Ivana POPOVI PETROVI 1

UDK 339.92 Biblid 0025-8555,56(2004) Vol. LVI, br. 1, pp. Izvorni nauni rad Januar 2004.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA - OSNIVANJE, FUNKCIJE, CILJEVI ABSTRACTThe author deals with the issue of institutionalisation of international economic relations, the process that was only partially completed in 1995 with the establishment of the World Trade Organization. GATT has played an important role in regulating the international trade trends for nearly half a century, the period which is now believed to be the inseparable part of the World Trade Organization. The ever present idea of free trade and prospects of its attainment are the common thread that both industrial and developing countries officially aim for. The successes and defeats at the Ministerial Conferences held so far point out the fact that this is an institution that makes corrections on itself as it follows global developments. In the years to come, the World Trade Organization will be challenged to prove that it is a machinery essential for a global economic growth and development, and not an institution imposing forms of hyper-capitalism that exploit the poor in order for the rich to get richer.

1. Meunarodna saradnja u periodu GATT-aa) Nastanak GATT-a U periodu posle Drugog svetskog rata uoena je potreba za stvaranjem novog meunarodnog ekonomskog okvira. Njega bi inili: Meunarodni monetarni fond (International Monetary Fund-IMF), Meunarodna banka za obnovu i razvoj2 3 (International Bank for Reconstruction and Development1 2

Ivana Popovi Petrovi, israiva u Institutu za meunarodnu politiku i privredu, Beograd

Prema: Dr Dejan Jovovi, Jugoslavija i meunarodne finansijske institucije, u Meunarodne finansijske institucije, Meunarodna politika, Slubeni list SRJ, Pravni fakultet, Fakultet politikih nauka, Institut ekonomskih nauka, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1997, str. 71: Meunarodna banka za obnovu i razvoj je termin koji se koristi u dokumentima pravne prirode, ali je u irem kontekstu ine: Banka i njene tri afilijacije: Meunarodno udruenje za razvoj (IDA), Meunarodna finansijska korporacija (IFC) i Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA). One zajedno se nazivaju i Grupa svetske banke. Prema: Dr Predrag Jovanovi Gavrilovi, Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994; Za IBRD i IDA se koristi naziv Svetska banka, a sve etiri organizacije zajedno ine Grupu Svetske banke.3

1

IBRD) i meunarodna organizacija koja bi delovala u oblasti trgovine. Bilo je predvieno da to bude Meunarodna trgovinska organizacija (International Trade Organisation - ITO), kao trea meunarodna ekonomska organizacija koja bi regulisala meunarodnu trgovinu, za razliku od prve dve koje su prvenstveno finansijskog karaktera. U arhitekturi posleratne izgradnje, moemo rei da je GATT bio poslednja impresivna struktura4 meunarodne ekonomske saradnje. Nakon tekih ratnih godina trebalo je dati podstrek razvoju trgovine, to se na najbolji nain moglo uraditi ostvarenjem liberalizacije trgovine i zaustavljanjem protekcionistikih mera, koje su ostale na snazi jo od 30-ih godine prolog veka. Zato je u Havani sazvana Konferencija o trgovini i zaposlenosti pod okriljem Ekonomsko socijalnog saveta UN (ECOSOC). Razgovori na tu temu su rezultirali u Havanskoj povelji iz 1948. godine,5 kojom je trebalo stvoriti osnove jedne takve meunarodne organizacije, kao i privremenu komisiju iji bi zadatak bio sazivanje prve konferencije ove organizacije. Ipak, ova Organizacija nikada nije osnovana kako je tada osmiljena, usled odbijanja ratifikacije od strane amerikog Kongresa. Radi izrade nacrta povelje budue meunarodne trgovinske organizacije, februara 1946. godine, u Ujedinjenim nacijama usvojena je rezolucija o osnivanju Pripremnog komiteta za Konferenciju Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti. Na drugom zasedanju Pripremnog komiteta, aprila 1947. godine, u enevi, voeni su bilateralni pregovori o carinskim koncesijama. Pregovori su zavreni uspehom, a rezultat je konkretizovan u okviru Opteg sporazuma o carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade - GATT). GATT je stupio na snagu 1. januara 1948. godine i bilo je predvieno da predstavlja samo privremeno, prelazno reenje za regulisanje meunarodne trgovine na multilateralnom nivou, sve do stupanja na snagu pravila Meunarodne trgovinske organizacije. U prvoj rundi pregovora, dakle u procesu formiranja GATT-a, ostvareno je 45.000 carinskih koncesija, koje su obuhvatale 10 milijardi dolara, odnosno vrednost od oko jedne petine tadanje svetske trgovine.6 Zamiljen kao privremeni trgovinski sporazum, GATT u samom poetku nije imao institucionalnu strukturu.7 Ona se razvijala postepeno.

Neki autori GATT smatraju strukturom (mada izvanrednom), s obzirom na injenicu da on nikada nije formalizovan.5

4

Prema: G. J. Lanjouw, International Trade Institutions, Longman, London and New York and Open University of the Netherlands, Heerlen, p. 6; Havanska povelja se pored pitanja meunarodne trgovine, odnosila i na regulisanje zapoljavanja, ekonomsku aktivnost, ekonomski razvoj i obnovu, kao i na meunarodne robne sporazume.

Dr Tomislav Popovi, Svetska trgovinska organizacija, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str. 9. Prema: Bernard M. Hoekman and Michael M. Kostecki, The political economy of the world trading system - from GATT to WTO, Oxford University Press, Oxford, 1995, p. 13.7

6

2

Havanska konferencija, odnosno Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti, zapoela je rad 21. XI 1947. godine na Kubi, a okonala 24. III 1948. godine, kada je potpisana Havanska povelja o Meunarodnoj trgovinskoj organizaciji. Za ITO se smatralo da e biti specijalizovana ustanova Ujedinjenih nacija, koja bi se bavila, do tada nedovoljno istaknutim, pitanjem meunarodne trgovinske saradnje. Povelju je potpisalo 50 zemalja, a bilo je potrebno 20 ratifikacija. I tih 20 ekalo je na odluku amerikog Kongresa. Posle odbijanja amerikog Kongresa da to uini, preostalo je okretanje Sporazumu GATT-a. Moe se zakljuiti da je ova velika ideja naila na znaajan i presudan otpor od strane velikih sila, naroito SAD, koje nisu mogle prihvatiti da nacionalnu trgovinsku politiku podvrgnu multilateralnoj kontroli jedne nadnacionalne institucije. Stvaranje ITO imalo je cilj kompletiranje procesa institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa koji je zapoet u Breton Vudsu 1944. godine, osnivanjem Meunarodnog monetarnog fonda i Meunarodne banke za obnovu i razvoj. Tako bi se stvorila jedna integrativna celina koja bi obuhvatala: meunarodne novane tokove (IMF), meunarodne investicije (IBRD) i meunarodnu trgovinu (ITO). 8 Do osnivanja Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organisation WTO) 1995. godine, GATT je ostao jedini multilateralni instrument koji regulie meunarodnu trgovinu.9 GATT je meudravni ugovor koji regulie oblast meudravne trgovinske saradnje.10 Formulisani su ciljevi osnivanja GATT-a. To su: podizanje ivotnog standarda, obezbeivanje pune zaposlenosti, obezbeivanje rastueg realnog dohotka i efektivne tranje, poveanje upotrebe resursa, proirenje proizvodnje i razmene dobara. Da bi se to ostvarilo uloga je GATT-a da olaka smanjenje barijera trgovini i obezbedi veu jednakost uz potovanje trinog pristupa za sve ukljuene strane. Prema nekim autorima11 vano je napomenuti i to da u okviru GATT-a nigde nije pomenuto ostvarenje potpuno slobodne trgovine kao osnovni cilj. b) Odrane runde pregovora pod okriljem GATT-a Za 47 godina, koliko je postojao GATT, njegov osnovni tekst je ostajao uglavnom isti, uz dodavanje novih sporazuma u cilju daljeg sniavanja carina, to je injeno kroz serije multilateralnih trgovinskih pregovora, nazvanih trgovinske runde. Svaka runda predstavljala je korak vie u procesu ostvarivanja trgovinske liberalizacije. Prednost pregovaranja u okviru rundi, bez obzira na njihovo dugogodinje trajanje, nalazi se u sveobuhvatnom (paket) pristupuPrema: Dr Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Besjeda i Ars Libri, Beograd, 2001, str. 57.9 8

Dr Tomislav Popovi, Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str. 10. Predrag Bjeli Svetska trgovinska organizacija, IGP Prometej, Beograd, 2002, str. 12.

