Проф.др Слободан Попов

Методика примене мултимедија у настави

Техничко и информатичко образовање

Медијска писменост

Медијска писменост подразумева да се потпуно комуницира преко медијских форми, да се разумеју, користе и критички процењују медијске поруке без обзира да ли су саопштене визуелно, аудитивно или аудио-визуелно.

Мултимедија

Мултимедија као моћно средство, која по дефиницији представља функционалну интеграцију других медија, омогућава да се на нов начин осмисли и разради методологија погодна за обучавање ученика и да се реализују нове и разноврсне методе у наставном процесу. Захваљујући ИКТ технологији ученици добијају читаву лепезу нових средстава и извора која помажу когнитивну активност. У оквиру система образовања разне групе ученика, на различит начин и у различитом степену, користе ту технологију што омогућава да се индивидуализација и диференцијација у настави по први пут истински и остваре.

Мултимедији имају могућност да у исто време а према потреби формирају и приказују слике, фотографије, звукове, речи, текстове, анимацију, покретни видео итд. а ученици у односу на ове могућности могу стварати и своје личне мултимедијске креације које садрже слике, текстове, покретне видео и филмске приказе, аудио коментар итд.

ПЕДАГОШКО-ПСИХОЛОШКЕ ОСНОВЕ МУЛТИМЕДИЈА

Технологија поспешује и убрзава процес учења и наставе тиме што обезбеђује следеће услове и средине за учење:

-разноврсне изворе знања,

-подршку, подстицај,

-интеракцију,

-реалистичке ситуације,

-симулације,

-анимације...

Разноврсни извори знања Извори могу бити: 1. Банке података које су

ученику доступне коришћењем електронских мрежа, 2. Одрасле особе које играју улогу експерта, ментора наставника, саветника; 3. Одговарајући наставни садржаји уснимљени на ласердисковима, харддисковима, видеорекордерима тј. видео касетама; 4. Разноврсни софтвери; 5. Мултимедијалне демонстрације (прикази ) на виртуалан начин; 6. Ученици из разних крајева света итд.

Подршка, потстицај

Подршка омогућава ученицима да извршавају оне задатке који превазилазе њихове способности, предходно знање и даје се дотле док ученик не почне самостално нешто да ради тј. док није превазишао “интелектуалну празнину”.

Интеракција

Она омогућава ученицима да виде последице свог деловања, рада тј. онога што су чинили. Они добијају повратну информацију (фидбек) о квалитету својих деловања.

Реалистичке ситуације Ученици добијају сходно ономе о чему уче

конкретне задатке блиске стварним проблемима из реалног живота да их реше. Ситуације имају такву структуру да се у почетку дају лакши задаци а касније сложенији, сходно педагошким принципима од лакшег ка тежем, од познатог ка непознатом, од једноставног ка сложеном.

Видео демонстрације Оне ученицима омогућавају и помажу да

увиде ситуацију тј. узрочно последичне везе и односе и да повежу апстрактне анимације са стварним ситуацијама. Такође обезбеђују велики број контекстуалних информација које су од суштинског значаја за препознавање објеката, места итд.

Говор

Електронска технологија обезбеђује могућност да неки стручњак (наставник, ментор, демонстратор, или људи разних професија) објашњавају шта и зашто се нешто дешава у истом тренутку док се то и дешава.

Симулација (“интелектуални експерименат”) Компјутер има могућност да прикаже неку

стварност у односу на постојеће услове и параметре и да те услове може мењати по жељи и анализирати резултате постигнуте тим мењањем.

Симулирати се могу најједноставнији процеси почевши од симулирања рада неких машина (авиона, аутомобила) до симулирања сложених процеса код атомских реактора, хемијских појава, итд.

Анимација

Она омогућава да ученици посматрају одвијање неког процеса кога иначе не могу да проучавају на неки други начин као на пример рад четворотактног мотора, процес у високој пећи и сл. На овај начин се наглашавају, истичу важни аспекти неких процеса и оно што је невидљиво постаје видљивим.

Педагошке предности Могуће је све облике испољавања

спољњег света уградити у овај интерактивни виртуелни приказ који понекад није доступан сазнавању тј. удаљен је, опасан, невидљив и слично. Ученик може да прави такозване “виртуелне екскурзије” тј. да “урања” тј. дубље проучава одговарајуће виртуелне приказе стварног света уз коришћење већег броја чула.

