Terorizam, pojam i vrste

Uvod počni nabrajanjem. (npr. Pretnja nasiljem. Strah. )

Globalna dimenzija terorizma je njegovo novo i važno svojstvo, a potreba za njegovim naučnim istraživanjem i definisanjem raste kako raste globalni fenomen terorizma. Pregled tabele sa rezultatima pretraga na Guglu vezanih za pojmovno određivanje terorizma pokazuje da ne postoji više terorizama, već terorizam kao jedan globalni fenomen.

Nepostojanje jedne svetski prihvaćene definicije terorizma od brojnih istaknutih naučnika smatra se glavnim faktorom koji mogu podstaći terorizam u budućnosti. Da bismo znali protiv čega se borimo i kako da se protiv nečega borimo, moramo prvo znati šta je to.

Unutar UN-a postoje najmanje dve strane koje zastupaju dve oprečne potrebe za međunarodnom definicijom terorizma: jedna zastupa potrebu za nametanjem jedne takve opšteprihvaćene definicije, dok druga izbegava definisanje u strahu od posledica koje bi iz takve definicije mogle proizaći.

Nepostojanje definicije je uslovljeno različitošću i suprotstavljenošću političkih interesa, kao i postojanjem dvostrukih standarda i dvostrukog morala u međunarodnoj politici, pogotovo od strane velikih sila.

Terorizam je tajna aktivnost, što i pored brojnih saznanja sprečava potpuni uvid u ovaj fenomen. Terorizam je više puta do sada menjao značenje – u početku je označavao nasilje revolucionara koji su preuzeli vlast, nasilje vlasti, dok je u 19. veku bio vezan za delovanje anarhističkih i nihilističkih organizacija. U 20. veku se opet vezuje za nasilje vlasti i režime strahovlade poput nacističkog i staljinističkog, kao i za borbu za oslobođenje naroda od kolonijalnih vlasti. Od 70-ih godina se opet označava kao nasilje protiv neke i nečije vlasti, kao i nasilje nekih država «sponzora terorizma».

Termin terorizam je danas izuzetno demonizovan usled političkog estetiziranja, iako to nije uvek bio (francuski revolucionari i ruski anarhisti su sebe nazivali teroristima, dok danas nijedan terorista sebe ne naziva tako, već se traže pozitivniji izrazi, kao što je «borac za slobodu».

Trpanje mnogih drugih oblika političkog nasilja pod terorizam i često posezanje za ovim terminom predstavljaju oblike propagandne manipulacije, kao i nepoznavanja samog fenomena terorizma i njemu srodnih fenomena. Najtipičnije greške su nerazlikovanje terora od terorisanja, terora od terorizma, kao i terorizma od gerile.

Terorisanje je sistematsko, proizvoljno i ciljno činjenje nasilja nad uslovno rečeno istim objektom koje nije obavezno uzrokovano razlogom njegove krivice, već je čisto izraz nečijeg slobodnog izbora, nečije velike situacione nadmoći i nečije volje za nasilje. Ne mora imati ni političku dimenziju (primer oca koji teroriše porodicu).

Teror- nerazlikovanje terora i terorizma je zasnovano na tome što su u pitanju dva srodna oblika političkog nasilja koji prete velikom broju potencijalnih žrtava i podrazumevaju neselektivno nasilje. Oba izazivaju strah, oružje su manjine, žrtve su im nedužna lica i imaju za cilj da žrtvom izazovu strah kod društvene grupe kojoj žrtva pripada. Oba imaju dvostruku metu: neposrednu žrtvu kad kojom vrše nasilje ione kojima je poruka zapravo namenjena. Ne poznaju moralna i pravna ograničenja, a nasilje vrše u ime velikih ciljeva.

Ipak, ono što ih oštro razdvaja jeste pozicija vlasti, odnosno njeno imanje ili nemanje. Teror sprovodi onaj koji ima vlast, a terorizmom se služi onaj koji želi da neku i nečiju vlast uništi. Ali, nije svako nasilje vlasti teror, kao što ni svako delovanje protiv vlasti nije terorizam. Prema njihovoj legalnosti, teror koji sprovodi vlast je uvek legalno nasilje, dok je terorizam uvek nelegalno nasilje. Međutim, po principu legitimnosti nije umesno načiniti podelu, pošto nije ni svaki režim legitiman.

