SUDSKI POSLOVNIK("Sl. glasnik RS", br. 110/2009)

I Glava UVODNE ODREDBElan 1Sudskim poslovnikom propisuje se unutra nje ure enje i rad sudova u Republici Srbiji. Primenom Sudskog poslovnika (u daljem tekstu: Poslovnik) obezbe uje se uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova va nih za unutra nju organizaciju i rad suda.

lan 2Unutra nja organizacija i rad suda odvojeni su od su enja i obuhvataju upravne, administrativne, tehni ke, stru ne, informacione, finansijske i ostale prate e poslove zna ajne za sudsku vlast. Ovi poslovi organizuju se tako da sud svoju funkciju vr i zakonito, blagovremeno i efikasno, kako bi se strankama olak alo obavljanje poslova u sudu sa to manje tro kova.

lan 3O sprovo enju i pravilnoj primeni Poslovnika stara se predsednik suda (u daljem tekstu: predsednik) izdavanjem naredbi i uputstava. Primenu Poslovnika nadzire ministarstvo nadle no za poslove pravosu a (u daljem tekstu: ministarstvo), preko lica ovla enog za nadzor.

lan 4Ministarstvo preko lica ovla enog za nadzor kontroli e obavljanje poslova sudske uprave, postupanje u predmetima u propisanim rokovima, postupanje po pritu bama i predstavkama, kancelarijsko poslovanje u sudu i druge poslove vezane za unutra nju organizaciju i rad suda. Nadzor se obavlja pribavljanjem izve taja od Predsednika ili neposrednim uvidom. U sudu se naro ito kontroli e primena Poslovnika, postupanje u rokovima i postupanje po pritu bama. Posle obavljenog nadzora, lice ovla eno za nadzor sa injava zapisnik o izvr enom nadzoru kojim konstatuje uo ene nedostatke koji dostavlja predsedniku suda u kome je vr en nadzor, predsedniku neposredno vi eg suda, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i ministru nadle nom za poslove pravosu a (u daljem tekstu: ministar).

lan 5Predsednik neposredno vi eg suda u roku od 30 dana od dana prijema zapisnika o izvr enom nadzoru, obave tava predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra o merama preduzetim da se uo eni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i o razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

II Glava SUDSKA UPRAVA1. Poslovi sudske uprave lan 6Poslovi sudske uprave su poslovi koji slu e vr enju sudske vlasti. Poslovima sudske uprave obezbe uju se uslovi za pravilan i blagovremen rad i poslovanje suda. Pod poslovima sudske uprave smatraju se poslovi unutra nje organizacije odre eni zakonom, ovim poslovnikom, a naro ito: - ure ivanje unutra njeg poslovanja u sudu; - pozivanje i raspore ivanje sudija porotnika; - poslovi vezani za stalne sudske ve take i tuma e; - razmatranje pritu bi i predstavki; - vo enje statistike i izrada izve taja; - izvr enje krivi nih i prekr ajnih sankcija; - finansijsko i materijalno poslovanje suda; - overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu; - stru ni poslovi u vezi sa ostvarivanjem prava, obaveza i odgovornosti sudskog osoblja u sudu; - dono enje op tih i pojedina nih akata koji se odnose na sistematizaciju, unutra nju organizaciju, radne odnose i druge op te akte kojima se ure uju odnosi u sudu; - poslovi u vezi sa stru nim usavr avanjem i obukom sudija i sudskog osoblja; - poslovi upravljanja sudskim zgradama i nepokretnostima koje se dodeljuju sudu na kori enje; - poslovi u vezi sa naplatom sudskih taksi;

- drugi poslovi vezani za unutra nju organizaciju i poslovanje suda kada je to odre eno zakonom ili op tim aktom suda.

2. Ovla

enja i du nosti predsednika lan 7

Predsednik rukovodi sudskom upravom. Pojedine poslove sudske uprave predsednik mo e poveriti zameniku predsednika ili predsednicima odeljenja. U poslovima sudske uprave predsedniku poma u sekretar suda i organizator poslova u sudu (menad er suda). U ve im sudovima mo e se organizovati i posebna organizaciona jedinica za vr enje poslova sudske uprave kojom rukovodi organizator poslova u sudu (menad er suda).

lan 8Predsednik nadzire rad sudskih odeljenja i slu bi pregledom upisnika i pomo nih knjiga, rokovnika i ro i ta, stalnim evidentiranjem predmeta ije re avanje du e traje, pribavljanjem izve taja i na drugi pogodan na in. Koriste i odgovaraju e evidencije i pregledom zadu enja i ekspeditivnosti, predsednik ostvaruje stalni uvid u rad suda kao celine i preduzima mere za zakonit, pravilan, ta an i blagovremen rad. Predsednik vr i poslove u vezi sa programom stru nog usavr avanja i obuke sudijskih pomo nika i sudijskih pripravnika.

lan 9Predsednik razmatra pritu be stranaka i drugih u esnika u sudskom postupku koji smatraju da se postupak odugovla i, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok, odnosno ishod i preduzima odgovaraju e mere, u skladu sa zakonom. Predsednik je du an da o osnovanosti pritu be i preduzetim merama pisano obavesti podnosioca pritu be i predsednika neposredno vi eg suda u roku od 15 dana od prijema pritu be. Ako je pritu ba podneta preko ministarstva, vi eg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritu be i preduzetim merama obave tavaju se, istovremeno ministar, predsednik neposredno vi eg suda i Visoki savet sudstva.

lan 10Ako je predmet pritu be raspored mesta su enja ili preduzimanja pojedine sudske radnje, predsednik mo e odrediti drugo mesto su enja ili preduzimanja sudske radnje, najkasnije do pripremnog ro i ta ili prvog ro i ta za glavnu raspravu, ukoliko se time omogu ava ostvarivanje prava stranke na nesmetan pristup sudu i po tovanje zakonom utvr ene mesne nadle nosti.

Odluku iz stava 1. ovog lana predsednik donosi najkasnije u roku od tri dana od dana podno enja pritu be sudu. Ako predsednik ne odlu i o podnetoj pritu bi, odluku iz stava 1. ovog lana donosi predsednik neposredno vi eg suda. Odredbe st. 1. do 3. ovog lana primenjuju se i u slu aju kada sudija koji postupa po predmetu predlo i izmenu rasporeda mesta su enja ili preduzimanja pojedine sudske radnje.

lan 11U poslovima sudske uprave predsednik neposredno vi eg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu ni eg suda i da pri ne injenju predsednika ni eg suda donese akte iz njegovog delokruga. U obavljanju nadzora, vi i sud mo e tra iti od ni eg suda obave tenja o primeni propisa, toku postupka, izve taje kao i druge potrebne podatke. Predsednik neposredno vi eg suda mo e nalo iti neposredan uvid u rad ni eg suda o emu se sa injava pisani izve taj.

lan 12Ako se pri razmatranju godi njeg izve taja o radu utvrdi da u sudu postoji ve i broj nere enih predmeta, predsednik donosi Program re avanja starih predmeta (u daljem tekstu: Program) najkasnije do 31. januara za teku u godinu. Programom se mogu uvoditi mere radi blagovremenog obavljanja poslova u sudu, kao to su izmene unutra nje organizacije suda, uvo enje dodatnog rada sudija i sudskog osoblja, privremena preraspodela radnog vremena i druge mere, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom. Predsednik mo e, u okviru pripreme i sprovo enja Programa da predlo i upu ivanje sudija iz drugog suda i donese izmenu godi njeg rasporeda. Predlog Programa predsednik dostavlja na razmatranje sednici svih sudija. O donetom Programu predsednik obave tava predsednika neposredno vi eg suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednik mese no prati i nadzire sprovo enje Programa radi njegove izmene i dopune, odnosno obustavljanja njegovog daljeg sprovo enja.

lan 13Predsednik vi eg suda mo e organizovati obilaske ni ih sudova sa svog podru ja. Prilikom obilaska ni eg suda mo e tra iti obave tenja o primeni propisa i problemima u su enju.

Predsednik vi eg suda mo e za pribavljanje podataka iz stava 1. ovog lana koristiti informaciono-komunikacionu tehnologiju.

lan 14Kada predsedniku prestane funkcija i bude izabran novi predsednik, obavezno se vr i primopredaja du nosti o emu se sa injava zapisnik koji potpisuju raniji predsednik i novoizabrani predsednik. Zapisnik sadr i naro ito: izve taj o finansijsko-materijalnom poslovanju u sudu, stanje blagajne, poslove sudske uprave (broj pritu bi, stanje u upisnicima "Su", "Su-Pov" i sl.).

III Glava UNUTRA NJE URE ENJE SUDA1. Sudsko odeljenje lan 15U sudovima sa ve im brojem ve a i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti obrazuju se krivi no i gra ansko odeljenje, a mogu se obrazovati i odeljenja za radne, porodi ne i statusne sporove, kao i vanparni no, ostavinsko, izvr no i odeljenje sudske prakse, a po potrebi mogu se obrazovati i druga odeljenja. U prekr ajnim sudovima i Vi em prekr ajnom sudu, mogu se obrazovati odeljenja za vo enje prekr ajnog postupka u oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. U vi im i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivi ne postupke prema maloletnicima, radne sporove, a mogu se obrazovati i odeljenja za krivi na dela protiv Vojske Srbije, organizovanog kriminala, ratnih zlo ina i visokotehnolo kog kriminala. Odeljenja iz st. 1. do 3. ovog lana obrazuju se ako poslove obavljaju najmanje tri sudije. Ako nema uslova za osnivanje posebnog odeljenja za krivi ne postupke prema maloletnicima, radne sporove, odeljenja za porodi ne, statusne sporove, vanparni nog i izvr nog odeljenja, sudovi su u okviru tih odeljenja, du ni da osnuju posebno ve e, odnosno tim predmetima zadu iti odgovaraju e sudije. Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom mi ljenju sudija odeljenja, postavlja predsednik.

2. Pripremno odeljenje lan 16U okviru suda, odnosno sudskog odeljenja mo e se organizovati pripremno odeljenje radi ispitivanja ispunjenosti procesnih pretpostavki za vo enje postupka i odlu ivanje o pravnim lekovima, kao i za obavljanje drugih poslova.

Godi njim rasporedom poslova bli e se odre uju poslovi koji se obavljaju u pripremnom odeljenju, sudijski pomo nici koji obavljaju poslove i sudija koji nadzire njihov rad.

3. Delokrug sednice odeljenja lan 17Na sednici sudskog odeljenja razmatraju se rad odeljenja, pravna pitanja, na in pobolj anja rada i stru nosti sudija, sudijskih pomo nika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od zna aja za rad odeljenja. Odeljenja Privrednog apelacionog suda, Vi eg prekr ajnog suda i apelacionog suda razmatraju i pitanja va na za rad sa svog podru ja.

lan 18Sednicu sudskog odeljenja saziva predsednik odeljenja ili Predsednik, po svojoj inicijativi ili na zahtev nekog od ve a, odnosno sudije u odeljenju. Sednicom rukovodi predsednik sudskog odeljenja.

lan 19Aktom o sazivanju sednice predla e se dnevni red, a prila u se i materijali o kojima e se raspravljati i dostavljaju se predsedniku ako on nije sazvao sednicu, svakom sudiji i sudijskom pomo niku u sastavu odeljenja. Predsednik koji saziva sednicu predla e izvestioca i stara se o formulisanju pravnih shvatanja i zaklju aka donetih na sednici. Svi pozvani du ni su da prisustvuju sednici, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

lan 20Za punova an rad na sednici odeljenja potrebno je prisustvo ve ine sudija koji su u sastavu odeljenja. Odluka je doneta kada za nju glasa ve ina prisutnih sudija.

lan 21Ako do e do podele glasova na jednake delove, sporno pitanje se iznosi na sednicu svih sudija. Na isti na in postupi e se i u slu aju ako ve e pri ponovnom odlu ivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odeljenja.

lan 22O radu sednice vodi se zapisnik u koji se unosi: ko je opravdano i neopravdano odsutan, sva mi ljenja u toku raspravljanja, kao i rezultat glasanja.