10 11

Bernard M. Hoekman and Michael M. Kostecki, The political economy of the world trading system-From GATT to WTO, op. cit., p. 13.

3

trgovinskim pregovorima. Takav pristup nudi i sveobuhvatna reenja, dakle i sa ekonomskog, ali i politikog aspekta, to je lake za odbranu na nacionalnom nivou. Prednost ovakvog pregovaranja postoji i za zemlje u razvoju, kojima se tako poveava mogunost uticaja, to je neuporedivo bolje u odnosu na njihovo bilateralno pregovaranje sa vodeim trgovinskim silama u svetu. Reforma u osetljivim sektorima od strategijskog znaaja za svaku dravu, kao to je i poljoprivredni sektor, najpre se moe izvriti ukoliko se donese paket globalnih mera. Upravo o ovom pitanju najvie je bilo rei u okviru poslednje runde GATTa, Urugvajske runde. Odrano je ukupno osam rundi pregovora. Tabela broj 1 Multilateralni trgovinski pregovori 1947-1995. godine Godina 1947. eneva 1949. Anesi 1951. Torki 1956. eneva 1960. eneva 1961. Dilon runda 1963. eneva 1967. Kenedi runda 1973. eneva 1979. Tokijska runda 1986. eneva 1993. runda Urugvajska 123 102 Carine, necarinske sporazumi mere i sistemski 62 Carine i antidamping Broj uesnika 23 13 38 26 26 Oblast carine carine carine carine carine

Carine, necarinske mere, pravila, usluge, pravo intelektualne svojine, reavanje sporova, tekstil, poljoprivreda, osnivanje WTO

Izvor: Prema: Svetska trgovinska organizacija, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str.12.

Tokom odravanja prvih pet rundi uglavnom se diskutovalo o pitanju sniavanja carina u meusobnoj trgovini strana potpisnica GATT-a i njihovi glavni rezultati postignuti su u ovom domenu. Dilon runda (1960-1961) je ostala upamena kao runda na kojoj je ostvaren mali uinak u pogledu carinskih koncesija (svega 4.40012), ali i kao prva runda pregovora nakon koje je bilo oigledno da e stvaranje Evropske ekonomske zajednice - EEZ (European Economic Community EEC), a jo vie Zajednike poljoprivredne politike12

Ibidem, p. 18.

4

(Common Agricultural Policy - CAP), samo omoguiti jo izraenije poveavanje carina i trgovinskih barijera u sektoru osetljivih proizvoda, meu kojima poljoprivredni proizvodi zauzimaju dominantno mesto. Dakle i ova runda pregovora za osnovnu temu imala je carine kao i sve prethodne runde, mada je u ovom sluaju, to pitanje posmatrano u svetlu stvaranja carinske unije evropskih zemalja. Prva runda pregovora koja je donekle promenila takav pristup bila je Kenedi runda,13 odrana u periodu od 1964-1967. godine. Pored pitanja carina voeni su pregovori u pogledu antidampinke politike. Pregovori su dali rezultate u pogledu sniavanja carina za industrijske proizvode za 35%,14 ali su zato pregovori po principu proizvod po proizvod za poljoprivredne proizvode bili manje uspeni. Ovo je prva runda koja je pored carina dala znaaj i sve zastupljenijim necarinskim barijerama trgovini, kao i antidampinkim merama, a kao rezultat toga, dolo je do sklapanja Antidampinkog sporazuma. Tokijska runda (1973-1979) je ostvarila progresivno sniavanje carina i to za 30% u devet vodeih zemalja. Prosena carina za industrijske proizvode je sniena na 4,7%,15 a napredak se uoava ukoliko uporedimo ovaj podatak sa visinom carina od 40% za industrijske proizvode, koliko su one iznosile u vremenu osnivanja GATT-a. Da bi ovo snienje bilo realno ostvarivo, primenjeno je fazno sniavanje, element harmonizacije, kao i sniavanje carinskih vrhova (tariff peaks). Pregovori su voeni i u oblasti necarinskih barijera trgovini. Iako one nisu uklonjene, donet je niz sporazuma za ovu oblast. Samo su neke razvijenije zemlje prihvatile ove sporazume, nazvane kodeksi.16 17 Njih je bilo devet, a pet Sporazuma o: subvencijama, tehnikim preprekama trgovini, uvoznim dozvolama, carinskoj vrednosti i antidampingu, preuzeti su u Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije i pretvoreni su u multilateralne sporazume. Za ostala etiri sporazuma o: goveem mesu, mlenim proizvodima,18 vladinim nabavkama i civilnim vazduhoplovima, moe se konstatovati da su ostali da vae kao plurilateralni sporazumi.

2. GATT-WTO - osnivanje WTOa) Nastanak WTO - Urugvajska runda pregovora13 14

Pregovore je zapoelo 46 zemalja uesnica, a do zavretka runde njihov broj se poveao na 74.

Bernard M. Hoekman and Michael M. Kostecki, The political economy of the world trading system - from GATT to WTO, op. cit., p. 18.15 16 17 18

Dr Tomislav Popovi, Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str.11. Ibidem, str. 11. Prema: Predrag Bjeli Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str. 24.

Primer Sporazuma o goveem mesu i mlenim proizvodima ukazuje na osetljivost pitanja poljoprivrednih proizvoda, a takoe i na osetljivost njegovog reavanja na globalnom nivou.

5

Tokom 70-ih godina, a naroito tokom 80-ih, dolo je do takvih ekonomskih promena za koje se moe konstatovati da su znaajno ugrozile kredibilitet GATT-a. Naime, veliki broj pitanja postavljenih na Tokijskoj rundi pregovora, kao i ograniene mogunosti za njihovo reavanje, naveli su zemlje potpisnice GATT-a da novim pregovorima pokuaju da ojaaju multilateralni sistem. S obzirom da je tih decenija dolazilo do uestalih recesija, vlade mnogih zemalja su pribegavale primeni sve mnogobrojnijih necarinskih barijera trgovini, kako bi zatitile svoje privrede od nadolazee konkurencije. Uspeh prethodnih rundi pregovora u pogledu postepenog smanjenja carina, doveden je u pitanje upravo pojavom nekada i teko prepoznatljivih necarinskih barijera (mimikrija). Pored toga, jaaju tendencije formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih integracija, a to treim zemljama naruava mogunosti za pristup tim tritima i ujedno time se naruava princip liberalizacije meunarodne trgovine. U pogledu poljoprivrede ostale su nedoreenosti u multilateralnom sistemu u tom smislu da je izmakla regulisanju u okviru GATT-a, kao i oblast tekstila i odee. Ugroena je do tada postignuta trgovinska liberalizacija i u skladu sa njom poveanje stopa rasta svetske trgovine od oko 8%19 proseno godinje tokom 50-ih i 60-ih godina. Ideja o nastavku pregovora izneta je jo na Ministarskom sastanku 1982. godine. Sastanak je doiveo krah zbog pitanja poljoprivrede, a postojei radni program je iskorien kao osnova za nastavak pregovora. Ministri su se sastali ponovo tek nakon etiri godine 1986. godine u Punta del Este u Urugvaju.20 Pregovaraki plan je obuhvatio sva pitanja trgovinske politike, kao i nove oblasti: trgovinu uslugama i intelektualnu svojinu. Na Ministarskom sastanku u Montrealu 1988. godine, s obzirom da se pretpostavljalo da se pregovori nalaze na sredini svog toka, analizirani su rani rezultati. Oni su se odnosili na: koncesije u oblasti pristupa tritu tropskih proizvoda, osnove novog sistema reavanja sporova, mehanizam revizije trgovinskih politika. Veliki je znaaj upravo ove poslednje teme, s obzirom da je to prvi put da se zahteva sveobuhvatna i stalna revizija trgovinskih politika svih potpisnica GATT-a. Kada je trebalo da se runda okona na sastanku u Briselu, decembra 1990. godine, usled neslaganja vezanog za koncesije u poljoprivredi, dolo je do novog, neizvesnog odlaganja. Decembra 1991. godine napravljen je nacrt Finalnog akta,21 ali je njegovo usvajanje odlagano 3 godine. U meuvremenu se pored poljoprivrede, pojavilo vie spornih pitanja vezanih za: trgovinu uslugama, trini pristup, antidamping. Pored toga, dolo je do otvorenog neslaganja izmeu dve vodee trgovinske sile - SAD i EZ.

