Sveti trokuti : topografija hrvatske mitologije

8/10/2019 Sveti trokuti : topografija hrvatske mitologije

1/22

Vitomir Belaj

Juraj Belaj

Sveti trokutiTopografija hrvatske mitologije


2/22

Vitomir Belaj i Juraj Belaj

Sveti trokuti

Topografija hrvatske mitologije

Ibis grafika

Institut za arheologiju

Matica hrvatska

Zagreb

2014.


3/22

Vitomir Belaj iJuraj BelajSveti trokuti / Topografija hrvatske mitologije

NakladnikIbis grafika d.o.o.

SunakladniciInstitut za arheologiju, Zagreb

Matica hrvatska, Zagreb

Za nakladnikeSaa Krnic

Marko DizdarStjepan Damjanovi

RecenzentiAndrej Pleterski

Tomo Vinak

UrednikKreimir Krnic

Priprema i slog

Ibis grafika d.o.o.

Fotografija na naslovnici i oblikovanje ovitkaJanko Belaj

CIP zapis dostupan u raunalnom kataloguNacionalne i sveuiline knjinice u Zagrebu

pod brojem 880784

ISBN 978-953-6927-74-6

Tiskanje knjige potpomogli suMinistarstvo kulture Republike Hrvatske

i Ministarstvo znanosti, obrazovanja i porta Republike Hrvatske

Knjiga je tiskana u srpnju 2014.


4/22

III

Sadraj

Saetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIIPredgovor (Vitomir Belaj). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IXPredgovor (Juraj Belaj). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVIIUpute itatelju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXI

Prvi dioPRIPRAVNA POGLAVLJA

Prvi, okvirni zadatak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Na to se moramo podsjetiti prije nego to preemo na glavnu temu. . . . 7Tko su nai predci?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Svjetonazor naih drevnih predaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Obred. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Snaga rijei. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Bog i bogovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Religija i svjetonazor praindoeuropskih jezinih predaka. . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Vrhovni praindoeuropski bogovi u trokutu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Ostale trolane strukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Dumzilova trodioba praindoeuropskoga drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Olmstedt: Tri generacije bogova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Tri sina/brata i nastanak narod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Tri majke, tri kerke i sudbina ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Bogovi tree generacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Praslavenski sustav bogova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Vrhovni praslavenski bogovi u trokutu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Slavenski troglavi (vieglavi) bogovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Tri brata i praotac Manu, praslavenski Mk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Slavenski bogovi tree generacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Mit u prostoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Proces zaposjedanja novoga prostora, nove domovine... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Tijek obreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Doseoba naroda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72


5/22

IV

Sadraj

Uoavanje i tumaenje mitski ureenoga prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80Orijentacija svetih toaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Sjever jug. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Istok zapad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Ley-lines, ledinske crte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Suneva putanja vodi ovjeka u drugi ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Sunev kut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Poetci istraivanja trolanih prostornih struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Mit upisan u sveti trokut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

U sveti trokut upisan je i drugi mit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Jedno osporavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

Prolegomena za arheologiju svetih trolanih prostornih strukturau Hrvatskoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

toarheologija moe nai?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Kakovalja traiti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Zatomislimo da se treba baviti ovom temom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

Kronologija predstavljanja i objavljivanja svetih trolanihprostornih struktura uoenih u Hrvatskoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

Drugi dioSVETE TROLANE PROSTORNE STRUKTUREUOENE KOD HRVATA

1. Trokut kod Ivanca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1271.a Lepoglavski trokut. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1461.b Belska crta. Trokut sveden na ledinsku crtu (leyline). . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Znaenje prostornih struktura na sjevernim padinama Ivanice . . . . . . . 156

2. Liburnijski sustav trokut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157Trokut kod Moenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

Trokut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Iitavanje prvoga kazivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

Iitavanje drugoga kazivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1662.a Brseki ( Jelenin) trokut. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

Plominski reljef . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1712.b Srednjoistarski trokut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

Metodiko znaenje liburnijskoga sustava trokuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180


6/22

V

Sadraj

3. Strukture pod Mosorom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183Radoslav Katii u potrazi zaZmijskim kamenom.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

3.a rnovniki trokut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

3.b Trokut kod Zmijskoga kamena (Podstranski trokut). . . . . . . . . . . . . . . . . . 188

3.c Dolaki trokut?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2004. Paki sveti trokut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

I na Pagu imamo sveti trokut. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

Na koncu: smjetanje u vrijeme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

5. Martinbreki trokut. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2375.a Brckovljanski trokut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

6. Mali vodiki trokut. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

7. Peljeki trokut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259Pogled prema Dubrovniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259

7.a Peljeac: Stonsko polje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

7.b. Peljeac: Ilijino brdo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

8. Sveti trokut zagrebaki. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2718.a Medvedgradska os. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285

9. Dva trokuta na vratima Like. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

Pretkranska trigonometrija u Lici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2909.a Ogulinski trokut. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

9.b Trokut kod Otarija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300

10. Sveti trokuti u zapadnoj Slavoniji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30310.a Sveti trokut na zapadnom Papuku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

10.b Sveti trokut na zapadnom Psunju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

11. Solinski trokut?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30912. Udvostrueni trokut u Prekodravlju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31313. Trokut u Biskupiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

Kako postupiti u Biskupiji?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318Crikveu Biskupiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319

ire okruenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32213.a Kij i njegov bat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326

14. Pokrovniki trokut. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32715. Katelanski trokuti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339


7/22

VI

Sadraj

15.a Zapadnokatelanski trokut?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34815.b Istonokatelanski trokut? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357

