичка валоризација културних добара, односно процена њихове вредности са становишта туризма, што омогућава сагледавање могућности да се ова добра укључе у развој туризма. (Хаџић, 2005)

Х. Ду Крос је увела у процес туристичке валоризације дестинације културно-туристичке субиндикаторе и степен њиховог градуирања, посебно за туристички сектор и сектор управљања културним добрима, као и за оцену робусности културног добра да прими посетиоце. (Хаџић, 2005) Туристичка валоризација ће овде бити урађена по ду Крос моделу. У претходном делу рада су детаљно обрађени туристичко-географски положај, природно-географске основе туризма и културна добра, те ћемо у овом одељку одмах приступити оцени субиндикатора.

Оцена субиндикатора

1. Туристички сектор

Тржишна привлачност Берлина

Амбијент је одличан и оцена је 5. Антропогене вредности Берлина су позната ван локалне области. Оцена је 5. Берлин поседује неколико знаменитости које су национални симболи Немачке.

Оцена је 5. Историјски развој Берлина и његов изглед данас нас враћа у прошлост и омогућава

едукованим интерпретаторима да пруже посетиоцима занимљиву причу. Оцена евокативности места је 5.

Антропогене вредности Берлина се диференцирају од околних културних добара, те им дајемо оцену 5.

Берлин је погодан за развијање специјалних облика туризма, рекреацију и одржавање манифестација већег обима. Оцена овог индикатора је 5.

Антропогене вредности Берлина поседују висок степен комплементарности са другим туристичким производима на дестинацији, те је оцена 5.

Туристичка активност у региону је изузетно висока и оцена је 5. Берлин се у великој мери повезује са културом, па је оцена 5.

Фактори од значаја при дизајнирању туристичког производа

Дозвољен је приступ свим елементима културних добара, па је оцена 4. Транспорт од популационог центра до културних добара је одличан и оцена је 3. У близини се налазе културне атракције чије се растојање лако и брзо може прећи и

оцена је 3.

16

Page 17: Gradski i tranzitni turizam Berlina

Услужне погодности су одличне што се тиче обележавања пута до културног добра и доступности информација, као и освежења и паркинга где услови то дозвољавају. Оцена је 5.

Укупна оцена индикатора туристичког сектора је 60, односно највиши степен тржишне привлачности, а постоје и добри услови за дизајнирање туристичког производа.

2. Сектор менаџмента културних добара

Културни значај

У Берлину постоје релативно очуване амбијенталне целине. Оцена је 1. У Берлину су доношене одлуке које су обликовале новију светску историју. Ово је

место историјских догађаја од великог значаја, те је оцена 2. Едукациони значај Берлина је велик, јер се може сазнати много о историји Немачке,

као и о новијој нсветској историји. Оцена овог индикатора је 2. Друштвени значај Берлина је велик, јер ту долази до интеракције између

домицилног становништва, домаћих и страних туриста. Оцена је 2. Научници и истраживачи имају врхунске услове за обављање својих делатности у

Берлину. Оцена је 2. Антропогене вредности Берлина представљају ретка културна добра исте врсте,

која у мањој мери можемо пронаћи и на другим дестинацијама у региону (другим немачким градовима који су били седиште средњевековних кнежевина, или другим престоницама у региону). Оцена овог индикатора је 2.

Допринос антропогених вредности репрезентативности Берлина је велик. Оцена је 4.

Робусност

Берлин је у могућности да приме велики број посетилаца уз услов да су они едуковани о потреби адекватног понашања. Оцена је 3.

Мере репарације су предузимане редовно и стање је на већини добара одлично. Оцена је 4.

Планови за управљање културним добрима у Берлину постоје. (оцена 5) Регуларни мониторинг и одржавање су присутни и у надлежности су више

институција у зависности од врсте и локације културног добра. Оцена је 5. Потенцијал за текуће инвестирање постоји. Оцена је 5. Животни стил становника Берлина се променио већ са отварањем граница за

имигранте, а посебно после пада Берлинског зида, дакле пре појаве масовног туризма, тако да је оцена овог индикатора 5.

Могућност модификација антропогених вредности у Берлину постоје. Оцена је 5.