Zapisnik potpisuju predsednik odeljenja koji je rukovodio sednicom i sudijski pomo nik koji je sa inio zapisnik.

lan 23Nacrt pravnog shvatanja usvojenog na sednici sudskog odeljenja izra uje izvestilac. Ukoliko njegov predlog nije prihva en, nacrt izra uje sudija koga odredi sudsko odeljenje. Nacrt se dostavlja svim lanovima odeljenja na mi ljenje. Kona ni tekst pravnog shvatanja potpisuju svi lanovi odeljenja. Sudija koji se ne sla e sa usvojenim pravnim shvatanjem, bilo sa izrekom ili obrazlo enjem, ne e potpisati pravno shvatanje, ve e svoje mi ljenje odvojeno izlo iti i prilo iti uz izvornik usvojenog pravnog shvatanja.

4. Zajedni ka sednica odeljenja lan 24Zajedni ka sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja. Zajedni ku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik, a njome rukovodi predsednik odeljenja u ijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. Prilikom glasanja na zajedni koj sednici potrebno je da se za zajedni ki stav izjasni ve ina prisutnih lanova svakog odeljenja.

5. Sednica svih sudija lan 25Na sednici svih sudija razmatraju se izve taji o radu suda i sudija, odlu uje o pokretanju postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih op tih akata, razmatra primena propisa kojima se ure uju pitanja iz delokruga sudova, daje mi ljenje o kandidatima za sudije i sudije porotnike i odlu uje o svim drugim pitanjima od zna aja za ceo sud. Sednica svih sudija Upravnog suda, Privredno apelacionog suda i Vi eg prekr ajnog suda utvr uje i pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadle nosti tih sudova.

lan 26Sednicu svih sudija saziva predsednik po svojoj inicijativi, na predlog sudskog odeljenja, odeljenja izvan sedi ta suda, ili na predlog najmanje jedne tre ine svih sudija. Sednicom svih sudija rukovodi predsednik i na njoj se mo e odlu ivati ako je prisutno vi e od polovine sudija. Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasa javno.

Odluka je doneta kada za nju glasa ve ina prisutnih sudija. U radu sednice svih sudija u estvuju i sudijski pomo nici, ako predsednik druga ije ne odlu i. Svi pozvani du ni su da prisustvuju, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

6. Odeljenje sudske prakse lan 27Odeljenje sudske prakse mo e postojati u sudu s ve im brojem sudija. Odeljenje sudske prakse prati i prou ava praksu sudova i me unarodnih sudskih organa i obave tava sudije, sudijske pomo nike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova. Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga odre uje predsednik. Odeljenje sudske prakse Upravnog suda i Vi eg prekr ajnog suda ine dvoje sudija iz sedi ta suda i po jedan sudija iz odeljenja izvan sedi ta suda, odre en Godi njim rasporedom poslova.

lan 28U sudu se vodi op ti registar pravnih shvatanja u koji se u sa etom obliku unose pravna shvatanja izra ena u odlukama suda u pojedinim predmetima ili primljena od vi eg suda, a koja su od zna aja za sudsku praksu. Pored op teg, sud vodi i poseban registar u koji se unose pravna shvatanja usvojena na sednici svih sudija, sednicama odeljenja, savetovanjima i radnim sastancima sudija. Op ti i poseban registar pravnih shvatanja vode se odvojeno za svaku granu sudskog rada hronolo kim redom i mogu se objaviti u posebnoj zbirci ili na veb-stranici suda. Pravna shvatanja koja je sud uneo u registre dostavljaju se Vrhovnom kasacionom sudu za potrebe Pravosudnog informacionog sistema Republike Srbije.

lan 29U cilju jedinstvene sudske primene prava, razmatranja primene zakona i drugih propisa, odeljenja sudske prakse sudova op te i posebne nadle nosti mogu organizovati zajedni ka savetovanja i konsultativne sastanke, samostalno ili u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom. Sporna pravna pitanja razmatraju se na osnovu referata sudije izvestioca, a usvojeni zaklju ci mogu se objaviti u posebnoj zbirci ili na veb-stranici suda.

lan 30

Kada se poslovi pra enja sudske prakse obavljaju primenom informaciono-komunikacionih tehnologija, primenjuje se jedinstvena metodologija i ra unarski programi utvr eni u Pravosudnom informacionom sistemu Republike Srbije.

7. Sednica odeljenja sudske prakse lan 31Na sednici odeljenja sudske prakse utvr uju se i pripremaju predlozi o pitanjima iz sudske prakse koji e se izneti na sednici svih sudija radi zauzimanja odre enog stava u cilju ujedna avanja sudske prakse. Odeljenje sudske prakse stara se o pripremi sednice svih sudija i mo e u tu svrhu obaviti konsultacije sa predsednicima ve a, predsednicima odeljenja sudske prakse drugih sudova ili stru njacima iz odre ene nau ne oblasti.

8. Sastanci i savetovanja lan 32Radi uskla ivanja rada u sudu kao celini, u okviru jednog ili vi e sudskih odeljenja ili slu bi, po potrebi se odr avaju radni sastanci. Radne sastanke saziva predsednik ili predsednik odeljenja u cilju re avanja pojedinih pitanja, bolje saradnje izme u sudskih odeljenja, odnosno sudskog osoblja. Vi i sud mo e organizovati zajedni ke sastanke i savetovanja predsednika drugih sudova i sudija tog suda, kao i sudijskih pomo nika radi razmatranja pitanja od zajedni kog interesa.

lan 33Radi razmatranja spornih pitanja sudske prakse u sudu se za jedno ili vi e odeljenja odr ava sastanak sudija, sudijskih pomo nika i sudijskih pripravnika. Po potrebi predsednik saziva i sudije porotnike radi razmatranja pitanja od zna aja za njihovo u e e u radu suda.

lan 34Sudije i sudsko osoblje imaju pravo na stru no usavr avanje i obuku. U cilju ostvarivanja prava i obaveza iz stava 1. ovog lana i razmene mi ljenja o pitanjima koja su od zajedni kog interesa, sudovi organizuju i u estvuju na savetovanjima i konsultativnim sastancima sa predstavnicima drugih sudova ili drugih organa i organizacija. Predsednik odre uje sudije i sudsko osoblje koji e zavisno od pravne oblasti na kojoj rade i koja je na dnevnom redu u estvovati na savetovanju i sastancima iz stava 2. ovog lana.

9. Sudska pisarnica

lan 35Administrativni i tehni ki poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u sedi tu suda. Ako je to celishodnije, pojedini poslovi, mogu se obavljati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedi ta suda. Za pojedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizacione jedinice pisarnice, kao to su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekspediciju po te i sl. Ove organizacione jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedi ta suda. Poslove iz st. 1. i 2. ovog lana koji e se obavljati u sedi tu suda, sudskim jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedi ta suda odre uje predsednik u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehni ko-organizacionih potreba suda, promene godi njeg rasporeda poslova i sl.

lan 36Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno mo e voditi i poslove pojedinih organizacionih jedinica pisarnice. Kada je pisarnica podeljena na vi e odseka ili odeljenja, radom odseka ili odeljenja rukovodi ef odseka, odnosno odeljenja pod nadzorom upravitelja pisarnice.

10. Ra unovodstvo lan 37Finansijsko-materijalni poslovi obavljaju se u ra unovodstvu, po pravilu u sedi tu suda pod neposrednim nadzorom predsednika, u skladu sa posebnim propisima.

11. Zajedni ka slu ba lan 38Ako je u sudskoj zgradi sme teno vi e sudova i drugih pravosudnih organa, sporazumom funkcionera koji rukovode tim organima, mo e se obrazovati zajedni ka slu ba. Ukoliko do sporazuma iz stava 1. ovog lana ne do e, predsednik suda najvi eg ranga ija je sudska uprava sme tena u sudskoj zgradi, re enjem odre uje koji e se poslovi obavljati zajedni ki. Sporazumom iz stava 1. ovog lana utvrdi e se kod kog e se pravosudnog organa organizovati zajedni ka slu ba. U slu aju organizovanja zajedni ke finansijsko-materijalne slu be za svaki pravosudni organ vodi se odvojeno knjigovodstvo. U sudskoj zgradi u kojoj je organizovana zajedni ka slu ba za vi e pravosudnih organa, pojedini poslovi se mogu poveriti organizatoru poslova u sudu (menad er suda).

Pored zajedni ke finansijsko-materijalne slu be, zajedni ki se mogu obavljati i slede i poslovi: upravljanje objektima koje organi koriste, obezbe ivanje prostorija za rad, staranje o sprovo enju mera bezbednosti i za tite zdravlja na radu, koordinacija razli itih slu bi u organima i van njih, vo enje li nih i kadrovskih evidencija, obezbe ivanje uslova za tehni ku i drugu komunikaciju u zgradi, poslovi voznog parka, odr avanja i poslovi obezbe enja suda.

12. Slu ba za informatiku i analitiku lan 39Za poslove koji se odnose na uspostavljanje i odr avanje informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) i elektronsku obradu podataka, skladi tenje i prenos informacija u sudu, mo e se obrazovati slu ba za informatiku i analitiku. U cilju re avanja pitanja u sudovima o na inu primene poslovnog softvera za upravljanje predmetima u postupku prikupljanja i obrade podataka i sa injavanja izve taja, ministar mo e obrazovati posebnu komisiju za standardizaciju na ina prikupljanja i obrade podataka. Sastav komisije iz stava 2. ovog lana, odre uje ministar.

13. Javne knjige lan 40Poslovi vo enja javnih knjiga, ure eni po posebnim propisima, obavljaju se pod neposrednim nadzorom predsednika ili sudije koji je godi njim rasporedom poslova odre en za rad na tim predmetima.

14. Biblioteka lan 41Sudsku biblioteku ine izdanja, zakoni i drugi propisi, stru ne knjige i asopisi, slu beni glasnici, publikacije i sudska praksa u knjigama, kako u tampanom tako i u elektronskom obliku. Predsednik, ili sudija koga on odredi, stara se o nabavci knjiga i pretplati na asopise i druge publikacije, kao i odr avanju knji nog fonda.

lan 42Bibliotekom rukovodi bibliotekar. U biblioteci se vodi knjiga inventara za knjige i knjiga inventara za periodi ne publikacije, u koje se unose hronolo kim redom nabavke. U biblioteci se poslovi obavljaju, u skladu sa propisima kojima se ure uje bibliote ka delatnost.

15. Izve taj i statistika lan 43

Sudska uprava organizuje rad suda tako da se unos i obrada podataka iz predmeta u redovnim i povremenim izve tajima o radu suda i sudija, vr i na standardizovan na in. Sudska pisarnica sastavlja redovne i povremene izve taje o radu odeljenja i slu bi, koji su potrebni sudskoj upravi. Na osnovu izve taja iz stava 1. ovog lana razmatraju se rezultati rada pojedinih odeljenja, slu bi i suda kao celine i daju predlozi za unapre enje rada u sudu.

lan 44Sudovi tromese no, estomese no, godi nje i trogodi nje sa injavaju izve taje o radu suda, odeljenja i sudija po propisanoj jedinstvenoj metodologiji i dostavljaju ih ministru, neposredno vi em sudu, Vrhovnom kasacionom sudu i Visokom savetu sudstva. Izve taji o radu iz stava 1. ovog lana sa injavaju se prema posebnim obrascima i uputstvima koji su propisani ovim poslovnikom i ine njegov sastavni deo. Predsednik je ovla izve taje. en da pored izve taja iz stava 1. ovog lana samostalno sa injava i druge

IV Glava RASPORED POSLOVAlan 45Rasporedom poslova u sudu se formiraju sudska ve a i odre uju sudije i sudsko osoblje u sedi tu suda, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedi ta suda. Rasporedom poslova predsednik mo e odrediti zamenika predsednika suda koji ga zamenjuje u sudskoj jedinci ili odeljenju izvan sedi ta suda. Kad sud ima vi e zamenika predsednika suda, predsednik odre uje jednog zamenika koji ga zamenjuje u slu aju spre enosti ili odsutnosti. Predsednik mo e rasporedom poslova poveriti pojedine poslove sudske uprave zameniku predsednika ili predsednicima odeljenja. Poslovi odlu ivanja o pravima sudija po osnovu rada, utvr ivanja godi njeg rasporeda poslova, odlu ivanja o pravima iz radnog odnosa sudskog osoblja u slu aju kada je to zakonom odre eno, kao i o udaljenju sudija i sudija porotnika sa du nosti ne mogu se poveravati.

