Ro|endanska izlo`ba udru`enjalikovnih stvaralaca „MilenaPavlovi} Barili“

U ULIS-u aktivno 45 ~lanova Strana VIII

Godina deveta, broj 634, dodatak za Brani~evski okrug

Ministarka pravde Nela Kuburovi}otvorila radove na zgradiPrekr{ajnog suda

Savremeni objekti zaefikasniji rad

Strana II

P E TA K , 1 1 . n o v e m b a r 2 0 1 6 , b r o j 6 9 8 3 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Istaknuto priznanje „Beogradskipobednik“ pripalo @agubici

Ni manjeg grada,ni vi{e manifestacija Strana IV

Me{tani sela Lu~ice organizovali za dana{njeprilike neverovatnu dobrovoljnu akciju

Nesvakida{nja mobaza dobrobit sela

Anga`ovano vi{e od 50 traktora i sedamkamiona, koje su dopremili vlasnici firmii fizi~ka lica sa ove teritorije Strane IV – V

Po`arevac - Inventivni i kreativnipredlozi za ure|enje centralnog grad-skog jezgra Po`arevca, nastali tokomkreativne radionice za idejna re{enjaurbane rekonstrukcije centra grada,prezentovani su u novim prostorijamapodruma Narodne biblioteke.

Naime, grupa stru~njaka i studena-ta iz oblasti pejza`ne arhitekture, arhi-tekture, urban dizajna, urbanizma iprostornog planiranja je predstavilasvoja idejna re{enja nakon petodnev-ne kreativne radionice koja je odr`anau Po`arevcu. Zadatak dvadeset petstru~njaka i studenata iz pomenutihoblasti, koji su do{li sa prostora {iromSrbije i Evrope, bio je da osete duh i ar-hitekturu Po`arevca i Po`arevljana i

da prona|u re{enja koja bi odgovorilana istinske potrebe stanovni{tva.

Na radionici je predstavljeno ukup-no osam razli~itih re{enja, koja su sadr-`ala i neke potpuno nove koncepte zaregulisanje saobra}aja. Ve}ina je uvide-la da bi najbolje re{enje za Taba~ku ~ar-

{iju i Trg oslobo|enja bio koncept bazi-ran na integrisanom saobra}aju, po ko-me prednost imaju pe{aci i biciklisti,dok je kolski saobra}aj potpuno uspo-ren. U strogom centru grada je predvi-|eno mnogo vi{e zelenila, savremenogmobilijara i igrali{ta za decu, kako bi je-zgro grada ivelo punim ivotom.

Prema jednodu{nom mi{ljenjustru~njaka, upravo je Taba~ka ~ar{ijaidealna za uvo|enje takozvanog inte-grisanog saobra}aja. Poenta ovog siste-ma saobra}aja je da trotoar, kolovoz iostale povr{ine budu u istoj ravni i dape{aci, biciklisti i vozila dele isti prostor,bez fizi~kih barikada i klasi~no obele`e-nih pe{a~kih prelaza. Z. V.

Strana III

Prezentovani predlozi mladih stru~njaka za urbanizaciju grada u novim prostorijama podruma Narodne biblioteke

Svetska re{enja i kreativnarekonstrukcija Po`arevca

Na radionici jepredstavljeno ukupnoosam razli~itih idejakoja su sadr`ala i nekepotpuno novekoncepte zaregulisanje saobra}aja

II p e t a k , 1 1 . n o v e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Ministarka pravde u VladiRepublike Srbije Nela Kuburovi} poseti-la je radove na novoj zgradi Prekr{ajnogsuda u Po`arevcu gde je, simboli~nimpolaganjem kamena temeljca, ozna~ilazvani~an po~etak gradnje objekta i pose-tila sada{nje prostorije ove ustanove.

Kuburovi} je tom prilikom istakla da}e Ministarstvo pravde u narednom pe-riodu nastaviti da radi na unapre|enjuinfrastrukture i sme{tajnih kapaciteta su-dova i tu ila{tava, jer je to jedan od na~inada se ubrza rad tih pravosudnih organa.

- Izgradnja novih objekata i adap-tacija postoje}ih svakako treba da do-prinese i pove}anju efikasnosti, s ob-zirom da }e sudije imati ve}i broj sud-nica na raspolaganju i da }e mo}i ~e-{}e da zakazuju su|enja, {to }e dopri-neti da imamo i ve}i broj re{enihpredmeta, naglasila je Kuburovi}.

Ona je rekla da zaposleni u Prekr-{ajnom sudu u Po`arevcu rade u neod-govaraju}im uslovima i nedovoljnomprostoru i da }e za osam meseci, koli-ko je predvi|eno da traje izgradnja no-ve zgrade, dobiti priliku da rade umnogo boljim okolnostima. Ministar-

ka Kuburovi} je dodala da je taj sud zadevet meseci ove godine naplatio blizu135 miliona dinara na ime nov~anihkazni i tro{kova postupka i da }e, s ob-zirom na tu efikasnost, prakti~no samda otplati tro{kove izgradnje novezgrade za {ta }e iz republi~kog bud`etabiti izdvojeno oko 50 miliona dinara.

Polaganju kamena temeljca prisu-stvovali su predsednik Prekr{ajnogapelacionog suda Zoran Pa{ali}, pred-sednica Prekr{ajnog suda u Po`arev-cu Slavica Petrovi} i gradona~elnikPo`arevca Bane Spasovi}, koji su se

zahvalili Ministarstvu pravde {to }egra|ani Po`arevca uskoro dobiti obje-kat Prekr{ajnog suda kakav zaslu`uju.

- Veliku zahvalnost dugujemo Mini-starstvu pravde koje je izdvojilo nov~a-na sredstva kao i lokalno samoupravikoja je ustupila gra|evinsko zemlji{te,rekla je predsednica Slavica Petrovi}

navode}i da }e radnici ovoga Suda igra|ani dobiti objekat kakav zaslu`uju.

- Prekr{ajni sud u Po`arevcu jedavno zaslu`io da ima jedan ovakavobjekat, naveo je gradona~elnik BaneSpasovi}. Lokalna samouprava je uvekimala dobre odnose sa Ministarstvompravde i posebno pravosudnim orga-nima. Na ovaj na~in smo iza{li u su-sret gra|anima Po`arevca da imaju je-dan ovako reprezentativan objekat pri~emu posebno vodimo ra~una o oni-ma sa smanjenom sposobno{}u, inva-lidima koji }e imati adekvatan pristupovom objektu, rekao je, pored ostalog,Spasovi}

Nova zgrada Prekr{ajnog suda uPo`arevcu ima}e povr{inu od oko 700metara kvadratnih, a rok za zavr{etakjeste jun 2017. godine. Z. V.

Ministarka pravde Nela Kuburovi} otvorila radove na zgradi Prekr{ajnog suda

Savremeni objekti za efikasniji rad

Odla`e se nastavak rekonstrukcije najve}ezdravstvene ustanove u Brani~evskom okrugu

Za bolnicu nedostaje~etiri miliona evraPo`arevac - Iako je za dosada{nje re-zultate u realizaciji prve faze izgradnjepo`areva~ka Bolnica svojim projek-tom „Zdravlje bez granica“ dobila pri-znanja na nacionalnom i me|unarod-nom nivou, o ~emu smo ve} izve{tava-li, nastavak rekonstrukcije ove najve-}e zdravstvene ustanove u Brani~ev-skom okrugu se odla`e usled nedo-statka neophodnih sredstava, re~enoje na konferenciji za medije.

Re~ je o projektu koji je realizovanu okviru IPA programa prekograni~-ne saradnje izme|u Srbije i Rumuni-je. Kako bi nova bolnica bila komplet-no zavr{ena, Op{ta bolnica Po`arevacje aplicirala projektom u okviru pro-jekta prekograni~ne saradnje sa ciljemda se ovde formira i regionalni centarza onkolo{ku hirurgiju.

- Ono {to nam sleduje je da poku-{amo da nastavimo projekat i da zavr-{imo bolnicu. Na{ projekat je me|u triprojekta koji su pro{li u IPA fondovi-ma u saradnji sa Rumunijom ali se,na`alost, nalazimo se na tre}em me-stu. Stavljeni smo u drugi plan, jer suiskrsli projekti koji su, na~elno uzev{i,bitniji i koji su dobili nacionalni inte-res. Mi smo regionalna bolnica, tako

da smo u ovom trenutku pomereninadole. Na prvom mestu je projekatVoda Vojvodine, na drugom izgrad-nja projektne dokumentacije za auto-put Temi{var - Pan~evo i na tre}emmestu je na{ projekat, rekao je direk-tor bolnice Danko Nikoli}.

- Projekat je dobar, a na{e anga`ova-nje izuzetno je dobro ocenjeno. Za sada,imamo jedino obe}anja da }emo poku-{ati da nastavimo, a glavni problem je dau tome {to nema dovoljno sredstava. Predve nedelje bili smo u Rumuniji, u stal-nom smo kontaktu sa predsedni{tvomi direkcijom, u nameri da na{ projekatrealizujemo koliko-toliko. Druga fazana{eg projekta zna~ila bi zavr{etak kom-pletne bolnice, a za zavr{etak trebalo bi~etiri miliona evra. Na{i saradnici i part-neri iz Rumunije su tako|e uz nas i eleda pomognu, ali je glavni problem uovom trenutku je novac.

Direktor Nikoli} je iskoristio prilikui rekao da su putem sopstvenih sredsta-va, nabavljeni aparati i to: „Cistoskop“koji je vredan 790 hiljada plus PDV zaodeljenje urologije, „Borer“ neophodanza operacije kolena vrednosti 586 hilja-da i ~eona lampa za ORL odeljenjevrednosti 43 hiljade dinara. Z. V.