16. Velikonedeljski trokut. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Velika Nedelja u kontekstu sakralne toponimije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373

17. Krakovski trokut kod Vrbovca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38118. O meimurskom (panonskom)trokutu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385

Mokoin vrh? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393

19. Strukture izvan nae teme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39919.a Trolane prostorne strukture s podruja Hrvatske

kod drugih autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399

19.b Drukije prostorne strukture. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 402

20. Trolane prostorne struktureizvan Hrvatske. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405

Pregled do sada utvrenih ili pretpostavljenihsvetih trolanih struktura u Hrvatskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407

Trei dioZAKLJUNA POGLAVLJA

Prahrvatsko pismo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413Problemi s orijentacijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415

Lijevo desno u prostoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415Crno bijeloilizapad istok?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418

Imenik mitskih toponima uz svete trolane prostorne strukture. . . . . . . . . 421A. Imenik po abecednom redu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422

B. Imenik prema kategorijama i potkategorijama pojmova. . . . . . . . . . . . . . . . 426

Koriteni izvori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433Kratice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433Rjenici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433Ostali radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434

Kazalo imena i pojmova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455Biljeka o autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 483


8/22

VII

Saetak

Knjiga SVETI TROKUTI. Topografija hrvatske mitologije interdisci-plinarno je djelo u kojem smo obradili jedan do sada neuoen segment stare,

pretkranske vjere hrvatskih predaka. Temelji se na pretpostavci da su oniprigodom zauzimanja nooga teritorija obavljali odreene obredne radnjepomou kojih su unosili svoje bogoe u nooosvojeno podruje i smjestili ih ukrajolik. Otkrivanjem tragoa tih radnji mogu se utvrditi neke pojedinostipostupka zaposjedanja noe domoine i osvijetliti poijesna zbivanja i or-ganizaciju ivljenja o kojima ne goori ni jedan pisani dokument.

Taj je posve noi pristup najranijoj poijesti slavenskih skupina prviuveo sloenski arheolog Andrej Pleterski god. 1996., a u hrvatsku znanost

unosi ga Vitomir Belaj od god. 1998. Ovom knjigom nastojimo uvesti uhrvatske poijesne znanosti jednu nou vrstu izvora za poznavanje naenajranije poijesti.

Specifian metodiki pristup i postavljanje pitanja u ovoj knjizi posve sunoi i do sada (osim nekoliko lanaka obojice autora) nitko u nas o tomenije pisao. Tematski se naslanjamo na istraivana Andreja Pleterskoga, ametodiki (ne i tematski) na djela Radoslava Katiia.


9/22

i

Vitomir Belaj i Juraj Belaj

Sveti trokuti

Topografija hrvatske mitologije

Ukratko o knjizi

Knjiga SVETI TROKUTI. Topografija hrvatske mitologijeinterdisciplinarno jedjelo u kojem su autori obradili jedan do sada neuoeni segment stare, pretkr-anske vjere hrvatskih predaka.

Temelj knjige je skup lanaka koji su osvjeeni, dopunjeni, pomalo poprav-

ljeni i prepravljeni tako da svi zajedno tvore preglednu i to skladniju i posvenovu cjelinu. Dio ih je ve bio objavljen u znanstvenim asopisima, a ovdje suim obogaeni i dotjerani sadraji izloeni iroj itateljskoj javnosti. Pojedinidijelovi potpuno su novi i ovdje se prvi puta prikazuju. Knjiga je pripremanau okviru projekata Sakralna interpretacija krajobrazai Srednjojekono arheo-loko nasljee Hrvatske (5.-17. stoljee). elja je autor ponuditi strunjacimapovijesno usmjerenih znanosti svoje poglede na neka vrlo rana povijesna zbiva-nja i procese, ali koje e ujedno biti razumljivo i itateljima koji ipak ne znaju

mnogo ni o gradivu koje je posluilo za izvoenje zakljuaka ni o metodi znan-stvenih disciplina koje obrauju to gradivo. Stoga e se povremeno objanjavatii neke stvari koje su ve odavna protumaene.


10/22

ii

Sveti trokuti Topografija hrvatske mitologije

Polazna pitanja

Autori polaze od pretpostavke da su predci Hrvata prigodom zauzimanja no-voga teritorija obavljali odreene obredne inove pomou kojih su unosili

svoje bogove u novoosvojeno podruje i smjestili ih u pokrajinu. Ta su mjestaopremili potrebnim elementima (prostor za obredne inove, sastanke, modakakva zgrada, kipovi) i dali im imena (toponime). Otkrivanjem tragova tih i-nova mogu se utvrditi neke pojedinosti postupka zaposjedanja nove domovinei osvijetliti povijesna zbivanja i organizaciju ivljenja o kojima ne govori nitijedan pisani dokument. Objekt istraivanja su, dakle, posebni postupci provo-eni pri zaposjedanju nove domovine, pri njezinoj nostrifikaciji.

