TA JE SVETSKA BANKA APSTRAKT Svetska bankarska grupa sa svojih 5 institucija (IBRD, IDA, IFC, MIGA, ICSID), koje su u vlasnitvu 184 zemlje lanice, je jedan od najveih svetskih izvora finansiranja zemalja u razvoju. Njen glavni cilj je da upotrebom svojih finansijskih resursa, osoblja i ogromnog iskustva, pomogne siromanim ljudima i siromanim zemljama. U dananjem svetu koji je ujedno i veoma bogat i veoma siromaan, izazov za smanjenje siromatva je veoma veliki. Svetska banka radi na premoavanju ovih razlika, i to putem pomaganja vladama zemalja lanica u njihovim naporima da investiraju u kolstvo i zdravstvene centre, da obezbede vodu i elektrinu energiju, kao i u naporima u borbi protiv bolesti poput HIV-a i malarije i u zatiti ivotne sredine. SADRAJ TA JE SVETSKA BANKA?..............................................................................................3 ORGANIZACIJA.................................................................................................................4 NIJE BANKA, NEGO SPECIJALIZOVANA AGENCIJA................................................5 SVETSKA BANKARSKA GRUPA....................................................................................6 MEUNARODNA BANKA ZA REKONSTRUKCIJU I RAZVOJ (THE INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT IBRD)...................................................................................................................................9 MEUNARODNA ASOCIJACIJA ZA RAZVOJ (THE INTERNATIONAL DEVELOPMENT ASSOCIATION IDA).......................................................................10 MEUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (THE INTERNATIONAL FINANCE CORPORATION IFC)..................................................................................10 MULTILATERALNA AGENCIJA ZA GARANTOVANJE INVESTICIJA (THE MULTILATERAL INVESTMENT GUARANTEE AGENCY MIGA)........................11 MEUNARODNI CENTAR ZA REAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA (THE INTERNATIONAL CENTRE FOR SETTLEMENT OF INVESTMENT DISPUTES ICSID)................................................................................................................................11 MIGA..................................................................................................................................12 MIGA MISIJA................................................................................................................12 MIGA PRINCIPI............................................................................................................12 MIGA LANOVI...........................................................................................................12 MIGA RAZVOJNI UTICAJ..........................................................................................13 MIGA JEDINSTVENA SNAGA...................................................................................13 MIGA DOKUMENTACIJA..........................................................................................13 IDA.....................................................................................................................................14 TA JE IDA?..................................................................................................................14 ISTORIJA.......................................................................................................................14 IDA-ini KLIJENTI.........................................................................................................15 IDA-ini ZAJMOVI.........................................................................................................16 FINANSIRANJE IDA-e.................................................................................................16 GDE ODLAZI NOVAC?...................................................................................................17 KAKO SE ODOBRAVAJU ZAJMOVI?...........................................................................18 RAZNOLIKOST RADA NA TERENU............................................................................18 SVETSKO DOBRO.......................................................................................................19 STRATEGIJE ZA SMANJIVANJE SIROMATVA (POVERTY REDUCTION STRATEGIES - PRSs)...............................................................................................19 INICIJATIVA ZA VISOKO ZADUENE SIROMANE ZEMLJE (HIPC)...........20 STRATEGIJE DAVANJA POMOI ZEMLJI (COUNTRY ASSISTANCE STRATEGIES - CAS)............................................................................................20 EKONOMSKI RAST.................................................................................................20 REDUKCIJA DUGOVANJA....................................................................................21 Prilog 1. ORGANIZACIONA EMA SVETSKE BANKE, oktobar 2006.....................22 Prilog 2. 