GRA\EVINSKI MATERIJAL ZA 22 IZBEGLI^KE PORODICE

Kostolac - Na podru~ju Gradske op{tine Kostolac, predvi|ena je dodela gra|evinskog materijalaza stambeno zbrinjavanje 22 izbegli~ke porodice. Ovu pomo} najpre je dobilo {est porodica, zatimjo{ devet, tako da je preostala podela jo{ sedam paketa. Projekat stambenog zbrinjavanjaizbeglica preko dodele paketa gra|evinskog materijala, sprovodi se uz pomo} nevladineorganizacije „Vizija“ iz Kragujevca. M. V.

Rang-lista za osam ku}a izbeglicamaKu~evo - Nadle`na komisija objavila je rang-listu izbeglica sa podru~ja op{tina Ku-~evo i Golubac, kojima }e se pomo}i kroz program stambenog zbrinjavanja. Naosnovu javnog poziva objavljenog 31. decembra pro{le godine, odabrano je ukupnoosam porodica za koje }e biti kupljene seoske ku}e sa oku}nicom. Ovaj projekat spro-vodi se na osnovu Sporazuma o donaciji zaklju~enog izme|u Banke za razvoj Save-ta Evrope i Republike Srbije, u okviru Regionalnog stambenog programa. M. V.

Po`arevac - Grad Po`arevac raspisao je kon-kurs za stipendiranje studenata pri ~emu je po-nu|eno ukupno 6 miliona dinara u ovom krugukonkursa a bi}e stipendirani akademci na 27 fa-kulteta. Konkursom se dodeljuje ukupno 60 sti-pendija za deficitarna zanimanja. Od toga se 50dodeljuje studentima razli~itih obrazovnih pro-

fila na osnovnim akademskim studijama. Preo-stalih deset stipendija je namenjeno onima ko-ji su na II ili III stepenu, odnosno na strukovnim,specijalisti~kim studijskim programima.Mese~ni iznos stipendija se nije menjao u odno-su na pro{lu godinu i iznosi 10.000 dinara. Stu-dentima se stipendije ispla}uju za period od ok-

tobra ove godine do juna naredne godine a u de-setomese~ni period stipendiranja uklju~en i na-redni septembar. [irok je opseg tra`enih zanima-nja sa spiska akademaca na osnovnim studijama.Za 50 stipendija konkuri{u studenti sa ~ak 27 fa-kulteta. Po tri stipendije se dodeljuju jedino zastudente Medicinskog fakulteta, budu}e lekareop{te prakse, kao i za studente Matemati~kog fa-kulteta, budu}e profesore ovog predmeta.Studentima Poljoprivrednog fakulteta nude se~etiri stipendije, po jedna za agronomiju, ratar-stvo, meliorizaciju i prehrambenu tehnologiju.Po dve stipendije se dodeljuju ekonomistima,pravnicima, arhitektama, ma{inskim in`enjeri-ma, zubnim tehni~arima, in`enjerima drumskogsaobra}aja i studentima informacionih sistemai tehnologija. Svi ostali konkuri{u za po jednu sti-pendiju u okviru svojih obrazovnih profila.Jedan od uslova na konkursu je minimalna pro-se~na ocena 7,50. Uslov je i da se studira na dr-`avnom fakultetu. a da student ima prebivali-{te na teritoriji Po`arevca. Studenti imaju 15 da-na da konkuri{u u zgradi Gradske uprave a is-plata stipendija po~inje po dono{enju Odluke obud`etu za 2017. godinu. Z. V.

Grad raspisao konkurs za stipendiranje studenata

Pomo} za 60 studenata na 27 fakulteta

Sud za devet mesecinaplatio oko 135miliona dinara naime nov~anih kaznii tro{kova postupkai prakti~no }e daotplati tro{kovegradnje nove zgrade

Prilikom posete gradili{tu

Grad Po`arevac olak{ava studiranje

Obra}anje javnosti direktora bolnice

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 1 . n o v e m b a r 2 0 1 6 . brani~evo

Po`arevac - Inventivni i kreativnipredlozi za ure|enje centralnog grad-skog jezgra Po`arevca, nastali tokomkreativne radionice za idejna re{enjaurbane rekonstrukcije centra grada,prezentovani su u novim prostorijamapodruma Narodne biblioteke.

Naime, grupa stru~njaka i studena-ta iz oblasti pejza`ne arhitekture, arhi-tekture, urban dizajna, urbanizma iprostornog planiranja je predstavilasvoja idejna re{enja nakon petodnevnekreativne radionice koja je odr`ana uPo`arevcu. Zadatak dvadeset pet stru~-njaka i studenata iz pomenutih oblasti,koji su do{li sa prostora {irom Srbije iEvrope, bio je da osete duh i arhitektu-ru Po`arevca i Po`arevljana i da prona-|u re{enja koja bi odgovorila na istin-ske potrebe stanovni{tva.

Na radionici je predstavljeno ukup-no osam razli~itih re{enja, koja su sadr-`ala i neke potpuno nove koncepte zaregulisanje saobra}aja. Ve}ina je uvide-la da bi najbolje re{enje za Taba~ku ~ar-{iju i Trg oslobo|enja bio koncept ba-ziran na integrisanom saobra}aju, pokome prednost imaju pe{aci i biciklisti,dok je kolski saobra}aj potpuno uspo-ren. U strogom centru grada je predvi-|eno mnogo vi{e zelenila, savremenogmobilijara i igrali{ta za decu, kako bi je-zgro grada ivelo punim ivotom.

Prema jednodu{nom mi{ljenju

stru~njaka, upravo je Taba~ka ~ar{ijaidealna za uvo|enje takozvanog inte-grisanog saobra}aja. Ovaj vid ure|enjasaobra}aja ve} je za`iveo u pojedinimgradovima u Holandiji, Belgiji, [vaj-carskoj, Velikoj Britaniji, Nema~koj i[vedskoj i to na mestima daleko opte-re}enijim saobra}ajem nego {to je to

slu~aj u Taba~nici. Ukratko, poentaovog sistema saobra}aja je da trotoar,kolovoz i ostale povr{ine budu u istojravni i da pe{aci, biciklisti i vozila deleisti prostor, bez fizi~kih barikada i kla-si~no obele`enih pe{a~kih prelaza.

- To je model koji je ve} zastupljenna zapadu. U njemu prioritet imajupe{aci, saobra}aj je usporen ali i ne-smanjeno frekventan {to dovodi domanjeg broja nezgoda. Uklanjaju sesemafori, a odvojenost prostora kojikoriste pe{aci, biciklisti i vozila se po-sti`e razlikom u poplo~avanju, raspo-redom drvoreda i mobilijara, kazala jeSvetlana Milutinovi} dodav{i da je pri-me}eno kako u ovom sistemu voza~ipostaju dosta pa`ljiviji prema pe{aci-ma i biciklistima. Ina~e, po njenim re-~ima Po`arevac je prvi grad u Srbijikoji je ugostio ovakvu radionicu, a ko-ja je ina~e praksa u svetu.

- Ovo je tek po~etak u pronala`enjupravog projekta za preure|enje u`e zo-ne centra grada, istakla je pomo}nica

gradona~elnika za urbanizam i pro-storno planiranje Svetlana Milutinovi},organizatorka i idejni tvorac radionice.Ona je, tako|e, dodala da je radionicaokida~ za dug proces na koji se ~eka ve}30 godina. U ure|enim zemljama do fi-

nalnog re{enja se dolazi detaljnom, ka-ko prostornom, tako i sociolo{komanalizom. Po prvi put u Srbiji }e bitisproveden takav pristup, uklju~iva-njem velikog broja stru~njaka adekvat-nih struka, koji }e shodno potrebamastanovni{tva i realnim mogu}nostima,prona}i savremeno re{enje koje }e sena kraju i sprovesti, zaklju~uje ona.

U~esnici su, tako|e, dali predlogekako se mogu urediti neki od potpunozapu{tenih delova grada, kao na pri-mer ^iko{a, Gradskog soka~eta, pro-laza izme|u parka i Taba~ke ~ar{ije idrugih lokaliteta. Zgradom Na~elstvasu svi bili impresionirani i predlagalisu da se potpuno istakne, kako samaarhitektura zgrade, tako i Gradskipark, sa svojom karakteristi~nom par-ternom arhitekturom.

Prezentaciji su prisustvovali grado-na~elnik Po`arevca Bane Spasovi}, za-menik gradona~elnika Sa{a Pavlovi},~lanovi gradskog ve}a, novinari, zain-teresovani gra|ani i stru~na javnost.Radionica je pomogla da se jasnije de-fini{u projektni zadaci, koji su od veli-kog zna~aja za dalje planiranje i izra-du projekata i planova. Z. V.

Po`arevac - Na podru~ju Grada imaoko 23.000 registrovanih automobila,a za ve}inu njih ve} godinama ne po-stoji dovoljan broj parking mesta. Napet zatvorenih i vi{e uli~nih parkinga

mo`e da se smesti tek oko 1.200 vozi-la, pa je svima u Po`arevcu postalo ja-sno da izgradnja spratne javne gara`epredstavlja - neophodnost.

- Pripremama za realizaciju takveinvesticije mogli bi da zapo~nemo ve}naredne godine - ka`e direktorka JP„Parking servis“ Verica Savi}. - Iako jePo`arevcu javna gara`a preko potreb-

na, najpre je neophodno uraditi detalj-nu analizu, odnosno studije ekonom-ske opravdanosti i isplativosti. Tek po-sle toga, u dogovoru sa osniva~em, mo-gla bi da se nabavi jedna monta`na ga-

ra`a ~ija bi vrednost pribli`no iznosilaoko 60 miliona dinara.