Drugim rijeima, predmet istraivanja je dolazak Hrvata kao kulturni

proces. Ta definicija ukljuuje u sebi pretpostavku da su nekakvi Hrvati negdjedoista postojali i prije njihova dolaska u dananju Hrvatsku, da su morali go-voriti nekim (svojim) jezikom i da su imali neku sebi svojstvenu kulturu, kakvagod da je ona bila. Tko ima imalo uvida u rasprave o tim pitanjima, zna da je tojako opasan teren. Opasan je i politiki, i kulturno i znanstveno. Sam dolazakHrvata, tkogod da oni bili, je dogaaj i kao takav je injenica (nema naroda iliplemena na ovome svijetu koji se ne bi neko odnekuda bio doselio u svoju da-nanju postojbinu) o kojoj se mora smjeti raspravljati. No o procesu, postupku

kojim je ta injenica bila popraena i realizirana, ne postoje nikakvi povijesnizapisi kakvih imaju, na primjer, Maari ili Islanani o svojim doseobama. Zatovalja mukotrpno tragati za tragovima koji se skrivaju u ulomcima sjeanja za-pisanih u kamen i zemlju, smrznutih u imenima gora, stijena, livada, rijeka,mlaka, u ulomcima gotovo zaboravljenima u raznim uzreicama, pjesmama ivjerovanjima.

Taj je posve nov pristup najranijoj povijesti slavenskih skupina prvi uveoslovenski arheolog Andrej Pleterski god. 1996. nakon to je uoio da se u pro-

storu mogu otkriti po tri toke koje su bile namijenjene bogovima triju naela ida su te tri toke razmjetene prema nekom jedinstvenom obrascu. U hrvatskuznanost unosi ga Vitomir Belaj od god. 1998., a uskoro mu se pridruuje i JurajBelaj. Oni nastoje time uvesti u hrvatske povijesne znanosti jednu novu vrstuizvora za poznavanje nae najranije povijesti.

Autore, dakle, zanima kako su se jezini predci dananjih Hrvata doselili unau dananju domovinu, kakvi su ih pritom obuzimali osjeaji, to su radilida bi se u njoj osjeali sigurnima, kako su ju za sebe oblikovali, kultivirali.


11/22

iii

Ukratko o knjizi

Pritom su, bez sumnje, posveivali novoosvojenu zemlju voeni idejom o tri-ma osnovnim i personificiranim naelima prema kojima je, kako im se inilo,ureen svijet. Tako su stvarali prostorne strukture koje mi danas otkrivamo kaotrokute. Pod strukturom (od latinskoga struere, slagati, graditi) se ovdje ne

misli na izgraene (zidane) elemente, zgrade, nego je ta rije uporabljena uirem znaenju kakvo ona ima u prirodnim znanostima, gramatici, psihologiji,etnologji/kulturnoj antropologiji, a napose u strukturalnoj lingvistici. Da ipakne bude nesporazuma, autori ju dopunjavaju pridjevom prostorna. Trokutipak, o kojima e biti rije, su virtualne prostorne strukture, a odmah valja reida se kod njih zapravo ne radi stvarno o trokutima, nego o trolanim prostor-nim strukturama koje najlake moemo predoiti trokutom.

Mitska podloga

Pleterski je jo 1995. uoio prostorne trolane strukture pomou kojih su, kakoje to protumaio, plemenski voe obredno utvrivali i legitimirali plemensku(upnu) vlast. Ustrojavanjem takvih struktura pretkranski su sveenici profa-ni (kaotini) prostor, njima tu, nerazumljiv, nepogodan za ivot u njemu, ui-nili svetim, svojim, razumljivim, pogodnim za ivot. Oni su, zapravo, obred-nim (po)kazivanjem mita implantirali, ugradilislavensko mitsko kazivanjeuprostor i time u nj ugradili njima poznata visoka slavenska boanstva.

Pritom su pazili da ta boanstva, u kojima prepoznajemo iz pisanih izvorapoznatoga gromovnikaPeruna, njegova zmijolikog suparnika (javlja se i u likuvuka ili medvjeda) Velesai Majku vlanu zemlju najpoznatiju pod nadimkomMoko,rasporede tako da se iz njihovih suodnosa u krajoliku moe iitati sa-draj mitskoga kazivanje o njima.

Vanu ulogu je pritom igrala injenica da je Moko, Perunova ena, u bal-

toslavenskoj mitologiji bila izjednaena sa Suncem(praslavenska rije *sln- jeenskoga roda, hrvatsko Sunceje zapravo deminutiv) koje se svakoga jutra diena istoku, die u vrue, suhe nebeske visine i naveer na zapadu opet sputau vlano podzemlje. Isto se zbiva, samo na drugoj vremenskoj (tj. godinjoj)razini: vrh Suneve dnevne putanje die se i sputa od solsticija do solsticijazatvarajui pritom kut od oko 47 (u naim geografskim irinama 46 54). Iztoga je bilo oito da je Sunce/Moko jednu polovicu godine (ljeti) blie nebe-skom bogu Perunu, a drugu (zimi) podzemnom Velesu.


12/22

iv


Mitska drama, koja se moe rekonstruirati jo na praindoeuropskoj razini,kazuje daZmija krade Gromoniku enu (i odu, stoku...) i odvodi ju u svojekraljevstvo, a Gromonik ju silom preotima. Ovaj je mit, oito, objanjavao uz ostalo pojavu godinjih doba, tj., smjenu sunih i vlanih razdoblja, s ime

su povezani plodnost i rodnost na Zemlji.

