Taktika kosarke

Seminarski rad: „Odbrana od „Pick-and-roll“ blokada KK Radni čki u Jadranskoj ligi u prvom delu sezone 2010/11 “

- 1 -

Univerzitet u Beogradu

Fakultet sporta i fizi čkog vaspitanja

Seminarski rad:

OOddbbrraannaa oodd „„PPiicckk--aanndd--rroollll““ bbllookkaaddaa KKKK RRaaddnniiččkkii uu JJaaddrraannsskkoojj lliiggii uu pprrvvoomm ddeelluu sseezzoonnee 22001100//1111

April, 2011.

Nenad Lukovi ć

profesor fizičke kulture


- 2 -

S A D R Ž A J

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

2. Teorijski pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 2.1. Taktika košarke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

2.2. Definisanje osnovnih pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

3. Predmet, cilj i zadaci istraživanja . . . . . . . . . . . . . 16

4. Metod rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 4.1. Uzorak istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

4.2. Uzorak varijabli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

5. Rezultati i diskusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 5.1. Odbrana od „ pick-and-roll ” -a „KK Radni čki” na utaknicama . . . . 24

6. Zaklju čak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

7. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48


- 3 -

1. Uvod

Sport je deo društvene nadgradnje… sport je nastao kao posledica čovekove potrebe

za kretanjem… sport je multidisciplinarna naučna disciplina i kao takav u sebi nosi

stručne nazive, nastale u njemu srodnim naukama. Taktika je jedan od njih.

Pojam taktike potiče iz vojne terminoligje i neraskidivo je vezan za pojam strategije,

gde se strategija definiše kao cilj, a taktika kao način ostvarivanja istog. Vezano za

sport, taktika se definiše kao primena sveukupnih idnividualnih, grupnih i ekipnih

dejstava u postizanju maksimalnog sportskog rezultata. To ujedno podrazumeva

odabir adekvatnih, ekonomičnih rešenja za rešavanje datih situacija u nadigravanju.

Apostrofiranje individualnih, grupnih i ekipnih dejstava nas vodi u najčešću podelu na

individualnu, grupnu i ekipnu taktiku. Ova podela, naravno, važi za grupne sportove.

Pojedini autori ovu podelu smatraju prevaziñenom, ali nas praksa i dalje uči da

postoji veliki broj situacija čije rešavanje zavisi isključivo od indvidualnih mogućnosti

za odabir pravih rešenja u datom trenutku. Povezivanje više individualnosti nas vodi

u dejstvo grupe, a kasnije i tima.

Svaka sportska disciplina nosi sopstvena taktička obeležja, definisana pravilima igre,

ali se jednostavnost u ideji i jednostavnost u realizaciji nameću kao dva opšta prihvat-

ljiva oblika. Jedna od uobičajenih manjkavosti taktiziranja je kopiranje već viñenog,

onoga što je trenutno aktuelno i moderno. Kopije, i kada su veoma verne, ipak su

odraz već viñenog, što znači da su manje iznenañujuće i manje efikasne. Mnogo je

teže suprotstaviti se nepoznatoj, neuobičajenoj varijanti, jer prvo je treba otkriti, a

potom i naći rešenje za nju. To nas dovodi do stanovišta da taktika može biti efikasna

na višem ili nižem nivou. Odatle i stav da nema loše taktike, već samo njen loš ili

bolji, tj. dobar izbor. Taktiziranje je sposobnost satkana od kreativnosti, intuitivnosti,

iskustva i intelektualnih mogućnosti. Kreativnost se ogleda u stvaralačkoj mogućnosti

sportiste da u datom trenutku primeni taktičku varijantu koja u sebi nosi njegovo lično

obeležje. Intuicija u sportsko-taktičkom smislu pretpostvalja odabir taktičko-tehničkih

kretnji na osnovu predosećaja, tj. naslućivanja na koji način bi “protivnik” mogao


- 4 -

reagovati. Intelektualnost znači da kreativnost i intuicija omogućavaju jednostavnost

realizacije osnovne taktičke ideje.

Meñusobna povezanost strategije i taktike je očigledna i u sportu, ali sport ne bi

zauzimao zasluženo, visko mesto, u življenu savremenog čoveka da u svakom svom

segmentu nije otišao korak dalje od srodnih mu nauka (biologija, fiziologija, socio-

logija…), tj. korak bliže samom čoveku. Korak dalje se ogleda u (pored uzajamnosti

strategije i taktike) u neraskidivoj, obrnuto proporcionalnoj, i često pogrešno tumače-

noj vezi izmeñu taktike i tehnike. Naime, od tehnički superiornih sportista ili timova se

“očekuje” isto tako taktiziranje na viskom nivou. Nije li upravo tehnički podreñenima

neophodan veći broj komplikovanih taktičkih varijanti radi ostvarivanja cilja.

Taktiziranje, u osnovi, nosi obeležje dvosmernosti. To znači da se pri odabiru i

realizaciji taktičkih zamisli mora računati na uticaj protivničkog taktiziranja. Ovo vodi u

procenu prihvatljivosti taktičkih zamisli, koja se odnosi na one koji treba da je

realizuju, kao i na one na kojima ta zamisao treba da se ispolji. Odatle stav o odnosu

vrednosti u planiranju i realizaciji taktike. Vrsta vrednosti koja se “troši” trebalo bi da

bude manje značajna od one koja se “kupuje”. Zato se nikada najboljem napadaču

ne daje najteži odbrambeni zadatak.

Veoma je bitno kada treba početi sa obučavanjem taktike kod mladih sportista.

Opšte privaćen stav (neki sportovi su to definisali i pravilima) da rano insistiranje na

izrazitim taktičkim sistemima može negativno uticati na razvoj sportista. To se ogleda

u šablonskom izvršavanju kretnih zadataka, što vodi ka nemogućnosti proširivanja

motoričkog stereotipa koje u sportskim igrama predstavlja poželjnost najvišeg nivoa.

Promenljivost situacije sa svoje strane nosi aktiviranje intelektualno motoričkih

mehanizama, što otvara mogućnost izgradnje sopstvenog stila koji na vrhunskom

nivou prerasta u model za indetifikaciju, odnosno dragocenu tehničku inovaciju. Sa

druge strane, razvoj taktičkog mišljenja treba negovati od samog početka obučavanja

i usavršavati ga uporodo sa usavršavanjem sportske tehnike. Tome u prilog govori i

struktura trenažnog rada mlañih kategorija u sportskim igrama i košarci (prema

Sozanskom,1985)1) gde se govori da usmerenost trenažnog rada koja se odnosi na

učenje i usavršavanje tehničko-taktičkih zadataka treba biti zastupljeno sa 47,4% u

uzrastu od 9 do 10 godina; sa 58,1% u uzrastu od 11 do 12 godina; sa 62,8% u

uzrastu od 13 do 14 godina; 64,1% u uzrastu od 15 do 16 godina i 67,8% u uzrastu

od 17 do 18 godina.

1) Karalejić, M. i Jakovljević, S.: Osnove košarke, udžbenik, Beograd, 2001.


- 5 -

2. Teorijski pristup

2.1. Taktika košarke

Prvi opis košarke definisao je ovu igru kao igru sa ciljem „da se ubaci lopta u koš

protivnika” 2). Kako bi se uspešno rešio ovaj problem potrebno je nadigrati protivnika

u datožj situaciji. Izbor i primena optimalnih rešenja za prevazilaženje date situacije

pretpostavljaju odreñeni nivo taktičkog mišljenja i njegovu primenu. To govori da je

taktika, odnosno taktička rešenja bila prisutna u košarkaškoj igri od njenih početaka i

da se razvijala zajedno sa njom. Istorijski rasvoj košarke govori da se na početku

igralo sa devet igrača: tri igrača blizu protivničkog koša (home, left i right forwards), tri

igrača u sredini (center, left i right center) i tri igrača u odbrani (goal keeper, left i right

back) – dijagram 1 3).

Dijagram 1

Odbrambeni igrači su imali zadatak da igraju striktno uz čoveka koga čuvaju, prateći

liniju njegovog kretanja, sprečavajući ga da primi loptu, da dodaje i da šutira. Igra u

napadu podsećala je na „passing game” dok je igra u odbrani bila agresivna varijanta

igre „čovek na čoveka” i podsećala je na današnji presing. 2) 3) Karalejić, M. i Jakovljević, S.: Osnove košarke, udžbenik, Beograd, 2001.


- 6 -

Kasnije je broj igrača smanjen na današnjih pet, što je dovelo do promene taktike

igre u napadu kao i u odbrani. Dominantni sitem igre u bilo kom delu nadigravanja

iziskivao je pronalaženje adekvatnih protivakcija. Taj krug razvoja taktičkih varijanti

napada i odbrane nije zatvoren ni danas.

Pre odabira konkretne taktičke varijante moraju nam biti jasni ciljevi koje treba

ispuniti. Ovo stanovište u sebi nosi strateške osobenosti, ali i veoma jasna operativna

rešenja koja se nameću kao uslov na putu dobrog izbora. Ključni izazov svakog

stratega je odgovor na pitanje KAKO….?

• dovesti protivničku ekipu, našom taktikom, u inferioran položaj, i

• nametnuti protivničkoj ekipi svoju superiornost u nekoj sposobnosti.

Tako, na primer, ako je naša ekipa izrazito viša od protivničke, pokušaćemo da

nametnemo igru ispod koša, i time dovesti protivnika u inferioran položaj i nametnuti

svoju superiornost u igri pod košem.

