of 300 /300

Jerg Kastner - Tajanstveno Plavetnilo

Embed Size (px)

Text of Jerg Kastner - Tajanstveno Plavetnilo

  • Naziv originala:Jrg KastnerDIE FARBE BLAU obrada : GlitterBaby, Lenawww.balkandownload.org

  • Mojoj supruzi Korini,

    koja je tokom dugog vremena,dok sam radio na ovoj knjizi,

    uvek bila uz mene, a ne samo u AmsterdamuJ. K.

  • Prolog

    Neverno srce

    Vilem je bio potiten. Oseao se kao da mu na grudima lei kamen koji mu jepritiskao dah. I bilo mu je hladno. Bila je to hladnoa smrti to ga je okrznuladok je sa svojim gostima izlazio iz sale za ruavanje, u elji da im pokaenekoliko nedavno kupljenih tapiserija. Na to ga nije podstakla potreba zahvalisanjem, ve iskren ponos i duboka radost koju je oseao zbog ovihumetnikih dela. U vremenima kao to su ova, ispunjena ratovima izaverama, ljudskom umu je vie nego ikad bio potreban odmor kakav jenudilo posmatranje lepe slike.

    Vilemovi sinovi Moric i Justin predvodili su sluaoce, koji su obrazovalipolukrug oko namesnika Holandije. Njegovi telohranitelji su stajali upozadini. Znali su da oranjski princ nije voleo da oni budu blizu njega.Oseao se i predstavljao kao ovek naroda, koji je uvek imao sluha zamolioce. Teko da bi tome pristajalo da ga zakloni trupa straara naoruanahelebardama.

    Upravo je hteo da svojim pratiocima pokae jo jednu tapiseriju kad meustraarima nasta nemir. Kapetan, voa male trupe straara, uzbueno jerazgovarao sa nekim ovekom koji je, oigledno, pokuavao da se probijeizmeu vojnika. Vilem je zapitao ta se tamo deava.

    Ovaj gospodin eli da razgovara sa vama, prine, odgovorio je kapetan ipokazao na nepoznatog oveka. On jednostavno ne eli da prihvati da ste vitrenutno zauzeti drugim poslovima.

    Vilem je nainio dva koraka ka straarima i odmerio uljeza. ovek je biojo mlad, tek to je preao dvadesetu, a ispod tekog kaputa nosio je odelofrancuskog kroja. Delovao je izuzetno negovan. Sudei po tamnoj puti,mogao je biti stranac, Francuz sa juga Francuske ili Italijan. Meutim,spoljanji mir ovog stranca je varao. Vilem je zapazio nesiguran treptaj unjegovim uskim oima i video kako su mu se kapci vie puta trznuli. inilose da je ovek pod velikim pritiskom.

    Oranjski princ potrudio se da mu lice bude ljubazno i htede da ga upita

  • koja je njegova molba. Meutim, pre nego to je izustio prvo slovo, ukoiose. Pogled mu je pao na uljezovu ruku, koja se pomaljala ispod kaputa dreineto teko. Pod svetlou koja se probijala kroz veliki prozor, dugaakpredmet imao je metalni odsjaj. Kada je Vilem konano shvatio da je tajovek uperio pitolj u njega, ve ga je zaslepio plamen i skoro istovremenoga je zagluio prasak pucnja.

    Osetio je udar u desni obraz, a odmah potom i otar bol kada su gazahvatili plamenovi vatre koja je sunula tik ispred njegovog lica. Plamen izpitolja mu je zahvatio kragnu. Najzad se trgnuo i poeo brzo da gasi vatru.

    Za to vreme je gledao u stranca. Blago pognut napred, stajao je i ukoenoposmatrao svoju ruku u kojoj je do maloas drao pitolj. Oruje je nestalo,a od ruke nije ostalo nita osim malo krvavog mesa. Izgleda da je barutrazneo pitolj, a sa njim i atentatorovu ruku.

    Dvojica slugu pritrala su i pomogla Vilemu da ugasi vatru. Njegovistraari opkolili su atentatora. Helebarde i maevi zarivali su se u telooveka, iznova i iznova, ak i onda kada se ve bio groteskno izvrnuo i pao,nepomino leei na podu ispred vojnika.

    Vatra je ugaena, ali bolovi u vratu i ustima bili su nepodnoljivi. Vilem jenemono pao na pod, kao da je hteo da se u smrti ujedini sa svojim ubicom.

    Zbunjen, Vilem je otvorio oi. Zora je ve odavno potisnula no. Blagopeckanje u desnom obrazu podstaklo je njegovo seanje. Prolo je vie oddve godine otkako je, nekim udom, preiveo atentat. Za razliku od njega,plaeni ubica, panac po imenu Huan Hauregi, nije preiveo nakon to su gastraari izboli helebardama i maevima. Veliki broj lekara se brzo okupiokraj Vilemove bolesnike postelje davali su nadu, a zapravo ni sami nisuverovali da e namesnika Holandije, kome je metak proao kroz desni obraz inepce, oteti iz zagrljaja smrti. Vilem se i sada najei pri samoj pomisli na oneduge nedelje koje je proveo u postelji. Po savetu lekara nije smeo daizgovori ni jednu jedinu re, te je hitne dravne poslove obavljao pomouznakova i uputstava ispisanih nesigurnom rukom.

    Nikada se nije u potpunosti oporavio, ali to ga nije obeshrabrilo. I dalje jevodio Holandiju u oslobodilakom ratu protiv panije, i dalje je primaosvakoga ko bi doao kod njega sa nekom molbom, ne plaei se pritom

  • potajnih ubica uprkos tome to je Filipova ponuda ostala nepromenjena.Filip II, kralj panije, onome ko ubije Vilema obeao je kao nagradu

    dvadeset i pet hiljada zlatnih kruna, u gotovini ili kao zemljini posed.Atentatoru koji nije bio plemi smeio se, po izvrenju atentata, prijem ustale plemstva. Po Filipu, ubistvo Vilema nije bio zloin; panski kralj jejavno osudio omrznutog pobunjenika i stavio ga van zakona.

    Vilem se smekao kada je ustao iz kreveta i poao ka prozoru. Ponudakralja Filipa mu je pokazivala koliko je vredeo. Meutim, jo vanije je biloto to ga se Filip plaio. Kao namesnik Holandije bio je vrhovni zapovednikvojske sedam severnih provincija, koje su se 1579. godine ujedinile uUtrehtsku uniju, a dve godine kasnije se sveanim aktom odvojile odpanskog kralja. Naneo je pancima vie vrlo osetnih poraza.

    Razmakao je teke zavese kako bi pozdravio novi dan. Zastao je usred togpokreta. Najeio se kad ga je okrznuo ledeni daak, slian onoj hladnoi odpre dve godine koju je osetio onog nesrenog dana u Antverpenu.

    Vilem je odagnao strah i naglo otvorio prozor. Ovde je bio u Delftu, ne uAntverpenu, a sve jutarnji povetarac najavljivao je topao letnji dan. Nijeimao razloga za crne misli, rekao je samom sebi i nakon malog osveenja seoza pisai sto kako bi obavio vanu prepisku. Voleo je da radi u osamizadubine Svete Agate, koja je nekada bila vaan manastir, a sada je unjenom severoistonom delu bio smeten prinevski dvor.

    Kasnije tog popodneva, kad se toplina jutra pretvorila u letnju egu, primioje Rombauta Ojlenburga, gradonaelnika Leuvardena, kako bi sa njimrazgovarao o politikim i verskim pitanjima u Friziji. Tek je zvuk trube, kojije najavio ruak, prekinuo njihov plodotvorni razgovor. Na putu do sale zaruavanje pridruile su im se Vilemova supruga Luiz, njegova ker Ana injegova sestra Katarina, grofica od varcburga.

    Nekoliko molilaca je saekalo vreme ruka kako bi Vilemu izneli svojemolbe, ali on nije eleo da ga gosti ekaju te je obeao da e ih primiti posleobeda. Samo je jednom mladom Francuzu, koji mu je nekoliko puta preneovane poruke i koga je novano pomagao, rukom mahnuo da doe kod njega.Ovaj Fransoa Gijon je preao u kalviniste i ispriao mu je kako je njegovotac zbog nove vere muen i ubijen u Dolu.

    ta ima novo, Gijone?, upitao je Vilem. Da li donosi novosti izFrancuske koje ne mogu da ekaju?

  • Gijon, vitak mukarac od oko dvadeset i pet godina, skinuo je eir odfilca, poklonio se i odmahnuo glavom. Nemam novosti, prine Vileme. Alise nadam da u na svom sledeem putovanju neto saznati. A za to mi jepotreban paso. Glas mu je zvuao neobino jednolino i nesigurno, kao damu je i samom bilo jasno kako ovo nije bio pravi trenutak da Vilemaoptereuje problemom oko pasoa.

    Kasnije, posle ruka, rekao je Vilem pomalo osorno i uputio ga da ekazajedno sa ostalim moliocima.

    Zbunjen, Gijon se povukao.Kada je Vilem sa svojim pratiocima uao u salu za ruavanje, Luiz mu je

    tiho rekla na uho: Meni se ne svia ovek sa kojim si malopre razgovarao.udno se ponaa.

    Vilem je odgovorio sa osmehom: Nije on lo ovek. Sreo sam ga vieputa. Da je hteo da mi naudi, mogao je to odavno da uradi. Malopre je biosamo malo nespretan, verovatno ga uplailo prisustvo brojne visokegospode.

    Tek nakon ruka, dok mu je ispred sale za ruavanje prilazilo viemolilaca, ponovo se setio Gijona. Francuz je stajao u redu sa ostalim ljudimakoji su ekali i inilo se kao da je nauio da bude strpljiv. Vilem jerazgovarao o vojnim pitanjima sa jednim velkim oficirom, a onda se obratiojednom italijanskom trgovcu koji je objavio da raspolae obavetenjima uvezi sa pomorskom trgovinom po Sredozemnom moru. Vilem nije eleo darazmatra to pitanje na javnom mestu, te se sa Italijanom povukao gore, usvoju radnu sobu.

    Kada se pozdravio s trgovcem i ispratio ga do vrata, tamo ga je ve ekaojedan engleski oficir, sedokosi kapetan Vilijams. Kleknuo je na jedno kolenokako bi Vilemu izneo svoju molbu. U tom trenutku se pojavio Fransoa Gijoni jedna pomisao, koja je potisnule sve ostale, prola je Vilemu kroz glavu:Isto kao u Antverpenu!

    Gijon je drao teak pitolj sa dugom cevi u desnoj ruci i nianio u Vilema.Plamen i dim baruta, zagluujui prasak pucnja i Vilem je ve osetio teakudarac u stomak. Taj divlji, vreli bol, koji se irio od rane, pogodio je ihladni daak vazduha kakavje osetio jo jutros. Smrt je drala Vilema u svomledenom zagrljaju i ovoga puta nije bila voljna da ga pusti.

  • Jo pre nego to je stigao njegov lini lekar, oranjski princ je podlegao tekimpovredama.

    Zatvorili su atentatora. Pravo ime mu je bilo Baltazar erar, poticao je izslobodne grofovije Burgundije i zapravo je bio katolike vere i veran podanikpanskog kralja. U Delftu se izdavao za odbeglog hugenota i tako, naprevaru, pridobio Vilemovo poverenje. Verovatno bi ovo delo izvrio joranije da je imao odgovarajue oruje. Pitolj sa dugom cevi kupio je teknedugo pre atentata, i to ba od jednog Vilemovog telohranitelja koga jeubedio u to da mu je potrebno oruje da se zatiti od oloa koji je uvee iriostrah na ulicama Delfta.

    Baltazar erar nije mogao da uiva u nagradi koja je obeana za Vilemovoubistvo, ali je zato njegov otac uzdignut u stale plemstva i dobio na darzemlju u Burgundiji. Atentator je nakon tekog muenja osuen na smrt.Izvrenje presude usledilo je samo etiri dana nakon ubistva, etrnaestog jula1584. godine, ispred gradske venice u Delftu. Okupila se velika masa ljudi ikod mnogih je tugu za Vilemom nadjaavala radost to e videti njegovogubicu kako pati i umire.

    Na razoaranje radoznalih, erar se pokazao nepokolebljivim i pripravnim.Stisnuo je zube dok su mu na gubilitu ispred gradske venice usijanimgvoem prili ruku, sve dok od nje nije ostao samo ugljenisani patrljak. Tekkada su poeli da mu zabadaju usijana kleta svuda po telu i da mu otkidajudelove mesa, iz grla mu se oteo poneki mukli, bolni jauk.

    Delati su poeli ivog da ga seku na etiri dela tako to su ga rasporiliodozdo. On se onda uspravio, ukoenim pogledom punim mrnje zagledao seu masu i povikao: Sve vas proklinjem, vas bezdune kalviniste! Vas, vaudecu i decu vae dece. I neka i sto godina posle moje smrti moja kletva stojinad vama i nad svima koji ive u Holandiji, koju je Bog zaboravio!

    Glas mu je zamro u samrtnom ropcu kada su mu rasporili stomak i iupalisrce. Nevernim srcem, kako je glasilo u presudi, tri puta su ga udarili u lice.Na kraju su mu odsekli glavu, rasekli telo na etiri dela i okaili na etiribedema u gradu. Okupljeni narod je sve ovo posmatrao sa zadovoljstvom, alinad ljudima se potom nadvila senka i jo dugo se u Delftu, kao i iromHolandije, prialo o kletvi Baltazara erara.