10 INJENICA O SVETSKOJ BANCI U SRBIJI I CRNOJ GORI ..............23 LITERATURA...................................................................................................................26 TA JE SVETSKA BANKA? ivimo u svetu koji je toliko bogat da globalni dohodak iznosi vie od 31 biliona dolara godinje. U ovom i ovakvom svetu, prosean ovek u nekim zemljama zarauje vie od 40 000 dolara godinje. Ali u istom ovom svetu, 2,8 milijardi ljudi vie od polovine stanovnika u zemljama u razvoju ivi sa manje od 700 dolara godinje. 1,2 milijarde ljudi od ovog broja zarauje manje od 1 dolara dnevno. Rezultat ovakvog stanja je da u zemljama u razvoju svakodnevno umre 33 000 dece. U ovim zemljama svakog minuta umre u proseku jedna ena u toku poroaja. Siromatvo spreava vie od 100 miliona, uglavnom enske dece, da se koluju. Izazov za smanjenjem ovakvog nivoa siromatva, naroito imajui u vidu da je svetska populacija u neprestanom porastu procene idu do 3 milijarde stanovnika u narednih 50 godina je ogroman. Svetska banka radi na premoavanju ovih razlika i pretvaranju prihoda bogatih zemalja u sredstvo razvoja siromanih zemalja. Svetska banka, kao jedan od najveih svetskih izvora pomoi u razvoju, podrava napore vlada zemalja u razvoju u izgradnji kola i zdravstvenih ustanova, obezbeivanju pijae vode i elektrine energije, borbi protiv zaraznih bolesti i zatiti ivotne sredine. 2002. godine Svetska banka je obezbedila 19,5 milijardi dolara i delovala je u vie od 100 zemalja u razvoju, pruajui finansijsku i/ili tehniku podrku u cilju pomoi ovim zemljama da smanje siromatvo. ORGANIZACIJA1Svetska banka je osnovana 1. jula 1944. na konferenciji 44 vlada u Bretton Woods-u, New Hampshire, SAD, kao Meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj. Kada je prvi put poela sa funkcionisanjem imala je 38 zemalja lanova. Taj broj je naglo narastao 50-ih i 60-ih godina prolog veka, kada je veliki broj zemalja dobio nezavisnost i pridruio se Svetskoj banci. Svetska banka je kao korporacija sa njenih 184 zemalja lanica i deoniara. Deoniare predstavlja Odbor guvernera, koji predstavlja i glavnog kreatora politike Svetske banke. Generalno gledano, guverneri su ustvari ministri finansija i ministri razvoja zemalja lanica. Oni se sastaju jednom godinje na Godinjem sastanku Odbora guvernera Svetske bankarske grupe i Meunarodnog Monetarnog Fonda. 1Izvor: http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTABOUTUS/0,,contentMDK:20040580~menuPK:1696997~pagePK:51123644~piPK:329829~theSitePK:29708,00.html Zbog retkog sastajanja guvernera, jednom godinje, oni delegiraju svoje specifine dunosti na 24 Izvrna direktora, koji rade u prostorijama same banke. Pet najveih deoniara ( Francuska, Nemaka, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Ujedinjene drave ) imenuju svojih 5 izvrnih direktora, dok ostale zemlje lanice predstavljaju preostalih 19 direktora. Predsednik Svetske Banke, Paul Wolfowitz, predsedava sastancima Odbora Direktora i odgovoran je za sveukupno upravljanje bankom. Po tradiciji, predsednik banke je nominovan od strane najveeg deoniara banke, Sjedinjenih Amerikih Drava. Predsednika bira Odbor Guvernera, na period od 5 godina, sa mogunou ponovnog mandata. Izvrni direktori ine Odbor direktora Svetske Banke. Oni se normalno sastaju najmanje 2 puta nedeljno ne bi li nadgledali poslovanje banke, ukljuujui i odobrenja za zajmove i garancije, novu politiku banke , administrativni budet, strategiju pomoi zemljama, kao i pozajmice i finansijske odluke. Banka posluje iz dana u dan pod liderstvom i po uputstvima predsednika, menadmenta, starijeg osoblja i podpredsednika zaduenih za regione, sektore, mree i funkcije. Podpredsednici su vodei menaderi Svetske banke. (videti prilog 1) Oko 10 000 strunjaka za razvoj iz gotovo svih zemalja sveta radi u seditu Svetske banke u Vaingtonu ili u njenim kancelarijama u 109 zemalja sveta ( 7 000 radi u Vaingtonu, a preko 3 000 u kancelarijama u zemljama u razvoju ). Osoblje Svetske banke je multidisciplinarno i raznoliko i ukljuuje ekonomiste, edukatore, specijaliste za ivotnu sredinu, finansijske analitiare, antropologe, inenjere i mnoge druge. NIJE BANKA, NEGO SPECIJALIZOVANA AGENCIJA Svetska banka nije banka u pravom smislu te rei. Ona je, u stvari, jedna od specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija i ine je 184 zemlje lanice. Ove zemlje su