U Po`arevcu postoji pet zatvorenihparkinga: pored zgrade nekada{njerobne ku}e „Beograd“ u Sin|eli}evojulici, kod zelene pijace „Krug“, prekoputa hotela „Dunav“, pored Osnovnogsuda i kod Centra za kulturu. Na nji-ma je, ukupno, vi{e od 300 mesta za

automobile, dok na uli~nim parkinzi-ma - u prvoj i drugoj zoni - mo`e da sesmesti jo{ oko 900 automobila.

Ina~e, o spratnoj gara`i u centrugrada se pri~a jo{ od 2010, kada su ta-da{nje gradske vlasti najavile da }e unaju`oj gradskoj zoni biti izgra|ena~ak tri takva objekta. Argument je, os-im velikog broja vozila koja zauzima-ju i trotoare, bila i namera da se cen-tralni deo Po`arevca pretvori u pe{a~-ku zonu.

Na`alost, ni{ta od toga nije realizo-vano, pa aktuelna garnitura lokalne vla-sti - koju ~ine Srpska napredna strankai Socijalisti~ka partija Srbije - ima goto-vo istorijsku {ansu da i te kako olak{a`ivot ljudima u srcu Brani~eva.

M. V.

Re{enje problema parkiranja u Po`arevcu jeste izgradnja javne gara`e

Za spratnu gara`u 60 miliona dinaraAktuelna lokalnavlast ima istorijsku{ansu da olak{a `ivot ljudima u srcuBrani~eva

Na radionici jepredstavljenoukupno osamrazli~itih ideja kojesu sadr`ale i nekepotpuno novekoncepte zaregulisanjesaobra}aja

Nedostaje i jo{ jedan „pauk“^ak i kada ima slobodnih mesta za parkiranje na u tu svrhu opredeljenim gradskim povr{inama,brojna vozila se parkiraju na nedozvoljenim mestima, a za njihovo odno{enje slu`i jedno „pauk“ vo-zilo. S obzirom na to da je i ono poprili~no dotrajalo, u „Parking servisu“ naredne godine - u sarad-nji sa lokalnom samoupravom - planiraju kupovinu novog, ~ija je vrednost oko 13 miliona dinara.

Slede javne debate i raspravePo mi{ljenju gosta iz Francuske kao i Svetlane Milutinovi}, koji su ve} bili u~esnici sli~nih radionicau svetu, naredni koraci posle ovoga je da se organizuju javne rasprave, debate i uklju~e ostale kole-ge kako bi nadle`ni u vlasti imali {to bolju sliku o tome kako treba urediti grad po ukusu stru~njakai {to je jo{ bitnije - gra|ana koji u njemu `ive.

Prezentovani predlozi mladih stru~njaka za urbanizaciju grada u novim prostorijama podruma Narodne biblioteke

Svetska re{enja i kreativna rekonstrukcija Po`arevca

^udne navike koje treba promenitiU~esnik iz Francuske, Aleksis Gerard, koji je magistrirao urbanizam na Sorboni,kao i pejza`nu arhitekturu u Versaju, je primetio da i pored toga {to bi se par-king mesta izmestila iz Taba~ke ~ar{ije to ne bi bio problem. On smatra da je ge-neralno te{ko}a parkiranja u gradu zapravo problem jedne ~udne navike kojuimaju voza~i.

- Ja ne `ivim ovde, ali svaki put kad do|em u Po`arevac vidim mnogo pra-znih parking mesta. Ovde je, ~ini mi se, problem {to ljudi `ele da se parkiraju de-set metara od kafi}a ili prodavnice u koju idu, a to je luksuz o kome stanovnicidrugih gradova i ne razmi{ljaju. Centar Po`arevca je mali i 200 metra pe{a~enjane bi trebalo da predstavlja problem. Ukoliko bi Po`arevac usvojio ovaj koncepture|enja saobra}aja u centru grada bilo bi mnogo vi{e prostora za razna de{a-vanja, performanse, koncerte i izlo`be, istakao je Gerard.

Prema jednodu{nommi{ljenju stru~njaka,Taba~ka ~ar{ija jeidealna za uvo|enjetakozvanogintegrisanogsaobra}aja

Svetlana Milutinovi} i Bane Spasovi}

Prioritet pe{acima: Centar Po`arevca

p e t a k , 1 1 . n o v e m b a r 2 0 1 6 .

VIVp e t a k , 1 1 . n o v e m b a r 2 0 1 6 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Povodom Dana prosvetnih radnika i Novembarskih dana kulture odr`ana Sve~ana akademija

Gostovali umetnici sa Akademije GnesiniPo`arevac - U Po`arevcu je sve~a-no obele`en Dan prosvetnih rad-nika, a na Sve~anoj akademiji go-stovali su vrhunski umetnici izRusije. Povodom Dana prosvetnihradnika i Novembarskih dana kul-ture u velikoj sali Centra za kultu-ru Po`arevac, odr`ana je Sve~anaakademija i koncert proslavljenogansambla iz Rusije. Studentskomhimnom „Gaudeamus igitur“akademiju je otvorio hor Muzi~ke{kole „Stevan Mokranjac“.

Povodom Dana prosvetnihradnika dodeljena su 22 priznanja

i nov~ane nagrade u iznosu od 15hiljada dinara za ostvarene izuzet-ne rezultate u vaspitno obrazov-nom radu, saradnji i razvoju obra-zovanja. Povelja za `ivotno delo inov~ani iznos od 30 hiljada dina-ra dodeljena je u~itelju u penzijiRadomiru [ojanovi}u.

Prijem poznatih umetnikaMuzi~ke akademije Gnesini izMoskve, zatim zamenika direkto-ra Ruskog doma Vasilija Vladimi-rovi~a Galaktinova kao i v. d. {efaKatedre za produkciju i menad`-ment scenskih umetnosti Rodio-nove Darje Gena|evne, odr`an jeu sve~anoj sali Gradskog zdanja. Uime Grada Po`arevca, uva`ene go-ste pozdravio je predsednik Skup-

{tine grada Bojan Ili} po`elev{i imprijatan boravak u na{em gradu.Prisutnima se obratio gradona~el-nik Po`arevca Bane Spasovi} kojije tom prilikom rekao:

- Dragi prijatelji prosvetni rad-nici, dragi gosti iz Ruske Federa-cije, po{tovani u~enici - dobro do-{li. Pozdravljam Vas u ovom, zanas tako posebnom danu u komese podse}amo va`nosti prosvete,obrazovanja, nauke kao i kulture.Svaki deo na{eg `ivota, kao i nassamih u manjoj ili ve}oj meri, ob-likovali su na{i u~itelji, nastavnici,

profesori...Pozivam vas sada da sena trenutak podsetimo svog pr-vog u~itelja ili u~iteljice. Setimo seonih koji su na tom prvom ~asuna{eg prvog razreda osnovne {ko-le svima nama izgledali kao ne-presu{ni izvor znanja, osobe kojaznaju sve na ovom svetu, ... pa imalo vi{e od toga.

Sada znam, a tada sam to sa-mo predose}ao, da posao u~iteljajeste da nau~i, ali i da izaziva, dastvori uzbu|enje kod dece prednovu lekciju, ali i da ih umiri predpismeni zadatak. Puko preno{e-nje znanja je tako daleko od opi-sa posla dobrog u~itelja, nastav-nika ili profesora. Smatram dasvi oni koji su ikada stali pred de-

cu u u~ionici, sebe mogu svrstatiu prosvetne radnike tek kada unjihovim o~ima ugledaju kakoono seme znanja koje su posejaliu te mlade umove krene da rastesve vi{e i vi{e. Zenice radoznalogu~enika tada se ra{ire i u tom tre-nutku prosto ose}ate kako, dok sekre}ete kroz u~ionicu, taj pogledvas prati i tra`i da to znanje zali-jete i time taj sjaj u o~ima ras-plamsate novim podacima, no-vim re~ima, brojevima, pesma-ma, datumima...

- Sve ovo pri~am kao onaj ko je

taj sjaj iznova i iznova u o~imaose}ao, poglede ka svojoj u~itelji-ci upu}ivao i kroz {kolovanje sva-ku re~ va{ih kolega upijao. Zatoovu priliku, dragi po`areva~ki u~i-telji, nastavnici i profesori kori-stim da sve one, koji i za trenutakzaborave, podsetim koliko je va-`an va{ poziv svakome od nas.Kako znanje nema granica i po-`eljno je da se razmenjuje, tako }ei Sve~ana akademija u kojoj povo-dom dana prosvetnih radnika iNovembarskih dana kulture na-stupa obrazovna ustanova iz Ru-sije, muzi~ka akademija Gnesinibiti dragoceno iskustvo i ve~e zapam}enje svima nama, rekao jegradona~elnik Spasovi}. Z. V.

Veliko Gradi{te - U op{tini Veli-ko Gradi{te su, na zajedni~komprijemu, obele`eni Dan prosvet-nih radnika i Dan vatrogasaca pasu najuspe{nije prosvetne radni-

ke i vatrogasce primili predsed-nik op{tine Dragan Mili} i pred-sednica Skup{tine Branislavka[ulovi}. Najistaknutijim radnici-ma u protekloj godini podeljene

su nov~ane nagrade i prigodnipokloni kao priznanje za trud iizuzetnu ulogu u dru{tvu.

Ove godine nagra|eni pro-svetni radnici su: Vesna Novko-vi} profesorka hemije i BiljanaLuki} profesorka informatike izSrednje {kole, Vesna Mandi} so-cijalna radnica i Ivana Pavi}Omerovi} stru~na saradnica izO[ „Ivo Lola Ribar“ u VelikomGradi{tu, Marina Milo{evi} pe-dagog {kole, iz O[ „Mi{a @ivano-vi}“ Srednjevo Valentina Simi}profesorka engleskog jezika, izO[ „Vuk Karad`i}“ Majilovac ivaspita~ica Nadica Jevti} iz Pred-{kolske ustanove „Majski cvet“dok se kao najbolji ovogodi{njivatrogasac-spasilac istakao Zlati-bor A}imovi}. Z. V.