  • Glava prva

    Smrt u Rendari

    AMSTERDAM, 7. AVGUST 1669. GODINE

    Hajde, Kornelise, ubodi me noem u stomak!Osel Jeken se grubo smejao i odmahivao glavom, od ega su mu poigravali

    debeli obrazi. Oi ispod gustih obrva su me ohrabrivale namigujui mi, i kaoda su me istovremeno zadirkivale. Osel je stajao tri-etiri koraka ispredmene, masivni gornji deo tela je blago nagnuo unapred i ispruio ruke sasnanim akama, kao da je hteo da me zagrli.

    Ili da me zgnjei, pomislio sam, ali ni ja nisam bio ba niskog rasta.Dodue, Osel me je nadmaivao za glavu, a njegove ruke su bile skoro istogobima kao i moje butine.

    Ipak mi se inilo da je hrabro to je traio da koristim panski depni no sadugim, savijenim seivom za napad. Smatrao sam da sam veoma vet s timoruzjem koje sam na kocki dobio od jednog engleskog mornara.

    Zato okleva, Kornelise? vikao je Osel.Sam si traio, progunao sam i napao ga jednim brzim korakom u stranu.

    Istovremeno sam desnom rukom potegao no ka njegovom masivnomgrudnom kou.

    Osel vie nije stajao na istom mestu. Za tren oka je promenio svoj poloaj,takvom brzinom i spretnou koje se nisu oekivale od oveka ije je telodelovalo tromo. Umesto da ustukne pred panskim seivom, on se pomerioulevo i nainio korak unapred, te me vrsto zgrabio. Drao me je desnomrukom za vrat i zadnji deo glave, a levom me je stegao za desnu miku, tolikojako da me je zabolelo. Pre nego to sam stigao da se osvestim, Osel mejednim okretom izbaci iz ravnotee. Sada je desnom rukom obuhvatio mojalea, a levom mi je zavrtao ruku. Ovo drugo je izazvalo otar bol. Ruka mi jenekontrolisano drhtala, a no je, uz glasan zveket, pao na prljavi pod. Kada jeOsel pojaao stisak na moja lea, u potpunosti sam izgubio kontrolu i grubopao na desno rame.

  • Disao sam ubrzano, borio se da doem do vazduha i ponovo se ponadaokad sam tik pored sebe ugledao kako se moj no presijava. Ruka mi jepoletela ka njemu, ali je Oselova noga u konoj obui bila bra i pritisnulano na podu.

    Priznaj, da si izgubio, rekao je, nasmejao se od uha do uha i nagnuo senada mnom. Mukarac nikad ne sme da pobrka hrabrost sa glupou.

    Ukoeno sam gledao nagore, u njega, kao to mali deak gleda u svogmonog oca, i uzdahnuo: Priznajem poraz, majstore Jeken. Jak si koliko ispretan.

    Jak sam po prirodi, a spretnost sam postigao vebanjem, odgovorio jeOsel i ispruio ruku da mi pomogne da ustanem. Ako bude vebao istotoliko vredno kao i ja, i ti e savladati umee rvanja.

    Od takvog uitelja, sigurno, rekao sam skidajui crvenu strugotinu saseiva. Ruka me je jako bolela, ali sam se potrudio da se ne odam. Na krajukrajeva, ja sam bio taj koji je zatraio ovu lekciju.

    Osel je odmahnuo glavom. Ja zaista nisam majstor, ali sam uio rvanjekod pravog majstora.

    Kod koga?, upitao sam i vratio seivo u kanije od jelenjeg roga, optoenemesingom.

    Kod Nikolasa Petera, odgovorio je Osel kao uzgred, ali je dobro znaokakvo dejstvo ima to ime.

    Kod Nikolasa Petera, upravnika poznate kole rvanja?, naglasio samiznenaeno.

    Kod osnivaa kole rvanja, ispravio me je Osel. Sada je vodi njegovuenik, Robert Kors.

    Uinilo mi se kao da moj prijatelj izgovara ovo ime sa izvesnomodbojnou.

    Ne priajmo o prolim vremenima, rekao je Osel i stao ispred menerairenih nogu. Hteo si da te nauim rvanju, pa hajde. Hajde, kreni jojedanput prema meni, ali sasvim polako. Onda u ti pokazati kojim pokretimasam odbio tvoj napad. Malo snage i malo vie pameti imaju veu teinu odtog tvog malog panskog noa, Kornelise.

    Klimnuo sam glavom i pripremio se za napad. Duboko sam udahnuo iosetio miris sveeg drveta. Za vebanje smo izabrali veliko skladite gde jebrazilsko tvrdo drvo ekalo na rendanje, nakon to su ga zatvorenici u

  • Rendari1 isekli i isitnili. Upravo kada sam hteo da krenem na svog prijatelja,zauo se neiji glasan uzvik: Osele! Osele! Gde si?

    To je Arne Peters, ree Osel sav zauen i doviknu naem kolegi: Arne,mi smo u skladitu za drva!

    Brzi koraci su se pribliavali, teka vrata od dasaka su se buno otvorila iArne Peters promoli svoju elavu glavu. Mucao je sav zadihan: Osele,mora odmah da ode u Melhersovu eliju, brzo! Neto strano se desilo!

    ta?, upitao je Osel i poao da uzme svoj koni prsluk koji bee ostaviona jednoj gomili naslaganih drva. Melhers... on je mrtav!

    U istom trenutku, Oselov mir je nestao. Kako to?, rekao je i zgrabioprsluk brzo ga oblaei.

    Ubio se. Hteo sam da mu odnesem ruak i tada sam ga video. Cela elijaje puna krvi!

    Trali smo pratei Petersa do elije Gisberta Melhersa, bojadije plavim.Dok smo prolazili kroz salu Rendare, zatvorenici, zaokupljeni tekim radom,dobacivali su nam radoznale poglede, ali i pune mrnje, ne prestajui pritom sposlom. Prostorijom je letela strugotina, oseao se miris znoja i drveta iinilo se da iznad svega toga lebdi miris smrti. Barem se meni tako inilo doksam sa dvojicom uvara urio ka eliji oveka iji sluaj je pre est danapotresao ceo Amsterdam.

    Gisbert Melhers bio je jedan od najuglednijih bojadija i lan svog esnafa,koji je bio potovan i nadaleko van Amsterdama. ovek je obavljao svojzanat vredno i predano i stekao je znatno blagostanje. Nita, tako su kasnijegovorili oevici, nije ukazivalo na to da e poiniti takav zloin.

    Prole nedelje uvee, na stravian nain je ubio svoju enu i decu: deakaod trinaest godina i devojice od jedanaest i osam godina. Iskasapio ih jenoem, svima redom odsekao glave i bacio ih u jednu kacu za boju. Zloin jeotkriven tek u ponedeljak ujutro, kada su Melhersove kalfe htele da izvadetkaninu koju su potopili u nedelju, da bi je okaile da se sui na sveemvazduhu. Jedan od ljudi, izvesni Art Tefsen, zajedno sa tkaninom izvukao je iglave ubijenih. Uzbuene kalfe su potraile svog majstora i pronale ga ujednom udaljenom oku u njegovoj kui kako sedi uuren na podu, poputprogonjene ivotinje saterane u klopku; gledao je u njih ukoeno. Nije mogaoda izgovori nijednu razgovetnu re. Pored njega se nalazila krvava sekira, anjegove ruke, kao i odelo, bile su natopljene krvlju. Kalfe su u dnevnoj sobi

  • pronale krvava tela ubijenih. Melhers je odveden u gradsku venicu nasasluanje, a progovorio je tek kada je podvrgnut muenju. Priznao je zloin,ali nije hteo, ili nije mogao, da navede razlog za svoje nedelo, ve je stalnoponavljao da je to morao da uradi. U ponedeljak je upuen u Rendaru, gde jeekao na suenje. I tu je bio veoma zatvoren i nije hteo nita da govori.

    Pokuao sam dva puta bezuspeno da zaponem razgovor sa njim i na krajusam odustao. Upravnik je odluio da Melhersa smestimo u odvojenu eliju.Nije bilo pametno, zbog njegovog udnog stanja, da ga ukljuimo u radRendare. Izgleda da se upravnik plaio da bi Melhers sa dvanaestozupanimrendetom u ruci mogao ponovo da postane nasilan.

    Kada smo skrenuli u hodnik koji je vodio do Melhersove elije, video samjo izdaleka da su vrata bila poluotvorena. Peters je ispred njih ostaviojednostavnu iniju sa kaom; hrana je, verovatno, bila za Melhersa. Osel jejednim pokretom skroz otvorio vrata i prvi pogledao u malu prostoriju. Staosam pored njega i ugledao pravu sliku uasa. Tokom dve godine koje samproveo kao uvar u Rendari, video sam svata od ega bi se prevrnuo svakiosetljiviji stomak, kakav je bio i moj, ali pogled na Gisberta Melhersazasenio je sve ostalo. Duboko sam udahnuo i pokuao da odagnam oseajguenja.

    Od stamenog oveka, kakav je bojadija plavim bio za ivota, nita nijeostalo. U smrti je izgledao jadno. Na njegovim runim zglobovima, iz kojihsu istekli i krv i ivot, visilo je pokidano meso. Leao je na desnom boku kaouginula ivotinja, iskrivljen u samrtnom gru. Oi su mu bile neprirodnootvorene i umrljane krvlju. I zubi su mu bili krvavi. Nisam mogao a da nepomislim na zver, na krvave ulove divlje ivotinje.

    Kako li je samo uspeo to da uradi? upitao je Arne Peters i u nevericivrteo elavom glavom. Pa nije imao ni oruje!

    Zar ne vidi zube?, odgovori Osel neobino promuklim glasom. Ovajprizor je potresao ak i beskrupuloznog nadzornika zatvora.

    Da, udno, tolika krv...Nije udno, ve odvratno, ree Osel prinosei desnu podlakticu ustima,

    kao da je hteo da se ujede za runi zglob. Ovako je to uradio.Peters je ujno progutao pljuvaku. Zar ovek moe da bude sposoban da

    uradi tako neto?ovek koji je iskasapio svoju enu i nevinu decu verovatno je za sve

  • sposoban, odgovorio sam i progurao se kraj Osela kako bih uao u eliju.Neto na drugom kraju mi je privuklo panju: nejasna senka, velikipravougao.

    Mora da se uasno bojao kazne kada ju je izbegao na ovakav nain,promrmlja Peters.

    Moda je odluio da sam izvri kaznu, rekao sam ja.Ili je naprosto samo bio lud, rekao je Osel, koji je svoju teku aku

    poloio na moje rame i, na moje veliko iznenaenje, spreio me da uem ueliju. Arne, molim te, obavesti upravnika!

    Da, u redu, odgovorio je Peters i brzo se udaljio.Osel je gledao za njim i, kada je Peters izaao iz hodnika, rekao je: On to

    ne mora da vidi. Pritom je pokazao na veliki predmet koji je bio naslonjenuz zadnji zid elije.

    ta je to? upitao sam.Osel je uao u mranu prostoriju, briljivo vodei rauna da ne stane u

    lokvu krvi u kojoj je leao Melhersov le, pruio ruku iza pokojnika iizvukao jednu sliku koja je bila uramljena u ukraen i izrezbaren ram.

    Slika?, zaudio sam se.Prouio sam ulje na platnu pod svetlou aavih lampi koje su svetlele iz

    hodnika. Jasno je pokazivala pokojnika, verovatno ukrugu svoje porodice.Slikar je prikazao zadovoljnog Gisberta Melhersa koji sedi za bogatomtrpezom. Pored njega je stajala punaka, ali lepa ena, i sipala mu neto uveliki srebrni pehar. Dve manje devojice i jedan deak stajali su levo, poredmajke, i posmatrali roditelje.

    Melhers i njegova porodica njegove rtve, tiho je rekao.Dobro si prepoznao, Kornelise. Ova slika je donedavno stajala u njegovoj

    lepo opremljenoj sobi.Kako je dospela ovamo?Osel je pogledao kamrtvacu. On me je zamolio da mu je donesem.Zamolio? ponovio sam. Ali, Osele...Da, da, da, znam da je zabranjeno da zatvorenicima u eliju donosimo bilo

    kakav predmet iz njihove kue. Ali bojadija je doslovno preklinjao. Osimtoga...

    Osim toga?, bio sam uporan kada je moj prijatelj poeo da okleva.Osim toga, deset guldena je mnogo para!

  • Zaista! Zadivljujue!ta? To to je Melhers dao toliki novac da bi sliku imao kod sebe? Moda

    je oekivao da mu slika donese utehu. Ili je eleo sam sebe da kaznigledajui one koje je nosio na savesti. Moda nije mogao vie da izdri dagleda sliku pa se zbog toga ubio.

    Mogue, Osele. Ali mislim da je neto drugo mnogo zanimljivije. ovek jebio veoma tvrdokoran i progovorio je tek kada su poeli da ga mue. A satobom je razgovarao?

    Kada sam mu u sredu uvee doneo veeru, jeste. Ipak, nije mi rekao zatoje ubio enu i decu. Bilo mu je stalo samo do ove slike. Preklinjao me je daodem njegovoj kui i od njegovog kalfe Arta Tefsena zatraim sliku. Rekaoje da e mi Tefsen dati novac. I tako je i bilo. Kada su se zauli ubrzanikoraci, Osel se trgnuo. Moram da sakrijem sliku, Kornelise, odmah sevraam.

