VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU STUDIJSKI PROGRAMI: PROIZVODNO MAŠINSTVO I RAČUNARSKE TEHNOLOGIJE PROCESNO I POLJOPRIVREDNO MAŠINSTVO NASTAVNI PREDMET: TEHNIČKO CRTANJE

UPUTSTVO ZA IZRADU GRAFIČKIH RADOVA

IZ TEHNIČKOG CRTANJA

Predmetni nastavnici: Mr Ljubica Lazić Vulićević, dipl. inž. maš. Mr Aleksandar Rajić, dipl. inž. za razvoj

Student: ____________________________

Broj indeksa: ________________________

Studijski program: ______________________________

Grupa: _____________________________

Školska 2008/2009. god.

Tehničko crtanje

2

UPUTSTVO ZA RAD

Nastavni predmet Tehničko crtanje slušaju studenti upisani na studijske programe: Proizvodno mašinstvo i računarske tehnologije i Procesno i poljoprivredno mašinstvo

Na predavanjima se izlaže gradivo potrebno za samostalnu izradu zadataka na vežbama i ispitu.

Na časovima vežbanja rešavaju se zadaci koji su objašnjeni na predavanjima uz pomoć asistenta i literature. Završene vežbe se overavaju od strane asistenta uz proveru znanja. Netačno urađena vežba vraća se na ispravljanje i mora se doneti na prvi naredni čas. Dve overene vežbe predstavljaju jedan grafički rad. Konačan pregled i overa vežbi zaključuje se na poslednjem času vežbanja u semestru, na kome se mogu overiti najviše tri vežbe. Student, koji posle toga nema overene sve vežbe, nema pravo izlaska na ispit u tekućoj školskoj godini i vežbe ponavlja iduće godine.

Student mora na časovima vežbanja imati potreban pribor za crtanje, olovku tvrdoće HB, dva trougla (60°-30° i 45°-45°) –srednje veličine, šestar, gumicu za brisanje, rapidografe debljine 0,5mm i 0,25mm (0,18mm) (kod izrade nekih zadataka iz Tehničkog crtanja).

Ostala uputstva student će dobiti od strane predmetnog nastavnika na predavanjima i saradnika na vežbama.

Predispitne obaveze:

Uredno pohađanje predavanja i vežbi. Samostalni rad studenata. Izrada vežbi. Izrada i odbrana 3 grafička rada, jednog iz

Nacrtne geometrije i dva iz Tehničkog crtanja. Grafički radovi se izrađuju na časovima vežbi, a obuhvataju zadatke iz oblasti objašnjenih na predavanjima.

Predispitna provera znanja. Predispitne provere znanja zamenjuju deo ispita iz oblasti za koje se daju. Oblasti, način i

postupak provere isti su kao i na ispitu. Predispitna provera znanja obuhvata pismeno polaganje kolokvijuma iz Nacrtne

geometrije i praktično (rad na računaru) polaganje kolokvijuma iz CAD-a.

Način polaganja ispita i formiranje konačne ocene: Ispit se polaže u skladu sa zakonom i Statutom škole. Student može da polaže ispit ako je

kroz kontinualno ocenjivanje sakupio najmanje 30 poena. Ispit iz Tehničkog crtanja polaže se pismeno.

KRITERIJUMI ZA FORMIRANJE OCENE

1. Uredno pohađanje predavanja i vežbi 10 poena 2. Predispitne obaveze 2.1. Samostalni rad studenata Grafički rad iz Nacrtne geometrije Grafički radovi iz Tehničkog crtanja 2.2. Predispitne provere znanja Kolokvijum iz Nacrtne geometrije Kolokvijum iz CAD-a

10 poena 20 poena 15 poena 15 poena

Ukupno pre ispita 70 poena Minimum za izlazak na ispit 30 poena 3. Ispit 30 poena

Ukupno 100

Tehničko crtanje

3

Formiranje ocene Od 0 – 54 Nedovoljan

55 – 64 6 (šest) 65 – 74 7 (sedam) 75 – 84 8 (osam) 85 – 94 9 (devet)

95 – 100 10 (deset)

ZADACI ZA VEŽBE IZ NACRTNE GEOMETRIJE

Zadaci se crtaju olovkom na punijem papiru formata A3 (297mm x 420mm), koji se presavija po sredini.