podjednako odgovorne za finansiranje ove institucije i raspodelu novca. Rame uz rame sa ostatkom razvijenog sveta, Svetska banka usredsreuje svoje napore na ostvarivanje Milenijumske deklaracije i njenih osam Milenijumskih razvojnih ciljeva , oko kojih su se sloile sve lanice UN, na sastanku odranom 2000. godine, i koji su usmereni na znaajno smanjenje siromatva, a koje treba ostvariti do 2015. godine. Milenijumski razvojni ciljevi: 1. okonanje ekstremnog siromatva i gladi 2. obezbeenje osnovnog obrazovanja svoj deci 3. promovisanje jednakih prava za ene 4. smanjenje stope smrtnosti dece 5. poboljanje zdravlja trudnica i majki 6. savladavanje side, malarije i ostalih bolesti 7. zatita ivotne sredine i prirodnih resursa 8. razvoj internacionalnog partnerstva za razvoj Svetska banka je opte prihvaeni naziv za Meunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj (The International Bank for Reconstruction and Development IBRD) i Meunarodnu asocijaciju za razvoj (The International Development Association IDA). Obe institucije imaju razliitu ali podravajuu ulogu u misiji smanjenja globalnog siromatva i poboljanju ivotnog standarda. IBRD je fokusirana na zemlje sa srednjim prosenim prihodom po glavi stanovnika i kreditno sposobne siromane zemlje, a IDA na najsiromanije zemlje sveta. Ove dve organizacije zajedno obezbeuju niskokamatne zajmove, beskamatne kredite i subvencije za zemlje u razvoju, za potrebe obrazovanja, zdravlja, infrastrukture, komunikacija i za mnoge druge svrhe. SVETSKA BANKARSKA GRUPA Termin Svetska banka odnosi se na samo dve institucije - Meunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj (The International Bank for Reconstruction and Development IBRD) i Meunarodnu asocijaciju za razvoj (The International Development Association IDA). Svetsku bankarsku grupu, pored IBRD i IDA ine jo tri organizacije, koje su takoe u vlasnitvu zemalja lanica. Meunarodna finansijska korporacija (The Internacional Finance Corporation IFC) promovie investiranje privatnog sektora dajui podrku podrujima i zemljama visokog rizika. Multilateralna agencija za garantovanje investicija (The Multilateral Investment Guarantee Agency MIGA) obezbeuje garancije od politikog rizika svima koji investiraju svoj novac u zemljama u razvoju, kao i onima koji ovim zemljama pozajmljuju novac. Konano, Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova (The International Centre for Settlement of Investment Disputes ICSID) je zaduen za reavanje investicionih sporova izmeu stranih investitora i njihovih zemalja domaina. Takoe, svaka od ovih institucija ima jasnu ulogu u misiji borbe protiv siromatva i poboljanja ivotnog standarda za stanovnitvo zemalja u razvoju. MEUNARODNA BANKA ZA REKONSTRUKCIJU I RAZVOJ (THE INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT IBRD)2Osnovana 1945. godine 184 zemlje lanice Ukupni dosadanji zajmovi: 360 milijardi dolara Zajmovi u fiskalnoj 2005. godini: 13.6 milijardi dolara za 118 novih projekata u 37 zemalja IBRD je usmerena na smanjenje siromatva u zemljama sa srednjim dohotkom i siromanijim zemljama kojima se isplati davati kredite, potpomaui njihov razvoj kroz zajmove, garancije i nefinansijske analitike i savetodavne usluge. IBRD ne uveava svoj profit do krajnjih granica ve zarauje neto dohodak svake godine poev od 1948. Zahvaljujui ovim svojim prihodima ona finansira nekoliko razvojnih aktivnosti i obezbeuje finansijsku mo koja joj omoguava niskokamatne zajmove na tritu novca i dobre uslove otplate za svoje klijente. Zemlje koje pozajmljuju od IBRD-a imaju dui period otplate duga, nego kada bi pozajmljivale od komercijalnih banaka (15 do 20 godina sa 3 do 5 godina grejs periodom). Vlade ovih zemalja pozajmljuju novac za specifine programe, fokusirane na smanjenje siromatva i na ekonomski razvoj koji bi omoguio bolje uslove ivota stanovnicima ovih zemalja. S obzirom da je IBRD vlasnitvo zemalja lanica, mo odluivanja u njenom radu je u tesnoj vezi sa finansijskim doprinosima, koji se baziraju na relativnoj ekonomskoj snazi svake od zemalja lanica. Pozajmice IBRD-a zemljama u razvoju se finansiraju od prodavanja AAA-rangiranih deonica na svetskom finansijskom tritu. Dok IBRD zarauje manji deo od ovakvih pozajmica, vei deo prihoda prikuplja od pozajmica svog kapitala. Ovaj kapital se sastoji od rezerva koje se nagomilavaju tokom godina. 