    I ve je nestao iza prvog ugla. Retko ko se tako dobro snalazio u Rendarikao on. Samo tako je i uspeo da neprimeeno provercuje tu ne ba malusliku u Melhersovu eliju. Kada se pojavio Arne Peters sa RombertusomBlankartom, kome je kao upravniku bilo povereno upravljanje Rendarom,Osel je ve ponovo stajao kraj mene.

    Blankart, nizak, mrav ovek, koji je uvek delovao pomalo nesigurno,promolio je glavu u eliju bojadije plavim i ustuknuo unazad, kao da ga jeudarila nevidljiva pesnica. To to nije mogue, rekao je i uperio pogledprema mom prijatelju, nadzorniku zatvora. Kako je moglo ovako neto da sedesi?

    I za nas je ovo prava zagonetka, gospodine, rekao je Osel.Ali kako u to da objasnim upravnom odboru zatvora, gradonaelniku i

    Magistratu?, upitao je Blankart.Ovako neto se verovatno ne moe objasniti, pourio sam da pomognem

    svom prijatelju. Ovo je isto tako neobjanjivo kao i Melhersov zloin.Izgleda da je bio potpuno lud.

    Da, bie da je tako, uzdahnuo je Blankart, delujui kao da mu je laknuloto je mogao da ponudi makar nagovetaj nekakvog objanjenja. to se menetie, oseao sam se neobino potiteno. Nekakva strana slutnja uvukla se umene. Oseao sam da se smrt majstora bojadije plavim ne moe tek takojednostavno skinuti sa dnevnog reda, a istovremeno nisam bio siguran da li

  • sam uopte eleo da saznam istinu.

  • Glava druga

    Slika pokojnika

    Na kraju smene, Osel i ja smo zajedno izali iz Rendare. Izali smo na Svetiput2, gde je u letnjim veerima vladala uobiajena guva. Teko natovarenakolica tutnjala su prolazom, prodavci su nudili svoju robu, a pod jo toplimzracima avgustovskog sunca, parovi i cele porodice poli su u veernjuetnju. Galebovi i nekoliko sivih aplji kruili su iznad nas, kao da su elelida upotpune mirnu i idilinu scenu. Nita nije ukazivalo na to da je samo prenekoliko sati, iza debelih zidina amsterdamskog zatvora, jedan ovek sebioduzeo ivot, i to na tako stravian nain. Zidine su zasad uvale stravinutajnu, ali najkasnije sutra ujutru, ceo Amsterdam e znati tu priu u najsitnijedetalje.

    Ne, ne ba svaku pojedinost, pomislio sam, kada mi je pogled pao na velikipaket koji je Osel nosio pod rukom. Umotao je sliku u sivo vuneno ebe.

    Pokazao sam na sliku i upitao: Da li e sliku ponovo odneti doMelhersove kue?

    Da, ali tek za nekoliko dana, kada se slegne sveopte uzbuenje. Ne elimda se zbog slike naem u problemima.

    Dobro. Ja bih voleo da je jo jedanput u miru pogledam.Zato?Nazovi to profesionalnom znatieljom, Osele. Pa zna da se bavim

    slikarstvom.Ali ne ba uspeno, odgovorio je sa osmehom i palcem pokazao iza sebe

    u pravcu Rendare. Inae ne bi tamo zaraivao novac.Samo ti dodaj so na moju ranu, rekao sam i smejao se. To je zato to u

    naoj zemlji ima vie slikara nego zatvorskih uvara, moda i previeslikara.

    Osel me je drugarski udario po ramenu. Onda hajde kod mene, Rubense.Ne elim da raspakujem ovo remek-delo pred publikom. A osim toga, imam ijaku rakiju od kleke. Nakon sveg tog uzbuenja, zasluili smo dobar gutljaj!

    Skrenuli smo prema Jordanskoj etvrti. Ja sam i dalje razmiljao o slici i

  • prebacivao sam svom prijatelju to ju je prokrijumario u eliju bojadijeplavim.

    Osel se namrtio. Kornelise, prestani ve jednom! Pria kao upravnik. Danisi moda bacio oko na njegovo radno mesto?

    Voleo bih da imam njegovu platu, ali mi se pomisao da ostatak svogivota provedem u Rendari ba i ne dopada.

    Tamo i nije tako loe, gunao je Osel. Na kraju krajeva, ja radim tamodue od jedne decenije.

    Da, ali ti si nadzornik.Dugo mi je trebalo da to postanem. Ali ne alim se. Pre nego to sam

    poeo da radim u Rendari, radio sam i ovde i onde, i na kraju bi meodasvuda izbacili, im gazda potroi novac. U Rendari imam redovnu platu,iako bi mogla da bude malo vea.

    Odmeravao sam ga, ali sam preutao primedbu o njegovoj plati. Bila bi mui vie nego dovoljna da se nije odao tolikom konzumiranju rakije i igrama nasreu. to je vie pio, sve je manje imao sree u kocki, tako da su mu zalihenovca postale oskudne. Osim toga, odnedavno je iveo sa nekom enom poimenu Gesa ili Gese, tako nekako, koja nije dobro uticala na njega. On nijemnogo priao o njoj, ali ono to je pominjao navodilo je na zakljuak da je iona mnogo volela rakiju, i to vie nego to je mogla da podnese. Pritom jepatila od upornog kalja i Osel je morao da izdvaja mnogo novca na lekare ilekove.

    Iznajmljena kua, u kojoj je iveo, bila je mrana koliko i velika. im smozali u vijugave uske prolaze i stepenita, vie se nije mogla osetiti prijatnaatmosfera letnje veeri. Kua je pripadala nekom proizvoau alata, a on jesvoje radnike uselio u najgore rupe. Svaka para, koju im je za te oronulestanove skidao sa plate, bila je, po mom miljenju, preskupa. Stanove samakar malo vazduha i dnevne svetlosti iznajmljivao je ljudima kao to je bioOsel, koji su imali pristojne plate, ali sebe ni u kojem sluaju nisu smatraliimunim. U kui se osealo na ustajalu vlagu i smee.

    Popeli smo se strmim stepenicama i uli u Oselov stan, u kojem nisam biove mesecima, odnosno otkako je poeo da ivi sa tom enom. Imao samutisak da me namerno dri podalje od nje, a to vee nije bila u stanu. Kadasam upitao za nju, rekao je da je otila na nekoliko dana da neguje svojuteko bolesnu tetku.

  • Stavio je dve ne ba iste glinene ae na sto i napunio ih klekovaom, kaoto je i obeao. Za to vreme sam ja skinuo ebe sa slike i naslonio je nacrvljiv koveg, tako da je kroz mali prozor osvetli slaba veernja svetlost.Osel je primetio kako je gledam suenih oiju, te je upalio uljanu lampu.

    I?, upitao je nakon to sam neko vreme posmatrao sliku. Da li je todobra slika, moda neto i vredi?

    Nisam siguran, rekao sam tiho, pribliivi se slici da bih video potpis.Ovo je udno, promrmljao sam, vrlo udno.ta to? Osel je otpio veliki gutljaj rakije, glasno i zadovoljno podrignuo i

    rukom obrisao vlane usne. Deko, hajde priaj!Svaki slikar stavi ime ili makar svoj znak na sliku. To se radi i zbog

    ponosa, ali i radi novih poslova. Na kraju krajeva, slikar zavisi od novihporudbina. Dakle, ljudi koji gledaju sliku moraju da znaju ije je to delo.Ali ovde ne mogu da naem potpis, ma koliko se trudio.

    Moda u ovom sluaju slikar nije bio ponosan na svoju sliku,pretpostavio je Osel i seo na jednu stolicu koja je pod teretom njegove teinezakripala.

    Ne verujem. To je dobra slika. Pogledaj ovde kako odsjaj svetlosti padana deja lica, to je majstorski uraeno!

    Osel se sagnuo preko stola i gledao u sliku razrogaenih oiju. Pa, ja bihto drugaije uradio.

    Kako to misli?Najvanija osoba na toj slici je bojadija plavim. Verovatno ju je on

    naruio. Znai, svetlo bi trebalo da pada na njega, a ne na decu. Slikar jeeprtlja. Nije ni udo to nije nakrabao svoje ime na slici.

    Besno sam ga pogledao. Osele, ti nema pojma o slikarstvu. Upravo tajsvetlosni efekat me je oarao. Mislim da je vrlo lukavo uraeno to pogledposmatraa prvo pada na decu. Oni gledaju u svoga oca i na taj nain jovie istiu njegov poloaj. Da je slika u drugim bojama, ja bih je svrstao udela majstora Rembranta.

    Rembranta? Zamiljen, Osel je otpio gutljaj klekovae i ekao potiljak.Taj je navodno propao. Da li je on uopte jo iv?

    Naravno da je jo iv. Poslednjih godina nije imao sree. Veina ljudirazmilja kao i ti i ne potuju njegov nain slikanja. Ali ako mene pita,jednoga dana e biti poznat kao i Rubens, moda i poznatiji.

  • Ni za hiljadu godina! smejao se Osel. Rembranta toliko malo cene, da je,kako sam uo, pre par godina bankrotirao. Ili se ja moda varam?

    U pravu si, nije mogao vie da izdrava kuu u Velikoj jevrejskoj ulici3 imorao je da proda sve stvari koje je imao. Sada ivi u manjoj kui uRozengrahtu.

    Ali jo sebi moe da priuti kuu? frktao je Osel i pogledom preao pomaloj sobi sa retkim nametajem. Moda je trebalo da postanem slikar.

    On je podstanar u Rozengrahtu. Koliko ja znam, ivi od zaostavtine svojepokojne ene, sa kojom on upravlja kao staratelj dece.

    Onda je trebalo da se oenim bogatom, bolesnom enom, umesto da ivimsa siromanom, i bolesnom. Osel je ponovo napunio svoju au do vrha, ameni je gurnuo moju preko stola. Kornelise, sedi ve jednom sa mnom i pij.Inae e nestati dobre rakije.

    Posluao sam ga i rekao: Ni Rembrantu nije lako. U odnosu na njegovunekadanju reputaciju, danas pokuava samo da preivi.

    Pria kao da ga dobro poznaje.Sigurno ne dobro, ali sreli smo se nekoliko puta. Malo pre nego to sam

    poeo da radim u Rendari, zamolio sam ga da mi bude uitelj.Tvoj uitelj? Vidi, vidi. I ta je bilo na kraju?Izbacio me iz kue i vikao za mnom da nikada vie ne prekoraim njegov

    prag.Ovo saoptenje je toliko zabavilo mog prijatelja da vie nije mogao da se

    kontrolie, pa je prasnuo u smeh i pljunuo gutljaj rakije preko stola. ,Ja sam imislio da ti nisi preterano nadaren slikar, Kornelise. Ali ako ve toliko loeslika da to primeti i neko kao to je Rembrant, onda bi zaista trebalo zauvekda ostavi etkice.

    Nije se radilo o mom slikanju, ve o njegovom poroku o piu. Njegovaerkica me je zamolila da obratim panju na njega da ne pije previe vina.Kada sam jedno vee hteo da mu uzmem krag iz ruke, izbacio me napolje.

    S pravom! Trebalo je da mu dozvoli da popije jedan krag vina.Ali pre njega je ve bio popio dva.To ga uzdie u mojim oima, rekao je Osel i uzeo au sa rakijom.Ponovo sam se okrenuo ka slici i posmatrao odeu te porodice, koja je,

    zahvaljujui tome to je bila osenena u razliitim nijansama plave, davalajednu prodornu plavu boju. Pozadina, to jest zid prostorije, takoe je bio

  • plave boje, tamniji od odee, ali je udno svetleo. Kao da je ta plava svetlostosvetlila celu sliku i inilo se kao da e svakog asa izai iz nje kako biobavila posmatraa i sasvim ga opinila.

    Da nije tog prodornog plavog, zakleo bih se da je to Rembrantova slika.Zato? On ne voli plavu boju?Ne znam. Za to kratko vreme, koje sam proveo sa njim, nikada nisam

    video da je koristi. Njegove omiljene boje su bela, crna, bledouta i zemljanocrvena.

    Moda je to slika nekog njegovog uenika?, rekao je Osel.Udario sam se rukom po elu. U pravu si, bie da je tako. Sada Rembrant

    vie nema uenika, ja sam, valjda, bio izuzetak. Ali ranije, dok mu je imebilo cenjeno, mnogi su eleli da ue od njega.

    U hodniku su se zauli nesigurni koraci, propraeni zvukom grebanja nabravi. U jednom koraku, moj prijatelj je bio kraj vrata i otvorio ih. I ja samustao kako bih pomogao Oselu da se bori protiv mogueg napadaa.Jordanska etvrt je bilo zborno mesto propalih i bednih. Naziv je dobila pohugenotima koji su iz Francuske pobegli ovamo; prljava voda Prinsengrahtapodseala ih je na reku u njihovoj bivoj domovini koja se zvala Jordan. Ukui kao to je ova, moralo se u svakom trenutku raunati sa nepoeljnimuljezima, u najboljem sluaju sa nekom zbunjenom pijanicom, ali i samomcima kojima ljudski ivot ne znai mnogo ako su preko njega mogli dadou do neke pare ili nekoliko guldena. Gesa!

    Pretpostavio sam ko je ta ena to se pojavila na vratima ljuljajui se, jo ipre nego to je Osel uzviknuo njeno ime. Ruka, u kojoj je drala klju, tolikojoj je drhtala da nije uspevala da pogodi bravu. Osel je uvukao svojusaputnicu u stan i zatvorio vrata za njom.