19 20

Dr Tomislav Popovi, Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str. 13.

Prema: Bernard M. Hoekman and Michael M. Kostecki, The political economy of the world trading system - from GATT to WTO, op. cit., p. 19. Poslednja runda pregovora nastavila je trend proirivanja liste zadataka, poveanja broja uesnika, kao i produavanja vremenskog perioda potrebnog da bi bila okonana.21

Prema: Predrag Bjeli Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str.25 - Zavrni dokument.

6

Tek novembra 1992. godine, potpisivanjem Bler Haus (Blair House)22 Sporazuma o poljoprivredi, u Vaingtonu, izmeu SAD i EZ, stvoreni su realni uslovi za okonanje ove runde pregovora. Pored ovog pitanja konsenzusom u okviru etvorke (Kvadraterale-Quad)23 je reeno pitanje trinog pristupa. Dogovoreno je smanjenje subvencionisanog izvoza ita i garantovanje minimalnog stepena pristupa tritu inostranim dobavljaima poljoprivrednih proizvoda. Tokom 1993. godine Sporazum je naiao na najvee protivljenje u Francuskoj, tako da se sukob zapravo mogao posmatrati na relaciji SAD Francuska, jer Francuzi nisu mogli da prihvate Sporazum bez amandmana, a Amerikanci nisu bili voljni da ponovo pregovaraju. Ipak su uinjena izvesna prilagoavanja Bler Haus Sporazuma, tako da je on postao prihvatljiv za obe strane i otvoren je put nastavku pregovora. b) Rezultati Urugvajske runde pregovora Rezultati Urugvajske runde pregovora izloeni su u Finalnom aktu, koji je potpisan 15. IV 1994. godine, u Marakeu. Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (Agreement Establishing the World Trade Organisation), sa pripadajuim aneksima, Ministarske deklaracije i jo 25 razliitih odluka. Osnivaki akt WTO je navedeni Sporazum, koji je, sistem od 29 zasebnih ugovora organizovanih u 4 aneksa. Broj predstavnika se poveavao tokom odvijanja runde, da bi na kraju iznosio 125. Najvaniji rezultat ove runde pregovora je osnivanje Svetske trgovinske organizacije koja je poela sa radom 1. I 1995. godine. Finalni akt je potpisalo 111 zemalja, dok je Sporazum o uspostavljanju WTO potpisalo 104 zemlje. Ve poetkom 1995. godine, Sporazum je ratifikovalo preko 80 zemalja. Meu njima su bile: SAD, Evropska unija, Japan i Kanada. To su zemlje ije je uee u ukupnoj sveskoj trgovini robe i usluga oko 90%. Do 2000. godine, pravo lanstva u WTO je steklo 135 drava. Za sedite rada WTO odreena je eneva.24 Urugvajska runda, posmatrano sa aspekta meunarodne trgovine, ostvarila je i znaajan rezultat u pogledu rada na daljoj liberalizaciji meunarodne trgovine. U to su ukljueni ne samo smanjenje carina, ve i njihovo potpuno ukidanje za neke grupe proizvoda, ukljuivanje u GATT do tada spornih oblasti u prethodnim rundama pregovaranja, a to su poljoprivredni i tekstilni proizvodi, kao i proirenje GATT-a na druge discipline. Prosene carine za industrijske proizvode (manufactured products) razvijenih zemalja sniene su sa 6,4% na 4,0%, to je smanjenje od skoro 40%. Uspeh ove runde pregovora je oigledniji kada se ovaj rezultat uporedi sa prosenim carinskim optereenjem od 35% u periodu pre stvaranja GATT-a, ili sa priblino 15% iz vremena Dilon22 23

G .J. Lanjouw, International Trade Institutions, op. cit., p. 16.

Prema: Predrag Bjeli Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str. 26. etvorku ine: SAD, EU, Japan, Kanada. Ove etiri sile predstavljaju neformalnu grupu, ali i najui krug de facto odluivanja u okviru GATT-a i WTO.24

Prema: Dr Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, op. cit., str. 59.

7

runde.25 Stvaranje novog GATT-a, esto nazivanog GATT-1994, za razliku od GATT-a nastalog 1947. godine, omoguilo je zemljama potpisnicama da ga prilagode svojim novim, savremenijim potrebama i da se tako zadri autoritet GATT-a. U odnosu na Tokio rundu, razlika u korist Urugvajske ogleda se i u napretku liberalizacije meunarodne trgovine uslugama, koja posebno u razvijenim zemljama pokazuje sve vei udeo u ukupnim privrednim aktivnostima. Novi pristup je dat i u pogledu meunarodne trgovine robom, a u toj grupi posebno mesto dato je liberalizaciji meunarodne trgovine poljoprivrednim proizvodima. U ovoj oblasti tokom prethodnih rundi pregovora postizani su samo marginalni rezultati. U Deklaraciji iz Punta del Este govori se o postepenom smanjenju negativnih efekata nastalih upotrebom direktnih i indirektnih subvencija i drugih mera koje su direktno ili indirektno delovale na meunarodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima. O merama obezbeenja nije postignut nikakav dogovor za vreme prethodne runde, pa se u okviru Urugvajske radilo na tome da se ve uvedene mere obezbeenja van GATT-a dovedu pod okrilje GATT-a, to je vano za oblast tekstila, gde je primenjivano dobrovoljno ograniavanje izvoza, na osnovu bilateralnih dogovora. Takoe, zavrnim dokumentom Urugvajske runde pregovora zabranjuje se trgovinski protekcionizam vren na osnovu necarinskih barijera. Zatitna politika se preusmerava na carine.26 Uprkos tome, neki analitiari predviaju da e se na nacionalnom planu i dalje uvoz iz drugih zemalja tretirati nepovoljno. U Urugvajskoj rundi pregovora se govorilo i o antidampingu, ali se smatra da rezultati nisu na maksimalnom nivou. Doneta su i stroija pravila u oblasti vezanoj za subvencije, kada su one, prema stepenu dozvoljenosti, podeljene u tri kategorije: zabranjene, uslovno dozvoljene i dozvoljene bez nepovoljnih dejstava. Deklaracija ministara, prihvaena takoe 15. IV 1994. godine, kao najznaajnije uspehe zavrene Urugvajske runde pregovora smatra: - Ostvarenje jaeg i jasnijeg pravnog okvira, neophodnog za obavljanje meunarodne trgovine, kao i stvaranje efikasnijeg mehanizma za reavanje sporova; Globalno smanjenje carina od 40% ; - Ustanovljavanje meunarodnog okvira za trgovinu uslugama i zatitu trgovinskih aspekata prava intelektualne svojine, i naravno, jaanje trgovinskih odredaba u oblasti poljoprivrede i tekstila;27Bernard M. Hoekman and Michael M. Kostecki, The political economy of the world trading system - from GATT to WTO, op. cit., p. 20. Tarifikacija je pretvaranje svih necarinskih barijera u carinski ekvivalent. (primer: vie od 30% poljoprivrednih proizvoda je bilo predmet necarinskih barijera, najee kvota ili uvoznih restrikcija).27 26 25

Predrag Bjeli Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str.27.