Pri izboru taktike, trener mora voditi računa o:

1. Sposobnostima i karakteristikama vlastitog tima. Od toga polazimo kada

želimo da napravimo izbor taktike igre. Na osnovu sposobnosti vlastitog tima

(fizčkih, tehnickih i dr.) biramo taktiku za koji pretpostavljamo (ili znamo) da

će da nam omogući da postignemo, pomenuta, dva osnovna cilja svake

taktike. Često treneri greše što kopiraju taktiku uspešnih, vrhunskih timova i

pokušavaju da je primene u igri sa svojim timom, ne vodeći računa o tome

da nemaju tako kvalitetne igrače koji to mogu uspešno da sprovedu. Još

drastičnija situacija je kada to radi trener subseniorske selekcije, koji

pokušava kod dece da ugradi taktičke sisteme koje igraju vrhunski sportski

timovi. To se, nažalost, u praksi često dešava. Obično je to strogo

šematizovana igra koja čak može da da takmičarski rezultat, ali koja guši i

sprečava indvidualni razvitak mladog igrača.

2. Sposobnostima i karakteristikama protivničkog tima. Trener mora prvo da

dobro prouči individualne kvalitete svakog igrača protivničkog tima, a onda i

kvalitet celog tima. Za to korsiti procedure izviñanja i analize protivnika

(skauting), koje su danas veoma razvijene i dostupne.

3. Stepen uigranosti, odnosno o tome koliko je dugo tim zajedno. Smatra se da

su potrebne najmanje tri godine da bi jedan tim usavršio svoja taktička

svojstva, to jest da bi gotovo besprekorno funkcionisao unutar svoje taktike.

4. Starosnoj strukturi tima, kod seniorskih timova, to jest koliko u timu ima

takozvanih starih igrača, igrača srednjih godina i mladih igrača.


- 7 -

5. Sistemu takmičenja, koji može da bude ligaški, turnirski i kup sistem.

Osnovna razlika je u učestalosti igranja utakmica (svakih sedam dana, dve ili

tri utakmice u tri ili četri dana i sl.)

6. Srukturi tima. Strukturu tima čine igrači po pozicijama (mesta u timu): bekovi,

krila, centri. To je važno kod seniorskih ekipa, dok kod subseniorskih, sve do

juniorskog uzrasta treba, u principu, izbegavati specijalizaciju igrača za

pojedina mesta.

7. Uzrasnim karakteristikama. Razlikovati pionirske, kadetske, juniorske i

seniorske timove. Svaki uzrast nosi specifične odlike, pa bi sposobnosti i

taktiku trebalo tome prilagoditi.

U odnosu na broj igrača koji učestvuju u taktičkim dejstvima, postoje tri nivoa taktike i igre:

• individualna taktika napada i odbrane koja podrazumeva samostalno

dejstvo pojedinca, koji primenom svojih takičko-tehničkih znanja rešava

odreñene situacije;

• grupna taktika napada i odbrane, koja podrazumeva učešće dva ili tri, a

ponekad i četiri igrača iste ekipe, koji uzajamnim dejstvom, opet

koristeći svoja tehničko-taktička znanja rešavaju situacije igre;

• kolektivna taktika napada i odbrane, koja podrazumeva taktičke sisteme

u napadu i odbrani u kojima učestvuje svih pet igrača, na osnovu

odreñenog rasporeda i principa kretanja.

Svaki savladani nivo je uslov za uspešno savlañivanje sledećeg. To znači da bez

savlañivanja i usvajanja individualne taktike nema savlañivanja grupne taktike,

odnosno bez posedovanja individualnih i grupnih taktičkih znanja nema ni dobre

kolektivne igre.

Taktika košarke je neobično bogata. Trener ima na raspolaganju veliki broj različitih

taktičkih sredstava u sva tri nivoa: individualnom, grupnom i kolektivnom. Radi jasnije

predstave o taktičkim sredstvima u košarci neophodno je napraviti sistematizaciju

taktike.


- 8 -

Taktika igre u napadu 4)

Individualna atktika Grupna taktika Kolektivna taktika

Dejstva igra ča bez lopte

- demarkiranje

- utrčavanje

- tehnika postavljanja blokade

- tehnika izlaska iz blokade

- tehnika skoka u napadu

Dejstva igra ča sa loptom

- osnovni stav u napadu

- pivotiranje

- hvatanje i dodavanje

- finte

- dribling

- tehnika ulaska na koš

- šutevi

Saradnja 2 i 3 igra ča u kontranapadu

- 2:02:13:03:13:24:3

Saradnja 2 i 3 igra ča u polukontri

- 2:23:34:4

Saradnja 2 i 3 igra ča u pozicionom napadu

- dupli pas

- utrčavanje iza leña (back door)

- utrčavanje ispred (front door)

- dodaj I utrči (give and go)

- klasična blokada

- pick and roll

- kontrablokada

- blokade navoñenjem

- uzastopne blokade

Kontra napad

- posle skoka u odbrani

- posle slobodnog bacanja

- posle primljenog koša

- iz podbacivanja

- posle oduzete lopte

Brzi napad (polukontra)

- sa spoljnim igračem

- sa prvim trailerom

- sa drugim trailerom

Pozicioni napad

- protiv odbrane “čovek na čoveka”

- protiv zonske odbrane

- protiv presinga

- protiv zonskog presinga

- protiv kombinovanih odbrana

- kombinacija iz auta

Poseban problem predstavlja optimalni izbor taktičkih varijanti kada su u pitanju ekipe

subseniorsog uzrasta. Tu do izražaja dolazi strateško opredeljenje, tj. cilj koji se želi

postići svojim radom. Nažalost, često smo svedoci da se zanemaruju lične i uzrasne

osobenosti pojedinaca i ekipe, tako da za rezultat imamo relativan uspeh koji najviše

služi ličnoj promociji trenera i njegovom, eventualnom, prelasku u seniorske vode. Sa

druge strane, mladi igrači ne uspevaju da usavrše svoje potencijale i njihovi uspesi

kao i bavljenje košarkom završavaju u kadetskim ili juniorskim danima. Oni najveći

deo treninga provode u uigravanju složenih taktičkih varijanti zapostavljajući razvoj i

usavršavanje tehnike i individualne taktike što predstavlja preduslov za izrastanje u

seniorskog takmičara. Ovakav koncept vodi zapostavljanju talentovanih igrača čiji

biološki razvoj kasni za hronološkim.



- 9 -

Taktika igre u odbrani 5)

Individualna atktika Grupna taktika Kolektivna taktika

Dejstva na igra ča bez lopte

- čuvanje igrača bez lopte

- izbor pozicije

- tehnika stava

- odbrana od blokada

- tehnika skoka u odbrani

Dejstva na igra ča sa loptom

- oduzimanje lopte

- čuvanje driblera

- odbrana od prodora

- odbrana od šuta

- čuvanje centra

Odbrana od kontranapada

- 2:33:4

Odbrana od polukontranapada

- 2:23:34:44:5

Poziciona odbrana

- Odbrana od blokada:

• probijanje,

• proklizavanje,

• zaobilaženje,

• preuzimanje i

• udvajanje

- pomaganje

- skakački trougao

Otvoreni sistemi

- osnovna odbrana “čovek na čoveka” (na 2/3, ½ i 1/3)

- osnovna odbrana “čovek na čoveka” sa udvajanjem

- klasični presing

- presing sa korektorom

- zonski preing (na 1/1 i 2/3)

Zatvoreni sistemi

- sistemi zonske odbrane (klasične i moderne varijante)

- sistemi zonske odbrane sa udvajanjem

- kombinovane odbrane (1 čovek – 4 zona, 2 čovek – 3 zona)

- match up odbrane

- zonski presing na ½

- odbrana od kontranapada kao sistem odbrane

- multiple odbrana

Već je pisano o povezanosti taktike i tehnike, ali mora da se naglasi i jednu veoma

bitna razlika o kojoj treba voditi računa prilikom obučavanja. Naime, dok se kod

tehnike teži ka visokom stepenu automatizma, tj. ka čvrsto izgrañenom motoričkom

stereotipu, kod razvoja taktičkih “veština” treba težiti ka što višem stepenu

prilagodljivosti, odnosno širini motoričkog stereotipa 6). Naravno, ni svi tehnički

elementi ne nose potrebu za istim stepenom automatizma (slobodna bacanja -

dvokorak), ali ta tema izlazi iz okvira ovog rada.


6) Tomić, D.: Teorija sporta, udžbenik, Beograd, 1989.


- 10 -

2.1. Definisanje osnovnih pojmova

Saradnja blokadama je, u savremenoj košarci, osnova svakog napada, što je

prozurokovano usavršavanjem odbrane, pre svega, “čovek na čoveka”. Priikazani su

osnovni načini za korišćenje blokada u saradnji dva igrača i to na igrača sa loptom:

• Klasična blokada – (dijagram 2). Napadač (1) dodaje loptu do saigrača

(2), koji se pre toga demarkirao, odvodi svog odbrambenog igrača ispod

nivoa lopte i nakon promene pravca kretanja ide ka lopta, ciljajući bok

odbrambenog igrača koji čuva njegovog saigrača i postavlja blokadu. Za

to vreme napadač sa loptom (2) fintira prodor, na bočnu stranu, ili šut,

remeteći tako poziciju odbambenog igrača, koji okreće leña suprotnoj

strani terena. Neposredno pošto napadač (1) postavi blokadu njegov

saigrač započinje prodor ka sredini, navodeći odbrambenog igrača na

blokadu, i to tako da se “očeše” o rame saigrača koji je postavio blokadu.

