Svetska Ekonomska Kriza i Posledice Po Privredu Srbije

8/3/2019 Svetska Ekonomska Kriza i Posledice Po Privredu Srbije

http://slidepdf.com/reader/full/svetska-ekonomska-kriza-i-posledice-po-privredu-srbije 1/68

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA IPOSLEDICE PO PRIVREDU SRBIJE

April, 2009. godine



2

Autorski tim

Stefan Dragutinović, rukovodilac istraţivanja Ana VjetrovUroš Đurić

Tamara Radenković Iva Cvjetićanin

Emilija Ţutić Olga K alašić

Mentori:

Prof. dr Mihailo CrnobrnjaDoc . dr Iskra Maksimović

Mr Aleksandar Kovačević



3

Sadrţaj:

1. Posledice krize po tržište nekretnina u SAD................................................................................... 5

2. Propusti regulatornih tela i uloga rejting agencija u eskalaciji hipotekarne krize ................... 12

3. Uticaj krize na finansijski sistem SAD ............................................................................................ 15

4. Uticaj krize na finansijski sistem Evropske unije .......................................................................... 20

5. Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u SAD i EU........... 25

6. Posledice svetske krize po finansijski sektor u Srbiji ................................................................... 32

7. Kretanje kursa dinara (RSD) ........................................................................................................... 39

8. Uticaj globalne krize na rast trorškova zaduživanja u inostranstvu.......................................... 44

9. Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u Srbiji.................. 46

10. Uticaj globalne ekonomske krize na izvoz Srbije ..................................................................... 48

11. Uticaj krize na priliv stranih direktnih investicija ...................................................................... 53

12. Stopa nezaposlenosti ................................................................................................................... 57

13. Mere Narodne banke Srbije za ublažavanje efekata krize...................................................... 58

14. Mere Vlade Republike Srbije za ublažavanje efekata krize.................................................... 60

15. Zakljuĉak ........................................................................................................................................ 64



4

Abstrakt

U radu se analizira uticaj globane ekonomske krize na privredu SAD, Evropske unije i na finansijski i realnisektor Srbije, kao i mere Vlade Srbije za ublažavanje efekata nastale krize. Kao pozadina u radu prvo su

opisani uzroci koji su doveli do finansijske, a kasnije ekonomske krize na tlu SAD i mehanizamprenošenaja krize sa tržišta SAD na druge delove sveta. Neposredni izazivaĉi krize su regulatorna telaSAD (FED, SEC) i rejting agencije koji su svojim nesavesnim radom stvorili uslove za nastanak i eskalacijukrize do neslućenih razmera. Regulatorni i strukturni nedostaci globalnog finansijskog tržišta omogućilitransformaciju krize jedne zemlje u globalnu krizu zahvatajući u prvom talasuindustrijski najrazvijenijezemlje sveta, da bi u drugom talasu bile zahvaćene zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje sveta. Nekadaprednost finansijskih tržišta, njihov globalni karakter, sada u uslovima krize predstavlja najveću slabost. Uuslovima globalizacije prostor za iznalaženje rešenja i izlaznih strategija je sužen, kako se stepenheterogenosti tržišta u svetu drastiĉno smanjio. Sledi analiza uticaj krize na ukupna privredna dešavanjSrbije i analiza programa Vladinih mera za ublažavanjeefekata globalne finansijske i ekonomske krize. Uanalizi uticiaja krize na privredu Srbije prvo smo se osvrnuli na dešavanja na finansijskom sektoru Srbije,

analizarajući efekte krize nabankarski sektor i tržište kapitala, da bi nakon analize finansijskog sektorasvoju pažnju posvetili efektima globalne ekonomske krize na realni sektor Srbije i mere Vlade i Naordbanke Srbije za ubla žavanje efekata krize.

Ključne reči: tržište nekretnina, regulatorna tela, rejting agencije, sekjuritizacija, hipotekarne hartije odvrednosti, finansijski sistem, realni sektor, kurs dinara, zaduživanje u inostranstvu, strane direktneinvesticije, izvoz, mere za suzbijanje krize.



5

1. Posledice krize po trţište nekretnina u SAD

Godinama je u SAD promovisana ideja o amer iĉkom snu, ideja koja j e izmeĊu ostalog podrazumevadasvaka porodica ima kuću u svom vlasništvu. Kupovina nekretnina kao i svuda u svetu odvijala se prekofinansijskih posrednika, tako što su hipotekarni kreditiuzimani od poslovnih banaka i drugih depozitno-

kreditnih instituci ja. Ove transakcije odvijale su se na primarnom hipotekarnom tržištu. Sistem kupovinenekretnina odliĉno je funkcionisao sve do uvoĊenja novog subprimarnog hipotekarnog tržišta, koje će,kao što će se kasnijeispostaviti, biti glavni uzrok nastanka krize n a tržištu nekretnina u SAD.Naizgledoba tržišta funkcionisala supo istom principu, meĊutim postojala je bitna razlika koja je imala presudnuulogu u nastanku krize. Razlika izmeĊu pomenutih tržišta jeste u stepenu regulacije i uslovima pod kojimsu plas irani hipotekarni krediti stanovništvu.

Razlog nastanka subprimarnog tržišta leži u konstantnomrastu cena nekretnina i žel ji za ostvarivanjemsve većeg profita. Konstantan rast cena nekretnina prouzrokovan je pregr ejanom tražnjom, koja je finansirana upravo putem hipotekarnih kredita. Kako su cene nekretnina stalno rasle, broj izdatihhipotekarnih kredita od strane poslovnih banka i drugih manjih depozitno-kreditnih institucija poputnebankarskih bankaka ( nonbank bank ), i Thrifts -a je rastao.

Nebankarske banke bavile su se ili poslovima odobravanja kredita ili primanjem depozita, ali nikada nisuobjedinjavale obe funkcije. Thrifts su finansijske institucije koje su po veliĉini manje od banaka iprvenstveno se bave odobravanjem kredita individualnim korisnicima i ne bave se korporativnimposlovima. Jedni od glavnih aktera koji su doprineli eskalaciji krize na tržištu nekretnina su upravo ovemanje depozitno-kreditne institucije.

Pomenute manje depozitne institucije opstale su na finansijskom tržištu SAD usled lošeg bankarskogsistema u SAD, odnosno celokupnog sistema indirektnog finansiranja i loših zakonodavnih rešenja koja

post ojala u prošlosti. Zakonska rešenja koja su važila dugi niz godina nisu omugućila razvoj sistemaindirektnog finansiranja na principu koji je postojao u zemljama zapadne Evrope. Primer takvogzakonskog rešenja jeGlass-Stegall -ov zakon koji je važiood 1933. godine do 1999. godine kada je iukinut pošto se uvidelo da su banke iz SAD nekonkurentne bankama iz Evrope. Zakon je razdvojkomercijalno od investicionog bankarstva, zabranio je bankama da se bave poslovima osiguranja i daposluju van teritorije države koja je sedište banke. Ovakvo zakonsko rešenje omogućilo je opstanak velikog broja malih banaka i depozitno-kreditnih institucija poput nebankarskih bankaka ( nonbank bank ),i Thrifts -a, koje bi se inaĉe na slobodnom tržištu ugasile ili bi bile preuzeteod strane većih banaka.Usledloše razvijenog bankarskog sistemadominantnu ulogu finansiranja u SAD preuzeo je sistem direktnogfinansiranja, odnosno finansiranje preko finansijskih tržišta(berze) , tržišta novca ikapitala.

Osnovni cilj manjih depozitnih institucija kao što su nebankarske banke(nonbank bank ), i Thrifts bio jeda pruže usluge po jeftinijim cenama i da postupak odobravanja kreditaznatno olakšajuu odnosu napostupak koji se primenjivao u poslovnim banakama. Ove institucije su osnovane prvenstveno da bi seproseĉnoj ameriĉkoj porodici omogućilo da lakše doĊudo vlasništva nad nepokretnostima.



6

Prilikom odobravanja kredita pomenute manje finansijske institucije nisu tražili ĉvrste garancije, dok su seone finansirale od regularnih poslovnih banaka koje su pozajmljivale novac na regularnom finansijskomtržištu. Znaĉajan broj graĊana SAD zbog nestabilnih poslova kojima su se bavili i malih primanja nije bio umogućnosti da se zaduži na primarnom tržištukod poslovnih banaka, pošto nisu mogli da ispunezahtevane kriterijume za dobijanje hipotekarnog kredita. Banke i druge dep ozitne institucije u želji da

iskoriste trend rasta cena nekretnina i da ostvare veći profitiz svoje primarne delatnosti (plasiranjekredita), inicirali su osnivanje novog pod tržišta, subprimarno g tržišta hipotekarnih kredita.Nanovoformiranom tržištu klijenti sa lošim bonitetom mogli su da dobiju traženi hipotekarni kredit.

Rizik od negativne selekcije na subprimarnom tržištu bio jeznatno izraženiji u odnosu na primarnomtržištu hipotekarnih kredita. Pošto poslovne banke nisu mogle direktno da pozajmljuju sredstva klijentimasa lošima bonitetom usled postojanja ograniĉenja u poslovanju, one su sredstva plasirale prekoposrednika, nebankarskih banaka ( nonbank bank ) i Thrifts -a. Većinu loših kreditnih plasmana upravo suodobrile ove manje finansijske institucije. S obzirom da su cene nekretnina konstantno rasle, banke kojenisu mogle da direktno odobravaju kredite klijenitima poĉele su da otkuplju ju hipotekarne kredite odmanjih depozitno-kreditnih institucija , verujući da su te hipoteke dobro obezbeĊene i da će cenanekretnina nastaviti da raste. 1 U narednom grafiku prikazano je kretanje cena nekretnina na tržištu SAD.

Grafik 1: Bazni meseĉni indeks kretanja desezoniranih i sezoniranih cena nekretnina na tržištu SAD uperiodu od 01.01.1991. – 01.11.2008. godine.

Izvor: Office of federal housing enterprise oversight monthly prices indexes 2

Kao bazni mesec uzet je januar iz 1991. godine, dok se rast cena u ostalim mesecima u posmatranomperiodu poredi sa baznim mesecom. Razlike izmeĊu sezoniranih i desezoniranih cena su neznatne.

Na grafiku je primetan konstantan rast sezoniranih i desezoniranih cena nekretnina sve do juna 2007.

godine, kada se trend rasta naglo zaustavio. U periodu od 01.01.1991. godine do 01.06.2007. godinedesezonirane cene nekretnina porasle su u proseku za 126% 3, dok su sezonirane cene porasle za 124% 4.

1 Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/:http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=3222592 Office of federal housing enterprise oversight: http://www.ofheo.gov/hpi_download.aspx; 28.01.2008.;3 Ibidem4 Ibidem



7

Najznaĉajniji rast cena nekretnina zabeležen je u periodu od januara 2005. do juna 2007. godine kada sudesezonirane cene nekretnina porasle za 30% 5, a sezonirane cene za 26% 6. Nakon juna 2007. godinenastupio je nagli trend pada cena nekretnina.

Usled izraženog trenda rasta cena nekretnina tržišnim uĉesnicima omogućeno jeda ostvare velike zarade

u kratkom roku, što je u sve većoj meri privlaĉilo na tržište nekretnina spekulante i velike institucionalneinvestitore poput velikih banaka, investicionih fondova, penzionih fondova, osiguravajućih kompanhedž fondova itd.

Spekulanti ulaze na tržište u potrazi za brzom zaradom, a da pri tome svesno preuzima ju povišen rizik ipo pravilu se ne zadržavaju dugo na tržištu. Koliko je nastala situacija bilo pogodno tle za investitore saspekulativnim motivima pokazuje praksa koja se primenjivala kod kupovine nekretnina. Klijenti bi kodbanaka ostavljali višestruko manje depozite od hipotekarnih kredita koje bi uzimaliza kupovinu nekretinada bi nakon toga u kratkom roku nekretninu koju su kupili ponovo prodali i ostvarivali znaĉajne zarade.Na primer da su nekretninu kupili tokom januara 2005. godine i prodali tokom juna 2006. godine narazlici u ceni moglo je da se zaradi u proseku do 25% 7. Kako je posao sa nekretninama predstavljao

odliĉan vid zarade, sve veći broj ljudi ulazio je u poslove sa nekretninama verujući da će cene nekretninanastaviti da rastu . MeĊutim kako se ista kolĉina novca okretala pri kupovini sve više nekretnina, a da sepri tome smanjivalo servisiranje kredita usled loših kreditnih plasmana banaka (krediti koji sudavaniklijentima sa lošim bonitetom), došlo je do nestašice novca tako dase broj izdatih kredita sve više smanjivao. 8

Grafik 2: Procenat kašnjena u izvršavanju obaveza premabankama od 90 i više danana subprimarnomtržištu u periodu od 2001. do jula 2008. godine.

Izvor: Monetary Policy Report to the Congress, July 15, 2008, Board of Governors of the Federal Reserve System

U periodu od 2005. godine do jula 2008. godine procenat kašnjenjau izvršavanjuobaveza po osnovu

hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom porastao je za 20%.

5 Office of federal housing enterprise oversight: http://www.ofheo.gov/hpi_download.aspx; 28.01.2008.;6 Ibidem7 Ibidem8 Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/:http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259; godine.



8

Kod hipotekarnih kredita sa fiksnom kamatnom stopom procenat kašnjenja u izvršavanjuobavezaporastao je za 4% od 2007. do jula 2008. godine.

Grafik 3 : Procenat ka šnjena u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više danana primarnomtržištu u periodu od 2001. do jula 2008. godine.


Na primarnom tržištu hipotekarnih kredita porast kašnjenja u izvršavanjuobaveza prema bankama od 90i više dana zapoĉeo je 2007. godine, kada je po osnovu hipotekarnih kredita sa vari jabilnom kamatnomstopom procenat kašnjenjaporastao sa 1% na 4%, dok je neznatan rast zabe ležen kod hipotekarnihkredita sa fiksnom kamatnom stopom.

Kako klijenti banka više nisu imali novca da servisiraju obaveze prema bankama proglašavali su bankrobroj nekretnina koji se našao u vlasništvu banaka postajao je sve veći. Pošto sebanke ne bave poslovimasa nekretninama, porast broja kuća koje su postale vlasništvobanaka predstavljao je sve veći problem.Banke iznose nekretninu na tržište i prodaju je po ceni u visini duga koji nije izmiren prema banci.Bankekoje su u svom vlasništvu imale veliki broj nekretnina u trenutku izdavanja kredita nekretnine su imale

jednu vrednost, a u trenutku prodaje znatno manju vrednost, tako da se njihovom eventualnomprodajom nisu mogli servisirati uzeti hipotekarni krediti.

Grafik 4: Prikaz ukupnog broja bankrota hipotekarnih kredita na subp rimarnom tržištu izraženog uprocentima i broju meseci od nastanka obaveze po osnovu hipotekarnih kredita do njihovog bankrota.




9

Na grafiku se mogu videti dva trenda koja prate tržište nekretnina u SAD. Prvi trend pokazujeprocentualno povećanje bankrota hipotekarnih kredita na subprimarnom tržištuod 2001. do 2006.godine, kada je od ukupnog broja izdatih kredita skoro 25% ne realizovano, odnosno usled ne izmirivanjaobaveza prema bankama aktivirane su hipoteke nad tim kreditima. U 2007. godini taj procenat smanjen

je na ispod 20%. Drugi trend pokazuje skraćenje perioda od nastanka obavezedo bankrota hipotekarnih

kredita. Od 2001. do 2004. godine pomenuti period u proseku iznosio je 48 meseci, da bi u 2007. godiniperiod od nastanka obaveze do bankrota kredita bio kraći od 12 meseci.

Banke su u svom portfoliju imale hipoteke koje su bile samo prividno sigurne. Kada je došao trenutak daklijenti v rate glavnicu i kamate oni su odustajali od ugovornih obaveza i puštali banke da aktivirajuhipoteke. Nekretnine koje su bile predmet hipoteka nisu se mogle prodati, ili valorizovati na tržištu zaoĉekivani iznos.

Dodatni pritisak na ponudu proizveli su solventni klijenti, klijenti banaka sa visokim bonitetom koji suusled naglog pada cena svesno odustajali od daljeg servisiranja uzetog hipotekarnog kredita. Oni su seodluĉili za ovakav korak pošto je nekretnina na kojoj je formirana hipoteka u trenutku uzimanja kredita

vredela npr. 100.000 $, da bi nakon kraha tržišta nekretnina vredela znatno manje npr. 75.000 $. Klijentibanaka koji su se našli u ovoj situaciji nisu želeli da otplaćaju kredit u vrednosti od 100.000 $ plupripadajuće kamate za nekretninu ĉija je tržišna vrednost 75.000 $.

Grafik 5: Sezonirani bazni indeks kretanja cena nekretnina na tržištu SAD u periodu od juna 2007. donovembra 2008. godine

Izvor: Office of federal housing enterprise oversight monthly prices indexes 9

Kao reperna vrednost sa kojom se porede proseĉne meseĉne cene u posmatranom periodu uzeta jeproseĉna cena nekretnina iz prvog kvartala 1991. godine.Cene nekretnina od juna 2007. godine do

novembra 2008. godine u proseku opale su za 25%.

9 Office of federal housing enterprise oversight: http://www.ofheo.gov/hpi_download.aspx; 28.01.2008.;



10

Kada je tržišna vrednost nekretnina postala višestruko manja od njenerealne vrednosti banke suuhvaćene u zamku nelikvidnosti i tada se problempojedinih finansijskih institucija transformisao ufinansijsku krizu, i doveo do domino efekta koji je sa sobom pov ukao i druge aktere finansijskog tržišta ipreneo krizu na druge delove sveta. 10

Za razliku od spekulanata koje interesuje zarade na kratak rok, veliki institucionalni investitori ulaze natržište sa motivom da povećaju vrednost akcijskog kapitala.Institucionalni investitori poput banaka,investicionih fondova , hedž fondova i drugihstalno su pod pritiskom od strane akcionara i upravnogodbora da povećavajuvrednost akcija. Kako bi ostvarili želje akcionara i upravnog odbora, menadžmenttim je prinuĊenda pronalazi nove poslove i nova tržišta, jer su upravo tada marže najveće.

Institucionalni investitori dovijaju se na razne naĉine kako bi pronašli nove poslove i kreirali nova tržiš.Najĉešćeto postižu pomoću raznih inovacija, ukljuĉujući iprimenu inovacija na finansijskim tržištu krozkreiranje novih finansijskih instrumenata. Kreiranjem novih finansijskih instrumenata smanjuje se ulogatradicionalnog bankarstva. Upravo su preko sintetiĉkihfinansijskih instrumenata veliki institucionalniinvestitori, ĉija osnovna delatnost ne predstavlja plasiranje kredita stanovništvu i privredi, uvuĉeniufinansijsku krizu.

Loši hipotekarni krediti našlisu se na berzanskom tržištu zahvaljujući sekjuritizaciji. Sekjuritizacijapredstavlja proces kreiranja hartija od vrednosti od aktiva, koje nisu hartije od vrednosti, odnosno procestransformacije manje likvidnih aktiva u hartije od vrednosti. Jedna od takvih aktiva su hipotekarni kreditikoji se procesom sekjuritizacije pretvaraju u hipotekarne hartije od vrednosti. Kod kreiranja hipotekarnihhartija od vrednosti bitno je da su krediti koji su predmet sekjuritizacije srodni po vrednosi, vrstinekretnina, kamatnoj stopi i roku dospeća. Hipotekarni krediti se sakupe i tako udruženi služe kao osnovza emitovanje novih hartija od vrednosti, gde hipotekarni krediti služe kao obezbeĊenje izvršenjobaveza. Smisao kreiranja hipotekarnih hartija od vrednosti jeste da se omogućibankama da obezbede

sekundarnu likvidnost nad hipotekarnim kreditima i da se proširi krug potencijalnih investitorai na drugefinansijske institucije. Bitno je istaći da je moguće sekundarno trgovati ovim finansijskim instrumentima.

Apsurdna je ĉinjenica da je odobravanje kredita licima bez kreditne istorije i visokog kreditnog rizika,podržano od strane ameriĉke vlade koja je 1992. godine pokrenula program Affordable housing. 11 Vlada

je obezbedila državno pokriće za kredite koje su odobravale dve specijalizovane državneagencije FaniMej ( Fannie Mae ) i Fredi Mek ( Freddie Mac ). One su od drugih depozitno-kreditnih institucija otkupljivalehipotekarne kredite koji su imali garancije ameriĉkog trezora (conforming loans ) i prepakivale ih uhipotekarne hartije od vrednosti, da bi ih zatim prodavali na sekundarnom tržištu. Državne agencijedavale su garanciju da će investitori dobiti pripadajuću glavnicu i kamatuu ugovorenom vremenskomroku. TakoĊe Fani Mej ( Fannie Mae ) i Fredi Mek ( Freddie Mac ) su u svom portf oliju zadržavalehipotekarne hartije od vrednosti. Otkupom hipotekarnih kredita od banaka, Fani Mej ( Fannie Mae ) i FrediMek ( Freddie Mac ) bankama su obezbeĊivali svež novac koji subanke plasirali u nove kredite.