Dan prosvetnih radnika i Dan vatrogasaca u Velikom Gradi{tu

Podeljene nov~ane nagrade

Me{tani sela Lu~ice organizovali za dana{nje prilike neverovatnu dobrovoljnu akciju

Nesvakida{nja moba za dobrobit sela Lu~ica - Me{tani sela Lu~ice na-domak Po`arevca organizovalisu jednu, za dana{nje prilike sa-svim nesvakida{nju akciju, ure-|uju}i atarski put, a ovaj podu-hvat odlikovali su zajedni{tvo imasovnost u~e{}a me{tana sasopstvenom mehanizacijom.

Deluje gotovo neverovatno dasu `itelji ovoga sela uspeli da zadobrovoljan rad sakupe vi{e od 50traktora i sedam kamiona koje sudopremili vlasnici firmi sa ove te-ritorije i fizi~ka lica. Svi zajednore{ili su da ne ~ekaju samo sred-stva koja dobijaju od Grada Po`a-revca ve} i da organizuju neku vr-stu mobe u korist ~itavog sela.

- Svi su se odazvali i do{li satraktorima, ma{inama, kamioni-ma, ko {ta ima, i bez re~i se pri-dru`ili akciji. Nasuli smo {ljun-kom takozvani „Kova~evski put“u du`ini od 3.650 metara. Pret-hodno smo anga`ovali geometrai „izveli“ put po katastarskimmerama. Dugo nismo imali sli~-ne akcije, ali posle ove, mi{ljenjasam da }e u budu}nosti biti jo{ovakvih dana, a nadam se i uostalim mestima u okolini, zado-voljan je Ivan Milenkovi}, pred-sednik Saveta Mesne zajedniceLu~ica, koji je dodao da }e zahva-ljuju}i sredstvima grada i Mini-starstva poljoprivrede na istomputu, biti nasuta i rizla u du`iniod 2.300 metara.

Gradona~elnik Po`arevca Ba-ne Spasovi}, koji je u dru{tvu ~la-na Gradskog ve}a Dragana Ko-

sti}a, bio u obilasku ovih radovanije krio odu{evljenje onim {to jevideo, pa je odmah obe}ao da }eposebno podsticati i nagra|ivatiovakve napore gra|ana koji po-ma`u svojoj sredini.

- Po`arevac je u poslednje vre-me izdvojio zna~ajna sredstva zaure|enje oko 30 kilometara atar-skih puteva {to nije ura|eno go-dinama unazad. Ovakve i sli~neinicijative samih me{tana me-snih zajednica bi}e i ubudu}e po-dr`ane od strane Grada Po`arev-ca jer kada vidimo da ljudi imaju`elju i volju da svojim sredstvi-ma, vremenom i radnom sna-gom doprinesu boljitku ~itavezajednice, lokalna samouprava}e im se odu`iti jo{ ve}im izdva-janjima podr{ke da bi podsticalii druge na ovakve akcije, podvu-kao je gradona~elnik Spasovi}.

On je posebno istakao zado-voljstvo ~injenicom da su oku-pljeni me{tani Lu~ice bili razli~i-tih politi~kih opredeljenja te je izbog toga pohvalio rukovodstvoMesne zajednice {to je izbegnutstrana~ki kontekst ove izvanred-ne akcije. Z. V.

Otvorena izlo`ba „Svetlosti Srbije i Kube“, dela nastalih tokom Me|unarodne likovne kolonije

Odr`an sve~ani prijem za ambasadorku KubePo`arevac - Sve~ani prijem zaambasadorku Kube u Srbiji Ade-lu Majru Ruis Garsiju i njene sa-radnike priredili su, u Gradskomzdanju, predstavnici lokalne sa-mouprave grada Po`arevca,predvo|eni predsednikomSkup{tine grada Bojanom Ili-}em, a povod je bio otvaranje iz-lo`be umetni~kih dela pod nazi-vom „Svetlosti Srbije i Kube“ na-stalih tokom Me|unarodne li-kovne kolonije koju su organizo-vali Grad Po`arevac, „KodeksART MS“, Udru`enje likovnihstvaralaca „\ura Jak{i}“ i Udru-`enje gra|ana srpsko-gr~kog pri-jateljstva „Most“.

Kultura i razumevanje su od-uvek bili delatnost koja povezuje,unapre|uje, {iri razumevanje isaradnju me|u narodima. Umet-nost bez granica predstavilo jedvadesetak umetnika, koji su sli-kali umetni~ka dela namenjenihkao poklon ambasadi Kube.

- Me|unardona likovna kolo-nija je jednaka predstavi na kojojse prikazuje sloboda, putovanja iukr{tanje kultura. Su{tina je uu~enju od razli~itih ljudi i kultura.

Svi smo ro|eni vezani za razli~itezemlje i kulture, ali svi dolazimosa istog mesta i sva ljudska bi}a suna ovaj ili onaj na~in povezani, ami, Po`arevljani se trudimo da naumetnike reflektujemo pozitivnuenergiju. Umetnost se izdvaja odkopiranja, plod je jedne li~nosti,stvarala~ke volje, jednog talenta,pa zato uvek nosi pe~at umetni-kove individualnosti, rekla je Sne-`ana Milo{evi} predsednica ULS„\ura Jak{i}“.

Obra}aju}i se skupu, predsed-nik Skup{tine grada Bojan Ili} je is-takao da je Srbija oduvek cenila ipodr`avala Kubu, divila se njenomduhu i elji da ostane svoja uprkospritiscima kojima je izlo`ena.

- Srbija kao i Kuba je mala ze-mlja po povr{ini, ali koja mo`eostalima poslu`iti kao primer danije potrebno da budete veliki dabi ste imali vrhunske rezultate ubilo kojoj oblasti. ^itav svet znaza kubanske lekare koji spadajuu svetsku elitu, vrhunske sporti-ste, muzi~are i autenti~ne proiz-vode. Tako se i Srbi povezuju savrhunskim nau~nicima, sporti-stima umetnicima i sli~no, a svi

zajedno se ponosimo na{om tra-dicijom, istorijom i obi~ajima,ka`e predsednik Skup{tine.

Otvaraju}i izlo`bu, ambasa-dorka Kube u Srbiji Adela MajraRuis Garsija podsetila je prisutneda se Dani kubanske kulture obe-le`avaju 20. oktobra. Taj datumvezan je za uspomenu na 1868.godinu, kada je oslobo|en gradValjahu u isto~noj pokrajini, gde jepo prvi put otpevana himna Kube.

- Pomenuti datum slavi se ikao dan nastanka jednog velikognaroda, mu{karaca i ena koji suznali da se bore za svoju nacio-nalnu kulturu i identitet. Za na{uambasadu je velika ~ast {to se na{praznik obele`ava u Po`arevcuotvaranjem izlo`be slika, kojepredstavljaju autenti~ni umet-ni~ki izraz i simbol prijateljstva isolidarnosti izme|u Srbije i Ku-be „, rekla je Adela Majra RuisGarsija.

Motive Kube, pored izlo`enihslika, prisutnima do~arali su pro-fesor Slavoljub Tasi} numeromna gitari i plesna grupa „Royal“latinoameri~kim plesovima.

Z. V.

Beograd - Povodom Nacional-nog praznika Al`ira, ambasadorove prijateljske zemlje Abdelha-mid [eb{ub priredio je Sve~aniprijem u beogradskom hotelu„Kraun plaza“, a po`areva~komhoru „Barili“, pod dirigentskomupravom Katalin Tasi}, pripalaje ~ast da, po drugi put, intonira-njem himni dveju zemalja, otvo-ri ovu sve~anost.

Visokim zvanicama, me|u ko-jima su bili: Ivica Da~i} ministarspoljnih poslova Republike Srbi-je, Zoran \or|evi} ministar od-brane, legendarni hroni~ar i u~e-snik al`irske revolucije fotografStevan Labudovi}, zatim ~lanoviDru{tva prijatelja Al`ira predvo-|eni predsednikom Markom Jeli-}em kao i li~nosti iz kulturnog ijavnog `ivota zemlje, obratio seambasador [eb{ub re~ima:

- Istakao bih prijateljske veze iz-

me|u al irskog i srpskog naroda,koje datiraju jo{ iz pedesetih godi-na pro{log veka, kada je biv{a Jugo-slavija pru ila vi{estruku podr{kuAl iru u borbi za oslobo|enje odkolonijalne zavisnosti. U tom kon-tekstu je i istorijska poseta predsed-nika Tomislava Nikoli}a Al iru,

koja svedo~i o kontinuitetu dobrihodnosa i na{e obostrane privr`eno-sti da se oni dodatno u~vrste“.

Na kraju svog izlaganja, zahva-lio se horu ‘’Barili’’ na jo{ jednomizvanrednom izvo|enju nacional-ne himne Al`ira koje nikoga nijeostavilo ravnodu{nim. Z. V.

Hor „Barili“ ponovo gostovao na Nacionalnom prazniku Al`ira

Postali eksperti za himne

Beograd, @agubica - Op{tina@agubica i Turisti~ka organizaci-ja dobitnici su nagrade „Beo-gradski pobednik“ i povelje, kaoop{tina koja je priznata i pozna-ta u o~uvanju kulturne ba{tine, ikao jedina op{tina u Srbiji sa naj-ve}im brojem manifestacija ujednoj kalendarskoj godini.

Priznanje za doprinos kulturiuru~eno je predsedniku op{tine@agubica Safetu Pavlovi}u, koji setom prilikom zahvalio organizato-rima i ujedno javno pozvao budu-}e investitore da posete op{tinu@agubica i upoznaju se sa uslovi-ma koje lokalna samouprava nudi.