8

Tabela broj 2 Snienje carina posle Urugvajske runde pregovora Grupe proizvoda Pre Urugvajske Posle Urugvajske Snienje runde runde % % % Svi industrijski proizvodi Industrijski tropski proizvodi Primarni proizvodi 6,8 4,2 4,0 4,3 1,9 2,7 2,5 2,3 1,3

Izvor: Prof. dr Vojislav Baji Primena novih pravila Svetske trgovinske organizacije i procena efekata za ZUR i ostale zemlje, u: Tomislav Popovi (redaktor), Jugoslavija i STO, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str. 62.

c) GATT-WTO Svetska trgovinska organizacija je meunarodna organizacija koja poseduje sve potrebne elemente da bi se mogla tako klasifikovati: dravu kao osnivaa i tipinu lanicu, meunarodni ugovor kao osnivaki akt, stalne organe koji sprovode odredbe statuta, odreenu oblast delovanja, svojstvo pravnog lica i subjekt je meunarodnog prava. Formalno gledano, GATT nije bio meunarodna organizacija, ve ugovor sklopljen izmeu vlada zemalja. Kao rezultat toga nije imao zemlje lanice, ve zemlje ugovornice, odnosno zemlje potpisnice. WTO je meunarodna organizacija koja upravlja multilateralnim sporazumima u oblasti robne trgovine (GATT), trgovine uslugama (GATS) i trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs). WTO se ne bavi kontrolom privatnog biznisa. Njen rad obuhvata samo vlade zemalja, uvodei red meu instrumente trgovinske politike (carine, kvote, subvencije). Dakle, WTO je regulator rada vlada zemalja koji se tie trgovine, kao i regulator uslova konkurencije sa kojim se na domaem tritu suoavaju uvezeni proizvodi. U tome se ne razlikuje od GATT-a. Jedan od osnovnih motiva za osnivae GATT-a, pored ekonomskih razloga, bilo je i uoavanje potrebe za ojaavanjem veza izmeu zemalja, kako bi se spreili konflikti i naroito ratovi. Rast dohotka izazvan trgovinskom liberalizacijom i nediskriminatorski pristup tritima trebalo je da utiu na smanjenje konfliktnih situacija, a pored toga, time bi bio stvoren forum za diskusiju. Svetska trgovinska organizacija ne samo da proiruje GATT, ve se u mnogo emu i razlikuje. Dok je GATT predstavljao multilateralni sporazum bez

9

institucionalne osnove (sa malim pridruenim Sekretarijatom nastalim 40-ih godina28), WTO ima svoj Sekretarijat.

krajem

GATT je primenjivan na privremenoj osnovi, mada je to sa uspehom trajalo 47 godina. GATT se odnosi na regulisanje trgovine robom, a WTO je objedinila i GATT i GATS i TRIPs. GATT-1994. se nalazi u aneksu 1A uz Sporazum o WTO, GATS u aneksu 1B, a pridodati su mu dodatni aneksi, liste koncesija i liste izuzetaka. Osnovni principi trgovine intelektualnom svojinomTRIPS, dati su kao aneks 1C uz Sporazum o WTO. Reavanje sporova u okviru WTO se obavlja na osnovu Dogovora o pravilima i procedurama za reavanje sporova, a on predstavlja drugi aneks uz Sporazum o WTO.29

3. Funkcije, ciljevi, principi, struktura WTOa) Funkcije WTO WTO je institucija nadnacionalnog i multinacionalnog karaktera koja kontrolie meunarodnu trgovinu robom, uslugama i intelektualnom svojinom. Nain njenog delovanja, dakle, funkcionisanja jesu sporazumi koji reguliu oblasti znaajne sa aspekta meunarodne trgovine. Sporazumi30 koji reguliu meunarodnu robnu trgovinu se dele u tri grupe: 1) Prva grupa se odnosi na sniavanje carinskih i necarinskih barijera u meunarodnoj trgovini, kako bi se omoguio jedan konkurentan pristup na trite zemalja lanica. Delovi ove grupe sporazuma su: GATT iz 1994. godine, Sporazum o trgovini poljoprivrednim proizvodima, Sporazum o tekstilnim proizvodima. U okviru GATT-a iz 1994. godine, data je lista proizvoda za koje je izvreno sniavanje carina do kog dolazi pri uvozu u zemlje lanice. Da bi imala pravo na nie carine na stranim tritima, firma koja je izvoznik mora da bude registrovana u zemlji lanici WTO. Ukoliko nije, carine za njenu robu e biti vee, a roba samim tim nekonkurentnija. Istie se potreba za ulanjenjem u WTO, jer se, u suprotnom, otvaraju mogunosti za diskriminaciju firmi koje su iz zemalja nelanica WTO. U oblasti poljoprivrede dolo je do promene doskoranje politike subvencioniranja, kao i ukidanja necarinskih mera zatite od strane prvenstveno visokorazvijenih zemalja koje su proteklih decenija vetaki stvarale domau poljoprivrednu imperiju koja je niskim cenama osvajala svetsko trite, a sa druge strane, necarinskim barijerama titile su domaa trita od uvoza poljoprivrednih proizvoda. Sada se necarinske mere zatite moraju prevesti u carine (proces tarifikacije), a subvencije su zabranjene. Razvijenim zemljama preostaju samo necenovni faktori konkurencije u borbi za trite. U oblastiSekretarijat je oduvek bio mali. Tako je 1995. godine brojao svega 450 zaposlenih, uglavnom eksperte, diplomate, politiare, koji su se nalazili u prestonicama drava potpisnica. GATT Sekretarijat je poznat kao Interim Commission for the Internationa Trade Organisation (ICITO).29 30 28

Predrag Bjeli Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str. 40. Dr Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, op. cit., str. 62.

10

tekstila, najvei izvoznici bile su zemlje u razvoju, a najvei uvoznici razvijene zemlje. Jeftin uvoz tekstilnih proizvoda iz ZUR-a u razvijene zemlje izazivao je poremeaje na njihovom tritu i ugroavao njihove proizvoae. Zato su one smatrale opravdanim uvoenje kvota i ostalih necarinskih barijera. Ovo je oblast sa velikim brojem bilateralnih aranmana (esta upotreba dobrovoljnog ograniavanja izvoza) u kojima je dolazila do izraaja protekcionistika politika razvijenih zemalja. Regulisanje ove oblasti trgovine u okviru WTO trajae do 2005. godine, kada e WTO preuzeti u potpunosti nadlenost nad ovim sektorom. 2) Druga grupa sporazuma su sporazumi koji se odnose na unifikaciju pravnih normi u zemljama lanicama. Ovakvim ujednaavanjem nestale bi pravne barijere koje znaajno komplikuju dosadanju meunarodnu trgovinu. Ovu grupu ine: Sporazum o investicionim merama koje utiu na trgovinu, Sporazum o trgovini uslugama (GATS) i Sporazum o trgovini intelektualnom svojinom; 3) Treu grupu sporazuma ine sporazumi koji reguliu realizaciju spoljnotrgovinskog posla, gde su se do pojave ovih sporazuma javljala esta usporavanja u praksi. Jedan broj faza do okonanja spoljnotrgovinskog posla podrazumevao je veoma komplikovanu proceduru. Zato je doneta sledea grupa sporazuma o: antidampingu, tehnikim preprekama trgovini, carinskoj vrednosti, kontroli pre isporuke, pravilima o poreklu robe, procedurama za izdavanje uvoznih dozvola, zatitnom sistemu, sanitarnim i fitosanitarnim merama; b) Ciljevi i zadaci Osnovni cilj formiranja jedne ovako kompleksne meunarodne institucije, odnosno strukture jeste ostvarenje venog ideala trgovine koji od njenog nastanka pa sve do danas ipak nije ispunjen. To je ostvarenje trgovinske liberalizacije31 kako bi dolo do poveanja blagostanja naroda zemalja lanica. Dakle, cilj je ostvarenje liberalizacije meunarodne trgovine uz eliminisanje svih necarinskih barijera i restrikcija. Zadaci stvorene WTO kako bi se bre i lake dolo do ostvarenja ovog cilja, jesu: - Administriranje trgovinskim sporazumima, a po potrebi razmatranje novih oblasti meunarodne trgovine i donoenje novih sporazuma. Upravo je nedostatak GATT-a koji je pretio da ugrozi celokupan sistem multilateralne trgovinske razmene, bio, zapravo, neukljuivanje i nedovoljno osavremenjavanje u pogledu obuhvatanja novih oblasti koje bi trebalo da budu pod nadnacionalnim okriljem; - Donoenje propisa kojima bi se omoguilo pojednostavljenje i ubrzanje realizacije spoljnotrgovinskog poslovanja, a moglo bi se ostvariti pomou: razvoja elektronske tehnologije, harmonizacije nacionalnih propisa na meunarodnomU skladu sa ovim pojmom u nastavku rada pogledati odeljak pod nazivom Ideja slobodne trgovine i njen znaaj danas.31