Укупна оцена индикатора за сектор менаџмента културних добара је 47, што је висока вредност.

17

Page 18: Gradski i tranzitni turizam Berlina

Закључак: Антропогене вредности Берлина су културна добра у категорији М (1,3) и подесна су за развој туризма на дестинацији.

МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА ТУРИЗМА

ИНФРАСТРУКТУРА

Берлин поседује три аеродрома. Тегел је аеродром са највећим бројем летова годишње (130 300), као и са највећим прометом путника (10,3 милиона). Темпелхоф броји 37000 летова годишње са 609000 путника, док Шонефелд има 25000 летова и 1,6 милиона путника. Ка овим аеродромима постоји велики број летова,а за туристе је значајно то што постоји и велики број јефтиних летова ка Берлину. Од ових аеродрома се до центра града стиже у року од 30 минута, будући да је саобраћајна повезаност изузетна.

Немачка је позната по одличним путевима. Чувени су немачки аутопутеви-„аутобан“, где се вози без ограничења брзине. Берлин је лако доступан из свих праваца, а сам град окружује кружни аутопут- „Берлинер ринг“- А10, од кога се касније одвајају правци који воде ка центру града. Са југа и запада то је А115 преко Ванзеа и Авуса, са севера правцем А111, који води преко Тегела и Вединга до Шарлотенбурга, где се пут рачва у три правца- ка Панкову, Пренцлауербергу и Вајсензеу (А114); из правца североистока се стиже прикључењем код Марцана до Хелерсдорфа; са истока се стиже правцем Б1/5 преко Лихтенберга, а са југа се од раскрснице аутопутева код Шонефелда хвата прикључак за Нојкелн, Шонефелд и Трептов-Коперник. Закључујемо да је приступ граду, као и мрежа улица унутар самог града, на изузетно високом нивоу и својим квалитетом и квантитетом може да задовољи све потребе туриста. У самом граду постоји 5319 км улица, од чега су 68,6 км аутопут, 621 км трамваји и метро, 2672 км градских аутобуских линија. Саобраћајна и туристичка сигнализација су на веома високом нивоу. Централна аутобуска станица за национални и међународни превоз се налази у Шарлотенбургу, преко пута Међународног конгресног центра. Директне линије постоје из преко 300 немачких градова до Берлина.

Берлин представља велико железничко раскршће Европе. Немачка је позната по својим ИЦЕ возовима великих брзина. Услужне погодности немачке железнице су на највишем нивоу. У граду постоје три главне железничке станице (Источна, Зоо и Лихтенберг), а од 2006. године је град богатији за још једну станицу. Са ових станица се лако линијама метроа и трамваја стиже до било ког места у граду. Железничка мрежа је разграната тако да покрива све делове града, а њен квалитет је на највишем нивоу.

Берлин има велико речно и каналско пристаниште, који су такође погодни и за потребе туриста.

Берлин, као једна од европских метропола, поседује такву инфраструктуру која је у могућности да одговори и на најзахтевније туристичке потребе, а својим квалитетом може да служи за пример.

18

Page 19: Gradski i tranzitni turizam Berlina

РЕЦЕПТИВНИ И УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ

РЕЦЕПТИВНИ ФАКТОРИ

Хотелијерство

У Берлину постоји преко 400 хотела, 50 хостела и 3 места за камповање. Постоји и велики број лежаја у приватном смештају, као и станова који се издају на дуже време за потребе туриста. Укупан број лежаја износи 62000.

Најпознатији луксузни хотели су Фор Сизонс, Грандхотел Еспленада, Адлон, Палас, Интерконтинентал, Кемпински Хотел Бристол, Регент Шлосхотел, Вестин Гранд Хотел Берлин... Хотели више класе су Антарес, Сорат, Асканишер Хоф, Брандербургер Хоф, Зехоф ам Кицензе, Штајгенбергер, Резиденц... Хотели средње класе су Блајбтрој, Естрел Резиденц, Хекер, Луизенхоф, Римерс Хофгартен... Буџет хотели су Дитбернер, Анхалтер Банхоф, Шојненфиртел, Шарлот, Кастаниенхоф... Пансиони које треба поменути су А&О, Богота, Арт Нуво, Корфу, Меркур, Кројцберг, Штајнер...Најпознатији хостели у Берлину су Ванзе, Берлин и Ернст Ројтер. Кампинг места су Кросинзе, Драјлинден и Кладов.