    Iscrpljena, Gesa se spustila na stolicu, na kojoj je jo malopre sedeo Osel ibez okolianja izruila aicu rakije u suvo grlo. Samo to je progutalagutljaj, dobila je napad kalja, koji nikako nije prestajao. U prvom trenutkusam pomislio da je klekovaa prejaka za nju, ali sudei po njenom zadahu, tojoj nije bila prva aa te veeri, a kapljice krvi na stolu jasno su ukazivale nato da se radilo o ozbiljnom uzroku kalja.

    ta ti trai ovde?, neljubazno ju je napao Osel. Zar nisi htela da ide uPrinsengraht da neguje tetku?

    Pih, ta luda starica! Misli da moe po ceo dan da mi komanduje kao

  • kapetan svojoj eti samo zato to u jednoga dana od nje naslediti nekolikoguldena. Ali nee moi sa Gesom Timers! Ovde ribaj, tamo peri, a umeuvremenu kupi i pripremi hranu, tako to ona to zamilja. A onda jojadikuje to sam prilikom nabavke nakratko svratila u Zlatno sidro dapopijem jednu aicu. Onda sam pobegla.

    Ti i to Zlatno sidro, prekorio ju je Osel odmahujui glavom. Najboljeda sebi odmah smesti i krevet u toj krmi!

    Ti e da mi kae!, rastorokala se ena. Ako se neko razume u krmeovog grada, onda si to ti, Osele.

    Odmakao sam se malo od stola kako bih izbegao otar miris, koji je sasvakom izgovorenom reju strujao iz njenih usta. Mora da je popila bar etiriili pet aa rakije, isto tako jake i jeftine. Postepeno sam poeo da shvatamzato ju je Osel drao podalje od svojih prijatelja i kolega sa posla.

    Naglo je okrenula glavu prema meni, kao ptica koja je ugledala crva.ovee, ta gleda? Ko si ti uopte?

    To je moj prijatelj Kornelis Sojthof, objasnio je Osel. Pozvao sam ga naaicu rakije.

    To sa aicom ti je dobra ideja. Gesa je gurnula praznu au ka Oselu.Ima li jo malo ovoga?

    Ne za tebe, Gesa. Za danas ti je dosta. Bolje idi i lezi!Da legnem? Razmiljala je, a zatim tako jako odmahnula glavom da joj je

    iskrzana plava kosa letela s jedne strane na drugu. Sama ne, kokodakala je.To je dosadno. Zar nee i ti da poe sa mnom, Osele? Ili moda tvojmladi prijatelj? Rekla bih da je lepo graen. Volela bih da znam da li jedobar i na dodir kao to izgleda.

    Ustala je takvom brzinom, to me, s obzirom na njeno pijano stanje,iznenadilo, obila oko stola, uhvatila me izmeu nogu i vrsto stisnula. Jasam se trgao, ali se nisam usudio ni da se pomerim. Onda bi me Gesaverovatno jo vre stisnula.

    Ah, dobar je, iscerila se. Kako ti se brzo ukrutio u mojoj ruci! A i jo simlad. Osel polako ulazi u godine kada je u krevetu vie zainteresovan za san,nego za mene. ta kae da probamo malo da se pozabavimo?

    Pribliila je svoje lice mome i namestila usne za poljubac. Nehotice sam senagnuo unazad, bar koliko je to moj neprijatni poloaj dozvoljavao.

    Pod drugim okolnostima, ja ne bih smatrao stranim da je poljubim. Mogla

  • je biti starija od mene najvie pet ili est godina; dakle, bila je na pragutridesetih. Meutim, Osel je ve odavno preao etrdesetu, zbog ega mi nijebio samo dobar prijatelj, ve i poput oca. Ali Gesa je delovala starije. Njenabolest i zavisnost od pia ostavili su duboke bore na njenom licu, a ispodzelenih, nekada verovatno lepih i zavodljivih oiju, imala je tamnepodonjake.

    Osel je stao iza Gese i povukao je od mene. Bolelo me izmeu nogu dok seona borila da ne ispusti plen iz ruke. Izgubila je ravnoteu i pala na pod.Istovremeno je dobila jo jedan napad kalja, te se ispred Oselovih nogustvorila lokva krvi.

    Bolje da sada poem, rekao sam promuklim glasom, ustao i pourio kavratima. Vidimo se u ponedeljak u Rendari, Osele.

    Taman sam hteo da izaem napolje u hodnik, kada je Gesa ustala teturajuise, potrala za mnom i zarila mi svoje prste u ruke.

    Povedi me sa sobom! molila je. Nemoj da me ostavi ovde sa ovimmatorim bikom. On se samo umorno prevre po krevetu i po celu no hre,kao da eli sam da istesterie sve drvo iz Rendare!

    To ne moe, odgovorio sam joj bespomono dok sam pokuavao da seodvojim od njenog stiska a da je pritom ne povredim.

    Mogu da ti ispunim sve elje, veruj mi!, objanjavala mi je odsenimklimanjem glave. Staviu ga i u usta ako tako voli.

    Ova ponuda mi nije zvuala nimalo primamljiva, iako i dalje nisam uspevaoda se izvuem iz njenog stiska.

    Na kraju ju je Osel uhvatio i gurnuo u jedan oak mranog hodnika.Zaulo se preplaeno pitanje i mala, crna stvorenja su se razbeala. Pacovi.

    Gesa je uputila Oselu itavu paletu odvratnih psovki, od kojih jo nijednunisam uo iz usta neke ene. Vrata su se otvarala i radoznale komije supromaljale glave. Osel je enu, koja nije prestajala da psuje, podigao ipovukao nazad u stan.

    Oskudnim reima se jo jednom pozdravio sa mnom, a ja sam pourio dato pre odem, iako me grizla savest to ostavljam svog prijatelja sapacovima, Gesom, koja je bez prestanka psovala i kaljala, i slikompokojnika.

  • Glava trea

    U tamnici (I)

    Tano je da sam i ja iveo u nadaleko uvenoj Jordanskoj etvrti, u kojojsigurno nisu iveli ugledni graani ovog grada, ali sam, u odnosu na mogprijatelja, imao vie sree sa smetajem. Udovica Jesen, jedna dobrodunaena sa velikim srcem za slikare koji su ostali bez hleba, izdala mi je sobu nagornjem spratu kue, koja je, u poreenju sa Oselovim stanom, bila pravapalata, a za koju nisam plaao vie nego on. Bila je prostrana, sa dva prozora,okrenuta ka severu i uvek ista zahvaljujui vrednoj udovici Jesen.Ravnomerna svetlost, koja je dopirala u prostoriju, savreno je odgovaralaslikarima.

    U nedelju, dok je avgustovsko sunce sijalo iznad Amsterdama sa skorovedrog neba, eleo sam to i da iskoristim. Nakon slube u crkvi, na koju sampratio udovicu Jesen, odmah sam pomeao boje kako bih nastavio sa radomna slici zapoetoj nekoliko dana ranije: scena u luci, na pristanituIstonoindijske kompanije. Nadao sam se da u zavrenu sliku prodati zadobre pare nekom zaposlenom u kompaniji ili ak nekom od direktora. Iakosam poslednje dve godine proveo vie vremena u Rendari nego predtafelajem, iz glave mi nije izlazila misao da u jednog dana ipak moi daivim od slikarstva.

    Sati su proticali, ali im sam umoio etkicu u jaku plavu boju kako bihnaslikao vodu, zastao sam jer mi se pred oima javila druga slika slika izelije bojadije plavim.

    Razmiljao sam koji bi od Rembrantovih uenika mogao da doe u obzirkao stvaratelj tog dela, ali koliko god lupao glavu, to me nikud nije odvelo;jednostavno nisam dovoljno poznavao uenike majstora Rembranta vanRajna. Moda je slika imala samo sluajne slinosti sa Rembrantovimdelima, ili je neko, ko nije ni uio kod tog majstora, jednostavno kopiraonjegov stil.

    Moje misli su tako predano kruile oko te nepoznate slike da, zapravo,nisam mogao ni da se usredsredim na svoj rad. Neodluno sam etkicom

  • kruio preko palete i svaki put bih promaio eljenu nijansu boje.Po podne sam odustao od muenja samoga sebe i izaao u etnju. Umeao

    sam se meu ljude i prislukivao njihove razgovore, koji su se uglavnomvrteli oko zloina Gisberta Melhersa i njegovog samoubistva. Vest o tome tase jue desilo u Rendari ve se proula.

    Kada sam sutradan stigao u Rendaru, izgledalo je kao da Osel jo nijestigao. To me nije naroito iznenadilo jer je esto ponedeljkom ujutru dolazioneto kasnije i uglavnom je izgledao kao da je nedeljom vie pio rakije negoto je spavao. udno je jedino bilo to to su svi gledali u mene, kao da mi jepreko noi izrasla jo jedna glava.

    Obratio sam se Arnu Petersu i pitao ga: ta se deava? Zato me svi takogledate, i ti i ostali?

    Peters je delovao kao da mu je neprijatno. Povlaio je svoju kragnu kao danema vazduha. Nije zbog tebe, Kornelise, nego zbog Osela.

    Nije to nita neuobiajeno da ponedeljkom ujutru kasni.Sada je Peters gledao u mene, kao da ja priam gluposti. ta kasni? On je

    ve odavno ovde!Stvarno, a gde je? Ja ga nisam video.Peters je desnom rukom pokazao prema podu. Tamo dole, u tamnici.ta radi tamo? Morao je nekog da zakljua?Ta tamnica je, zajedno sa ozloglaenom Vodenom kuom, bila najgore

    mesto u celom zatvoru. Poneke novajlije morale su da provedu tamo izvesnovreme pre nego to upravnik odlui o njihovom konanom rasporedu. Inae,zatvorenike smo zakljuavali u tamnu vlanu rupu samo ako se nepridravaju kunog reda, kako bismo ih oduili od tvrdoglavosti. Poneko jemorao tamo da provede mnoge dane i noi, a da pritom ne vidi svetlost dana ida ni sa kim ne progovori ni re, dobijajui na dan samo jednu iniju s vodomi okrajak crnog hleba.

    Arne Peters me je dugo i utke posmatrao. Zatim je, zamuckujui, rekao:Znai, za ime svih svetih, ti ne zna, ti zaista ne zna.

    Duboko sam uzdahnuo. Arne, jednostavno kai ta se deava!Osel ve pola noi sedi u tamnici... od kada su ga doveli.Postoje stvari koje razum ne moe da prihvati ne eli da prihvati, iako ih

    je uho jasno i glasno primilo. Meni je tako bilo u tom trenutku. Piljio samzbunjeno u Petersa i pitao ga: ta kae?

  • Moj boe, Kornelise, on je nju ubio!Ko je koga ubio?Osel onu enu. Kako se ono zvala?Gesa?, pitao sam dok sam se priseao runih scena te subotnje veeri.

    Da li ti to pria o Gesi Timers?Peters je uporno klimao glavom, srean to je napokon uspeo da mi objasni.

    Ba na nju mislim. Oni su, valjda, iveli zajedno. Osel i ta Gesa, je 1tako?

    Da, to je tano. Ali, Arne, ta se to desilo?Namrtio je svoje dugako lice u iskrivljenu grimasu, koja je verovatno

    trebalo da pokae njegovu zabrinutost. Nisu poznate pojedinosti. U stvari,zna se samo ono to su Oselove komije izjavile. Nastala je svaa izmeunjega i te Gese, i to estoka svaa, jo preksino, pa i jue u nedelju, i trajalaje ceo dan. Sino su nekoliko uznemirenih komija, koji zbog galame nisumogli da spavaju, provalili u Oselov stan. Stigli su prekasno; videli su samokako se Osel nagnuo nad pokojnom Gesom. Udario joj je glavu o zid, kao toto radi besno dete sa lutkom. Kau da je enina glava izgledala kao razlupanojaje.

    Pokuavao sam da zamislim tu scenu, ali nije mi uspevalo. Poznavao samOsela ve dve godine i taj ovek, koji mi je postao i prijatelj i otac, nikakonije mogao da uradi to to je Peters opisivao. Naravno, Osel je umeo dazagrmi i da udari akom o sto, naroito ako popije nekoliko kraga rakije.Bez sumnje, bio je dovoljno snaan da jednu osobu, uz to jo i slabanu enu,razbije kao jaje. Ali za njega sam mogao obe ruke da stavim u vatru da onnikada ne bi bio sposoban da poini takav zloin.

    ta... je Osel na to rekao? pitao sam plaei se odgovora.Priznao je zloin.Da li je rekao i zato je to uinio?Ne, o tome ne znam nita. Kau da je, navodno, plakao i zamuckivao, da je

    ubio Gesu kada su ga nali. Od kada je ovde, samo uti. Moda e mumuenje razvezati jezik.

    Nesvestica me hvatala i bilo mi je muka. Poao sam sa Petersom ustraarsku sobu, spustio se na jedan tronoac i zahvalno otpio malo vode izkutlae koju mi je dodao. Ostatak vode sam posuo po licu. Munina je malopopustila i mogao sam jasnije da razmiljam. Na pamet mi je pao bojadija

  • plavim, Gisbert Melhers. Ubistvo njegove porodice bilo je jednako stravianzloin kao i ovaj, za koji su optuili mog prijatelja Osela. ta se to deavalou Amsterdamu? Da li je to letnja vruina dovodila ljude do ludila?

    Pruio sam Petersu kutlau i rekao: Moram da ga vidim, Arne. Moram darazgovaram sa njim.

    To je nemogue, Kornelise. Zna da se tamnica sme samo jednom dnevnootvarati, i to radi podele hrane. Posebni sluajevi zahtevaju izriitu dozvoluupravnika.