Ako odbrana ne koriguje poziciju on će nastaviti prodor ka košu ili šutirati.

Ako odbrana reaguje preuzimanjem, napadač koji je postavio blokadu (1)

se otvara ka košu idobija loptu sa dobrim izgledom da realizuje napad

(dijagram 3).

Dijagram 2

Dijagram 3

• “Pick and roll” – Predstavlja najzastupljeniju vrstu saradnje dva igrača u

košarci. To je, ustvari, saradnja blokadom, vrlo slična klasičnoj, s tim što

u njoj učestvuje jedan unutrašnji, visoki napadač i jedan spoljni igrač


- 11 -

(dijagram 4). Centar igra na visokoj poziciji, dok je spoljni igrač (1) na

boku. Spoljni igrač započinje prodor ka boku, a za to vreme centar

istrčava prema lopti i postavlja blokadu za saigrača koji menja pravac

driblinga i prodorom ka sredini terena navodi odbrambenog igrača na

blokadu. Ako odbrana ne koriguje odbranu on će nastaviti prodor ka košu

ili šutirati. Ako odbrana reaguje preuzimanjem, centar koji je postavio

blokadu se otvara ka košu i dobija loptu sa dobrim izgledima da realizuje

napad jer ostaje u situaciji 1:1 sa spoljnim (nižim) igračem odbrane.

Dijagram 4

Kada je u pitanju odbrana, odbrambeni igrač može, ponekad, sam da se odbrani od

blokade ovaj vid odbrane, u principu, podpada pod grupne varijante odbrane. Grupna

saradnja odbrane od blokada zahteva sinhronizaciju akcija igrača koji je sprovode.

Prvi način odbrane je izbegavanje blokade. Odbrambeni igrač može sam, bez

pomoći saigrača da izbegne blokadu (usmeravanjem – slika 1), pod uslovom da je

na vreme video da blokada sledi. U zavisnosti od pozicije, on zato povremeno

kontroliše prostor iza sebe rukom i perifernim pogledom, registrujući dogañanja na

tom delu terena koji nema pod vizuelnom kontrolom. Mnogo efikasnije izbegavanje

blokade biće ako ga saigrač, koji čuva napadača koji postavlja blokadu, upozori

rečima na to da mu dolazi blokada i ako uz to postavljanjem na pravac kretanja

(iskakanjem – slika 2) tog napadača poremeti i uspori kretanje. Kada postane

svestan da blokada dolazi, odbrambeni igrač agresivnom igrom nastoji da poremeti

poziciju napadača sa loptom tako što će ga udaljiti od koša.


- 12 -

Slika 1

Slika 2

Drugi način odbrane je probijanje blokade – slika 3. To znači da odbrambeni igrač

probija blokadu tako da prolazi izmeñu napadača sa loptom, koga čuva, i blokade.

Sada je neophodna saradnja dva igrača, iako igrač može i samostalno probiti

blokadu. Uloga igrača koji čuva napadača koji postavlja blokadu i ovoga puta ima

značajno mesto u sprovoñenju ovog, grupnog, oblika odbrane. On motri na napa-

dača koji koristi blokadu i pravovremenim, agresivnim izlaskom na pravac njegovog

kretanja obezbeñuje, svom saigraču, dovoljno vremena da probije blokadu. Čim je


- 13 -

uspostavljena željena odbrana igrač koji je pomagao se brzo vraća čuvanju svog

igrača. Ukoliko je u timskoj koncepciji, odbrambeni igrači se mogu braniti udvajanjem.

Slika 3

Treći način odbrane je proklizavanje – slika 4. Ono se češće koristi od odbrane od

blokada na igraču bez lopte, ali je moguće i u odbrani od blokade na igraču sa

loptom, ali u prostoru van zone šuta. I ovaj način zahteva saradnju saigrača u

odbrani tako što igrač koji čuva napadača koji postavlja blokadu, odskače unazad i

ostavlja prostor saigraču da prokliza izmeñu njega i blokade.

Slika 4


- 14 -

Četvrti način je obilaženje – slika 5. Poput proklizavanja i odbrana obilaženjem se

češće primenjuje kod blokade na igraču bez lopte mada se, van zone šuta, može

primenjivati i prilikom odbrane od blokade na igraču sa loptom. Odbrambeni igrač

obilazi igrača koji postavlja blokadu ali i svog saigrača koji ga čuva i koji se tada

približava napadaču koji postavlja blokadu.

Slika 5

Peti način je preuzimanje – slika 6. Saradnja odbrambenih igrača se bazira na razmeni

odgovornosti, a koristi se i kod blokada na napadača koji je bez lopte. Preuzimanje je

Slika 6


- 15 -

često unapred dogovoreno u odreñenim situacijama i uvek se koristi kada su u

pitanju igrači priblizno slične konstitucije i sposobnosti. Preuzimanje, ako nije

unapred dogovoreno, u principu najavljuje igrač koji čuva napadača koji postavlja

blokadu, jer on vidi razvoj situacije i može da proceni da li bi trebalo da preuzme ili

ne. Preuzimanje igrača sa loptom bi trebalo da se izvrši agresivno, a drugi

odbrambeni igrač mora da preuzme drugog napadača tako da mu ne dozvoli da se

brzo otvori iz blokade i da eventualno utrči ka košu ili se izvuče od koša u povoljnu

poziciju za šut. Na taj način se ne remeti ravnoteža odbrane. Ako se desi

preuzimanje meñu igračima razlicitih antropometrijskih-motoričkih osobenosti tu

poziciju treba zadržati do prve prilike za povratak u prvobitni raspored. Preuzimanje

bi trebalo da bude deo taktike odbrane, ali ga igrači često zloupotrebljavaju.

Pobrojani načini odbrane od blokade igrača sa loptom spadaju u grupnu taktiku

odbrane (saradnja dva igrača), mada igra često nameće situacije u kojima učestvuje

još jedan od saigrača, koji pomaže u vršenju pritiska na igrača sa loptom kako bi

prouzrokovali grešku napadača. Ovaj vid odbrane od blokade na igraču sa loptom,

kako klasične tako i „pick and roll” dobio je naziv udvajanje (slika 7) zbog broja

igrača koji u datom trenutku vrše pritisak na igrača sa loptom.

Slika 7


- 16 -

3. Predmet, cilj i zadaci istraživanja

Predmet ovog istraživanja su različiti vidovi odbrane od blokade „pick and roll” koje

su primenjivali košarkaši Radničkog iz Kragujevca u prvom delu takmičarske sezone

2010/11 u Jadranskoj ligi. Konkretno, radi se o sedam načina primene taktičko-

tehničkih elemenata odbrane od blokada, i to:

1. probijanje,

2. usmeravanje,

3. iskakanje,

4. preuzimanje,

5. proklizavanje,

6. obilaženje i

7. udvajanje

Cilj istraživanja je da se utvrdi koje vidove odbrane su igrači KK Radnički koristili i sa

kakvim uspehom. Takoñe, cilj je utvrditi u kom odnosu su uspeli uspešno da primene

vid odbrane uvežbavan na treningu. Realizacija, definisanih predmeta i cilj

podrazumeva sprovoñenje sledećih istraživačkih zadataka:

• prikupiti video zapise utakmica Košarkaškog kluba „Radnički” iz

Kragujevca koje su igrali u jesenjem delu sezone 2010/11, u Jadranskoj

ligi;

• utvrditi stepen zastupljenosti „pick and roll” blokade u odnosu na broj

napada protivničke ekipe;

• utvrditi na kojim delovima terena su postavljane blokade;

• utvrditi kojim načinom su se igrači Radničkog suprotstavljali blokadama;

• utvrditi nivo uspešnosti u odnosu na ukupan broj „pick and roll” blokada;

• utvrditi nivo uspešnosti po elementima odbrane u odnosu na deo terena

na kojim su postavljane „pick and roll” blokade


- 17 -

4. Metod rada

Prilikom ovog istraživanja korišćen je analitički metod obrade podataka dobijenih

posmartanjem video zapisa dokumentacije Košarkaškog kluba „Radnički” iz

Kragujevca.

4.1. Uzorak istraživanja

Istraživački uzorak korišćen tokom ovog rada predstavlja hotimičan uzorak. Kako je

socijalna grupa (Košarkaški klub „Radnički”) izabrana smišljeno kao reprezent

teritorijalno ograničene populacije (Kragujevac) to rezultati dobijeni ovim tretmanom

ne mogu doživeti generalizaciju šireg stepena (način odbrane „pick and roll” blokade

za celu Jadransku ligu), ali može pružiti podatke za, eventualna, opsežnija

istraživanja. Samim tim se ovo istraživanje svrstava u pilot, odnosno u sondažna

istraživanja 7).

4.2. Uzorak varijabli

Tokom ovog istraživanja praćena je varijabilnost jedne pojave: odbrana od „pick and

roll” blokade. Radi se o zavisno promenljivoj, atributivnoj tj. kvalitativnoj varijabli čije

su vrednosti izražene brojčano i percentilno. Zavisnost posmatrane varijable se

ogleda u promenljivosti njenih modaliteta (probijanje, usmeravanje, iskakanje,

preuzimanje, proklizavanje, obilaženje i udvajanje) pod uticajem drugih promenljivih

pojava (načini postavljanja blokada od strane napadača).