Поред наведених, у Берлину можемо пронаћи и неке необичне, специфичне смештајне објекте. Артемисиа је хотел који своје услуге пружа искључиво женама. Берлинлофтс пружа услуге смештаја у старој фабрици! Хотел-пансион Функ је урађен у стилу двадесетих година прошлог века, а Киндериндел Берлин нуди смештај и у потпуности је прилагођен за децу.

Ресторатерство

У Берлину постоји велики број ресторана. Готово све се може пронаћи у овом граду: берлински, амерички, азијски, италијански, португалски, латиноамерички, руски, источноевропски, јужнонемачки, аустријски, турски, вегетаријански, ресторани брзе хране и многи други. Наравно, сваки од њих карактерише посебан амбијент, по свачијем укусу и платежној моћи. Најпознатији су Бамбергер Рајтер, Боврил, Максвел и Париз Бар (од ексклузивнијих), Хене (типична берлинска кухиња), Хајнрих (јужнонемачки), вегетаријански Орен, брза храна Хабиби...

Ноћни живот у Берлину је надалеко познат, са великим бројем кафеа, барова, клубова, дискотека и пивница.

КОМУНИКАЦИОНИ ФАКТОРИ

Општа саобраћајна мрежа

Берлин има изузетно развијену саобраћајну мрежу која се састоји од путева, подземне железнице (U Bahn), трамваја (S Bahn) и тролејбуса. Са великим бројем линија и добром повезаношћу се лако и удобно стиже до било које дестинације у граду. Поједине

19

Page 20: Gradski i tranzitni turizam Berlina

линије саобраћају 24 часа дневно. Поред ових линија јавногх превоза, у Берлину саобраћа и 7000 таксиста.

Посебна (туристичка) саобраћајна мрежа

Будући да је центар Берлина доста велик, обилажење туристичких атракција пешке би одузимало доста времена, те је боље одлучити се за неки вид превоза. Туристима на располагању стоје аутобуске линије 100 и 200, које туристе воже дуж свих битнијих дестинација од станице Зоо до Александерплаца.

Град је такође могуће обићи и трамвајем. За то је најбоља линија која вози на релацији станица Зоо- Александерплац- Тиергартен- Стуб победе- Рајхстаг- Острво музеја. Поред овога, занимљива је и кружна линија која у току једног часа направи круг око центра града. За туристе је посебно прилагођен панорамски трамвај. Удобна седишта, бар, климатизован и доступан особама са посебним потребама са својим огромним панорамским прозорима пружа туристима посебан угођај.

За туристе који желе да се врате у прошлост и осете дух Берлина двадесетих, постоји посебан обилазак града у аутобусу из почетка овог века који је посебно прилагођен за туристичке обиласке.

Организациони фактори

Најважнија организација за управљањем туризмом у Берлину је д.о.о. Берлин Маркетинг Туризам (Berlin Tourismus Marketing GmbH). У суштини, раде послове које обавља и било која друга туристичка организације дестинације, по питању промоције и управљања туризмом на дестинацији. Поред овога, постоји и Национална туристичка организација. У Берлину послује велики број туристичких агенција и других туристичких делатника који стоје на услузи туристима.

20

Page 21: Gradski i tranzitni turizam Berlina

СТАНОВНИШТВО КАО СУБЈЕКТИВНИ ФАКТОР ТУРИЗМА

Према подацима из 2006. године, Берлин има 3.399.739 становника. Од тога 1663255 чине мушкарци, а 1 736 484 чине жене. Немци чине 2 928 671 становништва, а имигранти 466 518.

Берлин је пре Другог светског рата имао 4,3 милиона становника, а данас се тај број смањио на 3,4 милиона. Број становника у Берлину у последњих 50 година углавном стагнира. Незапослених има 277 211, односно 16,5%.