2 Izvor: www.worldbank.org MEUNARODNA ASOCIJACIJA ZA RAZVOJ (THE INTERNATIONAL DEVELOPMENT ASSOCIATION IDA)3Osnovana 1960. godine 165 zemalja lanica Ukupni dosadanji zajmovi: 135 milijardi dolara Zajmovi u fiskalnoj 2005. godini: 8,7 milijardi dolara za 160 nova projekta u 66 zemalja Prilozi koje dobija IDA omoguavaju Svetskoj banci da odobri 6-7 milijardi dolara beskamatnih kredita godinje za 78 najsiromanijih zemalja sveta, u kojima ive 2,5 milijarde ljudi. Ova pomo je od vitalnog znaaja zato to ove zemlje imaju malo ili nimalo mogunosti za pozajmice pod trinim uslovima (Svetska banka im omoguava zajmove i kredite, koji se vraaju bez kamate, sa rokom otplate od 35 do 40 godina i sa grejs periodom od 10 godina). U veini ovih zemalja prosean dohodak po glavi stanovnika je neto manji od 500 dolara godinje, a mnogi stanovnici ovih zemalja preivljavaju i sa mnogo manje novca. IDA pomae u pruanju boljih osnovnih ivotnih usluga (kao to su obrazovanje, zdravstvena zatita, ista voda i sanitarna zatita) i podrava reforme i investicije namenjene poveanju produktivnosti i zapoljavanju. MEUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (THE INTERNATIONAL FINANCE CORPORATION IFC)4Osnovana 1956. godine 178 zemalja lanica Ukupna vrednost akcija: 21,6 milijardi dolara (ukljuujui 6,5 milijardi dolara u redovnim zajmovima) Ulaganja u fiskalnoj 2005. godini: 5.4 milijardi dolara za 236 projekta u 67 zemalja Mandat ove korporacije je da unapredi ekonomski razvoj kroz privatni sektor. Delujui sa poslovnim partnerima, investira u profitabilna privatna preduzea u zemljama u razvoju, obezbeuje dugorone zajmove i garancije, i prua savetodavne usluge svojim klijentima. IFC investira u projekte u regionima i podrujima u kojima privatni investitori nisu angaovani u velikom broju i pronalazi nove naine da stvori mogunosti na tritima za koja se smatra da su suvie rizina za komercijalna ulaganja bez uea ove korporacije. 3 Izvor: www.worldbank.org/ida 4 Izvor: www.ifc.org MULTILATERALNA AGENCIJA ZA GARANTOVANJE INVESTICIJA (THE MULTILATERAL INVESTMENT GUARANTEE AGENCY MIGA)5Osnovana 1988. godine 165 zemalja lanica Ukupne dosadanje garancije: 10,34 milijardi dolara Izdate garancije u fiskalnoj 2005. godini: 1,2 milijardi dolara MIGA pomae u ohrabrivanju stranih investicija u zemljama u razvoju pruajui garancije stranim investitorima za gubitke izazvane nekomercijalnim rizicima, kao to su eksproprijacija, nekonvertibilnost valute i restrikcije transfera novca, rat i graanski nemiri. Osim toga, MIGA prua tehniku pomo ovim zemljama pri irenju informacija o mogunostima ulaganja. Ova agencija nudi i posredovanje u investicionim sporovima. MEUNARODNI CENTAR ZA REAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA (THE INTERNATIONAL CENTRE FOR SETTLEMENT OF INVESTMENT DISPUTES ICSID)6Osnovan 1966. godine 142 zemlje lanice Ukupan broj registrovanih sluajeva: 103 Registrovani sluajevi u fiskalnoj 2005. godini: 25 ICSID pomae u ohrabrivanju stranih investicija obezbeujui meunarodna sredstva za izmirenje i arbitrau u investicionim sporovima, pomaui na taj nain da se izgradi atmosfera uzajamnog poverenja izmeu drava i stranih investitora. Mnogi meunarodni dogovori u vezi sa investiranjem sklopljeni su zahvaljujui ICSID-ovim arbitranim sredstvima. Ovaj centar bavi se i istraivanjima i izradom zakona o arbitrai i stranim investicijama. 5 Izvor: www.miga.org 6 Izvor: www.worldbank.org/icsid MIGA MIGA MISIJA MIGA je formirana 1988. godine kao lan Svetske bankarske grupe za podsticanje direktnih stranih ulaganja u ekonomije u razvoju radi poboljanja ljudskih ivota i smanjenja siromatva. MIGA ostvaruje svoj mandat i doprinosi razvoju nudei garancije od politikog rizika investitorima i zajmodavcima, i pomaui zemljama u razvoju da privuku i zadre privatne investicije. MIGA PRINCIPI MIGA se u svojoj misiji rukovodi sledeim principima: fokusiranje na klijente sluenje investitorima, zajmodavcima i vladama zemalja domaina podravajui privatno preduzetnitvo i promoviui strana ulaganja; angaovanje u partnerstvu delovanje u saradnji sa drugim institucijama za osiguranje, vladinim agencijama i meunarodnim organizacijama da bi se obezbedila komplementarnost usluga i pristupa; promovisanje razvojnog uticaja tenja da se pobolja ivot ljudi u ekonomijama u razvoju, u skladu sa ciljevima zemalja domaina i preduzetnikim, drutvenim i ekolokim principima; obezbeivanje finansijske stabilnosti balansiranje razvojnih i finansijskih ciljeva kroz obazrivo jemstvo i stabilno poslovanje u rizinim situacijama. MIGA LANOVI lanstvo u ovoj agenciji, koja trenutno broji 165 zemalja, otvoreno je za sve zemlje lanice Svetske banke. Ova agencija ima kapital u vrednosti od 1 milijarde SDR (1,28 milijardi dolara). Marta 1999. godine, Savet guvernera MIGA-e usvojio je rezoluciju o poveanju kapitala od priblino 850 miliona dolara. Agencija je zaradila jo 150 miliona dolara koristei kapital Svetske banke. MIGA RAZVOJNI UTICAJ Projekti koje podrava MIGA imaju viestruku