11

nivou, unifikacije dokumenata koji prate uvezenu i izvezenu robu, standardizacije carinske procedure, standardizacije trgovakih termina; Od instrumenata trgovinske politike WTO se zalae za korienje iskljuivo carina, a ostale esto upotrebljavane instrumente, meu kojima su: subvencije, kvote, kontigenti, tehnike i ostale necarinske barijere, zabranjuje i ima naine da zemlje lanice koje prekre ova pravila kazni. WTO je prva institucija ija je primarna oblast delovanja, multilateralni trgovinski sistem i u skladu sa tim ona ima status kao i Svetska banka i Meunarodni monetarni fond. Naravno, razlikuju im se funkcije koje obavljaju. WTO ima vie funkcija. WTO je preuzela odgovornost za olakavanje primene kao i funkcionisanje Multilateralnih trgovinskih sporazuma. Pored toga, treba da obezbedi forum za pregovore koji bi se vodili kako o novim problemima, tako i o pitanjima koja su ve bila predmet pregovora. Treba da radi na boljem razumevanju i prezentiranju mehanizma trgovinske politike. I naravno, potrebno je da sarauje sa Svetskom bankom i Meunarodnim monetarnim fondom, kako bi se postigla vea koherentnost u stvaranju globalne ekonomske politike. Sam vrh organizacije koji omoguuje ostvarenje ovih kompleksnih funkcija, jesu Ministarske konferencije. c) Opti principi WTO etiri principa WTO meusobno nisu uvek komplementarna. Najvaniji i uvek prvi meu njima je princip nediskriminacije, a on je u suprotnosti sa principom reciprociteta. Takoe postoji rakorak i izmeu principa pristupa tritu i fer konkurencije. se odnosi na princip najpovlaenije nacije (Most-favoured-nation MFN). Po ovom principu zahteva se da ukoliko zemlja lanica WTO odobri trgovinske olakice nekoj drugoj zemlji, onda je duna da odmah i bezuslovno odobri iste i svim drugim zemljama lanicama WTO, koje su zainteresovane za izvoz date grupe proizvoda u tu zemlju. Na primer, ako se zemlji dobavljau odobri carina od 5% onda se ova stopa mora primeniti odmah na uvoz ove vrste robe iz svih zemalja lanica WTO. MFN je dopunjen pravilom nacionalnog tretmana pod kojim se podrazumeva da inostrana roba kada pree granicu i kada se na nju primene sve mere koje su tom prilikom uobiajene, treba da bude jednako tretirana kao i domaa roba, dakle, da na tom tritu ne bude tretirana manje povoljno (insistira se na terminu no less favourable) od domae robe. MFN se primenjuje bezuslovno, a jedini izuzetak se moe primeniti ukoliko grupa zemalja stvori zonu slobodne trgovine ili carinsku uniju, ili se, pak, odobri posebni pristup za najmanje razvijene zemlje u razvoju. Potovanje principa nediskriminacije je vano sa vie aspekata. Prvenstveno zbog ostvarenja ekonomske efikasnosti. Pod tim se podrazumeva da ako se ostvaruje princip nediskriminacije, onda e uvoznici i potroai imati mogunost da se odlue za realno najkonkurentnijeg inostranog dobavljaa. Zatim, potovanje ovog principa

Princip nediskriminacije. Princip nediskriminacije ima dve dimenzije. Prva

12

obezbeuje garancije manjim zemljama da vee i monije zemlje ne mogu podii carinske tarife u nekim tekim situacijama za svoju privredu. Pored toga, onemoguuje se uplitanje politike volje da se nekim zemljama daju ustupci i time se omoguuje logina dominacija ekonomskih kriterijuma. obaveza koja se formiraju izmeu zemalja po pitanju njihove meusobne trgovine. Ravnotena razmena ustupaka dve zainteresovane strane je neophodna da bi do sporazuma uopte i dolo. Moglo bi se rei da je ovaj princip u odreenoj relaciji sa pravilom najpovlaenije nacije, jer je i nastao kao rezultat potrebe da se u izvesnoj meri ogranii zahtevanje zemalja za dobijanjem ustupaka na osnovu pravila najpovlaenije nacije. Princip reciprociteta ipak nalae obostrano davanje ustupaka, iako se ne insistira na njihovoj potpunoj izjednaenosti. Naroito je to znaajno za male zemlje ili najmanje razvijene zemlje, koje pregovarakom stolu i nemaju mnogo ta da pridodaju. trgovinskog sistema koji bi se bazirao na pravilima koja ojaavaju zdrav konkurentski odnos izmeu dobavljaa koji se nalaze u razliitim zemljama. Toj ideji suprotstavljena su nastojanja nekih snaga da se upravlja trgovinskim tokovima i da se unapred odreuje dobit. Najznaajniji delovi GATT-a koji se bave ovim pitanem jesu: lan II o rasporedu koncesija (on Schedules of Concessions) i lan XI o ukidanju kvantitativnih ogranienja (Elimination of Quantitative Restrictions). Carinske koncesije dogovorene pod okriljem multinacionalnih trgovinskih pregovora sainjavaju liste koncesija (schedules, lists of concessions). Zemlja koja je potpisnica sporazuma ne moe varirati carine iznad dogovorenog nivoa, bez prethodno ostvarenih novih pregovora u okviru kojih bi ona trebalo da ponudi ustupke na drugoj strani, odnosno, smanjenje carina za neku drugu grupu proizvoda. Veliki je i znaaj lana XI koji zabranjuje upotrebu kvota (sa izvesnim izuzecima), kao i pravilo o subvencijama (Chapter 4). Pristup tritu je olakan i uspostavljanjem vee transparentnosti trgovinskih reima od strane zemalja lanica WTO. lanice moraju da objave svoja trgovinska pravila, da ustanove i odravaju u radu institucije koje bi pratile administrativne odluke koje se tiu trgovine, da odgovaraju na zahteve drugih lanica o znaajnim informacijama. konkurencije u okvirima WTO ne podrazumeva i najeu upotrebu ovog pojma na mikro planu, ve daje jedan iri koncept koji je zapravo lista ponaanja koja su dozvoljena ili zabranjena. Na primer, subvencioniranje izvoza od strane vlada nekih zemalja, zemlje uvoznici mogu osuditi i ak i zabraniti takav uvoz. Zatim, zemlja uvoznik moe odrediti anti-dumping duty ukoliko se radi o dampingu koji sprovodi izvoznik. Vlade zemalja uvoznika imaju pravo da reaguju ukoliko dati uvoz znaajno ugroava domau proizvodnju, ukoliko je potrebno sauvati ravnoteu platnog bilansa ili zatititi zdravlje i nacionalnu bezbednost. d) Struktura WTO (odrane Ministarske konferencije)13