Табела: Бројно кретање становника Берлина од 1950-2005

ГодинаСтановништво

Укупно Мушки Женски

1950 3 336 026 1 417 862 1 918 164

1960 3 274 016 1 392 342 1 881 674

1970 3 208 719 1 406 837 1 801 882

1980 3 048 759 1 387 735 1 661 024

1990 3 433 695 1 630 566 1 803 129

2000 3 382 169 1 643 534 1 738 635

2001 3 388 434 1 648 169 1 740 265

2002 3 392 425 1 651 471 1 740 954

2003 3 388 477 1 651 203 1 737 274

2004 3 387 828 1 653 057 1 734 771

2005 3 395 189 1 659 643 1 735 546

Извор: www.statistik-berlin.de

ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ И ГРАНЕ У ФУНКЦИЈИ ТУРИЗМА

Након што је град подељен 1949. године привреда две половине града је интегрисана у економски систем две новонастале државе. Иако је Источни Берлин представљао свега трећину претходно јединственог града, у Источној Немачкој је постао трговачки, финансијски, саобраћајни и индустријски центар. Највећи део привреде Берлина је уништено у току Другог светског рата, а привреда Западног Берлина је додатно патила у периоду од 1948-1949 за време совјетске блокаде. Ипак, од почетка педесетих година, уз свесрдну помоћ Западне Немачке и САД се привреда Западног Берлина полако опоравља. Посебно је значајан Европски програм обнове (познатији као Маршалов план)

21

Page 22: Gradski i tranzitni turizam Berlina

за економски препород Немачке у послератним годинама. На тај начин је Западни Берлин постао индустријски центар, познат пре свега по производњи електричних уређаја и електронске опреме, машинској, металопрерађивачкој, текстилној, хемијској и прехрамбеној индустрији, развијеном издаваштву... Западни Берлин је постао међународни финансијски, научни и истраживачки центар.

Са падом Берлинског зида је град физички уједињен. Привредно спајање је започето у јулу 1990. Источни Берлин је доживео снажне привредне промене, након што су многа државна и друштвена предузећа приватизована. Данас уједињени Берлин игра значајну улогу на међународном тржишту. Наравно, ово није ишло глатко. После уједињења, Берлин је имао проблеме са несташицом стамбеног простора, растућом незапосленошћу, штрајковима и демонстрацијама радника. Повећани порези, смањене државне субвенције и социјалне услуге су само од неких ствари које је Влада Немачке предузела у привредној интеграцији источног дела земље и транзицији од државно-контролисаног до слободног тржишта. Упркос свим овим препрекама, нова привреда је већ након пар година почела да бележи раст.

Након поновног уједињења Немачке, влада ове земље је одлучила да своје седиште поново врати у Берлин, иако је осам савезних министарстава остало у Бону. Ова одлука о премештању седишта у Берлин је резултовала грађевинским бумом у граду. Са друге стране, ово је савезну владу изложило додатним финансијским притисцима услед трошкова изградње нових објеката за потребе рада и функционисања владе, као и премештања својих канцеларија и запослених из бивше престонице Западне Немачке.

За туристе је најзначајнија саобраћајна делатност. Поред осталих функција у граду, она игра изузетно значајну улогу и у функцији туризма. Иако се град налази 177км од обале, дренажа река, која је започела још у касном XVIII веку и изградња луке су омогућили лак приступ Берлину до Балтичког мора. У граду је 74 км тока река и 72км канала. Влада Источне Немачке је завршила изградњу кружног аутопута око града 1979. године. Железничко чвориште се налази на Централној станици у источном делу Берлина. Тролејбуским саобраћајем (популарни S-Bahn) повезује центар града са предграђима. Да би имао капацитете да издржи велики промет робе и људи, у Берлину је изграђен читав систем подземне железнице, трамваја, тролејбуса и аутобуских линија. Берлин има четири аеродрома, од чега су четири међународна.