10 Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/:http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259; godine. 11 Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista S jei UKDS, Beograd;



11

Nakon ot poĉinjanja hipotekarnekrize, fede ralne rezerve i ameriĉki trezor, u sluĉajuFani Mej ( Fannie Mae )i Fredi Mek ( Freddie Mac ), odluĉili su da intervenišu kako biih spasili od bankrostva. S obzirom da supomenute državne agencijeu velikoj meri otkupljivale hipotekarne kredite od banka, njihovimpropadanjem bi se urušio ĉitav bankarski sistem SAD. Fani mej ( Fannie Mae ) i Fredi mek ( Freddie Mac )obuhvataju više od 50 odsto ameriĉkog hipotekarnog tržišta u vrednosti odoko 12 milijardi dolara. 12

Prema izveštaju za mesec septembar i treći kvartal 2008. godine pod nazivom U.S. Foreclosure Market Report , koje je objavila internet firma za trgovinu zaplenjenom imovinom Realty trek , broj obaveštenja obankrotstvu, obaveštenja o aukcijskim prodajama i obaveštenja o plenidbama od strane banaka izdato jeza 265.968 nekretnina samo u septembru 2008. godine. 13 U odnosu na oktobar 2008. godine zabeležen

je pad od 12%, dok u odnosu na septembar 2007. godine ostvaren je rast od 21%. 14 U SAD jedna od475 stambenih jedinica primila je obaveštenje o aktiviranju hipoteke. U trećem kvartalu 2008. godineaktivirana je hi poteka nad 765.558 nekretnina, što je za 3% više u odnosu na drugi kvartal i 71% više uodnosu na treći kvartal 2007. godine.15

U decembru 2008. godine aktivirana je hipoteka nad 303.410 nekretnina što je za 17% više u odnosu naprethodni mesec i 41% višeu odnosu na decembar 2007. godine. 16 U ĉetvrtom kvartalu 2008. godine,broj aktiviranih hipoteka zabeležio je pad u odnosu na treći kvarta iste godine za 4%, ali je ostvario rast odnosu na isti kvartal 2007. godine za 40%. 17

Prema izveštaju “U.S. Foreclosure Market Report “ za 2008. godinu, poslato je 3.157.806 obaveštenja oaktiviranju hipoteka nad 2.330.483 nekretnina, što je za 81% više u odnosu na 2007. godinu i 225% višu odnosu na 2006. godinu. 18 Prema izveštajuza 2008. godinu u SAD jedna od 54 stambenih jedinicaprimila je bar jedno obaveštenje o aktiviranju hipoteke.19

Pomenuti podaci nisu konaĉni i strahuje se da će broj aktiviranih hipoteka rasti, kako se kriza bude

produbljivala i postepeno prenosila na realni sektor. Drugi talas krize koji će pogoditi realni sektordovešće do otpuštanja velikog broja radnika, pa će se i njihova mogućnost otplate hipotekarnih kreditadovesti u pitanje.

12 _, (2008), Fani mej i Fredi mek na ivici bankrotstva, www.emportal.rs/vesti: http://www.emportal.rs/vesti/svet/59925.html 19.

avgust 2008. godine13 http://www.realtytrac.com/ContentManagement/pressrelease.aspx?ChannelID=9&ItemID=5299&accnt=64847#statetable 27.01.2009. godine14 Ibidem 15 Ibidem16 Ibidem 17 http://www.realtytrac.com/foreclosure/foreclosure-rates.html 27.01.2009. godine:18

Ibidem 19 Ibidem



12

2. Propusti regulatornih tela i uloga rejting agencija u eskalaciji hipotekarne krize

Kongres 1913. god. doneo je zakon o osnivanju Federalnih rezervi ( FED-Federal Reserve System ) ĉiji senaĉin rada zasniva naFederal Reserve Act -u. FED je regulatorno telo koje vrši ulogu centralne bankeSAD-a ĉije su osnovnefunkcije: 20

SprovoĊenje monetarne politike i odr žavanje monetarne stabilnosti (kontrola kamatnih stopa,koje ukljuĉuju osnovnu, kratkoroĉnui interesnu na osnovu koje banke utvrĊuju cenu zaduživanjaza vlastite pozajmice graĊanima i kompanijama; održava stabilnost cena i preventivno utiĉe npojavu inflacije/deflacije);

sprovoĊenje ameriĉkih federalnih zakona u oblasti bankarstva, kao i kontrolisanje domaćegbankarskog sistema;

osiguravanje stabilnosti domaćeg platnog prometa, putem kontrole koliĉine novca uopticaju; Lander of last resort odnosno spremnost da se odobre pozajmice kada niko drugi nije u

mogućnsti ili nije voljan da odobrava pozajmice. Cilj ove pozajmice i Centralne banke jeste da se

spreĉi kolaps finansijskih institucija koje imaju finansijske poteškoće, a ĉijim kolapsom bi bugoženo normalno funkcionisanje finansijskog sistema zemlje. Jaĉanje položaja SAD- a u svetskoj ekonomiji.

Pri Federalnim rezervama monetarnu politiku odreĊuje Komisijaf ederalnih rezervi za otvoreno tržište(FOMC-Federal Open Market Commission ), koja se sastaje na svakih šest nedelja u Vašingtonu, radidiskutovanja o stanju u privredi i razmatranja o eventualnoj promeni monetarne politike.

Za regulisanje finansijskog tržišta poredFED -a , zadužena je i Komisija za hartije od vrednosti (SEC - Securities and Exchange Commission ). Poslovanje SEC -a zasnovano je na aktu ( Securities Exchange

Act ), donetom 1934. godine. Ovaj dokument postavio je fundamentalne definicije i pravila poslovanja sa

hartijama od vrednosti, definisao ulogu institucija i regulisao ponašanje uĉesnika na finansijskom tržištOsnove ovog akta nisu bitno promenjene ni do današnjih dana.

SEC ima ulogu da zaštiti investitore i održava efikasnost i korektnost u funkcionisanju finansijskog tržišNjihov rad je tesno povezan sa radom Uprave federalnih rezervi i ostalih regulatornih tela u SAD-u isvetu. SEC rukovodi zakonima o federa lnoj zaštiti, zahtevajući njihovo poštovanje i sprovodi odgovarajućemere prema onima koji ih naruše. Ispravno funkcionisanje ove institucije vodi ka stabilnijem razvojuovoj oblasti i izb egavanju pojava koje mogu narušiti poverenje investitora i akcionara. 21

Rejting agencije pored toga što obezbeĊuju nezavisnu procenu riziĉnosti dužniĉkih finansijiskihinstrumenata, pomažu da se prevaziĊe problem asimetriĉnosti informacija i da se unapredi efikasnosttransparentnost njihovog trgovanja. Primarna uloga rejting agencija jeste da procene rizik aktive, a odpercepcije rizika investitora zavisi u koje će hartije od vrednosti ulagati.

20 Board of Governors of the Federal Reserve System: http://www.federalreserve.gov/monetarypolicy/default.htm 21 Ibidem



13

Razvoj rejting modela kao i unapreĊenje zakona koji regulišu poslovanje regulatornih telaneophodan jeza jaĉanje stabilnosti finansijskog tržišta. MeĊutim, 1977. godine. donet je zakon(Community reinvestment act 22 ) kojim se omogućava davanje zajmova graĊanima sa neredovnim primanjima i nižimzivotnim standardom, tzv. subprimarni krediti ( sub-prime credits ili affordable credits ). 23 Ovaj zakon sesmatra propustom Karterove administracije, jer dozvoljava pozajmice klijentima za koje nije sigurno da

moći da ih vrate.

Nakon propasti dot com kompanija, u cilju izbegavanja finansijske krize nastale 1999. godine, uviĊajućiprednosti tržišta nekretnina,investitori su svoja finansijska sredstva usmeravali u ovaj sektor. Rizik je bioprividno zanemarljiv, a dobit priliĉno veika. Nepokretnost koju su imali u svom vlasništvu, investitori sumogli da prodaju po znatno većoj ceni u odnosu na onu po kojoj su je kupili. Community reinvest act , zavreme Klintonove (1996. ) i Bušoveadministracije (2005.), proširen je omogućavajući depozitno-kreditnim institucijama da izdaju subprimarne kredite klijentima sa spornom kreditnom sposobnošću.

Fundamentalni problem finansijskog sistema i njegovog kraha, bio je slaba kontrola kreditnih plasmanabanaka i finansijskih posrednika od strane FED -a. Upravo je nedostatak adekvatne kontrole kao iCommunity Reinvest Act , dao prostor depozitno-kreditnim institucijama da izdaju hipotekarne kredite kojinisu iziskivali veliku proceduru i kontrolu . U periodu ekspanzije hipotekarnih kredita, a sve u cilju pružanjasekundarne likvidnosti nelikvidnim oblicima aktive, banke i druge finansijske institucije pribegli su procesusekjuritizacije nelikvidnih oblika aktive odnosno hipotekarnih kredita.

Kako bi emitenti hipotekarnih hartija od vrednosti smanjili riz iĉnost emitovanih hartija od vrednosti,emitenti su svoje emisije garantovali kod osiguravajućih kućapoput Fani Mej ( Fannie Mae ), Fredi Mek (Freddie Mac ) , i AIG .

Za plasman hartija od vrednosti koje emituju banke po osnovu izdatih hipotekarnih kredita, veoma je

bitan bonitet njihovog emitenta, i u skladu sa tim se vrši rangiranje hartija od vrednosti koje predstavljajverovatnoću izvršavanja obaveze dužnika. Procenu investicionog rizika vrše struĉne rejting agencijpoput Moody’s Investors Service, Standard & Poor’s i Fitch Rating s. Dužnost rejting agencija jeste da naosnovu struĉne analize utvrde korelaciju izmeĊu finansijske aktive sadržane u HOV i njihove riziĉnosda pruže odgovarajući rejting tranšama od A do E. Na osnovu njihove ocene i visinepotencijalnogprinosa, finansijs ke institucije odluĉuju gde će uložiti svoja sredstva.

Pre emitovanja svih dužniĉkih hartija od vrednosti one dobijaju rejting od strane rejting agencija. Što jerizik manji rejting je veći i obratno. Hipotekarne hartije od vrednosti koje su u svojoj osnovi imale lokredite dobijale su visoke rejtinge. Kako se kriza produbljivala rejting hipotekarnih hartija od vrednosti sepostepeno smanjivao, dok se istovremeno smanjivala i vrednost portfolija institucionalnih investitora, kojisu u sebi sadržali pomenute hartije od vrednosti.

22 Prokopije vić M. (2008), Kapitalizam i kriza, www.katalaksija.com:www.katalaksija.com/v2.0/index.php?option=com_content&task=view&id=123&Itemid=1 - 70k 23 Ibidem



14

Grafik 6: Jednogodišnje umanjenje rejtinga HOV podržane drugorazrednim hipotekama u 2007. i 2008godini i prijavljeni gubici banaka zakljuĉno sa majem 2008.godine

Izvor: Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu Narodne banke Srbije, septembar 2008.

Najviše su bile pogoĊene banke i finansijske institucije koje su osiguravale hartije od vrednosti, jer nisbile svesne rizika koje su preuzimale. Najodgovornije za ovaj propust su rejting agencije ĉije su lošeprocene doprinele da ova kriza preĊe sa tržišta nekretninana finansijski sektor.

Visokim vrednovanjem riziĉnih harti ja od vrednosti ocenama od B do AAA, stvoreni su uslovi za znaĉajna

ulaganja u loše hartije od vrednosti od strane velikih finansijskih institucija, koje su bile obavezne daulažu u visokolikvidne i kvalitetne hartije od vrednosti. Agencije nisu na poĉetku dobro rejtingovalehipotekarne hartije od vrednosti niti su na vreme snizile rejtinge pomenutim hartijama od vrednosti , što

je proizvelo gubitke koji se mere u milijardama dolara.

Tri najveće agencije za dodelu kreditnog rejtinga,Moody’s Investors Service, Standard & Poor’s i Fitch Rating s nalaze se pod istragom državnog tužioca zbogpropusta u radu i nepoštene prakse, koja jeporeske obveznike SAD- a koštala milijarde dolara. Ĉinjenica je da su nesmotrenost, diskreciona prava iveliko poverenje u rad rejting agencija pod stakle riziĉna ulaganja i doprinele stvaranju enormnihgubitaka, a da pri tome regulatorna tela nisu pravovremeno reagovala kako bi se izbeglo produbljivanjekrize.

Pouĉena preĊašnjim dogaĊajima, uprava FED-a je reagovala u smeru modernizacije regulatorne strukturei stvaranja strogog nadzora bankarskog sistema, iako je izvesno da su ti napori nedovoljni da spreĉepovećanje dugova i riziĉnost daljih operacija kojima bi se mogla obezbediti stabilnost u finansijskosistemu.



15

3. Uticaj krize na finansijski sistem SAD

Uvidevši mogućnostostvarivanja velikih profita mnoge poslovne banke veći deo svojih sredstavausmeravale su u hipotekarne kredite i subprimarne hipotekarne kredite. Pored poslovnih banaka i drugihdepozitno- kreditnih institucija i investicione banke uvideli su znaĉajan potencijal u ostvarivanju profita n

tržištu hipotekarnihhartija od vrednosti.

Povoljni krediti koje su banke izdavale svojim klijentima doveli su do kreiranja velike tražnje zanekretninama što je vršilo pritisak na rast cena nekretnina.Rastu cena nekretnina su dosta doprinele iameriĉke Federalne rezerve (FED) koje su vodile ekspanzivnu monetarnu politiku. Politika niskih kamatnihstopa koja je voĊena u periodu od 2001. do polovine 2005. godine, dovela je do toga da se jeftin kapitalplasira u dugoroĉne i kapitalno intenzivne projekte kakve su nekretnine.

Grafik 7: Prikaz kretanja referentne kamatne stope FED-a u periodu od januara 2000. do marta 2009.godine

Izvor: www.tradingeconomics.com24

Od druge polovine 2005. do pred kraj 2007. godine FED je vodio restriktivnu monetarnu politiku koja seogledala kroz podizanje nivoa referentne kamatne stope. Od kraja 2007. godine s uoĉen sa sve ozbiljnijomkrizom FED je bio primoran da relaksira monetarnu politiku spuštanjem referentne kamatne stope u ciljuublažavanja efekata nastale krize. Tokom 2007. godine referentna kamatna stopa FED-a snižavana je utri navrata: 18. septembra sa 5,25% na 4,75%, 31. oktobra na 4,5% i 11. decembra na 4,25% 25. Odpoĉetka 2008. godine nastupio je nagli trend snižavanja osnovne kamatne stope, kada je FED u osamnavrata smanjivao referentnu kamatnu stopu. Prvo smanjenje izvršeno je 22. januara 2008. godine, kada

je kamatna stopa sa 4,25% smanjena na 3,5% 26. Drugom smanjenju pristupilo se 30. januara kada jereferentna kamatna stopa smanjena na 3% 27.

24 http://www.tradingeconomics.com/Economics/Interest-Rate.aspx?Symbol=USD 11.03.2009. 25

http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.htm 26 Ibidem 27

Ibidem



16

Sledeća snižavanjaosnovne kamatne stope nastupila su 18. marta (na 2,25%), 30. aprila (na 2%), 8.oktobra (na 1,5%), 29. oktobra (na 1%) i 16. decembra 2008. godine (na 0,25%) 28. Mere FED-ausmerene su ka smanjivanju troškova zaduživanja i poboljašanju likvidnosti ekonomije SAD.

U periodu najvećeg rasta cena nekretnina, odobrena je i najvećibroj subprimarnih kredita. Banke i

specijalizovane agencije kako bi ostvarile veće zarade redukovalisu premije na rizik za tu vrstu pozajmicašto je dovelo do ekspanzije tržišta drugorazrednih kredita. Banke su subprimarne kredite sekjuritizovale,odnosno pretvorile u ha rtije od vrednosti sa pokrićem u hipotekarnim kreditima i dalje ih preprodavaleinvestitorima koji su bili željni spekulativnog profita. Kako finansijsko tržišteSAD nije bilo regulisano udovoljnoj meri, distribucija primarnog rizika doživela je široke razmere. Obim poslovanja finansijskimderivatima u 2002. godini iznosio je 106 hiljada milijardi USD, da bi tokom 2008. godine dostigao iznos od531 hiljadu milijardi USD 29.

Tržište drugorazrednih hipotekarnih kredita osetilo je prve potrese sredinom 2007. godine, kada suinvestitori uvi deli da poseduju riziĉnije hartije nego što su u poĉetkumislili, što je prouzrokovalo masovnuprodaju tih hartija od vrednosti. Otplata drugorazrednih hipotekarnih kredita odvijala se uredno sve dok

kamatne stope nisu poĉeleda rastu, a cene nekretnina da padaju. 30

Jedne od najvećihgubitaka imale su komercijalne i investicione banke. Otpis aktive u 2007. godini zaCitigroup iznosio je 46,4 milijarde USD, za Merrill Lynch 36,8 milijardi USD, a za švajcarskiUBS 36,7milijardi USD. 31 Sa hipotekarnog tržišta kriza se već poĉetkom 2008. godine prenela na tržišteakcija iobveznica. U septembru 2008. godine dolazi do eskalacije finansijske krize i pravog su novrata ameriĉkihgiganata. Prva je steĉaj proglasila bankaLehman Brothers i Wachowia . Država je nacionalizovalaFannie Mae i Freddie Mac, koje su kontrolisale oko 50% sveukupnih hipotekarnih zajmova u SAD 32. Merrill Lynch

je spašena preuzimanjem odstrane Bank of America za približno polovinu stvarne vrednosti, aJPMorgan je preuzeo Washington Mutual . Morgan Stanley i Goldman Sachs bili su prinuĊeni da promene svoj status

iz investicionih banaka u komercijalne banke.33

Ova odluka proizilazila je iz potrebe investicionih banakaza finansijskom pomoći države koju su mogle dobiti samo komercijalne banke. 34 Najveće ameriĉkoosiguravajuće društvo American International Group ( AIG ) spašeno je od bankrotstva otkupom duga odstrane FED-a. 35

SAD i u prošlosti su se susrtetale sa sliĉnim krizama, ali nikada sa krizom ove magnitude. Hipotekarnakriza koja je inicirana na tržištu SAD je do sada najteža i najdublja krizakoja je pogodila svetskuekonomiju od kraja Drugog svetskog rata pa do današnjih dana.

28 http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.htm 29

Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbijei UKDS, Beograd;30 Ibidem31 Ibidem 32 Ibidem 33 Ibidem 34 http://www.e-novine.com/sr/ekonomija/clanak.php?id=17175 01.02.2009.35 Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbijei UKDS, Beograd;



17

U svim znaĉajnijim krizama koje su pogaĊale ekonomiju SAD i sveta, FED je bio primoran da intervepružajući pomoćbankarskom sektoru u vidu pozajmica, koje su davane depozitno-kreditnim institucijama.Obim intervencija zavisio je od dubine krize kojom je bio zahvaćenfinansijski sistem, kao i celokupnaekonomija SAD. Kolika je dubina krize na poĉetku dvadeset prvog veka najbolje se može uoĉiti akouporedimo dat iznos pozajmljenih sredstava od strane FED-a depozitno kreditnim institucijama u vreme

svih ozbiljnijih kriza nastalih tokom dvadesetog veka.

Prve ozbiljnije intervencije FED- a zabeležene su u periodu od 01.01.1919. do 01.03.1933. godine, periodnakon Prvog svetskog rata i period koji je prethodio i koji se poklopio sa velikom svetskom ekonomskomkrizom iz 1929. godine. U tom periodu od ĉetrnaest godina (1919.-1933.), FED je intervenisao u vidupozajmica depozitnim institucijama u ukupnom iznosu od 150 milijardi dolara 36. Sledeće znaĉajnijeintervencije od strane FED-a usledile su nakon nekoliko uzastopnih recesionih godina (1953. – 1954;1957. – 1958; 1960. - 1961.) 37 U periodu od 1952. do 1961. FED je pomogao depozitnim institucijama uukupnom iznosu od 66,8 milijardi dolara 38.

Grafik 8 : Pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od 01.01.1919. do 01.11. 2007. godine.

Izvor: Federal Reserve Bank of St. Louis 39

Sledeća ekonomska kriza koja je primoraladepozitno-kreditne institucije da zatraže pomoć od FED-a bila je velika naftna kriza koja trajala od 1973. do 1982. godine. U tom periodu FED je intervenisao sa ukupno126 milijardi dolara 40. Osamdesete godine prošlog veka obeležili su veliki krahovi štedno kraditnihasocijacija, kreditnih unija, thrifts-a i dugih depozitno-kreditnih institucija usled duboke recesije izprethodnih godina. Pored uticaja recesije na propadanje pomenutih depozitno-kreditnih institucija velikuulugu imao je usvojeni princip Regulatory Forbearance (regulatorna uzdrživost) od strane regulatornihtela, koji je podrazumevao da država ne reaguje u sluĉajudepozitno-kreditnih institucija koje su bile ufinansijskim problemima.

36 Economic Research Federal Reserve Bank of St. Lois:http://research.stlouisfed.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW; 11.03.2009. 37 Wikipedia:http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_recessions ;38 Economic Research Federal Reserve Bank of St. Lois:http://research.stlouisfed.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW; 11.03.2009. 39 Ibidem 40 Ibidem



18

Rezultat voĊenjaovakve politike bio je krah velikog broja štedno kraditnih asocijacija, kreditnih unija,thrifts-a i dugih depozitnih institucija tokom osamdesetih godina, što je na krajuipak primoralo FED dainterveniše.U tom periodu FED je intervenisao ukupno sa 157 milijardi dolara 41. Tokom 2001. godine FED

je intervenisao sa 4,8 milijard dolara usled posledica recesije privrede SAD 42.

Grafik 9: Iznos pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od 01.01.1919. do 01.01. 2009.godine.

Izvor: Federal Reserve Bank of St. Louis 43

Grafik obuhvata vremenski period kao i prethodni grafik (Grafik 8) sa dodatkom iznosa pozajmljenihsredstava depozitno-kreditnim institucijama tokom 2008. i u januaru 2009. godine. Iznos pozajmeljenihsredstava FED-a depozitnim institucijama tokom 2008. i poĉetkom 2009. godine bile suu toj meri visokeda s e promene koje su se uoĉavalena prethodnom grafiku (Grafik 8) sada ne vide. Samo tokom 2008.godine depozitno-kreditne institucije dobile su od FED-a pomoć u ukupnom iznosu od 3.287 milijardido lara, od ĉega 2.000 milijaradi dolara u zadnja tri meseca 2008. godine44. Od tih 2.000 milijardi dolarapozajmica depozitnim institucijama u oktobr u isplaćeno je 648,3 milijardi dolara, u novembru 698,8

miijardi dolara i u decembru 653,6 milijardi dolara45

. U januaru 2009. godine FED je pozajmio depozitno-kreditnim institucijama 563,5 milijardi dolara 46.