Perun i Suncena vrhu

(ljetni suncostaj)

LJETO

ZIMA

Sunce se sputaprema velesu

Perun progoniVelesa

Perun (u)bije Velesai preuzima Sunce

Sunce se vraamuu

Moko u vlanomVelesovu naruju(zimski suncostaj)

Shema sadraja mita o odnosu izmeu vrhovnih bogova

Unoenjem sadraja mitskoga kazivanja u prostor preoblikovali su ga u sliku,ideogram iz kojega se zatim taj sadraj mogao iitavati. Tri toke triju spo-menutih boanstava tvore svetu prostornu strukturu koju mi prepoznajemokao nenacrtani trokut. Pritom je okomito uzdizanje Sunca bilo projicirano vo-doravno na Zemljinu povrinu. Odnosi to ih je oblikovao na Poetku vremenaStvoritelj (koji se u slavenskoj mitologiji izgubio, pa je njegovu ulogu preuzeo

Perun), a koji vladaju izmeu vrhovnih boanstava, iitavaju se iz poloajanjihovih toaka. Na Sunevo naizmjenino priklanjanje jednome od mukihbogova odnosi se jedan od kutova (moemo ga nazvati Sunevim kutom) kojiuvijek ima vrijednost od oko 23 30 (to je priblina vrijednost kuta izmeusuncostaja i ravnodnevnice, odnosno polovica ranije navedenoga kuta izmeudvaju suncostaja; u naim krajevima iznosi tono 23 27), a duine dviju veihstranica odnose se priblino kao 1: 2. Njome su stari recevi prikazivali nape-tost izmeu dviju duljih stranica u pravokutnom trokutu.


13/22

v

Ukratko o knjizi

Kanonski sve trokut prema Pleterskom

Prigodom uspostavljanja tih struktura pazili su, oito, na geoloke oblike, paje Perunova toka obino pravilan, uredan vrh, nerijetko u obliku smiruju-eg stoca, dok je Velesova, ako je povezana s kakvom uzvisinom, nakupinadivljih stijena, po mogunosti takva da na njoj rado ive zmije. A moe bitii blatno, movarno podruje. Zamisao je jasna: te toke trebaju predstav-ljati oprena naela red nered. Lijepi primjeri su, za Perunovu toku, VelikiPlazurnad Zagrebom, Treskavackod Otarija, Pogani vrhna Papuku, Perunnad Moenicama itd., a za Velesovu Klekoai trsatska stijena, Petro vrhnaPapuku, paJaruniMlaka(Zagreb), Poljud, Divulje. Stoga moemo danas za

mjerenje odnosa lako utvrditi Perunovu toku (vrh uzvisine), no Velesovuznatno tee kod nje esto uope nije rije o toci, nego o nekom irempodruju o movari ili nekoj gomili stijenja. To moramo uzimati u obzir priprocjenjivanju moguih trokuta. Uvijek moramo imati na umu da pri tumae-nju prostora ne smijemo nametati nae vlastite ideje, nego moramo pokuatirazmiljati kao oni koji su ga neko davno bili osmislili.

Funkcije trolanih prostornih struktura

Takvim su trokutima plemenski sveenici uspostavljali kozmiki red kakvogaje bio uspostavio Stvoritelj dok je stvarao Svijet, red kojega su Slaveni imali usvojoj pradomovini. Sveti trokut, jednom obredno uspostavljen (pri emu su,oito, bili kazivani mitovi o stvaranju Svijeta, odnosima izmeu vrhovnih bo-anstava Stvoriteljeve djece, nastanku plemena/naroda, vladarskoga roda),davao je legitimitet plemenskomu vodstvu. Vrijedilo je to, naravno, samo dokpoglavica/knez/upan nije sa svojom svitom prihvatio kranstvo. Od toga


14/22

vi


trenutka uspostavljanje takvih struktura vie nije bilo mogue. A prigodompokrtavanja misionari su novosteenim vjernicima rado nadomjetavali pret-kranska boanstva za to prikladnim kranskim svecima i gradili im crkvena mjestima pretkranskih svetita, sastajalita, rtvenih mjesta. Na Perunovo

mjesto mogli su doi sv. Vit/Vid (zapad) i sv. Ilija (istok), ponegdje i sv. Mihovili Juraj (obojica se bore protiv zmaja), na Velesovo isto sv. Mihovil i Juraj, a naMokoino neka enska svetica, najee Blaena Djevica Marija. Na mjestimakoja su bila posveena Perunovoj djeci Jarilu i Mari nerijetko se nalaze crkve sv.Jurja i Ivana odnosno sv. Marije i Marine.

Pleterski je jo 1996. pretpostavio da je svaka upravna jedinica neko...imala takvu trojicu, pri emu je imao na umu predfeudalne (i pretkranske,dakako!) slavenskeupekao teritorijalne jedinice. Ta je pretpostavka otvorila

posve nove, do tada nesluene mogunosti tumaenja najranije povijesti sla-venskih ranih dravnih tvorbi iz vremena iz kojih nemamo pisanih dokumena-ta. Vitomir i Juraj Belaj su zatim u Hrvatskoj potvrdili, manje-vie pouzdano,postojanje takvih upnih ili plemenskih trokuta kod Ivanca, Velike Nedelje(njegov vei dio nije u Hrvatskoj, ali jedan mu je vrh na Vukooju kod Ivanca),Zagreba, Dugoga Sela, pod Ukom, kod Ogulina, Pokrovnika i na Peljecu teu Katelima, pa zatim jedan neobino veliki sjeverno od Meimurja (jedan muje vrh u Meimurju nad Murom kod Jurjevca). Valja rei da su takve, po funk-cijama politike, dravotvorne strukture otkrivene i u Sloveniji, a tragova imai kod drugij junih i zapadnih Slavena i u zapadnoj Ukrajini (drugdje jo nisutragali za njima), pa one nipoto nisu nekakva iskljuivo hrvatska znaajka.