Teror i terorizam su srodni i zbog ekonomisanja silom. U slučaju terora, ekonomisanje silom je deo strategije vlasti. a u slučaju terorizma je izraz nedovoljnih resursa sile.

Gerila- nerazlikovanje terorizma od gerile je česta i uglavnom namerna greška. Njoj doprinosti to što se terorizam i gerila često primenjuju kombinovano, i što se tokom svojih faza prelivaju jedno u drugo. Gerila obično nosi uvek pozitivnu, a terorizam negativnu etiketu. Zajedničko im je što su i jedno i drugo neregularne metode borbe. Gerilska borba je jedna vrsta vojne strategije, gerilci vrše napade koji su vojnog karaktera služeći se taktikom specijalnih jedinica, dok teroristi vrše atentate, otmice, podmeću bombe, i oni zapravo samo glume vojsku.Gerilci teže da okupiraju prostor, a teroristi umove ljudi. Gerilci uvek teže da uspostave personalnu vlast na osvojenoj teritoriji, dok teroristi ne teže ličnom osvajanju vlasti kao primarnom cilju. Terorizam se razlikuje od gerile i po tome što teroristi ne poseduju teritoriju, ne nose oružje javno i ne uživaju javnu podršku respektabilnog dela stanovništva. Gerila na španskom jeziku znači mali rat, dok terorizam nije nikakvo ratovanje.

Definicije terorizma se po stepenu naučnosti, ciljevima nastanka, upotrebljivosti u praktične svrhe može podeliti u dve grupe:

1) akademske definicije, nastale u okviru naučno-obrazovnih institucija;

2) administrativne definicije, nastale u okviru različitih institucija i za njihove potrebe.

Postoje i oni koji smatraju da se terorizam ne može definisati i da je previše apstraktan. Problem leži i u tome što je terorizam oduvek bio politički vruć fenomen. Kada je reč o naučnim razlozima nepostojanja jedne opšte definicije terorizma, oni u prvom redu leže u šarolikosti istraživačkih pristupa. Iako rešenje leži u interdisciplinarnom pristupu, takav pristup je vrlo retka, a neuobičajena pojava u širokom polju moguće saradnje društvenih nauka.

Najveći broj definicija uključuje jedan od ova tri elementa: nasilje kao metod, građane i vladu kao mete, i izazivanje straha i iznuđivanje političkih i socijalnih promena kao ciljeve.

Terorizam je izrazito politička pojava. On uvek nastaje sa političkim namerama i uvek egzistira u polju politike. Ukoliko ne postoji politička motivisanost, odnosno politički cilj, ne može se govoriti o terorizmu. Politička dimenzija je ta koja ga odvaja od običnog kriminalnog akta i čini javnom pojavom.

Akteri terorizma – subjekti, su najčešće grupe i organizacije, ali je moguće i da neka institucija države bude organizator, pa i izvršilac terorističkog akta. Teoretski, moguće je i da pojedinac bude akter terorizma, iako je tih slučajeva odista malo.

Teroristička organizacija se, kao i svaka druga politička organizacija, stvara radi ostvarivanja određenog političkog cilja, a nikada nije sama sebi cilj.

Kao višedimenzionalni politički fenomen, savremeni terorizam se može teorijski najopštije odrediti kao: složeni oblik organizovanog grupnog, i ređe individualnog ili institucionalnog političkog nasilja, obeležen ne samo zastrašujućim brahijalno-fizičkim i psihološkim, već i sofisticirano- tehnološkim metodama političke borbe kojima se obično u vreme političke i ekonomske krize, a retko i u uslovima ostvarene ekonomske i političke stabilnosti jednog društva, sistematski pokušavaju ostvariti «veliki ciljevi» na morbidno spektakularan način, a neprimeren datim uslovima, pre svega društvenoj situaciji i istorijskim mogućnostima onih koji ga kao političku strategiju upražnjavaju

* VRSTE

Terorizam se prema svojim glavnim ciljevima može podeliti u sledeće tri grupe:

1. Ideološki motivisan terorizam

- levičarski terorizam

- desničarski terorizam

2. Etno-separatistički terorizam

3. Verski fundiran terorizam

- terorizam sekti

- terorizam fundiran na interpretacijama velikih religija

Klasifikacija prema sredstvima:

1. klasični (konvencionalni) terorizam

2. biohemijski terorizam

3. nuklearni terorizam

Klasifikacija prema metodama:

1. klasični (konvencionalni) terorizam

2. samoubilački terorizam

3. sajber terorizam

4. narko terorizam

Klasifikacija prema akterima-subjektima:

1. individualni terorizam

2. terorizam organizacija i ilegalnih grupa

3. institucionalni terorizam

* NASTANAK TERORIZMA

Terorizam je rođen kao dete ekstremne levice. Iako je nastao posle Francuske revolucije, nesporna je njegova veza sa levim krilom te revolucije. Sledeća velika revolucija, 1848, nosila je jasan predznak levičarskih ideja. Po njenom neuspehu su zapravo i započeli prvi bombaški napadi i atentati frustriranih revolucionara. Ruski anarhista Mihail Bakunjin je zapravo idejni otac terorizma, iako mu on kao teorijska kategorija nikad nije bio u centru učenja. Njegovi govori i tekstovi su pozivali na anarhistički bunt i terorističko nasilje. Nasilje je za njega nužan instrument za ostvarivanje svake radikalne promene.

*Nastanak terorističkih organizacija

Prva prava teroristička organizacija na svetu, Narodna volja, nastala je u Rusiji 1878. u vreme vladavine najprogresivnijeg ruskog cara, Aleksandra I Romanova. Sloboda govora i delovanja koje je on omogućio donele su slobodu ekstremnog delovanja u politici. On je i sam stradao od ruke Narodne volje (1881), nakon 7 pokušaja atentata.

Ova tendencija da demokratizovanje režima ujedno dovodi i do porasta ispoljavanja ekstremizma, pa i terorizma ostala je trajno obeležje uslova u kojima nastaje i održava se terorizam.

*PREZENTACIJA

Epistemološko- pojmovno određenje

- Termin teror dolazi iz sanskrita, od reči tras što znači tresti se, drhtati od straha- I latinska reč terror znači strah- Bitna etimološka odrednica reči terorizam jeste i sufiks –izam koji u reči terorizam ukazuje na stremljenje, odnosno težnju da se politički ciljevi ostvaruju pomoću tako zastrašujućeg i intenzivnog nasilja koje bi nadilazilo teror- „Amerika je puna straha, niko se neće osećati sigurnim u SAD-u“, Osama Bin Laden- Izraz političke nemoći- Terorizam je kao pozorište- cilj je da mnogo ljudi gleda, a ne da mnogo ljudi pogine- Teroristički čin je u suštini politički čin- Toruka terorističkog čina je u suštini politička poruka- Očekivani rezultati terorističkog čina su politički rezultati

Dvojnost mete i simboličko značenje kao odlike terorističkog čina

Borci za slobodu ili teroristi?

Razlike u terorističkom delovanju pre i posle 11. septembra 2001.

Terorizam danas:

- Globalan- državne granice više nisu brana od terorizma

- Smrtonosan- pomeranje od teatralnih nasilnih akata prema masovnom, neselektivnom ubijanju civilnog stanovništva u cilju izazivanja dubokih društvenih potresa

- Civilno obojen- glavni vinovnici terorističkih dela danas su tzv. nedržavni akteri- Tehnološki modernizovan- u terorističkim napadima koriste se najnovija dostignuća savremene tehnologije

- Ekstremno fanatičan- prilikom izvođenja terorističkih napada mnogi njihovi izvršioci žrtvuju sopstvene živote

- Zasnovan na realpolitičkom principu- moć za uništenje teži da se izjednači sa moći usmerenom na promene i kontrolu

- Pun mržnje- terorista želi da meta njegovog napada pati. Meta je kriva samim tim što postoji

- Nov i prepun nepoznatih izazova- biće potrebna velika vizija i pronicljivost da se sa njim izađe na kraj

Demokratizacija nasilja- Farid Zakarija

- jedna od najfundamentalnijih i najstrašnijih odlika svetske politike- države su kroz vekove imale monopol na legitimnu upotrebu sile. Međutim, tokom prethodnih nekoliko decenija prednost države u ovom polju nad ostalim akterima svetske politike je slabila. Sada i mala grupa ljudi

može da čini grozne stvari. Danas je terorizam, iako ne jedini, a onda najozbiljniji udarac autoritetu države.

