Poslovnik o kvalitetu

PO-00

POSLOVNIK INTEGRISANOG SISTEMA

MENADŢMENTA (IMS)

Oznaka: PO-00

Izdanje: 1

Izmena: 0

Kopija: QMS EMS OHSAS

Datum: 16.9.2008. X X X

IZRADIO KONTROLISAO ODOBRIO

Ime i prezime Miloš Jovanović Miloš Jovanović Siniša Zorić

Funkcija Predst. rukov. za IMS Predst. rukov. za IMS Generalni direktor

Broj

izmene Strana Datum Opis izmene Izradio Odobrio

1 2-23 21.11.2008.

Izmenjena tačka 1.2.1. Procesi Projektomontaţe,

dodati su procesi vezani za EMS i OHSAS i izmenjen

je Prilog 3, Dijagram međuzavisnosti procesa

Miloš

Jovanović

Siniša

Zorić

2 4,5,8,9 30.4.2010.

Poslovnik je prilagođen standardu ISO 9001:2008,

izmenjena tačka 5.3. Politika IMS, Dodati dokumenti

u Prilogu 2 – Spisak procedura i uputstava, Izmenjen

Prilog 5 Poslovnika – Šema mehaničarske radionice

Miloš

Jovanović

Siniša

Zorić

3

4

5

6

7

PO-00 Strana 2 od 23

PO-00, Izdanje I, Izmena 2 DATUM: 30..4.2010.

Sadržaj:

1. Uvod i predmet

1.1. O Projektomontaţi

1.2. Procesi i organizacija Projektomontaţe

1.2.1. Procesi Projektomontaţe

1.2.2. Organizacija

1.3. Predmet

1.4. Primena

2. Područje primene i odgovornost

3. Veza sa drugim dokumentima i termini

4. Integrisani sistem menadţmenta

4.1. Opšti zahtevi

4.2. Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju

4.2.1. Opšte odredbe

4.2.2. Poslovnik integrisanog sistema menadţmenta

4.2.3. Upravljanje dokumentima IMS

4.2.4. Upravljanje zapisima

5. Odgovornost rukovodstva

5.1. Obaveze i delovanje rukovodstva

5.2. Usredsređenost na korisnika

5.3. Politika integrisanog sistema menadţmenta

5.4. Planiranje

5.4.1. Opšti i posebni ciljevi integrisanog sistema menadţmenta i programi

5.4.2 Planiranje integrisanog sistema menadţmenta

5.4.3 Aspekti ţivotne sredine

5.4.4 Planiranje radi identifikacije opasnosti, ocene rizika i upravljanja rizikom

5.4.5 Zakonski i drugi zahtevi

5.5. Odgovornosti, ovlašćenja i komuniciranje

5.5.1 Odgovornosti, ovlašćenja

5.5.2 Predstavnik rukovodstva za IMS

5.5.3. Komunikacija

5.5.3.1 Interno komuniciranje

5.5.3.2 Komunikacija u vezi zaštite ţivotne sredine

5.5.3.3 Komunikacija u vezi bezbednosti i zdravlja na radu

5.5.3.4 Učešće i konsultacije

5.6. Preispitivanje od strane rukovodstva

6. Menadţment resursima

6.1. Obezbeđenje resursa

6.2. Ljudski resursi

6.2.1 Opšte odredbe

6.2.2 Kompetentnost, obuka i svest

6.3. Infrastruktura

6.4. Radna sredina

7. Realizacija proizvoda

7.1. Planiranje realizacije proizvoda

7.2. Procesi koji se odnose na korisnike

7.2.1. Utvrđivanje zahteva koji se odnose na proizvod

7.2.2. Preispitivanje zahteva koji se odnose na proizvod

7.2.3. Komuniciranje sa korisnicima

7.3. Projektovanje i razvoj

7.3.1 Opšte

7.3.2. Preispitivanje projektnog zadataka



7.3.3. Izrada Projekta

7.3.4. Verifikacija u toku izrade

7.3.5 Revizija-validacija projekta; izmene i dopune /tehnička kontrola/

7.4. Nabavka

7.4.1. Proces nabavke

7.4.2. Informacije o nabavci

7.4.3. Verifikacija proizvoda koji se nabavlja

7.5. Proizvodnja i pruţanje usluge

7.5.1. Upravljanje proizvodnjom i pruţanjem usluge

7.5.2. Validacija procesa proizvodnje i pruţanja usluge

7.5.3. Identifikacija i sledljivost

7.5.4. Imovina korisnika

7.5.5. Očuvanje proizvoda

7.6. Upravljanje opremom za praćenje i merenje

7.7. Kontrola nad operacijama značajnim za ţivotnu sredinu

7.8. Upravljanje OH&S rizicima tokom rada

7.9. Spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih

8. Merenje, analize i poboljšanja

8.1. Opšte odredbe

8.2. Praćenje i merenje

8.2.1. Zadovoljenje korisnika

8.2.2. Interne provere IMS

8.2.3. Praćenje i merenje procesa

8.2.4. Praćenje i merenje proizvoda

8.2.5. Praćenje i merenje učinaka na zaštiti ţivotne sredine

8.2.6. Praćenje i merenje OHSMS performansi

8.2.7. Vrednovanje usaglašenosti

8.3. Neusaglašenosti

8.3.1 Upravljanje neusaglašenim proizvodom

8.3.2 Neusaglašenosti sa zahtevima standarda ISO 14001 i OHSAS 18001

8.3.3 Spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih

8.4. Analiza podataka

8.4.1. Istraţivanje incidenata

8.5. Poboljšavanje

8.5.1. Stalno poboljšavanje

8.5.2. Korektivne mere

8.5.3. Preventivne mere

9. Prilozi



1. Uvod i predmet

1.1. O Projektomontaži

Radna organizacija je osnovana 1966 godine. Sedište firme i sve sluţbe nalaze se u

Poenkareova 20, realizacija instalacija/objekata se odvija na gradilištima, dok se proizvodnja,

odrţavanje i transport nalaze na Novom Beogradu.

Komunikacija sa organizacijom:

Montaţno-projektantsko Preduzeće “PROJEKTOMONTAŢA” AD, ul. Poenkareova 20,

11000 Beograd, .www.projektomontaza.co.rs., E mail [email protected]

“Projektomontaţa” je, od osnivanja do danas prošla kroz određene faze promena. Od

zanatske montaţne zadruge, preko drţavnog, potom društvenog preduzeća, do akcionarskog

društva, (mešovitog tipa svojine) sa jasnom poslovnom politikom.

Kvalitet sistema poslovanja, uključujući kvalitet proizvoda i zadovoljenje kupaca su vaţne

stavke poslovne politike Projektomontaţe. To potvrđuju brojne izvedene instalacije i

proizvodi kod njenih stalnih kupaca od kojih su najveći: Vlada Srbije, Grad Beograd, Narodna

Banka Srbije, Bambi Poţarevac, GSB Beograd, Vodovod i Kanalizacija Beograd, Beogradske

Elektrane, NIS, Hemofarm, itd. Projektomontaţa ima i manjih kupaca, čije potrebe i

očekivanja takođe zadovoljava. U toku 2005 godine uveden je Sistem menadţmenta

kvalitetom prema standardu SRPS ISO 9001:2008, dok je 2007 godine uveden Sistem

menadţmenta zaštitom ţivotne sredine prema standardu SRPS ISO 14001:2005.