1. Godi nji raspored poslova lan 46Godi njim rasporedom poslova u sudu predsednik odre uje vrstu sudijskog posla za svakog sudiju u sudu, sudskoj jedinici i odeljenju izvan sedi ta suda.

Godi njim rasporedom poslova predsednik mo e odrediti da se u sudu, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedi ta suda sudi i preduzimaju sudske radnje samo iz jedne ili vi e pravnih oblasti. Prilikom odlu ivanja koji e sudija raditi u kojoj sudskoj jedinici odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, Predsednik e posebno uzeti u obzir okolnosti koje uti u na efikasnost i tro kove postupka, potreban broj sudija za odre enu pravnu oblast, kao i broj i vrstu predmeta u kojima e se postupati. Predsednik mo e godi njim rasporedom poslova odrediti da se pojedine sudske radnje preduzimaju u zgradi sedi ta suda ili u drugim zgradama na podru ju suda. U prekr ajnim sudovima u kojima nema uslova za osnivanje sudskog odeljenja, za odre enu oblast mo e se zadu iti i manje od tri sudije (npr. izvr enje). Godi nji raspored poslova za narednu godinu utvr uje se po prethodno pribavljenom mi ljenju sudija i saop tava na sednici svih sudija najkasnije do 1. decembra teku e godine.

lan 47U toku jedne godine sudija se godi njim rasporedom poslova, po pravilu, odre uje da radi na predmetima iz iste pravne oblasti u sudu, sudskoj jedinici ili odeljenju izvan sedi ta suda. Kada u sudu ima dovoljno predmeta iz jedne pravne oblasti (npr. krivi na, gra anska), predsednik mo e godi njim rasporedom poslova odrediti da pojedine sudije, odnosno ve a rade isklju ivo po tim predmetima.

lan 48Godi njim rasporedom poslova odre uju se sudska odeljenja, ve a i sudije koje ih ine, predsednici odeljenja odnosno, ve a i sudije koje e ih zamenjivati, kao i poslovi sudijskih pomo nika. Predsednik odeljenja, odnosno ve a, stara se da se poslovi obavljaju zakonito, ta no, blagovremeno, uredno i jednoobrazno. Sudska ve a u sastavu odeljenja ozna avaju se arapskim brojevima.

2. Raspodela predmeta lan 49U cilju obezbe ivanja podjednake optere enosti svih sudija u sudu, novoprimljeni predmeti se najpre razvrstavaju po hitnosti, vrsti postupka, odnosno pravnoj oblasti, a zatim raspore uju prema astronomskom ra unanju vremena prijema, metodom slu ajnog odre ivanja sudije, u skladu sa utvr enim godi njim rasporedom poslova.

Predmeti se raspore uju ru nim upisivanjem u upisnik prema redosledu prijema i rednom broju, odnosno primenom poslovnog softvera za upravljanje predmetima, s tim da se najpre raspore uje grupa novoprimljenih predmeta, a zatim predmeti prispeli u sud na drugi na in. Stranka koja je predala inicijalni akt u sud ima pravo da u roku od tri dana od dana njegove predaje sazna broj predmeta, ime sudije koji je odre en da postupa i mesto preduzimanja sudskih radnji.

lan 50Hitnim predmetom u smislu odredaba ovog poslovnika smatra se predmet u kome je posebnim zakonom odre eno hitno postupanje (pritvor, postupci prema maloletnicima, krivi ni postupci u kojima se maloletnik pojavljuje u svojstvu o te enog, prekr ajni postupci kod kojih je propisana mogu nost izvr enja osu uju e presude pre pravnosna nosti, privremene mere, izvr enje, bra ni i porodi ni sporovi, sporovi u vezi sa javnim informisanjem, ste ajni postupak, smetanje dr avine, izdr avanje maloletne dece, radni sporovi, izborni sporovi, i sl.). Predmeti se mogu razvrstati po pravnoj oblasti, vrsti postupka, vrsti spora ili krivi nog dela, broju u esnika, broju zahteva i sl.

lan 51U sudovima u kojim postoje uslovi za vo enje elektronskih upisnika kori enjem IKT, raspodela novoprimljenih predmeta vr i se kori enjem posebnog programa (matemati kog algoritma) koji obezbe uje da na kraju jednog ciklusa raspodele sve sudije imaju podjednak broj novoprimljenih predmeta u radu i da budu podjednako optere ene. Ciklus raspodele predmeta traje jedan mesec. Izuzetno od stava 2. ovog lana, ciklus raspodele predmeta mo e biti du i, ako je broj novoprimljenih predmeta manji od broja sudija raspore enih za odre enu pravnu oblast. U tom slu aju sud godi njim rasporedom poslova odre uje trajanje ciklusa.

lan 52Kada sud istovremeno primi vi e inicijalnih akata, a u sudu ne postoje uslovi za vo enje elektronskih upisnika kori enjem IKT, inicijalni akti se mogu razvrstati prema: azbu nom redu prezimena ili nazivu stranaka. Nakon toga predmeti se raspore uju sudijama u skladu sa lanom 49. ovog poslovnika. U postupku po pravnim lekovima, razvrstavanje se mo e vr iti i prema datumu prijema inicijalnog akta.

lan 53U sudskim jedinicama predmeti se po pravilu raspore uju polaze i od zakonom utvr ene mesne nadle nosti i prava stranke na nesmetan pristup sudu, kao i zahteva da se postupak sprovede efikasno i sa to manje tro kova.

lan 54Posebnom odlukom predsednika mo e se odstupiti od redosleda raspore ivanja predmeta zbog opravdane spre enosti sudije da postupa (privremena spre enost za rad, odsustvo u skladu sa posebnim propisima i sl.). U slu ajevima prestanka sudijske funkcije, napredovanja ili upu ivanja sudije u drugi sud ili organ, promene propisa o nadle nosti i organizaciji suda, zate eni predmeti rasporedi e se na na in predvi en u lanu 49. ovog poslovnika.

lan 55U ponovnom postupku po pravnom leku, predmet se raspore uje sudiji, odnosno ve u koje je prethodno postupalo u tom predmetu.

lan 56Poslove razvrstavanja i raspodele predmeta obavlja pisarnica prema utvr enom godi njem rasporedu poslova, odnosno posebnoj odluci predsednika. Kontrolu raspodele predmeta vr i predsednik, sekretar suda ili upravitelj sudske pisarnice.

V Glava OBAVE TAVANJE JAVNOSTI O RADU SUDOVAlan 57U cilju obezbe ivanja objektivnog, pravovremenog i ta nog obave tavanja javnosti o radu suda i sudskim postupcima, predsednik, sudije i sudsko osoblje du ni su da obezbede potrebne uslove, kao i odgovaraju i pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vode i ra una o interesima postupka, privatnosti, kao i bezbednosti u esnika u postupku. Vreme, mesto i predmet su enja svakodnevno se objavljuju na vidnom mestu ispred prostorije u kojoj e se su enje odr ati ili na drugi pogodan na in. Za su enje za koje postoji ve e interesovanje javnosti sudska uprava e obezbediti prostoriju koja mo e primiti ve i broj lica. Sudsko ve e je du no da po nalogu predsednika odr i su enje u ve oj prostoriji koja je obezbe ena.

lan 58Obave tenja za medije o radu suda i pojedinim predmetima daje predsednik, lice zadu eno za informisanje javnosti (portparol) ili posebna slu ba za informisanje. Sudovi republi kog ranga, apelacioni sudovi i sudovi sa posebnim odeljenjima ili ve im brojem sudija odre uju lice zadu eno za informisanje javnosti (portparol).

Informacije o pravnosna no okon anim postupcima pred sudom obavezno se objavljuju kada je zakonom, ili posebnim propisom predvi eno, kao i u slu ajevima za koje je javnost posebno zainteresovana. Informacije i podaci koji se dostavljaju javnosti moraju biti ta ni i potpuni. Podaci koji prema posebnim propisima predstavljaju tajnu i za ti eni podaci ije objavljivanje je isklju eno ili ograni eno zakonom se ne saop tavaju. Prilikom kontakta sa javno u i medijima koristi e se sredstva savremene komunikacije u skladu sa materijalno-tehni kim mogu nostima suda (prostorija za pres konferencije - medija centar, izve tavanje putem veb-stranice i sl.). O ravnomernoj zastupljenosti predstavnika razli itih medija na su enjima stara e se predsednik.

lan 59Fotografisanje, audio i video snimanje u zgradi suda mo e se obaviti samo uz prethodno pribavljeno pisano odobrenje predsednika, u skladu sa posebnim zakonom.

lan 60Fotografisanje, audio i video snimanje na ro i tima u cilju javnog prikazivanja snimka obavlja se po odobrenju predsednika, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika ve a, sudije i pisanog pristanka stranaka i u esnika snimljene radnje. Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodi e se ra una o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti u esnika u postupku. Fotografisanje, audio i video snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavlja e se pod nadzorom sudije, na na in koji obezbe uje nesmetan tok su enja i red u sudnici.

lan 61Sud najmanje jedanput godi nje, a najkasnije do 1. februara teku e godine za prethodnu godinu, izra uje informator sa osnovnim podacima o radu, koji su propisani posebnim zakonom i ovim poslovnikom, a od zna aja su za ostvarivanje prava gra ana i prezentaciju organizacije rada suda javnosti. Informator sadr i: naziv i sedi te suda; godi nji raspored poslova; kontakt informacije (telefon, faks, veb-stranicu i adresu elektronske po te), imena rukovodilaca sudske uprave, podatke o radnom vremenu suda i njegovih slu bi, imena i kontakte lica ovla enih za prijem, obave tavanje stranaka i postupanje po pritu bama, imena i kontakte lica ovla enih za izdavanje uverenja i overu potpisa; imena i kontakte lica ovla enih za omogu avanje razgledanja, prepisivanja i kopiranja spisa. Informator iz stava 1. ovog lana, zbirke odluka i pravnih stavova, sud mo e objavljivati u tampanom ili elektronskom obliku.

VI Glava

RADNO VREME I SUDSKI ODMOR1. Radno vreme lan 62Radno vreme u sudu odre uje predsednik Vrhovnog kasacionog suda, u skladu sa posebnim propisom. U okviru odre enog radnog vremena predsednik utvr uje dnevni raspored radnog vremena, koji se objavljuje na orijentacionoj tabli na ulazu u zgradu suda. Radnje koje se po odredbama pojedinih procesnih zakona smatraju hitnim, tako da ne trpe odlaganje, sprovode se bez obzira na propisano radno vreme. Zapo eta ro i ta, ije bi odlaganje izazvalo nepotrebne tro kove ili odugovla enje postupka, dovr i e se i nakon redovnog radnog vremena.

2. Sudske radnje koje se preduzimaju u dane kada se ne radi lan 63Van propisanog radnog vremena se, po odobrenju predsednika, mogu obavljati samo poslovi koji ne trpe odlaganje. Godi njim rasporedom poslova predsednik raspore uje sudije i sudsko osoblje za sprovo enje radnji koje se po odredbama procesnih zakona smatraju hitnim, a koji e naizmeni no biti u sudu u dane i vreme kada sud ne radi, ili e biti u pripravnosti da do u u sud ili sprovedu takve radnje kada se za to uka e potreba (pripravnost). O tom rasporedu obave tavaju se nadle ni javni tu ilac i policija. U mestima u kojima se nalazi sedi te vi eg suda i jednog ili vi e osnovnih sudova, kao i kada je vi e sudova sme teno u istoj zgradi, predsednici tih sudova se mogu sporazumeti da u pripravnosti budu sudije i sudsko osoblje samo jednog suda.

3. Raspored kori

enja godi njeg odmora lan 64

Prilikom sa injavanja rasporeda kori enja godi njeg odmora vodi e se ra una o tome da u sudu ostane dovoljan broj sudija i sudskog osoblja kako bi se obezbedilo nesmetano vo enje postupka u predmetima za koje je zakonom propisana hitnost u postupanju (pritvorskim, istra nim, postupcima prema maloletnicima, krivi nom postupku kada je maloletnik o te eno lice, pu tanja na uslovni otpust, radnim sporovima, predmetima smetanja dr avine, porodi nim sporovima, po predlogu za obezbe enje dokaza, odre ivanje privremenih mera, meni nim, ekovnim i ste ajnim postupcima, sporovima u vezi sa javnim informisanjem, prekr ajnim postupcima hitne prirode i sl.).