7) Perić, D.: Statističke aplikacije u istraživanjima fizičke kulture, udžbenik, Beograd, 1996.


- 18 -

5. Rezultati i diskusija

Jadranska liga, u kojoj se takmiči Košarkaški klub „Radnički” iz Kragujevca ima 14

timova što znači da je analizom obuhvaćeno 13 utakmica. Utakmica sa Cibonom,

odigrana u Zagrebu, nije bila dostupna za analizu, pa je uključena u analizu utakmica

sa Nimburkom iz drugog dela sezone.

Analizom je obuhvaćen broj „pick-and-rollI” blokada u odnosu na ukupan broj napada

protivničkih ekipa; deo terena na kome su postavljene blokade (u odnosu na širinu

reketa kao i njegovu levu i desnu stranu); u odnosu na liniju za tri poena; kao i liniju

slobodnih bacanja. Takoñe su obrañeni vidovi prevazilaženja nastale situacije u

odbrani sa ciljem osujećenja namere napadačke ekipe kao i nivo uspešnosti (ukupno

i po elementima) u odbrani u odnosu na delove terena gde su blokade postavljane.


- 19 -

Deo terena na kome je postavljena blokada

Postavljanje blokada u odnosu na liniju 6.75

Postavljanje blokada u odnosu

na liniju s.b. Košarkaški klub

(broj napada)

Broj “pick & roll“

blokada Levi Centralni Desni Unutar Na Van Iznad Ispod

Zagreb (59) 8 (13.5%) 4 50% 1 12.5% 3 37.5% 0 0% 0 0% 8 100% 8 100% 0 0%

Nimburk (61) 11 (18%) 3 27.2% 2 18.1% 6 54.5% 0 0% 2 18.1% 9 81.9% 11 100% 0 0%

Crvena Zvezda (79) 12 (15.2%) 2 16.6% 8 66.7% 2 16.6% 0 0% 1 8.3% 11 91.7% 12 100% 0 0%

Budu ćnost (78) 5 (6.4%) 1 20% 3 60% 1 20% 1 20% 3 60% 1 20% 5 100% 0 0%

Igokea (76) 16 (21.1%) 3 18.8% 10 62.4% 3 18.8% 1 6.25% 5 31.2% 10 62.5% 15 93.7% 1 6.25%

Zadar (80) 13 (16.3%) 1 7.7% 8 61.5% 4 30.8% 2 15.4% 2 15.4% 9 69.2% 12 92.3% 1 7.7%

Krka (79) 9 (11.4%) 2 22.2% 7 77.8% 0 0% 1 11.1% 6 66.6% 2 22.2% 8 88.8% 1 11.1%

Partizan (76) 2 (2.6%) 1 50% 0 0% 1 50% 0 0% 0 0% 2 100% 2 100% 0 0%

Hemofarm (79) 11 (13,9%) 6 54.5% 1 9.1% 4 36.4% 0 0% 0 0% 11 100% 11 100% 0 0%

Široki Brijeg (59) 11 (18.6%) 4 36.4% 5 45.4% 2 18.1% 0 0% 2 18.1% 9 81.9% 11 100% 0 0%

Cedevita (79) 8 (10.1%) 2 25% 4 50% 2 25% 1 12.5% 0 0% 7 87.5% 8 100% 0 0%

Olimpija (75) 9 (12%) 3 22.2% 2 33.3% 4 44.4% 2 22.2% 3 33.3% 4 44.4/ 9 100% 0 0%

Nimburk 2 (81) 16 (19.8%) 4 25% 8 50% 4 25% 1 6.25% 5 31.2% 10 62.5% 15 93.7% 1 6.25%

U K U P N O (961) 131 (13.6%) 36 27.5% 59 45.0% 36 27.5% 9 6.9% 29 22.1% 93 71% 127 96.9% 4 3.1%

Tabela 1: Mesta postavljanja blokada


- 20 -

Tabela 1 pokazuje da su protivničke ekipe, protiv Radničkog, od ukupno 961 napada

u 131 situacija pokušale da igrom pick-and-roll ostvare prednost u nadigravanju, što

predstavlja 13,63%.

Iz tabele 1 kao i slike 8 se vidi na kojim delovima terena su napadačke ekipe

pokušavale da ostvare prednost, pravljenjem blokade od strane visokog igrača na

jednom od igrača iz spoljne linije protivničke odbrane. Centralni deo terena

(podrazumeva deo terena u širini reketa) je najčešće korišćen za postavljanje

blokade (59 puta – 45,04%) – slika 9. Leva strana terena je 36 puta (27,48%) bila

mesto započinjanja akcije „pika”, dok su napadači 36 puta (27,48%) koristili desnu

stranu terena.

Slika 8: Mesta postavljanja blokada


- 21 -

U korist ovome ide činjenica da se prilikom prodora kroz sredinu terena napadačkoj

ekipi otvara veći broj mogućnosti završetka napada, što istovremeno predstavlja veće

opterećenje za odbrambene igrače. Nakon iskorišćenog bloka, i ostvarene i mini-

malne prednosti, napadač sa loptom može uputiti loptu prema košu ili sam krenuti ka

Mesto postavljanja blokade

27.48%

45.04%

27.48%

Levi deo terenaCentralni deo terenaDesni deo terena

Slika 9

njemu, može loptu da doda igraču koji je postavio blok i nakon toga nastavio kretanje

ka košu, može uputiti pas nekom od saigrača sa obe strane terena. Naravno,

odbrambene ekipe će uvek nastojati da onemoguće ovakav razvoj akcije. Pošto je

gotovo nemoguće sprečiti „pika” da brzim istrčavanjem iz niske pozicije postavi

blokadu saigraču na centralnom delu terena i na željenom odstojanju od koša one će

nastojati da napadača sa loptom usmere od blokade i ka bočnim linijama terena kako

bi mu umanjili broj mogućih rešenja. Košarkaši Radničkog su uvežbavali upravo tu

varijantu, tj. postavljanje igrača na liniju kretanja napadača sa loptom i njegovo

usmeravanje od bloka sa eventualnim pomaganjem od strane čuvara „pika”.

Detaljnija analiza ovog načina odbrane sledi nakon predstavljanja tabele 2.

Kako bi ovom vrstom napada „otvorili” što veći broj mogućnosti, za završetak napada

tj. mogućnost šuta (bilo kog igrača) i za dva i za tri poena, napadačke ekipe su u 71%

situacija postavljale blok van linije 6,75 metara (93 puta). Na samoj liniji za tri poena

blok je postavljen u 29 situacija (22,1%), dok je unutar linije od 6,75 metara bilo

postavljeno samo 9 blokada (6,9%) što je i razumljivo jer je u tom prostoru veća

koncentracija odbrambenih igrača što predstavlja hendikep situaciju za niskog igrača

sa loptom. Ukoliko saberemo prva dva parametra vidimo da je visoki igrač pravio

blokadu na i van linije za tri poena čak u 93,1% slučajeva.

Slične podatke prouzrokovane identičnim razlozima dobijamo ako pogledamo mesta

na kome su postavljene blokade u odnosu na liniju slobodnih bacanja. U 96,9%

slučajeva (127 puta) blokade su postavljene iznad linije slobodnih bacanja, a samo 4

puta ispod (3,1 %).


- 22 -

Način odbrane od pick-and-roll blokade Košarkaški klub

Broj “pick & roll“

blokada Probijanje Usmeravanje Iskakanje Preuzimanje Proklizavanje Obilaženje Udvajanje

Zagreb 8 1 (12.5%) 3 (37.5%) 2 (25%) 2 (25%) 0 0 0

Nimburk 11 6 (54.54%) 3 (27.27%) 0 2 (18.18%) 0 0 0

Crvena Zvezda 12 5 (41.67%) 3 (25%) 1 (8.33%) 2 (16.67%) 1 (8.33%) 0 0

Budu ćnost 5 0 0 1 (20%) 3 (60%) 1 (20%) 0 0

Igokea 16 5 (31.25%) 2 (12.5%) 2 (12.5%) 5 (31.25%) 0 0 2 (12.5%)

Zadar 13 3 (23.08%) 1 (7.69%) 0 6 (46.15%) 1 (7.69%) 0 2 (15.38%)

Krka 9 2 (22.22%) 2 (22.22%) 0 4 (44.44%) 0 0 1 (11.11%)

Partizan 2 1 (50%) 0 0 0 0 0 1 (50%)

Hemofarm 11 6 (54.54%) 0 0 2 (18.18%) 1 (9.09%) 0 2 (18.18%)

Široki Brijeg 11 2 (18.18%) 0 0 7 (63.63%) 0 0 2 (18.18%)

Cedevita 8 2 (25%) 0 0 1 (12.5%) 2 (25%) 0 3 (37.5%)

Olimpija 9 3 (33.33%) 1 (11.11%) 0 4 (44.44%) 0 0 1 (11.11%)

Nimburk 2 16 3 (18.75%) 1 (6.25%) 0 8 (50%) 0 1 (6.25%) 3 (18.75%)

U K U P N O 131 39 (29.77%) 16 (12.21%) 6 (4.58%) 46 (35.11%) 6 (4.58%) 1 (0.76%) 17 (12.97%)

Tabela 2: Način odbrane od blokada


- 23 -

Odbrana od pick-and–roll-a na treninzima košarkaškog kluba Radnički je uvežbavana

sa ciljem predupreñenja same blokade. Visoki igrač je imao zadatak da naglasi

dolazak blokade od strane igrača koga čuva, dok je igrač spoljne linije pokušavao da

se postavi na pravac kretanja igrača sa loptom (usmeravanje), da onemogući njegov

dolazak do „pika” i da ga usmeri od centralnog dela terena, odnosno ka bočnim

linijama terena. U zavisnosti od situacije visoki igrač odbrane je mogao da se uključi

u udvajanje napadača blizu linije auta. Naravno, ova opcija agresivne odbrane je

dolazila u obzir u odreñenim situacijama, tj. kada je visoki igrač (u postavi) zavidnih

motoričkih osobenosti. U prvom delu sezone košarkaši Radničkog su 16 puta

(12.21% - slika 10) uspeli da osujete postavljanje bloka postavljanjem na pravac

kretanja igrača sa loptom i njegovim usmeravanjem od bloka (tabela 2).