U toku 2008. godine uveden je standard ISO/IEC 17025:2006, Sistem menadţmenta

laboratorije za ispitivanje, koji obuhvataju opšte zahteve za kompetentnost laboratorija i

standard OHSAS 18001:2007, Sistem upravljanja zaštitom i bezbednošću na radu.

1.2. Procesi i organizacija Projektomontaže

1.2.1. Procesi Projektomontaže

Procesi se dele na tri grupe:

1. Menadžment procese - u koje spadaju procesi vezani za potrebe i očekivanja

korisnika, Preispitivanje IMS i poboljšavanja, Politika i ciljevi kvaliteta, menadţment

organizacijom, sistemima, procesima, resursima i informacijama

2. Osnovne procese - se dele na tri podgrupe:

- Procesi pripreme realizacije - u koje spadaju Projektovanje i razvoj procesa,

Marketing i ugovaranje, Nabavka, Skladištenje, Transport, Planiranje i priprema za

realizaciju.

- Procesi realizacije - vezani su za osnovne delatnosti preduzeća, realizaciju proizvoda,

projektovanje, posredovanje u izgradnji, odrţavanje i usluge, u okviru termotehnike,

hidrotehnike, elektrotehnike i građevinarstva.

- Tehnički procesi - Upravljanje kvalitetom proizvoda i procesa, Poboljšavanje

procesa, Upravljanje i odrţavanje opreme za relizaciju, Upravljanje uređajima za

praćenje i merenje, Merenje proizvoda i procesa i Postprodajna podrška

3. Procese podrške (pomoćne procese) - dele se na četiri podgrupe:

- Pomoćni QMS procesi - Korektivne i preventivne mere, Interne provere i

Upravljanje dokumentacijom (vaţi za QMS, EMS i OHSMS)

- Pomoćni EMS procesi - Aspekti ţivotne sredine, Analiza opasnosti od rizika,

Upravljanje otpadom, procesi izrade izveštaja o učinku zaštite ţivotne sredine, Ocena

intenziteta uticaja na ţiv. sredinu, Praćenje i merenje značajnih uticaja. Primena

zakonske regulative, Interna i eksterna komunikacija i Reagovanje u vanrednim

situacijama su procesi koji se odnose na EMS i OHSMS.

- Pomoćni OHSMS procesi - Procena rizika, Upravljanje bezbednošću i zdravljem na

radu i Upravljanje povredama na radu.



- Ostali procesi - Upravljanje informacionim sistemom, finansije, knjigovodstvo,

pravni, opšti i kadrovski poslovi.

Svi procesi, njihove međuzavisnosti i upravljanje njima, detaljno su definisani

procedurom P-01.

1.2.2. Organizacija

Šema organizacije preduzeća definisana je dokumentom F-04..

1.3. Predmet Ovaj dokumenat predstavlja Poslovnik integrisanog sistema menadţmenta

Projektomontaţe. Detaljniji opis dat je u tački 4.2.2.

1.4. Primena

U preduzeću Projektomontaţa primenjeni su svi elementi zahteva standarda:

SRPS ISO 9001:2008 , SRPS ISO 14001:2005 i OHSAS 18001:2007.

2. Područje primene i odgovornost

Poslovnik se primenjuje u celoj organizaciji i to u svim organizacionim jedinicama, na svim

nivoima, na osnovnim procesima kao i na procesima koji su direktno ili indirektno vezani za

njih.

Primenu poslovnika kontroliše Predstavnik rukovodstva za IMS, a za nju je odgovoran

Generalni direktor. Odgovornosti i ovlašćenja radnika koji upravljaju kvalitetom, obavljaju ili

verifikuju posao vezan za kvalitet, zaštitu ţivotne sredine i bezbednost i zdravlje na radu

uglavnom su definisani procedurom Odgovornosti i ovlašćenja (P-04) i drugim dokumentima

IMS.

3. Veza sa drugim dokumentima i termini

3.1. Veza sa drugim dokumentima

- SRPS ISO 9000:2007, Sistem menadţmenta kvalitetom – Osnove i rečnik,

- SRPS ISO 9001:2008, Sistem menadţmenta kvalitetom – Zahtevi,

- SRPS ISO 10013, Uputstvo za dokumentaciju menadţmenta kvalitetom,

- SRPS ISO 14001:2005, Sistem upravljanja zaštitom ţivotne sredine – Zahtevi sa

uputstvom za primenu,

- OHSAS 18001:2007, Sistem upravljanja zaštitom i bezbednošću na radu - Zahtevi

- Zakoni i propisi uvedeni u L-10, Lista zakona i propisa iz oblasti zaštite ţivotne sredine sa

ocenama usaglašenosti.

- Zakoni i propisi uvedeni u L-11, Lista zakona i propisa iz oblasti Bezbednosti i zdravlja na

radu sa ocenama usaglašenosti.

3.2. Termini

U dokumentaciji IMS uglavnom se koriste termini iz standarda SRPS ISO 9000:2007, SRPS

ISO 14001:2005 i OHSAS 18001:2007.

- Izuzeci se odnose na odomaćene izraze u preduzeću (na pr. projekat umesto proizvod-

softver). Izraz "customer" iz originala verzije standarda preveden je kao "kupac" umesto

"korisnik" kako je dato u SRP

- ISO 9000. Termin korisnik koristi se u svom pravom značenju.

- Sistem menadžmenta - sistem za uspostavljanje politike i ciljeva (merljivih) i za

ostvarenje tih ciljeva.

- Sistem menadžmenta kvalitetom (QMS) - sistem menadţmenta kojim se sa stanovišta

kvaliteta vodi organizacija i njome upravlja.

- Proizvod -hardver i softver, neovisno je od toga da li je materijalan ili ne.



- Proizvod-hardver, materijalizovan proizvod (na pr. građevinski objekat) ili proizvod

kod koga dominira materijalizovani deo (instalacija na pr.).

- Proizvod softver-nematerijalizovan proizvod (projekat, konsaltig, usluga) ili proizvod

kod koga nematerijalno dominira (odrţavanje instalacija).

- Napomena: Ako u dokumentaciji IMS stoji proizvod i usluga tada proizvod znači samo

materijalizovan proizvod , a usluga proizvod softver.

- Proizvodnja - proces gde nastaje proizvod-hardver , ali se koristi i naziv iz standarda

realizacija proizvoda i on ima šire značenje.

- Životna sredina - Okruţenje u kojem određena organizacija radi, uključujući vazduh,

vodu, zemljište, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.

- Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) - Deo ukupnog sistema upravljanja

organizacije koji se koristi da razvije i primeni politiku zaštite ţivotne sredine i upravlja

svojim aspektima ţivotne sredine.

- Aspekt životne sredine - Element aktivnosti, proizvoda ili usluge date organizacije, koji

moţe da bude u uzajamnom odnosu sa ţivotnom sredinom.

- Politika zaštite životne sredine - Sveobuhvatne namere i smernice organizacije koje su

povezane sa učinkom zaštite ţivotne sredine i formalno izraţene od strane najvišeg

rukovodstva.