U gornjem desnom uglu formata za crtanje nacrtati olovkom tablicu sa sledećim podacima i dimenzijama:

80

10

25

321

2515

4 5

20

U rubrikama 1 do 5, rapidografom ili tankim crnim flomasterom, ispisati tekst visine 6 mm: 1 broj grupe (npr.: I, II, III, itd.), 2 broj indeksa (npr.: 21/2001-22),

3 datum (npr.: 04.03.2002.) 4 ime i prezime (npr.: Petar Petrović) 5 broj vežbe: (npr.:1, 2, 3, itd.) Napomena: − Dimenzije koordinata tačaka, ravni i sl. u zadacima za vežbe date su u mm, − Zadaci se rade u paru ortogonalnih projekcija (u prvoj i drugoj projekciji - osim I vežbe), − Zadaci za vežbe moraju se postaviti na papiru za crtanje pre održavanja vežbi.

Tehničko crtanje

4

1. VEŽBA Oblast: Ortogonalne projekcije tačke i prave; specijalni položaj tačke i prave; uzajamni odnos dve prave; prodori prave kroz projekcijske ravni; vidljivost projekcija prave; određivanje oktanata kroz koje prava prolazi; 1. O1(100;70). Nacrtati sve tri projekcije: − tačke A(20;20;10), − tačke B(-20;10;30), − tačke C(40;0;40), − tačke D(0;0;60), 2. O2(300;90). Nacrtati sve tri projekcije tačaka, tako da: − tačka A leži u ravni H u I-om oktantu udaljena od ravni P za 40mm, a od ravni F za 20mm, − tačka B koja je u IV oktantu 20mm udaljena od P, 20mm od F i 30mm od H, − tačka C koja je 20mm ispod H, 45mm iza F i 60mm levo od P, − tačka D koja je u F, 10mm iznad H i 35mm levo od P. 3. O3(100;220). Nacrtati sve tri projekcije prave a koja prolazi kroz tačke A(60;30;-10) i B(-20;-

20;50). Odrediti tačke prodora, oktante kroz koje prava prolazi i vidljivost prave. 4. O4(300;220). Data je prava b tačkama C(10;-50;-15) i D(45;-20;20). Odrediti prodore,

vidljivost i oktante kroz koje prolazi prava b. Zadaci za vežbu: Zadatak 1.1. Nacrtati sve tri projekcije kvadrata ABCD koji je paralelan sa profilnicom ako je data

njegova dijagonala AC. A(40;40;50), C(40;15;-30). Zadatak 1.2. Date su tri tačke A, B, C. Utvrditi da li se te tri tačke nalaze na jednoj pravoj liniji u

prostoru. A(30;40;50), B(30;-20;30), C(30;30;-20). Zadatak 1.3. Data je prava a tačkama A(10;20;20) i B(40;35;5). Odrediti prodore, vidljivost i oktante

kroz koje prolazi prava a. Zadatak 1.4. Kroz tačke A, B, C, D povući prave a, b, c, d tako da:

− prava a prolazi kroz tačku A i bude normalna na ravan H, − prava b prolazi kroz tačku B i bude normalna na ravan F, − prava c bude paralelna sa ravni H, a sa ravni F zaklapa ugao od 60°, − prava d bude paralelna sa ravni F, a sa ravni H zaklapa ugao od 45°

A(20;20;30), B(-40;-20;-30), C(60;-30;40), D(-50;20;-40). 2. VEŽBA Oblast: Ortogonalne projekcije ravni; proizvoljni i specijalni položaj ravni u prostoru; tačka i prava na ravni; određivanje tragova ravni; međusobni odnos tačke, prave i ravni; prava van ravni; prodor prave kroz ravan; presečnica ravn; prava upravna na ravan. 1. O1(150;90). Trougao A(10;?;60), B(80;?;10) i C(10;?;10) pripada ravni α koja je određena sa

dve paralelne prave d i e. Prava d prolazi kroz tačke D(0;45;40) i E(45;55;60) a prava e kroz tačku F(60;40;45). Nacrtati prvu projekciju trougla ABC bez određivanja tragova ravni.

2. O3(300;95). Data je ravan sa tri tačke A(-20;20;10), B(50;10;30) i C(10;60;70) i na njoj tačke D(20;?;50) i E(-30;30;?). Kroz tačku D nacrtati prvu, a kroz tačku E drugu nagibnicu bez određivanja tragova ravni.

3. O4(110;90). Odrediti drugi trag δ2 ravni δ(∆KLM) i drugu projekciju trougla KLM. δ(90;80;?), K(0;25;50), L(15;50;?), M(40;15;?).