Izvr{ni direktor Manifestacije„Beogradski pobednik“ Pe|a Mile-tijev, ka`e da je cilj manifestacije dase predstave i nagrade najuspe{nijiiz kulture i javnog ivota, kao i da seodr i kvalitet same manifestacije.

„Izuzetno mi je drago {to je Sa-fet Pavlovi} sa nama i {to je do{aoda uveli~a celu pri~u. @agubica jenama jako interesantna, pre svegakao op{tina koja ima svega 12.000itelja i ~ak 14 manifestacija, {to po

na{em mi{ljenju ni jedno mesto uSrbiji u ovom trenutku nema. Nimanjeg grada, ni vi{e manifestaci-ja. Prakti~no to je op{tina koja go-dinama radi na razvijanju svog

kulturnog indentiteta. To je mestogde }ete na}i pri~u sa projom, pri-~u sa posetom manastiru Caru La-zaru, pri~e iz miljea \ure Jak{i}a ijo{ mnogo toga {to je danas retko~uti i videti, istakao je Miletijev.

Pored op{tine @agubica, pri-znanje je dobila i op{tina Pe}inci,kao op{tina koja je uspe{no reali-zovala veliki broj invensticija. Ma-nifestacija „Beogradski pobed-nik“, trinaesta po redu, u organi-zaciji Dejana Jovanovi}a, PRAgencije za organizovanje kon-certnih aktivnosti muzi~ki pobed-nik Beograd, odr`ana je u Domusindikata u Beogradu. M. V.

Po`arevac - Omladinski savet Po-`arevac, u partnerstvu sa Udru`e-njem za pomo} osobama sa Dau-novim sindromom „Osmi dan“iz ovoga grada, do decembra ovegodine realizuje projekat „Na kri-lima znanja - Rana stimulacijadece sa razvojnim smetnjama“.

Cilj programa je podizanjesvesti o zna~aju razvoja u ranomdetinjstvu, koje obuhvata fizi~ki,socio-emocionalni, jezi~ko-kog-nitivni i kulturolo{ki razvoj poje-

dinca i predstavlja temelj uspehai sre}e u `ivotu. Klju~na aktiv-nost na projektu je rad sa decomkoja imaju te{ko}e u razvojnomdobu koji podrazumeva udru`enrad stru~njaka Razvojnog saveto-vali{ta i Savetovali{ta za mladeDoma zdravlja Po`arevac, speci-jaliste medicinske psihologijeVesne Garda{evi} i master defek-tologa-logopeda Milice Miladi-novi}. Re~ je o intenzivnoj vi{e-mese~noj stimulaciji ranog raz-

voja dece sa rizikom kroz stru~niterapijski rad i savetodavni rad saroditeljima.

Struktura korisnika projektaobuhvata slede}e grupe mali{a-na: deca sa pervazivnim razvoj-nim poreme}ajima (autisti~nispektar), deca sa Daun sindro-mom, deca sa govorno-jezi~kimpote{ko}ama i roditelji ili stara-telji dece korisnika projekta. Sasvakom pojedina~nom grupomdece radi se jedanput sedmi~no.

U zavr{noj fazi sprovo|enjaovog projekta bi}e izra|en i od-{tampan edukativno-informativ-ni materijal u vidu bro{ure. Sadr-`aj }e se odnositi na smernice ra-nog razvoja i konkretnih instruk-cija za rad. Bro{ura }e prevashod-no biti namenjena roditeljima-starateljima, ali i {iroj javnosti.

Projekat se realizuje u okvirugodi{njeg Konkursa za unapre|e-nje polo`aja osoba sa invalidite-tom u Republici Srbiji u 2016. go-dini, raspisanim od strane Mini-starstva za rad, zapo{ljavanje, bo-ra~ka i socijalna pitanja - sektor zaza{titu osoba sa invaliditetom.

Ukupna vrednost projekta je590.000 dinara, a od strane Mini-starstva odobrena su sredstva u iz-nosu od 521.000 dinara. Z. V.

Priznanje „Beogradski pobednik“ pripalo @agubici i njenoj Turisti~koj organizaciji

Ni manjeg grada, ni vi{e manifestacija

Realizuje se projekat za stimulaciju dece sa razvojnim smetnjama

Podr{ka ministarstvavi{e od pola miliona

Anga`ovano vi{eod 50 traktora isedam kamiona,koje su dopremilivlasnici firmi ifizi~ka lica sa oveteritorije

Po`arevac je uposlednje vremeizdvojio zna~ajnasredstva za ure|enje oko 30 kilometara atarskih puteva,{to nije ura|enogodinama unazad

Sa Sve~ane akademije

Masovno anga`ovanje me{tana i mehanizacije u Lu~ici

Gradona~elnik obe}ao podr{ku: Spasovi} sa me{tanima

Nastup pred visokim zvanicama

Radionica sa hendikepiranim mali{anima

Sa prijema i izlo`be

VI p e t a k , 1 1 . n o v e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Posle mnogo godina, ponovo jeproradila samoposluga u suterenurobe ku}e Beograd u Po`arevcu. Ideaje uredila i napunila prostor koji jedugo stajao neiskori{}en. Gra|ani supozvani na otvaranje. I odazvali su se.

^itavog prvog radnog dana novesamoposluge reka gra|ana nijepresu{ila: ljudi su `eleli da vide novu-staru samoposlugu, da poka`u radost{to ovo gromadno zdanje u ekstrazoni grada vi{e ne propada izlo`enozubu vremena. ^ekalo se naslobodne korpe za bakaluk, sve kasesu radile punom parom, kupovalo semnogo vi{e nego {to je ljudima bilo

neophodno, ali euforija ~ini svoje. Ividim, nije im `ao za neplaniranitro{ak. Najzad jedna velikaprodavnica u srcu grada!

Stariji su se prise}ali kako su nekadba{ tu pazarili, mla|i su odahnulizadovoljni {irokim izborom roba.Deca su mahala {arenim balonima.Prodava~ice su ushi}eno do~ekivalekupce i osmehivale se...

Podsetio bih, ne tako davno, kadasu Kinezi otvorili svoju robnu ku}u naprvom i drugom spratu„Beogra|anke“, tako|e je iskazanaradost, tako|e su gra|ani na trenutakimali osmeh na licima. Deca su seradovala, voze}i se pokretnimstepenicama, njihovi roditelji dobili su

mnogo potpuniju ponudu roba, {tokineskih, {to srpskih.

A ne{to pre toga, radost gra|anapokazana je na otvaranju prodavnicesportske opreme u prizemlju„Beogra|anke“. I tada, prisetite se,obradovali smo se, koliko zbog jo{jednog ponu|a~a sportske opreme iopreme za mlade, mo`da jo{ i vi{ezbog o`ivljavanja gra|evine koju suneki ve} progla{avali za ukletu.

Na primeru novog trgovinskogmaloprodajnog objekta„Beogra|anka“ vidimo kako je malopotrebno da se ljudi obraduju, da imne{to ulep{a dan, da im se povratinada u sutra{njicu. Ne mo`emo sepohvaliti impozantnijimotvaranjima, nema grabe`i zanaseljavanje industrijske zone, nemanapretka u pokretanju nekada{njihlokalnih fabrika-uzdanica, pa bi baru~estalije se~enje malih vrpci nasve~anim otvaranjima dobro ~inilogra|anima. Jer, za vra}anje osmehana lica dovoljni su i mali optimisti~kitrenuci.

Kad sretnete ~oveka, kad ga pitateono uobi~ajeno „kako si“, ne morate~ekati odgovor, a i ako ga ~ekate, nemorate mu verovati na re~; dovoljno

je da osmotrite njegovo lice. Onoodaje stanje du{e. Da li je sre}an,zadovoljan, ushi}en, radostan? Iliodaje zabrinutost, brigu, strah, tugu?Mo`da bezna|e, ravnodu{nost...

Zato, kad vidite da se ljudiosmehuju, kad to pozitivno stanjemase „zarazi“ i vas, radujte se, to jedobro za zdravlje. Mentalnoprvenstveno. Privi|am da }e nadle`niu gradu, mislim na one iz staroggradskog zdanja, ulo`iti napor dauskoro opet prirede radost svojimsugra|anima, mo`da ba{ na tolikodugopripremanoj i ure|ivanojindustrijskoj zoni. A nije neophodnoda to bude ba{ na toj lokaciji. Nekabude gde bude, samo, neka bude!

Bogdan @ivanovi}

[TA PRIVI\AM, A [TA VI\AM

Za osmeh malo treba

Na primeru novog trgovinskogmaloprodajnog objekta „Beogra|anka“vidimo kako je malo potrebno da se ljudiobraduju, da im ne{to ulep{a dan i da imse povrati nada u sutra{njicu

Toplotna energija svakodnevno se isporu~uje za Po`arevac, Kostolac i okolna naselja

Dobar start grejne sezoneKostolac - Toplotna energija svako-dnevno se isporu~uje za Po`arevac,Kostolac i okolna naselja, navodi list„EPS Energija“. Svi kapaciteti za pro-izvodnju elektri~ne energije u kosto-la~kom ogranku „Elektroprivrede Sr-bije“ rade punom snagom. Grejna se-zona je i zvani~no po~ela polovinomoktobra, te se toplotna energija svako-dnevno isporu~uje toplifikacionom si-stemu koji pokriva Po`arevac, Kosto-lac, kao i okolna naselja.

- Toplovodna mre`a se godinamasistematski pro{iruje i ovaj vid grejanjaje dostupan velikom broju korisnika.Na taj na~in obezbe|ujemo da se nekoriste individualna lo i{ta tokom zim-skog perioda, isti~e za „EPS Energiju“Nenad Markovi}, direktor za proizvod-nju energije „TE-KO Kostolac“.