ПРОМЕТ ТУРИСТА

Табела: Доласци и ноћења у Берлину за период од 1990. до 2004. годинеГодина Доласци Ноћења Просек броја ноћења1990. 2,868,339 7,243,638 2,51991. 2,542,446 7,667,706 3,01992. 3,104,838 7,661,052 2,51993. 2,985,093 7,292,337 2,41994. 3,075,000 7,343,791 2,41995. 3,166,000 7,529,639 2,41996. 3,225,005 7,397,623 2,31997. 3,448,996 7,988,748 2,31998. 3,602,173 8,268,011 2,31999. 4,170,726 9,477,402 2,32000. 5,006,235 11,412,925 2,32001. 4,929,578 11,345,295 2,3

22

Page 23: Gradski i tranzitni turizam Berlina

2002. 4,750,107 11,015,564 2,32003. 4,952,798 11,329,459 2,32004. 6,159,967 13,896,360 2,3

Извор: Tourism MIS (www.tourmis.info)

Број долазака и ноћења у Берлину се стално повећава. Број долазака је бележио пад 1991., 1993., 2001., и 2002. године, а ноћења 1992., 1993., 1996., 2001. и 2002. године. Пад туристичког промета у 2001. и 2002. години је последица терористичког напада на Њујорк и мањи број долазака туриста авионом. Претпоставља се да ће се растући тренд долазака и ноћења туриста у Берлину наставити. У прилог томе иде и Светско првенство у фудбалу које ће се одржати у Немачкој 2006. године.

Табела: Месечни преглед броја долазака и ноћења туриста у 2006. годиниМесец Укупан број

долазакаБрој долазака

страних туристаУкупан број

ноћењаБрој ноћења

страних туристаЈануар 402.558 104.141 861.771 269.592

Фебруар 423.236 141.397 893.479 349.981Март 550.787 168.484 1.194.281 434.313

Април 616.739 197.529 1.444.261 518.659Мај 698.635 211.375 1.590.089 524.654Јун 566.808 225.329 1.252.231 546.981Јул 618.604 239.182 1.477.847 621.360

Август 648.351 229.146 1.581.589 639.387Септембар 730.103 240.988 1.652.711 598.858

Октобар 682.384 221.749 1.589.705 575.300Новембар 585.779 167.063 1.182.768 393.557Децембар 553.291 175.686 1.189.640 452.551

Извор: www.statistik-berlin.de

Овде примећујемо да је готово увек већи број домаћих туриста од страних. Већи број посета је од априла до октобра. На ово су утицали свакако климатски фактори. Пошто су подаци из табеле из 2006. године, приликом разматрања и доношења закључака треба узети у обзир да је тада било одржано и Светско првенство у фудбалу у Немачкој. Опет, са повећањем броја долазака, однос између домаћих и страних туриста остаје готово непромењен.

23

Page 24: Gradski i tranzitni turizam Berlina

ОБЛИЦИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА

XXI век је век промена, које се огледају кроз промене како у сфери економије и политичких доминација, тако, пре свега, и у погледу информационе технологије. Све то утиче и на промене понашања потрошача првенствено у сектору секундарних потреба. Туристи напуштају устаљене путеве туристичких кретања и разрешење својих туристичких потреба. (Штетић, 2007.) У трагању за новим дестинацијама, велики градови се јављају као нова туристичка дестинација. Раније су они били емитивно туристичко тржиште, а данас су постали и емитивно и рецептивно. Овоме је посебно погодовао тренд скраћења годишњих одмора и замена једног дугог годишњег одмора за више краћих у току године. Поред тога, значајан је и развој авио индустрије, посебно јефтиних летова, што је довело до креирања новог туристичког производа, такозваног „city brake” путовања (авио аранжмана који обухвата боравак у граду у трајању од неколико дана, најчешће продужени викенд). Велики градови поседују велики број туристичких атрактивности. Подручја туристичке атрактивности нису строго одвојена једна од друге, него су често међусобно веома повезана. У зависности од врсте атракције на које је усмерен претежни интерес потенцијалног туристе данас постоји велики број такозваних селективних врста туризма, иако су оне често међусобно веома повезане.Из овога закључујемо да у дестинацијама градског туризма сусрећемо различите врсте туризма које су међусобно комплементарне.