VII Glava SUDIJE, SUDIJE POROTNICI I SUDSKO OSOBLJE1. Sudije lan 65Sudije su odgovorne za blagovremeno postupanje po predmetima i du ne su da predsednika obave tavaju kada prvostepeni postupak nije okon an u roku. U izvr nim, vanparni nim i drugim nespornim stvarima sudija je du an da u roku od est meseci od dana prijema predmeta u sud obavesti predsednika za to prvostepeni postupak nije okon an.

2. Sudije porotnici lan 66U sudu se vodi evidencija sudija porotnika i prikupljaju podaci potrebni za vo enje li nih listova sudija porotnika. O neopravdanim izostancima sudija porotnika predsednik obave tava Visoki savet sudstva.

lan 67O potrebi pozivanja sudija porotnika predsednik ve a deset dana pre odr avanja ro i ta obave tava predsednika. Ako je s obzirom na prirodu predmeta potrebno u e e odre enih sudija porotnika, predsednik ve a du an je ozna iti i te posebne okolnosti. Predsednik poziva na raspravu sudiju porotnika i raspore uje ga u ve e najmanje osam dana pre odr avanja rasprave, odnosno pretresa. Predsednik ve a koji postupa i kao sudija pojedinac u okviru jednog sude eg dana, odredi e, po pravilu, predmete iz nadle nosti ve a.

lan 68Sudije porotnici poziva e se prema utvr enom redosledu, odnosno prema njihovim znanjima, ve tinama kao i potrebama suda i specijalizovanih sudskih ve a.

3. Obaveze predsednika pri dostavi podataka za vo enje li nih listova lan 69Podatke potrebne za vo enje li nih listova za sudije, sudije porotnike i zaposlene evidentiraju sudovi.

Predsednik je du an da dostavlja Visokom savetu sudstva podatke potrebne za vo enje li nih listova. Za ta nost podataka koji se dostavljaju radi upisivanja u li ni list odgovoran je predsednik, kao i lice na koje se podaci odnose, ako ih je ono saop tilo. Ukoliko u sudu postoje uslovi, podaci koji se prikupljaju radi upisivanja u li ni list mogu se voditi u elektronskom obliku, vode i pri tome ra una o za titi i tajnosti podataka.

4. Sudsko osoblje lan 70Sudsko osoblje obavlja poslove u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i pravilnikom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

lan 71Sudsko osoblje ima pravo i obavezu na stru no usavr avanje i obuku koju organizuje sud, ministarstvo i institucija nadle na za obuku u pravosu u.

5. Sekretar suda lan 72Sekretar suda poma e predsedniku u poslovima sudske uprave u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i aktom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

6. Organizator poslova u sudu lan 73Sud mo e imati organizatora poslova u sudu (u daljem tekstu: menad er). Menad er poma e predsedniku u poslovima sudske uprave koji se odnose na finansijskomaterijalno i administrativno-tehni ko poslovanje suda u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i aktom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu, a mo e obavljati i druge poslove po nalogu predsednika.

7. Sudijski pomo nik lan 74Sudijski pomo nik prou ava predmete koje mu dodeli sudija i priprema ih za su enja, obavlja poverene poslove u pripremnom odeljenju, sa injava zapisnik o sastancima, sednicama ve a i odeljenja, priprema stru ne izve taje, analize i obave tenja po nalogu sudije, uzima izjave stranaka na zapisnik obra uje pritu be gra ana i obavlja druge poslove utvr ene godi njim rasporedom poslova i aktom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

Sudijskom pomo niku mo e se poveriti i obavljanje drugih poslova pod nadzorom sudije, kao to su: izrada nacrta odluke koja se odnosi na ispitivanje procesnih pretpostavki za vo enje postupka, nacrt sudske odluke, nacrt odluke o dozvoljenosti pravnog leka, pripremanje referata za sudiju izvestioca, odre ivanje visine sudske takse, razvrstavanje predmeta i sl.

8. Sudijski pripravnik lan 75Sudijski pripravnik upoznaje se sa predmetima koje mu dodeli sudija, prati su enja i usavr ava se u skladu sa programom obuke propisanim od strane institucije nadle ne za obuku u pravosu u i aktom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

9. Slu bena legitimacija i identifikaciona kartica lan 76Sudija ima slu benu legitimaciju. Predsednik propisuje ko od sudskog osoblja ima slu benu legitimaciju (dostavlja , sudski izvr itelj, overitelj i dr.). Legitimacija je dimenzija 10 x 6,5 cm. Sadr aj i oblik legitimacije dati su na posebnom obrascu (Obrazac. br. 93 i 94) koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo. Po razre enju, prestanku radnog odnosa, odnosno po odluci predsednika legitimacija se vra a i poni tava.

lan 77Predsednik mo e odrediti da sudije i sudsko osoblje poseduju i identifikacionu karticu - oznaku identiteta, kao i da je sudsko osoblje obavezno da tokom radnog vremena tu oznaku nosi na vidnom mestu. Identifikaciona kartica je dimenzija 5,5 x 8,5 cm. Sadr aj i oblik identifikacione kartice dati su na posebnom obrascu (Obrazac broj 95) koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo. Po razre enju, prestanku radnog odnosa, odnosno po odluci predsednika identifikaciona kartica se vra a i poni tava.

10. Odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka i drugih u esnika u sudskom postupku lan 78

Sudije, sudije porotnici, stranke i sudsko osoblje obavezni su da se odevaju prikladno, na na in kojim se uva ugled suda i li no dostojanstvo. O prikladnom odevanju sudskog osoblja stara se sekretar suda, odnosno organizator poslova u sudu (menad er suda).

lan 79Sudije u toku su enja na raspravama, pretresima i javnim sednicama nose slu benu ode u (u daljem tekstu: toga). Toga se razlikuje u zavisnosti od ranga suda (crna sa detaljima boja dr avne zastave). Detalji na togi sudije prvostepenog suda su bele boje, drugostepenog suda plave boje, a Vrhovnog kasacionog suda crvene boje. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda preko toge nosi pozla enu kolajnu, sa medaljonom na kome je grb Republike Srbije, ispod koga je natpis "Vrhovni kasacioni sud". Izgled toge i kolajne prikazan je na crte ima 1 i 2 koji ine sastavni deo ovog poslovnika.

lan 80Toga se ne nosi van prostorija suda. Toga se uva i odla e u posebnoj prostoriji u sudu. O odr avanju toge (popravke, hemijsko i enje, obnavljanje, ivenje), stara se sudska uprava. Tro kovi odr avanja toge padaju na teret bud etskih sredstava suda.

lan 81Sudsko osoblje u toku su enja na raspravama, pretresima i javnim sednicama mo e da nosi slu benu ode u.

lan 82Prilikom rada i boravka u sudnici sudsko osoblje koje ne nosi slu benu ode u, stranke i drugi u esnici u sudskom postupku ne mogu nositi sportsku ode u (trenerke, patike, papu e i sl.), kao ni drugu ode u koja nije primerena prirodi i ozbiljnosti posla koji se obavlja u sudnici. O prikladnom odevanju u sudnici stara se sudija koji vodi postupak i ovla en je da neprikladno odevene udalji iz sudnice.

lan 83Pravosudna stra a ne e dozvoliti ulazak u sudsku zgradu neprikladno odevenim licima (u ortsevima, kratkim pantalonama, majicama bez rukava i sl.).

VIII Glava SUDSKA ZGRADA I RADNE PROSTORIJE

1. Sudska zgrada lan 84Svim sudskim zgradama i nepokretnostima koje su namenski dodeljene sudu na kori enje upravlja sud. Pojedina odeljenja jednog suda mogu se nalaziti i u drugim zgradama na podru ju tog suda. U istoj zgradi mo e biti sme teno vi e sudova ili odeljenja tih sudova. Predsednik Vi eg prekr ajnog suda mo e odrediti da odre eni broj sudija i sudskog osoblja koristi za rad prostorije koje se nalaze izvan odeljenja Vi eg prekr ajnog suda. Predsednik apelacionog suda mo e odrediti da odre eni broj sudija i sudskog osoblja koristi za rad prostorije koje se nalaze izvan sedi ta apelacionog suda. Ako je u istoj zgradi sme teno vi e sudova, sudskom zgradom upravlja sud najvi eg ranga ija je sudska uprava sme tena u zgradi suda. Ako su u sudskoj zgradi sme teni i drugi dr avni organi, zgradom upravlja sud.

lan 85Na ulazu u zgradu suda postavlja se natpis sa slu benim nazivom suda i dr avnom zastavom. Naziv suda ispisuje se na posebnoj tabli etvorougaonog oblika dimenzije 45 x 25 cm. Tabla sa natpisom sadr i: grb i naziv Republika Srbija, naziv i sedi te suda. Tekst mora biti napisan velikim tampanim slovima, jezikom i pismom koje je u slu benoj upotrebi u sudu. Ukoliko je u sudu u slu benoj upotrebi, pored srpskog jezika i irili kog pisma, i jezik i pismo nacionalnih manjina, tekst se ispisuje u skladu sa redosledom predvi enim posebnim zakonom. Tabla sa natpisom se isti e na desnoj strani zgrade uz glavni ulaz. Ako je u sudskoj zgradi sme teno vi e sudova table sa natpisom isti u se na istoj strani zgrade tako da najpre bude pri vr ena tabla sa nazivom vi eg suda a zatim ostalih sudova. Ako su u sudskoj zgradi sme teni i drugi dr avni organi tabla sa natpisom ostalih dr avnih organa isti e se na levoj strani zgrade. Zastava mora biti sa injena od kvalitetnog materijala i postavljena na jarbolu vertikalno ili na fasadi zgrade.

2. Raspored radnih prostorija lan 86Predsednik odre uje raspored prostorija u sudskoj zgradi, tako da se tim rasporedom odre uju prostorije za odr avanje su enja (sudnice), prijem stranaka i njihovo zadr avanje u zgradi,

sme taj predsednika, sudske uprave, sudija, sudija porotnika, sudskih odeljenja i ve a, pisarnice i ostalih slu bi u sudu. Prilikom odre ivanja prostorija za sudsku pisarnicu, zemlji ne i druge javne knjige, vodi e se ra una da se strankama olak a obavljanje poslova u sudu. Prijemna kancelarija odredi e se u neposrednoj blizini ulaza. U slu aju da sedi te javnog tu ila tva nije u zgradi suda, odredi e se prostorija koju e koristiti javni tu ioci i njihovi zamenici. U sudovima sa ve im obimom poslova, odredi e se prostorija za advokate. Ako je u sudskoj zgradi sme teno vi e sudova ili drugih dr avnih organa, predsednik neposredno vi eg suda, po pribavljenom mi ljenju predsednika sudova, odnosno funkcionera koji rukovode drugim dr avnim organima, odre uje koje e prostorije u sudskoj zgradi koristiti sud ni eg ranga, odnosno drugi dr avni organi.

lan 87Raspored radnih prostorija ista i e se na vidnom mestu na ulazu u sudsku zgradu, na orijentacionoj tabli. Orijentaciona tabla izra uje se u grafi kom obliku, a mo e biti izra ena i u elektronskom obliku. Orijentaciona tabla sadr i: pregled sudskih prostorija po odeljenjima i slu bama, brojeve radnih prostorija u kojima se nalaze pojedina odeljenja, ve a i slu be sa imenima predsednika ve a, odnosno sudija pojedinaca, kao i sudskog osoblja koje neposredno postupa sa strankama. Ukoliko je u sudu u slu benoj upotrebi, pored srpskog jezika i irili kog pisma, i jezik i pismo nacionalnih manjina, tekst se ispisuje u skladu sa posebnim zakonom. Na ulazu u svaku radnu prostoriju isti e se natpis sa oznakom odeljenja, ve a ili slu be, kao i imena sudija i sudskog osoblja. Sudnice i prostorije u kojima se odr ava su enje moraju biti opremljene grbom i dr avnom zastavom, koji se, po pravilu, postavljaju na zidu iza sudskog ve a.

lan 88Prostorije u sudu, osim onih koje su namenjene za upotrebu i boravak stranaka, se zaklju avaju kada se u njima ne nalaze sudije i sudsko osoblje. Predsednik odre uje prostorije u kojima nije dozvoljen ulazak strankama, advokatima i drugim licima (pisarnica, arhiva, ra unovodstvo, ra unarski centar i sl.). Po zavr etku radnog vremena predmeti, slu beni materijal, kancelarijski pribor i drugi predmeti ve e vrednosti, zaklju avaju se. Pe ati, tambilji i igovi zaklju avaju se u posebnim pregradama.