4. O4(330;230). Odrediti presek ravni zadate tačkama A(15;10;30), B(40;60;55) i C(90;30;5) i ravni zadate tačkama D(0;40;10), E(60;15;50) i F(80;50;20), kao i vidljivost.

Tehničko crtanje

5

Zadaci za vežbu: Zadatak 2.1. Data je ravan α i u njoj četvorougao ABCD. Nacrtati prvu i drugu projekciju četvorougla

koristeći njegove stranice kao prave ravni α. α(∞;45;60), A(30;?;10), B(90;20;?), C(70;?;60), D(30;?;40)

Zadatak 2.2. Nacrtati prvi i drugi trag ravni i označiti osne tragove: α(30;35;40), β(30;15;-30), γ(40;25;∞), δ(50;∞;15), ε(∞;-30;-20) i ϕ(20;∞;∞).

Zadatak 2.3 Odrediti tragove ravni β(ABC) zadate tačkama: A(30;5;55), B(50;45;15), C(-5;15;0).

Zadatak 2.4. a) Odrediti presek ravni α i β b) Odrediti presek ravni α i γ

α(-25;30;25), β(70;60;60) i γ(60;30;∞) Zadatak 2.5. Odrediti prodor prave a kroz ravan α(90;50;70). Prava a prolazi kroz tačke` A(20;10;10) i

B(50;30;40). Zadatak 2.6. Dat je trougao ABC i tačka D van trougla. Kroz tačku D povući ravan δ paralelno ravni

trougla ABC i nacrtati tragove te ravni. Zadatak rešiti pomoću sutražnica. A(40;0;20), B(70;15;40), C(95;40;5), D(35;15;15).

Zadatak 2.7. Odrediti tragove ravni α koju određuju prave a i b. Prava a prolazi kroz tačke A(10;40;10) i B(40;10;25), a prava b kroz tačke C(20;10;40) i D(30;?;?). Tačka D je presečna tačka pravih a i b.

Zadatak 2.8. Odrediti prodor prave a, koja prolazi kroz tačke D(20;30;5) i E(50;5;35), kroz ravan koja je data tačkama A(10;20;5), B(60;5;20) i C(35;40;40)

Zadatak 2.9. Odrediti presek ravni zadate sa četiri tačke A(5;5;5), B(20;40;35), C(65;45;40) i D(55;15;15) i ravni sa tri tačke E(0;25;10), F(40;0;45) i G(50;35;5), kao i vidljivost.

3. VEŽBA Oblast: Transformacija tačke, duži, ravni i pravilnih geometrijskih tela; rotacija tačke i duži, obaranje (rotacija) ravni i metrički problemi (prave veličine međusobnih odnosa tačke, prave i ravni). 1. O1(190;80). Odrediti pravu vrednost najkraćeg rastojanja između paralelnih prava a i b.

Prava a prolazi kroz tačke A(20;30;10) i B(60;10;40), a prava b kroz tačku C(40;0;10). 2. O2(310;90). Odrediti pravu veličinu trougla A(10;30;0), B(40;50;40) i C(70;10;20) i njegov

nagibni ugao prema ravni H. Naći najkraće rastojanje tačke D(20;15;50) od ravni trougla. Zadatak rešiti bez crtanja tragova ravni trougla koristeći osu transformacije 1III/3I i 3IV/4III kroz tačku E(-5;25;-25).

3. O3(190;210). Data je ravan α(80;70;60). Nacrtati jednakostraničan trougao ABC na ravni α tako da mu se teme A nalazi na ravni F 40mm iznad H, a suprotna ivica BC je paralelna sa H. Dužina ivice BC je 50mm.

4. O4(380;210). Nacrtati kružnicu poluprečnika R=20mm sa centrom u tački S(20;20;?) koja leži na ravni β(70;60;45), postupkom obaranja drugog traga ravni β.

Zadaci za vežbu: Zadatak 3.1. Odrediti pravu veličinu duži A(20;10;30), B(50;40;10) i njene nagibne uglove prema H i F

ravni. Zadatak 3.2. Data je ravan β(-15;10;10) i tačke A(20;?;10) i E(40;0;?) na njoj. Nacrtati pravougaonik

ABCD tako da su dimenzije AB=30mm a BC=20mm, a ivica AB leži na pravoj AE. Zadatak 3.3. Odrediti rastojanje tačke M(50;50;10) od trougla A(10;40;10), B(70;10;20) i C(50;60;40).