- Učinak zaštite životne sredine - Merljivi rezultati upravljanja aspektima ţivotne sredine

organizacije.

- IMS – Integrisani sistem menadţmenta se sastoji od: Sistema menadţmenta kvalitetom,

Sistema upravljanja zaštitom ţivotne sredine i Sistema upravljanja zaštitom zdravlja i

bezbednošću na radu.

- Akcident - Neţeljeni događaj na poslu koji dovodi do smrti, narušavanja zdravlja,

povrede, štete ili drugih gubitaka

- Opasnost - Izvor, situacija ili delo koje moţe dovesti do štete u vidu povrede ili

narušenog zdravlja, oštećenja imovine, narušavanja radne sredine ili kombinacije istih.

- Zaštita zdravlja i bezbednost na radu (OH&S) - Uslovi i faktori koji imaju uticaj na

dobro zdravlje zaposlenih, privremenih radnika, osoblja ugovarača, posetilaca i drugih

lica na radnom mestu.

- Sistem upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu (OHSMS) - Deo ukupnog

sistema upravljanja organizacije koji se koristi za razvijanje i implementaciju OH&S

politike i za upravljanje OH&S rizicima.

4. Integrisani sistem menadžmenta

4.1. Opšti zahtevi

Organizacija uspostavlja i dokumentuje Integrisani sistem menadţmenta ovim

poslovnikom kao i svim dokumentima na koje se poslovnik poziva, dok zapisima i njihovom

analizom potvrđuje primenu i funkcionisanje sistema.

Procesi i sistemi procesa u okviru Integrisanog sistema menadţmenta definisani su ovim

poslovnikom i procedurom P-01, Upravljanje procesima IMS, kao i ostalim dokumentima

IMS.

Svi procesi se kontrolišu, prate i analiziraju u cilju ostvarenja planiranih rezultata i

definisanja kontinualnih poboljšavanja. Rezultati poboljšavanja takođe se prate, i po potrebi

preduzimaju korektivne mere.

Projektomontaţa, Beograd je uspostavila, odrţava i stalno unapređuje Integrisani sistem

menadţmenta koji čine: sistem upravljanja kvalitetom prema standardu SRPS ISO 9001:2008,

sistem upravljanja zaštitom ţivotne sredine prema standardu SRPS ISO 14001:2005 i sistem

upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu prema standardu OHSAS 18001:2007.

Ovim sistemima obuhvaćena je cela organizacija na lokaciji Poenkareova 20, Beograd, na

lokaciji u ulici Milutina Milankovića na Novom Beogradu i sva aktuelna gradilišta.



4.2. Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju


Organizacija je usvojila pet nivoa dokumenata IMS i to su:

1. nivo - Poslovnik Integrisanog sistema menadţmenta,

2. nivo - Planovi kvaliteta

3. nivo - Procedure (sa blok dijagramima),

4. nivo - Uputstva, Uputstva za bezbedan rad i liste

5. nivo - Zapisi i formulari.

Spisak navedenih dokumenata nalazi se u Listi distribucije dokumenata. Ova dokumenta

se preispituju na bazi primedbi korisnika, posle bitne promene radnih uslova, ili najmanje

jednom godišnje, pri preispitivanju IMS.

Zapisi predstavljaju takođe deo dokumentacije IMS. Oni predstavljaju dokaze o

funkcionisanju IMS i osnovu za statističku obradu i analize na bazi kojih se planira

poboljšavanje IMS. Zapisi postoje u formi:

- popunjenih formulara,

- neformatizovanih izveštaja,

- dopisa i

- beleški.

Politika IMS je opisana u okviru tačke 5.3 ovog poslovnika i sadrţi politiku kvaliteta,

politiku zaštite ţivotne sredine i OH&S politiku. Ciljevi IMS su dati u Listama ciljeva za

QMS, EMS i OHSMS.

4.2.2. Poslovnik integrisanog sistema menadžmenta

Poslovnik je osnovni dokumenat integrisanog sistema menadţmenta Projektomontaţe.

Poslovnik se primenjuje u organizaciji od datuma njegove overe, što je ujedno i datum

njegovog emitovanja. Ukoliko se kopija poslovnika daje informativno, ona mora biti

označena (na pr.”za informaciju”), što znači da nije podloţna aţuriranju.

Ovim poslovnikom obuhvaćena je sva dokumentacija IMS organizacije, bilo da su

pojedinačni segmenti deo poslovnika ili da se poslovnik poziva na njih, a da se oni nalaze u

prilogu. Obuhvaćene su sve tačke standarda SRPS ISO 9001:2008, SRPS ISO 14001:2005 i

OHSAS 18001:2007 u ovom poslovniku, a veza između odgovarajućih tačaka poslovnika i

standarda data je u Prilogu 4. Takođe je obuhvaćena odgovarajuća zakonska regulativa i drugi

zahtevi koji se odnose na zaštitu ţivotne sredine i bezbednost i zdravlje na radu, a primenljivi

su na delatnost preduzeća.

Poslovnik kontroliše Generalni direktor preko Predstavnika rukovodstva IMS i preispituje

se najmanje jednom godišnje (u toku preispitivanja IMS). Aţurnost poslovnika prepoznaje

se po datumu poslednje izmene, ukoliko do izmena dođe. lzmene poslovnika moţe predloţiti

rukovodno osoblje organizacije, a odobrava ih Generalni direktor organizacije u

odgovarajućoj rubrici na naslovnoj strani. Ukoliko se poslovnik bitno menja menja se i

izdanje dokumenta. Označavanje statusa pojedinih primeraka i njihovo odrţavanje aţurnim

regulisano je dokumentom P-06, Upravljanje dokumentima IMS.

4.2.3. Upravljanje dokumentima IMS

Dokumenta IMS su pod kontrolom što se odnosi kako na interna IMS i tehnička

dokumenta, tako i na eksterna dokumenta (standarde, zakonske, tehničke i druge propise,

pravilnike, uputstva, kataloge i sl.). Procedurom Upravljanje dokumentima IMS (P-06),

propisana je struktura i način izrade, overe i upravljanja dokumentima IMS. Istom

procedurom propisana je osnova za upravljanje tehničkim dokumentima, kao i označavanje

ostalih poslovnih dokumenata. Uputstvom U-01 definisane su vrste tehničkih dokumenata i



detaljno upravljanje, po vrstama tehničkih, dokumentima. Uputstvom U-08 propisano je

upravljanje svim dokumentima na gradilištima.

4.2.4. Upravljanje zapisima

Zapisi se odnose na rezultate svih procesa u poslovanju: planiranja, realizacije proizvoda,

projektovanja i razvoja, ugovaranja, proizvodnje, procesa, opreme za kontrolisanje, IMS,

obuke kadra, postprodajne podrške i sl.. To su dakle objektivni podaci o funkcionisanju

celog IMS-a, koji se ne mogu menjati.

Zapisima upravlja na način koji obezbeđuje dokaze da se sprovođenjem odgovarajućih

procedura i uputstava moţe dokazati:

- da sve aktivnosti ispunjavaju definisane zahteve,

- da se definisane procedure i pravila rada dosledno sprovode,

- da su ispunjeni zahtevi standarda za sistem menadţmenta kvalitetom, zaštite ţivotne

sredine i bezbednosti i zdravlja na radu,

- da se sprovode politika i ciljevi IMS-a,

- da se sprovode zakonski propisi.