Radne prostorije, hodnici, ekaonice za stranke i advokate moraju biti uredne, iste i opremljene higijenskim sredstvima i propisanim protivpo arnim ure ajima.

3. Ku ni red lan 89Ku nim redom propisuje se na in kori enja radnih i drugih prostorija u sudskoj zgradi, vreme zadr avanja u zgradi, mere potrebne za bezbednost prostorija i ostale mere potrebne za uvanje sredstava za rad i drugih predmeta koji se nalaze u sudu. Ku nim redom utvr uju se obaveze lica koja koriste prostorije suda ili se u njima povremeno zadr avaju. Sa ku nim redom upoznaju se sudije i sudsko osoblje, a izvod iz ku nog reda koji se odnosi na gra ane isti e se na vidnom mestu u sudu i na drugi pogodan na in.

lan 90Ku ni red propisuje predsednik. Ako je u istoj zgradi sme teno vi e pravosudnih ili dr avnih organa, ku ni red propisuje predsednik vi eg suda, a ako su u zgradi sme teni sudovi istog ranga, predsednici sudova sporazumno propisuju ku ni red.

lan 91Sudije, sudije porotnici, sudsko osoblje i pravosudna stra a du ni sud da se prema strankama i licima koja se nalaze u sudskoj zgradi ili prisustvuju izvo enju pojedinih radnji u toku sudskog postupka, odnose tako da po tuju dostojanstvo njihove li nosti. Stranke i lica koja borave u sudskoj zgradi du ni su da se pridr avaju ku nog reda i da ne remete rad suda. U slu aju kr enja ku nog reda od strane stranaka i drugih lica u sudskoj zgradi, pravosudna stra a mo e primeniti mere koje su odre ene zakonom i aktom o pravosudnoj stra i.

4. Oglasna tabla lan 92U sudskoj zgradi se na vidnom mestu postavlja oglasna tabla za objavljivanje sudskih oglasa, saop tenja i dostavljanja koja se vr e po procesnim zakonima, raspored zakazanih su enja, kao i sva obave tenja o prijemu stranaka i drugih lica kojima nije upu en sudski poziv. U sudu se postavlja i oglasna tabla za dostavu, u skladu sa posebnim propisima. U privrednim sudovima se postavlja se i posebna ste ajna oglasna tabla na kojoj se objavljuju sve odluke u vezi sa ste ajem i likvidacijom. U sudu se mo e postaviti i elektronska oglasna tabla.

lan 93Upravitelj pisarnice, stara se o blagovremenom i urednom isticanju i uklanjanju oglasnih primeraka na oglasnu tablu. Upravitelj pisarnice, stavlja bele ku o danu isticanja i uklanjanja oglasnog primerka, potpisuje bele ku, overava je pe atom i ula e u odgovaraju i spis.

IX Glava POSLOVANJE U SUDU1. Postupanje sudskog osoblja sa strankama lan 94Stranke, njihovi punomo nici i druga lica koja dolaze u sud radi tra enja obave tenja, razgledanja i prepisivanja spisa, dobijanja potvrda i sl., primaju se u vreme odre eno za to godi njim rasporedom poslova. Podnesci i druga pismena primaju se tokom celog radnog vremena.

lan 95Stranke i druga lica prima predsednik, sekretar suda, kao i sudsko osoblje odre eno rasporedom poslova za prijem stranaka, tokom redovnog radnog vremena. Predsednik mo e odrediti kra e vreme za obavljanje pojedinih radnji (razgledanje spisa i sl.). Predsednik odre uje vreme kada prima stranke. Prijem stranaka predsednik mo e poveriti zameniku predsednika suda ili predsedniku pojedinog odeljenja.

lan 96Stranke kojima je zbog udaljenosti ili drugih razloga ote an ponovni dolazak u sud primi e se i van vremena odre enog za primanje stranaka. Na isti na in e se postupiti i u hitnim i drugim opravdanim slu ajevima.

lan 97Obave tenja iz delokruga sudske uprave daje predsednik, zamenik predsednika suda ili predsednik pojedinog odeljenja. Stranke, njihovi punomo nici i druga ovla ena lica obave tavaju se o stanju predmeta u pisarnici na osnovu podataka iz upisnika i spisa. Obave tenja e se ograni iti na nu ne podatke o stadijumu postupka u kome se predmet nalazi. Sudskom osoblju nije dozvoljen razgovor sa strankama o pravilnosti sudskih radnji, sudskih odluka ili o verovatnom ishodu spora.

Obave tenja e se davati i pismeno ili na drugi pogodan na in, a kratka i hitna i telefonom, ako je to po prirodi stvari mogu e. U sudovima u kojima se koristi IKT, odre ene informacije se mogu davati i putem Interneta u zavisnosti od tehni kih mogu nosti suda.

lan 98Stranke mogu, da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju spise kod kojih je postupak u toku u svako vreme, osim tri dana pre zakazanog ro i ta, ukoliko bi se time ometala priprema su enja. Stranke mogu da pregledaju spise u sudskoj jedinici i odeljenju izvan sedi ta suda, pod uslovima iz stava 1. ovog lana. Zahtev za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa, odnosno umno avanje podnosi se na obrascima propisanim ovim poslovnikom (Obrazac br. 134, 135 i 136). Obave tenje o mestu i vremenu pregledanja spisa, bi e dostavljeno, odnosno saop teno stranci najkasnije u roku od 24 sata od prijema zahteva, na pogodan na in. O zahtevu za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa odlu uje se, u skladu sa zakonom. Stranke pregledaju i prepisuju spise na za to odre enom mestu i pod nadzorom sudskog osoblja u pisarnici, a mogu zahtevati fotokopiranje celog spisa, pojedinih delova spisa ili pojedinih pismenih dokaza ( fotografisanje, snimanje, elektronski oblik i sl.). Stranke mogu da pregledaju spise u elektronskom obliku ukoliko za to postoje tehni ki uslovi. Ostalim licima koja imaju opravdan interes da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju pojedini spis dozvola se daje, u skladu sa zakonom. Po pravnosna nom okon anju postupka dozvolu za pregledanje spisa daje predsednik. Ako se zahtev za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa odnosi na informaciju od javnog zna aja, o zahtevu odlu uje predsednik u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, u skladu sa posebnim zakonom. Nacrti neotpravljenih odluka, slu bene bele ke sudije i dokazi u vezi sa kojima je isklju ena javnost, pre pregledanja e se izdvojiti iz spisa.

lan 99Na zahtev stranke, tre ih lica koja imaju opravdan interes i kad je to propisima odre eno, sud izdaje uverenje o injenicama o kojima vodi slu benu evidenciju. O sadr aju sudskih odluka, zapisnika i drugih akata u spisima ne e se izdavati potvrda, ve se sa initi prepis tih pismena. Izvodi iz javnih knjiga izdaju se, u skladu sa posebnim propisima. e

lan 100

Sud izdaje uverenje da se protiv lica koje podnosi zahtev ne vodi krivi ni ili prekr ajni postupak, na podru ju za koje je sud nadle an. Ukoliko su dva ili vi e sudova povezani IKT, sud izdaje uverenje da se protiv lica koje podnosi zahtev ne vodi krivi ni ili prekr ajni postupak na teritoriji za koju su sudovi nadle ni. Ako sud utvrdi da se krivi ni ili prekr ajni postupak vodi, izda e uverenje u kome e to konstatovati i navesti broj predmeta, li no ime stranke, jedinstveni mati ni broj i podatke o stadijumu postupka (zakonski osnov i naziv dela). Na zahtev lica sud izdaje i uverenja da li je lice u odre enom periodu ka njavano za prekr aj ili privredni prestup na podru ju za koje je nadle an, odnosno za teritoriju za koju su nadle ni sudovi koji su povezani IKT.

2. Pravna pomo gra anima lan 101Pravnu pomo gra anima pru aju sudovi, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom. Svaki sud je du an da van sudskog postupka, na mestima posebno odre enim i vidno ozna enim u zgradi suda, gra anima bez obzira na imovno stanje da op te pravne informacije i po etan pravni savet (o pravnom statusu osobe, o mogu nostima postizanja mirnog re avanja spora, informacije koje se odnose na sam postupak pred sudom i pojedine faze postupka, o nadle nosti suda, pojedinim pravilima postupka, tro kovima postupka, na inu i mestu izvr enja odluke, o mogu nosti ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomo , kao i o pravu na obaveznu odbranu). Pravnu pomo mogu pru ati sudijski pomo nici i drugo sudsko osoblje, u sudu u skladu sa poslovima koje obavljaju. Odre ene informacije se mogu objavljivati tampanjem, javnim objavljivanjem ili uru ivanjem pisanog teksta u zgradi suda ili u sredstvima javnog informisanja (veb-stranica ili na drugi pogodan na in).

lan 102U gra anskom postupku, sud mo e dostaviti i pisano obave tenje koje sadr i: pouku o pravu na osloba anje od pla anja tro kova postupka, pravu na besplatnu pravnu pomo i besplatno zastupanje, pravu na besplatnog tuma a, medijaciju i sl. Obave tenje iz stava 1. ovog lana mo e se dostaviti uz poziv za pripremno ili prvo ro i te za glavnu raspravu, li no ili preko punomo nika, kao i u postupku prethodnog ispitivanja tu be, ukoliko sud proceni da je to potrebno, u skladu sa odgovaraju im odredbama procesnog zakona. U krivi nom postupku, sud mo e dostaviti pisano obave tenje osumnji enom odnosno okrivljenom, pre prvog saslu anja kojim ga obave tava o njegovim pravima prilikom saslu anja (pravu na odbranu, branioca, odnosno postavljenje obaveznog branioca, da u postupku koristi

jezik koji razume, prevodioca i tuma a, poverljiv razgovor pre saslu anja), u skladu sa odgovaraju im odredbama procesnog zakona.

3. Me usobna pravna pomo lan 103Poslove me usobne pravne pomo i, koji se odnose na saradnju sa drugim sudovima i dr avnim organima obavlja predsednik. Sudija koji po predmetu postupa sara uje neposredno sa drugim sudovima, javnim tu ila tvima, drugim dr avnim organima i ustanovama u skladu sa procesnim zakonima koji se primenjuju u konkretnom predmetu. Sudsko osoblje postupa u stvarima pravne pomo i kada je za to izri ito ovla eno. Spisi se mogu dostaviti drugim dr avnim organima, u skladu sa posebnim zakonom, samo na osnovu saglasnosti predsednika i sudije koji postupa po predmetu, ukoliko se time ne ometa sudski postupak.

lan 104Zamolnice za pravnu pomo upu ene drugim sudovima trebalo bi da budu jasne i potpune i da sadr e naro ito: oznaku predmeta, li na imena stranaka, predmet, kratku i odre enu sadr inu zahteva, oznaku da li je sa rasprave, odnosno pretresa javnost isklju ena, da li su se stranke odrekle prava prisustvovanja ili tra ile da svedok na svoj iskaz polo i zakletvu i sl. Ako se zahteva saslu anje, nave e se sve okolnosti o kojima bi saslu ani trebalo da se izjasni.

Predmet po kome se tra i pravna pomo dostavlja se zamoljenom sudu samo izuzetno, kada postoje opravdani razlozi za to. U tom slu aju, pisarnica formira pomo ni omot, u koji stavlja kopiju zamolnice i unosi datum predevidencije. Rok povra aja predmeta evidentira se i u spisku poslatih predmeta koje bi trebalo vratiti. Zamoljeni sud je du an da obavesti sud koji je poslao zamolnicu ukoliko postoje okolnosti koje spre avaju da se po zamolnici postupi u primerenom roku.