Стална повратна информација (“фидбек”) тј. непосредна коректура сваке погрешне акције, реакције, поступка, решења, одлуке ученика. Свака његова акција на тастатури или “мишем” има своје последице. Она се потврђују или региструју са појавом погрешке или омогућава даљи рад програма ка новом и вишем нивоу. Ова могућност компјутера пружа шансе ученику да увек може знати стварно стање својих могућности, знања и предзнања и да, тражећи узроке и грешке или нетачне и неодговарајуће реакције учи и стиче искуство. Он влада информацијама, својим знањем и реакцијама.

Увиђање узрочно-последичних односа тј. негативних или позитивних последица својих акција, одлука, поступака, решења, итд. Нису то само последице у знању тачно-нетачно, него у сазнању и увиђању да лоше акције доводе до неприхватљивих решења било да је решење апсурдно, слике и музика лоша, симулација неодговарајућа стварности, ликови и цртежи искривљени, итд.

Стална концентрација ученика.

У раду са компјутером ученик не може да буде деконцентрисан, поспан, незаинтересован, јер се не може “да покрене са места” тј. програм не “тече” даље. Програм реализује даље само под условом када ученик даје оне одговоре који одговарају датом тренутку, условима, параметру, акцији и да стоји или даје лоша решења са обавештењем да постоје грешке било у синтакси, било у реакцији или одлукама ученика.

Стална активност у учењу.

Ученик не може мислити на друго сем на оно што му тражи програм. Он не може бити не пажљив и не заинтересован у току рада са компјутером јер му програм даје до знања да “нешто није у реду” и зато ученик мора бити стално активан у смислу тражења одговора, решења, погодне акције, да би програм текао а он учио.

Дијалог тј. двосмерна комуникација. Ученик може да “води разговор” са компјутером у виду постављања питања и добијања текстуалних и графичких одговора са циљем да добије нове информације, измени услове, параметре или пак да добије допунска обавештења о појави која га интересује када жели да прошири знање, да измени неку ситуацију, да провери решења, да уочи узрочно-последичне везе, да разјасни поступак и ситуацију, да провери своју идеју итд.

Стрпљивост и толерантност. Компјутер је без емоција, без осећаја досаде и нестрпљења. Он може сатима да комуницира са учеником не “згражавајући” се на његове “глупости” и незнање. Ради се о томе да ученик може безброј пута да поставља питања компјутеру и то у разним варијантама док не запамти, разуме, савлада неке податке, процесе или односе.

Расположивост.

Компјутер је увек ту према жељи и потребама ученика. Он је ту у кући или у школи увек на расположењу ономе ко хоће да ради и сарађује са њим.

Графичко приказивање. Компјутер омогућава да се многобројне

информације о некој појави могу приказати, демонстрирати, сажети у виду цртежа, скице, шеме, графикона, слике, чак и у тродимензионалном облику тј. по дубини, ширини и висини, или гледано из различитих углова, у развоју, променама и покрету, што све омогућава приказивање стварности из углова и ситуација које се до сада ни једним медијем нису могле тако реализовати и претворити апстрактно у конкретно.

Индивидуални облик учења. Ма у којим облицима учења било да је то

учење у групи, паровима и фронтално, ученик учи индивидуално.

Самосталност. Ученик не мора да учи само у

организованим школским институцијама у разредно часовном систему, већ може и самостално да учи уколико је за то добро мотивисан и да сам долази уз помоћ компјутера до одговарајућег и потребног знања.

Перманентно образовање.

Компјутер увек стоји на услузи кориснику и испуњавању његових захтева, наредби, жеља и потреба. Ради се о томе да је компјутер такав наставни медиј који не застарева већ пружа све више и више могућности у односу на све веће упознавање његовог рада, функција и могућности.

Развијање, мишљење и креативност. За компјутер се, не без разлога, каже да је “свемоћан”, “помоћна учитељица нације”,“универзални алат мишљења”, “уређај који доноси резултате”, “креативна алатка”, тј. средство и сл.

Стална мотивација за учење тј. напредовања.

Потврђено је да се учење уз помоћ рачунара значајно побољшава и да се повећава мотивација за учење са њима.

Психолошке теорије Теорија и начин конструктивистичког стицања

знања и учења Ова теорија “конструкције знања” објашњава

учење као процес самосталног конструисања знања, као процес који зависи од знања и као процесе који се прилагођава ситуацији у којој се дешава. Партнерство са рачунаром садржи у себи три главна елемента и то:

1. Комплементарну поделу рада, 2. Учесници зависе један од другог, 3. Партнерство се развија током времена.

Психолошке теорије Теорија и начин кооперативног

стицања знања и учења (која се у западној литератури назива и теорија учења помоћу “шегртовања” ученика са наставником) заснована је на посматрању, пракси (у којој се врши подршка и вођење) и фидбеку.

