RUKOMET - Skripta

Rukometna igra je popularna u našoj zemlji i sa njom se bavi veliki broj muške i ženske

omladine. Usled relativno jednostavne tehnike, a ipak svestranog uticaja na organizam

sportista ( sadrži sve prirodne vidove kretnih aktivnosti kao – trčanja, skokove, bacanja,

elemente akrobatike...) naročito je pogodan kao nastavni sadržaj fizičkog vaspitanja.

Rukomet je dinamična sportska igra u kojoj su prisutni brojni telesni kontakti igrača, velika

brzina odvijanja akcija pri čemu se naizmenično smenjuju faze napada i faze odbrane. Svi

učesnici igre naizmenično imaju uloge napadača i i igrača odbrane. Vremensko trajanje

utakmice je regulisano na osnovu ukupnog trajanja igre, a ne na osnovu efektivnog vremena

trajanja. Aktivnosti igrača se sastoje od raznovrsnih promenjljivih kretanja i različitih

manipulacija sa loptom, u nameri da se bacanjem lopte na gol postigne pogodak. Jačina

opterećenja nije ravnomerna tokom utakmice, već se smenjuju faze maksimalnih i lakših

opterećenja ( talasasti karakter operećenja ), a u pravilima igre je dozvoljeno neogranično

vršenje zamene igrača u svakom trenutku igre bez najave sudijama. Osim elementarnih

kretnih aktivnosti (trčanja ,skakanja, bacanja...), igrači u fazi odbrane vrše kretanja u

odbrambenom stavu. Ovo specifično odbrambeno kretanje se vrši velikom brzinom, a

najčešće se prelaze rastojanja od dva , tri i jednog metra i nešto ređe od četiri metra. Igrači

rukometa moraju da budu sposobni da vrlo brzo pretrčavaju deonice do dvadeset pet

metara. Tokom cele utakmice dominiraju kretne aktivnosti koje se izvode brzim tempom,

prema tome kao jedan od bitnih činioca uspeha pojavljuje se sposobnost da se učestalo

izvode brza kretanja na kratkim rastojanjima, što je zavisno od anaerobnog kapaciteta igrača.

Aktivnosti koje su sadržane u rukometnoj igri su takve da njihovom odgovarajućom

primenom mogu da se razvijaju kod sportista pre svega brzina učestalosti pokreta brzina

pojedinačnog pokreta , izdržljivost u brzini, eksplozivna snaga gornjih i donjih ekstremiteta i

okretnost ( koja je povezana sa koordinacijom). Od moralno voljnih karakteristika koje se

mogu razvijati rukometom najvažnije su – odvažnost, hrabrost, istrajnost i oštroumnost.

Pravilnom primenom rukometa može se regulisati agresivnost učesnika, na taj način što će

se ona ispoljiti kroz igru u pozitivnom smislu u okviru pravilima dozvoljenog ponašanja.

TAKTIKA RUKOMETNE IGRE

Reč taktika je grčkog porekla nastala iz ratne terminologije ( strategija, ratna veština, način

vođenja rata, taktika metod borbe koji se primenjljuje za postizanje nekog cilja). Taktika je

planski i promišljen pristup s predviđanjem protivnikovih poteza povlačenjem svojih

najadekvatnijih koji najčešće utiče na ishod utakmice. Osnovna podela taktike je na

Taktika igre u napadu i

Taktika igre u odbrani

Definicija napada je da je to onaj segment igre u kojoj igrač poseduje loptu, a period u kome

protivnik poseduje loptu nazivamo odbranom.

U odnosu na broj igrača koji učestvuju u planiranju i izvršenju nekog zadatka razlikujemo,

Individualnu ili pojedinačnu taktiku u kojoj pojedinac samostalno vrši neku taktiču zamisao.

Grupna taktika u kojoj dva ili više igrača planski deluje i

Kolektivna taktika u kojoj su svi igrači odbrane ili napada uključeni u neku plansku ili

uvežbanu akciju.