    Toliko ne mogu da ekam. Osim toga, nisam siguran da bi mi Blankartdodelio dozvolu.

    U to se ni ja ne bih pouzdao. On je takoe sino pozvan, kada su doveliOsela, i kau da je bio veoma ljut to je ba jedan od njegovih najviihuvara poinio ubistvo.

    Dakle, najbolje je da nadzornik nita ne sazna o mojoj poseti Oselu,uzdahnuo sam, ustao i uzeo klju od tamnice, koji je visio na posebnoj kuki.Klju je bio velik i teak, a fleke od re, rasute na njemu, ukazivale su na toda nije naroito esto korien.

    Peters me uhvatio za ruku. Vrati klju, Kornelise! Svi emo zbog togaimati probleme.

    To nije nita u poreenju sa problemima koje ima Osel.Grubo sam ga odgurnuo i napustio straarsku sobu, pripremljen na to da e

    me pratiti kako bi me spreio da odem. Ali brz pogled preko ramena otkriomi je da je Peters i dalje stajao na vratima straarske sobe i suenih oijugledao za mnom. Verovatno je procenjivao kolika mu je opasnost pretila akootkriju moju posetu tamnici.

    Dok sam silazio niz usko stepenite, osetio sam vlanu hladnou koja seak i leti zadravala u podrumu Rendare. Dole u prolazu, jedna usamljenalampa je prkosno irila svoju svetlost. Oklevao sam da li da nastavim. Sveovo mi se inilo kao nona mora, iz koje u se, nadao sam se, uskoroprobuditi pre nego to ono nemogue bude potvreno kao istina.

    Na kraju prolaza nalazila se tamnica, ija su se vrata, zbog nedostatkasvetlosti, jedva nazirala kao taman pravougaonik. Poeleo sam da zaboravimkako Osel, koji je ve mnoge bitange i nitkove zatvorio u tu tamnicu, sadalino sedi u istoj mranoj rupi, ali ako se sada okrenem i odem, to ne bi biloreenje, ni za mene, ni za njega.

  • Nastavio sam oklevajui i to sam se vie pribliavao eliji, s mukom samse silio da napravim svaki sledei korak. Opet sam razmiljao o toj veerikod Osela, o toj pijanoj, pohotnoj eni koja je kaljala i koju je moj prijatelj,iz meni nepoznatih razloga, uzeo za saputnicu. Da li je Gesa umela toliko darazdrai tog oveka da on zaboravi na sve boje i ljudske zakone pa ak ina samoga sebe, i da poini ubistvo? Ta ena mi je bila toliko odbojna dasam na prvo pitanje morao da odgovorim jednim jasnim da. Ali na drugo,odluujue pitanje, nisam eleo da dam potvrdan odgovor: da li je Osel bioovek koji je sposoban da poini takvo zlodelo?

    Duboko diui, otkljuao sam vrata tamnice i pomerio zaralu rezu koja jesluila kao dodatno osiguranje. Vrata su se otvorila uz upornu kripu. Uprvom trenutku sam video samo mrak. Mojim oima je bilo potrebno tekmalo vremena da uz slabo svetlo, koje je dopiralo iz hodnika, netorazaznam. Najpre je to bio obris neega u jednom oku, onda sam prepoznaosiluetu oveka, a zatim sam shvatio da gledam u Oselovo lice.

    Koliko su se samo crte lica moga prijatelja promenile od naeg poslednjegsusreta! Duboke bore urezale su se na njemu i Osel kao da je ostario za desetgodina. Kao da ga je napustila sva snaga. Sedeo je sklupan na hladnompodu i ravnoduno gledao u mene, kao da gleda u nekog stranca.

    Obratio sam mu se, najpre oprezno, zatim upornije, ali on je samo nemoutao i piljio u oak u njegovim oima nije bilo ni nagovetaja da bilo taprepoznaje. Kao da je sa svojom saputnicom ubio i sva seanja.

    Vreme je prolazilo dok sam ja beznadeno pokuavao da privuem Oselovupanju. U neko doba sam iza sebe zauo korake koji su tupo odzvanjali uprolazu podruma. Okrenuo sam se i ugledao Arna Petersa u pratnjiRombertusa Blankarta. Ovaj poslednji je imao zlovoljan izraz lica, a oi sumu svetlucale i ljutito me gledale.

    Kako vam pada na pamet, Sojthofe, da sa zatvorenikom razgovarate bezmoje dozvole?, siktao je pre nego to je i stigao do tamnice. Vi bi trebaloda znate da je ovo povreda kunog reda.

    Osel Jeken je moj prijatelj. eleo sam da znam ta ga je nateralo na tajzloin ukoliko ga je on zaista poinio.

    U to nema sumnje. Izjave njegovih suseda bile su jasne. A osim toga,nona straa, koja je ubrzo stigla, nala ga je kraj mrtve ene. Njena krv jebila na Jekenu.

  • Ali zato? povikao sam sav oajan i verovatno glasnije nego to je to bilopotrebno. Koji razlog je mogao da ima da ubije svoju saputnicu!?

    Upravnik je jednim pogledom, u kojem su se stapali i bes i prezir, odmeriomog prijatelja. Oboje su esto i u velikim koliinama pili rakiju. Da sam toznao ranije, nikada ne bih Jekenu poverio odgovorno mesto nadzornika.Susedi su priali o bunim svaama. Moda Jeken u pijanom stanju nije viebio svestan ta radi, a moda samo ne eli o tome da govori. U tom sluaju,muenje e ga naterati da progovori.

    Pustite me da razgovaram sa njim, gospodine Blankart! preklinjao sam.Ako samo budem imao dovoljno vremena, Osel e mi sve poveriti.

    Blankart je energino odmahnuo glavom. To bi bilo protiv svih pravila.Moram da vas zamolim da odmah napustite tamnicu.

    U meni su se probudila svakojaka oseanja. U prvom trenutku sam hteo daposluam upravnikovu naredbu, jer sam kao uvar u Rendari bio njemupotinjen. Ali samo jedan pogled prema Oselu bio je dovoljan da nadvladaelja da pomognem prijatelju.

    Ne, ja ostajem, rekao sam. Sve dok mi se Osel ne poveri.Blankart je okrenuo glavu i povikao. Kada su se odmah zatim dve senke

    izdvojile iz stepenita, shvatio sam da je nadzornik bio pripremljen na to dae se situacija zaotriti. Piter Bors i Herman Brink, dvojica najjaih meumojim kolegama, prili su mi i vrsto me uhvatili.

    Upravnik me prekorno pogledao. Vi ste nepouzdani i nametljivi, Sojthofe.Za nekoga kao to ste vi, u Rendari nema mesta. Naroito ne sada, kada smrtbojadije plavim i sramno Jekenovo delo stavljaju ovu kuu na lo glas.Dajem vam momentalni otkaz. Dobiete platu jo za prethodnu nedelju i nitavie. Nemojte sluajno da se usudite da opet kriom stupite u kontakt saJekenom, inae u i vas zatvoriti, i to u Vodenu kuu.

    Mahnuo je Brinku i Borsu da me odvedu. U tom trenutku je Osel reagovao.Traio je moj pogled i video sam beskrajnu tugu u njegovim oima. Polako jeotvorio usta i tihim i drhtavim glasom rekao: Slika... bila je to slika... toplavo...

    ta hoe time da kae? upitao je Blankart.Ne znam, slagao sam kako Oselu ne bih stvorio jo vee probleme.

    Izgleda da je zbunjen.Najverovatnije, uzdahnuo je upravnik i ponovo se obratio straarima.

  • Vodite ga odavde!Izvukli su me iz elije pored Arna Petersa, kome sam uputio pogled pun

    otrova. Bilo mi je jasno da me je on izdao Blankartu kako bi ostao ist, amoda je samo eleo da se dodvori upravniku ne bi li se doepaoupranjenog mesta nadzornika.

    Brink i Bors su me tek na Svetom putu pustili i odgurnuli me pred ulaznukapiju Rendare. Ja sam se sapleo i pao nekoj deci pred noge, koja su mi senasmejala. I moje bive kolege poele su naglas da se smeju, pa pored besa,osetih i sramotu bespomonog mukarca.

    Jo pre samo sat vremena bio sam ugledni uvar u amsterdamskom zatvoru.Sada sam bio bez posla, a kako je izgledalo, i bez prijatelja. Jedini ovek nakoga sam uvek mogao da se oslonim sedeo je u tamnici i ekao svoj stranikraj. Sa jezom sam razmiljao o sobi za muenje i na ono jo stranije nagubilite. inilo se da ga nita drugo nije oekivalo ukoliko je Oselovajedina nada bio slikar bez sredstava po imenu Kornelis Sojthof.

  • Glava etvrta

    U potrazi

    Uurbano sam napustio mesto svog poraza i uputio se ka Jordanskoj etvrti.Stid zbog pretrpljene sramote brzo se slegao i moje misli su se ponovousredsredile na Osela. Da me je Rombertus Blankart pustio da razgovaram sanjim jo samo nekoliko minuta! Ba u tom trenutku, kada su me Bors i Brinkodvodili, inilo se da je Osel sruio nevidijivi zid koji ga je okruivao. Kojesu ono bile rei? Slika... bila je to slika... to plavo...

    Nimalo nisam sumnjao na koju sliku je mislio. Ali kakve je to veze imalosa Melhersovom slikom? Mora da je to bilo veoma vano, inae je Osel ne bipominjao. Odluio sam da na miru pogledam sliku jo jednom, pa umesto daodem pravo kui, poao sam prema njegovom iznajmijenom stanu gde seodigrala drama izmeu Osela i Gese Timers.

    Prolazio sam kroz uske uliice, pored manje ili vie mranih krmi i,okupiran drugim stvarima, nisam obraao panju na natpise. Ali zatim samzastao, okrenuo glavu i prouio natpis iznad uskog prolaza, oteenvremenskim neprilikama, kraj kojeg sam malopre proao. Samo uz mnogotruda mogao sam da razaznam da je sidro na tabli nekada bilo zlatne boje.Setio sam se svae izmeu Osela i Gese i kako joj je prebacio da preestoposeuje Zlatno sidro.

    Potom sam se okrenuo i uao u krmu, koja je u ovim jutarnjim satima bilaskoro prazna. Samo za jednim od zadnjih stolova sedela su dvojicamukaraca odevena u jednostavna odela i poluglasno razgovarali o niskimplatama koje su luki radnici dobijali. Krmar, debeo kao bure i elav,odmeravao me je jednim okom. Ono drugo bilo je prekriveno konimpovezom. Kada sam poruio dva piva i pozvao ga da mi se pridrui, lice muse malo razvedrilo. Zvao se Frans, sluio je u ratnoj mornarici, a oko jeizgubio pre tri godine dok je bio pod admiralom De Rojterom, uetvorodnevnoj pomorskoj bici protiv Engleza. Sa svakim gutljajem piva,postajao je sve priljiviji.

    Uz povoljni istoni vetar, plovili smo sve do obala Engleske, izvetavao

  • je i oko mu je zasijalo dok se seao. Engleski psi su bili toliko glupavi dapodele svoju flotu. Samo se pedeset njihovih brodova suoavalo sa naihdevedeset. Bili bi lak plen, ali iznenada je naiao jugozapadni vetar, avidljivost je postala sve manja. De Rojter je naredio da se spusti sidroizmeu Denkerka i Daunsa. Prokleti Englezi su nas iznenadili tako to su nasnapali sa vetrom. Na brod je pripadao eskadrili Kornelisa Trompa,izviakom vodu. Po naredbi Trompa, presekli smo uad i zaplovili premaobali Francuske. Jedna topovsko ule je udarilo blizu mene i drvenikomadii broda razleteli su se na sve strane. Jedan me je pogodio u oko. Alija sam nastavio da se borim i nakon etvorodnevnog okraja, dobro smoispraili Engleze!

    Iskoristio sam priliku da pridobijem njegove simpatije i izgovorio zdravicuza admirala Rojtera. A to to smo za ta etiri dana pretrpeli ogromne gubitke,preutao sam, kao i injenicu da su Englezi nakon sedam nedelja admiralupotopili dvadeset brodova, a da oni nisu izgubili ni jedan jedini.

    Krmar je mi je ispriao o nekom nasledstvu zahvaljujui kojem je kupioZlatno sidro. Ja sam mu estitao na tome, pohvalio njegov oronuli lokalbiranim reima i kao usput sam spomenuo da mi je prijateljica preporuilaovo mesto.

    Prijateljica, koja?Gesa Timers, rekao sam i napeto posmatrao njegovo debeljukasto lice.

    Gesa. Mraan veo se spustio na njegovo, do malopre veselo lice. Da li steuli ta se sa njom desilo?

    Klimnuo sam glavom. Ni o emu drugom se i ne pria. Jadna ena.Da, jadna ena. Tog Jekena bi trebalo ivog isei na komade!Bili ste naklonjeni Gesi?Frans se iscerio. Bila je ljupka devojka ako znate na ta mislim. Nikada

    nije imala para, ali je zato uvek bila edna. esto mi je plaala onim to jojje gospod Bog podario. Lice mu je poprimilo delom poudan, a delom izamiljen izraz.

    Potisnuo sam potrebu, koja se iznenada javila, da ga udarim pesnicom ulice i upitao sam: Da li ste uli da su se Gesa i taj Jeken stranoposvadali?

