of 16 /16
3 Beograd, 2011. TAJANSTVENO PLAVETNILO Jerg Kastner Prevela s nemačkog Jagoda Živkov Roman prema zapisima slikara i stražara u zatvoru, Kornelisa Bartolomeusa Sojthofa Zapisano u Amsterdamu,na jedrenjaku Tulpenburg i u Bataviji, od 1670. do 1673. godine

TAJANSTVENO PLAVETNILO - delfi.rs · PDF file40 Radionica za proizvodnju užadi (a), brodogradilište (b), dok (c) Holan-Marina 42 Zapadnoindijska kuća (Vest-indish hojs)

Embed Size (px)

Text of TAJANSTVENO PLAVETNILO - delfi.rs · PDF file40 Radionica za proizvodnju užadi (a),...

  • 3

    Beograd, 2011.

    TAJANSTVENO PLAVETNILO

    Jerg Kastner

    Prevela s nemakog Jagoda ivkov

    Roman prema zapisima slikara i straara u zatvoru,Kornelisa Bartolomeusa Sojthofa

    Zapisano u Amsterdamu,na jedrenjaku Tulpenburg i uBataviji, od 1670. do 1673. godine

  • 5

    Mojoj supruzi Korini,koja je tokom dugog vremena,dok sam radio na ovoj knjizi,

    uvek bila uz mene, a ne samo u Amsterdamu

    J. K.

  • 6

  • 7

    1 Dam (Nasip)2 Kalverstrat (Ulica stone pijace)3 Berza ita (Korenbers)4 Stara vaga (Aude Vag)5 Trgovaka berza (Kopmansbers)6 Damrak (prilaz Nasipu)7 Gradska venica (Stadhojs)8 Nova crkva (Nijeve Kerk)9 Stara crkva (Aude Kerk)10 Nova vaga (Nijeve Vag)11 Velika ulica Svetog Anto-

    nija (Antonisbretstrat)12 Juna crkva (Zojderkerk)13 Velika jevrejska ulica (Jodenbrestrat)14 Rembrantova kua15 Valenajland16 Rapenburg17 Ojlenburg18 Marken19 Vlojenburg20 Klovenirsburgval21 Singel22 Ostrvo Biker (Bikersajland)23 Herengraht (Stareinski kanal)24 Kizersgraht (Carski kanal)25 Prinsengraht (Prinev kanal)26 Rozengraht (Kanal rua)

    27 Zapadna crkva (Vesterkerk)28 Jordan29 Lajdsegraht30 Lajdsestrat31 Nijeve Prinsengraht (Novi prinev kanal)32 Nijeve Kizersgraht (Novi carski kanal)33 Nijeve Herengraht (Novi streinski kanal)34 Botermarkt35 De Planta36 Nijeve Vart (Novi kanal)37 Katenburg38 Vitenburg39 Ostenburg40 Radionica za proizvodnju uadi (a),

    brodogradilite (b), dok (c) Holan-dske istonoindijske kompanije

    41 Marina42 Zapadnoindijska kua (Vest-indish hojs)43 Istonoindijska kua (Ost-indish hojs)44 Stari bedem (Aude Val)45 Novi bedem (Nijeve Val)46 Rajski dok (Lands Dock)47 Volevajk48 Severna crkva (Norderkerk)

    Vodena povrina

    do 1585.

    do 1613.

    do 1657.

    posle 1657.

  • 9

    Prolog Neverno srce

    Vilem je bio potiten. Oseao se kao da mu na grudima lei kamen koji mu je pritiskao dah. I bilo mu je hladno. Bila je to hladnoa smrti to ga je okrznula dok je sa svojim gostima izlazio iz sale za ruavanje, u elji da im pokae nekoliko nedavno kupljenih tapiserija. Na to ga nije pod-stakla potreba za hvalisanjem, ve iskren ponos i duboka radost koju je oseao zbog ovih umetnikih dela. U vremenima kao to su ova, ispu-njena ratovima i zaverama, ljudskom umu je vie nego ikad bio potreban odmor kakav je nudilo posmatranje lepe slike.

    Vilemovi sinovi Moric i Justin predvodili su sluaoce, koji su obrazo-vali polukrug oko namesnika Holandije. Njegovi telohranitelji su stajali u pozadini. Znali su da oranjski princ nije voleo da oni budu blizu njega. Oseao se i predstavljao kao ovek naroda, koji je uvek imao sluha za molioce. Teko da bi tome pristajalo da ga zakloni trupa straara nao-ruana helebardama.