korist: otvaraju se nova radna mesta, stiu se prihodi od poreza, vri se transfer znanja i tehnologije. Lokalne zajednice esto izvlae znaajne sekundarne koristi kroz poboljanu infrastrukturu, ukljuujui puteve, elektro-mreu, bolnice, kole i vodovodna postrojenja. Direktna strana ulagaja koja podrava MIGA ohrabruju i slina lokalna ulaganja i podstiu razvoj lokalnih preduzea koja obezbeuju srodnu robu i usluge. Rezultat svega toga je da zemlje u razvoju imaju veu ansu da prekinu zaarani krug siromatva. Garancije koje obezbeuje MIGA zahtevaju od investitora da se pridravaju drutvenih i ekolokih standarda za koje se smatra da su najbolji na svetu. Bez angaovanja Svetske bankarske grupe, esto se pokreu projekti bez adekvatne zatite. MIGA JEDINSTVENA SNAGA MIGA podrava i istovremeno privlai ogromne prihode Svetske bankarske grupe, primenjujui svoje nenadmano znanje o ekonomijama u razvoju u projektima za koje prua garancije. Jedinstvena snaga MIGA-e proizilazi iz njene strukture kao meunarodne organizacije koja deluje kao zatitnik koji obeshrabruje sve postupke vlade koji bi mogli da prekinu investiranje i omoguava joj da utie na reavanje potencijalnih sporova. MIGA-ine mogunosti da deluje kao objektivni posrednik uvruju poverenje investitora da e ulaganja u ekonomije u razvoju biti zatiena od nekomercijalnih rizika. MIGA DOKUMENTACIJA Zabrinutost zbog politiki nesigurnih okruenja i izgledi za politiki rizik esto inhibiraju investiranje, pri emu direktne strane investicije esto idu u aicu zemalja, dok najsiromanije svetske ekonomije ostaju ignorisane. MIGA je vaan katalizator, koji neprestano podstie direktna strana ulaganja klju razvoja u zemlje u razvoju kroz svoje garancije, tehniku pomo i pravne usluge. Od samog poetka svog angaovanja, MIGA je izdala vie od 500 garancija za projekte u 78 zemalja u razvoju. Od juna 2001. godine, osigurana svota je premaila 10 milijardi dolara, poveavajui ukupnu procenjenu vrednost direktnih stranih ulaganja na vie od 41 milijardu dolara. Ova agencija mobilisala je dodatnih 153 miliona dolara u osiguranje investicija u fiskalnoj 2001. godini kroz Kooperativni program jemstva (Cooperative Underwriting Program CUP), ohrabrujui sve koji se bave zatitom privatnog sektora da izvre transakcije koje u protivnom nikada ne bi preduzeli i pomaui agenciji da prui svoje usluge veem broju klijenata. Usluge tehnike pomoi takoe igraju integralnu ulogu u usmeravanju direktnih stranih ulaganja, pomaui zemljama u razvoju irom sveta da definiu i primene strategije za unapreivanje investiranja. MIGA neprestano razvija i iznalazi nova sredstva i tehnologije za pomo u irenju informacija o investicionim mogunostima. Na hiljade korisnika koristi prednosti itavog niza MIGA-inih servisa za pruanje on-line informacija o ulaganjima, koje se dopunjuju sa radom na terenu. Ova agencija koristi svoje pravne usluge kako bi jo vie izgladila mogue smetnje u investiranju. Kroz svoj program medijacije u sporovima, MIGA pomae vladama i investitorima da otklone svoje razlike i u krajnjem cilju poboljava investicionu klimu svake zemlje. MIGA dopunjava aktivnosti drugih organizacija koje se bave zatitom ulaganja i radi sa partnerima kroz programe suosiguranja i reosiguranja na proirivanju kapaciteta i poveanju prihoda kompletne osiguravajue industrije od politikog rizika. Do dananjeg dana, MIGA je zvanino sklopila 89 takvih partnerstava. IDA TA JE IDA? IDA je alter Svetske banke za koncesijske zajmove. Ona obezbeuje dugorone kredite bez kamata za najsiromanije zemlje u razvoju. IDA pomae u izgradnji ljudskog kapitala, politike, institucija i fizike infrastrukture koji su ovim zemljama hitno potrebni da bi se postigao bri i zdraviji rast. IDA-in cilj je da smanji disparitete izmeu i unutar zemalja, naroito u pristupu osnovnom obrazovanju, zdravstvenoj zatiti, snabdevanju vodom i sanitarnoj zatiti, i da ukljui vie ljudi u matini tok poveavajui njihovu produktivnost. ISTORIJA Kada je Meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj (The International Bank for Reconstruction and Development IBRD), poznatija kao Svetska banka, osnovana 1944. godine, njen prvi zadatak je bio da pomogne da se Evropa oporavi od razaranja u II svetskom ratu. Kada je Evropa ponovo izgraena, Banka je usmerila svoju panju na zemlje u razvoju. Krajem 50-ih godina XX veka, postalo je jasno da najsiromanije zemlje u razvoju ne mogu da priute posuivanje kapitala potrebnog za razvoj pod uslovima koje nudi Banka. Bili su im potrebni laki uslovi. Kada je inicijativu preuzeo SAD, grupa zemalja lanica Banke odluila je da osnuje instituciju koja bi mogla da daje zajmove izrazito siromanim zemljama u razvoju pod vrlo