Vrednost akcija investicionih fonodva i banaka koje su najviše pogoĊene nastalom krizom poĉela je opada prenoseći na taj naĉin krizu i paniku sa bankarskog sektora na berzu, stub finansijskog sistemaSAD.47 Kako se kriza produbljivala i pri vreda SAD sve više osećala posledice krize, svi najznaĉajni indeksiberzi u SAD poĉeli suda gube vrednost.

41 Economic Research Federal Reserve Bank of St. Lois:http://research.stlouisfed.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW; 11.03.2009. 42 Ibidem 43 Ibidem 44 Ibidem 45 Ibidem 46 Ibidem 47 Crnobrnja, M. (2007), Ekonomija tranzicije, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Beograd;



19

Grafik 10: Kretanje indeksa Nasdaq Composite (IXIC ), S&P 500 (GSPC ), Dow Jones (DJI ) u periodu od11.03.2004. do 11.03.2009. godine.

Izvor: finance.yahoo.com 48

Sva tri indeksa u posmatranom periodu beležili su rast do oktobra 2007. godine, da bi nakon oktobraotpoĉeo trend pada sa povremenim oporavcima tržišta. IndeksNasdaq najvišu vrednost od 2.810indeksnih poena dostigao je 29. oktobra 2007. godine, da bi nakon ovog datuma indeks poĉeo naglo dagubi vrednost 49. Prvi znaĉajniji pad indeksa desio se 17. novembra 2008. godine, kada je indeks Nasdaq-a dostigao vrednost od 1.384 indeksnih poena 50 (pad od 51%) . Najnižu vrednostu posmatranom perioduod 1.293 indeksnih poena indeks Nasdaq -a dostignut je 02. marta 2009. godine 51, što predstavja padvrednosti od 54% u odnosu na vrednost indeksa zakl juĉno sa 29. oktobrom 2007. godine.

Indeks Dow Jones i S&P 500 dostigle su najvišu vrednost8. oktobra 2007. godine, nakon ĉega su obaindeksa naglo poĉeli da gubevrednost. Vrednost Dow Jones-a 8. oktobra 2007. godine iznosio je 14.093indeksnih poena, dok je vrednost S&P 500-a iznosio 1.561 indeksnih poena 52. Oba indeksa prve

znaĉajnije padove ostvarili su 17. novembra 2008. godine, kada je Dow Jones indeks opao na 8.046indeksnih poena (pad od 43%), a S&P 500 na 800 indeksnih poena (pad od 49%) 53. Najniževrednosti uposmatranom periodu, indeksi ostvarili su 2. marta 2009. godine kada je vrednost indeksa Dow Jones iznosio 6.626 indeksnih poena, a S&P 500 683 indeksna poena 54. U odnosu na vrednost indeksa izoktobra 2008. godine zakljuĉno sa 2. martom 2009.godine, indeks Dow Jones izgubio je 53% vrednosti,a indeks S&P 500 56% svoje vrednosti.

48 http://finance.yahoo.com/q/ta?s=ÎXIC&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c=^GSPC,ÎXIC,̂ DJI 12.03.2009. 49

http://finance.yahoo.com/echarts?s=ÎXIC#chart4:symbol=îxic;range=5y;indicator=volume;charttype=line;crosshair=on;ohlcv alues=0;logscale=off;source=undefined 12.03.2009. 50

Ibidem 51

Ibidem 52

Ibidem53 Ibidem54

Ibidem



20

Kongres SAD je poĉetkom oktobra 2008. godine usvojio paket vredan 700 milijardi USD kojim bi sotkupili dugovi banaka. 55 Trezor je iz odobrenog budžetskog paketa iskoristio 250 milijardi USD za otkupakcija komercijalnih banaka i tako stekao udeo u njihovom vlasništvu.56

Da bi stimulisao meĊubankarsko kreditiranje, Trezor će u narednom trogodišnjem periodu garantovati z

sve nove dugove banaka i sve beskamatne depozite kod banaka. Pored odobravanja poslovnim bankamaneogr aniĉen pristupsvojoj depo zitnoj olakšici, kao i dolarskim kreditnimlinijama drugih centralnihbanaka, FED je obezbedio i 540 milijardi USD koje će plasirati na tržištenovca radi otkupa komercijalnihhartija od vrednosti privrednih društava.57 To je prvi put od vremena Velike depresije, da će FEDindirektno davati kredite za korporativne aktivnosti.

4. Uticaj krize na finansijski sistem Evropske unije

Globalizacija je dovela do velikih transfera kapita la izmeĊu zemalja, multinacionalnih kompanija ifinansijskih in stitucija, ĉime je potpomognuto širenje krize na ostatak sveta.Finansijska kriza se poputdomino efekta prenela prvo na zemlje koje imaju sliĉan mehanizam hipotekarnog kreditiranja (VelikBritanija i neke azijske zemlje), da bi ubrzo zatim preplavila svetske berze i dovela do pada vrednosti ilikvidnosti baznih hartija od vrednosti. 58 Berzansku paniku zamenila je bankarska panika sa ubrzanimpovlaĉenjem depozita i rastom kamatnih stopa.Problem koji je nastao u jednom delu finansijskog sektora

jedne zemlje se pretvorio u globalni problem.

U globalnom finansijskom sistemu nacionalne granice nemaju veliku ulogu pa nastala kriza nije ostalaizolovana u granicama SAD, već se proširila na druge delove sveta. Na finansijskom tržištu SAD poreddomaćih investitora uĉestvuju kompanije, banke i fondovi iz drugih država i velikih finansijskih centpoput Evropske unije. Inostrani poput ameriĉkih investitora verujući u procene relevantnih rejtingagencija , svoja slobodna finansijska sredstva plasirali su u dužniĉke harije od vrednosti visokih rejtinga

kao što su hipotekarne hartije od vrednosti(rejtinga od B do AAA), na tržišteSAD. TakoĊe svoja sredstvaplasiralu su akcije velikih fondova i investicionih bana ka verujući da su izoženi niskom riziku.

Kako se kasnije ispostavilo da su rejtinzi hipotekarnih harija od vrednosti precenjeni i iz razloga što jedošlo do pada vrednosti ovih instrumenata, inostrani investitori su srazmerno visini sredstava koje splasirali u pomenute finansijske instrumente beležili gubitke. Vremenom kako se kriza na tržištunekretnina produbljivala i postepeno prenosila na finansijski sektor, banke, kompanije i fondovi u kojimasu inostra ni investitori imali udele u vlasništvu propadale su usled velikih gubitaka. U trenutku kada jecelokupan finansijski sistem SAD bio zahvaćen krizom i kada je velika većina tržišnih uĉesnika belegubitke, kriza se poput domino efekta proširila na druge delove sveta.

55 Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbijei UKDS, Beograd 56 Ibidem 57 Ibidem 58 Ibidem



21

Prva tržišta koja su bila na udaru krize su tržišta Evrope i Azije, zbog uĉešća velikog broja investitora izovih delova sveta na tržištu novca i kapitala SAD. Zaražene lošom aktivom bankrotirale su redonemaĉke, francuske, italijanske, britanske kao i banke mnogih drugih zemalja širom Evrope.

Grafik 11 : Struktura meĊunarodne izloženosti riziĉnim hartijama od vrednosti

Izvor: Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu Narodne banke Srbije, septembar 2008.

MeĊu glavnim razlozima zbog kojihsu Evropske banke bile uvuĉene u finansijsku krizu su:

Evropske banke b ile su izložene ameriĉkim riziĉnim hipotekarnim zajmovima,zbog kojih subeležili velike gubitke. Strah od sliĉnih dešavanja na tržištu Evropske unije postajao je svizraženiji.

Strah je uticao na povećanje meĊubankarskihkamatnih stopa, pošto su banke nerado jednedrugima pozajmljivale novac. Umesto toga, banke i drugi investitori ulagali su višak slobodnihsredstava u državne obveznice i druge finansijske instrumente niskog rizika i niskog prinosa.

Nastala situacija primorala je evropske zemlje na zajedniĉke mere u cilju spreĉavanja širenja krize.Lideripetnaest evropskih zamalja i vlade Velike Britanije sastali su se 12. oktobra 2008. godine, kako bi sesložili oko zajedniĉke strategije koju će preduzeti za izlazak iz finansijske krize. MeĊutim za razliku od SADkoji predstavljaju jedinstvenu državu, EU se sastoji od 27 država, što dodatno komplikuje i otežavapronalaženje zajedniĉkog rešenja. EU ima važne finansijske institucije kao što jeEvropska centralnabanka, ali njen veliki nedostatak predstavlja nepostojanje evropske vlade koja bi donosila brze odluke iodluke koje bi bile obavezujuće za sve države ĉlanice. Postojećim zakonodavnim rešenjem svakoj držadozvoljeno je da zasebno osmišlja mere za prevazilaženje krize, a da pri tome zemlje ĉlanice ne morajmeĊusobno usaglašavati planirane mere.

Vremenom kako su se uoĉavale sve ozbiljnije posledice globalne krizelideri ekonomski najrazvijenijihzemalja morali su hitno da reaguju. Evropska centralna banka (ECB), centralne banke Švedske,Britanije, iŠvajcarske snizili su svoje referentne kamatne stope.59

59 Swint, B. (2009), Bank of England cuts main rate a half point to 1%, Bloomberg.com:http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601102&sid=ak38At3528Zc&refer=uk 25.01.2009



22

Grafik 12: Kretanje referentne kamatne stope ECB u periodu od 01.01.2000. do 01.02.2009. godine

Izvor: www.tradingeconomics.com 60

Evropska centralna banka za razliku od FED-a svoju referentnu kamatnu stopu nij e snižavala tokom 2007.godine. Tokom trećeg i ĉetvrtog kvartala 2007. godine i prvog i drugog kvartala 2008. godine, ECBreferntnu kamatnu stopu držala je na nivou od 4%.

U avgustu 2008. godine nakratko je povećana kamatna stopa na 4,25%, da bi nakon septembra istegodine nastupio nagli trend pada, koji je trajao do marta 2009. godine 61. Od oktobra 2008. godine domarta 2009. godine, ECB je u pet navrata smanjivala referentnu kamatnu stopu. Tokom 2008. godinekamatna stopa snižavana je u oktobru sa 4,25% na 3,75%, u novembru na 3,25% i decembru na2,5% 62. U januaru 2009. godine referentna kamatna stopa smanjena je na 2% a zatim u martu istegodine na 1,5% 63.

Pored snižavanja referentnih kamatnih stopa usled nedostatka kapitala i nepoverenja koje je postojalonafinansijskom tržištu, krediti su postajali sve nedostupniji i skuplji. Nastala situacija iziskivala je primedrastiĉnijih mera, koji bi u većoj meri poboljšali likvidnost sistema, povratili poljuljano poverenje i spreu meri u kojoj je to moguće nastavak finansijske krize i njeno prelivanje na realni sektor. Odlu ĉeno je dase za te svrhe izdvoji suma od 1.700 milijardi evra. 64 Mere su se odnosile na:

Kapitalnie injekcije- kako bi se povećala likvidnost i solventnost finansijskih institucija; Garanc ije za meĊubankarske pozajmice; Garancije privatne štednje do 50.000 evra godišnje.

Vlade zemalja Beneluksa odluĉile su da sa 11,2 milijarde evra pomognu opstanak Fortis u zamenu za49% vlasništvanad jednom od najvećih banaka i osiguravajućih društava utom delu Evrope.

60 http://www.tradingeconomics.com/Economics/Interest-Rate.aspx?Symbol=EUR 61 Ibidem62 Ibidem63 Ibidem 64 Milienković, F. (2008), ”Evropski konsenzus, zajedniĉka strategija” , Ekonomist magazin br: 439, Emportal, Beograd;



23

Pre intervencije akcije ove banke pale su na najniži nivo u poslednjih 15 godina.65 Belgija i Luksemburguz pomoć Francuske spašavajuDexia banku sa 6,4 milijarde evra. 66 Nemaĉka vlada spašavaHypo Real Estate Group , pružajući joj pomoć od50 milijardi evra. 67

Nemaĉka je13. oktobra odvojila 70 milijardi evra za povećanje likvidnosti banaka i 400 milijardi evra za

obezbedjenje meĊubankarskih pozajmica.68

Francuska je odvojila 40 milijardi evra finansijske injekcije zabanke i 300 milijardi evra za obezbedjenje meĊubankarskihzajmova. 69 Velika Britanija dala je pomoć od20 milijardi funti Royal Bank of Scotland , a Lloyds i HBOS su dobili pomoć od 17 milijardi funti.70 Britanskavlada preuzela je kontrolu nad hipotekarnom bankom Bradford and Bingley .71 Španija je spremila paketmera u iznosu od 30 milijardi evra kako bi otkupila lošu aktivu od banaka i ujedno povećala njihovlikvidnost. 72

Island kao zemlja koja je najviše pogoĊena ovom krizom nacionalizovala je ĉitav svoj bankarski sektor. Doneda vno su stanovnici te bogate zemlje imali jedan od najviših standardau svetu, a prevelikazaduženost banaka u inostranstvu dovela je u pitanje otplatu islandskogspoljnotrgovinskog duga. 73

Kako su ekonomije svih evropskih z emalja meĊusobno komplementarnekriza se prenela i na zemljeEvrope koje nisu ĉlanice Evropske unije. Povezanost finansijskih sistema zemalja van Evropske unije finansijskim sistemom unutar Evropske unije je posebno izražen. Limitirane domaćom tražnjomitalijanske, francuske, austrijs ke, grĉke i skandinavske banke svoja poslovanja širili su na tržište istoĉneEvrope:

skandinavske banke okrenule su se ka baltiĉkim zemljama; grĉke i austrijske banke fokusiralesu se na balkansko tržište; italijanske i francuske banke okrenule su se ka r uskom tržištu.

U periodima kada je ekonomija u fazi ekspanzje, kapital se kreće u smeru od centra (matiĉne banke) kaperiferiji (filijalama banaka), dok u fazama recesije i velikih kriza, kapital menja smer i kreće se operiferije ka centru. Ekonomije ze malja Evrope koje nisu ĉlanice Evropske unije u velikoj meri zavise odpriliva kapitala poreklom iz Evropske unije. Zemlje u kojima inostrani kapital ima dominantan udeo uvlasniĉkoj strukturi bankarskog sektora izložene su većem riziku od posledica krizena finansijskimtržištima najrazvijenih zemlja sveta.

65 Stepanović B.i Ćulibrk M, ”Globalna finansijska kriza, Ko je sledeći?”, Ekonomist magazin br: 437, Em portal, Beograd 66 _, (2008), Dexia bank gets 6 ,4 billion euros bailout, International Herald Tribune:http://www.iht.com/articles/ap/2008/09/30/business/EU-Belgium-Dexia.php 25.01.2009 67 _, (2008), Germany rescues Hypo Real Estate, Deutsche Welle:http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,3692522,00.html 25.01.2009 68

Stratfor (2008.), The Financial Crisis in Europe, StockAnalyst:http://www.istockanalyst.com/article/viewarticlepaged/articleid/2702034/pageid/2 25.01.200969 Ibidem70 Ibidem71 Stratfor (2008), The Financial Crisis in Europe, StockAnalyst:http://www.istockanalyst.com/article/viewarticlepaged/articleid/2702034/pageid/2 25.01.200972 Ibidem73 Majstorović M. (2008), Island, ledeni bankrot, www.vesti.rs:http://www.vesti.rs/exit/ISLAND-LEDENI-BANKROT.html ; 25.01.2009



24

Tabela 1: Uĉešće inostranog kapiatala u vlasniĉkoj strukturi bankarskih sektora navedenih zemalja

STRANO VLASNIŠTVO NAD FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA

PROCENATU ODNOSU NA CELOKUPAN BANKARSKI SEKTOR

Slovačka 97,4Češka Republika 96,2Hrvatska 90,4Bosna i Hercegovina 83,3Bugarska 80,0Poljska 79,6Crna Gora 78,1Rumunija 70,0Letonija 67,5Srbija 60,0MaĎarska 58,9Makedonija 54,0

Izvor: The Financial Crisis in Europe, Stratfor,iStockAnalyst 74

Iz tabele se može primetiti da su najviše ugrožene Slovaĉka, Ĉeška i Hrvatska kod kojih u vlasniĉk

strukturi finansijskih institucija inostrani kapital uĉestvuje sa preko 90%. Pored MaĊarske i MakedonSrbija je meĊu tri najmanje ugrožene zemlje sa 60 i manje procenata.

Pored bankarskog sektora, krizom je pogoĊeno i berzansko tržište, koje znatno brže i drastiĉnije reagujena tržišne promene. Ova osobina može se lako objasniti Gordonovim modelom rasta dividendi preko ko

je moguće izraĉunati tržišnu vrednost akcije (P 0 =D 1 /(Ke- g ) ). Prema tom modelu tržišna vrednost akcije(P 0 ) se smanjuje sa povećanjem oĉekivanog prinosa akcije (Ke ), a upravo to se dešava kada usledfinansijske krize doĊe do povećanja rizika i samim tim povećanja oĉekivane stope prinosa. Oĉekivanastopa rasta dividendi ( g ) akcionarskog društva razumljivo se smanjuje tokom perioda krize, kada seoĉekuje da će kompanije beležiti loše poslovne rezultate. Obe promene dovodedo smanjenja vrednostiakcija.

Grafik 13 : Kretanje berzanskog indeksa DAX u periodu od 12.03.2004. do 12.03.2009. godine

Izvor: http://finance.yahoo.com 75

74 _, (2008),The financial Crisis in Europe, Stratfor:http://www.stratfor.com/analysis/20081012_financial_crisis_europe 25.01.2009 75 http://finance.yahoo.com/q/ta?s=^GDAXI&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c=



25

Iz grafika se vidi da pad indeksa ot poĉinje poĉetkom septembra2008. godine što se može povezati saeskalacijom kr ize u tom periodu, a najnižu vrednost indeksu 2008. godini dostiže sredinom novembra. Genralno gledano, indeks je u konstantnom padu od septembra 2008. godine, ali uz kratke periodeoporavka tržišta. Pomenuti kratki oporavci tržišta uzrokovani su najavama o pomoći finansijskom sektoruod strane vlada SAD i evropskih zemalja.

Grafik 14: Kretanje berzanskog ideksa FTSE 100 u periodu od 12.03.2004. do 12.03.2009. godine

Izvor: http://finance.yahoo.com 76

Zanimljiv je odnos obima tr govanja i kretanja cena akcija. Svaki veći obim trgovanja dovodi doznaĉajnijeg pada cena (kraj septembra- poĉetak oktobra, sredina januara) što bi se moglo objasnitivećom ponudom HOV izazvanom trenucima panike investitora, koja dovodi do obaranja cena ak cija.

Ovako drastiĉan pad berzi, zajedno sa kolapsom bankarskog sektora odražava efekte jedne od do sadanajvećih kriza sa kojima se svet susretao. Problemi u SAD vrlo brzo se prenose kako na Evropu tako i naostatak sveta. U poslovnim knjigama praktiĉnosvih evropskih banaka pojavljuju se investicije u ameriĉko

tržište nekretnina, koje je i izazvalo dramatiĉne gubitke u finansijskom sektoru.Manje razvijene zemljekoje nisu direktno pogoĊene krizom (nemaju dovoljno razvijene finansijske sisteme pa stoga nisu mnogoulagale u hipotekarne HOV), suoĉene su sa poteškoćama usled indirektnih uticaja krize, nastalih usledmeĊusobne povezanosti finansijskih institucija.

5. Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u SAD iEU

Efekti svetske finansijske krize prelivaju se na realni sektor prvenstveno kroz manjak kapitala izaoštravanje uslova zaduživanjakoje se suštinskiogleda kroz povećanje kamata, skraćivanjerokovaotplate kredita i rigorozniju selekciju kompanija kod davanja kredita. Banke nemaju više sredstava zaplasiranje realnom sektoru u vidu kredita, kao što su imale pre krize, dok kompanije iz realnog sektorimaju sve veći problem sa naplatom svojih potraživanja.

Nastala situacija za posledicu ima pad proizvodnje, usporavanje poslovnog ciklusa kompanija, smanjenjeizvoza i na kraju usporavanje privrednog rasta.

76 http://finance.yahoo.com/q/ta?s=^FTSE&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c=



26

Tabela 2 : Pregled i projekcije rasta privredne aktivnosti MMF-a u najrazvijenijim ekonomijama sveta isvetskoj ekonomiji

Projekcije

Razlika u odnosu naprojekcije iz januara

2009 WEO projekcije2007 2008 2009 2010 2009 2010

Svetska proizvodnja 5,2 3,2 -1,3 1,9 -1,8 -1,1Razvijene ekonomije 2,7 0,9 -3,8 0,0 -1,8 -1,1SAD 2,0 1,1 -2,8 0,0 -1,2 -1,6Evro zona 2,7 0,9 -4,2 -0,4 -2,2 -0,6Nem ačka 2,5 1,3 -5,6 -1,0 -3,1 -1,1Francuska 2,1 0,7 -3,0 0,4 -1,1 -0,3Italija 1,6 -1,0 -4,4 -0,4 -2,3 -0,3Španija 3,7 1,2 -3,0 -0,7 -1,3 -0,6Japan 2,4 -0,6 -6,2 0,5 -3,6 -0,1

Velika Britanija 3,0 0,7 -4,1 -0,4 -1,3 -0,6Kanada 2,7 0,5 -2,5 1,2 -1,3 -0,4Druge razvijene ekonomije 4,7 1,6 -4,1 0,6 -1,7 -1,6Novo industrijalizovaneazijske ekonomije 5,7 1,5 -5,6 0,8 -1,7 -2,3

Izvor: IMF world economic outlook, 22. April 2009.