Kako se boriti sa neprijateljem koji je fizički slab, ali ima fanatičnu motivaciju- Zbignjev Bžežinski

Slabost i nestrpljenje odlikuju veoma različite tipove i karaktere terorista

Fenomen terorizma je:

- Subjektivan- Nepredvidiv- Senzacionalan- Emocionalan

Raščlanjivanje- čin, počionici, efekat

Šta je genus proximus, a šta differnetia specifica terorističkog ponašanja?

- Političko nasilje- Načelo nepovredivosti neboraca i zabrana nediskriminativne upotrebe oružja→ Terorizam podrazumeva nameravano ciljanje neboraca i ne bira oružja ni sredstva

Terorizam kao rat, kao zločin, kao bolest

Terorizam treba da zadovolji dva zahteva:

- Da bude prihvatljiv- saglasan sa osnovnim zahtevima demokratije- Da bude uspešan- u minimiziranju i iskorenjivanju problema

Četiri moguća odgovora na terorizam

- Odbrana i uništenje koji vode zastrašivanju

- Istraga i obaveštenost koji vode sprečavanju- Reakcija i popravljanje koji vode oporavku- Kompromisi koji vode prihvatanju

Totalni ili ograničeni globalni rat protiv terorizma?

Represivna strategija je efikasnija što je podrška teroristima ograničenija , a strategija pomirenja je nezamenljiva u uslovima kada postoji široka podrška teroristima

Uzroci terorizma

- Masovno nezadovoljstvo, društveni razdor- Nezadovoljstvo jednog dela elite

*DŽOZEF NAJ- KAKO RAZUMEVATI MEĐUNARODNE SUKOBE

VIII poglavlje, od 223. str.

Transnacionalni terorizam

- Terorizam nije nov u svetskoj politici, njegovi koreno sežu daleko u istoriju

- Koristile su ga vlade u Francuskoj Revoluciji i Staljinovom Sovjetskom Savezu, ali i anarhisti i drugi transnacionalni revolucionari u XIX veku

- Nova tehnologija- Broj samih napada je opao, ali broj žrtava u njima raste- Terorizam sedamdesetih i osamdesetih je u velikoj meri bio vođen

ideologijom ili nacionalizmom, ali devedesetih su mu okvir sve više davala ekstremna religijska verovanja

- Po američkom zakonu terorizam je unapred planirano, politički motivisano nasilje protiv neborbenih ciljeva od strane različitih društvenih grupa

- UN su donele konvencije za suzbijanje terorističkih podmetanja bombi, ubistava, uzimanja talaca i finansiranja terorizma

- Ipak Generalnoj skupštini je bilo teško da se usaglasi oko rezolucije koja bi definisala terorizam

- „Onaj ko je terorista za jedne, za neke druge je borac za slobodu“- “Svet mora da se ujedini u suprotstavljanju svim teroristima, a ne samo

nekima. Nikakav nacionalni cilj, nikakvo zlo koje je bilo ko pretrpeo u prošlosti, ne može ikada opravdati namerno ubijanje nevinih”- predsednik Džordž V. Buš

- Njegova izjava u skladu je sa doktrinom pravednog rata i sa međunarodnim pravom

- Uprkos svim poteškoćama koje postoje u vezi sa određenjem terorizma, ključno zlo namernog ubijanja nevinih ljudi u političke svrhe, široko je osuđeno moralnim kodeksima svih velikih religija, kao i međunardnim pravom

- Danas neke države daju utošište teroristima da bi napadali njihove protivnike ili zato što su suviše slabe da kontrolištu takve grupe

*ČARLS KEGLI- SVETSKA POLITIKA

(628- 637)

Novi globalni terorizam

- Nijedna brojka nije prihvatljiva, ali u proseku mnogo manji broj ljudi gine svake godine u terorističkim akcijama od godišnjeg broja ubijenih u SAD-u