- „TE-KO Kostolac“ omogu}avagrejanje tokom zimskih meseci za ovajkraj, a proizvodnja elektri~ne energijeje uskla|ena i s po{tovanjem ekolo{kihpropisa, {to rezultira ulaganjem u sa-vremene projekte. U TE „Kostolac A“po~eo je sa radom novi sistem za tran-sport pepela i {ljake, koji implementiraekolo{ke postulate i omogu}ava zatva-ranje stare deponije pepela, dok }e u TE„Kostolac B“ po~eti da radi postrojenjeza odsumporavanje dimnih gasova.

Preduslov za pouzdano snabdevanjetoplotnom energijom jesu zavr{eni re-monti, kada su otklonjena uo~ena o{te-}enja i osigurano da rad termoenerget-skih kapaciteta u nastupaju}em perio-du proti~e bez neplaniranih zastoja.

- Remontovana su sva postrojenjakoja obezbe|uju grejanje, tako da jeovogodi{nja grejna sezona po~ela ka-da je i planirano. Ura|en je i remont

izmenjiva~ko-pumpne stanice u TE„Kostolac A“, koja obezbe|uje toplot-nu energiju za najve}i procenat kori-snika. Ovaj period je bio namenjenproveravanju funkcionisanja toplifi-kacione mre`e, pa su prvo po~elehladne probe, nakon ~ega su usledile itople probe pre samog starta ovogodi-{nje grejne sezone, rekao je Markovi}.

B. D.

Kostolac - Povr{inski kopovi ulaze uvremenski period kada se proizvodniproces odvija u ote`anim uslovima,konstatuje „EPS Energija“. Sve ovogo-

di{nje radne aktivnosti na Povr{in-skom kopu „Drmno“ bile su usmere-ne na realizaciju ovogodi{njeg planaproizvodnje otkrivke i uglja, investici-

onih projekata i stvaranju preduslovaza nesmetan, pouzdan i siguran radrudarske mehanizacije i opreme to-kom zimskog perioda.

Od oktobra, kalendarski posmatra-no, povr{inski kopovi ulaze u zimskire`im rada, odnosno u vremenski pe-riod kada se proizvodni proces eksplo-

atacije uglja odvija u ote`anim meteo-rolo{kim uslovima. O tome kako u ru-darskom sektoru ogranka „TE-KO Ko-stolac“ procenjuju spremnost kopa„Drmno“ za rad u ote`anim okolnosti-ma, razgovarali smo sa Ivanom Ta{i-}em, direktorom za proizvodnju uglja.

- Kop „Drmno“ u ovoj godini radistabilno i pouzdano i pored optere}enjaproizvodnog procesa, a tako }e biti i to-kom nastupaju}eg zimskog perioda, re-kao nam je Ivan Ta{i}. - Svi remonti ve-likih rudarskih sistema, anga`ovanih naotkrivci i uglju, zavr{eni su, a preostajenam da uradimo jo{ remont prvog jalo-vinskog sistema, koji }e biti zavr{en unovembru. Time bi se stavila ta~ka naovogodi{nje remonte. Nakon sprovede-nih remonta, rudarska mehanizacija ioprema rade stabilno i o~ekujem da }etako biti i tokom zimskih meseci.

Kako nam je objasnio Ta{i}, za pro-teklih devet meseci proizvodni rezulta-ti su na nivou ovogodi{njeg plana, upr-kos problemima. Rad na kopu ote`ava-ju zavodnjenost kopa, eksproprijacijazemlji{ta, kao i nedostatak radnika uneposrednoj proizvodnji. Z. V.

Povr{inski kopovi ulaze u vremenski period kada se proizvodnja odvija u ote`anim uslovima

Remont prvog jalovinskog sistema

Savremena za{tita od po`araBeograd - Najnovije od ~etiri vatrogasna vozila Slu`be za za{titu od po`ara uogranku „TE - KO Kostolac“ bilo je izlo`eno na 40. Me|unarodnom sajmu pre-vencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu,koji je odr`an u oktobru na Beogradskom sajmu, navodi „EPS Energija“. Vozi-lo proizvo|a~a Iveco, koje je nabavljeno 2015. godine, predvi|eno je za ga{enjesistemom voda - pena. Zapremina rezervoara za vodu je 3.000, a za penu 250 li-tara. Vozilo je terensko i zbog svojih dimenzija i karakteristika pogodno za inter-vencije na kopovima, po{umljenim i manje pristupa~nim terenima. Z. V.

DONACIJA JU@NOG VELSAPetrovac na Mlavi - Vatrogasno-spasila~kaslu`be Ju`nog Velsa donirala je Vatrogasno-spasila~koj jedinici u Petrovcu na Mlavi veomasavremeno vatrogasno vozilo. Sve~anostiprimopredaje specijalizovanog vozila za ga{enjepo`ara prisustvovali su pomo}nik na~elnikaSektora za vanredne situacije MUP-a GoranNikoli}, na~elnik Odeljenja za vanredne situacijePo`arevac Goran \or|evi}, predsednik op{tinePetrovac na Mlavi Du{ko Nedini}, zamenikpredsednika op{tine Petrovac na Mlavi GoranRisti} i njihovi saradnici, a predstavnicimaustanova i preduze}a koja poma`u rad petrova~keVatrogasno-spasila~ke jedinice uru~ene suzahvalnice. Na sve~anosti je nagra|en ivatrogasac ove jedinice Sa{a Milojkovi}. Z. V.

Pripreme kopa „Drmno“

Iz termo sektora „TE-KO Kostolac“

Specijalizovano vozilo

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 1 . n o v e m b a r 2 0 1 6 . brani~evo

Po`arevac - Seminar povodom Zako-na o Agenciji za borbu protiv korupci-je, odr`an je u sali Skup{tine grada Po-`arevca uz prisustvo predstavnikanadle`nih organa iz svih lokalnih sa-mouprava sa podru~ja Brani~evskogupravnog okruga.

- Seminari sa ovakvom tematikomsu potrebni jer je korupcija oduvek bilaprisutna, ali svi mi trebamo ulo`iti na-pore i trud kako bi je smanjili i iskoreni-

li, rekao je u uvodnom delu predsednikSkup{tine grada Po`arevca Bojan Ili}.

Kako je istakla Zorana Kepnik Hini},na~elnik odeljenja za vo|enje registara iposebnih evidencija u okviru Agencijeza borbu protiv korupcije, razlog ovogodr`avanja seminara, jeste upravo iz-borna godina i tradicija koja se nastavljai koja se pokazala kao dobra praksa.

- Uvek nakon odr`anih izbora, obi-lazimo op{tine i gradove i upoznaje-mo nove funkcionere sa obavezama,odnosno podse}amo stare funkcione-re, na obaveze koje imaju shodno za-

konu o Agenciji za borbu protiv ko-rupcije. Dana{nji seminar posve}en je,prvenstveno kontroli imovine i priho-da funkcionera, obavezama koje ima-ju kako ova lica, tako i organi u kojimafunkcioneri obavljaju javne funkcije.To je sa druge strane tema koja govo-ri o sukobu interesa, istakla je KepnikHini}.

Teme ovog seminara, pored osta-log, bile su: upoznavanje sa pojmom i

vrstama sukoba interesa, obavezafunkcionera u oblasti spre~avanja su-kova interesa prijavljivanje imovine iprihoda, registar i prijavljivanje imo-vine funkcionera, vo|enje evidencije opoklonima, stupanje i prestanku funk-cije, nespojivosti kumulacija funkcije idelatnosti, postupak utvr|ivanja po-vreda odredba zakona o Agenciji zaborbu protiv korupcije i podno{enjezahtevaza pokretanje prekr{ajnih po-stupaka i krivi~nih prijava.

- Grad Po`arevac i mi kao nosiocilokalne vlasti, svesni smo svoje odgo-

vornosti javnosti u radu i nadam se dapo{tujemo sve principe borbe protivkorupcije. Samim tim, trudimo se dana{im radom to i poka`emo javnosti.U narednom periodu se o~ekuje pro-mena kada je u pitanju prijava imovi-ne koja se pro{iruje i na ro|ake, odno-sno koliko imam informaciju, na ro-ditelje i decu ~ak iako su maloletna.Na taj na~in se pove}ava obim akcijesuzbijanje korupcije, istakao je pred-

sednik Skup{tine grada Po`arevcaBojan Ili}.

Pored predstavnika nadle`nih or-gana iz Grada Po`arevca i svih op{tinasa teritorije Brani~evskog upravnogokruga, seminaru prisustvuju Na~el-nik odeljenja za vo|enje registara i po-sebnih evidencija u okviru Agenciji zaborbu protiv korupcije Zorana KepnikHini}, samostalni savetnik odeljenjaza vo|enje registara i posebnih evi-dencija Stevo Baji} i Jasmina ]irkovi},vi{i savetnik u sektoru za re{avanje su-koba interesa. Z. V.

Po`arevac - Vladici To{i}u (51) iz Pe-trovca na Mlavi, Apelacioni sud u Kra-gujevcu potvrdio je presudu Vi{eg su-da u Po`arevcu, kojom je on osu|enna 14 godina zatvora, zbog ubistvasvoje supruge Brankice (49), po~inje-nog u septembru pro{le godine. Pra-vosna`na kazna godinu dana ni`a jeod maksimalne, jer je za ovo krivi~nodelo predvi|eno od 5 do 15 godina za-tvora.

Ovaj zlo~in dogodio se 18. septem-bra pro{le godine, za vreme velikogodmora u Osnovnoj {koli „Bata Buli}“u Petrovcu, u kojoj je pokojna Branki-ca radila kao u~iteljica. U trenutku dokje ona stajala pored {kolske ograde sakolegama, nai{ao je Vladica svojimautom. ^im je spazio suprugu, on jeiza{ao iz auta i sa sobom poneo velikino`. Pri{ao je supruzi s le|a, a onda jojzadao desetak uboda no`em, od kojihje prvih {est bilo smrtonosno. ^im seona sru{ila na trotoar, on je seo u autoi dao se u bekstvo. Me|utim, usput je

imao udes jer je sleteo s puta, pa ga jepolicija prona{la te{ko povre|enog.