Градски туризам се интензивније почео развијати почетком осамдесетих година двадесетог века. Међутим то није нова врста туризма. Градски туризам је тада доживео свој највећи процват. За нагли пораст градског туризма у Европи почетком осамдесетих година разлоге треба тражити у порасту мобилности грађана (великој распрострањености приватних аутомобила), али и промени стила живота, који је градове сврстао у центре културе и релаксације, куповине и забаве.

Градски туризам је комплексна појава, те га је тешко дефинисати јер зависи од много фактора као што су: величина града, историја и наслеђе, морфологија града и његово окружење, локација, слика о граду (image) итд. Европске градске туристичке организације су се 1990. године понајвише сложиле око следеће дефиниције градског туризма као „групе туристичких ресурса и активности које се налазе у градовима и које су на располагању туристима“. Према томе, градски туризам би обухватао све видове туризма који се одигравају на територији урбаних простора. Године 1990. G. J. Ashworth и J. E. Tunbridge су изнели схватање да је градски туризам пре свега узгредна појава, а не намерна појава, имајући у виду главне одлике градског туризма: кратак боравак, транзитност и посете туриста који бораве у околним местима у околини града. Иако су градови у неким случајевима главно одредиште путовања, они су најчешће успутна станица при посети некој земљи или региону. Као „успутни“ градски туристи могу се означити пословни и конгресни туристи. Имајући то у виду Радна група за градски туризам Европске комисије прихвата следећу дефиницију градске туристичке дестинације као урбаног простора који привлачи туристе који долазе да би уживали у градовима и активностима које се за њих везују и то им представља примарну мотивацију.

24

Page 25: Gradski i tranzitni turizam Berlina

О градским насељима можемо говорити као о комплексним културним или антропогеним туристичким вредностима. обим туристичког промета у градовима зависи од богатства културно-историјских споменика, амбијенталних, манифестационих и других разноврсних културних садржаја концентрисаним у њима. Слично схватање износи и О. Хаџић (2005), која такође у блиску везу доводи културни и градски туризам. Она наводи да се изузетна повезаност културног и градског туризма може закључити и на основу типологије градског туристе, коју је извршио Пејџ (Page) 1995. године и према којем постоје следећи типови градског туристе: ходочасник, туриста који посећује рођаке и пријатеље, пословни туриста, туриста који посећује конференције и изложбе, културни туриста, посетилац великих догађаја, посетилац супермаркета и дневни посетилац. Она даље наводи да је развоја градског и културног туризма један динамичан процес, у којем су у сталној интеракцији процеси глобализације и локализације, односно настојање да се успостави баланс између глобалних трендова стандардизације туристичких услуга и очувања националног идентитета, културе и препознатљивости која гарантује различитост града као туристичке дестинације.

Просторна анализа конзумирања туристичког производа градског туризма указује на чињеницу да „туристички“ део града није, неопходно, један просторно одвојен ентитет који би био препознатљив посетиоцима, већ је састављен од низа туристичких доживљаја, који су просторно дисперзовани или понекад груписани у одређене зоне (обично, културни ресурси), односно дистрикте.

Неке од главних карактеристика градског туризма су: веома хетерогена мотивација, кратак боравак, обично велико учешће страних туриста, већа потрошња него у другим дестинацијама, мање изражена годишња сезоналност, али изграђена већа посета током викенда.

Примарни производ, онај који мотивише туристе, је веома хетероген и мора задовољити различите захтеве (ретко који туриста је задовољан свим аспектима неког града). Комплементарни производ, онај који омогућава одвијање туристичке активности (смештај, исхрана итд.) је много скупљи у односу на остале дестинације, али је обично и бољег квалитета. Слика о граду је веома значајна при позиционирању и стварању позитивне слике помажу бројне манифестације и догађаји. Такође, веома је значајна интерна и екстерна приступачност.

Поновни долазак туриста у градовима је знатнији него у осталим дестинацијама, пре свега због великог учешћа пословних туриста и оних који посећују пријатеље и рођаке.

На основу свега наведеног ипак, се мора закључити да културни ресурси играју кључну улогу у развоју градског туризма. С тога је неопходно изнети дефиниције културног туризма, као и других врста туризма које се јављају у граду.