Prema podacima MMF-a prikazanih u tabeli primetno je usporavanje privred ne aktivnosti svih vodećihsvetskih ekonomija u 2008. godini. U 2009. godini projektuje se da će biti nastavjen pad i oĉekuje se dće sve posmatrane zemlje ostvaraitirealan pad privredne aktivnosti . Usled drastiĉnih posledica svetskeekonomske krize na ekonomije najrazvijenijih zemalja i po svetsku ekonomiju u celini, prognozira se daće svetska privreda u 2009. godini zabeležitirealan pad od 1,3%. Velika razlika izmeĊu projekcija iz

januara i aprila 2009. godine ukazuje na dalje pogoršavanje stanja u svetskoj ekonomiji . Imajući u viduda vrhunac krize još nije dostignut može se oĉekivati da će se u narednom periodu prognoze dodatnokorigovati naniže. Iako se prvi oporavak svetske privrede oĉekivao tokom 2010. godini,najverovatnije ta

prognoza se neće obistiniti. U 2010. godini uprkos prognozi rasta svetske privrede od 1,9%, najveći brojnajrazvijenijih ekonomija sveta beležiće stagnaciju ili blagi realan padprivredne aktivnosti.

Grafik 15 : Pregled i projekcije rasta BDP-a MMF-a

Izvor: IMF world economic outlook 22. April 2009.



27

Iz prognoza MMF- a može se zakljuĉiti da će industrijski razvijene zemlje biti znatno teže pogoĊenenastalom krizom nego zemlje u razvoju, koje su svakako teško pogoĊene usporavanjem svetskekonomije. Prognoze MMF-a pokazuju da će najrazvijenije ekonomije sveta ostvariti realan pad privredneaktivnosti u 2009. godini od 3,8%, dok se za zemlje u razvoju prognozira stopa rasta BDP-a od 1,6% 77.Za zemlje u razvoju u 2010. godini na osnovu prognoza MMF-a oĉek uje se stopa rasta BDP-a od 4,0%,

dok se u razvijenim zemljama oĉekuje stagnacija privredne aktivnosti.

Prve ozbiljne naznake koje bi pokazale da privreda SAD ulazi u fazu usporavanja i recesije mogle su seuoĉiti u ĉetvrtom kvartalu 2007. godine, kada je privreda SAD zabeležila realan pad od 0,2%78. Realanpad nastupio nakon rasta u drugom i trećem kvaratlu 2007. godine, kada su stope rasta iznosile 4,8% uoba kvartala 79. U periodu od 2004. do 2006. godine privreda SAD u ĉetvrtim kvartalima beležila jusporavanje privrednog rasta, ali nikada realan pad kao u zadnjem kvartalu 2007. godine.

Grafik 16: Desezonirani indeks rasta realnog BDP-a u SAD po kvartalima u periodu 2004-2008. godine

Izvor: US Department of Commerce, Bureau of Economic Analysis 80

U 2008. godini privreda SAD je i zvaniĉno ušla u recesiju kako je u dva uzastopna kvaratala beležirealan pad privredne aktivnosti prouzrokovane krizom na tržištu nekretnina i prenošenjem krize nfinansijski sektor zemlje. U trećem kvaratalu 2008. godine reala n pad iznosio je 0,5%, a u ĉetvrtomkvartalu 6,2% 81.

Inflacija u SAD u periodu od avgusta 2007. godine do jula 2008. godine beležila je trend rasta. U peridood 11 mesci inflacija je porasla sa 1,97%, koliko je iznosila u avgustu 2007. godine, na 5,6% u julu 2008.godine 82. Trend rasta inflacije poklapa se sa eskalacijom krize u finansijskom sektoru SAD. Od jula 2008.godine nastupio je izraziti trend pada stope inflacije koji je trajao sve do januara 2009. godine.

77 http://finance.yahoo.com/q/ta?s=^FTSE&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c= 78 US Department of Commerce, Bureau of Economic Analysis (BEA), National Economic Accounts:http://www.bea.gov/national/index.htm#personal 05.03.2009. 79 Ibidem 80 Ibidem 81 Ibidem 82 http://inflationdata.com/inflation/Inflation_Rate/HistoricalInflation.aspx 05.03.2008.



28

Pad inflacije objašnjava se naglim padom tražnje u ekonomiji SAD i na globalnom nivou, koji je uticaosmanjenje inflatornog pritiska, kako se cene roba i usluga nisu menjale ili su beležile blagi rast.

Grafik 17: Stopa inflacije u SAD u periodu od januara 2004. do januara 2009. godine

Izvor:www.inflationdata.com 83

Pošto nije bilo opasnosti od jaĉih inflatornih pritisaka, FED je poĉeo da primenjuje ekspanzivnumonetarnu politiku, koja se sastojala iz smanivanja referentne kamatne stope, a u cilju delovanja napovećanje likvidnosti privrede i povećanja tražnje. Od poĉetka 2008. godine FED je smanjio referentnkamatnu stopu sa 4,25% (januar 2008. godine) na 0,25% (decembar 2008. godine) 84. U periodu od jula2008. do januara 2009. godine inflacija je opala sa 5,6% koiko je iznosila u julu 2008. godine na 0,03% u

januaru 2009. godine 85.

Zbog komplementarnosti ekonomija SAD i EU i efekata globalizacije, kriza koje je zahvatila finansijski irealni sektor SAD polako se prenosila na EU i druge zemlje sveta.

Grafik 18: Desezonirani indeks rasta realnog BDP-a u EU po kvartalima u periodu 2004-2008.


83 http://inflationdata.com/inflation/Inflation_Rate/HistoricalInflation.aspx 05.03.2008.84 http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history .htm 85 http://inflationdata.com/inflation/Inflation_Rate/HistoricalInflation.aspx 05.03.2008. 86 http://www.tradingeconomics.com/Economics/GDP-Growth.aspx?Symbol=EUR 05.03.2009.



29

Bruto domaći proizvod u EU beležio je sve veći rast poĉev od prvog kvartala 2005. godine do ĉetvrtogkvaratala 2006. godine. U pomenutom periodu indeks rasta BDP-a EU porastao je sa 1,4%, koliko jeiznosio u prvom kvartalu 2005. godine, na 3,3% u ĉetvrtomkvartalu 2006. godine 87. Nako 2006. godinenastupio je trend usporavanja privredne aktivnosti EU. U ĉetvrtom kvartalu 2007. godine rast BDP odnosu na ĉetvrti kvartal 2006. opao je za 1,2procentna poena 88. Uprkos usporavanju privredne

aktivnosti u 2007. godini, EU nije ušla u recesiju. U 2008. godini usporavanje privredne aktivnosti postalo je izraženije usled posledica globalne krize po finansijski sektor EU. Tokom ĉetvrtog kvartala iste godzabeležen je realni pad privredne aktivnostiod 1,2% 89.

Grafik 19: Stopa inflacije u EU u periodu od januara 2004. do januara 2009. godine


Nagli rast inflacije u EU ot poĉeo je avgusta 2007. godine i trajao je sve do jula 2008. godine, kada jeinflacija uvećana sa 1,7% (avgust 2007.) na 4% (jul 2008.) 91. Period u kome je zabeležen trend rastainflacije u EU poklapa se sa periodom rasta inflacije u SAD. Kao i u sluĉaju SAD, usled naglog pada

tražnje na tržištu EU, inflacija je otpoĉela trend pada koji je trajaood jula 2008. do januara 2009. godine,kada je stopa inflacije smanjena sa 4% na 1,1% 92. Kao i u sluĉaju FED-a, i ECB poĉela je da primenjujeekspanzivnu monetarnu politiku koja se ogledala kroz smanjivanje referentne kamatne stope. Od avgusta2008. do marta 2009. godine, ECB je snizila referentnu kamatnu stopu sa 4,25% (agust 2008. godine) na1,5% (mart 2009. godine) 93.

87 http://www.tradingeconomics.com/Economics/GDP-Growth.aspx?Symbol=EUR 05.03.2009. 88 Ibidem 89 Ibidem 90 Ibidem91 http://www.tradingeconomics.com/Economics/Inflation-CPI.aspx?Symbol=EUR# 05.03.2009. 92 Ibidem 93 Ibidem



30

Grafik 20: Stopa nezaposlenosti u SAD u periodu od januara 2006. do januara 2009. godine


Stopa nezaposlenosti u SAD od januara 2006. do marta 2008. godine kretala se u int ervalu izemĊu 4,5%

i 5%.95

Nakon marta 2008. godine usl ed posledica finansijske krize koja je poĉela da se prenosi na realnisektor nastupio je velik talas otpuštanja radnika. U periodu od aprila 2008. do januara 2009.godine stopanezaposlenosti u SAD porasla je 2,6%, dostižući stopu od 7,6% u januaru 2009. godine.96

U februaru 2009. godine stopa nezaposlenosti u odnosu na januar iste godine porasla je za 0,5%,odnosno bez posla u februaru ostalo je 651.000 radnika. 97 Stopa nezaposenosti u februaru od 8,1%najveća je od decembra 1983. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 8,3%. 98

U dva meseca ukupno je bez posla ostalo 1,4 miliona radnika od ĉega u januaru2009. godine 655.000,odnosno 681.000 u decembru 2008. godine. 99 Poslodavci pored ot puštanaja radnika primenjuju i drugemere za smanjivanje troškova poput smanjivanja broja radnih ĉasova, zamrzavanje ili smanjivanje plata.

Ukupan broj nezaposlenih u SAD popeo se na 12,5 miliona, dok broj radnka koji su prisiljeni da radeskraćeno radno vreme, a želelibi da rade puno radno v reme povećao se sa 787.000 na 8,6 miliona. UmeĊuvremenu broj radnih sati u radnoj nedelji ostao je na nivou iz decembra2008. godine od 33,3sata. 100

94 http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unemployment-rate.aspx?Symbol=USD 05.03.2009. 95 Ibidem 96 Ibidem 97 By TradingEconomics.com, Bloomberg; http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unemployment-rate.aspx?Symbol=USD 98 Ibidem99 Ibidem100 Ibidem



31

Fabrike su tokom februara 2009. godine otpustile 168.000 radnika, graĊevinske kompanije 104.000radnika, maloprodajni sektor otpustio je blizu 40.000 radnika, sektor usluga smanjio je broj zaposlenih za180.000, finansijske kompanije otpustile su 44.000 radnika, dok je u socijalnom i zdravstvenom sektorubez posla ostalo 33.000 radnika. 101

U Evropskoj uniji stopa nezaposlenosti u periodu od 2001. do 2003. godine beležila je blagu stopu rasta u tom vremenskom periodu stopa nezaposlenosti porasla je za 0,7 procentnih poena. 102 U 2004. godinizabeležen je nagli rast nezaposlenosti od 1,1% usled proširenja Evropske unije i prijema novih ĉlanica(Ĉeške Republike, Estonije, MaĊarske,Letonije , Litvanije, Poljske, Slovaĉke, Slovenije, Malte i Kipra).103 Nakon 2004. godine, nastupio je trend pada nezaposlenosti koji je trajao do 2007. godine kada je stopanezaposlenosti na teritoriji EU smanjena za 1,9 procentnih poena. 104

Grafik 21: Godišnja stopa nezaposlenosti u EU u periodu od 2000. do 2007. godine

Izvor: www.euroekonom.com 105

U zoni evra, Evropskoj monetarnoj uniji, tokom druge polovine 2008. godine zabeležen je nagli rast stopenezaposlenosti koji je prouzrokovan produbljivanjem i prenošenjem krize sa finansijskog na realni sektoOd avgusta 2008. do januara 2009. godine stopa nezaposlenosti porasla je za 0,7 procentna poena. 106

Procene Eurostat -a su da je u januaru 2009. godine, u 27 ĉlanica Evropsk e unije, bilo 18.412 milionamuškaraca i žena koji su aktivno tražili zaposlenje, od ĉega 13.036 miliona u zoni evra.107 U odnosu nadecembar 2008. godine broj nezaposlenih uvećao se za 386.000 u 27 ĉlanica Evropske unije od ĉega256.000 u evro zoni. 108 U odnosu na januar 2008. godine u Evropskoj uniji broj nezaposlenih porastao jeza 2.194 milona u od ĉega 1.641 miliona uevro zoni. 109

101 By TradingEconomics.com, Bloomberg; http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unemployment-rate.aspx?Symbol=USD 102 http://www.euroekonom.com/graphs-data.php?type=unemployment-eu 103 Ibidem 104 Ibidem 105 Ibidem106 http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unemployment-rate.aspx?Symbol=EUR 107 By: TradingEconomics.com, Eurostat ; http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unemployment-rate.aspx?Symbol=EUR 108 Ibidem 109 Ibidem



32

Grafik 22: Stopa nezaposlenosti u evro zoni po mesecima od januara 2008. do januara 2009. godine


MeĊu zemljama ĉlanicama, u januaru 2009. godine, najniže stope nezaposlenosti zabeležene su u

Holandiji (2,8%) i Austriji (4%), dok su najveće stope zabeležene u Španiji (14,8%) iLetoniji (12,3%).111

U odnosu na 2008. godinu šest država ĉlanica zabeležilo je smanjenje stope nezaposlenosti, njihdevetnaest zabeležilo je rast nezaposlenosti, dok u dve države ĉlanica nije bilo promena u brojunezaposlenih . Najveće smanjenje stope nezaposlenosti zabeleženo je u Poljskoj (sa 8% na 6,7%) iBugarskoj (sa 6,1% na 5,3%), dok je najveći rast zabeležen u Letoniji (sa 6,2% na 12,3%) i Španiji (sa9% na 14,8%). 112

6. Posledice svetske krize po finansijski sektor u Srbiji

Direktni efek ti svetske ekonomske krize ostaviće duboke posledice na zemlje koje najviše uĉestvuju umeĊunarodnim tokovima kapitala i meĊunarodnoj trgovini. Za razliku od ovih zemalja, zemlje u razvozemlje koje prolaze kroz proces tranzicije oseti će indirektne efekte krize po finansijski sektor, koje će semanifestovati kroz pad likvidnosti, otežanu izgradnjui reformu finansijskih institucija, kao i po realansektor kroz usporavanje privredne aktivnosti. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, zemlja koja je upoodmaklom procesu tranzicije.

Srbija prve udare krize osetila je na svom najosetljivij em delu finansijskog tržišta –berzi. S obzirom nakarakteristike i nedovoljnu razvijenost tržišta k apitala u Srbiji, smatra se da će uticaj svetske ekonomskekrize na taj sektor biti ograniĉen.113 Nestabilna politi ĉka situacija poĉetkom 2008. godinedodatno jepovećala neizvesnostinvestitora i prouzrokovala je veće povlaĉenje stranog kapitala, što je uticalonasmanjenje likvidnosti tržištakapitala i nepovoljno je delovalo na buduća dešavanja na Beogradskoj Berzi.

110 By: TradingEconomics.com, Eurostat ; http://www.tradingeconomics.com/Economics/Unemployment-rate.aspx?Symbol=EUR 111 Ibidem 112 Ibidem 113 _, (2008 ), Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd;



33

Indeksi berze u Beogradu gubili su vrednost mnogo brže nego indeksi na razvijenim tržištima.Poĉetkom2008. godine, pod uticajem zbivanja na domaćem i velikim svetskim finansijskim tržištima, evidentno jedošlo do znaĉajnijeg povlaĉenja stranih investitora sa tržišta Srbije. Usled l ošeg kreditnog rejtinga Srbije ipovećanog rizika ulaganja u zemlju, ulazak kapitala iz inostranstva kroznove portfolio investicije malo jeverovatan. Domaći investitorius led straha od budućih dešavanja na berzi i nedovoljne ponude berzanskih

proizvoda odluĉujuse za štednju u bankama ili za držanje novca u “slamaricama “.

Grafik 23 : Kretanje berzanskih indeksa Belex 15 i Belex line u periodu od 01.01.2007. do 11.03.2009.

Izvor: BELEX114 Izvor: BELEX115

Kretanja berzanskih indeksa u prvoj polovini 2007. godine jasno reflektuju proces širenja finansijske krizei osetljivost finansijskih tržištaod precenjene vrednosti trgovanih akcija u prvom kvartalu do postepenogispumpavanja balona u drugom kvartalu. 116 Drugi i treći kvartal 2007. godinena Belex line-u i Belex 15karakteriše period mirovanja ili stagnacije. U ĉetvrtom kvartalu 2007. godine stanje na finansijskomtržištu u svetu poĉelo je da se odražava na berzansko tržište u Srbiji, kada su oba indeksa Beogradskeberze zabeležila nagli pad.

Trend pada vrednosti indeksa Belex line i Belex 15 nastavljen je i u prvom kvartalu 2008. godine. Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlaĉenjem inostranih portfolio investitora sa tržišta Srbijeusled oĉekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize. Drugo tromeseĉje obeleženo jstagnacijom finansijs kog tržišta usled uspostavljene stabilnosti na poltiĉkoj sceni u Srbiji, koja je usporilaodlazak stranih portfolio investitora i podstakla trgovanje ĉime je povećana likvidnost tržišta.

Poĉetkom trećeg kvartala, kada se finansijska kriza proširila na sva svetska finansijska tržišta, berzanskindeksi u Srbiji beležili su konstantan pad, koji je nastavljen u prvom kvartalu 2009. godine.

114 Beogradska berza: http://www.belex.rs/ 11.03.2009.115 Ibidem116 Ibidem



34

Belex 15 najveću vrednost u periodu od prvog januara 2007. do 11. marta 2009. godine dostigao je 30.aprila 2007. godine, kada je vrednost indeksa iznosila 3.283 indeksnih poena. 117 Belex line u istomperiodu je takoĊe najveću vrednost ostvario 30. aprila 2007. godine, kada je indeks vredeo 4.916indeksnih poena. 118 Prvi ozbiljniji pad vrednosti Belex 15 zabeležio je 23. novembra 2007. godine, a Beleline 30. novembra iste godine, kada im je vrednost opala na 2.203 indeksnih poena odnosno 3.736

indeksnih poena.119

U odnosu na 30. april 2007. godine u novembru iste godine indeksi Belex 15 i Belexline izgubili su 33%, odnosno 24% svoje vrednosti 120 . Sledeći ozbiljanpad oba indeksa Beogradske berzeostvarili su 17. aprila 2008. godine, kada je Belex 15 vredeo 1.531 indeksni poen, a Belex line 2.764indeksni poen. 121 U poreĊenju sa vrednošću indeksa iz novembra 2007. godine (23. i 30. novembar), 17.aprila 2008. godine indeks Belex 15 izgubio je dodatnih 30,5% vrednosti, a Belex line 26% svojevrednosti. 122

Najnižu vrednost u posmatranom periodu indeksi Beogradske berze ostvarili su 11. marta 2009. godinekako je Belex 15 vredeo 354 indeksna poena, a Belex line 848 indeksna poena. 123 Razlog drastiĉnompadu indeksa Beogradske berze je ĉinjenica da 50%124 tražnje za akcijama na domaćem tržištu zavisi odinostrane tražnje. Povlaĉenje stranih investitorauzrokovali su gubici i kriza koja je zahvatila i njihovematiĉne zemlje.

Ako poredimo rezultate poslovanja berzi u regionu možemo uvideti da su indeksi Beogradske berzepretrpeli najveći pad, dok su promet i pokazatelji vezani za tržišnu kapitalizaciju na približnom nivdrugih berzi u regionu.

117 Beogradska berza: http://www.belex.rs/ 11.03.2009. 118 Ibidem 119 Ibidem 120 Ibidem 121 Ibidem 122 Ibidem 123 Ibidem 124 _, (2008), Bilten “Kvartalni monitor“ jul-septembar 2008, FREN, Beograd;



35

Tabela 3: Pregled pokazatelja u regionu u 2008. godini

Indeks Promet Trţišna kapitalizacija

Berza Naziv Promena(%)

Vrednostu mil. €

Promena(%)

Vrednostu mil. €

Promena(%)

BeogradBELEX 15 –75,62% 810,94 –56,45% 10.345,19 –36,37%

BELEXline –68,72%

Ljubljana SBI TOP –66,29% 1.285,79 –42,26% 15.617,49 –41,86%

SBI 20 –67,49%

Zagreb CROBEX –67,10% 4.241,17 –53,30% 24.170,88 –55,10%

Sarajevo BIFX –67,34% 243,90 –62,56% 3.992,50 –49,68%

SASX –10 –66,52%

Banjaluka BIRS –59,91% 51,90 –82,46% 1.884,40 –52,43%

Podgorica MOSTE –71,25% 76,84 –71,83% 2.094,45 –39,00%

Skoplje MBI –10 –72,92% 201,50 –70,32% 2.027,30 –59,72%

Prag PX –52,72% 34.223,00 –15,89% 40.996,00 –40,72%

PX –Glob –51,66%

Budimpešta BUX –53,34% 22.944,00 –35,46% 57.695,08 –28,39%

Beč ATX –61,20% 145.106,90 –23,88% 71.629,80 –67,13%Izvor: MAT&KB 125

Od berzi u regionu indeksi Beogradske berze izgubili su najveći deo svoje vrednosti i to BELEX 68,72% i BELEX 15 75,62%. 126 Slede indeks berze iz Skoplja (72,92%), indeks berze iz Podgorice(71,25%) i indeksi berze iz Sarajeva (67,34% i 66,52%). 127 Najmanji pad vrednosti indeksa u regionuostvarila je berza u Banjaluci ĉiji je indeks izgubio 59,91% vrednosti.128 U pogedu prometa najveći pad u2008. godini u odnosu na 2007. godinu ostvaren je na berzi u Banjaluci (82,46%), a najmanji padprometa zabeležen je na berzi u Ljubjani (42,26%).129 Posmatrano po tržišnoj kapitalizaciji berzi najavećipad zabeležen je na berzi u Beĉu (67,23%), dok je najmanji pad zabeležen na berzi u Beogradu(36,37%). 130

125 _, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 172, februar 2009, Ekonomski institut, Beograd 126 Ibidem 127 Ibidem 128 Ibidem 129 Ibidem 130 Ibidem



36

Ni bankarski sektor nije ostao imun na svetsku finansijsku krizu. Jedan od prvih indikatora koji je ukazivaona sve ozbiljnije razmere krize jeste rast kamatnih stopa banka. Razlika izmeĊu kamatnih stopa pokojima su banke plasirali svoja sredstva i referentnih kamatnih stopa evropskih centralnih banaka postala

je sve izraženija. Kako se kriza produbjivala i slobodnog kapitala bilo sve manje, uzimanje novih kredirefinansiranje postojećih obaveza prema bankama je postajalo znatno skuplje. Interesantno je da

kamatne stope banaka nisu pratile trend smanjivanja referentnih kamatnih stopa evropskih centranihbanaka i meĊubankarske kamatne stopeeuribor .131

Grafik 24: Kretanje 12- to meseĉnogeuribor -a u periodu od 01.03.2008. godine do 01.03.2009. godine

Izvor: Euribor-rates 132

MeĊubankarska kamatna stopaeuribor je u periodu od marta do oktobra 2008. godine porastao za 1procentni poen, odnosno sa 4,5% koliko je iznosila u martu na 5,5% u oktobru 2008. godine. 133 Rasteuribor -a od marta do oktobra 2008. godine prouzrokovan je rastom referentne kamatne stope ECB i

manjkom raspoloživog novca nastalog usled efekata globalne finansijske krize. Nakon oktobra iste godinastupio je trend pada euribor- a koji je trajao do marta 2009. godine. U tom periodu euribor pratećisnižavanje referentne kamatne stopeECB , smanjen je sa 5,5%(oktobar 2008.) na 1,8% (april 2009.). 134

Iako je zabeležen pad meĊubankarske kamatne stope na evropskom tržištu,aktivne bankarske kamatnestope u zemjama u razvoju i zemjama u tranziciji, koje u svojoj osnovi imaju Euribor, nisu smanjene jerna njihovo formiranje utiĉu i drugi faktori poput stepena rizika zemlje.135 U skladu s aktuelnomfinansijskom situacijom u svetu, došlo je do povećanog stepena riziĉnosti ulaganjau pojedine zemlje, kojikao element ukupnog rizika utiĉe na povećavanje aktivnih kamatnih stopa banaka. Povećani riziculaganja u tranzicione zemlje, kao i nestašica kapitala otežava pristupizvorima finans iranja i povećavanjihovu cenu.