Zadatak rešiti pomoću druge sutražnice. Zadatak 3.4. Nacrtati projekcije kvadrata čije je jedno teme u tački D(40;10;30), a jedna stranica

kvadrata leži na pravoj a. Ova prava prolazi kroz tačke F(10;0;50) i H(20;40;0). Zadatak rešiti transformacijom njegove ravni pomoću prve sutražnice.

Zadatak 3.5. Odrediti pravu veličinu trougla zadatog tačkama A(0;15;?), B(30;10;?) i C(15;30;?) koji se nalazi na ravni β(50;70;50) postupkom rotacije drugog traga ravni β.

Tehničko crtanje

6

4. VEŽBA Oblast: Ortogonalne projekcije geometrijskih tela, rogljasta i rotaciona tela. 1. O1(170;130). Data je ravan α(100;70;55) i u njoj tačka A(50;10;20) kao teme bazisa pravilne

četvorostrane prizme, koja u osnovi ima kvadrat. Stranica kvadrata je a=35mm a visina h=60mm. Teme bazisa B leži na horizontalnici. Nacrtati ortogonalne projekcije prizme i odrediti vidljivost.

2. O2(400;130). Data je ravan α(110;95;75) i na njoj tačka S(30;?;35). Nacrtati projekcije pravog kružnog konusa visine h=60mm, čiji je bazis na ravni α sa središtem u tački S i poluprečnikom r=30mm. Vrh konusa je u tački V koja je iznad ravni α. Odrediti i vidljivost konusa.

Zadaci za vežbu: Zadatak 4.1.Data je ravan α(140;120;90) i ivica kocke a=65mm. Nacrtati projekcije kocke čija jedna

strana ABCD leži na ravni α , teme A se nalazi na horizontalnici udaljeno 50mm od frontalnice, a teme B je na frontalnici.

Zadatak 4.2. Data je ravan α(70;50;60) na kojoj se nalazi strana kocke ABCD. Tačka A se nalazi na F ravni 40mm levo od profilnice. Ivica kocke je a=30mm, a drugi rogalj kocke B leži na H ravni. Nacrtati ortogonalne projekcije kocke i odrediti vidljivost.

Zadatak 4.3. Data je ravan α i centar bazisa kupe (konusa) S. Prečnik bazisa kupe je D=40mm, a visina kupe je h=70mm. Nacrtati kupu u aksonometrijskom položaju ako bazis kupe leži u ravni α(100;60;70), S(30;25;?).

GRAFIČKI RAD IZ NACRTNE GEOMETRIJE / Primeri zadataka sa kolokvijuma iz Nacrtne geometrije. GRUPA 1. 1. O1(160;160). Data su dva trougla ABC i DEG. Odrediti njihov međusobni presek i naznačiti

vidljivost njihovih projekcija smatrajući da su napravljeni od neprovidnog materijala. A(0;15;0); B(100;15;90); C(80;65;10); D(0;70;50); E(85;0;50); G(100;70;10).

2. O2(360;160). Date su dve paralelne prave a i b. Prava a prolazi kroz tačke A i B a prava b kroz tačku C. Odrediti najkraće rastojanje između ove dve prave pomoću dve transformacije. Prvu ravan transformacije 3 povući kroz tačku D, a drugu ravan transformacije 4 kroz tačku E. A(10;30;20); B(20;50;40); C(40;20;30); D(50;0;0); E(120;0;0).

Na poleđini lista uraditi 3. i 4. zadatak! 3. O3(160;140). Data je prava e tačkama E i G i van nje tačka C. Nacrtati jednakostranični

trougao ABC čija je jedna ivica na pravi e, a suprotno teme u datoj tački C. E(30;0;80); G(0;80;0); C(55;30;20) Zadatak rešiti rotacijom oko prvog traga (α1) ravni α kojoj pripadaju trougao ABC i prava e.

4. O4(380;140). Data je ravan α(140;120;90) i ivica kocke a=65mm. Nacrtati projekcije kocke čija jedna strana ABCD leži na ravni α , teme A se nalazi na horizontalnici udaljeno 50mm od frontalnice, a teme B je na frontalnici.