Upravljanje zapisima regulisano je procedurom P-07, kojom je obrađen način formiranja,

identifikacije, prikupljanja, označavanja, čuvanja i uništavanja istih.

5 . Odgovornost rukovodstva

Odgovornost rukovodstva detaljno je definisana procedurom P-04, Odgovornosti i

ovlašćenja i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.

5.1 Obaveze i delovanje rukovodstva

Najviše rukovodstvo dokazuje svoje angaţovanje na razvoju, primeni i poboljšavanju IMS

time što: informiše zaposlene o vaţnosti zahteva investitora, vaţnosti propisa, definiše politiku i

ciljeve IMS, osigurava raspoloţivost resursa i sprovodi preispitivanja IMS. Sve navedeno je

detaljnije definisano procedurom P-04 i ostalim dokumentima IMS i potvrđeno zapisima.

5.2. Usredsređenost na korisnika

Sveukupno poslovanje Projektomontaţe usmereno je na zadovoljenje zahteva korisnika svih

kategorija. Polazni elementi za obezbeđenje ispunjenja potreba korisnika je njihovo jasno

utvrđivanje, čemu stručni timovi Projektomontaţe posvećuju posebnu paţnju, posebno uzimajući u

obzir potrebe koje korisnik nije u mogućnosti da definiše, kao i sve druge elemente rešenja koji su

potrebni za ispunjenje izraţenih i neizraţenih potreba korisnika.

Sa svim naručiocima/korisnicima Projektomontaţa odrţava stalnu saradnju i komunikaciju, kako

bi se obezbedilo da se odgovori i na njihove izmenjene i razvijene potrebe, što je definisano

procedurama P-11, P-15 i P-17.

Najviše rukovodstvo, u okviru preispitivanja IMS-a Projektomontaţe analizira podatke o stepenu u

kome su zadovoljene potrebe korisnika i utvrđuje mere usmerene na povećanje njihovog

zadovoljenja.

5.3. Politika Integrisanog sistema menadžmenta

Politika Integrisanog sistema menadţmenta Projektomontaţe zasnovana je na ostvarenju i

odrţavanju reputacije u poslovanju, pruţanjem kvalitetnih, pravovremenih i efikasnih usluga

našim naručiocima/korisnicima sa ciljem totalnog zadovoljenja njihovih zahteva, potreba i

očekivanja. Zajedno sa uspostavljanjem sistema upravljanja kvalitetom i zaštitom ţivotne sredine,

njegovim odrţavanjem i kontinualnim poboljšanjem, uz stvaranje bezbednih i zdravih uslova za

rad, predstavljaju prioritetne zadatke u ostvarivanju dugoročne poslovne politike preduzeća.

Projektomontaţa se opredelila za sledeću politiku IMS:



1. Zadovoljenje kupaca i korisnika, njihovih iskazanih i neiskazanih potreba i

očekivanja,

2. Razvoj kvalitetnih odnosa sa kupcima i isporučiocima na osnovu zajedničkog

interesa,

3. Zadovoljenje potreba i očekivanja zaposlenog osoblja,

4. Praćenje ponude konkurenata na trţištu i preduzimanje potrebnih mera da se bude u

vrhu,

5. Kontinualno poboljšavanje procesa realizacije proizvoda, ulaganje u ljudske resurse i

opremu u ciIju odrţavanja savremenog tehnološkog nivoa,

6. Uređenost administrativnog, radnog i skladišnog prostora,

7. Kontinualno poboljšavanje kvaliteta proizvoda,

8. Unapređenje organizacije rada u cilju racionalnog korišćenja repromaterijala, energije

i vode, smanjenja emisija u vazduh i sprečavanja zagađenja voda i zemljišta,

9. Teţnja ka smanjenju ukupnog otpada kao i uklanjanje otpada, koji ne moţe biti

prerađen na način koji ne ugroţava ţivotnu sredinu,

10. Kontinualno poboljšavanje učinaka zaštite ţivotne sredine,

11. Uspostavljanje efikasne komunikacije sa svim zainteresovanim stranama i drugim

relevantnim organizacijama u cilju bolje razmene informacija vaţnih za ţivotnu

sredinu,

12. Obezbeđenje maksimalne informisanosti i komunikacija kroz informacioni sistem,

13. Sistematsko upravljanje ljudskim resursima uz obezbeđenje obuke u okviru

delatnosti preduzeća,

14. Stvaranje bezbednih i zdravih uslova za rad, bez profesionalnih bolesti i povreda na

radu,

15. Stalno poboljšavanje efektivnosti i efikasnosti Integrisanog sistema menadţmenta.

Rukovodni vrh preduzeća privrţen je ovoj politici IMS, i odgovoran za njeno sprovođenje u

skladu sa standardima SRPS ISO 9001:2008, SRPS ISO 14001:2005 i OHSAS 18001:2007.

Svi rukovodioci i ostali zaposleni duţni su da se ponašaju u skladu sa ovom politikom IMS i

da rade na ostvarenju ciljeva IMS, koji iz nje proističu i kojima se ona ostvaruje.

5.4. Planiranje

5.4.1. Opšti i posebni ciljevi integrisanog sistema menadžmenta i programi

Ciljevi IMS-a se dele na:

1. Ciljeve kvaliteta - prema standardu ISO 9001,

2. Ciljeve zaštite ţivotne sredine - prema standardu ISO 14001,

3. Ciljeve vezani za bezbednost i zdravlje na radu - prema standardu OHSAS 18001.

Opšti ciljevi se na godišnjem nivou definišu u merljivim i uporedivim veličinama, po

kategorijama procesa i aktivnosti i elementima poslovnog sistema.

Sve ciljeve usaglašava rukovodstvo, i nakon utvrđivanja oni se pretvaraju u zadatke

odgovarajućih funkcija (posebne ciljeve), koje konačno utvrđuje generalni direktor.

Ciljevi IMS-a dokumentuju se u zapisniku o preispitivanju IMS-a.

Ciljevi kvaliteta

Na osnovu politike integrisanog sistema menadţmenta preduzeća utvrđuju se sledeći opšti

ciljevi kvaliteta:

- povećanje konkurentnosti na trţištu na bazi poboljšanja kvaliteta pruţanja usluge i

proizvoda

- povećanje profitabilnosti preduzeća,

- razvoj poslovne saradnje sa isporučiocima i sa većim investitorima,



- poboljšanje kvaliteta realizacije procesa kroz definisanje i unapređenje sistema rada i

svrsishodnu i organizovanu obuku zaposlenih,

- kontinuirano unapređenje procesa rada,

- sniţavanje realnih troškova poslovanja,

- dokumentovanost svih procesa, odgovornosti i aktivnosti na njihovoj realizaciji.

Ciljevi zaštite životne sredine

Ciljevi zaštite ţivotne sredine se obavezno usklađuju sa politikom IMS-a, zakonskim i drugim

zahtevima, registrovanim značajnim uticajima na ţivotnu sredinu, ostvarenim rezultatima na

zaštiti ţivotne sredine u prošloj godini, kao i finansijskim, tehnološkim i poslovnim zahtevima.