NAPAD

Osnovni principi napada su,

Princip širine, koji govori da napadači budu pravilno raspoređeni kako bi što više raširili

odbranu.

Princip dubine napada, koji govori da spoljni igrači budu dovoljno udaljeni od odbrane ( 11 –

14 m), kako bi mogli što efikasnije delovati u smisli pravovremenog zabadanja, prolaza ,

šutiranja bez opasnosti po gubljenje lopte i maksimalno angažovanje odbrambenih igrača.

Princip brzog protoka lopte, koji govori da loptu treba brzo dodati saigraču i nastojati

ugrožavati protivnika.

Princip promene ritma, koji govori da se određene aktivnosti vrše različitom brzinom

izvođenja.

Individualna taktika napada sastoji se od :

- Hvatanja i dodavanja lopte

- Šutiranja

- Vođenja lopte

- Utrčavanja i otkrivanja

- Fintiranja ( varke)

Grupna taktika napada sastoji se od :

-zabadanja

- povratne lopte

- ukrštanja

- odvlačenja

- blokada

- grupnog kontranapada

- kombinacija

Kolektivna taktika napada se sastoji od :

- Kolektivni kontranapad

- Sistem napada sa jednim kružnim napadačem

- Sistem napada sa dva kružna napadača

- Sistem napada sa jednim kružnim napadačem i postmenom

- Sistem igre sa igračem više ili manje u napadu

- Sistem igre sa sedam napadača.

Napad na organizovanu odbranu

U pozicionom napadu svaki igrač ima svoju zonu aktivnosti. Svojim postavljanjem i kretnjama

igrač napada treba da angažuje odbrambenog igrača, da se njega oslobodi i postigne gol. Svi

igrači moraju ovladati taktičkim specifičnostima za svoja mesta i samim time što su

specifičnosti savršenije omogućiće uspešniju realizaciju napada. Napadači moraju biti

svestrano pripremljeni da se snalaze na svim pozicijama u napadu jer moderan pristup

podrazumeva brojna i brza ukrštanja, odvlačenja i izmene mesta. U toku same igre izmene

mesta treba da se vrše po širini, dubini i po dijagonali. Takvom taktikom stvoriće se povoljni

uslovi za postizanje gola. Prilikom izmene mesta svaki igrač treba da se pridržava osnovnih

principa igre u napadu što znači da na jednu igračku poziciju u napadu ne mogu doći dva

napadača, potrebno je izbeći kontakt sa odbrambenim igračem i izbeći prekid napadačke

akcije. Igrači sa loptom izvode lažna kretanja, driblaju, izvode blokade, ukrštanja , odvlačenja,

vrše dupli pas sa saigračem i sl. Da bi se zadovoljili ovi zahtevi potrebno je da svi igrači

poseduju kompletnu tehničku, taktičku i fizičku pripremu. Uz sve prethodne zadatke treba

obratiti pažnju na kvalitet protivničke ekipe i prema tome odrediti odgovarajuću strategiju i

taktiku da bi se protivnik nadigrao i savladao. U rukometnoj igri postoji više vidova

pozicionog napada,

- Taktika napada protiv zonske odbrane

- Takika napada protiv odbrane čovek na čoveka

- Taktika napada na sistem odbrane – presing

- Taktika napada u posebnim okolnostima.