131 _, (2008 ), Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu, septembar 2008 NBS, Beograd; 132 http://www.euribor-rates.eu/ 21.02.2009.133 Ibidem 134 Ibidem 135 _, (2009), Uprkos padu euribora komercijalne banke ne smanjuju kamatne stope, www. investitor.ba:http://investitor.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=1008&Itemid=27 08.03.2009.



37

U novonastaloj situaciji efekti koji bi se oĉekivali odpada euribor -a neutralisani su povećanjem rizikaplasmana sredstava, tako da snižavanje stopeeuribor -a nije ostavilo prostora za smanjivanje aktivnihkamatnih stopa banaka. 136 Kriza je polako poĉela da zahvata sve većibroj zemalja i njihove finansijskesisteme izazivajući pad likvidnosti i paniku na tržištima. Mnoge finansijske institucije pretrpele su velgubitke ili su proglašavale bankrot usled velikih dugovanja. Srbija i njen finansijski sistem bio je pošteĊ

od ovih razornih uticaja krize.

Bankarski sektor predstavlja najznaĉajniji sektor i nosilac je finansijskog sistema u Srbiji. Struktura izvorasredstava u bankarskom sektoru veoma je stabilna i otporna na spoljne uticaje, jer u bilansima banaka,domaći depoziti ĉine oko 70%, a kapital oko 24% ukupne pasive banaka. 137 S obzirom na nedovoljnurazvijenost finansijskog tržišta u Srbiji,banke su dodatna sredstva za finansiranje kreditne aktivnostiuglavnom dobijale od svojih centrala.

Trend kreditne zavisnosti Srbije od inostranstva je smanjen u odnosu na prethodne godine, ali u vremeglobalnog pada poverenja u bankarski sistem svaka poslovna veza sa evropskim bankama koje sudoživele gubitke na tržištu ulagajući uhov koje su u sebi sadržalesubprime hipoteke, mo že dodatnouticati na prelivanje finansijske krize.

Kriza likvidnosti u bankarskom sistemu imala bi negativan uticaj na stabilnost ovog sektora i povećala bistepen rizika zemlje . Zahvaljujući politici visokih stopa obaveznih rezervi na zaduživanje u inostranstvu ina domaće i devizne depozite, bankarski sektor Srbije je u poodmaklim fazama finansijske krize iskazivpokrivenost depozita deviznim rezervama u visini od 86%, što je znatno iznadpokazatelja drugih zemaljau regionu, kod kojih je ovaj pokazatelj iznosio 35% 138 . Likvidnosti aktive banaka doprinosile su tzv. repotransakcije, instrument koji sprovodi NBS prodajom visokolikvidih (repo) hartija od vrednosti, koje senakon dogovorenog perioda mogu refinansirati kod NBS.

Pod pretnjom krize likvidnosti, banke nastoje da povećavaju svoj depozitni potencijal, što podrazumeva

povećanu tražnju za dugoroĉnim depozitima kao stabilnim izvorom sredstava, o ĉemu svedoĉe povećanjpasivnih kamatnih stopa. S toga je Narodna Banka Srbije reagovala ukidanjem obavezne rezerve i porezana deviznu štednju.

Smanjenju uticaja finansijskih šokova na bankarski sistem Srbije najviše su doprinele restriktivne mereNBS i snažna kapitalna baza, koja je kroz pokazatelj adekvatnosti kapitala (kapital u odnosu na kvalitaktive banke), Srbiju vred novala znatno većim prosekom nego druge evropske zemlje.

Adekvatnost kapitala u bankarskom sektoru Srbije je 27,4%, što je znatno više u odnosu na drugetranzicione zemlje u regionu: Hrvatska 15,9% 139 , Bugarska 14,5% 140 , Rumunija 13% 141 i MaĊarska10,8% 142 .

136 _, (2009), Uprkos padu euribora komercijalne banke ne smanjuju kamatne stope, www. investitor.ba:http://investitor.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=1008&Itemid=27 08.03.2009. 137 _, (2008 ), Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu, septembar 2008 NBS, Beograd; 138 Ibidem 139 Piraeus Bank:http://www.piraeusbank.co.yu/index.php?lang=sr&s=press&id=188



38

Obzirom na nedovoljnu razvijenost tržišta kapitala u Srbiji, a posebno dužniĉkih hartija od vrednostiprivredna društva su svoje izvore finansiranja zasnivala na kreditimaposlovnih banaka, što pokazujeĉinjenica da u strukturi ukupnih bankarskih kredita dominiraju krediti pravnim licima.

Grafik 25: Struktura plasmana banaka po sektorima u perodu od 01.12.2006. do 30.11.2008. godine

0

200.000

400.000

600.000

800.000

1.000.000

1.200.000

D e c

J a n

F e b

M a r t

A p r

M a j

J u n J

u l

A v g

S e p t

O k t

N o v

D e c

J a n

F e b

M a r t

A p r

M a j

J u n J

u l

A v g

S e p t

O k t

N o v

06 2007 2008

u m i l i o n i m a d i n a r a

Krediti privredi Krediti stanovništvu Krediti državi Krediti ostalim sektorima

Izvor: MAT&KB143

U periodu zaoštravanja finansijske krize bankama je otežano zaduživanje u inostranstvu,pa su kreditipostajali sve nepristupaĉniji zbog povećanog sistematskog rizika, povećanih troškova i opšte nestašickapitala u svetu što je dovelo do smanjenja broja izdatih kredita. Smanjio se i broj izdatihcross-border kredita, kredita koje su pravna lica u Srbiji uzimali direktno iz inostranstva od centrala poslovnih banaka uSrbiji. Poslovne banke u Srbiji garantovali su svojim matiĉnim bankama izmirenje obaveze nastalih

osnovu cross- border kredita. Upravo matiĉne banke odnosno centrale banaka u Srbiji su jedan odkatalizatora prelivanja finansijske nestabilnosti na tranzicione z emlje, meĊu kojima je i Srbija.Kada jekriza zahvatila evropski finansijski sistem, bile su pogoĊene i finansijske institucije koje su pozajmljivsredstva privredama u r azvoju. Nestašica kapitala koja je proizvela krizu likvidnosti tih institucija, prenelse na njene institucije u Srbiji, ili direktno na korisnike njenih usluga.

Posledice prelivanja krize sa finansijskog na realni sektor Srbije, ogleda se u nedostupnosti finansijskihsredstava, povećanom odlivu kapitalaiz privrede i izostanku prekopotrebnih stranih investicija. Usledmanjka kapitala, njegova cena će poskupeti,finansiranje iz kredita biće ograniĉeno iuslovi za dobijanjekredita biće rigorozniji. Nedostatak kapitala, znatno će otežati proizvodnju i usporiti ekonomski rast.

140Piraeus Bank:

http://www.piraeusbank.co.yu/index.php?lang=sr&s=press&id=188 ;141

Ibidem 142 Ibidem143 _, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 171, januar 2009, Ekonomski institut, Beograd;



39

7. Kretanje kursa dinara (RSD)

Prelivanje krize u Srbiju dovelo je do znaĉajnijihoscilacija kursa dinara. Znaĉajnija odstupanjau odnosuna preovlaĊujući trend zapoĉet je u oktobru 2007. godine kada je kurs dinara znaĉajnije apresirao uodnosu na euro dostigavši vrednost u oktobru iste godine od 77 dinara144 za euro. Nakon oktobra

nastupio je kratak period depresijacije domaće valute koji je trajao do 30.novembra 2007. godinesmanjivši vrednost domaće valute na85 dinara 145 . Od novembra 2007. godine pa do maja 2008. godinenije bilo znaĉajnih oscilacija da bi od maja pa do septembra iste godine nastupio trend izraženeapresijacije doma će valute. Srednji kurs dinara 7. avgusta dostigao je svoju najveću vrednost prema evruod 75,7543 din za euro. 146

Grafik 26: Kretanje srednjeg kursa dinara (RSD) u periodu od 01.01.2007. do 01.02.2009. godine

Izvor-NBS 147

Od oktobra 2008. godine dinar zapoĉinje naglitrend depresijacije koji je potstaknut eskalacijom krize usvetu, oĉekivanim padom privredne aktivnosti i oĉekivanjem na tržištu da će trend depresiacije binastavljen, što je za posledicu imalo pad tražnje za dinarom i rast tražnje za evrima. TakoĊe je smanjendotok kapitala u vidu kredita, dire ktnih stranih investicija, doznaka i portfolio investicija što je uticalo napad vrednosti domaće valute i povećanje deficita platnog bilansa Srbije.148

144 NBS,kretanje deviznih kurseva:http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/80_2/kretanje_deviznih_kurseva.pdf 145 Ibidem146 Tasić N. i Vuĉković V. (2008.), Koji kurs nas oĉekuje do kraja godine, www.ekonomija.org:http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=32&cntnt01origid=54&cntnt01returnid=54; 147 NBS,kretanje deviznih kurseva:http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/80_2/kretanje_deviznih_kurseva.pdf; 148 Ibidem



40

Grafik 27: Platni bilans Srbije u periodu od 2001. do 2008. godine u milionima dolara

Izvor-NBS 149

U periodu od 2001. do 2008. godine primetan je trend rasta priliva sredstava iz finansijskih transakcija,odnosno stranih direktnih investicija, portfoli o i ostalih investicija. U istom periodu deficit tekućihtransakcija beležio je k onstantan rast, kako se deficit spoljnotrgovinske razmene roba produbljivao. Uspoljnotrgovinskoj razmeni usluga u prve ĉetri godine posmatranog perioda ostvaren je suficit, da bi od2005. do 2008. godine Srbija beležila veći uvoz od izvoza usluga150 .

U 2008.go dini deficit tekućeg raĉuna iznosio je 8.721,3 miliona USD, što je za 26,6 % više u odnosu na2007.godinu 151. Faktori koji su doprineli povećanju deifcita platnog bilansa su:

Deficit u razmeni roba i usluga povećao se za 2.662 miliona USD u odnosu na 2007. godinu 152 ;

Po osnovu dohotka rashodi su se uvećali za 1.260 miliona USD u odnosu na 2007. godinu153

.

Suficit je ostvaren iz tekućih transfera koji se sastoje iz subvencija, donacija, poklona i doznaka iinostransta u iznosu od 4.145 miliona USD, što je za 1.498 miliona USD više nego u 2007. godini154 . Usvim godinama posmatranog perioda izuzev u 2008. godini ostvaren je suficit u ukupnom platnom bilansuzemlje, dok je u 2008. godini ostvareni deficit iznosio 2.349 miliona USD 155 .

Deficit tekućih transakcija usvim godinama posmatranog perioda pokrivan je prihodima od privatizacije.U uslovima svetske ekononomske krize kada se oĉekuje da će se priliv stranih direktnih investicismanjiti i pošto je proces privatizacije pred krajem, oĉekuje se da će se platnobilansni deficit u narednimgodinama povećavati.

149 http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html 150 Ibidem 151 Ibidem 152 Ibidem 153 Ibidem 154 Ibidem 155 Ibidem



41

Kako se deficit bude povećavao tako će i odliv deviza iz zemlje biti izraženiji, što će smanjiti tražnju dinarom (RSD) i izvršiti dodatni pritisak na kurs dinara smanjujući njegovu vrednost. Povećana tražnja zadevizima sa kojima bi se finansirao uvoz roba i usluga uticaće na smanjenje nivoa deviznih rezervi Srbij

Grafik 28: Kretanje deviznih rezervi Republike Srbije izražene u milionima USD u periodu od decembra

2000. do januara 2009. godine

Izvor-NBS 156

Nivo deviznih rezervi u periodu od 2000. do 2007. godine bio je u konstantnom porastu. Najveći nivdeviznih rezervi Republika Srbija imala je 2007. godine kada su iznosile preko 16.070 miliona USD 157 .Zasluga ovako visokom nivou deviznih rezervi jeste privatizacija Mobilnog operatera Mobi 063 koja jeokonĉana 2006. godine. Upravo je privatizacija razlog konstantnog rasta deviznih rezervi Repubike SrbiTokom 2008. godine devizne rezerve smanjene su za oko 20% 158 , kao posledica više faktora ukljuĉujućiĉeste intrevencijecentra lne banke na deviznom tržištu, pad vrednosti dolara, platnobilansni deficit itd.U

januaru 2009. godini nastavljen je trend pada deviznih rezervi koje su od decembra 2008. godine do januara 2009. godine opale za 13%. 159

U uslovima globane krize i oĉekivanim pogoršanjem makroekonomske stabilnosti zemje, treba oĉekivda će se nivo deviznih rezervi zemlje i u narednom periodu smanjivati. Smanjivanjem nivoa deviznrezervi smanjuje se i sposobnost Narodne banke Srbije da svojim intervencijama brani kursa dinara i timeutiĉe na opšta privredna kretanja u zemlji.

Na kretanje kursa dinara u velikoj meri utiĉe i kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.

156 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/80_2/devizne_rezerve_2009.pdf 157 Ibidem 158 Ibidem 159 Ibidem



42

Grafik 29: Kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije u periodu od 01.12.2007. do01.01.2009. godine

Izvor: NBS 160

Srbiju karakteriše izuzetno visoka referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja i u uslovimglobalne krize ostaje na visokom nivou i ako druge centrane banke, pre svega centrane bankenajrazvijenijih zemlja u svetu, drastiĉno smanjuju svoje osnovne kamatne stope. Ekonomsku politikRepublike Srbije karakteriše još i veliki nesklad i nekomplementarnost u voĊenju monetarne i fiskalpolitike, ko je kao takve meĊusobno poništavaju efekte koje svojim merama, odgovorne institucije zasprovoĊenje monetarne i fiskalne politike (Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija), žele dapostignu. Prilog ovoj tvrdnji je ĉinjenica da od 2000. godine pa do danas Ministarstvo finansija vodiizrazito ekspanzivnu fiskalnu politiku, dok je Narodna banka Srbije prinuĊena da sprovodi izrazitorestriktivnu monetarnu poliliku, kako bi neutraisala inflatorne pritiske i obezbedila makroekonomsku

stabilnost zemlje.

Razlog zbog ĉega u Srbiji referentna kamatna stopa ostaje na visokom nivou jeste strah od povećanjainflatornog pritiska koji bi ugrozio makroekonomsku stabilnost zemlje. Ovu bojazan potkrepljuje izuzetnovisoka javna potrošnja prouzrokovana dugim nizom godina u kojima je voĊena ekspanzivna fiskalnapolitika, kao i nedovoljna konkurentnost tržišta Srbije. Usled nedovoljno razvijene konkurentnosti tržištpojedini tržišni uĉesnici mogu zloupotrebiti ovu tržišnu anomaliju, povećavanjem cena proizvoda uprkpadu ili oĉekivanom padu tražnje. Uzimajući sve u obzir Narodna banka Srbije primorana je da voizuzetno restriktivnu monetarnu politiku, povećavajući referentnu kamatnu stopu, ĉak i u kriznivremenima kada je neophodno povećavati likvidnost privrede.

U per iodu od decembra 2007. do januara 2009. godine Narodna banka Srbije ĉesto je bila primorana dapovećava nivo referentne kamatne stope. Na poĉetku 2008. godine referentna kamatna stopa iznosila je10%, da bi do juna iste godine Narodna banka Srbije u nekoliko navrata povisila osnovnu kamatnu stopudostižući u junu nivo od 15,75%161 .

160 _, (2009), Statistiĉki biltenNBS, januar 2009. godine, NBS, Beograd; 161 Ibidem



43

Do oktobra iste godine refrentna kamatna stopa ostala je na nivou iz juna meseca, da bi u novembru2008. godine Narodna banka Srbije osnovnu kamatnu stopu podigla prvo na 17,75%, pa zatim i udecembru iste godine na 17,76%. 162 U januaru 2009. godine Narodna banka Srbije odluĉila je da spustireferentnu kamatnu stopu na nivo od 16,5%. 163 Narodna banka Srbije držeći referentnu kamatnu stopuna visokom nivo uticala je i na kretanje kursa RSD, tako što je time podsticala tražnju za repo

instrumentima pre svega dvonedeljnim hov Narodne banke Srbije.

Tražnja za hov Narodne banke Srbije je rasla usled atraktivne referentne kamatne stope i usled tržišnihoĉekivanja apresijacije kursa RSD. Poslovne banke su kupovale hov Narodne banke Srbije ili su vršile reotkup istih sredstvima dobijenih od dospeća već otkupjenihhov. Cilj ove operacije NBS na finansijskomtržištu jeste povlaĉenje višaka likvidnih sredstava sa finansijskog tržišta. MeĊutim NBS je koristila ovuoperaciju da vestaĉki utice na kurs dinara. Poslovne bankesu se zaduživale kod centralai ta sredstvaplasirali u hov Narodne banke Srbije. Poslovne banke ko d ovakvog aranžmanabi zaradile kamatnu stopu(repo stopu) i razliku dobijenu po osnovu apresijacije kursa RSD . Kurs RSD veštaĉki je držan na jednomnivou kroz obezbeĊivanje priliva deviza u domaći finansijski sistem preko kreditakoje su poslovne bankeuzimale od matiĉnih banaka. Ovim prilivom deviza uticalo se na povecanje ponude deviza na domacem

tržištu ĉime se uticalo na apresijaciju kursa dinara itime na suzbijanje rasta cena, odnosno bazneinflacije.

Tabela 4: Obaveze po osnovu transakcija Narodne banke Srbije u milionima RSD

Obaveze po osnovu repo transakcija NBS u milionima RSD2008. godina

Januar 216.475 Septembar 233.856Februar 211.135 Oktobar 175.300Mart 219.080 Novembar 155.086

April 219.315 Decembar 77.557

Maj 214.050 2009. godina Jun 199.025 Januar 84.610Jul 220.850 Februar 68.900

Avgust 231.552Izvor: Statistiĉki bilten NBS, februar 2009. godine

Usled depresijacije domaće valute prouzrokovane naglim povlaĉenjem inostranog kapiala iz zemljenagoveštajima pogoršavanja makroekonomske stabilnosti, tražnja za repo instrumentima Narodne bankeSrbije postepeno je opadala. Usled novonastalih okolnosti, poslovne banke dobijajale su sredstva poosnovu kupljenih repo instrumenata uvećanaza repo stopu, ali ne i za iznos apresijacije kursa RSD. Tadabanke odluĉuju da izaĊu nadevizno tržište i da sa dobijenim dinarskim sredstvima ili delom dobijenihsredstava od NBS kupe devize. Ovim poslovne banke su povećavale tražnju za devizama i uticalena daljudepresijaciju kursa dnara. Poslovne banke su prvo dobijena sredstva pokušale da prodaju name Ċubankarskom tržištu po odreĊenom kursu, ali pošto se prodaja nijeuvek realizovala NBS je bilaprimorana da reaguje. Narodna banka Srbije je otkupljivala dinarska sredstva od poslovnih banaka ponovom višem kursu, što je za posledicu imalo smanjenjenivoa deviznih rezervi zemlje.

162 _, (2009), Statistiĉki biltenNBS, januar 2009. godine, NBS, Beograd; 163 Ibidem



44

Poslovne b anke ne žele da zadržavaju dinarska sredstva zato što vrednost valute opada usled oĉekivanedepresijacije, i zato što su se zaduživale kod svojih centrala uevrima koje moraju i da vrate. Tako prvaindikacija da li će kurs u narednom period apresirati ili depresirati može se videti iz povećanja ismanjenja repo stoka.