Program zaštite životne sredine se sačinjava za efikasnije praćenje realizacije tih ciljeva.

Detaljniji opis odgovornosti u vezi sa definisanjem i praćenjem ostvarenja opštih i posebnih

ciljeva dat je u proceduri P-33, Interna i eksterna komunikacija u vezi EMS i OHSMS.

Ciljevi vezani za bezbednost i zdravlje na radu Ciljevi vezani za bezbednost i zdravlje na radu su merljivi, odnose se na obavezu sprečavanja

povreda ili narušavanja zdravlja i usklađuju se sa IMS politikom, zakonskim i drugim

zahtevima.

Akt o proceni rizika na radnim mestima i u radnoj okolini nam omogućava da pratimo

rizike da ih analiziramo i kontrolišemo.

5.4.2. Planiranje integrisanog sistema menadžmenta

U Projektomontaţi planovi se postavljaju na godišnjem nivou, a vanredne potrebe se rešavaju

u toku godine prema zahtevima tekućeg poslovanja. Svaki plan definiše obim aktivnosti,

odgovornosti, rokove za izvršenje i ciljne prihode, odnosno raspoloţiva finansijska sredstva za

ulaganje u poslovanje.

5.4.3. Aspekti životne sredine

Za utvrđivanje svih aspekata ţivotne sredine koje Projektomontaţa prouzrokuje u toku

odvijanja svojih aktivnosti primenjuje se procedura P-30, Aspekti ţivotne sredine. Na osnovu

ček liste aspekata ţivotne sredine, predstavnik rukovodstva za IMS sačinjava F-69, Izveštaj o

identifikaciji aspekata ţivotne sredine. U sledećoj fazi imenovani tim vrši vrednovanje svakog

identifikovanog aspekta u skladu sa uputstvom U-13, Ocena inteziteta uticaja na ţivotnu

sredinu. Prema ovom uputstvu svi uticaji su podeljeni u četiri klase:

klasa I - nema uticaja,

klasa II - mali uticaj,

klasa III - srednji uticaj,

klasa IV - veliki uticaj.

Na osnovu obavljenog vrednovanja tim izrađuje F-72, Registar značajnih uticaja na ţivotnu

sredinu.

Vrednovanje uticaja se redovno sprovodi jednom godišnje u okviru preispitivanja i pri svakoj

promeni u procesu izvođenja radnih aktivnosti, promeni infrastrukture, opreme, lokacije.

5.4.4. Planiranje radi identifikacije opasnosti, ocene rizika i upravljanja rizikom

Projektomontaţa je u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu izradila "Elaborat o

proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini", a takođe postoji i "Pravilnik o bezbednosti i

zdravlju na radu". Identifikovani su rizici radnih mesta. Na osnovu identifikovanih rizika u

okviru "Elaborata o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini" date su "Mere za

sprečavanje , otklanjanje ili smanjenje rizika" za svako radno mesto ponaosob.



5.4.5. Zakonski i drugi zahtevi

Za potrebe identifikacije odgovarajuće zakonske regulative, kao i za utvrđivanje kako se

zahtevi te regulative moraju primeniti na prisutne aspekte ţivotne sredine i bezbednosti i

zdravlje na radu u Projektomontaţi, primenjuje se procedura P-32, Primena zakonske regulative

iz oblasti zaštite ţivotne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu. Tako identifikovani zahtevi

uzimaju se u obzir prilikom primene i odrţavanja IMS-a.

5.5. Odgovornosti, ovlašćenja i komuniciranje

5.5.1. Odgovornosti i ovlašćenja

Odgovornosti i ovlašćenja definisani su opisima poslova za svako radno mesto u preduzeću u

skladu sa definisanom unutrašnjom organizacijom i sistematizacijom radnih mesta.

Odgovornost i ovlašćenja vezane za IMS precizirani su procedurama P-04 i P-33.

Organizaciona struktura preduzeća prikazana je na organizacionoj šemi datoj u prilogu.

Svi zaposleni su obavezni da vrše kontrolu rezultata svoga rada i ako otkriju bilo kakvo

odstupanje, zapaţanje ili neusaglašenost duţni su da preduzmu mere njihovog otklanjanja.

Međutim, ako nisu u mogućnosti da utvrđena zapaţanja sami reše duţni su da o tome obaveste

svog rukovodioca ili Generalnog direktora preduzeća.

Odrţavanje IMS-a je pod odgovornošću Predstavnika rukovodstva za IMS.

Generalni direktor je odgovoran za sprovođenje IMS-a.

Direktori radnih jedinica su odgovorni za predlaganje, sprovođenje, analizu i izvršenje

korektivnih i prventivnih mera IMS, kao i za njegovo odrţavanje u okviru svoje delatnosti.

5.5.2. Predstavnik rukovodstva za IMS

Predstavnik rukovodstva za IMS je određen posebnom odlukom Generalnog direktora.

Njegove odgovornosti i ovlašćenja vezane za IMS precizirani su takođe procedurom P-04.

5.5.3. Komunikacija

5.5.3.1 Interno komuniciranje

Informacioni sistem obuhvata i IMS, kako bi se olakšalo komuniciranje.

U preduzeću Projektomontaţa se sprovodi sistem interne komunikacije koji omogućava da svi

zaposleni budu upoznati sa informacijama koje su relevantne za njihov rad i usavršavanje

procesa rada.

Utvrđivanje tekućih planova rada, raspoređivanje poslova, izveštavanje i rešavanje tekućih

problema sprovodi se na radnim sastancima koji se odrţavaju na svim hijerarhijskim nivoima.

Rukovodioci RJ odnosno sektora organizuju sastanke u svojim organizacionim celinama,

prenose informacije o ciljevima i planovima svojim saradnicima i prikupljaju informacije za

odlučivanje.

Dokumenta IMS-a se distribuiraju u sve organizacione celine, tako da su raspoloţiva svakom

zaposlenom koji u svom radu treba da ih primenjuje.

5.5.3.2 Komunikacija u vezi zaštite životne sredine

Način komunikacije, kao i odgovornosti u vezi sa tim, bilo da se radi o komunikaciji između

zaposlenih unutar organizacije ili između Projektomontaţe i zainteresovanih strana van

organizacije, definisani su procedurom P-33, Interna i eksterna komunikacija u vezi EMS i

OHSMS.

Definisanjem interne komunikacije u organizaciji se postiţe da zaposleni na svim nivoima

budu upoznati sa rezultatima merenja i praćenja značajnih uticaja, ostvarenim ciljevima, kao i

mogućnostima za poboljšanje učinaka na zaštiti ţivotne sredine. Ta komunikacija se ostvaruje

na sastancima, predavanjima, preko oglasnih tabli i elektonske pošte.

Definisanjem eksterne komunikacije utvrđen je način razmene informacija između

Projektomontaţe i svih zainteresovanih strana koje imaju pravo da steknu uvid u njeno stanje

zaštite ţivotne sredine. Kao zainteresovane strane se javljaju:



- Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog planiranja;

- inpektori zaštite ţivotne sredine;

- naši korisnici;

- naši isporučioci;

- stanovnici Novog Beograda, kao i oni iz okruţenja gde izvodimo radove;

- ekološka udruţenja.