    Upravo je hteo da svojim pratiocima pokae jo jednu tapiseriju kad meu straarima nasta nemir. Kapetan, voa male trupe straara, uzbu-eno je razgovarao sa nekim ovekom koji je, oigledno, pokuavao da se probije izmeu vojnika. Vilem je zapitao ta se tamo deava.

    Ovaj gospodin eli da razgovara sa vama, prine, odgovorio je ka-petan i pokazao na nepoznatog oveka. On jednostavno ne eli da pri-hvati da ste vi trenutno zauzeti drugim poslovima.

  • Jerg Kastner

    10

    Vilem je nainio dva koraka ka straarima i odmerio uljeza. ovek je bio jo mlad, tek to je preao dvadesetu, a ispod tekog kaputa nosio je odelo francuskog kroja. Delovao je izuzetno negovan. Sudei po tamnoj puti, mogao je biti stranac, Francuz sa juga Francuske ili Italijan. Me-utim, spoljanji mir ovog stranca je varao. Vilem je zapazio nesiguran treptaj u njegovim uskim oima i video kako su mu se kapci vie puta trznuli. inilo se da je ovek pod velikim pritiskom.

    Oranjski princ potrudio se da mu lice bude ljubazno i htede da ga upita koja je njegova molba. Meutim, pre nego to je izustio prvo slovo, ukoio se. Pogled mu je pao na uljezovu ruku, koja se pomaljala ispod kaputa drei neto teko. Pod svetlou koja se probijala kroz veliki prozor, dugaak predmet imao je metalni odsjaj. Kada je Vilem konano shvatio da je taj ovek uperio pitolj u njega, ve ga je zaslepio plamen i skoro istovremeno ga je zagluio prasak pucnja.

    Osetio je udar u desni obraz, a odmah potom i otar bol kada su ga zahvatili plamenovi vatre koja je sunula tik ispred njegovog lica. Pla-men iz pitolja mu je zahvatio kragnu. Najzad se trgnuo i poeo brzo da gasi vatru.

    Za to vreme je gledao u stranca. Blago pognut napred, stajao je i uko-eno posmatrao svoju ruku u kojoj je do maloas drao pitolj. Oruje je nestalo, a od ruke nije ostalo nita osim malo krvavog mesa. Izgleda da je barut razneo pitolj, a sa njim i atentatorovu ruku.

    Dvojica slugu pritrala su i pomogla Vilemu da ugasi vatru. Njegovi straari opkolili su atentatora. Helebarde i maevi zarivali su se u telo oveka, iznova i iznova, ak i onda kada se ve bio groteskno izvrnuo i pao, nepomino leei na podu ispred vojnika.

    Vatra je ugaena, ali bolovi u vratu i ustima bili su nepodnoljivi. Vilem je nemono pao na pod, kao da je hteo da se u smrti ujedini sa svojim ubicom.

    Zbunjen, Vilem je otvorio oi. Zora je ve odavno potisnula no. Blago peckanje u desnom obrazu podstaklo je njegovo seanje. Prolo je vie od dve godine otkako je, nekim udom, preiveo atentat. Za razliku od njega, plaeni ubica, panac po imenu Huan Hauregi, nije preiveo na-kon to su ga straari izboli helebardama i maevima. Veliki broj lekara

  • Tajanstveno plavetnilo

    11

    se brzo okupio kraj Vilemove bolesnike postelje davali su nadu, a za-pravo ni sami nisu verovali da e namesnika Holandije, kome je metak proao kroz desni obraz i nepce, oteti iz zagrljaja smrti. Vilem se i sada najei pri samoj pomisli na one duge nedelje koje je proveo u postelji. Po savetu lekara nije smeo da izgovori ni jednu jedinu re, te je hitne dravne poslove obavljao pomou znakova i uputstava ispisanih nesi-gurnom rukom.

    Nikada se nije u potpunosti oporavio, ali to ga nije obeshrabrilo. I dalje je vodio Holandiju u oslobodilakom ratu protiv panije, i dalje je primao svakoga ko bi doao kod njega sa nekom molbom, ne pla-ei se pritom potajnih ubica uprkos tome to je Filipova ponuda ostala nepromenjena.