Princip reciprociteta. Princip reciprociteta zasniva se na ravnotei prava i

Pristup tritu. Cilj osnivaa GATT-a bio je promovisanje otvorenog

Fer konkurencija. I ovo je poslednji princip ugraen u WTO. Pojam fer

Osnovni i vrhovni organ WTO je Ministarska konferencija. Sastaje se najmanje svake druge godine. To je zapravo diplomatska konferencija, na koju dolaze predstavnici zemalja lanica WTO, a to su uglavnom predstavnici iz Ministarstava inostranih poslova i iz Ministarstava spoljne trgovine, kao i ostala struna lica. Osnovna nadlenost konferencije se ogleda u procesu donoenja odluka, iji inicijator moe biti bilo koja lanica. Na sastancima Ministarske konferencije ocenjuje se dotadanji rad konferencije, daju se smernice za rad organa WTO, postavljaju se okvirni zadaci za budui rad i odreuje forum za reavanje politikih sporova. Od osnivanja WTO odrane su etiri Ministarske konferencije i to u: Singapuru, enevi, Sijetlu i Dohi. Prva Ministarska konferencija je odrana u Singapuru od 9 - 13. XII 1996. godine. Cilj sazivanja ove Konferencije bilo je davanje ocene rada WTO za vreme dve godine njenog postojanja. Na kraju rada usvojena je Ministarska deklaracija, iji je sadraj zasnovan na izraenim stavovima ministara lanica WTO-a o znaajnim pitanjima, kao to su: trgovina i razvoj, uloga WTO, prijem u lanstvo, regionalni sporazumi. Ovom deklaracijom se poziva na pregovore o oblastima koje su do tada ili nepredviene GATT-om ili se o njima malo govorilo i pregovaralo, a ija neregulisana pitanja ometaju dalji tok trgovinske liberalizacije i naravno, same trgovine. Te oblasti su: poljoprivreda, usluge i trgovinski aspekti prava intelektualne svojine. Pored toga, predlau se revizije i usavravanja pitanja: antidampinga, reavanja sporova, sanitarnih i fitosanitarnih mera, uvoznih dozvola, subvencija, kompenzatornih mera, barijera trgovini, tekstila i odee. Druga Ministarska konferencija je odrana u enevi od 18 - 20. V 1998. godine. Pored donoenja ocene o ispunjenju ciljeva donetih za prethodni period, odluuje se da se zaponu trgovinski pregovori o nizu pitanja. Deklaracijom se, takoe obeleava i pedesetogodinjica multilateralnog trgovinskog sistema, a njegovo osnivanje se vezuje za 1. I 1948. godine kada je GATT stupio na snagu. Trea Ministarska konferencija odrana je od 30. XI - 3. XII 1999. u Sijetlu. Od ove Konferencije mnogo se oekivalo. Naime, trebalo je da se tokom njenog odravanja lansiraju trgovinski pregovori o daljoj trgovinskoj liberalizaciji u oblastima trgovine poljoprivrednim proizvodima i trgovine uslugama. Radilo se u etiri radne grupe, koje su tokom trajanja Konferencije podeljene na manje grupe, kako bi se lake dolo do zajednikog stava, ali do isteka rada Konferencije, konsenzus ipak nije postignut. Sama Konferencija je okonana zakljukom ministara da je vreme trajanja Konferencije isteklo, a da nema dovoljno vremena da se sastavi tekst deklaracije. Posle ove krizne situacije, dolo je do novih interesovanja za nastavljanjem pregovora i kada su otklonjeni uzronici problema, sazvana je etvrta Ministarska konferencija u Dohi (Katar), koja je odrana od 9. XI-13. XI 2001. godine. Ova Konferencija je, moda, na najbolji nain objedinila dotadanje probleme svih prethodnih konferencija. Izvrni organ WTO je Opti savet koji izvrava zadatke poverene od strane Ministarske konferencije, donosi odluke izmeu dve sednice, osniva pomone14

organe, koordinira rad, usvaja izvetaj o radu organizacije, odluuje o budetu WTO, priprema sednice Ministarske konferencije. Odnos koji postoji izmeu Ministarske konferencije i Opteg saveta je odnos subordinacije, po kom je Opti savet podreen Ministarskoj konferenciji. Ipak, izmeu odravanja dve Ministarske koonferencije, njene nedlenosti se prenose na Opti savet. U njegov sastav ulaze predstavnici svih zemalja lanica. Opti savet se sastaje radi preuzimanja nadlenosti dva organa: Organa za reavanje sporova (Dispute Settlement Body) i Organa za ispitivanje trgovinskih politika (Trade Policy Review Body). Pod direktnom upravom Opteg saveta nalaze se saveti koji su zadueni za nadgledanje tri razliite oblasti iz Aneksa 1 i to: Savet za trgovinu robom (Council on Trade in Goods), Aneks 1A; Savet za trgovinu uslugama (Council on Trade in Services), Aneks 1B;

- Savet za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine (Council on TRIPS (intellectual property), Aneks 1C; Optem savetu su podreeni komiteti koje je osnovala Ministarska konferencija, a to su: Komitet za trgovinu i razvoj, Komitet za platno-bilansne restrikcije, Komitet za budetska, finansijska i administrativna pitanja i Komitet za trgovinu i okolinu. Sastanci Opteg saveta se organizuju po potrebi, od strane Generalnog direktora i svaka lanica alje po jednog svog predstavnika. Administrativni organ WTO je Sekretarijat koji obavlja tehnike poslove i zaduen je za izvravanje odluka, a po potrebi se osnivaju i pomoni organi (kao to je Meunarodni trgovinski centar). Ovaj Sekretarijat je nastao transformacijom Sekretarijata GATT-a. e) Nain odluivanja u WTO Predvieno je da WTO nastavi praksu GATT-a u odluivanju konsenzusom, a ukoliko se on ne moe ostvariti, odluka se donosi glasanjem, a za njeno usvajanje je potrebna dvotreinska veina. Primenjuje se princip jedna zemlja jedan glas. Za neke odluke je potrebna troetvrtinska veina, a to su: odluke o oslobaanju lanice WTO od pojedinih obaveza predvienih Multilateralnim trgovinskim sporazumima i odluke o povlaenju lanice WTO ako ona ne glasa za izmenu Statuta WTO. Proces odluivanja u praksi odvija se kroz nekoliko krugova, koji se postepeno suavaju prema stepenu ostvarene ekonomske moi. To su krugovi odluivanja. etiri najmonije zemlje, EU, SAD, Japan i Kanada ine Kvadrilateralu ili etvorku koja prva stvara nacrt neke odluke, posle usklaivanja interesa svojih lanica, zatim je alje na dalje razmatranje neto iroj grupi, zelenoj sobi32. To je grupa samoodabranih zemalja sa adekvatnim resursima koji im omoguuju rad u ovakvoj grupi. Zemljama u razvoju nije dozvoljeno uestvovanje u ovoj vrsti pregovora. U ovom sistemu odluivanja

Pojam zelena soba poznat je jo iz perioda GATT-a, kada je ova soba brojala 8 lanica (na Tokijskoj rundi pregovora), a njen maksimalni broj danas je izmeu 25 i 30 lanica.

32

15

data je izvesna uloga samo velikim zemljama u razvoju. Usvojeni predlozi iz zelene sobe dolaze do Ministarske konferencije, odnosno, dalje do Opteg saveta. Mnogi analitiari opravdavaju postojanje zelene sobe, smatrajui da je nemogue upravljati jednom velikom organizacijom sa tako mnogo lanova, iskljuivo pomou organa u kom su predstavnici svake od tih drava, ve je potrebno putem neformalnih grupa, njihove stavove usaglaavati, ali i osnivati ui organi u kojima e mesto nai samo neke od uticajnijih lanica. Najvei uticaj na proces odluivanja i u ovom sluaju ostvaruju ekonomski gledano razvijene zemlje, a takve mogunosti im otvara stepen njihove zastupljenosti u svetskom uvozu i izvozu (tabela broj 3 i tabela broj 4). Tabela br. 3 - Udeo u svetskom uvozu (u procentima) 1990 1993 1994 1995 1996 1997

Region i ekonomska grupa SVET Razvijene zemlje ZUR Zemlje Ist. Evrope

1980

1998

1999

2000

2001

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 63,85 71,51 70,05 68,96 68,64 67,60 66,81 68,44 67,27 64,03 64,12 28,62 23,85 27,03 27,63 27,71 28,59 29,38 27,81 29,13 31,98 31,46 7,5 4,64 2,92 3,41 3,65 3,81 3,81 3,75 3,60 3,99 4,42

Izvor: Handbook of Statistics, UN, New York and Geneva, 2002, p. 14.