Tehničko crtanje

7

GRUPA 2. 1. O1(160;160). Odrediti presek ravni zadate sa četiri tačke A(5;5;5), B(20;40;35), C(65;45;40)

i D(55;15;15) ravni sa tri tačke E(0;25;10), F(40;0;45) i G(50;35;5), kao i vidljivost. 2. O2(300;160). Odrediti pravu veličinu trougla A(10;30;0), B(40;50;40) i C(70;10;20).

Zadatak rešiti koristeći osu transformacije 1III/3I i 3IV/4III kroz tačku E(-5;25;-25). Na poleđini lista uraditi 3. i 4. zadatak! 3. O3(160;160). Data je ravan β(-15;10;10) i tačke A(20;?;10) i E(40;0;?) na njoj. Nacrtati

pravougaonik ABCD tako da su dimenzije AB=30mm a BC=20mm, a ivica AB leži na pravoj AE.

4. O4(400;160). Data je ravan α(100;70;55) i u njoj tačka A(50;10;20) kao teme bazisa pravilne četvorostrane piramide, koja u osnovi ima kvadrat. Stranica kvadrata je a=35mm a visina piramide h=60mm. Teme bazisa B leži na horizontalnici. Nacrtati ortogonalne projekcije piramide i odrediti vidljivost.

GRUPA 3. 1. O1(160;160). Odrediti prodor prave p koja je zadata tačkama D i E kroz trougao ABC.

D( 20;20;0) E(80;50;80), A(10;40;40) B(60;20;60) C(70;70;20) 2. O2(360;160). Odrediti odstojanje tačke M(50;50;10) od trougla A(10;40;10) B(70;10;20)

C(50;60;40). Zadatak rešiti postupkom transformacije. Na poleđini lista uraditi 3. i 4. zadatak! 3. O3(160;140). U ravni α(80;50;60) nacrtati kvadrat čija je jedna stranica duž AB; A(0;20;?)

B(10;30;?). Zadatak rešiti postupkom rotacije. 4. O4(380;140). Data je ravan α(70;50;60) na kojoj se nalazi strana kocke ABCD. Tačka A se

nalazi na F ravni 40mm levo od profilnice. Ivica kocke je a=30mm, a drugi rogalj kocke B leži na H ravni. Nacrtati ortogonalne projekcije kocke i odrediti vidljivost.

GRUPA 4. 1. O1(160;160). Date su tačke A, B, C i D kao temena paralelograma i tačke E, F i G kao

temena trougla. Odrediti njihov presek i naznačiti vidljivost njihovih projekcija smatrajući da su napravljeni od neprovidnog materijala. A(130;40;40); B(70;45;10); C(30;15;20); D(90;5;50); E(60;60;60); F(20;30;30) i G(110;10;10).

2. O2(380;160). Date su dve paralelne prave a i c. Prava a prolazi kroz tačke A i B a prava c kroz tačku C. Odrediti najkraće rastojanje između ove dve prave pomoću dve transformacije. A(20;60;10); B(60;10;30); C(90;0;20); Na poleđini lista uraditi 3. i 4. zadatak!

3. O3(160;140). Nacrtati projekcije kvadrata čije je jedno teme u tački D(40;10;20), a jedna stranica kvadrata leži na pravoj a. Ova prava prolazi kroz tačke F(10;0;50) i H(20;40;0). Zadatak rešiti postupkom obaranja ravni - rotacijom.

4. O4(380;140). Data je ravan α(140;120;90) i ivica kocke a=65mm. Nacrtati projekcije kocke čija jedna strana ABCD leži na ravni α , teme A se nalazi na horizontalnici udaljeno 50mm od frontalnice, a teme B je na frontalnici.