No uz takve velike plemenske trokute otkrili su dimenzijama znatnomanje, ali takoer uvijek sa Sunevim kutom veliine od oko 23, a goto-onikada sa spomenutim odnosom stranica u vrijednosti 1: 2(2 iznosi1,414), nego od oko 1 : 1,2 do oko 1 : 1,8. Pretpostavili su da ova razlika

govori o drukijim funkcijama malih trokuta. Potvruju to sadraji pojedinihtoaka trokuta i druge karakteristine crte.Ti popratni tragovi upuuju na zakljuak da su manji trokuti bilipoezani

s mitskim kazivanjima o Perunooj i Mokoinoj djeci,konjolikim boanstvi-ma plodnosti (Jarilu/Jurju/JarunuiMari/Morani) i njihovu odnosu prema ro-diteljima. Nerijetko su povezani s velikima i tvore sloenije strukture, a sluilisu vjerojatno potrebama manjih seljakih zajednica. Funkcija im je, oito, bilapospjeiti plodnost i rodnost seljakih njiva i stada. Pronaeni su do sada u


15/22

vii

Ukratko o knjizi

Prekodravlju, kod Vrbovca, na zapadnom Papuku i Psunju, kod Josipdola, uzUku, kod Vodica, u Biskupiji kod Knina, istono od Splita.

Ova se razlika ini jako vanom: veliki trokutisu trokuti politike zajed-nice, pretkranske upe, temelje se na mitu o tome kako je stvoren Kozmos

i osnovni odnosi izmeu vrhovnih bogova, njegovi vrhovi povezani su sPerunom, Mokoi i Velesom. Osiguravaju stabilnost vlasti u plemenu. Zatosu oznaeni odnosom poveznika u odnosu 1 : 2. Mali trokutipovezani su smitom o boanskoj djeci velikih boanstava, Jarilu i Mari, ne odnose se ni nakakvu vlast nego osiguravaju rodnost i plodnost maloj seoskoj zajednici. Zatosu i dimenzijama mali. Osim toga, jer se odnose na drugi mit, namjerno nika-da nemaju odnos 1 : 2, nego ili manji ili vei. Odnos izmeu dviju stranica(obino veih) pokazao se kao differentia specificaizmeu tih dviju vrsta svetih

trolanih struktura. Shematski bi se to moglo prikazati ovako:

tip trokutaveliki (plemenski)

trokut mali (seljaki) trokut

funkcija odravanje stabilne vlasti osiguravanje rodnosti iplodnosti

podrujeplemensko podruje podnadzorom upana

teritorij seoskezajednice

mitska podloga mit o ustrojavanjuKozmosa

mit o boanstvimavegetacije

razlikovna oznaka odnos stranica 1 : 2 nikada odnos 1 : 2

Struktura knjige

Knjiga je podijeljena u tri dijela. To su: 1. Pripravna poglavlja, 2. Svete trola-

ne prostorne strukture uoene kod Hrvatai 3. Zakljuna poglavlja.U prvome dijeluautori na 120 stranica definiraju svoj zadatak, govore opredcima starih Hrvata i njihovu svjetonazoru, sustavu bogova, o vanostitrolanih misaonih struktura, procesima zaposjedanja novih prostora (novedomovine), zatim o vanosti orijentiranja u prostoru prema stranama svijeta,kretanju Sunca, o postupku upisivanja mitskoga kazivanja u krajolik te, nakraju, o mjestu arheologije u istraivanjima te vrste..


16/22

viii


U drugome dijeluprikazuju te trolane prostorne strukture, trokute, kojesu uoili na podruju dananje Hrvatske. To su, redom prikazivanja, trokutikod Ivanca i Lepoglave, ledinska crta kod Bele, trokuti na podruju srednjo-vjekovne Liburnije kod Moenica, Brsea i u sredinjoj Istri, zatim strukture

pod Mosorom (rnovnica, Podstrana), na Pagu, kod Martinbrega nad DugimSelom, kod Vodica, na Peljecu, kod Zagreba, dva u sjevernoj Lici, dva u za-padnoj Slavoniji, jedan kod Solina, dva u Prekodravlju, jedan u Biskupiji kodKnina, pa kod Katela, Velike Nedelje (veim dijelom u Sloveniji), Vrbovca isjeverno od Meimurja.

U treem dijelu, u poglavljima Prahrvatsko pismo, Problemi s orijentaci-jom, Lijevo desno u prostoru, Crno bijelo ilizapad istok?,problematizirajuneke od zakljuaka koje je nametnulo bavljenje prikazanom graom.

Dodani suImenik mitskih toponima uz svete trolane prostorne strukture,po-pis koritenih izvora i literature teKazalo imena i pojmoa.

O autorima

Juraj Belajroen je 1968. godine u Ptuju, Slovenija. kolovao se u Zagrebugdje je na Filozofskom fakultetu Sveuilita u Zagrebu diplomirao informato-logiju i arheologiju 1997. godine. Na istom je fakultetu magistrirao 2001. tedoktorirao 2005.

Od 1997. zaposlen je na Institutu za arheologiju u Zagrebu, godine 2013.izabran je za vieg znanstvenog suradnika. Od 1997. godine kontinuiranosudjeluje u znanstvenoistraivakim projektima posveenima srednjovje-kovnom arheolokom nasljeu Hrvatske, a godine 2013. voditelj je projektaSrednjovjekovno arheoloko nasljee Hrvatske (5.-17. stoljee). Sudjelovaoje u vie arheolokih istraivanja u Hrvatskoj i Sloveniji, voditelj je viego-

dinjih istraivanja templarskih i ivanovakih nalazita u Ivancu (Stari grad scrkvom sv. Ivana Krstitelja), na Prozorju kraj Dugog Sela (crkva sv. Martina)i u Gori (crkva Uznesenja BDM), kao i na utvrdi Gradie kod Margeana(pokusno istraivanje).