Cilj eksternog komuniciranja je da se kroz obezbeđivanje informacija o naporima, koje

Projektomontaţa ulaţe da bi poboljšala svoj učinak u zaštiti ţivotne sredine, podstaknu i druge

organizacije u tome.

Projektomontaţa je svoju Politiku IMS-a učinila dostupnom javnosti objavljivanjem na svojoj web

stranici na internetu.

5.5.3.3 Komunikacija u vezi bezbednosti i zdravlja na radu

Način komunikacije, kao i odgovornosti u vezi sa tim, definisani su procedurom P-33, Interna

i eksterna komunikacija u vezi EMS i OHSMS i Pravilnikom o Bezbednosti i zdravlju na radu

Projektomontaţe.

Projektomontaţa je svoju Politiku IMS-a učinila dostupnom javnosti objavljivanjem na svojoj web

stranici na internetu.

5.5.3.4 Učešće i konsultacije

Projektomontaţa je obezbedila da svi zaposleni učestvuju u identifikaciji opasnosti i štetnosti

na svom radnom mestu, kao i ocenjivanju rizika i utvrđivanju mera za smanjenje rizika i

sprovođenje preventivnih mera, a kako je definisano u Planu sprovođenja postupka procene

rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

5.6. Preispitivanje od strane rukovodstva

Preispitivanje IMS-a u Projektomontaţi sprovodi rukovodstvo, kako bi se utvrdili:

- adekvatnost, pogodnost i efikasnost IMS-a za ispunjenje politike i ciljeva IMS i zahteva

standarda za sistem menadţmenta kvalitetom, sistem upravljanja zaštitom ţivotne sredine i

sistem upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu

- potrebe za izmenama u organizaciji, politici, ciljevima IMS.

Redovno sveobuhvatno preispitivanje IMS-a sprovodi se jednom godišnje, a prema potrebi

Generalni direktor moţe zakazati i vanredno preispitivanje, kako je i propisano procedurom P-03,

Preispitivanje Integrisanog sistema menadţmenta.

Tekuće analize rada, procesa i poslovanja sprovode se na redovnim sastancima kolegijuma.

Na osnovu rezultata analiza sa preispitivanja dokumentuju se mere, odgovornosti, resursi i

rokovi za sprovođenje aktivnosti kojima se obezbeđuje stalna pogodnost sistema za ostvarenje

ciljeva i politike IMS.

Rukovodstvo takođe na preispitivanju definiše i ciljeve za naredni period.

Nadzor nad sprovođenjem mera definisanih preispitivanjem IMS vrši predstavnik rukovodstva

za IMS, a o njihovoj realizaciji izveštava rukovodstvo na redovnim sastancima.

6. Menadžment resursima

6.1. Obezbeđenje resursa

Rukovodstvo redovno utvrđuje, planira i raspoređuje resurse koji su potrebni za sprovođenje i

unapređenje procesa vezanih za realizaciju planiarnih aktivnosti u smislu zadovoljenja

korisnika, zaštite ţivotne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu.

Resursi koji su neophodni za sprovođenje i dostizanje politike, i ciljeva uključuju kadrove i

njihovu obuku, opremu, infrastrukturu i njihovo odrţavanje, informacije i finansijska sredstva.



Projektomontaţa raspolaţe odgovarajućim radnim prostorom u kojem su obezbeđeni uslovi za

normalno odvijanje poslova i radnih zadataka u skladu sa vaţećim zakonskim propisima i

standardima.

Resursi se planiraju na godišnjem nivou u okviru planiranja poslovanja, a vanredne potrebe se

definišu posebnim zahtevom.

6.2. Ljudski resursi


Na radna mesta i radne zadatke imenuju se lica koja ispunjavaju zahteve za kvalifikacije koje su

definisane pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta. Zahtevne kvalifikacije obuhvataju

obrazovanje i iskustvo za izvršenje radnih zadataka koje su definisane opisom poslova za svako

radno mesto.

Osposobljavanje radnika za samostalno izvršavanje radnih zadataka definisanih opisom poslova

definisano je procedurom za upravljanje kadrovima.

O svakom zaposlenom se u kadrovskoj evidenciji vode podaci i zapisi kojima se dokazuje

kompetentnost za izvršenje dodeljenih zadataka i utvrđuju potrebe za aţuriranjem znanja.

6.2.2. Kompetentnost, obuka i svest

Svi rukovodioci i ključno osoblje obučeni su za primenu IMS u njihovim

organizacionim jedinicama, odnosno procesima. Oni su obavezni da obučavaju radnike kojima

rukovode za konkretnu primenu IMS na radnom mestu. Pored toga organizacija identifikuje

potrebu stručne osposobljenasti koju mora da imaju radnici koji obavljaju poslove što utiču na

kvalitet proizvoda. Ovo se obezbeđuje primenom procedure P-22, Upravljanje kadrovima i

Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, kao i preispitivanjem

procedure kad nastupe promene u organizaciji.

Kad je potrebno organizacija obezbeđuje obuku da bi se dobile potrebne kompetencije,

kao što je slučaj sa odgovornim projektantima i odgovornim izvođačima koji moraju imati

licence za određenu vrstu radova. Potrebe za obukama definišu se u okviru Godišnjeg plana

kadrova na način kako je definisano procedurom P-22.

Ostvarenje plana proverava se pri preispitivanju IMS od strane rukovodstva pri čemu

treba imati u vidu da je obuka potrebna:

- kada za to postoji izričit zahtev ISO (OHSAS) standarda (specijalni procesi) ili

zakona, koji nije zadovoljen,

- kad se zbog povećanag obima posla primaju novi radnici,

- kad neko od zaposlenih napusti organizaciju, a ne nađe se adekvatna zamena,

- kad se uvodi novi postupak ili oprema u proizvodnju, a kvalitet procesa zavisi od

stručnosti izvršioca ili je za rukovanje opremom potrebna obuka.

Rukovodni vrh organizacije, Predstavnik rukovodstva, kao i Rukovodioci sektora/Šefovi sluţbi

objašnjavaju radnicima vaţnost njihovih poslova i kako oni doprinose ostvarenju ciljeva IMS,

da bi bili svesni vaţnosti kvalitetnog obavljanja posla.

Kroz realizaciju raznovrsnih obuka rukovodstvo Projektomontaţe obezbeđuje da zaposleni

stiču svest o:

- zahtevima sistema IMS i značaju njegove politike;

- svim značajnim aspektima i potencijalnim aspektima ţivotne sredine u

Projektomontaţi i značaju njihovih radnih aktivnosti;

- posledicama njihovih radnih aktivnosti u odnosu na zaštitu zdravlja i bezbednost na

radu i koristi od poboljšanih ličnih performansi u odnosu na OHSMS;

- njihovim zadacima i odgovornostima da se postigne usaglašenost sa zahtevima IMS

uključujući i spremnost za iznenadne nesreće i zahteve za reagovanje u ovakvim

slučajevima;



- posledicama koje bi se javile ukoliko se ne poštuju odgovarajuće procedure i

uputstva.

6.3. Infrastruktura

Rukovodstvo Projektomontaţe je obezbedilo odgovarajuću opremu za ostvarivanje ciljeva

kvaliteta, zaštite ţivotne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu.