Napad na sistem odbrane 6 : 0

Kada se govori o odbrani 6 : 0 mora se naglasiti da je ovaj zonski sistem odbrane vrlo zbijen i

da pokriva značajan prostor. Ovaj sistem se praksi naziva - plitka zona. Raspored

odbrambenih igrača znatno otežava igru krilnih napadača, jer smanjuje prostor za manevar

jer se za vreme akcije ispred svakog napadača nalazi odbrambeni igrač, zbog toga se igra

napadača svodi na varke i prodore prema golu, i šuteve sa spoljnih pozicija. Napad mora da

poseduje i širinu i dubinu. Zalet bekovske linije treba da bude prema golu. Svaki pojedinac

treba da bude opasan po protivničku odbranu i težiti da na sebe privuče bar dva

odbrambena igrača. Na taj način stvara se višak napadača i pozicija da se ugrozi protivnički

gol. Prilikom napada na 6 : 0 , izraziti šuteri dolaze do izražaja. U saradnji sa ostalim

napadačima dobijaju povoljne pozicije da da iz skok šuta postignu gol. Posle ukrštanja,

odvlačenja, blokada i paravana kružnih napadača često dolazi do ovakvih situacija. Efikasan

način nadigravanja ove zone je ugrožavanje gola sa jedne strane da bi se težište i završnica

napada brzo prenela na suprotnu stranu. Često se kombinovalo na jednoj strani ( ukrštanja,

odvlačenja, blokade ) da bi se privuklo više igrača odbrane na manjem prostoru. Kada se

dobije veća gustina odbrane, brzim i preciznim dodavanjem napad se prebacuje na suprotnu

stranu. Bek u zaletu prima loptu i napada na razredjeni deo odbrane. U saradnji sa kružnim i

krilnim napadačem, lako se stvara pozicija za šut i realizaciju. Kada su drugi i peti igrač

odbrane aktivniji i i izlaze na bekove u zaletu, tada bekovska linija treba više da se kreće bez

lopte. U saradnji sa kružnim napadačem, u igri dva na dva, treba tražiti rešenja za

ugrožavanje protivničkog gola.

Napad na sistem odbrane 5 : 1

Zona 5 : 1 se dosta razlikuje od odbrane 6 : 0. U ovoj odbrani se pojavljuje prednji

odbrambeni igrač koji ometa prednju bekovsku liniju napadača i ometa dinamičnost i ritam

napada. Istovremeno na liniji 6 metara imamo pet igrača i smanjenu gustinu. Ekipa koja je u

napadu teži da tog isturenog igrača izbaci iz igre a to se može izvršiti na više načina ,

- Brzom promenom pravca kretanja igrača koji poseduje loptu

- Brzom promenom pravca kretanja igrača bez kopte i otvaranja linije dodavanja

- Ukrštanjem dva igrača sa i bez blokade kružnog napadača

Posle oslobadjanja od prednjeg igrača, odlučnim napadom na gol i brzim i pravovremenim

prenosom lopte, nastavlja se akcija i lako dolazi do prilike za postizanje gola. Odvlačenjem

prednjeg igrača na jednu stranu, odbrana na drugij strani gubi gustinu. Brzim dodavanjem

težište igre se prebacuje na tu stranu i napada se usaradnji sa saigračima ili čak i

individualno. Dobar prednji igrač može zadati velike probleme napadačkoj ekipi. On ne samo

što teži da prekida protivničke napade nego preti presecanjem bekovskih dodavanja posle

čega se otvara mogućnost kontranapada šansa za lako postizanje gola. Iz tog razloga igrači

su oprezniji prilikom dodavanja i traže sigurne linije dodavanja koje su često znatno duže a

samim tim mnogo rizičnije zbog mogućnosti osvajanja lopte od strane ekipe koja je u

odbrani.

Napad na sistem odbrane 3 : 2 : 1

Odbrana 3 : 2 : 1 se primenjuje protiv ekipa koje imaju izuzetne šutere na spoljnim

pozicijama sa sposobnošću ugrožavanja gola sa daljine. Da bi ih udaljili što više tri halfa

igraju izuzetno duboko. Prednji half igra do 10. Metara a bočni do 9 metara. Zbog ovakve

formacije ostaju samo tri igrača na liniji od šest metara. Takva situacija daje prednost

napadačima koji su dobri u igri jedan na jedan. Nadigravanje jednog odbrambenog igrača

uslovljava pomaganje sledećeg što narušava koncepciju ove odbrane. Igrač koji koriguje