У Америчкој организацији за планирање и менаџмент културних ресурса развијена је дефиниција културног туризма као „посете особа ван домаће заједнице које су мотивисане потпуно или делимично интересом за историјске, уметничке, научне или друге понуде везане за животни стил- културно наслеђе, које нуди заједница, регион, група или институција.“ (Хаџић, 2005.) Дефиниције културног туризма изведене из туризма смештају културни туризам у шири оквир туризма и он се препознаје као такав облик туризма где су културне форме основа за привлачење туриста или већ мотивисаних људи да путују. Конференција о граду и култури, која је одржана у Стокхолму 1998. године, организована је са циљем да се изучи веза између културних процеса и одрживог урбаног развоја. Градови који су успешни у реализацији одрживог развоја имају велику шансу да буду атрактивне туристичке дестинације, посебно за културне туристе. Изузетан

25

Page 26: Gradski i tranzitni turizam Berlina

пример успешног повезивања културе и туризма је акција „Европски град културе“. Иницијална шема је установљена на интервладином састанку Савета министара Европске Уније 1985. године. Циљ акције је да се помоћу културних догађаја ревитализује целина града, стимулише локална културна продукција, иницира побољшање имиџа града, успостави веза између разних регионалних структура и значајно унапреди свеукупна економија. Берлин је номинован за Европски град културе 1988. године.

У оквиру туристичких кретања издвојили су се различити облици туризма, условљени променама у начину живота човека, обављању, усавршавању и организацији његових пословних активности. У овом контексту, значајно место припада MICE привреди чији су експанзија и значај евидентни на основу многих показатеља. Из године у годину расте број оних који се укључују у ова кретања. Под пословним путовањима у светским размерама подразумевају се конгреси, конференције, изложбе и подстицајна путовања (meetings, incentives, conventions and exhibitions). Стога се за ова путовања користи акроним MICE који се одомаћио у страној, а све више улази и у домаћу литературу. Овај део туристичког тржишта представља изузетно важан део пословања, нарочито када се говори о продужетку туристичке сезоне, повећању степена атрактивности туристичке дестинације и о економским ефектима који се постижу развојем овог дела туристичког тржишта. (Штетић, 2007.) Берлин има добро развијену MICE привреду, а од давнина је познат као конгресни центар. За нас је посебно значајан Берлински конгрес одржан 1878. године када је Србија повратила своју независност. Као што је раније већ написано, Берлин је такође домаћин великог броја манифестација, а и сајамски је град.

Спортски туризам обухвата све врсте активног и пасивног учешћа у спортским активностима до којих долази повремено или редовно из некомерцијалних или пословно комерцијалних разлога, за које је неопходан одлазак из места сталног боравка или радне средине. Спортски туризам Хал дели у две категорије: путовање због учествовања у спорту и путовање како би се спорт посматрао. Берлин има неколико прволигашких клубова у разним спортовима, тако да привлачи велики број туриста за време играња утакмица. Најзначајније спортке манифестације одржане у Берлину су Олимпијада 1936. године, позната по својим контроверзама и новијег датума Светско првенство у фудбалу 2006. године. Наравно, ове спортске манифестације доносе велики профит граду.

Берлин представља важно саобраћајно чвориште у Европи, па је тако развијен и транзитни туризам.

Поред свега овога, у Берлину се могу наћи и одређене врсте туризма специјалних интересовања. Ту можемо да истакнемо туризам трећег доба, што је значајно јер су то по правилу високоплатежни туристи. Такође, куриозитет представља и такозвани геј туризам. Након легализације геј бракова у појединим земљама, претпоставља се да ће ови парови пожелети да оду на брачно путовање. Велики број дестинација се представља пријатељски настројен према хомосексуалним паровима, како би их привукло. У Берлину се поред специјализованих барова отварају чак и хотели посебно намењени овом делу туристичке тражње. Берлин је познат по свом лудом ноћном животу, тако да индустрија забаве и туристичка кретања забавног карактера играју значајну улогу у туризму Берлина.