Najčešće korišćen vid odbrane je bio preuzimanjem od strane visokog igrača (46

puta što predstavlja 35.11%), što znači da je blok bio dobro postavljen i da igrač

spoljne linije, ni na jedan način, nije mogao da osujeti nameru igrača koga čuva.

Jedan od osnovnih načina odbrane od blokada u zoni šuta je probijanjem i njega su

košarkaši Radničkog koristili 39 puta, odnosno u 29.77% situacija.

Iskakanjem su se košarkaši Radničkog branili od „pick-and-roll” blokade 6 puta, ili

4.58%. Zastupljenost odbrana

29.77%

12.21%4.58%

35.11%

4.58%0.76% 12.98%

Probijanje Usmeravanje

Iskakanje Preuzimanje

Proklizavanje Obilaženje

Udvajanje

Slika 10

Udvajanje igrača sa loptom je primenjeno 17 puta, tj. 12.98%.

Mada je način odbrane od bloka proklizavanjem preporučljiv samo van zone šuta

(preko 95 % blokada je napravljeno u zoni šuta) igrači Radničkog su ovaj vid odbrane

koristili 6 puta – 4.58%.


- 24 -

U samo jednom slučaju (0.76%) igrači Radničkog su organizovali odbranu

elementom obilaženja.

Ukupno gledano, igrači Radničkog su se dobro branili od pick-and-roll blokade sa

53,44% uspešnosti, odnosno 70 akcija završena je neuspelim šutem protivnika,

skokom u odbrani, oduzimanjem lopte kao i pogrešnim dodavanjem – slika 11.

Završetak akcije

53.44%46.56%

u korist Radničkog

u korist protivnika

Slika 11

5.1. Odbrana od „ pick-and-roll ” -a „KK Radni čki” na utaknicama

KK Zagreb

KK Zagreb je protiv Radničkog imao 59 napada od čega je njih 8 (13.5%) pokušao

da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 50% slučajeva (4 puta) blokade su

postavljene na levoj strani terena, jednom (12.5%) u centralnom i 3 puta (37.5%) na

desnoj strani terena. Sve blokade su postavljene u zoni šuta van linije 6.75 metara.

Radnički se od blokada branio probijanjem, preuzimanjem i usmeravanjem od bloka i

iskakanjem. Pet napada (62.5%) je rešeno u korist Radničkog dok je 3 napada

(37.5%) rešeno u korist KK Zagreba.

U jednoj akciji (12.5%) Radnički se uspešno branio probijanjem. Preuzimanjem je

pokušano da se osujeti 2 napada protivnika (25%) i u tome je Radnički imao

polovičan uspeh. Radnički se usmeravanjem branio 3 puta i dva puta (66.7%) je bio

uspešan. Iskakanje je primenjeno 2 puta sa polovičnim uspehom.


- 25 -

Zastupljenost odbrana

25.00%

25.00% 12.50%

37.50%Probijanje UsmeravanjeIskakanjePreuzimanje

Završetak akcije

37.50% 62.50%

u korist Radničkog

u korist Zagreba

1

2

1

1

1

1

1

0

1

2

3

Probijanje Usmeravanje Iskakanje Preuzimanje

Način i uspešnost branjenja od blokade

u korist Zagreba

u korist Radničkog

100.

00%

66.6

7%33

.33%

50.0

0%50

.00%

50.0

0%50

.00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%



u korist Zagreba

u korist Radničkog

KK Nimburk

KK Nimburk je protiv Radničkog imao 61 napada od čega je njih 11 (18%) pokušao

da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 27.27% slučajeva (3 puta) blokade su

postavljene na levoj strani terena, 2 puta (18.18%) u centralnom i 6 puta (54.55%) na

desnoj strani terena. Sve blokade su postavljene u zoni šuta (9 van linije 6.75 metara

(81.9%) i dve (18.1%) unutar linije za tri poena).


- 26 -

Radnički se od blokada branio na tri načina: probijanjem, preuzimanjem i

usmeravanjem od bloka. Sedam napada (63.6%) je rešeno u korist Radničkog, dok

je 4 napada (36.4%) rešeno u korist KK Nimburka.

U 6 akcija (54.54%) Radnički se branio sa probijanjem i uspeo da u svoju korist ostvari

5 napada (83.3%), dok je u korist Nimburka završen jedan napad koji je od strane

Radničkog branjen na ovaj način. Preuzimanjem je pokušano da se osujeti 2 napada

protivnika (18.18%) i u tome se uspelo u oba slučaja. Usmeravanje je 3 puta (27.27%)

bilo način odbrane, i u ovom slučaju Radnički je u sva tri pokušaja bio neuspešan.


27.27% 54.55%

18.18%

Probijanje UsmeravanjePreuzimanje

Završetak akcije

63.64%36.36%

u korist Radničkog

u korist Nimburka

5

1

0

32

0

0

1

2

3

4

5

6

Probijanje Usmeravanje Preuzimanje


u korist Nimburka

u korist Radničkog

83.3

3%16

.67%

100.

00%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

Probijanje Usmeravanje Preuzimanje


u korist Nimburka

u korist Radničkog


- 27 -

KK Crvena Zvezda

KK Crvena Zvezda je protiv Radničkog imala 79 napada od čega je njih 12 (15.2%)

pokušala da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 16.67% slučajeva (2 puta)

blokade su postavljene na levoj strani terena, 8 puta (66.67%) u centralnom i 2 puta

(16.67%) na desnoj strani terena. Sve blokade su postavljene u zoni šuta (1 - 8.3%

na i 11 – 91.7% van linije 6.75 metara).

Radnički se od blokada branio na 5 načina: probijanjem, preuzimanjem,

usmeravanjem, proklizavanjem i iskakanjem. Četiri napada (33.3%) je rešeno u korist

Radničkog, dok je 8 napada (66.7%) rešeno u korist KK Crvena Zvezda.

U 5 akcija (41.67%) Radnički se branio sa probijanjem i uspeo da u svoju korist

ostvari 2 napada (40%), dok je u korist Crvene Zvezde završeno tri napada (60%)

koji je od strane Radničkog branjen na ovaj način. Preuzimanjem je pokušano da se

osujeti 2 napada protivnika (16.67%) i u tome Radnički bio polovično uspešan.

Usmeravanje je 3 puta (25%) bio način odbrane, i u ovom slučaju Radnički je bilo

neuspešan. Proklizavanjem je uspešno branjen jedan napad (8.33%) Crvene

Zvezde, dok je Crvena Zvezda bila uspešna u napadu koji je branjen iskakanjem.


8.33%

25.00%

41.67%16.67%

8.33%

Probijanje UsmeravanjeIskakanjePreuzimanjeProklizavanje

Završetak akcije

66.67%33.33%

u korist Radničkog

u korist Crvene Zvezde


- 28 -

2

3

0

3

01 1

1

10

0

1

2

3

4

5

Probijanje Usmeravanje Iskakanje Preuzimanje Proklizavanje



u korist Radničkog

40.0

0%60

.00%

100.

00%

100.

00%

50.0

0%50

.00%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

Probijanje Usmeravanje Iskakanje Preuzimanje Proklizavanje



u korist Radničkog

KK Budu ćnost

KK Budućnost je protiv Radničkog imao 78 napada od čega je njih 5 (6.4%) pokušao

da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 20% slučajeva (jedan put) blokade su

postavljene na levoj strani terena, 3 puta (60%) u centralnom i 1 puta (20%) na

desnoj strani terena. Sve blokade su postavljene u zoni šuta (jedna van linije 6.75

metara (20%) tri na samoj liniji (60%) i jedna (20%) unutar linije za tri poena).

Radnički se od blokada branio na tri načina: iskakanjem, preuzimanjem i

proklizavanjem. Tri napada (60%) je rešeno u korist Radničkog, dok je 2 napada

(40%) rešeno u korist KK Budućnost.

U jednoj akciji (20%) Radnički se branio sa iskakanjem i taj pokušaj je bio

neuspešan. Preuzimanjem je pokušano da se osujeti 3 napada protivnika (60%) i u

tome se uspelo u sva tri slučaja (100%). Proklizavanje je jedan put (20%) bio način

odbrane, i u ovom slučaju odbrana Radničkog je bila neuspešna.