Od 2012. na Odjelu za kroatologiju Hrvatskih studija Sveuilita u Zagrebudri predavanja iz kolegija Hrvatsko arheoloko nasljee.

lan je strukovnih udruga European Association of Archaeologists, SocitInternationale dEthnologie et de Folklore, Hrvatskoga arheolokog drutva te

Hrvatskoga hagiografskoga drutva Hagiotheca.


17/22

ix

Ukratko o knjizi

Znanstveni interesi kreu mu se uglavnom oko srednjovjekovnih tema: odpitanja doseobe Slavena i Hrvata te njihova ranog organiziranja novozaposjed-notoga prostora, preko pokrtavanja i pitanja prisutnosti i utjecaja vitekih re-dova na ovaj dio Europe, do interpretiranja odreenih novovjekovnih nalaza.

Vitomir Belajroen je 1937. godine u Mariboru, Slovenija. kolovao se uZagrebu, diplomirao 1961. na Filozofskom fakultetu Sveuilita u Zagrebuetnologiju i njemaki godine, magistrirao 1966. te doktorirao 1979. Nakonzavretka studija radio je kao muzejski kustos u Gradskom muzeju u Varadinui u Muzeju u Ptuju, a od 1970. na Filozofskom fakultetu Sveuilita u Zagrebuisprva kao asistent, od 1980. docent, a od 1985. do 2008. kao redoviti profesor.Godine 2009. izabran je u poasno zvanjeprofessor emeritus.

Predavao je i kao gost profesor u akad. god. 1989./90. na Sveuilitu u Beu,zatim na Hrvatskim studijima Sveuilita u Zagrebu, na Teolokom fakultetuMatija Vlai Ilirik, na Filozofskoj fakulteti Univerze u Ljubljani, Sveuilitu uZadru, bio je voditelj poslijediplomskoga studija etnologije, organizator je stu-dija antropologije i prvi predstojnik Katedre za antropologiju na Filozofskomefakultetu Sveuilita u Zagrebu. Bio je lan raznih drutava, organizacija i tijela(lan Permanent Councila IUAES,Nacionalnoga vijea za visoko obrazoanje,predsjednik Upravnoga vijea Instituta za antropologijuu Zagrebu, suosniva i

glavni urednik asopisa Studia ethnologica Croatica.lan je Hrvatskoga etnolokog drutva, Matice hrvatske, Hrvatskoga mario-

lokog instituta, dopisni je je lan Pontificia Academia Mariana Internationalisu Rimu, dekan TF Matija Vlai Ilirik.

Dobitnik je Godinje dravne nagrade za znanstveni rad RepublikeHrvatske za god. 1998., Velikoga priznanja Filozofske Fakultete Univerzeu Ljubljani god. 1999., nagrade Hrvatskoga etnolokog drutva MilovanGavazzi za ivotno djelo (2007).

Znanstveni interesi obuhvaaju uglavnom podruje vjerovanja i obiaja tenjihova ukorijenjenja u mitskom svjetonazoru drevnih Slavena, te povijest et-nologije u Hrvata.


18/22

271

8. S

Ne znamo zato se Zagreb zapravo zove Zagreb117. Ne znamo imena ni prvo-mu slavenskom plemenu koje je naselilo podruje Zagreba, ni prvoj slavenskojupi na tome podruju, pa ak ne znamo sa sigurnou niti je li Zagreb biosjeditem rane predfeudalne slavenske upe. No otkrivene su tri toke koje semogu prilino pouzdano povezati s trima vrhovnim praslavenskim boanstvi-ma, i to u vrlo preciznim meusobnim odnosima. Ali do toga smo doli jakoteko. Znali smo za nalaze u podrumu Muzeja grada Zagreba, pa i za rimskuAndautoniju. Ali prvo su nalazi koji jo nisu dovoljni da nam neto kau ovanosti Zagreba, a drugo uope niti nije bio Zagreb, nego grad dvanaest i pol

km zrane linije udaljen od njega, tamo negdje preko Save. Ali da bi Zagrebprije pokrtavanja bio tako vano sredite, nije bilo podataka. Znali smo i zaJarun(koji Zagrepanin ne zna za nj) i za mogue njegovo mitsko znaenje.U drevnom ruskom gradu Suzdalju postojala jeJarunoa gora (a a),ulica uz obalu, jedna od najstarijih u Suzdalju, zove se Jarunoka(a),a prema nekim izvorima njima je Jarun, bio bog plodnosti i odgovaraoJarilu. Bilo bi lijepo da i kod nas moemo potvrditiJaruna kao Jurjevu inaicu.ak smo uzeli kartu i pokuali s vrha Medvednice, Slemena, s kutom od oko

23 naciljati neke pogodne toke za trokut. Nita. Pa smo uzeli za ishoditeZagrebaku katedralu. Opet nita.Ali na starim se planinarskim kartama dio gore oko crkvice sv. Jakoba, to ga

Kukuljevi Sakcinski zovegora sv. Jakoa(1854: 131), zove Veliki plazur (grebenna kojem je drevni Medvedgrad zove seMali plazur). Ako od Sv. Jakoba pogle-date na Medvedgrad, vidjet ete u istome pravcu u daljini toranj zagrebake

117 O najnovijoj pretpostavci, prema kojoj bi Zagreb dobio ime prema benediktinskom samostanu sv.

Gabrijela, od galskotalijanskoga d s() Gbrio, vidi Aleri 2000.