Психолошке теорије

Моделирање које обухвата учениково посматрање експерата који обављају одређени задатак и то посматрање омогућава ученику да конструише одговарајући ментални модел активности које су потребне за вешто извршавање задатака.

Психолошке теорије

Вођење које се односи на наставниково посматрање ученика у току његовог рада, а то представља основу за пружање назнака, подстицаја и фидбека помоћу којих се побољшава деловање ученика.

Психолошке теорије

Подржавање које се састоји од пружања директне подршке ученику док он извршава одређени задатак.

Психолошке теорије

Артикулације - која се се односи на било коју технику која ученицима помаже да искажу и експлицитно објасне своје знање и процедуре за решавање проблема.

Психолошке теорије

Рефлексије које воде ученика ка упоређивању сопствених когнитивних стратегија и процеса доношења одлука са онима које користе експерти, други ученици и коначно са менталним моделом експертског извршавања задатака.

Психолошке теорије

Истраживање које има за сврху да увећа ученикову аутономију у односу на вешто решавање проблема, а такође и у односу на откривање, идентификовање и дефинисање нових проблема.

Психолошке теорије “Навигатори знања” су специјално

дизајнирани компјутерски софтвер (тј. програми) који омогућава ученицима приступ и “разгледање” према личним потребама разних библиотека, музеја, база података, или претраживање по архивама појединих институција.

Увод (4)

Природни ресурси на Земљи: материја, енергија, простор и време. Појам технике и технологије. Утицај развоја технике на живот на Земљи. Предмет и значај техничког и информатичког образовања, рад и организација радног места у кабинету и примена мера заштите на раду.

Графичке комуникације (8)

Моделовањe од идеје до реализације. Техничко цртање као основ графичке комуникације: скица, технички цртеж, формати папира, врсте линија у техничком цртању, просторно приказивање предмета, техничко писмо, означавање мера на техничком цртежу, размера, основни прибор за техничко цртање, модел (макета) – појам и графички приказ.

Информатичке технологије (16)

Увод у информатику и рачунарство и примену рачунара. Рачунарски систем (основни делови, додатни уређаји и софтвер). Повезивање и укључивање рачунара. Коришћење основног оперативног система рачунара, Windows окружење. Програм за обраду текста. Програм за цртање.

Од идеје до реализације (8)

Алгоритам конструкторског моделовања од идеје до реализације. Упознавање елемената конструкторских комплета и начина њиховог повезивања у целину. Израда алгоритма модела према сопственој идеји. Самосталан рад са конструкторским комплетима и готовим елементима према својој идеји. Техничка документација модела.

Материјали и технологије (12 )

Појам и подела техничких материјала (природни, вештачки). Врсте и својства материјала (физичка, хемијска и механичка): дрво, папир, текстил, кожа, пластични материјали. Начин обраде материјала (принципи деловања алата за механичку обраду материјала, испитивање материјала). Припрема за обраду. Правилно коришћење алата за ручну обраду материјала и извођење операција и заштита на раду: обележавање, сечење, завршна обрада (бушење, рендисање, турпијање, брушење). Избор материјала, операција и алата и редоследа њихове примене. Рециклажа материјала и заштита животне средине.

Енергетика (4)

Појам и значај енергије. Извори енергије (необновљови, обновљиви и алтернативни). Трансформација, коришћење и штедња енергије. Коришћење енергије: сунца, ветра, воде.

Конструкторско моделовање – Модули (12)

Конструкторско моделовање: ученици се слободно опредељују за активност (пројекат), а на основу тога следи алгоритам: израда скице и техничког цртежа (у оловци или на рачунару), планирање и припрема потребног материјала, планирање редоследа и поступака обраде, реализација пројеката: израда модела према сопственој конструкцији од лако обрадивих материјала или конструкторских елемената. Практична примена знања о обликовању модела овладаним технологијама обраде и коришћенјем матеијала од: дрвета, хартије, влакана, текстила, коже, пластичних материјала и др. Ученици који имају посебно интересовање за рад на рачунару могу користити софтвер за просторно моделовање и конструисање (SketchUp, Visio).

Саобраћај ( 8 )

Саобраћај (појам): врсте, структура, функција. Регулисање и безбедност друмског саобраћаја. Пешак у саобраћају. Бицикл у саобраћају. Хоризонтална, вертикална и светлосна сигнализација. Обавезе и одговорност учесника у саобраћају. Утицај саобраћаја на заштиту животне средине.