nastalu situaciju ostavlja iza sebe prazan prostor koji se može lako ugroziti pravovremenim

ubacivanjem kružnog napadača. Dosta praznog prostora na liniji od šest metara omogućava

utrčavanje krilnih igrača iza ledja halfova i uz pravopvremenu asistenciju dolazak u priliku za

postizanje gola. Ovakvu akciju utrčavanja krilni igrači obično izvode kad je težište napada na

suprotnoj strani, gde je usmerena pažnja odbrambenih igrača. Dobar kružni napadač ima

veliku ulogu u napadu na ovu odbranu, on koristi dubinu prednje linije odbrane i uz pomoć

blokade ostvaruje znatan prostor za odvijanje akcija spoljnih napadača. Nakon uspešne

blokade kružni napadač prati akciju , ubacuje se u nastali prazan prostor i pravovremenom

asistencijom dolazi u izglednu priliku za postizanje gola. Takodje utrčavanje još jednog igrača

na liniju od šest metara predstavlja ozbiljan problem po ovu vrstu odbrane jer napad se vrši

u sistemu 4-2 gde napadačka ekipa koristi dva kružna napadača. Takvom taktikom napad

obično primorava odbranu da menja formaciju, obično u 6-0 ili 5-1 ili 4-2. Dosta trenera

koristi i takozvani izdržaj, što znači da se utrčavanjem igrača i igrom sa dva kružna napadača

ova odbrana ne menja, već se u istoj formaciji linija halfova povlači nešto bliže svom golu i

pokušava da omete linije dodavanja i velikim brojem prekida igre omete dinamiku i tempo

napada.

Napad sa igračem više

Savremeni rukomet se odlikuje brzim i pokretljivim odbranama, kvalitetnim plitkim i

dubokim zonskim formacijama u kojima je dozvoljena umereno gruba igra. Često se dešava

da odbrambeni igrač pravi nedozvoljene prekršaje koji se sankcionišu isključenjem igrača na

vremensku kaznu od dva minuta. Na taj način kažnjena je i ekipa jer je primorana da igra sa

igračem manje i u napadu i u odbrani. Kvalitetne i dobro uigrane ekipe u napadu vrlo lako

realizuju brojčanu prednost postizanjem pogotkaU praksi pogodak se najčešće postiže

stvaranjem viška igrača na poziciji uspešne realizacije. U praksi se takodje često dešava da

ekipa koja ima brojčanu prednost ipak ne postigne pogodak. Razlog tome je pogrešna obuka

taktike igrača napadača

- Napadači žure da postignu pogodak za što kraće vreme

- Baš tada u prvih desetak sekundi odbrana je najspremnija i najmotivisanija

- Protivnik možda zna uigrane kombinacije napadača i lako prozire namere napadača

U takvoj situaciji ne treba žuriti već igrati duže u napadu i najvažnije postići pogodak, Svaki

igrač mora da zna svoj zadatak i mora pronaći put do realizacije. Većina ekipa koja ima

isključenog igrača, bez obzira koju je odbranu primenjivala prelazi u zonsku formaciju 5 – 0.

Napad se prilagodjava ovakvom rasporedu odbrambenih igrača, jer svaka plitka odbrambena

formacija omogućuje brz prenos lopte u cilju stvaranja najpogodnije pozicije za postizanje

pogotka. U suštini to bi značilo da napadači koriste akcije kao i prilkom napada na 6 : 0.

Ovom delu taktike treba obratiti više pažnje na treningu, jer ekipa mora biti pripremljena

time što će moći da koristi veći broj kombinacija koje bi u igri primenila i uspešno realizovala.