4. Me unarodna pravna pomo lan 105Doma i sudovi odre eni zakonom pru aju me unarodnu pravnu pomo stranim sudovima, organima i me unarodnim organizacijama u skladu sa zakonom i potvr enim me unarodnim ugovorima. Zahtev za me unarodnu pravnu pomo inostranim organima podnosi se u vidu izlazne zamolnice za me unarodnu pravnu pomo u krivi nim i gra anskim stvarima.

Doma i sudovi zahtevaju me unarodnu pravnu pomo podno enjem izlazne zamolnice, koju upu uju stranim sudovima, organima i me unarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom i potvr enim me unarodnim ugovorima. Izlazna zamolnica trebalo bi da bude jasna i potpuna i da sadr i naro ito: naziv suda koji upu uje zamolnicu i naziv zamoljenog inostranog suda, organa, odnosno diplomatskokonzularnog predstavni tva Republike Srbije u inostranstvu, pravni osnov zahteva za me unarodnu pravnu pomo (zakon odnosno me unarodni ugovor), li no ime, prebivali te ili boravi te, dr avljanstvo, odnosno naziv i sedi te stranke i njeno svojstvo u postupku, li no ime i adresu zastupnika stranke, oznaku spisa i opis slu aja za koji se tra i me unarodna pravna pomo , predmet zamolnice - opis radnje me unarodne pravne pomo i koja se tra i, sadr aj zamoljene radnje (npr. vrsta dokaza ili mera koje se tra e, okolnosti na koje bi trebalo izvesti dokaze i sl.), kao i druge elemente koji su neophodni za pojedine vidove me unarodne pravne pomo i (Obrazac broj 170). Zamolnice, koje se dostavljaju u inostranstvo, potpisuje predsednik. Sudske odluke se mogu dostavljati stranim dr avama ili me unarodnim organizacijama u overenom prepisu na latini nom pismu uz dostavljane originalne odluke, po njihovoj molbi ili ako je to predvi eno potvr enim me unarodnim ugovorom.

5. Overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu lan 106U svakodnevnom poslovanju, a naro ito u vezi sa overavanjem isprave za upotrebu u inostranstvu, sud je du an da obrati pa nju na sadr aj i itkost pojedinih pismena i isprava koje se overavaju, na kvalitet hartije, otisak pe ata i na sve drugo to je od zna aja za spoljni izgled pismena i isprave. Ako pismeno ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, predsednik mo e uskratiti overu pismena i uputiti podnosioca da podnese uredno pismeno, koje je i po spoljnom izgledu podobno za upotrebu u inostranstvu.

lan 107Predsednik svojim potpisom i pe atom suda potvr uje da je navedeno lice pred sudom potpisalo ispravu, ili priznalo za svoj potpis na ispravi. Tekst overe dat je na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo ( tambilj broj 25 - Apostille). Tekst overe stavlja se neposredno iza poslednjeg reda teksta isprave, a ako je prostor nedovoljan stavlja se na na posebnoj strani. Predsednik i sudija koji ga zamenjuje u poslovima me unarodne pravne pomo i, deponuju u ministarstvu svoje izvorne potpise.

6. Vo enje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina lan 108

Sudski postupak se mo e voditi na jeziku nacionalne manjine, ako je jezik nacionalne manjine u slu benoj upotrebi u sudu, u skladu sa posebnim propisima. Ako se sudski postupak ne vodi na jeziku nacionalne manjine, a u sudu je pored srpskog jezika u slu benoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, pripadniku nacionalne manjine koji to zahteva pismena se dostavljaju na njegovom jeziku. U ostalim slu ajevima primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ure uje slu bena upotreba jezika i pisama. Prevo enje podnesaka i isprava dostavljenih sudu na jezicima nacionalnih manjina vr i prevodilac. Zapisnici i odluke u prvostepenom postupku u vezi s tim postupkom izra uju se, kao autenti ni tekstovi, na srpskom jeziku i na utvr enom jeziku postupka. Po potrebi se i prevode na drugi jezik nacionalne manjine, ako to zahteva pripadnik nacionalne manjine kao u esnik postupka koji se ne vodi na njegovom jeziku. Zapisnici i odluke u postupcima po pravnim lekovima izra uju se na srpskom jeziku. Prevo enje odluka donetih po pravnim lekovima na utvr eni jezik postupka i po potrebi na drugi jezik nacionalnih manjina, kao i dostavljanje u verodostojno prevedenom tekstu na odgovaraju i jezik (pripadnicima nacionalnih manjina kao u esnicima postupka koji to zahtevaju), vr i prvostepeni sud.

lan 109Sud evidentira postupke koji se vode na jezicima nacionalnih manjina. Naznaka da se postupak vodi na odre enom jeziku nacionalne manjine stavlja se na omot spisa i unosi u odgovaraju i upisnik.

lan 110Sudovi sara uju i ukazuju jedni drugima pravnu pomo na jeziku koji je u slu benoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upu uje se sudu u kome taj jezik nije u slu benoj upotrebi, prila e se i prevod na srpski jezik.

X Glava POSLOVANJE IZVAN SEDI TA SUDA1. Sudska jedinica lan 111

U sudskim jedinicama izvan sedi ta osnovnih i privrednih sudova, sudi se i mogu se preduzimati sve sudske radnje odre ene ovim poslovnikom, osim me unarodne pravne pomo i po ulaznim zamolnicama inostranih sudova, nadle nih organa i me unarodnih organizacija. Godi njim rasporedom poslova bli e se ure uju sudske radnje koje se preduzimaju u sudskim jedinicama i odre uju pravne oblasti u kojima se postupa.

2. Odeljenje izvan sedi ta suda lan 112U odeljenju izvan sedi ta suda trajno se sudi i preduzimaju druge sudske radnje u skladu sa zakonom.

3. Poslovi sudske jedinice i odeljenja izvan sedi ta suda lan 113U sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, predsednik godi njim rasporedom poslova odre uje: 1) broj ve a, sudija i sudskog osoblja koji e u njima raditi, raspored kori enja radnog vremena (sudiju koji sudi u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, a odluke radi u sedi tu suda i sl.); 2) podru je suda (sudsku jedinicu, odeljenje izvan sedi ta suda) na kojem e se preduzimati pojedine sudske radnje iz nadle nosti suda; 3) vrstu sudijskog posla koji se obavlja, pravnu oblast i vrstu predmeta po kojima se postupa (samo po predmetima iz krivi ne materije, istra nim predmetima, nadle nost sudije pojedinca, da se u odre enim posebnim postupcima postupa samo u sedi tu suda i sl.).

lan 114Predaja pismena vr i se u sedi tu suda, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedi ta suda. U sudskoj jedinici vodi se posebna evidencija za pismena koja se predaju u sudskoj jedinici. Primerak pismena ostaje u sudskoj jedinici i se uva u skladu sa posebnim propisima. Pismena se predaju u dva primerka za sud i u dovoljnom broju primeraka za suprotnu stranu. Na inicijalni akt koji se predaje u sudsku jedinicu ili odeljenje izvan sedi ta suda, stavlja se prijemni tambilj. Sudski broj predmeta odre uje se u komunikaciji sa sedi tem suda, elektronskim putem, telefonskim putem i sl. Inicijalni akt primljen u sudskoj jedinici dostavlja se osnovnom sudu u kojem se vr i upis u glavni upisnik i raspodela predmeta u skladu sa lanom 49. ovog poslovnika (Obrazac broj 168).

Sudska jedinica upisuje podatke iz Obrasca utvr enog stavom 4. ovog lana, kao i broj predmeta iz upisnika osnovnog suda i li no ime sudije kojem je predmet dodeljen, u odgovaraju i pomo ni upisnik koji se vodi u sudskoj jedinici. U slu aju kada se sudske radnje ne e preduzimati u sudskoj jedinici u kojoj je inicijalni akt predat, jedan primerak inicijalnog akta zadr a e se u sudskoj jedinici, a ostali primerci inicijalnog akta sa prilozima, dostavi e se pisarnici u sedi tu suda. Inicijalni akt kojim se pokre e upravni spor, predaje se u sedi tu Upravnog suda.

lan 115U sedi tu suda pored osnovnog upisnika vodi se posebna evidencija za predmete u kojima se postupa u sudskoj jedinici. Ova evidencija sadr i naro ito podatke o broju predmeta, strankama (li no ime stranke, prebivali te i sl.) i predmetu spora.

lan 116Zavr eni predmeti se uvaju u priru noj arhivi odeljenja izvan sedi ta suda najdu e dve godine, a zatim se predaju arhivi suda u sedi tu. Odeljenje izvan prekr ajnog suda vodi evidenciju o predmetima do njihovog arhiviranja, a predsednik odeljenja je du an da periodi no, a najmanje jednom mese no obave tava predsednika o broju i strukturi predmeta u radu.

4. Sudski dani lan 117Odluku o odr avanju sudskih dana donosi predsednik. Odlukom o odr avanju sudskih dana odre uje se: mesto, dan i vreme su enja i preduzimanja odre enih sudskih radnji izvan sedi ta suda. Sudski dani ogla avaju se u mestu u kome se odr avaju putem sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan na in (oglasna tabla sudske jedinice, mesne kancelarije ili druga mesta podobna za isticanje oglasa).

lan 118Pojedine sudske radnje sud obavlja izvan sedi ta suda, kad je to posebnim zakonom predvi eno, ako se druga ije ne mogu obaviti ili ako je to celishodnije. O potrebi izlaska odlu uje sud uvek kad je u pitanju odr avanje ro i ta izvan sudske zgrade, uvi aj, ve ta enje, sastavljanje testamenta i overavanje isprava i potpisa licima koja zbog bolesti ili starosti nisu u stanju da do u u sud. U drugim slu ajevima, o obavljanju sudskih radnji izvan sudske zgrade odlu uje predsednik, ukoliko posebnim propisima nije druga ije odre eno.

Svaki sudski izlazak zavodi se u dnevnik slu benih izlazaka (Obrazac broj 109) i prijavljuje predsedniku, koji svojim potpisom na nalog za slu beno putovanje dozvoljava izlazak.

lan 119Predsednik se stara da se u jednom pravcu i u okviru jednog izlaska obavi to vi e slu benih poslova, vode i ra una da se time tro kovi stranaka ne pove avaju. Izlasci u vezi sa u estvovanjem ve taka, organizuju se tako, da se jednog dana obavi vi e ve ta enja.

5. Podmirenje sudskih tro kova lan 120Sudski tro kovi podmiruju se, u skladu sa posebnim propisima. Sudska radnja izvan sudske zgrade odre ena na zahtev i tro ak stranke mo e se sprovesti nakon to stranka polo i sudu odre enu svotu novca za tu svrhu (predujam).

lan 121Za obavljanje pojedinih sudskih radnji izvan sudske zgrade, sud izlazi uz naknadu tro kova, prevoza sudskim vozilom, vozilom drugog dr avnog organa ili sredstvima javnog prevoza, a izuzetno i vozilom slu benog lica. Vozila suda koriste se, po pravilu, za obavljanje slu benih radnji na osnovu putnog naloga koji je izdao predsednik.

XI Glava OBLIK SUDSKIH AKATA I ODLUKA, NA IN PISANJA I POTPISIVANJA1. Pravila pri pisanju odluka i drugih pismena lan 122U svom radu, sud koristi izraze iz zakona i izbegava strane re i i re i koje nisu op te usvojene u radu suda. Jezi ki izraz odluka i drugih pismena mora biti jasan i razumljiv. U izreci i obrazlo enju odluke stranke se uvek ozna avaju njihovim punim li nim imenom, a ne po redu nabrajanja (prvoredni tu ilac, drugooptu eni i sl.). Kada se podaci upisuju u javne knjige izreka sadr i i li ne podatke propisane posebnim propisima (ime jednog od roditelja, devoja ko prezime, godina ro enja, JMBG i dr.). Vremensko trajanje kazne, i nov ani iznosi ozna avaju se u izreci odluke slovima.