19/22

272

Drugi dio SVETE TROLANE PROSTORNE STRUKTURE UOENE KOD HRVATA

crkve sv. Marka! Sada je bilo lako. Crta od sv. Jakova do sv. Marka prelazi prekoMedvedgrada. Ako s kutomjerom potraite na 23 kakvu zgodnu toku premaistoku, neete nai nita. Ali crta za 23 zapadno od sv. Marka ide preko Jaruna!Izraunate li, prema obrascu 1 : 2, treu toku, otkrit ete da bi ona trebala biti

na Jarunu u zaselku upanii. Toka posveena Gromovniku, oito, nije na glav-nome vrhu Medvednice, nego na mjestuna koje je, ako dobro itamo toponime,doslovce doplazionjegov protivnik pa gaje morao otjerati.

A tko je taj protivnik? Valjda je toPlazur. Nai emo ga, bez doetka ur,kod Ukrajinaca gdje je poznat na ve-

em podruju oko Vinice u zapadnojUkrajini: zove se , plaz, dakle,on je onaj kojiplazi. Bio je to njima du-gaak, a tust zmaj koji se pod posebnimuvjetima izlegao od obinoga gada(zmije, obino ljutice). Ako bi se ti uvjetiispunili, izaao bi iz zemlje i nikoga ne bipotedio, sve bi prodro:

, , , , , . , . , : . ( 1872/I:65)

Prema shvaanju naroda, plaz dugi tusti zmaj raa se iz obine ljutice kojaivi u zemlji i ne izlazi na svijet Boji tijekom trideset godina i k tomu, ako uleglu nitko ne uznemiri rastueg plaza koji ne smije uti ni jedan zvuk. Ako suti uvjeti ispunjeni, plaz je dovren. Nakon njegova izlaza iz zemlje nikoga neepotediti: sve e prodrijeti.

Hrvatski oblikplazur izveden je pomou doetka ur, kao i kod tematski musrodnih poznatih imenicazmijurina izmajurina, samo to je on bez dodatnoga

Sl. 50: Zagrebaki veliki trokut.


20/22

273

8. Sveti trokut zagrebaki

doetka inamukoga roda. Da je to mogue, vidjet emo kod Katela podKozjakom gdje tee potok na prvi pogled nerazumljiva imenaMajurina. ToniBuri (2011: 69, bilj. 51) upozorava da rije majurznai isto to i zmajur, maur,manjur (ARj 23,16) koja oznaava krupnoga, zmijolikog gmaza poznatijega

pod imenom blavor (Ophisaurus apodus). Ako je ve ukrajinski , plaz,straan zmaj, kakav e tek zmaj biti naplazur!

Dogodilo se da su, istovremeno s naim otkriem, pozvali Vitomira Belajada neto napie za Sveani zbornik za Zoricu Vitezpa je, naravno, napisao lanako zagrebakoj trodjelnoj strukturi. Ovdje ga donosimo s manjim, ali vanimdopunama. Rije je, dakle, o velikom upnom trokutu na junim obroncimaMedvednice. Tri glavne toke su Sv. Jakob, zatim na 15631 od njega, prekoMedvedgrada, Sv. Marko na Gradecu (udaljen 8059 m od Sv. Jakoba) te Jarun s

izraunatom tokom na 17948, udaljen 11 395 m od Sv. Jakoba. Ta bi tokabila na obali nekadanjega savskog rukavca, a danas se nalazi na sjeverozapad-noj obali Maloga jarunskog jezera, oko 200 m juno-jugozapadno od kolnogaulaza u sportsko-rekreacijski centar Jarun iz ulice Petrine.

Perunoa toka. Ona nije, suprotno oekivanjima, sam vrh Medvednice,Sleme,visok 1032 m nego nii, istaknuti i uoljivi vrh Veliki plazur(859 m) sacrkvicom sv. Jakoba, sat etnje zapadno od Slemena. Ve samo imeMedvednicapovezuje tu goru s mitskim junakom Velesomu liku medvjeda. Ona kao da jesva velesoita. Zmija po njoj plazi i izaziva Gromovnika.

Sl. 51a: Pogled na Medvednicu, otprilike od dananjega Ho To centra. Crtao Ferdo Quiquerez.Iz: Klai, Vjekoslav (1878).

Gledano s jugozapada, s Jaruna i s cijeloga zapadnog dijela Zagreba, Sv. Jakobdjeluje kao najdojmljiviji vrh cijele gore. To ne bi bio jedini primjer da jePerunov vrh nii od najvie toke na gori. Slino je nad Podstranom kraj Splita,


21/22

274

Drugi dio SVETE TROLANE PROSTORNE STRUKTURE UOENE KOD HRVATA

gdje jePerunnekoliko desetaka metara nii odPerunia,pa nad Moenicama,gdje je Perun (881m) znatno nii od Suhoga vrha(1333 m) koji bi i svojomvisinom i imenom bolje odgovarao Perunovoj toci. Samo ime Plazur tekoda se moe drukije objasniti nego u svezi s glagolomplaziti, a to je nain zmi-

jina kretanja. Osim Velikoga, postoji iMali plazur (597 m), a to je vrh na ko-jem je u XIII. stoljeu izgraen Medvedgrad. Izgleda da je danas ve gotovozaboravljeni oronimPlazuroznaavao gorsko rebro koje se od sv. Jakoba prekoMedvedgrada sputa prema estinama.