Region i ekonomska grupa SVET Razvijene zemlje ZUR Zemlje Ist. Evrope

1980 100 69,8

Tabela br. 4 - Udeo u svetskom izvozu (u procentima) 1990 1993 1994 1995 1996 1997

1998

1999

2000

2001

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 72,51 67,98 67,78 67,23 66,40 65,67 68,22 68,92 67,34 66,73

23,68 22,59 29,02 28,83 29,00 29,43 30,08 27,54 27,50 29,06 29,14 7,23 4,90 3,00 3,40 3,77 4,16 4,24 4,24 3,58 3,60 4,13

Izvor: Handbook of Statistics, UN, New York and Geneva, 2002, p. 15.

Znaajno je istai i postojanje interesnih grupa. To je kategorija poznata jo iz perioda GATT-47. U ove grupe udruuju se drave sa slinim interesima i stavovima, ojaavajui tako svoju pregovaraku mo. Jedna od takvih grupa je CRAINS grupa, a njene lanice su ujedno i lanice WTO, mada samo one koje se zalau za ostvarenje liberalizacije u oblasti poljoprivrede. Osnovana je 1986. godine, na poetku pregovora Urugvajske runde. Neke od njenih lanica spadaju

16

u vodee proizvoae i izvoznike najznaajnijih poljoprivrednih proizvoda. Zbog specifinih ogranienja u trgovini ovom grupom proizvoda, kao i nemogunosti ovih zemalja da obezbede subvencije za svoju proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, njihova konkurentnost na meunarodnom tritu je ugroena. One se udruuju kako bi imale vei uticaj u procesu liberalizacije za oblast poljoprivrede. lanice ove grupe su: Argentina, Australija, Brazil, ile, Fidi, Filipini, Indonezija, Kanada, Kolumbija, Maarska, Malezija, Novi Zeland, Paragvaj, Tajland i Urugvaj. f. lanstvo u WTO Prve lanice WTO bile su, zapravo, potpisnice GATT-a, koje su potpisale Finalni akt Urugvajske runde pregovora i zavrile pregovore do sastanka u Marakeu 1994. godine. To su originalne lanice WTO ili njeni osnivai. Jedan manji broj zemalja je neto kasnije, do kraja 1994. godine, potpisalo Finalni akt i takoe dobilo status lana. Te godine WTO je brojala 76 lanica, a ve naredne, 1995. godine, pridodato je jo 36 lanica. I tokom 1995. godine nije dolo do veih izmena u proceduri prijema u lanstvo, pa su tako jo neke zemlje, uesnice u pregovorima Urugvajske runde, izvrile ratifikacije i nakon toga postale lanice WTO.33 Naredne, 1996. godine WTO je stekla jo 16 lanica, a svake od narednih godina po nekoliko novih. Taj broj godinje nikad nije prelazio broj od 5 lanica.34 Za sve ostale zemlje koje su iz razliitih razloga, propustile ove rokove, data je mogunost nanknadnog prikljuivanja WTO, ali su i uslovi znatno promenjeni. U tom sluaju, potrebno je da vlada zemlje koja pretenduje na lanstvo u WTO, treba da podnese Zahtev za prijem u lanstvo, gde nedvosmisleno treba da izrazi elju za pristupanjem Sporazumu WTO. Potom se osniva Radna grupa za prijem, a po njenom osnivanju poinju pregovori o pravilima i koncesijama. Zemlja kandidat je obavezna da preda Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu, koji sadri opis spoljnotrgovinskog reima drave kandidata i statistike podatke. Na osnovu ovih informacija, radna grupa ispituje mogunosti za zahteve koji e kandidatu biti postavljeni. Dostavljaju se i informacije o poljoprivredi, tj. informacije o domaoj podrci i izvoznim subvencijama, a pored ove grupe, potrebno je dostaviti i informacije vezane za oblast trgovine uslugama. Nakon osnivanja Radne grupe, otpoinju pregovori i to: pregovori o pravilima (multilateralnog karaktera) i pregovori o trinom pristupu (bilateralnog karaktera) koji se vode u cilju davanja koncesija u oblasti trgovine robom i uslugama. Pregovori o pravilima se vode da bi bio pronaen nain da drava kandidat uskladi svoje propise sa pravilima WTO, a na osnovu tih pregovora, kandidat podnosi plan i raspored prilagoavanja pravilima WTO, a nakon toga se donose Obaveze o pravilima. Kada ovi pregovori ve poprime svoj tok, lanice radne grupe mogu inicirati bilateralne pregovore o trinom pristupu, a to su pregovori o koncesijama. Kandidat podnosi Nacrt liste koncesija i obaveza. Pregovori se obavljaju bilateralno. Na jednoj strani je drava kandidat,33 34

Dr Tomislav Popovi, Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str. 19. Predrag Bjeli, Svetska trgovinska organizacija, op. cit., str. 76.

17

a na drugoj zainteresovana drava, lanica WTO. Uglavnom se radi o pregovaranju vezanom za stepen podrke domaoj poljoprivredi i za izvozne subvencije35. Po zavretku rada radne grupe usvaja se Izvetaj radne grupe i Nacrt Protokola o pristupanju, koji sadri rezultate pregovora u radnoj grupi, kojima su pridodate Liste koncesija i obaveza za robu i Liste specifinih obaveza za usluge. Formirani paket dokumenata treba da usvoji i drava kandidat, nakon to dobije odobrenje Opteg saveta, odnosno, Ministarske konferencije. I poslednja faza u procesu pristupanja je usvajanje Izvetaja radne grupe i donoenje odluke o prijemu od strane Ministarske konferencije, ili u njenom odsustvu, Opteg saveta. Opti savet treba da odobri Nacrt protokola, a i zemlja kandidat treba da ga potpie ili ratifikuje da bi bio punovaan. Nakon 30 dana od potpisivanja, kandidat postaje punopravni lan WTO. Protokol postaje deo Sporazuma o WTO, Liste koncesija postaju deo GATT-a iz 1994. godine, ukoliko se radi o robi, a ukoliko su u pitanju usluge, onda postaju deo GATS-a. Zemlje u razvoju imaju neto povoljnije uslove za pristupanje, ukoliko dokau svoj skroman stepen razvijenosti, a za to je neophodno ne samo dokazati nizak stepen ispunjenja ekonomskih kriterijuma, ve je potrebno i priznanje te situacije od strane drugih lanica WTO.36

4. Ideja slobodne trgovine i njen znaaj danasOsnovna teza od koje se polo pri stvaranju GATT-a, odnosno, WTO nalazi se u injenici da otvoreno trite, nediskriminacija i globalna konkurentnost u meunarodnoj trgovini, vode ka ostvarenju nacionalnog bogatstva (national welfare) svih zemalja. Koreni potrebe za stvaranjem GATT-a zalaze ak u period sa poetka XX veka, a posebno su izraeni tokom 30-ih godina, kada su mnoge zemlje koristile strategiju iscrpljivanja suseda (beggar-thy-neighbour policies) koja je podrazumevala promenu svih pravila konkurentske igre u trgovini, kao i uvoenje visokih, diskriminatornih barijera. To je bilo vreme dominacije uskog pogleda na svet, a kao rezultat takvog pristupa, stvorena je jedna inferiorna trgovinska politika u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata. Jedan od osnovnih motiva za osnivanje GATT-a, nalazio se u potrebi generacija, koje su zapamtile 30-te godine kao doba trgovinskih ratova, a da ne spominjemo i ratne godine, da onemogue njihovo ponavljanje. Pored GATT-a, u istom duhu i vremenu, osnovane su i Svetska banka i Meunarodni monetarni fond. GATT je osnovan kao forum za konsultacije i voenje pregovora radi irenja multilateralne trgovinske liberalizacije i saradnje i u oblasti trgovinske politike. Stvaranje i uspeh GATT-a bio je udarni primer za mogunosti koje prua meunarodna saradnja u jednoj oblasti u kojoj je kroz istoriju merkantilizam bio norma prema kojoj se procenjivao kompletan uspeh i napredak, kako na35

Nakon obavljenih pregovora, donose se Liste koncesija i obaveza za robu i Liste specifinih koncesija za usluge. Predrag Bjeli Svetska trgovinska organizacija, op. cit.