    Da i prilikom svae ju je udario, tako kau.Navodno su se posvaali zato to je Gesa u subotu uvee bila u Zlatnom

  • sidru.Stvarno? To nisam znao.Ali bila je ovde, zar ne?Da, bila je.Naterao sam samog sebe da se iscerim. A da li je opet platila onim to joj

    je gospod Bog dao?Naalost, nije. Za divno udo, imala je novca kod sebe, a odakle joj, to ne

    znam. Moda se pre toga ve nekome prodala.Da li je to esto radila?S vremena na vreme, kada bi ostala bez novca.Da li je mukarac s kojim je ivela znao za to?Jeken? Ne znam. Ali sigurno nije radila za njega, u to sam uveren. Isuvie

    je volela rakiju da bi s nekim delila novac.

    Dok sam iao do Oselovog stana, razmiljao sam o krmarevoj izjavi. Da lije Gesa u toku njihove svae ispriala Oselu o ostalim mukarcima kojimase podavala i da li je on nju nakon toga ubio iz ljubomore? Odmahnuo samglavom kako bih se oslobodio tih mranih misli. Ako ponem i ja da senavikavam na pomisao da je Osel ubica, ko bi mu onda jo verovao? Suviemalo toga sam znao o Gesi Timers da bih mogao da stvorim jasnu sliku. Jomanje sam razumeo ta je Osel video na njoj. Sa poloajem u Rendari, lakoje mogao da nae bolju enu.

    Ispred kue, u kojoj se prethodno vee odigrala tragedija, grupa neurednoodevene dece igrala se sa nekom guvom krpa, koju su verovatno smatraliloptom. Namamio sam najvieg deaka jednom parom i pitao za domara.Kovanica je munjevitom brzinom nestala u njegovom iskrzanom depu napantalonama i on mi je pokazao put do jednog malo bolje osvetljenog stana,gde sam, kako se deak izrazio, naao matoru Deken. Ona je bila udovica,skoro bez ijednog zuba, koja se predstavljala kao neko ko po nalogu vlasnikabrine o kui. Zaputenost zgrade ukazivala je na to da se nije neto naroitobrinula.

    Drao sam se blizu istine i ispriao joj da sam prijatelj Osela Jekena i dasam, po njegovom nalogu, doao u stan da vidim da li je sve u redu. Da li mije verovala ili ne, to ne znam, ali nakon to je jo jedna para promenila

  • vlasnika, voljno mi je otvorila vrata Oselovog stana.Razbijeno posue i polomljena stolica bili su jasni tragovi svae koja se

    ovde odigrala. A onda sam ugledao veliku tamnu fleku na zidu: osuena krv,a kad sam se pribliio, videle su se i vlasi kose koje su bile zalepljene zafleku.

    Tu ju je ubio, sasvim nepotrebno je rekla udovica Deken. Udarao joj jeglavu o zid, stalno i stalno, sve dok nije bila mrtva.

    Kako vi to tako tano znate?Ja... ja to tako pretpostavljam. Odakle bi inae bila ta fleka krvi? Osim

    toga, kada su pronali enu, glava joj je bila razbijena.Hvatala me jeza dok sam zamiljao tu scenu. Brzo sam usmerio misli na

    neto drugo na sliku. Stajala je na zidu, upravo onde gde je sada bila taruna crvena fleka. Meutim, koliko god da sam se osvrtao po sobi, nisammogao da je uoim. Pitao sam staricu za nju.

    Uljana slika? smejala se i odmahnula glavom. Ne, Jeken nije imao takvusliku. Niko ko ivi u ovoj kui ne kupuje slike. Ljudi koji ovde ive susreni ako skupe dovoljno novca za kiriju i malo hrane.

    On ju je pozajmio, rekao sam i pokazao prema vratima koja su vodila uspavau sobu, Moda je sliku ostavio tamo.

    inilo se da joj nije smetalo da razgledam po maloj sobi. Ali ni tu nisamnaao sliku. Kada sam se ponovo vratio u dnevnu sobu, pored Deken jestajao vitak mukarac tridesetih godina, lepo i isto odeven. Pri prvompogledu na njega, bilo mi je jasno da on nije iveo u ovoj kui.

    Dao je sebi vremena da me polako odmeri, i to od glave do pete, pre negoto me upitao: Ko ste vi? ta traite ovde?

    Starica me preduhitrila. On je Jekenov prijatelj i trai neku sliku. Ali slikanije tu. Jeken nije imao novca da sebi kupuje slike!

    Sliku? ponovio je stranac iznenaeno, a da pritom nije skidao ispitivakipogled sa mene. Kakvu to sliku?

    Ne znam zato bih ja vama polagao raune, odgovorio sam. Ko ste viuopte?

    Ah, izvinite, kako je to neljubazno od mene! Uz osmeh je skinuo eirukraen sjajnim plavim perom i naklonio se. Okruni inspektor JeremijasKatun, ovlaen od strane okrunog sudije Amsterdamskog suda da vodimistragu u ovom sluaju.

  • ta tu ima da se istrauje? Mislio sam da se ve sve zna ta se desilo.Osel Jeken je, kao nadzornik zatvora Rendara, obavljao javni posao.

    Okruni sudija je, shodno tome, smatrao da se okolnosti ovog ubistva morajuispitati do najsitnijih detalja. A sada bih bio zahvalan, ako biste se i vipredstavili.

    Skinuo sam svoj prljavi, izguvani, neukraeni eir, naklonio se i rekaosvoje ime.

    Znai, vi ste Kornelis Sojthof i vi ste Jekenov prijatelj. Odakle sepoznajete?

    Hteo ne hteo, ispriao sam okrunom inspektoru o mom poslu u Rendari imom jutronjem uspenom izbacivanju s posla.

    Katun je gladio svoju tamnu bradu i polako klimao glavom. Ako ste vizbog Jekena stavili va posao na kocku, onda mora da ste zaista dobarprijatelj. A kakve veze ima slika sa svim tim?

    Nisam video mogunost da mu preutim istinu. Ali kakvu tetu bi to mogloda nanese Oseiu? Budui da je optuen za ubistvo, verovatno mu niko neeprebacivati to je prokrijumario sliku u Melhersovu eliju.

    A vi sada elite da naete tu sliku i da je odnesete vaem prijatelju?pitao je okruni inspektor oklevajui.

    Ne elim da je odnesem njemu, nego elim samo jo jednom da jepogledam.

    Zato?Zato to me mui jedna glupa pomisao.Katun se ponovo osmehnuo, ali ovog puta njegov osmeh nije bio

    podsmeljiv nego ohrabrujui. Moda ta vaa pomisao i nije tako glupa. Dali biste mi je saoptili, gospodine?

    Izgleda da je ta slika bila okaena u kui Gisberta Melhersa, bojadijeplavim, u vreme kada je ubio svoju porodicu. Visila je i na zidu njegoveelije kada se ubio. A u subotu uvee, Osel Jeken je sliku poneo kui.Stajala je tu, uz taj zid. A onda je, navodno, jue ubio svoju saputnicu.Prilikom svakog krvoprolia, slika je bila u blizini. U mojim oima je toudna sluajnost.

    Katun je ponovo gladio bradu. Tu ste u pravu, Sojthofe. Ali tazakljuujete iz toga?

    Da li je mogue da je ta slika kriva za sva ta krvoprolia? Okruni

  • inspektor me pogledao, kao da sam izgubio razum, zato sam brzo dodao:Rekao sam vam da je to glupa pomisao.

    Ubijeni su stradali od ljudske ruke, a ne od pojave na nekoj slici,ustanovio je Katun. Opet, s druge strane, vae zapaanje se ne moeignorisati. Moda ta slika zaista igra neku vanu ulogu, ali na neki drugaijinain nego to vi mislite. Gde je sada?

    Kada bih to znao. Ovde svakako nije, sve sam pregledao.Katun je uputio strog pogled kuepaziteljki. Ni vi ne znate gde je slika?Ne, gospodine, brzo je odgovorila. Glas joj je podrhtavao i izbegavala je

    pogled okrunog inspektora.Morate da mi kaete istinu, gospoo, inae vas oekuje stroga kazna!Kazna? Kakva kazna?Ako me laete, pobrinuu se za to da vas javno iibaju!Ali... ja nisam htela da vas laem, gospodine, morate mi verovati. ibanje!

    Gospode boe, kako ja ovako stara i slaba ena da to preivim?Ako mi s mesta kaete istinu, okruni sudija nita nee saznati o vaem

    prestupu, rekao je Katun zavereniki. Ali ne smete nita preutati!Udovica Deken je stisnula ruke kao za molitvu. Sve u vam ispriati,

    gospodine, sigurno!Onda mi ispriajte, ta znate o toj tajanstvenoj slici!Jedan gospodin je pre sat vremena doao po nju.Kakav gospodin? Kako se zove?Nije mi rekao ime, gospodine okruni inspektore. Samo je rekao da je

    doao da uzme sliku iz Jekenovog stana. Slika je stajala tu uza zid. Gospodinje sliku umotao u svoj mantil i odneo je sa sobom. Vie nita ne znam.

    Zato ste mu dozvolili? napao je Katun enu. On... on mi je dao tri pareza to.

    Ne znate vie nita o njemu? Nije rekao ko ga je poslao?Ne, nije bio naroito priljiv.Kako je izgledao?Bio je lepo odeven, kao i vi, gospodine, i imao je tamnu bradu. Ali nisam

    ga tako dobro pogledala.Mogao sam da pretpostavim da su one tri kovanice, koje joj je nepoznati

    dao, privukle svu njenu panju. I zaista, od nje se vie nita nije moglosaznati.

  • Ta stvar sa slikom postaje sve tajanstvenija, ustanovio je Katun.Da li ete se vi pobrinuti oko toga? upitao sam.Ako budem mogao. Ali bez daljih nagovetaja, teko da u joj ui u trag.

    U svakom sluaju, vi nemojte vie da se meate u to, Sojthofe. Treba mivaa adresa ako budem imao jo pitanja za vas.

    Dao sam mu traenu informatiju i pozdravio se. Kada sam ve bio nahodniku, zauo sam okrunog inspektora kako vie da je bolje da odmahidem kui i da vie ne lupam glavu ovim sluajem.

    Moji koraci me nikako nisu vodili kui, kao to mi je okruni inspektorpreporuio. eleo sam da uinim vie za Osela, a ne da se samo oslonim naistragu gospodina Jeremijasa Katuna. Moda nisam mogao da saznam gde senalazi tajanstvena slika, ali sam mogao da saznam odakle je potekla.

    Taj cilj sam imao pred oima dok sam iao prema kanalu bojadija, ija seprljava voda pod svetlou sunca presijavala u raznim bojama. Pitao samneku sluavku, koja je pred jednom velikom kuom ribala ulazno stepenite,za posed bojadije plavim Melhersa. Posed se nalazio blizu drvenog mostakoji je spajao dva kamena mosta izgraenih iznad kanala za bojenje.

    Ulaz u dvorite pored kue bio je otvoren i ja sam jednostavno proao.Uprkos otvorenoj kapiji, u bojadijskom dvoritu je sve bilo mirno, to me,zapravo, i nije zaudilo. Nakon smrti majstora Melhersa, bilo je pitanje da lie se njegov posao nastaviti.

    Osim toga, bio je ponedeljak, u esnafu bojadija znan kao Plavi ponedeljak.Tokom prethodnog dana, u nedelju, ostavljali su tkanine due nego obino utenosti za bojenje, a ponedeljkom su ih kaili da se sue na sveemvazduhu. Poto je roba suenjem ponedeljkom dobijala svoju plavu boju,nazivali su ga Plavim ponedeljkom. Tog dana kalfe uglavnom nisu imalemnogo posla, tako da je i danas bilo mirno kraj kanala za bojenje.

    Skrenuo sam iza oka i ugledao velike drvene konstrukcije sa okaenimtkaninama. Ovde se oigledno radilo uprkos odsustvu majstora.

    Polako sam prolazio izmeu drvene konstrukcije za suenje ka jo jednimotvorenim vratima, koja su vodila u veliku radnu prostoriju ispunjenu velikimdrvenim buradima. Kada sam priao blie, video sam da su kace bile puneneke ute tenosti. uo sam glasove koji su dopirali iz druge prostorije

  • odvojene samo zastorom. Razaznao sam mukarce kako se smeju, ali ipiskavije glasove mladih ena ili dece.

    Pomerio sam zastor u stranu i preda mnom se otvorila jedna predstava, priemu mi je u susret pohrlio rezak zadah, jo gori od onog otrog mirisa ukacama. Topao i vlaan vazduh bio je ispunjen isparenjima mokrae. I zaista,trojica mukaraca i nekoliko deaka opkolili su jednu drvenu kacu sputenihpantalona i urinirali kao da u tome pronalaze najvie blaenstvo. Dve velikepletene boce ile su u krug, kako izvori dragocene ute tenosti ne bipresuili. Znao sam da bojadije skupljaju ljudski urin za proizvodnjutenosti za bojenje, ali jo nikada nisam prisustvovao takvom postupku.

    Jedan krupan i jak mukarac me je primetio i, ne prekidajui svoj rad,zapitao: Ko ste vi? ta hoete?

    Moje ime je Sojthof, izgovorio sam dok sam se borio sa muninom. Dali ima nekog meu vama ko menja majstora Gisberta Melhersa?