On je sanitetom preba~en prvo u pe-trova~ku bolnicu, a onda u beogradskiUrgentni centar. im se oporavio, on jesaslu{an i tada je izjavio da nije imaonameru da ubije suprugu. Ona ga je na-pustila, zajedno sa njihovim sinom od25 godina, u maju mesecu pro{le godi-ne i na svom Fejsbuk profilu objavljiva-la da je u novoj emotivnoj vezi. Njeniprijatelji su nakon ubistva rekli da je tobio glavni „okida~“ za Vladicu, jer nijemogao da prihvati da je njihov brakokon~an i pre zvani~nog razvoda, kojije bio u toku. Po{to je presuda Apelaci-onog suda postala pravosna`na, Vladi-ca To{i} sproveden je na izdr`avanjekazne u KPZ „Zabela“. Presudu protivnjega, koju je potvrdio Apelacioni sud,donelo je Krivi~no ve}e Vi{eg suda uPo`arevcu, na ~elu sa sudijom Branisla-vom Savovi}, a optu`nicu je zastupaozamenik vi{eg javnog tu`ioca, MiroslavVojinovi}. M. Veljkovi}

Vi{i sud u Po`arevcu pravosna`no osudio Danka J. (22) iz Boljetina

[est godina zatvoraza ubistvo staricePo`arevac - Vi{i sud u Po`arevcu pravosna`no je osudio Danka J. (22)iz Boljetina kod Majdanpeka na {est godina zatvora zbog ubistvaNade`de \or|evi} (88) iz Rado{evca kod Golupca. Za ovo delozapre}ena je kazna od 5 do 15 godina zatvora, ali je optu`eni dobioskoro minimalnu, jer je u vreme izvr{enja bio tek mla|i punoletnik sanepunih 19 godina `ivota, i zbog toga, {to je bio na psihijatrijskomve{ta~enju gde je utvr|eno da je bio ura~unljiv u trenutku izvr{enjakrivi~nog dela ubistva, ali je, tako|e utvr|eno da je veoma niskeinteligencije, na granici tuposti, {to mu je bila bitna olak{avaju}aokolnost, koja je dovela do ovakve presude.Ovaj zlo~in dogodio se u februaru 2014. godine, u ku}i ubijene `ene,ina~e devizne penzionerke, kod koje je optu`eni povremeno radio ipomagao joj. Nakon sva|e oko para, on je `enu zadavio rukama, aonda njeno telo umotao u }ebe i plasti~ni d`ak, a onda ru~nimkolicima odvezao i ostavio van sela. Njeno be`ivotno telo prona|eno je20. marta pored magistralnog puta Golubac - Kladovo. Pretresom ku}e osumnji~enog, prona|ena su li~na dokumentapokojne Nade`de, kao i lepljiva traka istovetna onoj koja je na|ena nanjenom telu. Le{ starice slu~ajno je uo~io jedan me{tanin Golupca i otome odmah obavestio policiju. Uvi|ajna ekipa konstatovala je da seradi o starijoj `enskoj osobi, ~ije je telo bilo umotano u }ebe i ba~enona oko desetak metara od asfalta. Vi{i javni tu`ilac u Po`arevcu nalo`ioje obdukciju tela, kojom je utvr|eno da je ona ubijena udarcima tupimpredmetom. Danko J. osu|en je na {est godina u Vi{em sudu i natakvu presudu nisu se `alili ni tu`ilac, ni njegov advokat. Zbog toga jeova presuda postala pravosna`na i osu|eni je upu}en na izdr`avanjezatvorske kazne. M. V.

Apelacioni sud potvrdio presudu Vi{eg suda,kojom je Vladica To{i} osu|en za ubistvo supruge

Potvr|ena kazna 14 godina zatvora

Odr`an seminar o borbi protiv korupcije u sali Skup{tine grada

Kontrola imovine i prihoda funkcionera

Golubac - U naselju Brani~evo kod Go-lupca, u ponedeljak, oko 13 i 30 dogo-dila se nesre}a u kojoj je stradao BobanRadovanovi} (59), u ekonomskom de-lu svog sala{a. Do nesre}e je do{lo kadaje njegov otac, Milo{ Radovanovi}(78), voze}i unazad prikolicu prika~e-nu na „{kodu“, usled nestru~nog ruko-vanja, priklje{tio sina uz stub ograde itako ga usmrtio. On ga je zatim stavio

u prikolicu i odvezao u Dom zdravlja,ali su lekari mogli samo da konstatujunjegovu smrt. Protiv Milo{a policija jepodnela krivi~nu prijavu zbog ugro`a-vanja op{te sigurnosti.

Prema re~ima na{eg izvora iz istra-ge otac i sin toga dana su oti{li do sa-

la{a, koji se nalazio nekoliko stotinametara od porodi~ne ku}e, da donesudrva za ogrev.

- Kada su stigli do sala{a Boban jeiza{ao iz auta da otvori kapiju. Kada jeto uradio stao je pored kapijskog stuba.Njegov otac manevrisao je prikolicomkako bi pro{ao kroz kapiju. Po{to je ka-pija bila dosta ukoso u odnosu na pri-kolicu, Milo{ je proma{io ulaz i `ele}i

da ispravi prikolicu, umesto da priko~ii iz rikverca prebaci u prvu brzinu, onje umesto ko~nice pritisnuo papu~icugasa, {to je bilo kobno po njegovog si-na. Prikolica je od siline ubrzanja po-sko~ila i udarila nesre}nog Bobana,prakti~no ga zakucav{i za stub. Boban

je od silnog udarca ostao na mestu mr-tav, pri~a na{ izvor.

Naon udesa u ku}i porodice Radova-novi} bili su samo majka pokojnog Boba-na, Ljubica (78), i ro|aka Verica koja je ~i-stila ku}u i spremala je za sahranu nared-nog dana. Bobanova majka presavijenaod bola i tuge zbog izgubljenog sina jedin-ca nije mogla da izusti nijednu re~, semnaricanja. Kada se malo pribrala jedva ~uj-no je izustila da joj je mu oti{ao u bolni-cu da donese telo svoga sina sa obdukcije.

Ona od pokojnog Bobana, koji se raz-veo pre 7-8 godina, ima dva unuka od 22i 20 godina, koji sa majkom ive u Golup-cu. Njihov prvi kom{ija Dragomir Ne-deljkovi}, rekao nam je da se ~udi ovojnesre}i, jer je Milo{ ceo ivot bio voza~.

- Milo{ je stekao penziju kao voza~„Bambija“, koji ovde ima svoj ogranak.I pored toga {to je bio spretan voza~, eto{ta se sada desilo, rekao je Dragomir.

Pokojni Boban zavr{io je srednjuma{insku {kolu i radio je u hladnja~i uBrani~evu, a kad je ona propala, saocem se bavio poljoprivredom

- Svi smo u {oku zbog Bobanovepogibije. Odli~no sam ga znao, zajed-no smo se dru`ili kao momci. Bio je tihi dobar ~ovek, rekao je Kristivoje An-|elkovi}, nastavnik istorije u brani~ev-skoj {koli. M. V.

Porodi~na tragedija u Brani~evu kod Golupca

Voze}i u rikverc usmrtio sina prikolicom

Kapija sala{a porodice Radovanovi}

Vladica na nosilima nakon udesa

VIII p e t a k , 1 1 . n o v e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

Ro|endanska izlo`ba udru`enja likovnih stvaralaca „Milena Pavlovi} Barili“

U ULIS-u aktivno 45 ~lanovaPo`arevac - Izlo`ba u Galeriji savre-mene umetnosti na Starom korzouprire|ena je povodom 65 godina po-stojanja i uspe{nog rada ULIS-a.

Kada su, sada ve} daleke 1951. go-dine, uo~i obele`avanja ro|endana Mi-lene Pavlovi} Barili, po`areva~ki slika-ri amateri odlu~ili da formiraju Klubljubitelja slikarstva, verovatno nisu

pretpostavljali da }e kroz njega, u po-tonjim decenijama pro}i vi{e od stoti-nu aktivnih ~lanova i stvaralaca. Osni-va~i su, da se podsetimo, DragoslavStojkovi} etkin - u`ar, Ivan Krsti}, ar-hitektonski tehni~ar, Nade`da Pej~i} -nastavnik likovnog, ^aslav Pavlovi} -slu`benik, Radomir Radovanovi} Mi-

ka - profesor pedagogije i po`areva~kiboem \or|e Dobi~i} - slikar amater.

Ime slavne srpske i svetske umetni-ce klub nosi od 1954. godine i prera-stao je u udru`enje likovnih stvarala-ca. Po navodima po`areva~kog istori-~ara dr Miroljuba Manojlovi}a, Po`a-revac ima slikarsku tradiciju du`u od250 godina.

- Mnogi ~lanovi po`areva~kogUdru`enja, postali su, u me|uvreme-nu, priznati umetnosti i van na{ih gra-nica, izlagali su {irom Srbije i u ino-stranstvu, dobitnici su brojnih stru~-nih i dru{tvenih priznanje za stvarala-{tvo u oblasti likovne umetnosti. Uovom trenutku u ULIS-u je aktivno 45

~lanova, kazao je Pavle Miladinovi},predsednik tog udru`enja.

Za izuzetan doprinos organizacijipovelje ULIS-a poneli su Grad Po`are-vac, Narodni muzej u Po`arevcu, Grad-ska organizacija Crvenog krsta Po`are-vac, Dru{tvo prijatelja ^a~alice, ZoranDebeljkovi}, Zorica Miti} i RadosavStanojevi}. ^lanovi ULIS „Milena Pa-vlovi} Barili“ prvu izlo`bu priredili supolovinom pro{log veka 1953. godine.Od 2005. godine udru`enje organizujeMe|unarodnu likovnu koloniju.