Depresijacija kursa dinara u vreme stabilnih makroekonomskih dešavanja povoljno utiĉe na izvoz, jer tada cene izvezenih roba ili usluga niže od cenakonkurentskih roba i usluga iz inostranstva. Zaapresijaciju valute važi suprotna analogija, odnosno ona destimul iše izvoz i podstiĉe uvoz ĉineći robu iusluge iz uvoza jeftinijim, a izvoznu robu i usluge skupljim. U uslovima dubokih kriza kada je izvoznatražnja znatno manja nego u fazama privrednog rasta, depresijacijom valute neće se postići rezultati kojbi se oĉekivali u periodima privrednog rasta.

8. Uticaj globalne krize na rast trorškova zaduţivanja u inostranstvu

Smanjenje likvidnosti finansijskog globalnog tržišta utiĉe dauslovi dostupnosti kredita budu svekomplikovaniji . Redukovanje kreditne ponude utiĉe na ponudu i tražnju na deviznom tržištu, odnosnoponuda deviza je sve manja dok tražnja za devizama raste, što za konsekvencu ima depresijaciju domaćevalute. Druga posledica redukovanja kreditne ponude je povećanje kamatnih stopa na kreditestanovništvu i privredi. Krajnji rezultat je smanjena dinamika aktivnosti u realnom sektoru i usporavanprivrednog rasta zemlje kao i viša stopanezaposlenosti.

Faktori koji su uticali da se troškovi zaduživanja u inostranstvu povećaju, nisu bile medjubankarskkamatne stope, već rast premija za rizik koje se dodaju medjubankarskim stopama. Iako seeuribor više nego prepolovio u odnosu na 2008. godinu, fin ansijska kriza je uĉinilada se sistemski rizik povećava, i dase zemlji koja kredit uzima automatski anulira smanjenje euribora i samim tim uĉini realan trošak zaduživanja većim i pored padaeuribora .164

Privredna društva se pored zaduživanja kod poslovnih banaka, mogu zadužiti i direktno u inostranstvukod centrala poslovnih banaka, odnosno matiĉnih banaka, pomoću takozvanih krosborder kredita. Premapodacima NBS, stanje zaduženosti preduzeća u inostranstvu u oktobru2008. godine iznosilo je 9,5milijardi evra ili 30% BDP- a, što znaĉi da jerealni sektor koristio znaĉajna sredstva iz inostranstva, uiznosu koji predstavlja oko 60% meseĉnog proseka.165 Podaci govore da je poĉetkom krize smanjenoinozaduživanje preduzeća.

Zaduživanja i bankarskog i realnog sektora utiĉu na spoljni dug Srbije. Spoljni dug se sastoji iz dvkomponente: javnog duga koji se odnosi na pozajmice države i privatnog koji se odnosi na pozajmicebanaka i privrednih društava.

164 http://www.euribor-rates.eu/euribor-2009.asp?i1=9&i2=9 165 _, (2008 ), Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd;



45

Na kraju 2000. godine spoljni dug Srbije iznosio je 10,8 milijardi dolara 166 , da bi se na kraju 2008. godineskoro utrostruĉio (30,7 milijardi dolara167). U periodu od 2000. do 2007. godine spoljni dug rastao je poproseĉnoj godišnjoj stopi od 13,5%.168 Tokom 2007. godine posmatrano u dolarima u odnosu na kraj2006. godine dug je porastao za 33,8%, dok je u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu spoljni duguvećan za 17%, što je manje u odnosu na prethodnu godinu i podudara se sa periodom od poĉinjanja

ekonomske krize.169

Od 2000. do 2008. godine uĉešće javnog duga u ukupnom spoljnom dugu ima silazni trend. Na poĉetk2000. godine javni dug iznosio je 8,8 milijardi dolara, što je predstavljalo 81% ukupnog spoljnog dugzemlje. 170 Na kraju 2008. godine javni dug je iznosio 9 milijardi dolara, što predstavlja 29% ukupnogspoljnog duga. 171 U periodu izmedju 2000. i 2008. godine uĉešće javnog dugau ukupnom spoljnom dugusmanjeno je za 52%. 172

U periodu od 2000. do 2008. godine uĉešće privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu ima uzlazntrend, što predstavlja rezultat potrebe za dodatnim finansiranjem sektora privrede u skladu sa visokomstopom ekonomskog rasta. Uĉešće privatnog sektora u ukupnom dugu na poĉetku 2000. godine iznosil

je 18%, da bi na kraju 2008. godine uĉešće iznosilo 71%.173

Grafik 30: Struktura spoljnog duga po sektorima ( u milionima USD)

Izvor: NBS, Sektor za medjunarodnu saradnju 174

166 http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_9/index.html 25.02.2009 167 Ibidem 168 Ibidem 169 Ibidem 170 Ibidem 171 Ibidem 172 Ibidem173 Ibidem174 Ibidem



46

U 2008. godini nastavlja se trend rasta spoljnog duga koji je trajao do avgusta uz povremene oscilacije,da bi osetniji pad bio z abeležen tokom oktobra 2008. godine, najviše zbog smanjenja zaduživanjaprivatnog sektora. U septembru 2008. godine dugoroĉna dugovanja privatnog sektora iznosila su oko17,8 milijardi dolara 175 , da bi u oktobru bila smanjena na oko 16,2 milijardi dolara.

U decembru 2008. godine, uprkos globanoj finansijskoj krizi, spoljni dug Srbije ponovo raste, a razlog jeponovno povećanje zaduživanja privatnog sektora (dugoroĉno zaduživanje se povećalo sa 16,8176 na 18,3milijardi dolara 177, a kratkoroĉno sa 2,7178 na 3,4 milijardi dolara 179). U narednom periodu može seoĉekivati da će se iznos raspoloživh sredstava namenjenih finansiranju privatnog sektora smanjiti ĉime se i udeo privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu smanjio.

Globalna kriza povećava troškove zaduživanja Srbije u inostranstvu, odnosno ĉini krediteskupljim uprkosĉinjenici da je referenta kamatna stopa Evropske centralne banke u nekoliko navrata snižavana, u ciljupovećanja likvidnosti privrede. Vid zaduživanja putem kreditaiako je skup u narednom perio du bićeverovatno jedini siguran izvor finansiranja za Srbiju.

9. Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u Srbiji

Uticaj svetske ekonomske krize na Srbiju, ogleda se u povlaĉenju stranog kapitala. Srbija, svoj ekonomsrazv oj i integraciju u svetsko tržiše zasniva na stranimdirektnim investicijama, koje su u periodu krize uznatnoj oskudici. Pad investicija i pad poverenja u bankarski sistem, ispoljava se kroz povlaĉenje deviznsredstava iz finansisjkog sistema i smanjenja devizne likvidnosti. Naglo smanjivanje ponude deviza stvaradepresijaciju i u kratkom roku stvara inflatorne pritiske. Kako dinar više slabi prema stranoj valutinflacija se više manifestuje kroz rast cena uvozne robe. Ujedno, neizvesnost, povlaĉenje k apitala iinflatorni pritisci utiĉu na smanjenje potrošnje i agregatne tražnje, što prirodno dovodi i do usporavanjprivredne aktivnosti. Kako je svetska tražnja za primarnim proizvodima u padu, u predstojećem period

može doći do smanjenja izvoza na tržišta koja su takoĊe pogoĊena krizom, što će uticati da domaćaprivredna društvasmanje proizvodnju.

Globalna ekonomska kriza snažno ćedelovati na usporavanje privrednog rasta u svetu usled smanjenetražnje u razvijenim privredama. Pad tražnje na evropskom tržištu, koje predstavlja najveće izvoznotržište za Srbiju, negativno će se odraziti na njenu spoljnotrgovinsku razmenu i privredni rast.

Srbija koja pretežno izvozi poluproizvode i sirovine, obojene metale, gvožĊe, ĉelik i agrarna dobra, trpposledi ce smanjene tražnje, koje su barem poĉetkom krize bile ublažene izvozom poljoprivrednih dobara

175 http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_9/index.html 25.02.2009 176 Ibidem 177 Ibidem 178 Ibidem 179 Ibidem



47

Najveći srpski izvoznik, kompanija US Steel, koja ĉini 13% u strukturi domaćeg izvoza, objavila je daod januara privremeno obustaviti proizvodnju u nekoliko pogona. 180 Pad tražnje za ĉelik om i metalom,snažno je uticao da domaće valjaonice obustave proizvodnju ili da rade sa jako malim kapacitetima.Smanjenje izvoza ĉelika i gvožĊa znatnose odrazilo na smanjenje industrijske proizvodnje u Srbiji, koja jeprem a oceni Republiĉkog zavoda za statistiku u decembru 2008.godine manja za 8,9% u odnosu na

decembar 2007. godine181

.

Grafik 31: Trend industrijske proizvodnje u Srbiji

Izvor: MAT&KB182

U periodu zaĉetka krize, industrijski sektor je još uvek beležio stabilan rast, koji se pogoršao tek u drugopolovini 2008.godine, kao posledica prelivanja krize sa finansijskog na realni sektor. Trend industrijske

proizvodnje u poslednjih šetmeseci (avgust 2008. – januar 2009. godine) beležio je pad u proseku od1,7% me seĉno ili 19% na godišnjem nivou.183 Desezonirani indeksi u istom periodu beleže padu svimposmatranim mesecima. J anuarski desezonirani indeks manji je od prošlogodišnjeg proseka za 13%, a odmaksimalnog nivo a u junu i u julu prošle godine za 16% (pad po stopi od 2,8% proseĉno na meseĉnomnivou , ili blizu 30% na godišnjem nivou).184

180 _, (2008), U.S. STEEL obustavlja proizvodnju u nekoliko pogona, www.emportal.rs/vesti:http://www.emportal.rs/vesti/srbija/73480.html 19.12.2008.181 Vlada Republike Srbije:http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=102563 182 _, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 172, februar 2009, Ekonomski institut, Beograd 183 Ibdem 184 Ibidem



48

Posmatrano na godišnjem nivou industrijska proizvodnja Srbije u januaru 2009. godine u poreĊenju sa januarom 2008. godine manja je za 17,1% 185 . Posmatrano po sektorima, u januaru 2009. godine uodnosu na isti period prethodne godine, preraĊivaĉka industrija beleži pad od 24%186, sektor vaĊenjaruda i kamena je u padu za 7,7% 187, dok proizvodnja i distribucija elektriĉne energije, gasa i vode beležerast od svega 0,3% 188 .

Posmatrano po namenskim grupama, podaci o industrijskoj proizvodnji svedoĉe da je u odnosu na janua2008. godine došlo do pada u proizvodnji: intermedijalnih proizvoda za 38,5%, kapitalnih proizvoda z25,7%, netrajnih pr oizvoda za široku potrošnju za 15,5%, trajnih proizvoda za široku potrošnju za 13,7%, i energije za 0,7% 189 . Obim industrijske proizvodnje u januaru 2009. godine beleži pad u 22 oblasti kojeĉine 74%190 u strukturi industrijske proizvodnje.

10. Uticaj globalne ekonomske krize na izvoz Srbije

Nedostatak kapitala na globalnom finansijskom tržištu dovodi do otežanog i nepovoljnijeg zaduživankompanija i znaĉajno otežava poslovanje srpskih izvoznika. Manjak kapitala i oštriji uslovi zaduživasamo su neki od teškoća sa kojima se susreću izvoznici u Srbiji. Finansijska kriza osiromašila je graĊaširom sveta i dovela do gašenja velikog broja kompanija što je za posledicu imalo smanjenje tražnje zskoro svim vrstama roba i usluga. Situaciju pogoršava i ĉinjenicada skoro polovina izvoza Srbije(45,26%) 191 odlazi u samo ĉetiri evropske zemlje: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Italiju i Nemaĉku192 .Takva specijalizacija izvoza pokazuje slabosti u periodima krize zbog nedostatka divers ifikacije tržišta nakoja bi se plasirali proizvodi.

185 Republiĉki zavod za statistiku Republike Srbije, saopštenje za javnost:http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=311&Link 186 Ibidem 187

Ibidem 188 Ibidem 189 Ibidem 190 Ibidem 191

Republiĉki zavod za statistiku (RZS), saopštenje broj 24, statistika spoljne trgovine decembar 2008:http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/arhiva1.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3 192 Ibidem



49

Grafik 32: Izvoz Srbije po pojedinim zemljama izražen u % ukupnog izvoza zakljuĉno sa decembrom2008. godine 193

Izvor: Republiĉki zavod za statistiku (RZS), saopštenje broj 24, statistika spoljne trgovine decembar 2008. 194

Razvijene države, kao što su Italija i Nemaĉka, su meĊu onima koje su najviše pogoĊene krizom, a u njihodlazi 21,6% 195 izvoza iz Srbije što je znaĉajan udeo u ukupnom izvozu. Pošto je kriza priliĉno oslabilrazvijene zemlje širom sveta razumljivo je zašto izvoz u pomenute dve državeopada usled smanjenekupovne moći stanovništvai usporene privredne aktivnosti. Bosna i Hercegovina i Crna Gora su zemlje urazvoju sliĉne Srbiji na koje kriza nije direktno uticala zbog nerazvijenosti njihovih finansijskih sistema.MeĊutim, manjak kapitala u razvijenim ekonomijama smanjuje dotok kapitalau manje razvijene zemljeuzrokujući usporavanje privredne aktivnosti i u ove dve države. Usporavanje ekonomija Bosne Hercegovine i Crne Gore dovodi do smanjenja izvoza Srbije, jer u te dve zemlje odlazi 23,7% 196 ukupnogizvoza. Gotovo sav izvoz iz Srbije namenjen je tržištu Evrope, pa shodno tome usporavanje ukupnogizvoza Srbije zavisiće od inteziteta krize kojom će Evropa biti pogoĊena, a pre svegazemlje Evropskeunije.

Grafik 33: Izvoz Republike Srbije u periodu od januara 2006. do januara 2009. godine u milionima USD

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

J a n M a r

M a j

J u l

S e p

N o v

J a n M a r

M a j

J u l

S e p

N o v

J a n M a r

M a j

J u l

S e p

N o v

J a n

2006 2007 2008 2009

Izvor: NBS – izveštaj o izvozu robe iz RS197

193 http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/arhiva1.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3 194 Ibidem 195 Ibidem 196 Ibidem 197 http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html



50

Izvoz Srbije beležio je rast sa manjim sezonskim oscilacijama od januara 2006.do avgusta 2008. godinekada je trend rasta izvoza naglo zaustavjen. Pad u avgustu 2008. godine nije neoĉekivan pošto se možeprimetiti pad izvoza u tom mesecu u sve tri godine posmatranog perioda. Prve indicije da pad izvoza nijeposledica sezonskih utica ja mogle su se uoĉitiu septembru 2008. godine, kada se na osnovu trendova izprethodnih godina oĉekivao oporavak izvoza, a do kog ipak nije došlo. Rast u oktobru 2008. u odnosu na

oktobar 2007. godine iznosio je 9,1%198

(u 2007. u odnosu na 2006. godinu rast je iznosio 30%)199

. Unovembru 2008. godine izvoz u odnosu na isti mesec 2007. godine opao je za 17,6% 200 . Novembarskipad spustio je nivo izvoza krajem 2008. gotovo na nivo iz 2006. godine 201 , što je predstavjao jasanpokazatelj da je došlo do prenošenja krize na realni sektor i da je izvoz Srbije na udaru krize. U decembru2008. godine i ako je zabeležen rast izvoza u odnosu na novembar iste godine od 4,7%202 , u odnosu nadecembar 2007. godine izvoz je smanjen za 11,6% 203 . Pad izvoza nastavjen je i u 2009. godini, kada je u

januaru meseĉni pad izvoza dostigao 32,8%204, dok je meĊugodišnji pad izvoza iznosio neverovatnih30,6% 205 .

Ĉinjenica je da neki sektori više, a neki manje reaguju na negativne uticaje trenutne ekonomske krize. Pstandardnoj meĊunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SMTK) 206 pet je kljuĉnih izvoznih sektora u Srbiji (oddevet koliko ih ima) hrana, preraĊeni proizvodi, mašine aparati i transportni ureĊaji, gotovi proizvohemijski proizvodi. U zavisnosti od karakteristika svake grane i elastiĉnosti tražnje za proizvodimrazliĉitih grana razlikuje se i uticaj krize na pojedine sektore.

Sledeći grafik pokazuje kretanje izvoza preraĊenih proizvoda (preraĊivaĉke industrije) u koje izmeostalih spadaju: proizvodi od kože, gume, drveta, papira, tekstila, gvožĊa, ĉelika. Ovaj sektor ima najvenominalni iznos i najveći udeo u ukupnom izvozu Srbije i stoga bi ga trebalo izdvojiti od ostalih i posebanalizirati.

198 http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html 199 Ibidem 200 Ibidem 201 Ibidem 202 Ibidem 203 Ibidem 204 http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html 205 Ibidem 206 United Nations Statistics Division:http://unstats.un.org/unsd/cr/registry/regcst.asp?Cl=14



51

Grafik 34: Izvoz preraĊenih proizvoda u milionima USDu periodu od januara 2006. do januara 2009.godine

0

50

100

150

200

250300

350

400

450

J M a j

J l

S e p

J M a r j

J u l

J a n M a j

J l

N o v

J

2006 2007 2008 2009

Izvor : NBS – izveštaj o izvozu robe iz RS207

Zbog sezonskih uticaja izvoz preraĊenih proizvoda beleži usporavanje u periodu izmeĊu septembra idec embra tokom 2006. i 2007. godine. Pomenuto usporavanja izvoza oĉekivalo se i tokom 2008. godine,meĊutim intenzitetusporavanja izvoza preraĊenih proizvoda u drugoj polovini2008. godine daleko jeveće nego što se moglo prvobitno oĉekivati. U periodu od jula do decembra 2008. godine izvopreraĊenih proizvoda smanjen je za 58,3% 208 ĉime je nivo izvoza u decembru 2008. godine vraćen napribližan nivo izvoza preraĊenih proizvoda iz marta 2006. godine209 . Tokom januara 2009. godine izvoz jenastavio usporavanje beležeći meseĉni pad od 22%210, odnosno meĊugodišnji pad od 49%211 .

OdreĊeni sektori privrede i u periodima velikih kriza beleže manja usporavanja ili ĉak neznatan rastodnosu na druge sektore privrede. Ovo se dešava zbog defanzivnih karakteristika odreĊenih sektora

odnosno prirode posla kojim se privredna društva u okviru tihsektora bave poput prehrambeneproizvodnje ili javnim i komunalnim uslugama. U Srbiji sektor koji je najviše odolevao efektima krize tokom druge polovine 2008. godine jeste sektor prehrambene proizvodnje.

207 http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html 208 _, (2008 ), Izveštaj o izvozu robe iz RS, NBS, Beograd: 209 Ibidem 210 Ibidem 211 Ibidem



52

Grafik 35: Izvoz prehrambenih proizvoda u milionima USD u periodu od januara 2006. do januara 2009.godine.

020406080

100120140160180

J j

J l

J j

J l

J j

J l

J

2006 2007 2008 2009


Slabije reagovanje prehrambenog sektora na nepovoljne uticaje krize može se povezati sa više faktora.Proizvodnja hrane u mnogome zavisi od vremenskih uslova koji su u Srbiji bili povoljni tokom 2008.godine. Recesija koja je zahvatila veći deo sveta dovodi do smanjivanja tražnje za većinom proizvoda irazliĉitih sektora. Smanjena tražnja dalje dovodi do usporavanja industrijsk e proizvodnje, i samim tim domanje tražnje za naftom, što je znaĉajno uticalo na pad cene nafte. Sa obzirom da je nafta jedan odglavnih inputa u proizvodnji hrane, troškovi proizvodnjehrane su se snizili.

Veoma je bitna i elastiĉnost tražnje za hranom koja predstavlja promenu tražnje u odnosu na promenucene hrane, i promenu visine dohotka graĊana. Hrana je proizvod kojeg se ljudi poslednjeg odriĉu i sluĉaju viših cena (cenovna elastiĉnost) i u sluĉaju nižeg dohotka (dohodovna elastiĉnost). U trenucima

krize dohodovna elastiĉnost bitnija je od cenovne elastiĉnosti usled smanjenih dohodaka širom svetaPošto je dohodovna elastiĉnost tražnje za hranom niska (ljudi kupuju istu koliĉinu hrane bez obzira ndohodak) stanovništvo se radije odriĉedrugih potreba (automobili, putovanja, skupa odeća), a tražnja zahranom ostaje na relativno istom nivou.

Izvoz prehrambenih proizvoda zavisi od ukupne proizvodnje, dok je proizvodnja prehrambenih proizvodaizuzetno podložna sezonskim uticajima. S obzirom da su u strukturi izvoza prehrambenih proizvoda uveikoj meri zastupljeni primarni poljoprivredni proizvodi, sezonski karakter poljoprivredne proizvodnje imaveliki uticaj na visinu ostvarenog izvoza. Tokom 2006. godine usled loših vremenskih uslova nivproizvodnje je znatno opao, da bi se u 2007. i 2008. godini proizvodnja stabilizovala, a izvoz beležio rast.Od jula 2008. godine kada je ukupan izvoz Srbije usled efekata krize poĉeo da beleži nagli pad, izvozprehrambenih proizvoda posle pada koji je imao sezonski karakter beležio je stagnaciju.

212 http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html



53

U periodu od avgusta do novembra 2008. godine izvoz prehrambenih proizvoda bio je na nivou izmeĊ133 i 137 miliona USD 213 . Pad izvoza u decembru u odnosu na novembar 2008. godine od 7,3% 214 i u

januaru 2009. u odnosu na decembar 2008. godine od 35,4% 215 imaju sezonski karakter i ne mogu seapriori povezati sa globalnom ekonomskom krizom. Ovu tvrdnju potkrepljuje ĉinjenica da je nivo izvprehrambenih proizvoda iz januara meseca u 2007, 2008. i 2009. godine na približno istom nivou od oko

80 miliona USD. Na sledećem grafiku sumirani su uticaji krizepo sektorima za period od jula 2008. do januara 2009. godine

Grafik 36: Pad izvoza po sektorima za period od jula 2008. do januara 2009. godine


U odnosu na nivo izvoza koji je zabeležen tokom jula 2008. godine, mesec koji je prethodio padcelokupnog izvoza, najveći pad izvoza zabeležen je u sektorima mineralnih goriva i maziva (75,7%preraĊenih proizvoda (67,4%) i hemijskih proizvoda (65,7%). Izvoz gotovih proizvoda zabeležio najmanji pad od 37,6%.