- 29 -


60.00%

20.00%20.00%

IskakanjePreuzimanjeProklizavanje

Završetak akcije

60.00%40.00%

u korist Radničkog

u korist Budućnosti

0

1

3

0

0

1

0

1

2

3

Iskakanje Preuzimanje Proklizavanje



u korist Radničkog

100.

00%

100.

00%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

Iskakanje Preuzimanje Proklizavanje



u korist Radničkog

KK Igokea

KK Igokea je protiv Radničkog imao 76 napada od čega je njih 16 (21.1%) pokušala

da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 18.8% slučajeva (tri puta) blokade su


desnoj strani terena. Sve blokade su postavljene u zoni šuta (deset van linije 6.75

metara (62.5%) 5 na samoj liniji (31.2%) i jedna (6.25%) unutar linije za tri poena).


usmeravanjem, iskakanjem i udvajanjem. Šest napada (37.5%) je rešeno u korist

Radničkog, dok je 10 napada (62.5%) rešeno u korist KK Igokea.

U 5 akcija (31.25%) Radnički se branio sa probijanjem i u 2 slučaja (40%) je bio

uspešan dok je Igokea 3 situacije (60%) rešila u svoju korist. Preuzimanjem je

pokušano da se osujeti 5 napada protivnika (31.25%) i u tome je Radnički uspeo u 2

slučaja (40%) dok je Igokea bila uspešna tri puta. Usmeravanje 2 puta (12.5%) bio

način odbrane, i u ovom slučaju Radnički i Igokea su imali podjednak učinak.

Iskakanje je Radnički koristio dva puta (12.5%) i to neuspešno. Udvajanjem se

Radnički branio dva puta (12.5%) i to sa polovičnim uspehom.


- 30 -


12.50%

12.50%

31.25%31.25%

12.50%Probijanje UsmeravanjeIskakanjePreuzimanjeUdvajanje

Završetak akcije

62.50% 37.50%

u korist Radničkog

u korist Igokee

2

3

1

1

0

2 2

3

0

1

2

3

4

5



u korist Igokee

u korist Radničkog

40.0

0%60

.00%

50.0

0%50

.00%

100.

00%

40.0

0%60

.00%

50.0

0%50

.00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

Probijanje Usmeravanje Iskakanje Preuzimanje Udvajanje


u korist Igokee

u korist Radničkog

KK Zadar

KK Zadar je protiv Radničkog imao 80 napada od čega je njih 13 (16.3%) pokušao

da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 7.7% slučajeva (jedan put) blokade

su postavljene na levoj strani terena, 8 puta (61.5%) u centralnom i 4 puta (30.8%)

na desnoj strani terena. 12 blokada je postavljeno u zoni šuta. Devet blokada je


- 31 -

postavljeno van linije 6.75 metara (69.2%) od kojih jedna nije bila u zoni šuta. Dve

blokade su bile na samoj (15.4%) i dve (15.4%) su bile unutar linije za tri poena).


usmeravanjem, proklizavanjem i udvajanjem. Devet napada (69.2%) je rešeno u

korist Radničkog, dok je 4 napada (30.8%) rešeno u korist KK Zadar.

U 3 akcija (23.08%) Radnički se branio sa probijanjem i u 2 slučaja (66.7%) je bio

uspešan dok je Zadar jednu situaciju (33.3%) rešio u svoju korist. Preuzimanjem je

pokušano da se osujeti 6 napada protivnika (46.15%) i u tome je Radnički uspeo u 4

slučaja (66.7%) dok je Zadar bio uspešan u 2 situacij (33.3%). Proklizavanje je jedan

put (7.7%) bio način odbrane, i u ovom slučaju Radnički je bio uspešan.

Usmeravanje je Radnički koristio jedan put (7.7%) i to neuspešno. Udvajanjem se

Radnički branio u dva slučaja (15.8%) veoma uspešno.


7.69%

23.08%7.69%

46.15%

15.38%

Probijanje UsmeravanjePreuzimanjeProklizavanjeUdvajanje

Završetak akcije

30.77% 69.23%

u korist Radničkog

u korist Zadra


- 32 -

2

1

01

4

2

10 2

0

0

1

2

3

4

5

6

Probijanje Usmeravanje Preuzimanje Proklizavanje Udvajanje


u korist Zadra

u korist Radničkog

66.6

7%33

.33%

100.

00%

66.6

7%33

.33%

100.

00%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

Probijanje Usmeravanje Preuzimanje Proklizavanje Udvajanje


u korist Zadrau korist Radničkog

KK Krka

KK Krka je protiv Radničkog imala 79 napada od čega je njih 9 (11.4%) pokušala da

reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 22.2% slučajeva (dva puta) blokade su

postavljene na levoj strani terena, 7 puta (77.7%) u centralnom delu terena. Sve bloka-

de su postavljene u zoni šuta. Jedna blokada je postavljena unutar linije 6.75 metara

(11.1%) dok je 6 (66.6%) postavljeno na liniju, a dve (22.2%) van linije za tri poena.


usmeravanjem i udvajanjem. Sedam napada (77.8%) je rešeno u korist Radničkog,

dok je 2 napada (22.2%) rešeno u korist KK Krka.

U dve akcije (22.2%) Radnički se branio sa probijanjem i bio je neuspešan.

Preuzimanjem je pokušano da se osujeti 4 napada protivnika (44.4%) i u tome je

Radnički uspeo u potpunosti (100%). Usmeravanje je dva puta (22.2%) bio način

odbrane, i u ovom slučaju Radnički je bio uspešan. Udvajanje je Radnički koristio

jedan put (11.1%) i bio je uspešan.


- 33 -


22.22%

22.22%11.11%

44.44%Probijanje UsmeravanjePreuzimanjeUdvajanje

Završetak akcije

77.78%22.22%

u korist Radničkog

u korist Krke

0

2 2

0 4

0

1

0

0

1

2

3

4

Probijanje Usmeravanje Preuzimanje Udvajanje


u korist Krke

u korist Radničkog

100.

00%

100.

00%

100.

00%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%



u korist Krkeu korist Radničkog

8. KK Partizan

KK Partizan je protiv Radničkog imao 76 napada od čega je njih 2 (2.6%) pokušao da

reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 50% slučajeva (jedan put) blokada je

postavljena na levoj strani terena, a jedna je postavljena na desnom delu terena.

Obe blokade su postavljene u zoni šuta i obe su bila van linije 6.75 metara.

Radnički se od blokada branio na 2 načina: probijanjem i udvajanjem. U oba slučaja

Radnički je bio neuspešan.


- 34 -


50.00%50.00%

Probijanje

Udvajanje

Završetak akcije

100.00%0.00%

u korist Radničkog

u korist Partizana

0

1

0

1

0

1

Probijanje Udvajanje


u korist Partizana

u korist Radničkog

100.

00%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

Probijanje Udvajanje


u korist Partizana

u korist Radničkog

KK Hemofarm

KK Hemofarm je protiv Radničkog imao 79 napada od čega je njih 11 (13.9%)

pokušao da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 54.5% slučajeva (šest puta)

blokade su postavljene na levoj strani terena, jedan put (9.1%) u centralnom delu

terena i 4 (36.4%) su postavljena na desnoj strani terena. Sve blokade su postavlje-

ne u zoni šuta i to van linije za tri poena (6.75 metara).


proklizavanjem i udvajanjem. Sedam napada (63.6%) je rešeno u korist Radničkog,

dok je 4 napada (36.4%) rešeno u korist KK Hemofarm.

U 6 akcija (54.54%) Radnički se branio sa probijanjem i u 2 situacije (33.3%) je bio

uspešan, a u 4 (66.7%) je bio neuspešan. Preuzimanjem je pokušano da se osujeti 2

napada protivnika (18.18%) i u tome je Radnički uspeo u potpunosti (100%).

Proklizavanje je Radnički koristio u jednom slučaju (9.1%) i bio veoma uspešan.

Udvajanjem je dva puta (18.18%) bio način odbrane, i u ovom slučaju Radnički je bio

uspešan.


- 35 -


9.09%18.18% 54.55%

18.18%Probijanje PreuzimanjeProklizavanjeUdvajanje

Završetak akcije

36.36% 63.64%

u korist Radničkog

u korist Hemofarma

2

4

2

0

10 2

0

0

1

2

3

4

5

6

Probijanje Preuzimanje Proklizavanje Udvajanje


u korist Hemofarma

u korist Radničkog

33.3

3%66

.67%

100.

00%

100.

00%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%



u korist Hemofarmau korist Radničkog

KK Široki

KK Široki je protiv Radničkog imao 59 napada od čega je njih 11 (18.6%) pokušao da

reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 36.4% slučajeva (četiri puta) blokade su


desnoj strani terena. Sve blokade su postavljene u zoni šuta (devet van linije 6.75

metara (81.9%) i dve na samoj liniji (18.1%).


- 36 -

Radnički se od blokada branio na 3 načina: probijanjem, preuzimanjem i udvajanjem.

Šest napada (54.5%) je rešeno u korist Radničkog, dok je 5 napada (45.5%) rešeno

u korist KK Široki.

U 2 akcije (18.18%) Radnički se branio sa probijanjem i u oba slučaja je bio

neuspešan. Preuzimanjem je pokušano da se osujeti 7 napada protivnika (63.63%) i

u tome je Radnički uspeo u 4 slučaja (57.1%) dok je Široki bio uspešan u 3 slučaja

(42.9%). Udvajanje je Radnički je koristio dva puta i oba slučaja su rezultirala

uspehom.