    Moete se sa svim pitanjima obratiti meni. Ja sam kalfa Art Tefsen.Tefsen, ponovio sam i nakratko razmislio. Zar niste vi... koji je pronaao

    glave ubijenih u kaci?iroko bradato lice kalfe se namrtilo. Da, to je tano. Ali zato vas to

    zanima?Ja bih da vam postavim nekoliko pitanja o tome, gospodine Tefsen.Podigao je svoje flekave pantalone i poao prema meni. Da li vas alje

    sud ili Magistrat?Ne, ja sam doao iz drugog razloga. Nisam ak ni znao da li u nekoga

    zatei ovde. Znai vi radite i nakon smrti vaeg majstora.Mi ve imamo novog majstora, Antonis de Kojle. On je otkupio radnju

    majstora Melhersa. Od danas smo ponovo u poslu.Ah, zbog toga taj uurbani rad i to na Plavi ponedeljak, rekao sam i sa

    mrtenjem bacio pogled u kacu sa urinom.Ponedeljak je uvek dobar dan za putanje vode jer se nedeljom mnogo

    pije. Ali kojim poslom ste vi doli?Zanimam se za sliku koja je pripadala vaem gazdi. Bila mu je toliko

    vana da je traio da mu se donese u Rendaru. Vi se sigurno toga seate. Vilino ste je predali nadzorniku Rendare.

    Tefsenov izraz lica postao je jo mraniji i pojavi se bora iznad njegovognosa. ta se vas tie ta slika, ovee?

  • Nestala je, a ja elim da znam zato.Kalfa je napravio brz korak prema meni i uhvatio me za kragnu moje jakne.

    Moda elite da mi ispriate neto o slici! Zato je traite, ha? Ko vas jeposlao?

    Niko me ne alje. elim samo da znam ta stoji iza svih tih stranihkrvoprolia.

    A ja elim da znam ta stoji iza ovih prokletih ispitivanja.Okrenuo me takvom silinom da sam umalo izgubio ravnoteu. Ona druga

    dvojica su me takoe uhvatili svojim tamnim farbarskim rukama. Suviekasno sam se setio da potegnem panski no iz depa jakne. U vrstom stiskutrojice mukaraca, jedva da sam mogao da se pomerim.

    Priaj! napao me Tefsen. ta se krije iza tog tvog ispitivanja?elim samo da pomognem mom prijatelju, zamuckivao sam.Tvoj prijatelj? Ko je taj?Osel Jeken, nadzornik Rendare.Taj je jue ubio svoju enu.Tano i zbog toga sam doao. Kada je ubio svoju Gesu ukoliko je to bio

    on ta slika se nalazila u njegovom stanu.Da? U Tefsenovom pogledu bilo je nerazumevanje i nepoverenje. Ali

    malopre ste rekli da je slika nestala.Da, sada je nestala.Mislim da laete; ovee. Ali ja u izvui istinu iz vas. Pakostan osmeh

    pojavio se na njegovom licu dok je razmenjivao poglede sa svoja dvaprijatelja. Dajmo mu neto da popije, to e mu razvezati jezik! Promuklimsmehom odvukli su me do kace sa urinom. Koliko god da sam se odupirao,bio sam bespomono nadjaan. Bacili su me na pod i glavu mi nabili u kacu,u tu toplu, isparljivu i smrdljivu tenost. Zatvorio sam oi i zaustavio dah, aliplua su mi bila pred pucanjem. U oajnikom pokuaju da na bilo koji naindoem do vazduha, otvorio sam usta i progutao tu odvratnu tenost.

    Snane ruke su me izvukle. Kaljao sam, davio se i pljuvao, dok su mekalfe neprijateljski gledale odozgo. Nekoliko deaka se zabavljalo tako tosu svoj mlaz okrenuli prema meni, uneredivi me po celom telu.

    Pa, hoete li sad da priate?, pitao je Tefsen.Ali ja vam sve vreme priam, vikao sam davei se estoko.Priate, ali nita niste rekli.

  • Ne mogu da vam kaem vie nego to znam.,Jo uvek mu je vezan jezik, kao i malopre, ustanovio je Tefsen

    odmahujui glavom. Trebalo bi da mu priutimo jedno lepo kupanje.Pokuavao sam da se otrgnem, ali njih trojica su bili jai od mene. Odvukli

    su me do velikih kaca napunjenih tenou za farbanje i celog me ubacili ujednu od njih. Smrdljiva meavina alkohola i mokrae prelivala se prekomene, a ja sam plivao u njoj kao bespomono mae koje je baeno u vodu dase udavi. im bi glavom izronio na povrinu vapei za vazduhom, oni bi meponovo potopili. Tako je ilo nekoliko puta, sve dok me napokon nisuostavili na miru. Bio sam suvie slab da bih izaao iz kace. Ostao sam dauim u njoj, naslonivi samo glavu i gornji deo tela o rub, kako bih nevoljnoispovraao progutanu tenost za bojenje.

    Sad e sigurno da progovori, rekao je jedan od kalfa.Ako ne, okaiemo ga napolje da se sui, odgovorio je Tefsen. Onda e

    videti svoga boga. Sveopti smeh prekinuo je odseni glas. Nitkovi nijedni,vi ete videti svoga boga ako mi ne date dobro objanjenje za ovo to seovde deava!

    Mukarac je priao blie. Prvo to sam na njemu primetio bilo je plavopero na eiru.

    A vi, gospodine Sojthof, trebalo je da posluate moj savet i da odetekui, nastavio je okruni inspektor Jeremijas Katun. Sva srea pa me istazamisao kao i vas naterala da doem ovamo.

    Da znate koliko ste u pravu, rekao sam ljutito dok mi je on pomagao daizaem iz kace.

    Tefsen je sevao oima na okrunog inspektora i obratio mu se pretei: Nemeajte se u nae poslove, ovee! Sad mi je dosta nepoznatih ljudi kojidolaze ovde da se raspituju!

    Ja u ovde ispitivati koliko mi je volja, odgovorio je Katun smireno izatim se predstavio. Jo jedna prkosna re i vi ete jo danas biti iibaniispred gradske venice.

    Oigledno je okruni inspektor voleo da preti biem, a pretnja je i ovdedelovala. Kalfe su istog trena spustile poglede i njihov otpor bio je slomljen.

    Zato ste gospodina Sojthofa ovako muili?, pitao je Katun.On je danas ve drugi koji se raspituje o toj prokletoj slici, odgovorio je

    Tefsen. elimo da znamo o emu se ovde radi!

  • Drugi, zanimljivo, promumlao je okruni inspektor. A ko je bio prvi?Nije rekao ime. Raspitivao se o slici. Rekao sam mu da je majstor

    Melhers traio da mu se slika odnese u Rendaru. Zatim je stranac odmahotiao.

    Opiite oveka! naredio je Katun bojadijskim kalfama.Njihov opis nije bio naroito taan, ali moglo se raditi o istom oveku koji

    je uzeo sliku iz Oselovog stana.Odakle je ta slika?, pitao je Katun dalje. Ko je naslikao sliku?Bojadijske kalfe nisu znale odgovor. Tefsen je rekao: Pre devet ili deset

    dana sam je prvi put video u majstorovoj kui kako stoji okaena na zidu.Ali kako je ona tamo dospela, to ne znam.

    Katun se obratio meni. Bolje da sada idete kui i da se okupate, gospodineSojthof. U toploj kadi. Zatim lezite u krevet. Izgledate gore nego to smrdite.

    Ovoga puta sam posluao njegov savet. Pre nego to sam stigao do kueudovice Jesen, tri puta sam se ispovraao.

  • Glava peta

    Petak trinaesti

    Najpre se udovica Jesen oajniki uhvatila rukama za glavu, zatim je ugrejalavodu, sipala je u kadu i naredila mi da se skinem. Uinio sam kako mi jerekla; dananji dogaaji slomili su svaki otpor u meni. Oseao sam se oajnoloe, a vrelu vodu, kojom me je ispirala, doivljavao sam kao nebeskoblaenstvo. Snane ruke udovice trljale su me miriljavim sapunom, iznova iiznova, sve dok smrad, koji mi se bukvalno uvukao pod kou, nije nestao.

    Nakon kupanja, koje je, inilo mi se, trajalo satima, dobra ena me jesmestila u krevet i utonuo sam u dubok san prepun nemirnih snova. Stajaosam preko puta Osela u skladitu drva u Rendari, kao i u subotu uvee. Aliovoga puta nije eleo da me naui vetinama rvanja. Ruke su mu bileoblivene krvlju, a kada ih je ispruio prema meni, u oima sam mu videoudnju za ubijanjem. Okrenuo sam se i pobegao pravo u ruke bojadijskihkalfi koji su me polivali svojom smrdljivom tenou za bojenje. Posmatraosam sebe kroz oi posmatraa i sa uasom pratio kako me farbaju u plavo.Ponovo sam eleo da pobegnem, ali bio sam zarobljen. Ne u nekoj prostorijiili nekoj eliji u Rendari, nego na jednoj slici! Postao sam lik na jednoj plavojuljanoj slici, a drveni okvir je ograniavao moj svet.

    Usledili su i mnogi drugi runi snovi koji su me muili prepuni stranihduhova, i to u tolikom broju da ih jedan ovek ne moe isanjati za jednu no.Kada sam se najzad probudio, bio sam presrean to sam pobegao demonimasna. Leao sam na uskom krevetu u mojoj sobi i mirkao na svetlu koje jeulazilo kroz dva velika severna prozora. Sunce je stajalo visoko iznad kuaAmsterdama i mora da je bilo skoro podne. Nemogue da sam pored svih tihsnova, koji su me toliko muili, spavao samo nekoliko sati. Na sreu, odmahsu poeli da blede iz seanja. Jedini mogui zakljuak bio je da sam proveodvadeset i etiri sata u krevetu.

    Kada sam hteo da se uspravim, levim laktom sam udario u iniju sa vodomna malom stolu kraj kreveta. inija je pala na pod i razbila se, tako da sesadraj prelio preko parketa. Oamueno sam odmahnuo glavom. Neto je

  • palo sa mog ela na jastuk vlana krpa. Privuena bukom razbijene inije,pojavila se udovica Jesen i poela krpom da skuplja vodu sa poda.

    ao mi je, rekao sam tekim, obloenim jezikom. Kada sam se probudio,nisam razmiljao o iniji sa vodom. Ne mogu ak ni da se setim da sam je tuostavio.

    Niste vi krivi, gospodine Kornelise. Ja sam ostavila iniju tu kako bih vamredovno stavljala hladne obloge, kao to je naredio lekar.

    Lekar?Kada sam videla da vam nije bolje, pozvala sam doktora Van Bajlera.

    Kaikom sam vam davala sredstvo koje je on prepisao i stavljala vamobloge. Tek posle toga se temperatura spustila. Zaista su se na rav nainpoigrali sa vama, gospodine Kornelise. Tu bandu bojadija treba da izvedetepred sud.

    Sudski postupak moe da bude veoma skup, a u novcu trenutno vrlooskudevam. Ja vie nisam zaposlen u Rendari.

    Klimnula je glavom. Znam. Bio je kurir iz Rendare i doneo platu koju suvam ostali duni. Novac sam stavila u drvenu kutiju u kojoj uvate vaestvari od vrednosti.

    Zvualo je kao da sam prekomerno blagosloven bogatstvom. U stvari,novac iz Rendare mi je bilo jedino bogatstvo.

    Pogledao sam prema prozoru i upitao: Da li sam spavao due od dvadeseti etiri sata?

    Na moje iznenaenje, udovica se nasmejala. Zaista se moe rei tako,gospodine Kornelise.

    ta je tu udno? pitao sam pomalo negodujui.Dugo vas je drala temperatura. Doktor Van Bajler je rekao da ste

    progutali previe tenost za bojenje.Brojala je na prstima: Utorak, sreda, etvrtak, petak. Spavali ste etiri

    dana i noi, ni sat manje.Trebalo mi je izvesno vreme da primim ovu informaciju. Da li se udovica

    alila sa mnom? Odmeravao sam njeno dobroudno ruiasto lice i odmahodbacio tu pomisao.

    Ipak sam morao da proverim. Danas je zaista ve petak?Ali, naravno, petak trinaesti, avgust. Dan koji se ne moe provesti bolje

    nego u krevetu.

  • Sujeverje, kojim je moja gazdarica u nekim stvarima bila opsednuta, nije senajbolje uklapalo sa ovom pobonom enom koja redovno ide u crkvu. Venekoliko puta sam se zabavljao kada bi ona izbegavala crnu maku na putu,ili ako bi pazila da ne proe ispod merdevina. Oigledno je itala moje licekao knjigu jer mi je uputila strog pogled.

    Samo se vi smekajte, mladi gospodine. Kada jednoga dana budete umojim godinama, i vi ete znati da oko nas ima razliitih moi koje nemoemo uoiti golim okom niti rukama uhvatiti. Sin moje sestre, neka se Bogsmiluje jadnom Hendriksu, roen je na petak trinaesti. Umro je na svoj prviroendan, tek tako, bez ikakvog upozorenja. A jedan moj roak je slaviosvadbu na petak trinaesti. Iznenada je naila oluja i grom je udario posredsvatova. Troje ljudi je poginulo, a jo mnogi su strano nastradali. Bio je to, iostae, nesreni dan, kao i za vaeg prijatelja.

    Istog trenutka nestala je svaka veselost i brzo sam upitao: Priate o OseluJekenu?

    Udovica je klimnula glavom.ta je sa njim? Molim vas, kaite!Jo jue su ga osudili, rekla je iznurenim glasom i spustila pogled.

    Danas e ga ispred gradske venice zadaviti na jednom stubu, a glavu e musmrskati, kao to je on uradio sa glavom Gese Timers.

    Obuzeo me talas vruine koji mi je proao kroz celo telo.Da li je njegova krivica dokazana? pitao sam slabim glasom.Niko nikada u nju nije ni posumnjao.To je moglo da bude tano jer na moje sumnje niko nije obraao panju.