Naziv zakona i drugih propisa mogu se u tekstu navesti u skra enom obliku (ZPP, KZ), a oni koji nisu u estoj upotrebi, navode se punim nazivom i ozna enjem slu benog glasnika i broja u kome su objavljeni (npr. "Sl. gl. RS", broj 27/10).

lan 123Sve akte sudske uprave potpisuje predsednik. Pismena koja se odnose na predmete u radu u pojedinim odeljenjima, potpisuje predsednik ve a, odnosno sudija pojedinac. Upravitelj pisarnice mo e potpisivati pismena samo ako su sastavljena na osnovu pismene odluke ili uputstava predsednika ve a, odnosno sudije pojedinca. Pismena koja se odnose se na pozivanje stranaka, svedoka, ve taka, dostavljanje tu be, odgovora na tu bu i druge poslove ekspedicije potpisuje lice koje ih otpravlja, na na in propisan stavom 3. ovog lana.

lan 124U slu aju trajne spre enosti ili nastupanja drugih izuzetnih okolnosti, usled kojih ne postoji mogu nost da predsednik ve a ili zapisni ar potpi u odluku koja je doneta, ali nije izra ena odnosno potpisana, odluku e izraditi ili potpisati umesto predsednika ve a, drugi sudija, a umesto zapisni ara - drugi zapisni ar, odnosno lice koga odredi predsednik. Predsednik e posebnom odlukom odrediti sudiju koji e dalje postupati u predmetu u slu aju iz stava 1. ovog lana, ako je doneta odluka potpisana, a nije ekspedovana, odnosno da po predmetu treba da se postupa. Ako je zaklju ena rasprava, odnosno pretres, a odluka nije doneta, predsednik e u slu aju iz stava 1. ovog lana, predmet dati u rad drugom predsedniku ve a ili sudiji pojedincu da otvori raspravu, odnosno pretres i da sprovede postupak.

lan 125U gornji levi ugao svih sudskih pismena stavlja se zaglavlje koje sadr i: grb Republike Srbije, naziv Republika Srbija, naziv suda, oznaku i broj predmeta, datum i sedi te suda. Ako je odluka ili pismeno izra eno u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, u zaglavlju se pored naziva navodi i sudska jedinica, odnosno odeljenje izvan sedi ta suda. Presude, re enja, zapisnici i re enja drugostepenog suda pi u se na celom listu formata A4, a ostale odluke, uverenja, potvrde i druga sli na pismena mogu se pisati na listu formata A5. Izvornici i prepisi odluka moraju biti itljivi, uredno sastavljeni i od tampani kori enjem IKT ili pisa om ma inom. Izuzetno, zbog prirode pojedinih radnji, pismena mogu biti pisana hemijskom olovkom ili mastilom (zapisnici o uvi aju, zapisnici u postupku izvr enja i sl.). U sudovima u kojima se koristi IKT, standardizuje se izgled i forma sudske odluke (veli ina i vrsta slova, broj redova, broj slovnih mesta, prored i sl.).

2. Izvornici i prepisi lan 126Izvornikom se smatra odluka suda sastavljena u propisanom obliku, koju je potpisao predsednik ve a - sudija koji je odluku doneo i zapisni ar, ako je njegovo u estvovanje obavezno, ili sudijski pomo nik kome je to rasporedom poslova povereno. Izvornik ostaje u predmetu.

lan 127Prepisi izvornika izra uju se kori enjem IKT, pisa om ma inom, ili na drugi mehani ki na in, fotokopiranjem, ili mikrofilmovanjem. Prepisi moraju biti uredni, jasni i itki, a sadr ina mora odgovarati izvorniku. Izvornici i prepisi mogu se sa initi odgovaraju im popunjavanjem obrazaca kad je to zbog njihove sli nosti celishodno. Pre otpravljanja prepisi se sravnjuju sa izvornikom i potpisuju.

lan 128Prepis sadr i ime predsednika ve a, odnosno sudije pojedinca koji je potpisao izvornik, otisak tambilja, koji potpisuje upravitelj pisarnice ili drugo lice koje ovlasti predsednik i jasan otisak pe ata suda. Na prepis odluke stavlja se pouka o pravnom leku.

lan 129Za odluke koje se esto ponavljaju mo e se sa initi izvornik u skra enom obliku, ukoliko to nije suprotno zakonu. Umesto izvornika odluke kojim se usvaja predlog mo e se na samom podnesku staviti bele ka o tome (npr.: "Usvaja se predlog, Tro kovi predlaga a 25 din., odluka o tro kovima mora se obrazlo iti, Datum, Potpis"). Mo e se nazna iti i broj tambilja (na primer: " tambilj 1") kada se prepis sastavlja popunjavanjem otisaka tambilja. Prema potrebi mo e se u bele ci o usvajanju predloga izdati uputstvo da se u otisku tambilja ne to izmeni, izostavi ili doda.

lan 130Kad je predlog za izdavanje platnog naloga ili predlog odluke u bilo kom drugom postupku tako sastavljen da potpuno odgovara re enju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, mo e se izdati skra eni prepis re enja stavljanjem otisaka tambilja koji sadr i tekst kojim se usvaja predlo eno re enje. Stranka koja pismeno predaje sudu mo e tekst tambilja sa svim potrebnim podacima unapred od tampati na samom pismenu, sa svim potrebnim upisima.

Prepisi e se sa initi skra eno samo pod uslovom da je re enje suda na izvorniku stavljeno tambiljem. Sudovi e nastojati da stranke, u stvarima po kojima se mogu izdati skra eni prepisi, predaju sudu podneske u potrebnom broju primeraka koji su podobni da se upotrebe kao skra eni prepisi.

3. Obnavljanje spisa lan 131Ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog tra enja ne mogu se prona i, ili se uni te ili tako o tete da su neupotrebljivi, pokrenu e se postupak za njihovo obnavljanje. Obnavljanje spisa se sprovodi po pravilima vanparni nog postupka, shodnom primenom odredaba koje ure uju poni taj isprava. Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokre e sud re enjem po slu benoj du nosti. Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosna no okon an, postupak za obnavljanje pokre e se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes. Re enje o tome donosi sud po slu benoj du nosti ili na zahtev stranke. U slu ajevima gubitka ili o te enja dela ili kompletnog spisa koji se uva u elektronskom obliku vr i se njegovo obnavljanje kori enjem IKT. Postupak obnavljanja ne e se pokrenuti ako je protekao rok do koga se po postoje im propisima uvaju takvi spisi.

lan 132U postupku obnavljanja predmeta po kojima je postupak u toku postupa predsednik ve a, odnosno sudija pojedinac prvostepenog suda kome je predmet po godi njem rasporedu poslova dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okon an - predsednik ve a, odnosno sudija pojedinac koga odredi predsednik. Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog zna aja za postupak. Predmet se obnavlja na osnovu prepisa nestalih, o te enih ili uni tenih spisa kojima raspola u stranke ili sud, podataka iz upisnika i pomo nih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka, ve taka, zastupnika i drugih lica koja su u estvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje e se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka. Stranke se obave tavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno pozivaju da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspola u.

lan 133Predlog za obnavljanje spisa kojima je postupak u toku i sve radnje u postupku obnavljanja upisuje se pod istim brojem u upisnik u kome je zaveden izgubljeni, o te eni ili uni teni spis. Predlog za obnavljanje spisa po kojima je postupak pravnosna no okon an zavodi se u upisnik "Su", a posle donetog re enja, kojim se nare uje obnavljanje, uvodi se pod novim rednim brojem u odgovaraju i upisnik.

4. Pe ati, tambilji, obrasci i metalni ig lan 134Pe at suda izra uje se, koristi i uva u skladu sa posebnim zakonom kojim se ure uje namena, sadr aj, izgled i upotreba pe ata dr avnih organa. Sud ima vi e primeraka pe ata koji su istovetni po sadr ini. Pe at suda koristi se u svim sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedi ta suda. Predsednik odre uje ukupan broj pe ata u sudu, na in kori enja i lice kome je pe at poveren na upotrebu i uvanje. Odluka predsednika iz stava 4. ovog lana se objavljuje na oglasnoj tabli suda ili na drugi pogodan na in.

lan 135Za pojedine radnje i evidencije sudovi upotrebljavaju obrasce i tambilje koji se nalaze na kraju ovog poslovnika i ine njegov sastavni deo. tambilji imaju tekst ispisan na srpskom jeziku, irili kim pismom. tambilji i pe ati mogu biti spojeni (npr. na jednom telu prijemni tambilj, na njemu pe at suda i datumar i sl.). Sud mo e za svoje potrebe i za potrebe stranaka, sastavljati i umno avati obrasce za pojedine radnje i poslove koji se esto ponavljaju (uobi ajeni dopisi, potvrde, izve taji, zahtevi za izdavanje uverenja i sli na pismena).

lan 136Za pojedine kratke i este zabele ke, oznake, naredbe, uputstva za rad i sli na postupanja u poslovanju upotrebljavaju se odgovaraju i tambilji. Pored tambilja propisanih ovim poslovnikom sud mo e upotrebljavati i druge tambilje koje sam uvede (faksimil za potpis i sl.).

lan 137Na prepise (otpravke odluka, dopise i slu bene potvrde i druga pismena koja se dostavljaju strankama, sudovima, drugim organima i organizacijama), stavlja se otisak okruglog pe ata. Za pe a enje voskom upotrebljava se metalni ig, koji ima isti tekst kao i okrugli pe at. Metalni ig mo e imati pre nik malog pe ata od 20 do 28 mm ili pre nik od 40 do 60 mm. U pogledu teksta, nabavke i uvanja pe ata i igova va e posebni propisi. Ako se na jednom telu nalaze i pe at i tambilj, primenjuju se pravila za pe at.

lan 138tambilji i igovi se evidentiraju. Pe ati, igovi i tambilji uvaju se na na in kojim se onemogu ava neovla eno kori enje. tambilje koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u radu pisarnice, uva upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka pisarnice. Predsednik ve a i sudija pojedinac zadu uju se tambiljima koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u ve ima. tambiljem se smatra i tekst tambilja od tampan kao formular, sa injen u elektronskom obliku ili otkucan na pismenu.

5. Kori

enje informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u radu suda lan 139

U sudovima se, po pravilu, u radu koristi IKT za obradu teksta, vo enje svih vrsta evidencija (upisnici, pomo ne knjige i sl.), obradu i prikupljanje statisti kih podataka, elektronsku razmenu podataka, tampanje (omoti spisa, dostavnice i sl.), ra unovodstvene poslove, pra enje propisa i sudske prakse, kao i u sudskoj upravi i pisarnici. U slu aju iz stava 1. ovog lana, ne vode se upisnici i pomo ne knjige u pisanoj formi, ve se sav postupak evidentira u elektronskoj formi. U radu sa IKT, shodno se primenjuju posebni propisi i odredbe ovog poslovnika. U sudovima koji raspola u skenerima, pismena se skeniraju (podnesci stranaka sa prilozima, dostavnice o obaveznoj li noj dostavi, sudske odluke, pisani dokazi i sl.).

lan 140Sud mo e u radu koristiti internu ra unarsku mre u ili vr iti razmenu podataka u okviru Pravosudnog informacionog sistema sa drugim pravosudnim organima kori enjem IKT,

razmenjivati podatke sa drugim dr avnim organima, primati podatke od tu ilaca koji imaju veliki broj tu bi, kao i primati predloge za izvr enje, vode i ra una o za titi i tajnosti podataka. U slu aju iz stava 1. ovog lana, sud mo e strankama i drugim dr avnim organima izve taje davati na isti na in.

XII Glava SUDSKE TAKSE, NAKNADE I TRO KOVI POSTUPKA1. Op te odredbe lan 141Sudska taksa se pla a na odgovaraju i evidentni ra un prihoda organa, a kao dokaz o uplati, takseni obveznik prila e uplatnicu. Ako je stranka jednom uplatnicom platila taksu za vi e predmeta, dokaz e se ulo iti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabele iti gde je dokaz o uplati. Ukoliko sud raspola e poslovnim softverom za upravljanje predmetima, obra un i evidencija naplate sudskih taksi mo e se voditi kroz poslovni softver suda.

lan 142Ako je uz pismeno upu eno sudu po tom prilo en novac, potreban iznos uplati e se na odgovaraju i evidentni ra un prihoda organa, a uplatnicu blagajnik ula e u predmet.

lan 143Predsednik i sudija, redovno kontroli u naplatu takse. Kada je nalo ena prinudna naplata i u predmetu postoji dokaz da je nadle ni organ taj nalog primio, smatra e se da je taksa napla ena. Predmet se ne mo e arhivirati dok ovla eno lice svojim potpisom ne overi zabele ku da je taksa napla ena. Otisak tambilja sa zabele kom da je taksa napla ena stavlja se na naslovnu stranu omota spisa, u desni gornji ugao, ispred oznake predmeta.