pogodnim uslovima. Nazvali su je Meunarodna asocijacija za razvoj (The International Development Association IDA). Njeni osnivai videli su je kao sredstvo da imuni sveta pomognu siromasima. Ali su takoe eleli da IDA bude proeta disciplinom banke. Iz tog razloga, ameriki predsednik Dvajt D. Ajzenhauer predloio je, a ostale zemlje su to prihvatile, da IDA bude deo Svetske banke. Sporazum o formiranju IDA-e stupio je na snagu 1960. godine. Prvi IDA-ini zajmovi (poznati kao krediti) odobreni su 1961. godine, za Honduras, Indiju, Sudan i ile. IBRD-om i IDA-om rukovodi se na isti nain. One dele osoblje i sedite, izvetaje o svom radu podnose istom predsedniku i koriste iste rigorozne standarde kada vre procenu projekata. IDA jedino uzima potreban novac iz druge fioke. Svaka zemlja koja eli da se pridrui IDA-i mora najpre biti lanica IBRD. IDA ima 165 zemalja lanice. IDA-ini KLIJENTI IDA daje zajmove zemljama u kojima je dohodak po glavi stanovnika manji od 875 dolara i koje nemaju dovoljnu finansijsku mo da posuuju od IBRD. Trenutno je 81 zemlja podobna da posuuje novac od IDA-e. U ovim zemljama ivi 2,5 milijardi ljudi, to ini polovinu ukupne populacije zemalja u razvoju. Procenjeno je da 1,1 milijarda stanovnika ovih zemalja preivljava sa prihodom manjim od 1 dolara dnevno. Neke zemlje, poput Indije i Indonezije, su podobne za IDA-ine usluge zbog niskog dohotka po glavi stanovnika, ali su ove zemlje istovremeno pogodne za neke zajmove od strane IBRD. Ove zemlje poznate su kao meoviti klijenti. Podobnost za IDA-u je prelazni aranman koji najsiromanijim zemljama omoguava pristup znatnim novanim sredstvima pre nego to budu u mogunosti da na tritima novca dobiju finansije koje su im potrebne za investiranje. Kako se njihove ekonomije razvijaju, ove zemlje prerastaju svoju podobnost. Njihove otplate (ili povraaj) zajmova koje su dobile pomau u finansiranju novih IDA-inih zajmova za ostale siromane zemlje. Tokom godina, 23 zemlje su doivele da se njihove ekonomije razviju i ojaaju, i da preu IDA-in prag podobnosti. Ove zemlje, koje su sada suvie uspene da bi se kvalifikovale za IDA-ine fondove, obuhvataju Kinu, Kostariku, ile, Egipat, Maroko, Tajland i Tursku. IDA-ini ZAJMOVI IDA-ini krediti imaju rok otplate od 20, 35 ili 40 godina sa 10-togodinjim grejs periodom za otplatu glavnice. Na ove kredite nema kamata, ali ima uslune takse od 0,75% na isplaeni saldo. Od 1960. godine, IDA je pozajmila 135 milijardi dolara. Godinje, u proseku, pozajmi 7-8 milijardi dolara za razliite tipove razvojnih projekata, a naroito za one koji se tiu osnovnih ljudskih potreba, kao to su: osnovno obrazovanje, primarna zdravstvena zatita, ista voda i sanitarne usluge. IDA takoe finansira projekte koji se bave zatitom ivotne sredine, poboljanjem uslova za privatno preduzetnitvo, izgradnjom infrastrukture i podravanjem reformi usmerenih na liberalizaciju ekonomije ovih zemalja. Svi ovi projekti utiru put ka ekonomskom razvoju, otvaranju radnih mesta, veem nacionalnom dohotku i boljem kvalitetu ivota. IDA-ini fondovi dodeljuju se zemljama potencijalnim klijentima u zavisnosti od njihovog nacionalnog dohotka, i evidencije uspeha ovih zemalja u upravljanju ekonomijom i njihovim tekuim projektima koje finansira IDA. U fiskalnoj 2005. godini, IDA je svojim klijentima pozajmila 8,7 milijardi dolara. Ovi krediti pokrivaju 160 novih operacija u 66 zemalja.. FINANSIRANJE IDA-e Dok IBRD prikuplja vei deo svojih sredstava na svetskim finansijskim tritima, IDA uglavnom puni svoje fondove prilozima vlada 40-ak bogatih zemalja lanica na svake 4 godine. Njihovi ukupni prilozi od IDA-inih poetaka iznose 109 milijardi dolara. Dodatni fondovi proizilaze iz otplate ranijih IDA-inih kredita i od neto dohotka IBRD-a. Donatori se sastaju na svake tri godine da popune IDA-ine fondove. Trinaesto popunjavanje fondova finansiralo je projekte u periodu od tri godine, raunajui od 1. jula 2002. godine Trinaesto popunjavanje fondova omoguilo je IDA-i da da pozajmice od oko 23 milijarde dolara, pri emu prilozi donatora obezbeuju neto vie od polovine te sume. Ostatak sume dolazi, uglavnom, od otplate ranijih IDA-inih kredita, kao i iz drugih nedonatorskih izvora. GDE ODLAZI NOVAC? Glavni zadatak je da se novac upotrebi na naine koji doprinose zemljama u razvoju. Ovi fondovi se odobravaju sa nultom ili niskom kamatom, ili kao grantovi, onim zemljama koje nemaju pristup meunarodnom tritu. Zemlje lanice obraaju se Svetskoj banci za ekonomska istraivanja, savete u vezi sa politikom rada i tehniku pomo u izradi i ostvarivanju razvojnih projekata. Ove zemlje izrauju sopstvene programe uz tehniku podrku koju im prua banino osoblje. Meutim, ovi programi