- Sa gledišta statistike može se reći da postoji veća verovatnoća da nekoga udari grom nego da pogine u nekoj terorističkoj akciji

- Izazivanje straha je suštinski cilj terorističke igre

- Ima mnogo toga novog, a samim tim i različitog u vezi sa današnjim terorizmom u poređenju sa terorizmom s kraja XX veka, pre 11. septembra. Mogu se uočiti dve epohe zbog čega mnogi posmatrači tvrde da se sve promenilo i da će 11. septembar verovatno biti zapamćen kao "dan kada se svet promenio"→ nastajanje novih pravila za žestoku staru igru koju igraju slabi protiv jakih, ali koju sada vode ideološki terroristi sa grandioznim revolucionarnim ambicijama na transnacionalnom planu sa ciljem da transformišu međunarodni status quo

*** Pre 11. septembra pr venstvena svrha terorizma bila je publicitet, zadobijanje pažnje i simpatija za terorističke ideale. U skladu s tim, ranije se na terorizam gledalo kao na neku vrstu pozorišta i često se iznosilo misljenje da teroristi žele veliki broj gledalaca, a ne veliki broj poginulih. To vise nije slučaj. Teroristi su sada počeli da se upuštaju u novu praksu zbog novih ciljeva, svesno nastojeći ne samo da prinude neprijatelja da promeni politiku, već i da unište neprijatelja. Oni sada žele veliki broj poginulih. U prošlosti, kada su teroristi pogađali mete, ubijali su mali broj ljudi skromnim oružjem. Međutim 11. septembar je predstavljao prekretnički korak u novom smeru. U njemu je ubijen mnogo veći broj ljudi nego što je bio slucaj 7. decembra 1941. godine, u japanskom napadu na Perl Harbor. Najubilačkiji napad u istoriji na američkoj teritoriji 11. septembra najavio je sablast permanentnog terorizma u čitavom svetu. ***

- Novo doba terorizma je:1. Globalno2. Letalno3. Potpuno novo4. Vođeno od civila5. Oslonjeno na najrazvijeniju tehnologiju6. Organizuju ga transnacionalne nedržavne organizacije7. Sprovode ga fanaticni ekstremisti8. Vođeno mržnjom prema meti

Borba protiv terorizma

- Terorizam se više ne smatra sukobom između neprijatelja, već je to rat globalnih dimenzija koji obuhvata sve i svakog- Globalizacija novog terorizma- Džordž Buš- Novi terorizam ne možemo da sprečimo ukoliko ga prvo ne definišemo, niti možemo imati uspešnu strategiju kontrole ukoliko ne razumemo njegove uzroke- Dijametralno suprotni stavovi u pogledu toga da li je represija ili pomirenje najefikasniji lek u borbi protiv terorizma→ Represija: Terorizam proističe iz racionalnih odluka ekstremista da se oslone na političko nasilje. Savetuje se prevencija ili čak preventivni udari kako bi se omogućili precizni napadi i ubijanje terorista, a ukoliko to ne uspe, onda predlažu brzu i žestoku odmazdu→ Pomirenje: Koreni terorizma se nalaze u razočaranjima zbog političkog ugnjetavanja i oskudice. Preporučuje se hvatanje u koštac sa tim korenima kako bi se terorizam suzbio. Kao polazna tačka uzima se rezolucija UN iz novembra 1972. u kojoj se zaključuje da mere za sprečavanje terorizma zahtevaju proučavanje uzroka onih oblika terorizma i nasilnih akcija koje leže u bedi, razočaranju, nezadovoljstvu i razočaranju. - Postavlja se pitanje kako povući granicu između legitimnog i nelegitimnog korišćenja vojne sile- Pravedni rat?- Ono što borbu protiv terorizma čini tako kontroverznom jeste to da stratezi često ne uspevaju da uoče različite tipove terorističkih pokreta i njihovo različito poreklo i stoga radije konstruišu jednu apstraktnu strategiju za borbu protiv terorizma umesto da pronalaze različite pristupe za hvatanje u koštac sa brojnim vidovima terorizma- Borba protiv terorizma je kontroverzna jer ono što je za jednog čoveka rešenje, za drugog je problem, a odgovori su često nejasni. Program borbe protiv terorizma koji može da ima uspeha na jednom mestu, može da doživi potpuni neuspeh na drugom- Međunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma, koju su 2000. godine usvojile Ujedinjene nacije, nije uspela da smanji terorističku