36

18

nacionalnom, tako i na irem privrednom planu. Osnova merkantilistike politike nalazila se u maksimiziranju izvoza i ujedno minimiziranju uvoza, kako bi dolo do akumuliranja inostranog bogatstva (zlata i srebra). Merkantilistiki je i stav da su trgovinski vikovi (trade surpluses) i politika mo blisko povezani. Zato se pristupilo direktnom favorizovanju promocije izvoza i restrikcijama uvoza preko carina, kvota, embarga i dravnih monopola. Prema ekonomskoj teoremi koja je zasnovana na konceptu trokova oportuniteta, drave koje dobijaju su one koje obavljaju trgovinu koja je vezana za specijalizaciju. Smatra se, takoe, da je agregatna proizvodnja, odnosno trgovina, znatno vea ukoliko se te zemlje specijalizuju za proizvodnju, samim tim i trgovinu, onih dobara za koje imaju komparativne prednosti i naravno, ukoliko mogu da obavljaju slobodnu razmenu tih dobara. Smatra se da je stepen potronje (odnosno realnih prihoda) uvean priblino etiri puta za osam decenija u XX veku (od 1910-1990).37Tako trgovinska liberalizacija, koja je primarni cilj GATT-a, omoguuje dravama da ostvare efikasniju upotrebu svojih resursa (proizvodnih kapaciteta) i to na vie naina. Prvo, vri se realokacija resursa ka onim aktivnostima u kojima drava ostvaruje komparativne prednosti. Drugo, na osnovu ovog prvog, dakle poveanih prihoda do kojih je dolo realokacijom resursa na prava mesta, dolazi do irenja potroakih mogunosti koje se ogledaju u mogunostima za kupovinu roba i usluga iz drugih zemalja. Na osnovu ovoga, neki autori,38 predlau naroito malim zemljama, koje su ujedno price-takers, da ne primenjuju trgovinske barijere. Ostvarenje trgovinske liberalizacije, najee nije korak koji se dostigne i potom samo lako odrava. U veini zemalja uvek e postojati grupe koje e imati razliite stavove prema ovom pitanju. Struktura zatite rezultat je interakcije izmeu tranje za zatitom od strane nekih interesnih grupa i ponude mera zatite od strane same drave. Sueljavanjem ove dve strane dobie se umanjena liberalizacija. Oni koji gube liberalizacijom su predstavnici grupa koje dobijaju konkurenciju u osloboenom uvozu (import-competing industries). Oni koji dobijaju liberalizacijom su potroai, dakle, veoma heterogena grupa. U toj situaciji, mnogo je vea verovatnoa da e grupa iji su individualni gubici mnogo vei u odnosu na dobitke jedne mnogobrojne i heterogene grupe, imati vie motiva za udruivanje i investiranje u lobiranje protiv ostvarenja trgovinske liberalizacije. Iz tog razloga su trgovinske restrikcije uvek na prvom mestu. Jedino reenje ove situacije mogu ponuditi multilateralni trgovinski pregovori (multilateral trade negotiations) sueljavanjem onih koji gube sa podjednako uticajnim lobijem onih koji dobijaju liberalizacijom, a to je najee grupa firmi koje ostvaruju prihode pristupanjem na strana trita.

Bernard M. Hoekman and Michael M. Kostecki, The political economy of the world trading system - from GATT to WTO, op. cit., p. 21. Bernard M. Hoekman and Michael M. Kostecki, The political economy of the world trading system-From GATT to WTO, Oxford University Press, Oxford, 1995, p. 22.38

37

19

ZakljuakStvaranjem GATT-a, jedan broj zemalja i njihovih vlada koje su u ovom procesu uestvovale, dokazale su postojanje jasne vizije za ostvarenje budue saradnje koja je bila neophodna da bi se ostvario ekonomski rast i izgradnja. Za gotovo pola veka koliko je GATT postojao, moe se rei da je uglavnom uspeo da ostvari ciljeve koje su postavili njegovi osnivai i prvi potpisnici. Ali, ako se napravi mala paralela izmeu ivotnog ciklusa jednog proizvoda i ivota GATT-a, onda moemo razumeti zato je i sam GATT doiveo svoj vrhunac, ali i postepeno prevazilaenje, pa je otuda nastanak Svetske trgovinske organizacije nova prilika da se ostvari sve ono to GATT nije uspeo, kao i da se formiraju novi ciljevi za novi vek. Ustanovljenjem WTO, GATT je transformisan u organizaciju, a njegovi dometi su znaajno proireni. Pred WTO je vie izazova. Prvenstveno, treba nastaviti proces globalizacije. Zatim, treba nastaviti i suoavanje sa jo uvek monim snagama koje se bore za ouvanje protekcionizma, a koje postoje kako u razvijenim, tako i u ZUR. ak i ukoliko se ostvari liberalizovana, nediskriminaciona trgovina i investiciona politika, WTO zadrava znaaj kao forum za pregovore o novim oblastima i pitanjima. Moda i najvei izazov za budunost WTO jeste rad na daljoj integraciji zemalja u razvoju u svetske ekonomske tokove.Ivana POPOVI PETROVIWORLD TRADE ORGANIZATION ESTABLISHMENT, FUNCTIONS, OBJECTIVES SUMMARY The establishment of the International Trade Organisation was aimed at completing the process of institutionalisation of the international economic relations. The process began at Bretton Woods in 1944 with the establishment of The International Monetary Fund and the International Bank for Reconstruction and Development. This integration entity was planned to become a foundation of the post-war order, and was going to have a broader influence and importance than the economic one. A third pillar of the International Trade Organization has never been established, but that is why the General Agreement on Tariffs and Trade (GATT) came into life. It is one of those agreements, whose nearly fifty-year duration had surpassed even the duration of some states. By carrying out trade negotiations, GATT adopted to new needs. However, the moment its integrity got questioned and such a special idea began to die out, the way was found to preserve the GATT achievements and to have the innovative approach join them. This was done with the establishment of the World Trade Organisation, as an international organisation that manages multilateral agreements in the area of trade (GATT), the trade of services (GATS) and the trade aspects of the intellectual property rights. The institution is of multinational and supranational character. It has its own structure that includes the Ministerial Conferences, the General Council and the Secretariat. The WTO continues a long tradition in GATT of seeking to make decisions not by voting but by consensus, although

20

there are also circles of decision making that are gradually narrowing down with the degree of the achieved economic power. The WTO is today a primary concept whose main task is to work on bringing into practice the long-standing idea of free trade. In order to achieve this, it is necessary to abide by the basic principles, which the WTO has four of. They are: nondiscrimination, reciprocity, market approach and fair competition. If one draws a parallel between a products life cycle and GATTs life, one can understand why GATT itself had reached its peak, but was also gradually surpassed. This is why the establishment of the World Trade Organization was a new opportunity to attain all that that GATT had not managed to attain, and to set new goals for the new century. With the establishment of the WTO, GATT was transformed into an organization, and its scopes were considerably broadened. According to the author, there are several challenges before the WTO. Primarily, the process of solving problems on a multilateral level should be continued. Also, facing the still powerful forces fighting for the preservation of protectionism, more pronounced in industrial countries although present in developing ones, should be continued. Even if liberalized, non-discriminatory trade and investment policy are achieved, the WTO will maintain its importance as a forum for talks on new areas and issues. Perhaps the biggest challenge in the WTOs future is to work on further integration of developing countries into the world economic trends. The process of decision making itself is perhaps the best opportunity to show to the developing countries that something has changed, the author concludes.

21