11. Uticaj krize na priliv stranih direktnih investicija

Jedan od najtežih efekata ekonomske krize koji će pogoditi Srbiju jeste pad priliva stranih direktniinves ticija. U datim okolnostima investitori postaju konzervativniji i izbegavaju ulaganja u tržišta razvoju, maksimalno izbegavajući svaki rizik. Prema istraživanjuUNCTAD (United Nations Conference on Trade and Development ) u 2008. godini globani priliv SDI opao je za 21% na 1.400 milijardi dolara 217 itaj silazni trend prema njihovim procenama nastaviće se i u 2009. godini.

213 http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html 214 Ibidem 215 Ibidem 216 Ibidem 217 _, (2009), UNCTAD: Assessing the impact of the current financial and economic crisis on global FDI flows, januar 2009, UNCTAD,Geneva;



54

Svetska ekonomska kriza je više uticala na razvijene zemlje, gde se priliv SDI u 2008. godini smanjio 840 milijardi 218 sa 1.247 milijardi 219 koliko je iznosio u 2007. godini, što predstavlja smanjenje od oko32,7%. Priliv SDI, prema podacima UNCTAD , u zemlje u razvoju povećao se sa 500 milijardi dolara220 u2007. godini na 518 milijardi dolara 221 u 2008. g odini, što predstavlja rast od 3,6%. Navedeni podaciprikazani su na sledećem grafiku:

Grafik 37: Priliv stranih direktnih investicija u milijardama USD

Izvor: UNCTAD Handbook of Statistics 222

Srbiji, zemlji u tranziciji, neophodne su strane direktne investicije koje bi predstavljale glavni pokretaĉekonomskog rasta zemlje u narednom periodu. Medjutim nedostatak kapitala nije jedini problem sa kojimse Srbija suoĉava. Zemlje u tranziciji karakteriše nizak nivo domaće štednje, iz koje bi se samostalnfinansirao razvoj, nedostatak savremene tehnologije i odgovarajućeg upravljaĉkog znanja. Pomenutinedostaci mogu se nadoknaditi dolaskom stranih investitora koji bi sa investicijama doneli nova znanja,iskustva i nove tehnologije.

Nakon politiĉkih promena u Srbijipriliv stranih direktnih investicija beleži trend rasta koji je trajao sve dokraja 2006. godine. Najveći udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od privatizacije, dok sugreen field investicije imale znatno manji udeo. U periodu od 2000. do 2007 godine Srbija je znaĉajno popravila svojudeo u ukupnom svetskom prilivu SDI. 223 To nije bio samo sluĉaj sa Srbijom, već i sa svim zemljamaZapadnog Balkana. Na sledećem grafikuprikazan je neto priliv SDI u periodu od 2000. do 2008. godine.

218 _, (2009.), UNCTAD Handbook of Statistics, UNCTAD, Geneva:http://www.unctad.org/Templates/webflyer.asp?docid=10193&intItemID=1397&lang=1&mode=downloads 10.03.2009219 Ibidem220 Ibidem221 Ibidem222 Ibidem223 Zdravković, M. (2008), Priliv stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana nakon 2000. godine, www.ekonomija.org:http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,print,0&cntnt01articleid=36&cntnt01showtemplate=false&cntnt01returni d=54



55

Grafik 38: Neto priliv SDI u periodu od 2000. do 2008.godine (u milionima USD)

Izvor: NBS, Sektor za ekonomske analize i istraživanja, Odeljenje statistike platnog bilansa 224

Priliva SDI u periodu od 2000. godine do polovine 2003. godine beležio je rast, kad je došlo d

usporavanja priliva usled neuspelih predsedniĉkih izbora održanih u novembru i raspisivanja vanrednparlamentarnih izbora u decembru iste godine. U 2004. godini zabeleženo je kratko usporavanje prilivSDI, da bi se u 2005. i 2006. godini ras t priliva investicija nastavio. Naglo povećanje nastaje usledprodaje mobilnog operatera Telenoru, koji je kupio Mobtel za 1,513 milijardi evra. 225 U 2007. godinidolazi do pada priliva inostranog kapitala usled manjih prihoda od privatizacije u odnosu na 2006. godinu.U 2008. godini i pored svetske finansijske krize, dolazi do blagog rasta priliva stranih direktnih investicijau odnosu na 2007. godinu. MeĊutim u zadnja dva kvartala 2008. godine priliv SDI beleži usporavanjeodnosu na treći i ĉetvrti kvartal 2007. godine. 226 Pad priliva stranih direktnih investicija u trećem iĉetvrtom kvartalu 2008. godine nije direktna posledica krize tako da će se pravi efekti krize osetiti u 200godini.

Grafik 39: Priliv SDI u 2007. i 2008. godini po kvartalima (u milionima USD)

Izvor: N BS, Statistiĉki bilten, decembar2008 227

224 http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html ; 15.01.2009225 B92, Info, U fokusu http://www.b92.net/info/vesti/u_fokusu.php?id=25&start=0&nav_id=206329 226 _, (2008 ), Statistiĉki bilten decembar NBS, 2008. godine, NBS, Beograd; 227 Ibidem



56

Pad priliva SDI utiĉe na smanjenje uvodjenja novih proizvodnih kapaciteta, što će imati za posledismanjenje broja novih radnih mesta, smanjen rast izvoza, smanjenu tražnju i krajnja posledica jesteusporavanje privrednog rasta zemlje. Na sledećem grafiku prikazana je stopa realnog rasta BDP u periodod 2000. do 2008. godine:

Grafik 40: Stopa rasta realnog BDP u periodu od 2000. do 2008. godine

Izvor: Ministarstvo finansija 228

Na poĉetku tranzicije poštose pristupilo restruk tuiranju privrede došlo jedo pada ukupne proizvodnje,kada je stopa rasta realnog BDP- a u periodu izmedju 2001. i 2003. godine beležila silazni trend. Odsredine 2003. godine dolazi do naglog privrednog rasta, tako da je stopa privrednog rasta u 2004. godiniskoro utrostruĉena u odnosu na prethodnu godinu. U sledeće dve godine dolazi do blagog smanjenjastope, da bi u 2007. godini zabeležen rast od 7,1%229 .

U 2008. godini primetno je usporavanje stope rasta privredne aktivnosti na oko 6% 230 . Medjutimposledice ekonomske krize po BDP biće vidljive tek u 2009. godini. EBRD snizila je svoje prognprivrednog rasta Srbije i ĉitavog regiona.231 Navedena finansijska institucija je u novembru 2008. godineprognozirala da će privredni rast iznositi tri odsto, ali je ta procena u januaru 2009. godine snižena na dvodsto. 232 Smanjenje prognoze privrednog rasta Srbije je posledica sve veće recesije u svetu ali i njenoguticaja, ne samo na Sr biju, već i na većinu tranzicionih zemalja.

Privredni rast u Srbiji za 2009. godinu prema prvim prognozama MMF-a iz oktobra 2008. godine trebalo jeda iznosi 6%, meĊutim već u januaru 2009. godine prognoza je redukovana, ĉime je oĉekivani privredrast Srbije smanjen na 3,5% 233. Još jednu korekciju privrednog rasta za 2009. godinu, MMF je izvršio uaprilu 2009. godine, kada je projektovan realan pad BDP-a Srbije u odnosu na 2008. godinu za 2% 234 .

228 Ministarstvo finansija Republike Srbije, http://www.mfin.sr.gov.yu/src/2903/ 20.01.2009229 Ibidem230 Ibidem231 _, (2009), EBRD News&events, 2009 growth forecasts, EBRD, London: http://www.ebrd.com/new/pressrel/2009/090127.htm ;232 Ibidem233 _, (2009), IMF Country report No.09/20, January 2009, IMF, Washington; 234 _, (2009), IMF world economic outlook, 22. April 2009, IMF, Washington



57

Država bi trebala da preduzme odgovarajuće mere kako bi se priliv SDI povećao i da radi na stvaranjboljeg ambijenta za investiranje. U proteklih osam godina formiran je nov zakonodavni i institucionalniokvir koji obezbeĊuje unapreĊenje poslovnog okruženja kroz zaštituprava svojine, ugovora, poverioca iinvestitora. 235 Primena novih zakonskih rešenja uticala je na poboljšanje uslova za otpoĉinjanje posla, štose ogleda u smanjenju vremena i troškova za registraciju preduzeća, smanjeno je vreme ĉekanja za

graĊevinske dozvole, smanjeni su troškovi poreza i taksi i poboljšana su prava kreditora.236

Pa ipak,poslednja istraživanja Svetske banke (prezentovana u Izveštaju o poslovanju 2009. godine) o poslovnomambijentu, Srbiju rangiraju tek na 94 mesto od ukupno 181 zemlje (91. pozicija u 2007. godini). 237

Država bi takodje t rebalo da radi na poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje, koje bi uĉinilo kreditemedjunarodnih finansijskih institucija dostupnijim i povoljnijim, a stranim investitorima bi se ulilopoverenje da je srpsko tržište vredno ulaganja. Smanjenje SDI udaljava Srbiju od kursa integracije, azajedno sa smanjenjem ponude kredita i pogoršanjem uslova za dobijanje kredita izazvalo bi znaĉajnusporavanje privrednog razvoja zemlje.

12. Stopa nezaposlenosti

Ukupan broj zaposlenih u januaru 2009. godine bio je za 0,4% 238 manji nego u decembru 2008. godine,odnosno za 0,3% 239 manji u poreĊenju sa januarom iz 2008. godine. Najveći apsolutni pad brojazaposlenih, u januaru 2009. godine u odnosu na decembar 2008. godine, zabeležen je u preraĊivaĉkojindustriji, saobraćaju, skladištenju i vezama, zdravstvu i socijalnom radu, hotelima i restoranima. 240

Tabela 5: Zaposleni i nezaposleni

2005. 2006. 2007. 2008. 2008. 2009Ø Ø Ø Ø XI XII I

Ukupan broj

zaposlenih2.068.964 2.028.854 2.002.344 1.999.476 1.998.312 1.990.342 1.983.139

Nezaposlena lica 888.386 913.293 850.004 755.935 718.256 727.621 736.816Stoparegistrovanenezaposlenosti

30 31 29,8 27,4 26,5 26,8 27,1

Izvor: Srpski ekonomski dijagram, Republiĉki zavod za razvoj Republike Srbije 241

Tokom 2007. d o pred kraj 2008. godine zabeleženo je kratkotrajno smanjenje broja nezaposlenih, da biod decembra 2008. godine nezaposlenost beležila blagu tedenciju rasta.

235 _, (2009.), Donig business 2009, A copublication of the World Bank, the International Finance Corporation and PalgraveMacmillan, Washington 236 Ibidem 237 Ibidem 238 _, (2009.), Srpski ekonomski dijagram broj 2, februar 2009. godine, Republiĉki zavod za razvoj Republike Srbije, Beograd; 239 Ibidem240 Ibidem 241 Ibidem



58

Broj nezaposlenih lica u januaru 2009. godine veći je za 1,3% u odnosu na decembar 2008. godine Stopa nezaposlenosti u januaru 2009. godine veća je za 0,3procentna poena u odnosu na decembar2008. godine. Struktura nezaposlenih lica je nepovoljna s obzirom da je u ukupnoj nezaposlenosti visokouĉešće dugoroĉno nezaposlenih, mladih, nestruĉnih i žena. Razlozi visoke stope nezaposlenosti suneusklaĊenost obrazovnog sistema sa potrebama privrede i nedovoljna mobilnost radane snage kako

teritorijalne tako i profesionalne. U 2009. godini može se oĉekivati da će broj nezaposlenih rasti kako skriza bude produbjivala.

13. Mere Narodne banke Srbije za ublaţavanje efekata krize

Imajući u vidu znaĉaj koji nastupanje svetske ekonomske krize ima u pogledu oĉuvanja stabilnosekonomskog sistema, NBS u poĉetnim fazama krizepripremila je paket mera kako bi se ubl ažili efektikojima je pogoĊen finansijski sektor Srbije. Mere koje je NBS primenila zakljuĉno sa aprilom 2009. godinesastoji se iz sledećih mera:

1. Intenzivirana je dnevna kontrola likvidnosti, depozita i deviznih rezervi banaka. 242

NBS se odluĉuje da pojaĉa nadzor finansijskog sektora, jer se nedostatak relevantne kontrole bankarskosistema u svetu pokazao kao jedan od gl avnih uzroĉnika globalne krize. U cilju boljeg praćenja rizikabankarskog sektora NBS uvela je novi kontrolni okvir koji omogućava redovno prikupljanje podataka onenaplativim potraživanjima.

Kašnjenja u naplati potraživanja banke odobrenih i puštenih u steĉaj pre 30. septembra ne raĉunaju seprema prvobitnom datumu dospeća, već prema naknadno ugovorenom datumu dospeća, ako su ispunjenisledeći uslovi:243

da produženje roka naplate potraživanja nije duže od godinu dana od prvobitno utvrĊenogdatuma dospeća; da je rok naplate potraživanja produžen na zahtev dužnika i bez njegovih dodatnih troškova

vezanih za produženje roka otplate; da du žnik svoje obaveze prema banci izmiruje blagovremeno ili sa kašnjenjem ne dužimod 30

dana, a banka je procenila i dokumentovala da produženje roka naplate potraživanja omogućavadužniku da nastavi uredno izmirivanje svojih obaveza prema banci;

da je dužnik solventan, a banka je procenila i dokumentovala da produženje roka naplatepotraživanja nije prouzrokovano pogoršanjem njegovog finansijskog stanja, već tekućimpotrebama finansiranja poslovne aktivnosti dužnika.

Pored kontrolnog okvira unapreĊeno je prikupljanje i razmena informacija o finansijskim uslovimacentrala banaka, koje posluju u zemlji i pojaĉana je kontrola finansijskih raĉuna na dnevnoj bazi. Bankesu dužne da NBS dostavljaju sledeće izveštaje:244

242 Odluka o privremenim merama za oĉuvanje finansijske stabilnosti u Republici Srbiji, Službeni glasnik RS, br. 116/2008 i 12/2009sa sajta NBS;243 Ibidem244 Ibidem



59

izveštaj o uzetim i plasiranim kreditima i depozitima; izveštaj o dnevnom stanju na deviznim raĉunima u domaćim i stranim bankama; izveštaj o planiranim novĉanim prilivima i odlivima; izveštaj o nedeljnom pregledu deset najvećih deponenata banke;

izveštaj o primljenim i odobrenim zahtevima za odobravanje kredita, kao i o produženim prevremeno otplaćenim kreditima; izveštaj o strukturi problematiĉnih kredita banke (izraĊuje se sa stanjem na poslednji dan u

mesecu i dostavlja najkasnije do 20. u tekućem mesecu); dnevni izveštaj o pokazatelju likvidnosti banke.

2. Ne obraĉunava se obavezna rezerva na sredstva uzeta u inostranstvu i to retroaktivno od 1. oktobra2008. godine za: 245

kredite banaka iz inostranstva (do sada 45 %); subordirani kapital iz inostranstva (do sada 20 %); zaduživanje kompanija za f inansijski lizing (do sada 20 %); povećanje inoobaveza u odnosu na proseĉno stanje inoobaveza iz septembra (što je rezultiralo

povećanjem bankarskih kredita iz inostranstva);246

3. Struktura polaganja devizne obavezne rezerve se menja: umesto dosadašnjih 90 %u devizama i 10% u dinarima, sada 80 % u devizama i 20 % u dinarima. 247

NBS je naložila bankama da promene strukturu obaveznih deviznih rezervi koje drže na raĉunu kod NBPošto je NBS smatrala da je veliki iznos neuposlenog kapitala neophodan da bi se garantovala stabilnostfinansijskog sistema, nalagala je bankama da 45% 248 deviza iz inostranstva ostave po strani.

4. Smanjenje zatezne kamatne stope na iznos razlike izmeĊu obraĉunatog iznosa i ostvarenogproseĉnog dnevnog stanja izdvojene dinarske, odnosno devizne obavezne rezerve banke u obraĉunskomperiodu: 249

za dinare sa 31,75 % na 23,63 %; za devize sa 31,75 % na tromeseĉni Euribor uvećan za10 %

245 _, (2008 ), Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja, www.bifonline.rs:http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubna- kriza-poverenja.html 246 _, (2008.), Efekti svetske ekonomske krize na Srbiju, www.b92.net/biz/:http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=11&nav_id=327083 247 _, (2008.), Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja, www.bifonline.rs:http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubna- kriza-poverenja.html 248 http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=862&konverzija=no 249 249 _, (2008.), Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja,www.bifonline.rs:http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubna- kriza-poverenja.html



60

Kao podršku merama donetih od strane NBS, izvršni odbor MMF-a je odobrio petnaestomeseĉnistand-byaranžman u vrednosti od 350.8 miliona specijalnih prava vuĉenja250 (oko 402.5 miliona evra ili 530.3miliona ameriĉkih dolara).

Prema dogovoru 233.9 miliona specijalnih prava vuĉenja je moglo biti povuĉeno istog trenutka, ali s

monetarne vlasti smatrale da je najbolj e povući sredstva kada se proceni da je stvarno neophodno.UmeĊuvremenuekonomska situacija se pogoršala, jer je smanjena privredna aktivnost, ali i uvoz što jesmanjilo prihod od carina i PDV-a 251, pa se javila potreba za mnogo većim sredstvima.

14. Mere Vlad e Republike Srbije za ublaţavanje efekata krize

Novonastala situacija iziskuje snažne podsticajne mere ekonomske politike koje bi trajno obezbedimakroekonomsku i finansijsku stabilnost u cilju budućeg oživljavanja ekonomskog rasta. Programi merekoje je Vlade Srbije donela zakljuĉno sa aprilom 2009. godine karakteristiĉan je pre svega po dostarestriktivnoj fiskalnoj i nešto manje restriktivnoj monetarnoj politici. 252

U fiskalnoj sferi, prvobitni program predviĊa deficit izmeĊu 1,5% i 1,75% BDP, što jeotprilike polovinadeficita dozvoljenog po Mastriht kriterijumima predviĊenimza period pre globalne krize. 253 Od monetarnepolitike pre svega se oĉekuje smanjenje inflacije i održavanje fluktuirajućeg deviznog kursa uz ograniĉeintervencije na meĊubankarskom tržištu.254 TakoĊe od Narodne banke Srbije oĉekuje se da budespremna da prilagodi svoju poziciju shodno razvoju dogaĊaja na svetskom tržištu i situaciji u zemlji.VladiSrbiji jedan od najvažnijih prioriteta jeste da smanji dejstvo krize na najosetljivije delove stanovništva i obezbedi neophodan nivo likvidnosti kako u finansijskom tako i u realnom sektoru.

U te svrhe Vlada Republike Srbije donela je set mera za ublažavanjeefekata svetske ekonomske krize:

1. Povećanje državne garancije sa 3.000255

na 50.000256

evra po štednom ulogu;

Odluka o povećanju iznosa osiguranog depozita doneta je na predlog Evropske komisije. Usmerena je npovećanje likvidnosti bankarskog sektora. Ukoliko se proceni da postoji potreba za još većim povećanjeiznosa osiguranog štednog uloga, Vlada će naknadno razmatrati povećanje i do 100.000257 evra.

2. Privremeno ukidanje poreza na prihod od devizne štednje od 1. januara 2009. godine;

250 _, (2009), Saopštenje NBS broj: 09/12 od 16.januara 2009. godine: http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/fast_search.html 251 www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?dd= 3 &mm= 3 &yyyy=2009 252

Vujović, D. (2009), “Ekonomska politika u vreme krize: izazovi, ograniĉenja, paradoksi“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savezekonomista Srbije i UKDS, Beograd; 253 Ibidem 254 Ibidem 255 _, Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici, 25. decembar 2008. godine, NBS, Beograd:www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/memorandum25122008.pdf 256 Ibidem257 _, (2008), Ef ekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja, www.bifonline.rs:http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubna- kriza-poverenja.html



61

Porez na deviznu štenju je pre privremenog ukidanja iznosio 20 %258 . Ukinut je da bi se podstakli g raĊani da deponovanjem svojih sredstava u banke povećaju nivo štednje. Poĉetkom 2010. godine porez će seopet obraĉunavati i iznosiće 10 %259 .

3. Privremeno ukidanje poreza na kapitalnu dobit i poreza na prenos apsolutnih prava kod HOV;

Doneta je odluka da se pomenuti porezi ne obraĉunavaju do kraja 2012. godine sa ciljem da sepodstakne trgovanje akcijama na berzi. Porez na kapitalnu dobit se plaća na razliku izmeĊu kupovneprodajne cene akcija i iznosio je 20 % 260 , dok se porez na prenos apsolutnih prava od 0,35% 261 plaća kodprodaja akcija.

4. Subvencionisanje razlike izmeĊu tržišne kamatne stope i kamatne stopeza kredite namenjeniprivredi;

U okviru pomenutog paketa mera predviĊeno je da banke uz pomoć države odobre privredi i graĊanimkredite u vrednosti od oko 122 milijarde dinara 262. U budžetu za 2009. godinu su predviĊena sredstva zarealizaciju ovih mera i iznose 3 milijarde dinara 263. Za povećanje likvidnosti privrede je predviĊeno oko 40milijardi dinara 264 kreditnih sredstava, gde će država subvencionisati kamatne stope da bi ih uĉinilaatraktivnim privrednicima. Suma od 17 milijardi dinara 265 kreditnih sredstava planirana je za investicije uprivredi, za koje će država obezbediti garancije preko Garantnog fonda, ali i uz participaciju preko Fonza razvoj koji izdvaja 5 milijardi dinara 266 .