Da bi napad sa igračem više bio uspešan trebalo bi poštovati sledeće principe

- Napad mora biti dug i aktivan

- Prenos lopte mora biti brz i siguran

- Gol se mora konstantno ugrožavati stalnim zabadanjem i ukrštanjem

- Izbegavanje kontakta sa odbrambenim igračima i onemogućavanje pravljenja prekršaja

- Šutiranje na gol mora biti iz najboljih pozicija

U okviru specijalno tehničko taktičke pripreme igrača za igru sa igračem više, potrebno je

pridržavati se sledećeg

- Proceniti na kom mestu je protivnička odbrana najosetljivija i na osnovu toga izabrati i

primeniti već uvežbanu taktičku kombinaciju

- Uvesti u igru one igrače koji mogu najuspešnije sprovesti taktički zadatak

- Ukoliko jedna taktička kombinacija ne uspe igrači moraju biti pripremljeni da sprovedu

sledeću

- Ukoliko se u toku pripreme taktičke kombinacije steknu uslovi za realizaciju to treba

iskoristiti i odustati od predvidjenog plana napada, pogotovo ako se prilika ukaže na

mestu gde se realizuje najveći broj uspešnih šuteva na gol.

Napad sa igračem manje

Kada ekipa u napadu ima igrača manje najčešća postavka je pet napadača bez kružnog

napadača. Krilni napadači se povlače bliže svom golu i aktivniji su u organizaciji napada i

učestvuju u sprečavanju eventulnih kontranapada u saradnji sa ostalim igračima. Igra

napadača je pretežno individualna upotrebom varki i fintiranja, u cilju prolaska odbrane i

ugrožavanja gola. Kombinacije se izvode eventualno sa još jednim saigračem. Koristeći

nepažnju odbrane uz povratna dodavanja, ukrštanja i blokade i brzu promenu pravca i mesta

kretanja moguće je ostvariti povoljnu pozicija za postizanje pogotka. Pošto postoji opasnost

od pasivne igre i oduzimanja lopte napadači moraju biti aktivni i opasni po gol protivnika.

Trebalo bi da najbolje obučeni tehničko taktički igrač na svakih desetak sekundi provocira

kontakt sa odbranom i na taj način prisiljava protivnikas da ga zaustavlja prekršajem. Time se

dobija na vremenu i isključenom igraču ističe kazna. Igrači napada se nesmeju zaletati jer su

brojčanom deficitu. Taktika igrača odbrane je udvajanje napadača sa loptom i pokušaj

provociranja prekršaja u napadu – probijanja. Pošto nema opasnosti od kružnog napadača,

odbrana se često pomera sa linije šest metara kako što dalje pomerila liniju napada. Tu

situaciju mogu iskoristiti krilni napadači utrčavanjem iza kompletne odbrane i na taj način uz

pravovremeno dodavanje spoljnjih igrača ostvariti izglednu priliku za postizanje gola.

Prilikom izvodjenja slobodnog udarca sa devet metara raspored igrača treba da bude takav

da se nemože unapred proceniti da li će bacanje biti izvedeno direktno ili indirektno. Napad

sa igračem manje treba da bude što duži uz aktivnosti koje će odbranu naterati da napravi

što veći broj prekršaja. Sa druge strane a u zavisnosti od rezultata, pošto odbrambeni igrači

unapred očekuju planirano trošenje vremena napadača, dug napad bez prave želje za

postizanje pogotka, napadači mogu vrlo lako realizovati kombinaciju koja je rizična a samim

tim i neočekivana ( dodavanje iznad golmanovog prostora –„ cepelin“).

5+1 Kombinovana odbrana

Najčešći i najstariji oblik kombinovane odbrane u kojoj pet igrača igraju ispred linije 6m a

jedan igrač isturen napred čuva jednog napadača. Igrači koji igraju sistem zone ponašaju se

po pricipima kao u zoni 6 : 0, sa stalnim prelaskom na 5 : 1. Istureni igrač “ flasteriše” prema

odluci trenera obično najboljeg spoljnog igrača protivničke ekipe s obzirom na kvalitet

napadača zavisno od toga da li je šuter ili organizator igre. Ova odbrana se igra i protiv ekipa

koje nemaju izrazite šutere ali imaju uigran sistem kolektivnog napada, koji je onemogućen

izbacivanjem iz igre jednog od spoljnih napadača. Ova odbrana se često koristi kada ekipa

ima igrača više ( isključenje protivničkog igrača) ili kada postoji rezultatski zaostatak. Ako

čuvani igrač ulazi na liniju 6m, odbrana može koristiti dve opcije, da ga čuvar prati sve vreme

ili da ga odbrana preuzima a čuvar preuzima drugog spoljnog igrača.