18.18%18.18%

63.64%

Probijanje PreuzimanjeUdvajanje

Završetak akcije

54.55%45.45%

u korist Radničkog

u korist Širokog

0

2

4

3

2

0

0

1

2

3

4

5

6

7

Probijanje Preuzimanje Udvajanje


u korist Širokog

u korist Radničkog

100.

00%

57.1

4%42

.86%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

Probijanje Preuzimanje Udvajanje


u korist Širokogu korist Radničkog


- 37 -

KK Cedevita

KK Cedevita je protiv Radničkog imao 79 napada od čega je njih 8 (10.1%) pokušala

da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 25% slučajeva (dva puta) blokade su

postavljene na levoj strani terena, 4 puta (50%) u centralnom delu terena i 2 puta

(36.4%) su blokade postavljene na desnoj strani terena. Sve blokade su postavljene

u zoni šuta i to 7 (87.5%) van linije za tri poena (6.75 metara), a jedna unutar nje

(12.5%).


proklizavanjem, udvajanjem. Pet napada (62.5%) je rešeno u korist Radničkog, dok

je 3 napada (37.5%) rešeno u korist KK Cedevita.

U dve akcije (25%) Radnički se branio sa probijanjem i imao je polovičan uspeh.

Preuzimanjem je pokušano da se osujeti 1 napad protivnika (12.5%) i taj pokušaj je

bio uspešan. Proklizavanje je Radnički koristio u dve situacije (25%) i bio veoma

uspešan. Udvajanje je tri puta (37.5%) bio način odbrane, i u ovom slučaju Radnički

je bio uspešan samo u jedoj situaciji (33.3%), dok je Cedevita imala 66.7%

uspešnosti (2 puta).


12.50%

25.00%37.50%

25.00%Probijanje PreuzimanjeProklizavanjeUdvajanje

Završetak akcije

37.50% 62.50%

u korist Radničkog

u korist Cedevite


- 38 -

1

1

1

0 2

0

1

2

0

1

2

3



u korist Cedevite

u korist Radničkog

50.0

0%50

.00%

100.

00%

100.

00%

33.3

3%66

.67%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%



u korist Cedeviteu korist Radničkog

KK Olimpija

KK Olimpija je protiv Radničkog imala 75 napada od čega je njih 9 (12%) pokušala

da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 33.3% slučajeva (tri puta) blokade su

postavljene na levoj strani terena, 2 puta (22.2%) u centralnom delu terena i 4 puta

(44.4%) su blokade postavljene na desnoj strani terena. Sve blokade su postavljene

u zoni šuta i to 4 (44.4%) van linije za tri poena (6.75 metara), tri (33.3%) su bile na

liniji, a dve unutar nje (22.2%).

Radnički se od blokada branio na 4 načina: probijanjem, usmeravanjem,

preuzimanjem i udvajanjem. Tri napada (33.3%) je rešeno u korist Radničkog, dok je

6 napada (66.7%) rešeno u korist KK Olimpija.

U tri akcije (33.3%) Radnički se branio sa probijanjem i imao je uspeh u samo jednoj

situaciji (33.3%) dok je uspešnost Olimpije bila 66.7% (dve blokade). Usmeravanjem

se Radnički branio i jednoj situaciji (11.1%) i bio je neuspešan. Preuzimanjem je po-

kušano da se osujeti 4 napada protivnika (44.4%) i oba tima su imala identičan

uspeh (po 2). Udvajanje je Radnički koristio u jednoj situaciji (11.1%) i Radnički je bio

neuspešan.


- 39 -


44.44%

11.11% 33.33%

11.11%Probijanje UsmeravanjePreuzimanjeUdvajanje

Završetak akcije

33.33%66.67%

u korist Radničkog

u korist Olimpije

1

2

0

1

2

2

0

1

0

1

2

3

4



u korist Olimpije

u korist Radničkog

33.3

3%66

.67%

100.

00%

50.0

0%50

.00%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%



u korist Olimpijeu korist Radničkog

KK Nimburk – II utakmica

KK Nimburk je protiv Radničkog imao 81 napad od čega je njih 16 (19.8%) pokušao

da reši postavljanjem blokade (pick-and-roll). U 25% slučajeva (četiri puta) blokade

su postavljene na levoj strani terena, 8 puta (50%) u centralnom delu terena i 4 puta

(25%) su blokade postavljene na desnoj strani terena. Sve blokade su postavljene u

zoni šuta i to 10 (62.5%) van linije za tri poena (6.75 metara), 5 (31.2%) su bile na

liniji, a jedna je bila unutar nje (6.25%).

Radnički se od blokada branio na 5 načina: probijanjem, usmeravanjem,

preuzimanjem, obilaženjem i udvajanjem. Osam napada (50%) je rešeno u korist

Radničkog, kao i u korist KK Nimburk.

U tri akcije (18.75%) Radnički se branio sa probijanjem i imao je uspeh u dve

situacije (66.7%) dok je uspešnost Nimburka bila 33.3% (jedna blokada).

Usmeravanje je bilo u samo jednoj situaciji način odbrane (6.25%) i Nimburl je bio

uspešniji. Preuzimanjem je pokušano da se osujeti 8 napada protivnika (50%) pri

čemu je Radnički uspeo da se odbrani u dve (25%) situacije dok je Nimburk bio

veoma uspešan u 6 slučajeva (75%). Obilaženje je Radnički koristio u jednoj situaciji

(6.3%) i Radnički je bio uspešan, dok je kod udvajanja u tri slučaja (18.75%) Radnički

bio 100% uspešan.


- 40 -


6.25%

18.75%6.25%

50.00%

18.75%

Probijanje UsmeravanjePreuzimanjeObilaženjeUdvajanje

Završetak akcije

50.00%50.00%

u korist Radničkog

u korist Nimburka - II utakmica

2

1

01

2

6

10

3

0

0

1

2

3

4

5

6

7

8

Probijanje Usmeravanje Preuzimanje Obilaženje Udvajanje


u korist Nimburka - II utakmica

u korist Radničkog

66.6

7%33

.33%

100.

00%

25.0

0%75

.00%

100.

00%

100.

00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

Probijanje Usmeravanje Preuzimanje Obilaženje Udvajanje


u korist Nimburka - II utakmicau korist Radničkog

Slika učestalosti primene pojedinih načina odbrane kao i njihova uspešnost prikazane su na tabelama 3 i 4.


- 41 -

Način odbrane od pick-and-roll blokade Način završetka

akcije Probijanje Usmerav. Iskakanje Preuzim. Proklizav. Obilaženje Udvajanje

Košarkaški klub

Bro

j “pi

ck &

rol

l“ bl

okad

a

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U korist Radničkog

U korist protivnika

Zagreb 8 1 0 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 5 62.5% 3 37.5%

Nimburk 11 5 1 0 3 0 0 2 0 0 0 0 0 0 0 7 63.6% 4 36.4%

Crvena Zvezda 12 2 3 0 3 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 4 33.3% 8 66.7%

Budu ćnost 5 0 0 0 0 0 1 3 0 0 1 0 0 0 0 3 60% 2 40%

Igokea 16 2 3 1 1 0 2 2 3 0 0 0 0 1 1 6 37.5% 10 62.5%

Zadar 13 2 1 0 1 0 0 4 2 1 0 0 0 2 0 9 69.2% 4 30.8%

Krka 9 0 2 2 0 0 0 4 0 0 0 0 0 1 0 7 77.8% 2 22.2%

Partizan 2 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0% 2 100%

Hemofarm 11 2 4 0 0 0 0 2 0 1 0 0 0 2 0 7 63.6% 4 36.4%

Široki Brijeg 11 0 2 0 0 0 0 4 3 0 0 0 0 2 0 6 54.5% 5 45.5%

Cedevita 8 1 1 0 0 0 0 1 0 2 0 0 0 1 2 5 62.5% 3 37.5%

Olimpija 9 1 2 0 1 0 0 2 2 0 0 0 0 0 1 3 33.3% 6 66.7%

Nimburk 2 16 2 1 0 1 0 0 2 6 0 0 1 0 3 0 8 50% 8 50%

U K U P N O 131 18 21 5 11 1 5 28 18 5 1 1 0 12 5 70 53.4% 61 46.6%

Tabela 3: Uspešnost odbrane od „pick and roll” blokada


- 42 -

Način odbrane od pick-and-roll blokade Način završetka

akcije Probijanje Usmerav. Iskakanje Preuzim. Proklizav. Obilaženje Udvajanje

Košarkaški klub

Bro

j “pi

ck &

rol

l“ bl

okad

a

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

U korist Radničkog

U korist protivnika

Zagreb 8 100% 0% 66.7% 33.3% 50% 50% 50% 50% 0 0 0 0 0 0 5 62.5% 3 37.5%

Nimburk 11 83.3% 16.7% 0% 100% 0 0 100% 0% 0 0 0 0 0 0 7 63.6% 4 36.4%

Crvena Zvezda 12 40% 60% 0% 100% 0% 100% 50% 50% 100% 0% 0 0 0 0 4 33.3% 8 66.7%

Budu ćnost 5 0 0 0 0 0% 100% 100% 0% 0% 100% 0 0 0 0 3 60% 2 40%

Igokea 16 40% 60% 50% 50% 0% 100% 40% 60% 0 0 0 0 50% 50% 6 37.5% 10 62.5%

Zadar 13 66.7% 33.3% 0% 100% 0 0 66.7% 33.3% 100% 0% 0 0 100% 0% 9 69.2% 4 30.8%

Krka 9 0% 100% 100% 0% 0 0 100% 0% 0 0 0 0 100% 0% 7 77.8% 2 22.2%

Partizan 2 0% 100% 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0% 100% 0 0% 2 100%