2. Osloba anje od pla anja lan 144Kada je stranka oslobo ena pla anja takse i tro kova postupka, to se bele i stavljanjem otiska odgovaraju eg tambilja u desni gornji ugao omota spisa, a na zapisnicima i drugim pismenima - na prvoj strani lista, na dan kad je doneta odluka o osloba anju.

Iznosi takse koje stranka nije platila zbog osloba anja pla anja, uvode se u popis taksa, a ostali tro kovi postupka koje stranka nije platila zbog osloba anja od pla anja, a koji su prema posebnim propisima ispla eni iz bud etskih sredstava unapred, unose se u popis tro kova ispla enih unapred iz sredstava suda. Predmet se ne mo e arhivirati dok sud ne odlu i o naknadi tro kova iz st. 1. i 2. ovog lana i dok ih ne naplati ili zatra i njihovu prinudnu naplatu.

lan 145Po pravnosna nosti re enja, kojim je stranci nare eno da plati tro kove ispla ene iz sredstava suda, pisarnica unosi potrebne podatke u Kontrolnik tro kova postupka od kojih je stranka bila oslobo ena (Obrazac broj 149).

3. Polaganje predujma lan 146Kad jedna ili obe stranke pola u predujam za tro kove koji e nastati usled izvo enja dokaza, sud e nalo iti strankama da polo e potreban nov ani iznos na depozitni ra un suda. U re enju kojim se nala e polaganje predujma nave e se pored ostalog, broj ra una na koji se upla uje iznos koji treba polo iti i posledice koje e nastupiti ako se predujam ne polo i. Ako ista stranka ima vi e predmeta u kojima istovremeno pola e predujam, sud e nalo iti jednim aktom, koji e zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabele iti gde je nalog. Re enje o odre ivanju ro i ta za izvo enje dokaza done e se tek kada se utvrdi da je predujam polo en.

lan 147Kad ra unovodstvo obavesti pisarnicu da je predujam polo en, izvr i e se sve ostale radnje, ije je izvr enje bilo uslovljeno polaganjem potrebnog iznosa. Ako je stranka jednom uplatnicom platila predujam za vi e predmeta, dokaz e se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabele iti gde je dokaz o uplati. Ako predujam ne bude polo en u roku, pisarnica e o tome staviti zabele ku ispod naredbe o dostavi re enja za polaganje predujma i predmet izneti sudiji.

4. Naknada za izgubljenu zaradu lan 148Licu koje je pozvano u sud i koje to zahteva, posle obavljene radnje, za ostvarenje naknade za izgubljenu zaradu, sudija daje potvrdu za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu (Obrazac broj 113).

Ako se isplata licu iz stava 1. vr i iz polo enog predujma, u potvrdi e se navesti da e se predujam vratiti, ukoliko poslodavac u odre enom roku ne zahteva vra anje ispla enog iznosa naknade (regres). O izdatim potvrdama, vodi se evidencija.

lan 149Nov ani iznos na ime nov ane kazne, tro kova postupka i oduzetu imovinsku korist, osim za krivi na dela iz lana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivi nog dela ("Slu beni glasnik RS", broj 97/08), okrivljeni upla uje uplatnicom putem po te ili banke. Izuzetno, kada je okrivljeni spre en da postupa na na in iz stava 1. ovog lana, u dane kada po ta ili banka ne radi, sud e nov ane iznose primati od okrivljenog neposredno i o tome sa initi priznanicu iz bloka priznanica u tri primerka, od kojih e jedan primerak dati uplatiocu, drugi primerak prilo iti uz blagajni ki nalog a tre i primerak ulo iti u spise predmeta. Priznanicu potpisuju uplatilac, sudija i zapisni ar. Od okrivljenog se napla uju i tro kovi uplate. Sudija, odnosno predsednik ve a e neposredno primiti jemstvo, samo u slu aju kada do polaganja gotovog novca na ime prihva enog jemstva do e u dan odnosno, u vreme kada po ta ili banka ne radi. U slu aju iz st. 2. i 5. ovog lana, sudija je du an da narednog dana preda primljeni nov ani uznos ili dragocenost, u depozit suda, odnosno nadle nom organu.

lan 150Ako je ka njeno lice nov anu kaznu, tro kove postupka, odnosno, imovinsku korist, vi e ili pogre no uplatilo, nadle ni prekr ajni sud du an je da donese re enje sa nalogom o vra anju pogre no ili vi e upla enog iznosa. Re enje iz stava 1. ovog lana se dostavlja nadle nom organu za poslove finansija radi povra aja pogre no ili vi e upla enog iznosa od korisnika na iji je ra un iznos upla en.

XIII Glava TOK SUDSKOG POSTUPKA1. Prijem pismena lan 151Svi podnesci, spisi, nov ana pisma, telegrami, paketi i drugo (u daljem tekstu: pismena) primaju se na odre enom mestu u prijemnoj kancelariji.

Pismena se ne mogu primati van sudske zgrade odnosno mesta odre enog za prijem pismena van sedi ta suda.

lan 152Pismena se primaju u redovno radno vreme suda i predaju licu koje je odre eno za prijem pismena. Van redovnog radnog vremena, kao i u dane kada sud ne radi, sud je du an da primi samo pismena u vezi sa predmetima po kojima je obavezan da postupa. Pismena se predaju licu koje je za to odre eno odlukom predsednika.

lan 153Zaposleni koji u sudu prima pismena neposredno od stranke ne sme odbiti prijem pismena. Ako pismeno sadr i neke formalne nedostatke (npr. nije potpisano, nema priloga navedenih u tekstu, nema adrese stranke i sl.), zaposleni mo e ukazati podnosiocu na njih i uputiti ga kako da ih otkloni. Ako sud nije nadle an za rad po pismenu, zaposleni mo e na to upozoriti podnosioca i uputiti ga nadle nom organu. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se pismeno primi, zaposleni e ga primiti, a na pismeno staviti zabele ku o upozorenju.

lan 154Zaposleni je du an da u zabele ci o prijemu pismena ( tambilj broj 22) nazna i mesto i vreme prijema (dan, as i minut), naziv suda, na in prijema (neposredno - po tom, obi no preporu eno), broj primeraka sa prilozima, datum predaje preporu ene po iljke po ti, primljeno sa ili bez takse, nalog za pla anje takse, primljene vrednosti i sl. Zaposleni odre en za prijem potvrdi e prijem pismena stavljanjem otiska skra ene zabele ke o prijemu pismena ( tambilj broj 23) koja sadr i: naziv suda, mesto i vreme prijema. Zabele ka se stavlja na kopiju pismena koja ostaje podnosiocu, a ako taksa nije pla ena, uru i e stranci i opomenu za pla anje takse. Opomena za pla anje takse mo e se staviti i tambiljem. Ukoliko je pismeno poslato sudu preko po te sud je du an da na primljeno pismeno stavi zabele ku o prijemu pismena ( tambilj broj 22) i uz pismeno zadr i po tansku kovertu, odnosno omot ako je dostavljeno na drugi na in. Ukoliko je u rad suda uveden poslovni softver za upravljanje predmetima, evidencija o prijemu pismena i sve radnje iz st. 1. do 3. ovog lana vezane za obradu pismena obavlja e se u poslovnom softveru suda.

lan 155Prijem pismena od po iljaoca koji po tu dostavlja koriste i dostavnu knjigu, potvr uje se stavljanjem datuma i potpisa na nju, kao i na dostavnici, povratnici ili kopiji pismena iji se original prima, ako su prilo eni. Pored potpisa obavezno se stavlja slu beni pe at i vreme

prijema ( as i minut). Ovaj podatak bele i se i na primljenom pismenu, odnosno na njegovom omotu, ako zaposleni koji ga je primio nije ovla en i da ga otvori.

lan 156Pismena koja se sudovima dostavljaju po tom prima i podi e iz po tanskog pregratka, zaposleni koji je za to odre en. Ovla eni zaposleni ne sme podi i po iljku na kojoj je ozna ena vrednost, kao i preporu enu po iljku, ako utvrdi da je po iljka o te ena. U tom slu aju mora zahtevati od po te da se stanje i sadr ina po iljke komisijski utvrde, a zatim preuzme po iljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.

lan 157Ako zaposleni koji primi po iljku nije ovla en i da je otvori, du an je da je odmah po prijemu, po to stavi na omot datum i vreme prijema ( as i minut), preda zaposlenom ovla enom za njeno otvaranje. Ovo posebno va i za po iljke upu ene li no predsedniku ili istra nom sudiji, po iljke koje imaju spoljnu oznaku "poverljivo" ili "strogo poverljivo", kao i za po iljke u vezi sa licitacijom, konkursom i sl. Obi ne po iljke predaju se zaposlenom ovla enom za otvaranje neposredno, dok se preporu ene po iljke i po iljke sa oznakom "poverljivo", "strogo poverljivo" i druga po ta iji je prijem pismeno potvr en, predaju preko dostavne knjige.

2. Otvaranje i pregledanje po te lan 158Svu po tu primljenu u zatvorenim omotima otvara zaposleni u pisarnici koji je odre en za prijem. Po iljku poverljive prirode upu enu predsedniku, istra nom sudiji ili predsedniku ve a zaposleni predaje li no, bez otvaranja. Po tu, koja prema spoljnoj oznaci na omotu sadr i izjavu poslednje volje ili se odnosi na prethodni postupak, otvara nadle ni sudija. Nov ana pismena i druge vrednosne po iljke otvaraju se komisijski.

lan 159Prilikom otvaranja po te vodi se ra una da se ne o tete pismena, da se prilozi raznih pismena ne pome aju, da neko pismeno ili prilog ne ostane u omotu, kao i da se proveri da li se brojevi napisani na omotu sla u sa brojevima primljenih pismena i dr. Ako neko od pismena nedostaje ili ako su primljeni samo prilozi bez dostavnog pismena, ili se ne vidi ko je po iljalac, utvrdi e se to slu benom zabele kom, uz koju se prila e omot. U ovim slu ajevima, ako je to mogu e, pisarnica o tome odmah obave tava po iljaoca.

Uz primljeno pismeno prilo i e se omot u svim slu ajevima, kada datum predaje po ti mo e biti od va nosti za ra unanje rokova ( alba, konkurs i sl.) ili kad se iz samog pismena ne mo e utvrditi mesto odakle je poslato i ime po iljaoca, a ti podaci su ozna eni na omotu. Ako je u jednom omotu prispelo vi e pismena, uz koje bi trebalo prilo iti omot, on se prila e uz jedno pismeno, a na ostala stavlja se broj upisnika pod kojim je zavedeno pismeno uz koje je prilo en omot (Omot uz I. 137/10). Ako se u omotu na e pismeno upu eno drugom sudu ili organu, pismeno se na najpogodniji na in dostavlja onome kome je upu eno. Ovakvo pismeno ne zavodi se u upisnik. Ako je uz pismeno prilo ena dostavnica, na njoj e se potvrditi prijem stavljanjem datuma, potpisa i slu benog pe ata i odmah vratiti po iljaocu.

lan 160Kad je datum po tanskog iga na omotu ne itak pa se ne mo e sa sigurno u utvrditi dan predaje po iljke, zatra i e se izve taj od po te, ako se na drugi na in ne mo e utvrditi blagovremenost. Ako su omoti primljeni o te eni ili postoji sumnja o neovla enom odnosno zlonamernom otvaranju, po iljka se otvora u prisustvu dvoje zaposlenih u sudu. Nedostaci i nepravilnosti utvr eni prilikom otvaranja po iljke konstatuju se zabele kom (npr. ako pismenu nedostaju prilozi, stavi e se: "primljeno bez priloga"