Tehničko crtanje

8

ZADACI ZA VEŽBE IZ TEHNIČKOG CRTANJA

1. VEŽBA Ortogonalni i aksonometrijski crtež modela. Povezanost ortogonalnih pogleda. Za dati model nacrtati poglede A, B i C koristeći se evropskim rasporedom pogleda. Isti predmet prikazati i u izometrijskoj projekciji. Vežbu uraditi na A3 formatu. Zaglavlje popuniti sledećim podacima: Naziv – Crtanje modela Oznaka – TC.A3.1 Razmera – 1:1/1:2 2. VEŽBA Ortogonalni i aksonometrijski crtež. Kotiranje u ortogonalnoj i aksonometrijskoj projekciji. Za dati predmet nacrtati dovoljan broj ortogonalnih pogleda i aksonometrijski (izometrijski) crtež na A3 formatu u olovci. Kotirati predmet u ortogonalnim projekcijama i u aksonometriji. Prilog broj 1. Zaglavlje popuniti sledećim podacima: Naziv – Ortogonalni i aksonometrijski crtež Oznaka – TC.A3.2 Razmera – 1:1 3. VEŽBA Preseci u tehničkom crtanju. Kotiranje u preseku i polupreseku. Kotiranje navoja u preseku. Za dati predmet nacrtati potrebni preseki. Izvršiti kotiranje. Raditi u olovci na hamer papiru A3 formata u standardnom merilu. Prilog broj 2. Zaglavlje popuniti sledećim podacima: Naziv – Podatak dat u prilogu. Oznaka – TC.A3.3 Razmera – 1:1 4. VEŽBA Tolerancije mera, oblika i položaja. Vežba se radi u tušu/crni tanak flomaster/crna hem.olovka na papiru A4 formata sa okvirom, a skice tolerancijskih polja na milimetarskoj hartiji olovkom. Vežbu predati u fascikli sa povezom. Za tolerancije oblika i položaja skicirati olovkom četiri različita slučaja primene ili precrtati primer dat u prilogu. Prilog broj 3.

Tehničko crtanje

9

5. VEŽBA Radionički crtež i proizvodna dokumentacija. Nacrtati radionički crtež mašinskog dela prikazanog u aksonometriji. Predmet mora biti oblikovno, dimenziono i obradno definisan. Koristiti date mere, a ostale potrebne mere uzeti sa datog crteža, tako da sve budu u međusobnom skladu. Klasa površinske obrade: površi označene sa a su u kvalitetu hrapavosti N6, navoj i površi označene sa b u kvalitetu N7, površi označene sa c u kvalitetu N8, ostale površi N10 ili, ako je deo liven ili kovan ostaju u zatečenom stanju. Označiti toleranciju mera; toleranciju oblika i položaja za dva elementa po sopstvenom izboru. Crtati olovkom na A3 formatu sa standardnim zaglavljem. Prilog broj 4. Zaglavlje popuniti sledećim podacima: Naziv – Podatak daje asistent Oznaka – TC.A3.05 Materijal – Podatak daje asistent Razmera – 1:1 GRAFIČKI RAD BROJ 1. IZ TEHNIČKOG CRTANJA Na formatu A3 sa zaglavljem u pogodnom standardnom merilu nacrtati u tri pravougla izgleda zadani simetrični mašinski element sa potrebnim presecima, tako da je isti potpuno oblikovno, vrednosno i obradno definisan, držeći se datih gabaritnih mera. Označiti toleranciju mera za jedan element po sopstvenom izboru. Prilog broj 5. Zaglavlje popuniti sledećim podacima: Naziv – Podatak dat u prilogu. Oznaka –Podatak dat u prilogu Materijal – Podatak dat u prilogu Razmera – 1:2 6. VEŽBA GRAFIČKI RAD BROJ 2. IZ TEHNIČKOG CRTANJA Sklopni crtež. Automatizacija tehničkog crtanja - CAD. Nacrtati crtež sklopa okretne ručice (crtež OR.A3.00), koristeći mere: l=180 do 210mm, e=110 do 150mm i d=45 do 50 mm. Mere uzeti u rasponu i njima prilagoditi i ostale mere tako da konstrukcija bude skladna. Nacrtati podsklop vođice. Mere uzimati iz nacrtanog sklopa. Broj crteža OR.A4.03. Nacrtati radioničke crteže svih detalja. Koristiti formate čija je oznaka data u broju crteža. Na primer: pozicija 1 OR.A4.01 crta se na formatu A4. Razmera 1:1. Za pozicije podsklopa uzeti brojeve creža OR.A4.03.01 i OR.A4.03.02. Koristiti standardna zaglavlja za sklopne crteže. Prilog broj 6. Zaglavlje popuniti sledećim podacima: Naziv – Sklop – Okretna ručica OR.A3.00 Podsklop – Vođica OR.A4.03 Detalji – Noseća poluga OR.A4.01, opruga OR.A4.02, telo vođice OR.A4.03.01, čaura OR.A4.03.02, pokretni šiljak OR.A4.04, ručica OR.A4.05, čivija OR.A4.06 Razmera – 1:1

Tehničko crtanje

10

LITERATURA

1. Ljevar, A., Rajić, A.: Sistemi grafičkog komuniciranja I deo - Nacrtna geometrija, T.F. "M.

Pupin" - VTŠ Zrenjanin, Zrenjanin 2. Dovniković, L.: Nacrtna geometrija, Univerzitet u Novom Sadu, FTN, Novi Sad 3. Gligorić, R: Tehničko crtanje, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 4. Dovniković, L.: Tehničko crtanje - uvođenje u mašinske konstrukcije, Univerzitet u Novom

Sadu, FTN, Novi Sad 5. Letić, D.: Inženjerska grafika za AutoCAD 2004/2005, Kompjuter biblioteka, Čačak

Tehničko crtanje

11

PRILOG BROJ 1.