    Kada treba da se izvri presuda?, raspitao sam se sa strahom. Danas upodne.

    Skoio sam iz kreveta i obukao se, uprkos svim protestima moje gazdarice.Zahvaljujui njoj, odea je bila ista i fino sloena; ni traga od tenosti zafarbanje ili mokrae. Bacio sam uzgredan pogled u malo okruglo ogledalopored mog kreveta, koje me je opomenulo da mi lice nije za pokazivanje.Tamna brada je pokrivala moje inae ravne crte lica, a obrazi su mi biliupali.

    Suvie ste slabi za hodanje, pokuala je udovica Jesen ponovo kako bime zadrala. Navui ete smrt na sebe, gospodine Kornelise. Nemojte dazaboravite, danas je petak trinaesti!

  • Pustio sam je da jadikuje i potrao niza stepenice koliko su midozvoijavale moje noge oslabljene nakon dugog leanja. Sigurno jo nijeostalo mnogo vremena do podneva, do pogubljenja moga prijatelja Osela.

    Zastao sam ispred ulaznih vrata borei se za vazduh. Nesvestica jeobuzimala moje iscrpljeno telo. Da li je udovica u pravu? Disao sam dubokoi ravnomerno, ispravio se, izaao na ulicu i uputio se prema gradskoj venici.Ubrzo sam morao da se guram kroz okupljeni narod kako bih probio napred.Oigledno su u Amsterdamu svi koji nisu bili zauzeti neodlonim poslovima,doli da bi prisustvovali pogubljenju.

    Na Damu se gurala arolika masa ljudi izmeu gradske venice, Novecrkve, Stare vage i Trgovake berze. Ispred mene je igralo ukrasno perje naeirima ugledne gospode, visoki crni eiri trgovaca i poslovnih ljudi,izobliene kape obinih radnika, iroki eiri za sunce mladih dama i belekapice bezbrojnih sluavki. Snagom oajnika gurao sam ljude od sebe, neobraajui panju ni na njihov stale ni na njihov pol, a pritom sam tu i tamodobijao i poneku psovku, sve dok nisam stigao do gubilita gde je stub zadavljenje ve ekao.

    Pre nego to sam izbio sasvim napred, narod je utihnuo kada se oglasiozvuk trube. Nakon trube su se zauli doboi i jeziva procesija uputila se nagubilite ispred gradske venice. Ispred i iza koraali su straari naoruanihelebardama, a njihova mrana lica i oruje to se presijavalo na sunevomsvetlu, delovali su na radoznale posmatrae da dre odstojanje. Video samdoboara, uglednu gospodu iz Magistrata, video sam sudije koje su osudileOsela i video sam i mog prijatelja.

    Ruku vezanih iza lea, koraao je umorno izmeu dvojice straara premagubilitu. Njegovo nekada iroko lice sada je upalo kao i moje, glava mu jeumorno klonula na grudi, a mutan pogled zurio u prazno.

    Nesumnjivo, ovo je bio Osel, ali nije imao nita zajedniko sa onimmukarcem i snanim rvaem koga sam zvao svojim prijateljem. Pomisliosam da ga dozovem imenom kako bih skrenuo njegovu panju na sebe, ali tabi to vredelo?

    Mora da je postojao nain da mu pomognem! Moda sam mogao da ubedimsudije i lanove gradskog saveta da njegov sluaj i nije tako jasan, kao to susvi osim mene verovali. Pokuavao sam da se jo vie pribliim procesiji, alidalje se nije moglo proi. Kada se pojavio osuenik, radoznali posmatrai su

  • se zgusnuli u tako vrst zid da su me prikletili, te sam jedva mogao da sepomeram. Vikao sam lanu gradskog saveta da ne smeju da ubiju Osela, alisveopta galama oko mene progutala je moje rei. U nekom trenutku, kadasam uspevao jo samo da kretim, prestao sam da viem. Doao sam dapomognem mom prijatelju, ali nisam mogao nita drugo da uinim osim daprisustvujem izvrenju te strane kazne.

    Tako sam ostao samo svedok kako je, nakon javnog itanja presude, vezani okrenut leima prema stubu za davljenje, a onda ga je delat polako zadaviogrubim konopcem. Nikada neu zaboraviti kako se Osel borio za vazduh,kako su mu udovi zadrhtali u poslednjem pokuaju otpora i kako je iskolaiooi.

    Dok mu je glava mlitavo padala u stranu, zaista mi je bilo laknulo to jenjegovim mukama doao kraj. Kada je nakon toga delat uzeo sekiru, kako biizvrio kaznu do kraja i smrskao Oselovu glavu, sklopio sam oi, ali uprkostome, gnusna slika je lebdela preda mnom.

    Masa ljudi se razilazila gurajui se kraj tezgi prodavaca kojima je svakapredstava pogubljenja uvek predstavljala dobar posao. Osrednji peva jezapevao pesmu o nadzorniku Jekenu koji je zbog ljubomore postao ubica.Mlada devojka, skoro jo dete, hodala je okolo sa izvrnutim eirom iprikupljala novac za pevaa; pokoja para bi zavrila u eiru. Kada jedevojica stala ispred mene, ja sam samo nemo odmahnuo glavom. Ona setime nije zadovoljila i uporno mi je pruala eir. Tada se ispred menepojavila neija ruka i bacila jednu kovanicu u njega, nakon ega me jedevojica napokon ostavila na miru.

    Razumem da za to ne elite da platite, gospodine Sojthof, rekao je okruniinspektor Teremijas Katun. ak i da je peva talentovaniji, ne bi mogao davas razveseli, ne danas i ne ovom pesmom.

    Ne, ne danas, uzdahnuo sam i tiho dodao: Danas je petak trinaesti.Kako to mislite?Nita, u redu je, promumlao sam, a onda sam se zakaljao jer me glas

    zamalo izdao.Ne izgledate dobro, Sojthofe. Oslabili ste. Bili ste bolesni, zar ne?Klimnuo sam glavom. Popio sam previe one tenosti za bojenje.

  • Onda bi valjalo da sad popijete pravo pie, a naroito da pojedete neto.Eno tamo, nedaleko od crkve, znam jednu dobru gostionicu. Hajde, jaastim.

    Hteo sam jo jednom da se okrenem prema gubilitu, ali Katun me je utome spreio. Sauvajte uspomenu na vaeg prijatelja, upamtite ga onakvogkakav je bio za ivota! Smrskana glava nije lepa slika za pamenje.

    Pogubljenje je napunilo i gostionicu. Jedva smo u toj dugakoj prostorijiuspeli da naemo mesto na jednoj drvenoj klupi. Katun je naruio pivo iriblju orbu i ubrzo je jedna jedra plava devojka donela dva kraga i dveinije. Okruni inspektor je uivao u ribljoj orbi, dok sam ja popio samonekoliko gutljaja piva. I dalje sam pred oima imao taj bedni prizor sramnogdavljenja mog prijatelja, tako da nisam mogao da progutam nijednu kaikuorbe.

    Trebalo bi samog sebe da naterate da pojedete neto, rekao je okruniinspektor. Izgledate, kao da bi vam prijao koji zalogaj.

    Zato ste toliko zabrinuti za mene? Da li vas to mui gria savesti?Katun me je iznenaeno pogledao. Gria savesti? Odakle vam to?Nita niste preduzeli da spasete Osela Jekena.Niti mi je to bio zadatak, niti mi je to bila namera. A naroito zato to sam

    siguran da je va prijatelj poinio ubistvo. Sudije su ga za to osudile na smrt,a to je pravedna kazna. Neko bi mogao da se osea ohrabrenim ako jedanubica svoje zlodelo ne bi platio ivotom. Sumnjiavo me gledate, Sojthofe.Da li vi Jekena i dalje smatrate nevinim?

    Setio sam se moje posete tamnici, Oselovog tunog i izgubljenog pogleda.To je bilo mnogo vie od tuge jednog mukarca koji je postao ubica. Unjegovom pogledu se video oaj, kao da nita ne razume. Ponovo sam sesetio njegovih rei: Slika... bila je to slika... to plavo...

    Smatram moguim da je Osel svoju saputnicu ubio sopstvenim rukama,priznao sam oklevajui.

    Znai ipak! Ve sam pomislio da su vas vaa prijateljska oseanjazaslepila.

    Ali da li je, moda, ipak mogue da je bio nevin?Kako to?Zamislite pijanog mukarca koji vie ne vlada sa sobom. On moe u

    pijanstvu da ubije nekoga kome u trezvenom stanju nikada ne bi naudio.

  • Onda bi to bilo pijanstvo koje je vladalo njime, a ne njegova volja.Vidi, vidi! Trebalo je da postanete advokat, Sojthofe. Kad bi vaa

    argumentacija bila prihvaena, buduim ubicama bi bilo lako. Samo bi moralipoteno da se napiju i onda bi mogli nekanjeno da ubijaju. Da li vi to zaistamislite ozbiljno?

    Ne radi svaki pijani mukarac protiv svoje volje. Ali neemo da sesvaamo oko toga, to je trebalo samo da bude primer. Ja ne znam koliko jeOsel u nedelju uvee popio.

    Verovatno nije bio trezan. On i ta Gesa Timers mnogo su voleli da pijurakiju.

    Nastavio sam bezbrino: Zar ne postoji neka slina omamljenost koja ljudetera da ine stvari koje inae ne ele da ine?

    Da ubijaju?Da, i da ubijaju.ta bi to trebalo da bude?Stalno razmiljam o toj slici. Zato ju je Osel pomenuo kada sam bio kod

    njega u tamnici? Inae, nita drugo nije rekao.Katun je razmiljao i konano odmahnuo glavom. Za mene to nema

    nikakvog smisla. Slika ne moe da ubije oveka. Ne moe ak ni da opijeoveka kao to moe flaa rakije.

    Vi niste ljubitelj slikarstva, zar ne?Imam dve-tri slike kod kue.Ali nita vam ne znae, zar ne?Pa, zidovi izgledaju manje prazni.Mnogi misle kao i vi. I mnogi slikari slikaju svoja dela samo zato. Ali

    postoje i druge slike. One opiju posmatraa tako da ga obuzme oduevljenje,divljenje, sanjarenje ili strah.

    Ali to ne dovodi ljude do toga da sve zaborave i nekoga ubiju!Izgovarate zanimljivu misao, a istovremeno je negirate, i to u jednom dahu,

    gospodine Katun. Moda bi bilo dobro da se malo detaljnije pozabavite timepre nego to donesete presudu.

    Okruni inspektor je popio gutljaj piva i uporno me posmatrao. Da li vizaista verujete u to to priate, Sojthofe? Mislite li da je ta misteriozna slikanaterala vaeg prijatelja da ubija?

    Bila je u kui bojadije plavim Melhersa kada je on ubio svoju porodicu.

  • Bila je u eliji u kojoj je Melhers sam sebi presudio. Bila je u Oselovomstanu kada je Gesa Timers umrla.

    To mi je poznato. Ali gde je sada?Mislio sam da u to saznati od vas.Morau da vas razoaram. Slika kao da je u zemlju propala.Niste pronali oveka koji ju je izneo iz Oselovog stana?Da sam pronaao oveka, pronaao bih i sliku, rekao je okruni inspektor

    razdraeno.Izgleda da vam zbog tog predmeta ipak nije svejedno. Slici ipak pridajete

    neki znaaj!To je samo nerazjanjeni faktor u ovoj raunici, a to mi se ne dopada.

    Moda je ta slika iz nekog razloga veoma dragocena? A moda i nemanikakve veze sa ubistvima.

    Za moj ukus ima previe moda. Neu moi mirno da spavam dok nerasvetlim okolnosti oko te slike.

    Radite ta morate, Sojthofe, ako e to da umiri vau duu. Katun jeodgurnuo ispranjeni krag u stranu i ustao. Za mene je ta stvar reena.ekaju me drugi, mnogo vaniji poslovi.

    Okruni inspektor se pozdravio, a ja sam poruio jo jedan krag piva. Nijeostalo samo na drugom kragu i nije ostalo samo na pivu. Trebalo je da mi ijedna flaa rakije pomogne da izbriem seanja na Osela kako stoji vezan nastubu za davljenje.

  • Glava esta

    Umetnost i zanat

    Sunevi zraci trgli su me iz sna prepunog stravinih slika. Iznova i iznova,Osel je umirao pred mojim oima i ak i u smrti me je posmatraooptuujuim pogledom. Zar nije bio u pravu? Zar nisam i ja bio kriv zbognjegove pogibije? Ko je trebalo da bude uz njega ako ne ja, njegov najbolji i kako je ovih dana izgledalo jedini prijatelj? Iako sam se oseao umorno iiscrpljeno, bio sam srean to sam se probudio. None more su bledele najutarnjem svetlu, ali oseaj krivice je ostao.

    mirkao sam zbunjeno na svetlo. To nisu bili iroki prozori velike sobe ukui udovice Jesen i to nije bilo ono lepo, ravnomerno svetlo na koje samnavikao. Spazio sam mali, skoro kockasti prozor, koji je gledao ka istoku.Izlazee sunce bacalo je na mene svoje zrake svom snagom, kao da eli dasprei da se moja krivica sakrije.

    Kada sam hteo da se okrenem, moja leva ruka je udarila u neto meko iteko. Zaulo se nevoljno brundanje. Pogledao sam u ruiasto meso koje sekraj mene irilo u uskom krevetu. Zaobljene butine, p