    Filip II, kralj panije, onome ko ubije Vilema obeao je kao nagradu dvadeset i pet hiljada zlatnih kruna, u gotovini ili kao zemljini posed. Atentatoru koji nije bio plemi smeio se, po izvrenju atentata, prijem u stale plemstva. Po Filipu, ubistvo Vilema nije bio zloin; panski kralj je javno osudio omrznutog pobunjenika i stavio ga van zakona.

    Vilem se smekao kada je ustao iz kreveta i poao ka prozoru. Ponuda kralja Filipa mu je pokazivala koliko je vredeo. Meutim, jo vanije je bilo to to ga se Filip plaio. Kao namesnik Holandije bio je vrhovni zapovednik vojske sedam severnih provincija, koje su se 1579. godine ujedinile u Utrehtsku uniju, a dve godine kasnije se sveanim aktom od-vojile od panskog kralja. Naneo je pancima vie vrlo osetnih poraza.

    Razmakao je teke zavese kako bi pozdravio novi dan. Zastao je usred tog pokreta. Najeio se kad ga je okrznuo ledeni daak, slian onoj hladnoi od pre dve godine koju je osetio onog nesrenog dana u Antverpenu.

    Vilem je odagnao strah i naglo otvorio prozor. Ovde je bio u Delftu, ne u Antverpenu, a sve jutarnji povetarac najavljivao je topao letnji dan. Nije imao razloga za crne misli, rekao je samom sebi i nakon malog osveenja seo za pisai sto kako bi obavio vanu prepisku. Voleo je da radi u osami zadubine Svete Agate, koja je nekada bila vaan manastir, a sada je u njenom severoistonom delu bio smeten prinevski dvor.

    Kasnije tog popodneva, kad se toplina jutra pretvorila u letnju egu, primio je Rombauta Ojlenburga, gradonaelnika Leuvardena, kako bi sa njim razgovarao o politikim i verskim pitanjima u Friziji. Tek je zvuk

  • Jerg Kastner

    12

    trube, koji je najavio ruak, prekinuo njihov plodotvorni razgovor. Na putu do sale za ruavanje pridruile su im se Vilemova supruga Luiz, njegova ker Ana i njegova sestra Katarina, grofica od varcburga.

    Nekoliko molilaca je saekalo vreme ruka kako bi Vilemu izneli svoje molbe, ali on nije eleo da ga gosti ekaju te je obeao da e ih primiti posle obeda. Samo je jednom mladom Francuzu, koji mu je ne-koliko puta preneo vane poruke i koga je novano pomagao, rukom mahnuo da doe kod njega. Ovaj Fransoa Gijon je preao u kalviniste i ispriao mu je kako je njegov otac zbog nove vere muen i ubijen u Dolu.

    ta ima novo, Gijone?, upitao je Vilem. Da li donosi novosti iz Francuske koje ne mogu da ekaju?

    Gijon, vitak mukarac od oko dvadeset i pet godina, skinuo je eir od filca, poklonio se i odmahnuo glavom. Nemam novosti, prine Vi-leme. Ali se nadam da u na svom sledeem putovanju neto saznati. A za to mi je potreban paso. Glas mu je zvuao neobino jednolino i nesigurno, kao da mu je i samom bilo jasno kako ovo nije bio pravi tre-nutak da Vilema optereuje problemom oko pasoa.

    Kasnije, posle ruka, rekao je Vilem pomalo osorno i uputio ga da eka zajedno sa ostalim moliocima.

    Zbunjen, Gijon se povukao.Kada je Vilem sa svojim pratiocima uao u salu za ruavanje, Luiz

    mu je tiho rekla na uho: Meni se ne svia ovek sa kojim si malopre razgovarao. udno se ponaa.

    Vilem je odgovorio sa osmehom: Nije on lo ovek. Sreo sam ga vie puta. Da je hteo da mi naudi, mogao je to odavno da uradi. Malo-pre je bio samo malo nespretan, verovatno ga uplailo prisustvo brojne visoke gospode.

    Tek nakon ruka, dok mu je ispred sale za ruavanje prilazilo vie molilaca, ponovo se setio Gijona. Francuz je stajao u redu sa ostalim ljudima koji su ekali i inilo se kao da je nauio da bude strpljiv. Vilem je razgovarao o vojnim pitanjima sa jednim velkim oficirom, a onda se obratio jednom italijanskom trgovcu koji je objavio da raspolae oba-vetenjima u vezi sa pomorskom trgovinom po Sredozemnom moru. Vilem nije eleo da razmatra to pitanje na javnom mestu, te se sa Itali-janom pov