moraju da imaju specifine ciljeve razvoja kao to su smanjenje siromatva i pruanje socijalnih usluga, izmeu ostalog. Vrsta finansijske pomoi koju e dobiti neka od zemalja u razvoju zavisi od nivoa njenih potreba. Zemlje koje posuuju od IBRD (Meunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj) uglavnom su zemlje sa srednje visokim dohotkom, manjim od 5185 dolara po glavi stanovnika za godinu dana. 75 procenata najsiromanijih ljudi na zemlji (oni koji ive sa manje od 1 dolara dnevno) ivi u ovim zemljama, i mogu da posuuju novac samo na privatnim tritima sa nepovoljnim kamatama. IBRD im nudi zajmove pod boljim uslovima i sa duim periodima plaanja. Najsiromanije zemlje sveta (one u kojima je nacionalni dohodak po glavi stanovnika 875 dolara ili manje) dobijaju grantove i beskamatne zajmove za projekte koji obezbeuju najosnovnije usluge. U sluaju ovih zajmova, svaka zemlja ima period otplate od 35 do 40 godina, sa desetogodinjim grejs periodom. Prihodi od finansijskih operacija Svetske banke odlaze u rezerve, koje nude visok nivo zatite i pomoi za finansiranje glavnih izvora podrke, kao to su IDA (Meunarodna agencija za razvoj) i redukcije dugovanja. Formirajui IFC (Meunarodnu finansijsku korporaciju) i MIGA (Multilateralnu agenciju za garantovanje investicija), Svetska banka je pokuala da stvari uini pravinijim za zemlje u razvoju i privlanijim za investitore. IFC radi sa privatnim sektorom u zemljama u razvoju. Ona uzima manji udeo u nekoj privatnoj kompaniji da bi privukla privatne investitore. Garancije koje prua MIGA osiguravaju investitore i zajmodavce od finansijskog i politikog rizika u zemljama u razvoju, nudei pokrie od nekomercijalnih rizika poput ratova i graanskih nemira. KAKO SE ODOBRAVAJU ZAJMOVI? 7Svetska banka nudi dva otipa zajmova: investicionzajmove za rorad i usluge koji podravaju projekte Grafikon socijalnog razvoja u irokom rasponu sektora; i zajmove za prilagoavanje kpodravaju politike i institucionalne reforme. U toku pregovora o zajmu, postie se saglasnost sa korisnikom zajma po pitanju razvojnog cilja projekta ili programa, ishoda, indikatora primene (da bi se izmerio uticaj i uspeh projekta) i plana da se sve to sprovede u delo. Poto se odobri zajam i on postane delotvoran, korisnik zajma sprovodi projekat ili program u delo u skladu sa dogovorenim uslovima. Svetska banka nadgleda upotrebu zajma i procenjuje rezultate. Svi zajmovi su uslovljeni baninom radnom politikom, sa ciljem da operacije koje se finansiraju budu ekonomski, finansijski, socijalno i ekoloki ispravne. RSvetska banka angaovana je trenutno na vie od 1i zemlji u razvoju. Ovi projekti su najrazliitiji i kreu se od odobravanja mikrokredita za Bosnu i Hercegovinu i poveanja AIDS svesti u zajednicama u Gvineji, preko finansiranja obrazovanja enske dece u Bangladeu i poboljanja pruanja zdravstvene zatite u Meksiku, do pomoi Istonom Timoru da se ponovo izgradi nakon sticanja nezavisnosti ili, recimo, Indiji da izgradi pokrajinu Gudarat nakon razornog zemljotresa. 7 Izvor: http://siteresources.worldbank.org/EXTABOUTUS/Resources/wbgroupbrochure-en.pdf 8 Izvor: http://siteresources.worldbank.org/EXTABOUTUS/Resources/wbgroupbrochure-en.pdf U proteklih nekoliko gonamenjene globalnom uticaju. Jedna od njih je oslobaanje od duga i, zahvaljujui pojaanoj inicijativi Prezaduenih siromanih zemalja (Heavily Indebted Poor Countries HIPC), 26 siromanih zemalja dobilo je oslobaanje od duga koje e im vremenom utedeti 41 milijardu dolara. Novac koji ove zemlje budu utedele u otplati duga bie, sa druge strane, uloen u izgradnju domova, obrazovanje, zdravstvo i programe socijalne pomoi za siromane. Meu brojnim drugimborbe protiv HIV/AIDS-a na vrh liste prioriteta. Ona je najvei svetski dugoroni finansijer HIV/AIDS programa. Tekua Banina izdvajanja za ove programe iznose vie od 1,3 milijarde dolara, od ega je polovina namenjena Podsaharskoj Africi. SSTRATEGIES - PRSs) Verovatno zbog znaajnivlasnitva reformi ekonomske politike, Svetska banka i MMF su 1999. godine odluili da bi trebalo da participativne Strategije za smanjivanje siromatva (PRSs) predstavljaju osnovu za davanje zajmova i ublaavanje dugova. Svaka zemlja mora da pripremi uz uee civilnog drutva i konsultacije sa Svetskom bankom i ekspertima MMF-a Plan strategije za smanjivanje siromatva (Poverty Reduction Strategy Paper - PRSP). PRSP je iscrpan praktian plan akcija u pogledu nacionalnog siromatva, koji daje nacrt sveobuhvatne strategije razvoja zemlje i predlae politiku delovanja u svim oblastima. Ovo je uslov da bi se zemlja kvalifikovala za Inicijativu za visoko zaduene siromane zemlje (Initiative for the Heavily-Indebted Poor Countries - HIPC