Pod infrastrukturom Projektomontaţe se podrazumeva:

- Zgrada i radni prostor,

- Proizvodni pogon,

- Procesna oprema i alati,

- Građevinske mašine,

- Transportna sredstva,

- Računarska oprema ( hardver i softver),

Zgrada i radni prostor obezbeđuju dovoljno radnog prostora za obavljanje aktivnosti na

adekvatan i kvalitetan način.

Specifikacija opreme je data na listi L-06 i nalazi se kod šefa sluţbe transporta i mehanizacije i

rukovodioca proizvodnje. Za svaku od navedene opreme postoji poseban karton gde su uneti

osnovni podaci o opremi. U kartone se unose sve aktivnosti koje se sprovode na opremi

(popravke, zamene delova, servisiranje, i slično).

Za opremu gde ima više operacija za njeno korišćenje i gde postoji potencijalna mogućnost

povrede izvršioca postoje Uputstva za bezbedan rad.

Za opremu koju organizacija ne moţe sama da servisira obezbeđen je ovlašćeni servis za

servisiranje i odrţavanje opreme. Za svu opremu koja se servisira postoji servisna knjiţica ili se

podaci unose u karton opreme.

Proces odrţavanja opreme definisan je procedurom P-18 i uputstvom U-05.

6.4. Radna sredina

Organizacija upravlja radnom sredinom i obezbeđuje sredstva lične zaštite kako je definisano

Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu.

U okviru OHSMS ispitani su rizici i uticaji za sva radna mesta. Rizici su opisani u "Elaboratu o proceni rizika na radnom mestu" i u radnoj okolini i sve opasnosti su pod kontrolom.

Svi zaposleni upoznaju se sa mogućim rizicima i merama sopstvene bezbednosti i bezbednosti

saradnika.

Radna sredina obezbeđuje fiziološke uslove rada (temperatura, buka, vibracije, kvalitet

vazduha), bezbednosne (protivpoţarna zaštita) i sprečava smetnje u funkcionisanju opreme.

7. Realizacija proizvoda

7.1. Planiranje realizacije proizvoda

Na bazi sklopljenog ugovora Sektori tehničke operative dobijaju nalog za otvaranje gradilišta

od Sektora Marketing i prodaja sa odgovarajućim prilozima. Izvršni direktor kontroliše da li je

radnim nalogom i prilozima posao u potpunosti definisan i uz konsultaciju sa rukovodiocima

sektora operative imenuje Odgovornog izvođača radova. Rukovodioci sektora operative u

saradnji sa Odgovornim izvođačem radova imenuju šefove gradilišta i vodeće montere po

potrebi.

U skladu sa dobijenim radnim nalogom Odgovorni izvođač radova pristupa izradi

dinamičkog plana (u slobodnoj formi) sa finansijskim pregledom potrebnog vremena izrade.

Dinamički plan sadrţi:

- plan uključivanja podizvođača,

- plan korišćenja opreme za realizaciju,



- plan repromaterijala i opreme za ugradnju,

- plan radne snage,

- plan finansijske realizacije i

- ostale uslove, koje treba da ispuni investitor i drugi izvođači, da bi dinamički plan bio

realizovan.

Navedene aktivnosti su definisane u proceduri P-11.

7.2. Procesi koji se odnose na korisnike

7.2.1.Utvrđivanje zahteva koji se odnose na proizvod

Na osnovu zahteva tendera, konkursa ili direktnog zahteva korisnika pristupa se obradi ponude.

Tokom obrade ponude u Projektomontaţi se razmatraju i utvrđuju:

- zahtevi koje mora da ispuni projekat koji se traţi,

- zahtevi koji se definišu zakonskim propisima,

- dodatni zahtevi, koje utvrđuje Projektomontaţa na osnovu svog iskustva.

Utvrđivanje ovih zahteva ima za cilj da se tokom izrade ponude pronađe odgovarajući način

ispunjenja istih.

7.2.2. Preispitivanje zahteva koji se odnose na proizvod

Ovaj zahtev se odnosi na proces kojim se uspostavljaju i odrţavaju procedure za prihvatanje i

preispitivanje zahteva od strane korisnika, kao i na koordinaciju aktivnosti koje slede.

Svi zahtevi naših korisnika preispituju se i evidentiraju da bi se osiguralo:

- da zahtevi na odgovarajući način budu definisani i dokumentovani,

- da budu rešeni svi zahtevi koji se razlikuju od onih u ponudi,

- da se utvrdi da je Projektomontaţa u mogućnosti da ispuni sve ugovorene zahteve.

Preispitivanje svih elemenata ugovora vrši se u fazi ugovaranja, tj. pre formalnog potpisivanja

ugovora.

U pogledu pojedinih elemenata konsultuje se:

- Radna jedinica Inţenjering, po pitanju komercijalnih uslova,

- Sektore tehničke operative, po pitanju mogućnosti realizacije konkretnog posla i rokova,

- Sektor za pravne i opšte poslove, po pitanju preispitivanja usaglašenosti ugovora sa

odgovarajućim zakonskim propisima,

- Generalni direktor, po pitanju uslova sklapanja ugovora sa korisnikom.

Na osnovu ovog izveštaja vrši se usaglašavanje i definisanje svih elemenata ugovora sa

naručiocem.

Pripremljeni ugovor se dostavlja generalnom direktoru na potpisivanje.

Za slučaj izmene i dopune ugovora pravi se aneks osnovnog ugovora.

Svi zapisi vezani za proces ugovaranja, preispitivanja ugovora i kontakte sa kupcem čuvaju se

u arhivi Inţenjeringa.

Poslovna politika Projektomontaţe je izvršenje svih ugovorenih obaveza u roku i u skladu sa

zahtevima definisanim ugovorom.

7.2.3.Komuniciranje sa korisnicima

Sprovođenje sistema komunikacije sa korisnikom se ostvaruje u svim fazama realizacije

konkretnog posla čime se obezbeđuje:

- da potencijalni korisnici imaju na raspolaganju adekvatnu informaciju o uslugama

Projektomontaţe



- da su zahtevi i potrebe korisnika utvrđeni,

- korektna i efikasna saradnja u toku realizacije projekta,

- efikasno rešavanje reklamacija i prigovora korisnika.

Navedene aktivnosti su definisane procedurom P-17.

7.3. Projektovanje i razvoj

7.3.1 Opšte

Na osnovu zahteva za izradu projekta, izrađene ponude a po potpisivanju ugovora, na osnovu

projektnog zadatka (moţe biti definisan ugovorom ili posebno, uvek u pisanoj formi),

Generalni direktor određuje Rukovodioca projekta izdavanjem naloga.

Na osnovu naloga za realizaciju Rukovodilac projekta radi Projektni zadatak ili se on dobija od

nalogodavca.

Projektni zadatak, kao i sve njegove kasnije eventualne izmene i dopune, mora biti potpisan i

overen od strane Direktora razvoja i Rukovodioca projekta odnosno nalogodavca ili njegovog

predstavnika.

7.3.2. Preispitivanje projektnog zadataka

Preispitivanje projektnog zadatka vrši Generalni direktor (ili stručni tim koji on odredi) na

predlog Direktora razvoja.

Odluka o preispitivanju Projektnog zadatka donosi se u pisanoj formi a za sve izmene i dopune

mora se traţiti saglasnost nalogodavca.