Treći deo paketa su subvencije potrošaĉkih kredita u iznosu od 20 milijardi dinara267 , koji su namenjenikupovini trajnih potrošaĉkih dobara domaće proizvodnje. U paketu se nalazi i 45 milijardi dinara 268 kreditih linija koje je država obezbedila od meĊunarodnih finansijskih institucija za finansiranje malihsrednjih preduzeća. Cilj opisanih mera je oĉuvanje konkurentnosti srpske privrede i stimulisanje domać

tražnje, jer je rast proizvodnje i izvoza jako bitan u situacijinegativnih efekata svetske krize.

U martu 2009. godine (26. mart) MMF i predstavnici Srbije postigli su sporazum o kreditnom " stand by "aranžmanu u iznosu od oko 3 milijarde EUR koji ćetrajati do aprila 2011. godine 269 .

258 _, (2008 ), Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja, www.bifonline.rs:http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubna- kriza-poverenja.html 259 Ibidem260 Ibidem261 Ibidem262 Vlada Republike Srbije:

http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=102486 263 Ibidem264 Ibidem265 Ibidem266 Ibidem267 Ibidem268 Ibidem269 _, (2009), Misija MMF i srpske vlasti postigli sporazum o kredit nom "stand by" aranžmanu u iznosu od oko 3 milijarde EUR ,www.ekapija.com:http://www.ekapija.com/website/sr/page/226432/1



62

Novi stand by aranžman Srbije s MMF-om zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti, koji jeodobren u januaru ove godine i predviĊao je povlaĉenje 402,5 mil EUR .270 Vlada Republike Srbije seobavezala da će ekonomska politikazemlje biti prilagoĊena ekonomskoj krizikroz rebalans bu džeta, kojiće se zasn ivati na promeni poreske politike i smanjenju budžetskihrashoda. 271 Rebalansom budžeta bićezamrznute plate i penzije u ovoj godini na nivou iz decembra 2008. godine, dok je ranije bilo predviĊe

da plate budžetskih korisnika mogu rasti najviše do nivoa inflacije.272

U cilju poboljšanja likvidnosti, smanjenja inflatornog pritiska i poboljšavanja ukupne makroekonomssituacije u zemlji, predstavnici Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije u Beĉu postigli su dogosa inostranim kreditorima (matice 10 evropskih banaka koje posluju u Srbiji) o reprogramu duga banaka ipreduzeća u Srbiji.Predlog predstavnika Srbije je da inostrane banke ove godine, zbog ekonomske krize,ne smanjuju ukupan iznos direktnih zaduženja privrede i banakau Srbiji. 273 Time bi se spreĉilo odlivanjedeviznih rezervi Srbije i pritisak na devizni kurs. U 2009. godini za naplatu dospevaju krediti u iznosu oko4,5 milijardi evra koje su od inostranih banaka uzela preduzeća i banke iz Srbije.274 Ujedno z adržavanjeistog iznosa privatnog duga prema inostranstvu je jedan od uslova da Bord direktora MMF potvrdidogovoreni novi aranžmanom sa Srbijom.

Planom mera Vlade iz aprila 2009. godine predviĊene su budžetske uštede u iznosu od približno 100milijardi dinara ili oko milijardu evra 275. Od toga 85% ušteda trebalo bi ostvariti smanjenjem rashoda a15% povećanjem prihoda u budžetu276. Prema reĉima državnih zvaniĉnika reĉ je o najmasovnijemfiskalnom prilagoĊavanju u okviru javnih finansija u Srbiji od 2000. godine. Pored štednje na svimnivoima plan je usmeren na jeftiniju administraciju, rast privredne aktivnosti, podršku javnim radovimaulaganje u infrastrukturu 277 .

Planom se predviĊa povećanje ukupnog prihoda od 16 milijardi dinara278 kroz povećanje akciza na benzini dizel, uvoĊenje akciza na mobilnu telefoniju, realniju procenu poreza na imovinu, realnije oporezivanprihoda i povećanje poreza na upotrebu automobila velike radne zapremine, jahti i letelica. Planira se ukidanje upotrebe svih registarskih tablica osim srps kih, a vlasnici tih vozila moraće da plate carinu uiznosu od 10% i PDV u iznosu od 18% na tržišnu cenu vozila. Prema reĉima ministra finansija ukolikobude dovoljno prihoda, povećanje PDV-a verovatno će biti poslednje razmatrano rešenje.

270 _, (2009 ), Misija MMF i srpske vlasti postigli sporazum o kreditnom "stand by" aranžmanu u iznosu od oko 3 milijarde EUR ,www.ekapija.com:http://www.ekapija.com/website/sr/page/226432/1 271 Ibidem 272

Ibidem 273 _, (2009 ), Jelašić 27. marta sa inostranim kreditorima razgovara o reprogramu kredita, www.ekapija.com:http://www.ekapija.com/website/sr/page/226571 274 Ibidem 275 Vlada Republike Srbijehttp://www.srbija.gov.rs/vesti 7. april 2009. godine

276 Ibidem 277 Ibidem 278 Ibidem



63

Smanjivanje ra shoda prvenstveno će se ostvariti kroz smanjenje rashoda ministarstava od 26% ĉime ćebiti ostvarena ušteda od 40 milijardi dinara279. Doći će i do smanjenja troškova za 40% svim budžetskimkorisnicima sa sopstvenim prihodima uz uštedu od 12 milijardi dinara280 , i smanjenja transfera lokalnojsamoupravi uz uštedu od 15 milijardi dinara281. Smanjenje troškova javnih preduzeća (odnosno uplatacelokupne dobiti javnih preduzeća u budžet) uštedeće državi pet milijardi dinara, a smanjenje troškov

RZZO (Fonda za zdravs tvo) ĉetiri milijarde dinara282

. Privremeno će biti smanjene plate u državnojadministraciji. Plate preko 40 hiljada dinara smanjuju se za 10%, a preko 100 hiljada dinara za 15% narazliku iznad 40 hiljada, ĉime se planira ušteda od jedne do dve milijarde dinara 283. Istovremeno, najvišiiznos neto plate limitira se na iznos šestostruke proseĉne zarade u Republici Srbiji. Navedene mersmanjenja plata neće važiti za Vojsku, policiju, BIA, zdravstvo, obrazovanje i pravosuĊe. Vlada će unaredne tri godine smanjiti broj zaposlenih u državnoj administraciji na svim nivoima, a do kraja godineće njihov broj biti manji za 10% (8 000 radnika)284 što bi trebalo da smanji izdatke budžeta za 13 milijardidinara 285. Prema reĉima ministra za ekonomiju i regionalni razvoj ideja je da se ide na prinudnootpuštanje a ne na dobrovoljno prijavljivanje za odlazak uz otpremninu jer bi na taj naĉin otišli najvrednradnici i najbolji struĉnjaci.

Planira se odvajanje 21 milijarde dinara za zapošljavanje u privatnom sektoru, a jedan deo novcaomogućiće zapošljavanje 10 hiljada mladih stažista sa platom 20 hiljada dinara plaćenom od strandržave286. Privrednici neće imati obavezu da stažiste zaposle posle godinu dana već će stažisti dobijatposao na osnovu toga kako se poslodavcima dokažu.

Potpredsednik vlade najavio je da će privatizovana preduzeća koja imaju problema sa likvidnošću moći zatraže da im se deo dugova prema državi privremeno pretvori u državni kapital, dok bi u maju 2009godine trebalo da bude sprovedena multilateralna k ompenzacija koja će omogućiti prekid lancadugovanja.

Najavljen je i novi stimulans za banke da iznos povoljnih kredita za podsticanje privrede povećaju za 4

milijardi dinara287

.

Prema saopštenju Vlade, novi program za suzbijanje krize biće revidiran svaka 3 meseca, a Vlada ćezajedno sa MMF- om praviti analizu plana i ostvarenja, pri ĉemu će prva revizija biti krajem jula ilpoĉetkom avgusta 2009. godine288 .

279 Vlada Republike Srbijehttp://www.srbija.gov.rs/vesti 7. april 2009. godine

280 _, (2009), Vlada Srbije objavila paket mera, http://www.b92.net/biz 7. april 2009. godinehttp://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=04&dd=07&nav_id=354271 281 Ibidem 282 Ibidem 283

Ibidem 284 Vlada Republike Srbijehttp://www.srbija.gov.rs/vesti 13. april 2009.

285 _, (2009), Vlada Srbije objavila paket mera, http://www.b92.net/biz 7. april 2009. godinehttp://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=04&dd=07&nav_id=354271 286 Vlada Republike Srbijehttp://www.srbija.gov.rs/vesti 7. april 2009. godine

287 Ibidem 288 Ibidem



64

15. Zaključak

Kriza koja je prvo zahvatila tržište nekretnina SAD, a zatim se proširila na finansijskisistem i privredu SADnije nastala sluĉajno. Kriza jenastala kao posledica voĊenjaneodgovorne poslovne politike nadležnihdržavnihinstitucija za kontrolu finansijskog tržišta(FED i SEC ) i nestruĉnosti u radurejting agencija, kao i

fundamentalnih slabosti koje godinama postoje u oblasti finansijske kontrole i regulative u SAD. Izvorpomenutih slabosti potiĉe od ideje o neograniĉenoj liberalizaciji finansijskih tržišta, sa minimalnomregulativom i slabom kontrolom poslovanja investicionih banaka i fondov a. Inicijalna pretpostavka da ćeveliki institucionalni investitori koji su uživali povlašćeni tretmankod regulatornih tela, odgovorno i uskladu sa dobrom praksom korporativnog upravljanja štititi interese svojih vlasnika, u svojoj osnovipokazala se pog rešnom i krajnje štetnom. Pored toga što FED nije kontrolisao bankarski sistem na naĉinkoji je trebal o, sprovodeći ekspanzivnu monetarnu politiku, preko snižavanja referentne kamatne stope,FED je uĉinio kredite jos jeftinijim i dostupnijim većem broj korisnika.

Prvobitne optimistiĉne prognoze pokazale su se pogrešnim i neopravdanim, kakose talas krize izazvan na Volstritu proširio i na ostale delove sveta. Bekstvo inostranog kapitala, drastiĉan pad berzanskih indeksnedostatak svežegkapitala i povećane marže nakredite ukratko su efekti krize kojim je pogoĊenasvetska ekonomija. Drugi talas krize kojim će najviše biti pogoĊen realni sektor proizvešće duboke i boposledice po ekonomije zemalja koje nisu imale direktno uĉešće u kreiranju krize.

Ispostavilo se da su n ajveću meĊunarodnu izloženostprema riziĉnim hartijama od vrednosti, koje suprouzrokovale krizu, imale evropske zemlje, a pre svega zemlje Evropske unije. Ovaj podatak ujednopokazuje koliko su ove dve ekonomije meĊusobno povezane. Pos ledice koje će Evropska unija pretrpetizbog izrazite povezanosti dveju ekonomija, manifestovaće se kroz usporavanje privredne aktivnosti i timestvoriti recesioni lanĉani efekat koji će zahvatiti i ostale zemlje Evrope, ĉiji je dominantanspoljnotrgovinski partner Evropska unija. Kako iz rasta spoljnotrgovinske razmene proizilazi ekonomski

rast, usled smanjenja izvozne tražnje, ekonomije zemalja u razvoju i tranzicionih zemalja u narednomperiodu najverovatnije će ostvaritirealan pad.

Evidentno je da će u 2009. godini privredu Srbije, ĉiji je gotovo sav izvoz namenjen tržištu Evrope(96,55%), zahvatiti ozbiljna recesija. Smanjenje izvozne tražnje, smanjenje industrijske proizvodnje zatvaranje nesolventnih privrednih društava, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti biće najverovatnijaobeležija 2009. godine. Situaciju u kojoj se Srbija našla dodatno komplikuje struktura izvoza koja saĉinjena dominantno iz primarnih proizvoda sa malim uĉešćem industrijske obrade, a za kojima jtražnja na svetskom tržištu već na poĉetku krize ostvarila znaĉajan pad.

Usled dugog niza godina voĊenja ekspanzivne fiskalne politike uĉešće javne potrošnje u budžetu Srbijeznaĉajno je povećano, trgovinski deficit u poslednjim godinama beležio je rast i sa oĉekivanimsmanjenjem priliva stranih direktnih investicija, makroekonomska stabilnost zemlje može biti dovedena upitanje . Sklapanjem aranžmana sa MMF-om Srbija bi znaĉajno smanjila rizik od većih makroekonomskihlomova i ulila bi dodatno poverenje stranim investitorima u sigurnost ulaganja u Srbiju. Jedan od naĉinaza izlazak iz krize ili za ublažavanje efekata krize jeste upravo kreiranje uslova za znaĉajnije privlaĉenjestranih direktnih investicija.



65

Srbiji su potrebne strukturalne reforme na svim nivoima, kako bi se povećala konkurentnost srpskeprivrede, koja je po poslednjim istraživanjima Svetske banke naveoma niskom nivou. Jedna od reformiodnosila bi se na obrazovni sistem, ĉijom reformom bi se unele novine koje bi omogućile stvaranjekomparativnih prednosti na tržištu znanja u Srbiji.

Upravo je neznanje kao i pogrešan sistem vrednosti investitora bio jedan od izazivaĉa globalne krize.Na jednoj strani nalazili su se pohlepni prodavci sa lošiminvesticionim planovima koje su ipak odluĉilida ihprodaju, jer su se na drugoj strani nalazili neobrazovani finansijeri koji su svesno ulazili u takaveinvesticione planove . Uopšteno gledano tržišnim uĉesnicima osnovna deviza bila je poput one koju jeMajkl Daglas izgovorao kao tajkun Gorhn Geko u kultnom filmu “Wallstreet “: “Greed is good “, “Pohlepa jedobra“.

Kako se na berzma kupuju buduća oĉekivanja, a ne realne vrednosti berzanskih proizvoda, prognozfinansijera sa nedovol jnim ili lošim znanjima bazirane su na pogrešnim pretpostavkama. Ulaganje na bazipogrešnih pretpostavki trajalo je dugi niz godina, odnosno sve do otpoĉinjanjasvetske ekonomske krize.Ovo nas dovodi do zakljuĉka da nastala kriza ne predstavlja propast tržišta ili kapitalizma, već prostkorekciju tržišta, odnosno korekciju pogrešnih tržišnih oĉekivanja uzrokovanih neznanjem.

Vlade svih zemalja su u procesu pripreme programa mera za neutralisanje ili ublažavanje efekata svetskekonomske krize, ali je mali broj zemalja zakljuĉno sa aprilom 2009. godine zvaniĉno predstavioplan iprogram mera za izlazak iz krize. U toj maloj grupi zemalja nalazi se i Srbija što je izuzetno znaĉajno, jer

je time Srbija pokazala da je ozbiljno shvatila razmere krize. Donet je i drugi paket mera, kako seprethodini nije pokazao dovoljnim.

Svi doneti programi ili oni koji s e najavljuju pored toga što pozivaju na usklaĊene i sihronizovane merenadležnih institucija, imaju za cilj da: ostvare sklad izmeĊu monetarne i fiskalne politike, unapred

koordinaciju donetih mera, obezbede ne ophodni nivo likvidnosti, podrže ekonomski rast, i smanje uticajkrize na najosetljivije delove stanovništva.

Na odluke Vada svih zemalja da uzmu aktivnije i sihronizovano uĉešće u rešavanju krize uticala siskustva iz perioda velike depresije, tridesetih godina prošlog veka. U tom periodu kreatoriekonomskepolitike vodili su laissez-faire politiku, jer su smatrali da će tržište samostalno uspostaviti ravnotežu.Nastojano je da se vodi politika uravnoteženog budžeta i većih poreza u cilju smanjivanja budžetskodeficita. Centralne banke su se pomirile sa zatvaranjem banaka i nisu pr eduzimale znaĉajnije mere daneu trališu pad novĉane mase. U cilju smanjivanja uvoza i stimulisanja domaće proizvodnje voĊena protekcionistiĉka spoljna politika. Rezultat ovakvih mera je bio katastrofalan, pa danas države pouĉendešavanjem tokom prve svetske ekonomske krize, zakljuĉilesu da su troškovi nepreduzimanja bilo kakvih

mera mnogo veći od troškova intervencionistiĉke politike. MeĊutim ostaje pitanje da li je uredu dagubitak, koji su spekulanati generisali sv ojim lošim poslovnim odlukama, bude socijalizovan i da sav teretkrize preuzme obiĉno stanovništvo.



66

Bibliografija:

Crnobrnja, M. (2007), Ekonomija tranzicije, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA),Beograd;

Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum 200Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd;

Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/:http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259

Majstorović M. (2008), Island, ledeni bankrot, www.vesti.rs: http://www.vesti.rs/exit/ISLAND-LEDENI- BANKROT.html

Milienković, F. (2008 ), ”Evropski konsenzus, zajedniĉka strategija”, Ekonomist magazin br: 439, Emportal, Beograd;

Prokopijević M. (2008), Kapitalizam i kriza, www.katalaksija.com:www.katalaksija.com/v2.0/index.php?option=com_content&task=view&id=123&Itemid=1 - 70k

Stepanović B.i Ćulibrk M, ”Globalna finansijska kriza, Ko je sledeći?”, Ekonomist magazin br: 437, Emportal, Beograd;

Swint, B. (2009), Bank of England cuts main rate a half point to 1%, Bloomberg.com:http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601102&sid=ak38At3528Zc&refer=uk

Tasić N. i Vuĉković V. (2008), Koji kurs nas oĉekuje do kraja godine, www.ekonomija.org:http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=32&cntnt01origid=54&cntnt01re turnid=54

Vujović, D. (2009), “Ekonomska politika u vreme krize: izazovi, ograniĉenja, paradoksi“, Kopaonik bizforum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd;

Zdravković M. (2008.), Priliv stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana nakon 2000. godi,www.ekonomija.org: http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,print,0&cntnt01articleid=36&cntnt0 1showtemplate=false&cntnt01returnid=54

_, (2008), Bilten “Kvartalni monitor“, jul-septembar 2008, FREN, Beograd;

_, (2009), Donig business 2009, A copublication of the World Bank, the International Finance Corporationand Palgrave Macmillan, Washington;

_, (2008), Dexia bank gets 6,4 billion euros bailout, International Herald Tribune:http://www.iht.com/articles/ap/2008/09/30/business/EU-Belgium-Dexia.php

_, (2008 ), Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna krizapoverenja, biofonline.rs:http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u- srbiji-pogubna-kriza-poverenja.html

_, (2008), Efekti svetske ekonomske krize na Srbiju, www.b92.net/biz/:http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=11&nav_id=327083

_, (2009), EBRD News&events, 2009 growth forecasts, EBRD, London:http://www.ebrd.com/new/pressrel/2009/090127.htm



67

_, (2008), Fani mej i Fredi mek na ivici bankrotstva, www.emportal.rs/vesti:http://www.emportal.rs/vesti/svet/59925.html

_, (2008), Germany rescues Hypo Real Estate, Deutsche Welle:http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,3692522,00.html

_, (2009), IMF Country report No.09/20, January 2009, IMF, Washington;

_, (2009), IMF world economic outlook, 22. April 2009, IMF, Washington;

_, (2008 ), Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu, septembar 2008 NBS, Beograd;

_, (2008 ), Izveštaj o izvozu robe iz RS, NBS, Beograd;

_, (2009 ), Jelašić 27. marta sa inostranim kreditorima razgovara o reprogramu kredita;

_, (2008), Monetary Policy Report to the Congress, July 15, 2008, Board of Governors of the FederalReserve System;

_, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 171, januar 2009,Ekonomski institut Beograd;

_, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 172, februar 2009,Ekonomski institut Beograd;

_, (2008), Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici, 25. decembar 2008. godine, NBS, Beograd:

_, (2009), Odluka o privremenim merama za oĉuvanje finansijske stabilnosti u Republici Srbiji, Službeniglasnik RS, br. 116/2008 i 12/2009;

_, (2009), Saopštenje NBS broj: 09/12 od 16.januara 2009. godine;

_, (2008 ), Statistiĉki bilten decembar NBS, 2008. godine, NBS, Beograd;

_, (2009 ), Statistiĉki bilten januar NBS, 2009. godine, NBS, Beograd;

_, (2009 ), Statistiĉki bilten februar NBS, 2009. godine, NBS, Beograd;

_, (2009 ), Srpski ekonomski dijagram broj 2, februar 2009. godine, Republiĉki zavod za razvoj RepublikSrbije, Beograd;

_, (2009), UNCTAD: Assessing the impact of the current financial and economic crisis on global FDI flows, januar 2009, UNICTAD, Geneva;

_, (2009), UNCTAD Handbook of Statistics, UNICTAD, Geneva;

_, (2008), U.S. STEEL obustavlja proizvodnju u nekoliko pogona, www.emportal.rs/vesti:http://www.emportal.rs/vesti/srbija/73480.html



Korišćeni web sajtovi:

http://www.federalreserve.gov/monetarypolicy/default.htm;

http://www.belex.rs/;

http://research.stlouisfed.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW;http://www.mfin.sr.gov.yu/src/2903/;

http://www.ofheo.gov/hpi_download.aspx;

http://www.piraeusbank.co.yu/index.php?lang=sr&s=press&id=188;

http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=311&Link;

http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/arhiva1.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3;

http://www.bea.gov/national/index.htm#personal;

http://unstats.un.org/unsd/cr/registry/regcst.asp?Cl=14;

http://www.srbija.gov.rs/vesti/;

http://www.emportal.rs/vesti/;

http://www.e-novine.com/sr/ekonomija;

http://www.euribor-rates.eu/;

http://www.ekapija.com/;

http://www.euroekonom.com/;

http://www.nbs.rs/;

http://www.realtytrac.com/;

http://www.istockanalyst.com/;

http://www.b92.net/biz/;

http://www.tradingeconomics.com/;

http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.htm;

http://en.wikipedia.org/;

http://finance.yahoo.com/;

http://inflationdata.com/

Documents

Svetska Ekonomska Kriza i Posledice Po Privredu Srbije