Initiative) . INICIJATIVA ZA VISOKO ZADUENE SIROMANE ZEMLJE (HIPC) Ova inicijativa koja je uvedena 1996. godine omoguuje zemljama da konkuriu za smanjenje njihovog duga do podnoljivog nivoa ukoliko nisu u stanju da otplauju svoje dugove, a imaju izvetaj o izvravanju reformi predvienih od strane Banke i MMFa. HIPC Inicijativa nije velikoduan program pratanja duga; on nudi smanjenje dela duga, pod uslovom da se izvravaju propisane strukturalne reforme. STRATEGIJE DAVANJA POMOI ZEMLJI (COUNTRY ASSISTANCE STRATEGIES - CAS) Dugoroan odnos Svetske banke sa vladom neke zemlje je predstavljen u Strategiji davanja pomoi zemlji (CAS). CAS elaborira biznis plan Banke i daje detalje o stepenu i vrsti pomoi koju treba pruiti nekoj zemlji. Prema Svetskoj banci, CAS je baziran na Planu strategije smanjivanja siromatva (PRSP) zemlje i pripremljen je sa vladom na participatoran nain. To nije dokument o kome se moe pregovarati; bilo koja razlika koja postoji izmeu programa razvoja te zemlje i strategije Banke je istaknuta ali ne i neizbeno znaajna u izvravanju projekta Banke. EKONOMSKI RAST Mozambik je bio jedna od najsiromanijih i najprezaduenijih zemalja sveta 90-tih godina prolog veka, nakon dugogodinjeg graanskog rata. Da bi poboljala ivot svojih graana, vlada je reila da otvori nova radna mesta i privue investicije na naine koji e doprineti ponovnoj izgradnji ekonomije zemlje. Jedna od njih je bila Mozal, investicija vredna 2,2 milijarde amerikih dolara, u periodu od 1996. do 2003. godine, u veliku topionicu aluminijuma, koja je tek bila u razvoju. Mozal je okupio veliki broj investitora i zajmodavaca, ukljuujui i Korporaciju za industrijski razvoj June Afrike, koju je podrala garancija u visini od 40 miliona dolara Multilateralne agencije za garantovanje investicija (deo Svetske bankarske grupe) koja ohrabruje strane investicije u zemljama u razvoju. Mozambik je bio uspean u privlaenju stranih investicija u projekte koji su potpomogli aktiviranje ekonomije i njen rast (procenjen je na 14 procenata tokom 2001. godine). Mozal je bio prvi veliki projekat koji je ostvaren zahvaljujui stranim investicijama u vreme kada se zemlja grevito borila da privue investitore. Za poslednje etiri godine, Mozambik je ostvario stalan rast izvoza, dostigavi sumu od jedne milijarde amerikih dolara u 2002. godini. REDUKCIJA DUGOVANJA Visoki nivoi zaduenosti, uglavnom u korist vlada u bogatim zemljama, oteavaju siromanim zemljama da obezbede novac za obrazovanje, zdravstvo i ostale vane javne usluge. Kao rezultat toga, u saradnji sa Meunarodnim monetarnim fondom, Svetska banka lansirala je, 1996. godine, program za redukciju dugovanja nazvan Inicijativa za prezaduene siromane zemlje. Ova inicijativa je posveenost meunarodne zajednice da zajednikim radom redukuje dugovanja izrazito siromanih zemalja. Zemlje koje imaju pravo na redukovanje duga imaju nizak nacionalni dohodak, duguju ogromne sume i posveene su poboljanju svoje ekonomije. 27 zemalja danas ima pravo na redukciju dugovanja, koja iznosi vie od 52 milijarde amerikih dolara. Zahvaljujui niim trokovima zaduivanja, ove zemlje tede u proseku milijardu dolara godinje. Prema nezavisnim studijama, u 10 od ovih zemalja odvajanje za obrazovanje je sada vie nego dvostruko vee od preostalih isplata koje duguju na ime zajma. Odvajanje za zdravstvo je, takoe, poveano za 70 procenata. Prilog 1. ORGANIZACIONA EMA SVETSKE BANKE, oktobar 2006.9 9 Izvor: http://siteresources.worldbank.org/EXTABOUTUS/Resources/bank.pdf Prilog 2. 10 INJENICA O SVETSKOJ BANCI U SRBIJI I CRNOJ GORI 1010 1. . , . . . , , . 2. , 184 . 184 , . , , , , , . . 3. . , . , 2001. 2004. 522 . , , . . 10 http://digitalmedia.worldbank.org/tenthings/eca/serbia/index-serbia-lang.html 4. . 1996. 600 100 . . , , . 5. . 20 , . . 6. , . . 10 , 4,5 650 50 . . 7. . , . . 8. . , , , , . , , , . 9. 10.000 . , , . . , , . 90 . , 10. 540 30 24 . , 2005. 2007. . . LITERATURA 1. www.worldbank.org (datum pristupa 15.12.2006.) 2. www.worldbank.org/ida (datum pristupa 15.12.2006.) 3. www.ifc.org (datum pristupa 15.12.2006.) 4. www.miga.org (datum pristupa 15.12.2006.) 5. www.worldbank.org/icsid (datum pristupa 15.12.2006.) 6. http://siteresources.worldbank.org/EXTABOUTUS/Resources/bank.pdf (datum pristupa 15.12.2006.) 7. http://siteresources.worldbank.org/EXTABOUTUS/Resources/wbgroupbrochure-en.pdf (datum pristupa 15.12.2006.) 8. http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTABOUTUS/0,,contentMDK:20040580~menuPK:1696997~pagePK:51123644~piPK:329829~theSitePK:29708,00.html (datum pristupa 15.12.2006.) 9. http://digitalmedia.worldbank.org/tenthings/eca/serbia/index-serbia-lang.html (datum pristupa 15.12.2006.)