5+1 ’’ indijanac’’

5+1 ’’ indijanac’’, je varijanta koju je kreirao Štencl, kada je jednog eksplozivnog, pokretljivog

i taktički potkovanog igrača izbacio u prostor izmedju protivničkih spoljnih napadača a ostala

petorica su igrali standardnu 5 : 0 odbranu.Taj ’’indijanac’’ se infiltrira u protivnički napad

okrenut licem prema svom golu, zajedno sa napadom zabada i očekuje loptu i na taj način

zbunjuje napadače. Ova odbrana se ne može igrati sve vreme, ali je neki treneri koriste

nekoliko minuta kao faktor iznenadjenja.

Kombinovana odbrana 4+2

Odbrana u kojoj četiri igrača igraju ispred linje 6m, a dva igrača igraju istureno , čovek na

čoveka prema dvojici spolnjih igrača. Ova odbrana se igra protiv ekipa koje imaju dva izrazta

pojedinca ili kod situacija kad protivnik ima isključenog igrača. Na taj način se neutrališe

ubojitost napada i prisiljava se kružni napadač da zbog prenosa lopte napušta liniju od 6m i

narušava se planska i kolektivna taktika napada. Druga varijanta ove odbrane je da se čuvaju

spoljnji napadači u tavisnosti od kretanja lopte. Ako je lopta u posedu levog krilnog

napadača, čuvaju se levi spoljnji i srenji spoljnji, a kada je lopta u posedu desnog krilnog

napadača čuvaju se desni spollnji i srdenji spoljnji. Ovakvom rotacijom dva prednja igrača

prisiljava se napad na duga i rizična dodavanja koja su idelna za presecanje lopte a često se

dešava da napadači naprave grešku u dodavanju.

Kombinovana odbrana 1+5

Varijanta kombinovane odbrane kojom se igra presing i ne dozvoljava prijem lopte kružnom

napadaču, a ostala petorica igraju na 7-8m sistem zone 5-0. U današnje vreme ova odbrana

se retko igra jer su kružni napadači današnjice vrlo snažni i tehničko taktički obučeni i lako se

izbore za prostor koji ova odbrana u mnogome dopušta.

Kombinovana odbrana 4 : 1 + 1

Odbrana u kojo petorica igrača igraju sistem odbrane 4 : 1, sa svim principima ove odbrane a

jedan igrač igra flastera na jednom od napadača. Ovo je pokušaj da se izrazito dobar igrač

izoluje iz igre i drži pod kontrolom što dalje od gola uz pretpostavku da ostali napadači nisu

toliko opasni, naročito ne na krilnim pozicijama niti sa šutem sa spoljnjih pozicija, protiv njih

se igra sistem odbrane 4 : 1 gde istureni igrač sprečava šut spolja a ostala četvorica rešavaju

probleme na liniji od 6m.

Odbrana sa igračem manje

Najčešći način taktičkog delovanja s igračem manje je povlačenje igrača na liniju 6m i

odigravanje zonske odbrane 5 : 0. Za vreme trajanja kazne od 2 minuta igrači moraju

pokazati još veću bočnu pokretljivost, borbenost i više pokušaja za prekid napada. Odbrana

može provocirati situaciju da zatvara šut sa spolnjih pozicija i onemogućava aktivnosti

kružnog napadača uz očekivani rizik za uskok igrača sa krilnih pozicija. Pošto većina ekipa

poseduje taktičke polaze spremljene za ovakve situacije u napadu mnogi treneri u ovoj

situaciji koriste sistem odbrane 4 : 1, pre svega da bi onemogućili saradnju uigranih spoljnjih

napadača.