aktivnost, uprkos najboljim namerama, u sve više međuzavisnom svetu koji olakšava slobodno kretanje Ijudi i dobara preko nacionalnih granica- Pošto teroristima sada stoji na raspolaganju niz novih taktika, kao što je korišćenje elektronskih pretnji, tako da mogu da sprovode "sajber terorizam” i da se upuštaju u strategije "Netwar", opasnosti postaju sve veće- Drugi razlozi zbog kojih međunarodni terorizam ostaje prisutan i u XXI veku:

1. Postmoderni terorizam→ globalizovano rnedunarodno okruzenje bez znacajnljir; barijera ornogucava teroristima da sprovode u dele svo]e stare namere uz pomoc novih pravila i metoda, dok istovremeno podstice terorizam pod sponzorstvom drzava kao zarnenu za rat i cini najrazvijenije zemlje nairanjivijim

2. Brzo širenje novog oružja i tehnologije3. Međunarodne centrale organizovanog kriminala koje daju novac

globalizovanim terorističkim mrežama4. Moralna nejasnoća oko aktivnosti ekstremističkih milicija

*POL VILIJAMS- UVOD U STUDIJE BEZBEDNOSTI

Terorizam- Pol Rodžers (237-252)

- Pretnja nasiljem i korišćenje straha da se pridobije javna pažnja- Definicija koju koristi američka vlada- Element podsticanja straha u široj populaciji od one koja predstavlja

metu je ključni aspekt terorizma i jedno od objašnjenja zašto on privlači toliku pažnju u poređenju sa ostalim oblicima nasilja i stradanja

- Državni terorizam (Staljin, Mao Ce Tung, kolonijalne sile)- Mnogo je kontroverzi oko toga ko je terorista- Terorizam koji teži fundamentalnoj promeni u državi i društvu (uvod u

međunarodnu promenu)

- Terorizam koji teži posebnoj promeni u zajednici koja se može identifikovati (retko imaju međunarodne ambicije)

- Tri široka pristupa odgovoru na poddržavni terorizam

Antiterorizam- Pol Pilar (477- 491)- Antiterorizarn, kao udruženo i kooperativno nastojanje vlada da se bore protiv terorizma, nije toliko star, ali je stariji od svakog "rata protiv terora", odnosno islamske varijante međunarodnog terorizma koji je u poslednje vreme najviše u centru pažnje- Napad- ofanzivne antiterorističke operacije imaju svojstvenu prednost nad defanzivnim. Naime, ofanzivnim merama se ne daje inicijativa teroristima niti se odustaje od pokušaja da se sazna gde i kada će oni sledeći put napasti. Uspešna ofanzivna operacija sprečava teroristu da ikada više poželi da napadne bilo koju metu. Ali to ne znači da su ofanzivne operacije alternativa defanzivnim, već su pre komplementarni delovi sveobuhvatnog antiterorističkog programa. Ofanzivni antiterorizam obuhvata upotrebu nekoliko različitih oruđa od kojih svako ima svoje prednosti i nedostatke. Zbog transnacionalne prirode modernog terorizma važno oruđe predstavlja diplomatija. Antiteroristička diplomatija može biti multilateralna i bilateralna. Drugo oruđe je i finansijska kontrola u obliku zamrzavanja ili zaplene terorističke imovine. Takođe, jedno od naglašenijih oruđa je obaveštajna služba. - Odbrana- defanzivne mere bezbednosti koje se označavaju kao antiterorizam primenjuju se na nekoliko različitih nivoa.

Nivo zaštite određenih objekata- najspecifičniji; reč je o poslovnim zgradama, vojnim bazama, ambasadama ili bilo kojem drugom mestu koje može biti meta terorističkog napada

Sistemski nivo bezbednosti- bezbednost koju pružaju sveoubhvatni sistemi; najveću ulogu igra sistemski nivo bezbednosti koji okružuje civilnu avijaciju; ranjivost putničkih aviona uvek će predstavljati metu terorista

Zaštita države- najopštiji nivo defanzivnih mera bezbednosti;