1. GRUPA

Tehničko crtanje

12

2. GRUPA

Tehničko crtanje

13

3. GRUPA

Tehničko crtanje

14

4. GRUPA

Tehničko crtanje

15

PRILOG BROJ 2.

Tehničko crtanje

16

Tehničko crtanje

17

PRILOG BROJ 3.

Za sledeće zadatke:

Za sklop: Vratilo – kuglični ležaj (vidi sliku) pozicije 8 – 5 za naleganje ØD1H7/k6 D1= 10 20 30 40 50 60 70 80 90 _____

Za sklop: Vratilo – čaura (vidi sliku) pozicije 8 – 2 za naleganje ØD2H8/s7

D2= 20 30 40 50 60 70 80 90 100 _____ Za sklop: Kuglični ležaj – obod (vidi sliku) pozicije 1 – 9 za naleganje ØD3H9/f8

D3= 30 40 50 60 70 80 90 100 110 _____ potrebno je uraditi:

1. Vrste i sistem naleganja, 2. Brojčane vrednosti osnovnih tolerancija IT po ISO 286, 3. Brojčane vrednosti osnovnih odstupanja tolerancijskih polja po ISO 286, 4. Naleganja, 5. Kontrolni proračun, 6. Grafički prikaz tolerancijskih polja i tolerancije naleganja, 7. Navesti mogućnosti primene sklopa.

Tehničko crtanje

18

PRILOG BROJ 4.

Tehničko crtanje

19

Tehničko crtanje

20

PRILOG BROJ 5.

1. GRUPA

Na formatu A3 sa zaglavljem u pogodnom standardnom merilu nacrtati u tri pravougla

izgleda zadani simetrični mašinski element sa potrebnim presecima, tako da je isti potpuno oblikovno, vrednosno i obradno definisan, držeći se datih gabaritnih mera.

Mašinski deo SPOJNICA pripada četvrtom sklopu mašine, koja se u evidenciji proizvođača vodi pod rednim brojem 73 i peta je po veličini u svojoj vrsti, a sedmi je u osmom podsklopu. Broj crteža dati prema decimalnoj klasifikaciji.

Površine označene sa “a” su brušene sa vrednošću srednjeg odstupanja od profila Ra =3.2µm (N8). Površine označene sa “b” su obrađene skidanjem strugotine u kvalitetu N8 sa upravnim pravcem prostiranja neravnina. Površine označene sa “c” su obrađene glodanjem u kvalitetu N10 sa dodatkom za mašinsku obradu od 0.2mm. Ostale površine dobijene su postupkom bez skidanja strugotine kvaliteta N11.

Položaj centralne ose treba tolerisati tako da leži unutar cilindra prečnika 0.05mm upravno na referentnu površinu označenu sa “A”.

Tehničko crtanje

21

2. GRUPA

Na formatu A3 sa zaglavljem u pogodnom standardnom merilu nacrtati u tri pravougla izgleda zadani simetrični mašinski element sa potrebnim presecima, tako da je isti potpuno oblikovno, vrednosno i obradno definisan, držeći se datih gabaritnih mera. Mašinski deo NOSAČ pripada petom sklopu mašine, koja se u evidenciji proizvođača vodi pod brojem 89 i osma je po veličini u svojoj vrsti, a treći je u drugom podsklopu. Površine označene sa "a" su obrađene skidanjem strugotine kvaliteta N10 sa paralelnim pravcem prostiranja neravnina. Površine označene sa "b" su obrađene glodanjem u kvalitetu N9. Površine označene sa "c" su brušene u kvalitetu N6. Ostale površine dobijene su postupkom bez skidanja strugotine kvaliteta N11. Površina označena sa "a" treba da bude paralelna u odnosu na referentnu površinu "d" sa tolerancijom 0.02mm.