Odbrana sa igračem više

Igrač više u odbrani je lakši deo taktike u odbrani, ali u sebi nosi veliku opasnost – opuštanje

igrača, podcenjivanje napada, prevelike želje da se protivniku oduzme lopta, nedovoljna

budnost što se obično završava sa loptom u mreži. Prvi zadatak trenera je održavanje visoke

koncentracije, a taktika zavisi od trenutnog rezultata i od načina igre protivnika ( sa ili bez

kružnog napadača).

Teren i oprema

Dimenzije rukometnog terena su dužina 40 metara, a širina 20 metara. Tereni su uglavnom u

natkrivenim dvoranama, a podloga je tradicionalno bio drveni parket, dok se danas koriste

veštački materijali od tvrde gume. Postoje i spoljašnji tereni, uglavnom od betona ili asfalta

ali se oni uglavnom ne koriste za takmičenja najvišeg nivoa zbog opasnosti od padova i

povreda igrača. Na terenu se nalaze linije koje odredjuju pojedine delove terena. Na sredini

se nalazi linija koja odvaja teren na dve polovine. Na suprotnim stranama terena nalaz se po

jedan gol, koji je 2 metra visok a 3 širok metra. U golu je razapeta mreža. Ispred svakog gola

obeležen je polukružni prostor, na prosečnoj udaljenosti od 6 metara od gola i obeležen je

punom linijom. Taj prostor od 6 metera osim što je obeležen punom linijom često je obojen

drugom bojom koja je različita od boje preostalog dela terena. Na 9 metara od gola nalazi se

isprekidana polukružna linija takozvana linija deveterca. Ispred gola na udaljenosti od 7

metara nalazi se kratka linija koja označava mesto za izvodjenje kaznenog udarca takozvanog

sedmerca.

Osnovna pravila rukometa

Cilj igre je loptom pogoditi gol, tj postići pogodak. Igra se po dva pouvremena od po 30

minuta, i ekipa koja postigne više golova je pobednik. Igrači smeju rukama dodirivati loptu i

dodavati se medjusobno kao i šutirati prema golu. Svaki igrač sme napraviti do tri koraka

držeći loptu u ruci, dok za svaki sledeći korak mora voditi loptu odbijajuči je od poda, ili je

mora dodati saigraču ili šutirati na gol.Svi igrači se slobodno kreću po celom terenu, osim u

prostoru od 6 metara ispred oba gola. U tom prostoru sme stajati samo po jedan član

odbrambene ekipe koji se naziva golman. Ostali igrači smeju iznad golmanovog prostora

uhvatiti, dodati ili šutnuti loptu samo u skoku. Dve osnovne faze igre su faze odbrane i

napada. U fazi napada igrači najčešće koriste formaciju sa dva bočna igrača ( levo i desno

krilo), tri spoljnja igrača ( levi spoljnji, srednji spoljnji i desni spoljnji) te kružni napadač ili

pivot. Odbrambeni igrači smeju do odredjene mere ometati napadače u pokušaju dodavanja

ili šutiranja na gol. Ukoliko pri tome koriste udarce ili grubo povlačenje protivnika jedana od

dvojice sudijaće dosuditi prekršaj. Za izrazito grube prekršaje može se dobiti kazna

isključenja iz igre na 2 minuta ili trajnog isključenja iz igre. Za vreme kazne od 2 minuta ekipa

nema pravo zamene isključenog igrača. Prekršaj se izvodi sa mesta gde je napravljen osim u

dva slučaja :

- Ukoliko je prekršaj napravljen u zoni deveterca a pri tom nije bilo izrazite prilike za

postizanje gola, dosudjuje se tzv. deveterac, koji se izvodi sa isprekidane linije deveterca

sa mesta koje je najbliže mestu gde se prekršaj dogodio

- Ukoliko je prekršaj bio u zoni oko 6 metara i to u trenutku izrazite prilike za postizanje

gola dosudjuje se kazneni udarac , sedmerac. Kod izvodjenja sedmerca, svi odbrambeni

igrači moraju stajati iza linije od 9 metara, a jedan napadač upućuje direktan udarac na

gol s pozicije sedam metara.