- Pred nama su dela i te kako uspe-{nih umetnika, koji ma koliko da stvara-ju u manjoj likovnoj i scenskoj okolini,iz godine u godinu pokazuju napredak.Mnogi od njih grade nove stilove, koji seu regionu i svetu pokazuju uspe{nim, tusu veliki rezultati i sam trud umetnika,uklju~ivanje u razne kolonije, a jednu isam organizuje. Poku{avaju, tako|e, dakroz nove medije i tehnologiju da upo-znaju sve ono {to se de{ava u svetu. Jese-nji salon u Po`arevcu pokazuje jednutradiciju francuskog salona iz 18. veka,ali i onog beogradskog „Oktobarski sa-lon“, koji je u nedelju zavr{en.

- Mo`emo ga slobodno nazvati No-vembarski salon, da brendiramo umet-nost i na{e umetnike, koji se polako po-kazuju kao dobri prijatelji mla|im ge-neracijama umetnika i uklju~uju ih usvoje likovne tokove, navela je Julija Ba-{i} istori~ar umetnosti, kustos izlo`be.

Z. V.

Po`arevac - Promocija knjige poezijeMilene Pavlovi} Barili, znamenite slikar-ke ali i poetese, odr`ana je u njenoj ku}ii galeriji, a doma}in je bio Po`arevac, za-vi~aj iz koga je ona polazila i kroz koji jeprolazila a gde se nikada nije vratila.

- To nam daje za pravo da zastane-mo za trenutak i poku{amo da doku~i-mo tu svojevrsnu potrebu za pronala`e-njem sopstva, zlatnog runa i `ivotnogkoda, mo`da onog koga }e preobratitita svetlost. Mnogo gradova, mnoga me-sta, mnogo patnji je pro{lo kroz njenkratki ivot. O ovoj graciji, ne`noj i dir-ljivoj, kakve su bili i njene slike i poezija,mo`e se ~itati razli~itim klju~evima, ka-zala je istori~ar umetnosti Violeta To-mi}, kustos Galerije i urednik izdanja

Knjiga poezije je drugo izdanjefondacije Milenin dom. Sastoji se iz triceline: italijanskog, francuskog i {pan-skog ciklusa. Italijanski ciklus sadr`ipesme iz rukopisne zaostav{tine tako-zvane Milenine sveske, kao i pesamaobjavljenih u listu „Quadrivo“. Fran-

cuski ciklus sadr`i poeziju koju je isto-ri~ar umetnosti Olga Batavelji} na{la uNjujorku i tu su pesme me|u kojima ijedna, dosad neobjavljena iz sveske saru`i~astim koricama, koju je u ovde, ugaleriji prona{la kustos Jelica Milojko-vi}. Kroz {panski ciklus pratimo sud-binsko kretanje tanane lirske du{e, ko-ju ~ini umetni~ki senzibilitet.

- Pred nama je knjiga ~uvene umet-nice Milene Pavlovi} Barili. Njen talenatse protezao na gotovo sve vrste umetno-sti, od akademskih do primenjenih. Ob-javljivanjem knjige u njenom rodnomgradu, treba se posebno di~iti. Tim ~u-vanjem uspomene na svoje slavne mo-`emo se pohvaliti da imamo ne{to za-jedni~ko sa njima. Ne{to {to nas povezu-je i nas same ~ini va`nijima nego {to mo-`da i jesmo, podvukla je filolog MarinaNikoli}, univerzitetski profesor.

Stihove na italijanskom, francu-skom i srpskom jeziku govorili su u~e-nici Po`areva~ke gimnazije, a na {pan-skom |aci {kole „Sveti Sava“. Z. V.

Odr`ana promocija Milenine knjige u njenoj ku}i i galeriji

Razli~iti klju~evi poezije

Pro{iriti prostor za rad BibliotekePo`arevac - Direktorka Narodne bi-blioteke „Ilija M. Petrovi}“ u Po`a-revcu, Beba Stankovi}, ka`e da }epro{iriti, odnosno privesti nameniprostor na spratu knji`nice, koji jeovoj ustanovi dodeljen jo{ 1973. go-dine, a sada koriste samo deo jer imai drugih pravnih lica kojima je deodat na kori{}enje.

- To je mogu}e izvesti ukoliko se upotpunosti ispo{tuje odluka iz 1973.

godine da se sprat dodeljuje Narodnojbiblioteci na kori{}enje. Mi jo{ uvekovde imamo druge korisnike, ka`eStankovi} i dodaje da se mora pa`lji-vo isplanirati kori{}enje prostora ka-ko bi se napravile odre|ene izmene.

Ina~e, Biblioteci nedostaje prostoraza rad. Stankovi}eva ka`e da }e po-drumske prostorije od preko 500 kva-drata obezbediti i mesto za depo i knji-goveznicu. U podrumskim prostorija-

ma izvr{ena je adaptacija i sanacija, pa}e ubudu}e mo}i da se koristi i za ra-zne prezentacije, izlo`be i multimedi-jalne programe. Stankovi}eva se nadada }e pomenuti prostor u}i u plan iprogram bud`eta grada Po`arevca.

Prvi doga|aj je u ovom prostoruorganizovan pro{le nedelje, kada jeodr`ana radionica u kojoj su se mla-de arhitekte bavile ure|enjem centragrada Po`arevca. Z. V.

Ku~evo - Beogradska glumica Jelena \o-ki} dobitnica je plakete „@anka Stoki}“ zatuma~enje uloge Blan{ Diboa u predsta-vi Zvezdara teatra „Tramvaj zvani elja“Tenesi Vilijamsa, u re iji Stefana Sablji-}a. Ovu odluku za najbolje gluma~koostvarenje jednoglasno je doneo Umet-ni~ki savet pozori{ne smotre „@anki u

~ast“, odr`ane od 4. do 7. novembra uRabrovu kod Ku~eva, u ~ast ~uvene glu-mice @anke Stoki} (1888-1947).

- Afektivnim izvo|enjem, Jelena jepronikla u motive, strahovanja i pro-bleme koji opsedaju savremenog ~ove-ka i dru{tvo, uspev{i da pri~u u~ini uni-verzalnom. Veoma uverljivo do~arala

je {irok dijapazon karakternih crta iemocija ovog upe~atljivog lika. Izrazitodramati~nim momentima Jelena \o-ki} sa lako}om kroz ~itav komad svo-jom snagom i gluma~kom ubedljivo-{}u plenila je scenom. navedeno je uobrazlo`enju Umetni~kog saveta, kojije radio u sastavu: Toma Kuruzovi},glumac i reditelj, Bojan Veljkovi}, ma-gistar primenjenih umetnosti i LjiljanaJovi}, istori~ar umetnosti.

Plaketa „@anka Stoki}“ ustanovlje-na je 2009. godine, a dodeljuje se namanifestaciji „@anki u ~ast“, koja seve} 15 godina odr`ava u rodnom selu~uvene glumice. Do sada su ovo pri-znanje dobili: Vesna ^ip~i}, DanicaMaksimovi}, Ljiljana Blagojevi}, Na-ta{a Ninkovi}, \ur|ija Cveti}, GoranJevti} (za naslovnu u logu u „Gospo|iministarki“) i Tanja Bo{kovi}. Plaketa„@anka Stoki}“ Jeleni \oki} bi}e uru-~ena 23. novembra, nakon predstave„Tramvaj zvani `elja“, na sceni Zve-zdara teatra u Beogradu. M. V.

Po`arevac - Predstavom „La`a i para-la`a“ Amaterskog pozori{ta „Brani-slav Nu{i}“ iz Malog Crni}a, u Centruza kulturu u Po`arevcu 25. novembrapo~inje Smotra dramskih amatera Po-moravlja i Podunavlja „@ivka Mati}“,deveta po redu.

Ova manifestacija ustanovljena je2008. godine, u ~ast na{e glumice @iv-ke Mati} (1923 -1998) iz Po`arevca,poznate po ulogama u brojnim TV se-rijama, me|u kojima su najpoznatije„Gra|ani sela Luga“ i „Ljubav na seo-ski na~in“. U takmi~arskom delu smo-tre, narednih ve~eri publika }e videtijo{ ~etiri predstave: „Fajront“ - KUD„Branko Radi~evi}“ Bo`evac, „Ne-mam da platim i ne}u da platim“ - AP

„Bata Buli}“ Petrovac na Mlavi, „Srp-ska drama“ - KUD „Obili}“ Krnjevo i„Narodni poslanik“ - Dom kulture„Vlada Marjanovi}“ Staro Selo.

Zavr{ne ve~eri, 30. novembra, tro-~lani `iri proglasi}e najbolju predsta-vu, glumca i reditelja, u ~iju ~ast }eglumci pozori{ta „Milivoje @ivanovi}“iz Po`arevca, izvesti predstavu „Tragljudskih zuba“. Pobedni~ka predstavaste}i }e pravo u~e{}a na narednom fe-stivalu amatera „Milivojev {tap i {e-{ir“, koji se odr`ava u februaru, u ~astpo`areva~kog glumca Milivoja @iva-novi}a (1900 - 1976). Sve predstave nasmotri „@ivka Mati}“ igraju se u veli-koj sali Centra za kulturu, od 20 sati.

M. V.

U Centru za kulturu 25. novembra po~inje Smotra dramskih amatera „@ivka Mati}“

„La`a i parala`a“otvara smotru

Jeleni \oki} plaketa „@anka Stoki}“

\oki}eva kao Blan{ Diboa u predstavi „Tramvaj zvani `elja“

Predstava „La`a i parala`a“ Malo Crni}e

Sa otvaranja izlo`be