SVI OTVORI PROLAZE SKROZ. Broj crteža dati prema decimalnoj klasifikaciji. Mere koje nisu zadate uzeti srazmerno prema skici.

Tehničko crtanje

22

3. GRUPA

Na formatu A3 sa zaglavljem u pogodno izabranom standardnom merilu nacrtati u tri

pravougla izgleda zadati simetrični mašinski element sa potrebnim presecima, tako da je isti potpuno oblikovno, vrednosno, obradno i tolerancijski definisan, držeći se datih gabaritnih mera.

Mašinski deo "NOSAČ" pripada tridesetosmom sklopu mašine, koja se u evidenciji proizvođača vodi pod brojem 24 i treća je po veličini u svojoj vrsti a deo je dvanaesti u četvrtom podsklopu.

Površine označene sa "a" su obrađene skidanjem strugotine sa paralelnim pravcem prostiranjem neravnina kvaliteta N10 sa dodatkom za obradu 0.1mm. Površine označene sa "b" su obrađene brušenjem kvaliteta N7 a površine označene sa "c" su obrađene glodanjem kvaliteta N9. Ostale površine su neobrađene dobijene postupkom bez skidanja strugotine kvaliteta N12.

Površina označena sa "B" treba da bude paralelna u odnosu na referentnu površinu "A" sa tolerancijom 0.01 mm. Broj crteža dati prema decimalnoj klasifikaciji. Mere koje nisu zadate uzeti srazmerno prema skici.

M12

80

φ200

“a”

“c”

“b”

“A”

“B”

Tehničko crtanje

23

4. GRUPA

Na formatu A3 sa zaglavljem u pogodno izabranom standardnom merilu nacrtati u tri

pravougla izgleda zadati simetrični mašinski element sa potrebnim presecima, tako da je isti potpuno oblikovno, vrednosno, obradno i tolerancijski definisan, držeći se datih gabaritnih mera. Mašinski deo "NOSAČ" pripada dvadesettrećem sklopu mašine, koja se u evidenciji proizvođača vodi pod brojem 11 i druga je po veličini u svojoj vrsti a deo je peti u osmom podsklopu. Površine označene sa "a" su obrađene skidanjem strugotine sa radijalnim pravcem prostiranjem neravnina kvaliteta N11. Površine označene sa "b" su obrađene brušenjem kvaliteta N6 a površine označene sa "c" su obrađene glodanjem kvaliteta N9. Ostale površine su neobrađene dobijene postupkom bez skidanja strugotine kvaliteta N12. Površine označene sa "B" i "C" treba da budu koaksijalne u odnosu na referentnu osu "A" sa tolerancijom 0.05 mm. Broj crteža dati prema decimalnoj klasifikaciji. Mere koje nisu zadate uzeti srazmerno prema skici. (Dužina navoja je 30mm).

M40

φ220

“a”

“b”“c”

“A”

“B”

“C”

Tehničko crtanje

24

PRILOG BROJ 6.

Tehničko crtanje

25

Tehničko crtanje

26

PRIMER ISPITNOG ZADATKA IZ TEHNIČKOG CRTANJA.

Na formatu A3 sa zaglavljem u pogodno izabranom standardnom merilu nacrtati u tri

pravougla izgleda zadati simetrični mašinski element sa potrebnim presecima, tako da je isti potpuno oblikovno, vrednosno, obradno i tolerancijski definisan, držeći se datih gabaritnih mera. Mašinski deo "KUĆIŠTE" pripada dvadeset sedmom sklopu mašine, koja se u evidenciji proizvođača vodi pod brojem 3 i peta je po veličini u svojoj vrsti, a deo je drugi u devetom podsklopu. (3.035.27.09.02) Površine označene sa "a" su obrađene skidanjem strugotina kvaliteta N10 sa dodatkom za mašinsku obradu od 0,2mm Površine označene sa "b" su obrađene brušenjem sa koncentričnim pravcem prostiranjem neravnina kvaliteta N7. Površina označena sa "b" treba da bude paralelna u odnosu na površinu označenu sa "a" sa tolerancijom 0.03mm. Površina označena sa "c" treba da bude koaksijalna u odnosu na površinu označenu sa "d" sa tolerancijom 0.02mm. Ostale površine su dobijene postupkom bez skidanja strugotine kvaliteta N11.

Definisati toleranciju mere za jedan prečnik po slobodnom izboru. Mere koje nisu zadate uzeti srazmerno prema skici.