IHF lista

Najbolji rukometaši svijeta prema izboru IHF-a

Godina Igrač Tadašnji klub

1988. Veselin Vujović Metaloplastika Šabac

1989. Kang Jae-Won Pfadi Winterthur

1990. Magnus Wislander Redbergslids IK Göteborg

1991.

Izbor nije proveden 1992.

1993.

1994. Talant Dujšebajev CB Santander

1995. Jackson Richardson OM Vitrolles

1996. Talant Dujšebajev CB Santander

1997. Stéphane Stoecklin GWD Minden

1998. Daniel Stephan TBV Lemgo

1999. Rafael Guijosa FC Barcelona

2000. Dragan Škrbić HSG Nordhorn

2001. Yoon Kyung-Shin HSV Hamburg

2002. Bertrand Gille HSV Hamburg

2003. Ivano Balić RK Metković

2004. Henning Fritz THW Kiel

2005. Arpad Šterbik BM Ciudad Real

2006. Ivano Balić Portland San Antonio

2007. Nikola Karabatić THW Kiel

2008. Thierry Omeyer THW Kiel

2009. Sławomir Szmal Rhein-Neckar Löwen

2010. Filip Jicha THW Kiel

2011. Mikkel Hansen AG København

2012. Daniel Narcisse THW Kiel

2013. Domagoj Duvnjak HSV Hamburg

2014. Nikola Karabatić FC Barcelona

2015. Mikkel Hansen PSG Handball

Najbolje rukometašice svijeta prema izboru IHF-a

Godina Igračica Tadašnji klub

1988. Svetlana Kitić Radnički Beograd

1989. Hyun-Mee Kim

1990. Jasmiza Kolar Hypo Niederösterreich

1991.

Izbor nije proveden

1992.

1993.

1994. Mia Hermansson-Högdahl Hypo Niederösterreich

1995. Erzsébet Kocsis Dunaújvárosi NKS

1996. O-Kyeong Lim Hiroshima Maple Reds

1997. Anja Andersen Bækkelagets SK

1998. Trine Haltvik Byåsen IL

1999. Ausra Fridrikas Hypo Niederösterreich

2000. Bojana Radulovics Dunaújvárosi NKS

2001. Cecilie Leganger Tertnes Bergen

2002. Chao Zhai Randers HK

2003. Bojana Radulovics Dunaújvárosi NKS

2004. Anita Kulcsár Dunaferr SE

2005. Anita Görbicz Györi Audi ETO KC

2006. Nadine Krause TSV Bayer 04 Leverkusen

2007. Gro Hammerseng Ikast-Bording Elite Håndbold

2008. Linn Kristin Riegelhuth Larvik HK

2009. Allison Pineau Metz Handball

2010. Cristina Neagu Clubul Sportiv Oltchim Râmnicu Vâlcea

2011. Heidi Løke Győri ETO KC

2012. Alexandra do Nascimento Hypo Niederösterreich

2013. Andrea Lekić ŽRK Vardar

2014. Eduarda Amorim Győri ETO KC

2015. Cristina Neagu ŽRK Budućnost

Jugoslavenska rukometašica Svetlana Kitić izabrana je za najbolju rukometašicu svih

vremena.

Uvidevši potrebu budućih operativnih trenera rukometa i na osnovu dostupnih podataka

i svog skromnog iskustva, skriptu sastavio profesor fizičkog vaspitanja i diplomirani trener

rukometa Dušan Popović.