ImePlazurneposredno nas uvodi u samu dinamiku mitske radnje: Zmija,poeljevi se to vie pribliiti Suncu (Gromovnikovoj eni),plazigore na GoruprekoPlazura(Malogai Velikoga), a Gromovnik ju odatle tjera natrag u vodu.Grubo ju tjeraperuiju munjama (pratiizvorno znai udarati). Na taj postupak

moda asocira mali breuljak Piroec (270 m nadmorske visine, oko 70 m re-lativne visine) ponad Mlinova. Podsjetit emo na Piroac (neko Zloselo) krajVodica i na bugarsku planinu Pirin, imena koja s velikom sigurnou moemopovezati s Perunovim imenom. Moda su zbog mitskoga oslobaanja voda gro-movima (kao u Vedama) ispod samog Plazuraiz mnogih izvora potekli Velikipotok zapadno te Mali potok istono od Kulmeroe gore, a moda ak i sampotok Medveak (i u ovom je imenu medvjed!) ima ime bremenito mitskimznaenjem. Perun ju je tjerao daljesve dok ju nije otjerao (bacio) preko velikevode (rijeke Save) koja je neko tekla i sjevernije, dananjim koritom donjegatoka potokaVrapaka.O tome svjedoe isueni savski rukavci, berekikoji se li-jepo vide na starijim detaljnim kartama.118Danas je to podruje izgraeno, alistariji stanovnici jo se sjeaju tih bereka. U srednjemu vijeku Jarun je bio otokdo kojega je vodio prijelazportus insule Capituli Jarunvocate (Dobroni 2003:157). U kaptolskom statutu iz 1334. godine navodi se Jarun(Jaron) te njegovodrugo ime:Bukenryu (Dobroni 2003: 157). Lelja Dobroni u imenuJarunvidi

isti korijen kao rijei jarak, jaruga, jaruica, pa to staro ime oznauje osobine tla(Dobroni 2003: 157).Rekli smo da je sva Medvednica velesovita, pa ne udi da na njezinim ju-

nim obroncima ima nekolikoBijenika, mjesta na kojima je Perun bo svojegaprotivnika. Bijenika ulicaje nad Zvijezdom (tamo gore je i uliicaZmajevac,

118 Na karti iz 1853. godine Bereki su oznaeni na podruju itave dananje Trenjevke (karta jeobjavljena, primjerice, u: Premerl 2005: 14), a na karti iz 1911. vidi se i selo toga imena, Bereki,sjeverno od Gornjeg Jaruna. O promjenama Savina korita kroz stoljea postoji zanimljiv rad To-

mislava egote iz 1986., no ne donosi nita za nau temu.


22/22

275

8. Sveti trokut zagrebaki

ne znamo koliko je stara), drugi je Bijenik nad Svetim Duhom, trei nadStenjevcem, etvrti kod Morava...

Velesoa toka.Ta toka e bitiJarun, mjesto gdje je boravio Jarilo dok je i-vio kod Velesa.Jarunje, ve smo rekli, jedan od dokumentom potvrenih oblika

imena boga vegetacije,Jarila kod starih Rusa. No njegova vjerodostojnost je upit-na. Rije je o knjizi Ananija Fjodorova 119, objavljenoj1754. Peto poglavlje, naslovljeno O stanovnicimagrada Suzdalja, kakve su vjere, stalea i obiaja poinje s odlomkom:

1) , .

, , ,

, , , , , . (Ananij Fjodorov 1754:70)

1) O stanovnicima grada Sudalja120, koje su vjere.

Stanovnici u gradu Sudalju prije prosvjeenja svetim krstom bijahu idolopo-

klonici i imahu poganske bogove, i osim njih Jaruna, Pinaja, Oblupu, Kupala

po kojima su bila i mjesta u gradu posebna, gdje su im bile bogumrske bogo-

molje i svetita.

Ako paljivo itamo ovaj odlomak, moemo oprezno zakljuiti da su bogovipoganski valjda oni koji su intelektualcima XVIII. stoljea bili poznati iz ru-skih ljetopisa, pa bi onda Jarun, Pinaj, Oblupa, Kupala bili dodatni, lokalni(ili nii) bogovi ili, vjerojatnije, folklorni likovi. To je jedino mjesto u starijojruskoj literaturi na kojem se spominjeJarun.To je sve.

Ipak saznajemo iz opisa grada da su jo u XVIII. stoljeu u Suzdalju zvalidva bliza breuljka ,Jarunova gora

i , Ivanova gora. Na Ivanovoj gorije stajala crkva sv. Ilije (Fjodorov 1754:64), a na

119 Puni naslov joj je , , , Povjesni zbornik o po Boguspaenom gradu Suzdalju, o njegovu osnivanju i imenovanju, i o bivem Velikom kneevstvu u nje-mu i o drugomu korisnom, za znatieljne skraeno sabrano iz raznih prikaza. To je rukopis to gaje 1855. u Moskvi objavio u 22. knjizi serije o .

120 , Sudalj je stari oblik, novi je , Suzdalj.

****

Kako biste i dalje itali ovo izuzetno djelo i upozna-

li na desetke trolanih mitskih struktura u hrvats-kom krajobrazu

naruite knjigu Sveti trokuti. Topografija hrvatske

mitologije.

Knjigu po cijeni od 168 kn moete naruiti na

www.ibis-grafika.hr

Potarina za dostavu unutar Hrvatske se ne

naplauje.

Kako biste i dalje itali ovo izuzetno djelo

i upoznali na desetke trolanih mitskih

struktura u hrvatskom krajobrazu

naruite knjigu

Sveti trokuti. Topografija hrvatske mitologije.

Knjigu po cijeni od 168 kn moete naruiti na

www.ibis-grafika.hrPotarina za dostavu unutar Hrvatske se ne

naplauje.

Documents

Sveti trokuti : topografija hrvatske mitologije