26

Page 27: Gradski i tranzitni turizam Berlina

ЗАКЉУЧАК

Туризам у градовима је један од основних видова туризма, поред приморског и планинског туризма. Према предвиђањима Светске туристичке организације, динамична туристичка кретања ће се углавном и даље усмеравати према три основна правца: топлим морима, планинским туристичким центрима и великим градовима, са тим што ће посебно бити изражен раст туристичког промета усмереног према планинским туристичким центрима и великим градовима, који спајају туристичке, пословне и културне садржаје. О значају градског туризма говоре тржишни трендови. Главни европски тржишни трендови на страни тражње у оквиру градског туризма су:

градски туризам броји 35% међународних путовања Европљана са годишњим растом од 4% у последњих 10 година,

учешће градског туризма у туризму Европе износи 18% и високо учешће градског туризма јавља се у свим Европским државама,

дужина боравка је кратка, али уз благо повећање у последњим годинама, Европљани преузимају неколико путовања годишње и све чешће бирају градске

дестинације, преузимају кратка путовања која укључују културне интересе, куповину, догађаје и то све чешће у иностранству,

градски културни туризам је масовни феномен произашао из растућих захтева за културним активностима које се најчешће налазе у градовима (изложбе, музеји, историјско наслеђе и споменици итд.),

организована путовања у градове такође су у порасту.

Главни тржишни трендови на страни понуде градског туризма: стратешка одлика многих градова је да развијају своје економије тако што ће

развијати туристичке производе базиране на њиховом историјском и савременом наслеђу, гастрономији, уметности, култури и народној традицији, догађајима итд.,

развоју урбаног туризма су допринели и доступност авионског транспорта и брзе железнице, уз стално снижавање цена транспорта,

пошто су градови све мање индустријски центри, туризам се посматра као главни кључ социо-економског оживљавања градова,

градови се све чешће посматрају као комплементарна вредност околним главним атракцијама (плаже, планине и друго),

градски туризам игра значајну улогу у стратегијама градова, биле оне развојне, економске или еколошке,

градски туризам је политичко питање, којим треба да се баве локалне власти и то кроз:

1. изградњу конференцијских центара повезаних са хотелским комплексима, који се могу прилагодити одржавању концерата, спортских догађаја, комерцијалних догађаја (изложбе, сајмови итд.) и

2. изградњу капацитета за одмор и забаву било у самим градовима или на рубовима града (тимски паркови, паркови за одмор, забавни центри итд.),

27

Page 28: Gradski i tranzitni turizam Berlina

градови стварају позитивну слику о себи и диференцирају своју понуду, локалне власти покушавају да очувају градска језгра од промене њихове аутентичне

физиономије, за остваривање наведеног усвајају одрживе стратегије

Поред наведених карактеристика градског туризма треба навести и главна ограничења развоја градског туризма:

развој градског туризма може довести до компликација у оквиру транспорта, заштите животне средине, сигурности, смештаја итд., велики број туриста долази својим аутомобилима и у сам центар града. Градски центри и локалитети су обично мале целине у оквиру градова и као такве су врло осетљиве на велики број туриста, загађење, безбедност итд.

морају се уочити границе толеранције локалних резидената да прихватају утицаје туризма (пораст цена, шпекулације са некретнинама, претварање приватних простора у јавне итд.) (European commission, 2000).

Наведена ограничења треба да буду основ у размишљању о одрживом развоју градског туризма. Одрживи развој градског туризма је од посебног значаја ако се има у виду да највећи број становника развијених земаља и земаља у развоју управо живи у градовима.

28

Page 29: Gradski i tranzitni turizam Berlina

ЛИТЕРАТУРА

1. Berlin, Potsdam mit Schloss Sanssouci. 2005. München. ADAC Reiseführer.

2. Давидовић, Раде. 1999. Регионална географија Европе. Нови Сад. Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство

3. Enterprise Directorate-General — Tourism Unit. 2000. Towards quality urban tourism — Integrated quality management (IQM) of urban tourist destinations. Luxembourg. Office for Official Publications of the European Communities

4. Microsoft Student DVD 2007

5. Хаџић, Олга. 2005. Културни туризам. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство

6. Штетић, Снежана. 2007. Посебни облици туризма. Београд. Ауторско издање

7. http://sr.wikipedia.org

8. www.berlin.de

9. www.statistik-berlin.de

10. www.tourmis.info

11. www.visitberlin.de

29