Hemofarm 11 33.3% 66.7% 0 0 0 0 100% 0% 100% 0% 0 0 100% 0% 7 63.6% 4 36.4%

Široki Brijeg 11 0% 100% 0 0 0 0 57.1% 42.9% 0 0 0 0 100% 0% 6 54.5% 5 45.5%

Cedevita 8 50% 50% 0 0 0 0 100% 0% 66.7% 33.3% 0 0 33.3% 66.7% 5 62.5% 3 37.5%

Olimpija 9 33.3% 66.7% 0% 100% 0 0 50% 50% 0 0 0 0 0% 100% 3 33.3% 6 66.7%

Nimburk 2 16 66.7% 33.3% 0% 100% 0 0 25% 75% 0 0 100% 0% 100% 0% 8 50% 8 50%

U K U P N O 131 46.1% 53.9% 31.2% 68.8% 16.7% 83.3% 60.9% 39.1% 83.3% 16.7% 100% 0% 70.6% 29.4% 70 53.4% 61 46.6%

Tabela 4: Uspešnost odbrane od „pick and roll” blokada


- 43 -

Na osnovu izloženog vidi se da je Radnički u cilju odbrane od „pick and roll” blokade

koristio sledeće načine odbrane: probijanje u 39 akcija, usmeravanje 16, iskakanje 6

puta, preuzimanje 46 puta, proklizavanje 6 puta, obilaženje jedan put i udvajanje 3

puta.

Procentualno gledano probijanje je primenjeno u 29.77% situacija, usmeravanje u

12.21%, iskakanje u 4.58%, preuzimanje u 35.1%, proklizavanje u 4.58%, obilaženje

u 0.76% i udvajanje 12.97%.

Radnički je prilikom primene probijanja uspeo da odbrani 18 napada (46.1%). Pet

puta (31.2%) su uspeli da usmeravanjem osujete namere protivnika. Jednom (16.7%)

je iskakanje dalo željene rezultate. Preuzimanjem su uspeli da odbrane 28 napada

(60.9%). Proklizavanje je u pet slučajeva (83.3%) rezultiralo osvajanjem lopte od

strane Radničkog. Jedini pokušaj obilaženja Radnički je uspeo da uspešno primeni

(100%), dok je u 12 slučajeva kada je primenio udvajanje (70.6%) bio uspešan.

18

21

5

11

15

28

18

5

1

1

12

5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

Probijanje Usmeravanje Iskakanje Preuzimanje Proklizavanje Obilaženje Udvajanje


u korist protivnika

u korist Radničkog


- 44 -

46.1

5%53

.85%

31.2

5%68

.75%

16.6

7%83

.33%

60.8

7%39

.13%

83.3

3%16

.67%

100.

00%

70.5

9%29

.41%

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

80.00%

90.00%

100.00%

Probijanje Usmeravanje Iskakanje Preuzimanje Proklizavanje Obilaženje Udvajanje

u korist protivnika

u korist Radničkog

Tabela 5 pokazuje koliko su protivničke ekipe koristile levi, centralni i desni deo

terena za postavljanje „pick and roll” blokade i sa kojom uspešnošću su košarkaši

Radničkogf uspeli da se odbrane. Levi deo terena protivničke ekipe su 35 puta

koristile za postavljanje blokada i od toga je Radnički uspeo da se odbrani u 23

akcije, tj, 65.7%. Centralni deo terena (u širini reketa) je 60 puta korišćen za

postavljanje „pick and roll” blokade i Radnički je 31 put uspeo da se odbrani (51.7%).

Protiuvničke ekipe su bile uspešnije jedino kada su koristile desnu stranuterena za

postavljanje „pick and roll” blokade jer je u tom slučaju od 36 akcija Radnički uspeo

da odbrani samo 17 (47.2%).


- 45 -

Levi deo terena Centralni deo terena Desni deo terena

Košarkaški klub Ukupno

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

Ukupno

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

Ukupno

U k

oris

t R

adničko

g

U k

oris

t pr

otiv

nika

Zagreb (8) 4 3 (75%) 1 (25%) 1 0 (0%) 1 (100%) 3 2 (66.7%) 1 (33.3%)

Nimburk (11) 3 2 (66.7%) 1 (33.3%) 2 2 (100%) 0 (0%) 6 3 (50%) 3 (50%)

Crvena Zvezda (12) 2 1 (50%) 1 (50%) 8 3 (37.5%) 5 (62.5%) 2 0 (0%) 2 (100%)

Budu ćnost (5) 1 1 (100%) 0 (0%) 3 2 (66.7%) 1 (33.3%) 1 0 (0%) 1 (100%)

Igokea (16) 3 1 (33.3%) 2 (66.7%) 10 5 (50%) 5 (50%) 3 0 (0%) 3 (100%)

Zadar (13) 1 1 (100%) 0 (0%) 8 5 (62.5%) 3 (37.5%) 4 3 (75%) 1 (25%)

Krka (9) 2 2 (100%) 0 (0%) 7 5 (71.4%) 2 (28.6%) 0 0 0

Partizan (2) 1 0 (0%) 1 (100%) 0 0 0 1 0 (0%) 1 (100%)

Hemofarm (11) 6 5 (83.3%) 1 (16.7%) 1 0 (0%) 1 (100%) 4 2 (50%) 2 (50%)

Široki Brijeg (11) 4 3 (75%) 1 (25%) 5 2 (40%) 3 (60%) 2 1 (50%) 1 (50%)

Cedevita (8) 2 1 (50%) 1 (50%) 4 3 (75%) 1 (25%) 2 1 (50%) 1 (50%)

Olimpija (9) 3 1 (33.3%) 2 (66.7%) 2 1 (50%) 1 (50%) 4 1 (25%) 3 (75%)

Nimburk 2 (16) 4 2 (50%) 2 (50%) 8 3 (37.5%) 5 (62.5%) 4 3 (75%) 1 (25%)

U K U P N O 36 23 (63.9%) 13 (36.1%) 59 31 (52.5%) 28 (47.5%) 36 16 (44.4%) 20 (55.6%)

Tabela 5: Uspešnost odbrane od „pick and roll” blokada u odnosu na deo terena


- 46 -

23

13

31

28

16

20

0

10

20

30

40

50

60

Levi deo terena Centralni deoterena

Desni deo terena

Mesto i uspešnost branjenja od blokade

u korist protivnika

u korist Radničkog

63.8

9%36

.11%

52.5

4%47

.46%

44.4

4%55

.56%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

Levi deo terena Centralni deoterena

Desni deo terena

u korist protivnika

u korist Radničkog


- 47 -

6. Zaklju čak

Procenat uspešnosti od 53.44% spada u kategoriju dobrih odbrana, ali ako se

sagledaju još neki detalji pokazaće se da su košarkaši Radničkog više nego dobro

uvežbali odbranu od „pick and roll” situacija i to znanje primenili na utakmicama.

Tome u prilog neosporno govori činjenica da je suština igre “pick and roll” u napadu

postavljanje kvalitetne blokade od strane visokog igrača na protivničkom niskom

igraču (najčešće plejmejkeru), potom spuštanje visokog igrača u neposrednu blizinu

koša sa istim plejmejkerom kao čuvarom, pošto je njegov ćuvar (visok igrač) izašao

na igrača sa loptom kako bi ga osujetio u nameri da ugrozi koš. I pored 131 akcije

koncipirane po ovim principima nijedna protivnička ekipa u celoj polusezoni nije

uspela da realizuje akciju na ovaj način. Analizirajući i ocenjujući uspešnost branjenja

od „pick and roll” blokada ne može se zanemariti činjenica da su ovaj vid napada

mnoge ekipe sprovodile sa jasno definisanim ciljem koji je u drugi plan (možda)

stavljao poentiranje u datom napadu, a kao svoj primarni cilj imale pravljenje ličnih

grešaka od strane visokih igrača Radničkog. Radnički u svojoj postavi ima samo

jednog klasičnog centra (Vladan Vukosavljević) koji svojim motoričkim osobenostima

teško da može da odgovori zahtevima za kvalitetno sprovoñenje odbrane od ove

vrste blokada. To su protivničke ekipe znale da iskoriste forsirajući ovaj vid napada

kako bi što brže došle do koša ili opteretile Vukosavljevića ličnim greškama. Ako bi

uspešnost branjenja od „pick and roll”-a analizirali u situacijama kada su na mestu

visokog igrača bili drugi igrači iz unutrašnje linije (Li, Mijatović, Špica), tada bi slika o

kvalitetu igre u odbrani KK Radničkog bila znatno bolja.


- 48 -

6. Literatura

Karalejić, M. i Jakovljević, S.: Osnove košarke, udžbenik, Beograd, 2001.

Tomić D.: Teorija sporta, Beograd, 1989.

Karalejić, M. i Simović, S.: Košarkaški rečnik, Beograd, 1996.

Perić, D.: Statističke aplikacije u istraživanjima fizičke kulture, udžbenik, Beograd, 1996.

Dokumentacija KK Radnički, Kragujevac

Documents

Taktika kosarke