7.3.3. Izrada Projekta

Projekat se radi na bazi preciziranog Projektnog zadatka, usvojenog idejnog rešenja i

preciziranih zakonskih propisa, uredbi, normativa i standarda. Prilikom izbora materijala i

opreme, vodi se računa da oni ne ugroţavaju ţivotnu sredinu. Ako se već moraju ugraditi,

trebaju biti takvog sastava i konstrukcije, da se mogu reciklirati i čiji se otpad moţe reciklirati

ili vratiti isporučiocu.

7.3.4. Verifikacija u toku izrade

Preispitivanje i verifikacija projekta - Rukovodilac projekta tokom cele izrade projekta

organizuje i sprovodi preispitivanje projekta.

U odgovarajućim fazama projekta koje planira i određuje Direktor razvoja, sprovodi se

kontrola rezultata projekta. O izvršenoj kontroli vode se i čuvaju zapisi.

7.3.5 Revizija-validacija projekta; izmene i dopune /tehnička kontrola/

Reviziju – kontrolu projekta vrši investitor ako ugovorom nije drugačije definisano.

Za projekte kod kojih je ugovorena i obaveza da se vrši njihova revizija, direktor organizuje

ovu tehničku kontrolu. Po izvršenoj reviziji projekta, nalogodavac dostavlja Projektomontaţi

izveštaj revidenta. Dostavljeni izveštaj revidenta analizira kompletan tim koji je radio na izradi

projekta.

Izmene i dopune se sprovode na osnovu aneksa ugovora čija se priprema i realizacija vrši po

istom principu kao i osnovni ugovor.

7.4. Nabavka

7.4.1. Proces nabavke

Procesom nabavke se upravlja prema proceduri P-02 , da bi nabavljeni proizvodi

odgovarali specificiranim zahtevima.



Vrednovanje i praćenje kvaliteta isporučilaca definisano je uputstvom U-03, a zapis se beleţi

na Listi isporučilaca, L-04. Tip i obim kontrolisanja isporučilaca i proizvoda zavisi ad uticaja

na kvalitet finalnog proizvoda, što je detaljno obrazloţeno u pomenutom uputstvu i proceduri

P-02.

7.4.2. Informacije o nabavci

Dokumenta nabavke sadrţe podatke o proizvodu koji se nabavlja kao i zahteve, gde to ima

smisla, za: kontrolisanje proizvoda, procesa, postupka, opreme, kvalifikacija osoblja ili za

kontrolu IMS isporučioca. Prilikom izbora materijala i opreme, vodi se računa da oni ne

ugroţavaju ţivotnu sredinu. Ako se već moraju ugraditi, trebaju biti takvog sastava i

konstrukcije, da se mogu reciklirati i čiji se otpad moţe reciklirati ili vratiti isporučiocu. Ovo je

takođe detaljnije obrađeno u proceduri P-02.

Nabavka opreme podrazumeva odabir opreme kvalifikovanih isporučilaca po kriterijumima

kvaliteta opreme, tehnološkog nivoa, cene i prethodne ocene isporučioca, koji vrši Vodeći

inţenjer Razvoja i kvaliteta odgovarajuće vrste instalacija u saradnji sa Upravnikom gradnje i

Direktorom inţenjeringa.

7.4.3. Verifikacija proizvoda koji se nabavlja

Ovo se odnosi na: repromaterijal, delove i opremu koji se ugrađuju u proizvode

organizacije, kao i na materijal, sklopove i delove za proces proizvodnje i izvođenja

instalacija/objekata, a sluţi da bi se dokazalo da nabavljeni proizvodi odgovaraju

specificiranim zahtevima.

Aktivnosti potrebne za verifikaciju nabavljenih proizvoda definisane su procedurom

Praćenje i merenje proizvoda i procesa (P-13). Obavlja ih u zavisnosti od vrednosti i uticaja

na kvalitet, Razvoj i kvalitet ili sluţba Nabavka i magacin, a kod prijema na gradilištu i

predstavnici Operative.

7.5. Proizvodnja i pružanje usluge

7.5.1. Upravljanje proizvodnjom i pružanjem usluge

Zahtevi za upravljanje proizvodnim operacijama definisani su procedurama P-11 i P-15 i

dokumentima na koje se procedure pozivaju.

Odrţavanje proizvodne opreme definisano je procedurom P-18 i uputstvom U-05.

Projektomontaţa obezbeđuje servisiranje svojih proizvoda u garantnom roku, što je

regulisano ugovorom. Takođe, ako je to ugovorom predviđeno, organizacija obezbeđuje

servisnu podršku i van garantnog roka. Zapisi o servisiranju proizvoda se čuvaju određeno

vreme.

7.5.2. Validacija procesa proizvodnje i pružanja usluge

Specijalni procesi, to jest procesi gde se izlaz ne moţe verifikovati merenjem u toku i po

završetku procesa proizvodnje u Projektomontaţi su zavarivanje i bojenje. Ove procese

izvode obučene osobe po definisanim tehnološkim postupcima (U-02 i U-06). Kada bojenje i

zavarivanje za Projektomontaţu rade podizvođači, Projektomontaţa kontroliše kvalitet ovih

procesa.

7.5.3. ldentifikacija i sledljivost

Identifikacija instalacija/objekata data je projektom i radnim nalogom. Status

instalacija/objekata u odnosu na zahteve praćenja i merenja definisan je građevinskim

dnevnikom. Sledljivost se ostvaruje evidentiranjem oznaka ugrađene opreme.

Identifikacija proizvoda iz sektora Proizvodnja regulisana je uputstvom Obeleţavanje

proizvoda (U-07).



Zahtev sledljivosti ostvaruje se, za obe vrste proizvoda, analizom dokumentacije koja je

vezana za radni nalog. Za opremu sklopove i delove koji utiču na kvalitet finalnog proizvoda,

procedurom Praćenje i merenje proizvoda i procesa (P-13), regulisan je način identifikacije u

okviru proizvodnje kao i njihova veza sa finalnim proizvodom. Ova oprema i delovi imaju

serijske brojeve u cilju obezbeđenja te sledijivosti.

7.5.4. Imovina korisnika

Ukoliko investitor/kupac (korisnik) isporuči materijal, sklopove ili delove za ugradnju u

finalni proizvod, organizacija štiti imovinu korisnika, tako što ga identifikuje, verifikuje, štiti

od oštećenja i odrţava pre nego što ga ugradi u finalni proizvod. I ostalu imovinu koju

organizacija koristi, kao na primer opremu za proizvodnju ili praćenje i merenje ili

intelektualnu svojinu, organizacija takođe štiti. Gubljenje ili oštećenje takve imovine beleţi se

na formularu F-20 i investitor/kupac odmah obaveštava.

7.5.5. Očuvanje proizvoda

Proizvod se čuva u toku prijema, proizvodnje, transporta do mesta ugradnje ili do

korisnika tako da ostaje usaglašen sa zahtevima. Ovo očuvanje realizuje se kroz identifikaciju,

paţljivo rukovanje, adekvatno skladištenje, pakovanje, kad je predviđeno, i zaštitu pri

transportu.

Za proizvode, čije oštećenje ili izlivanje moţe da ugrozi ţivotnu sredinu, odvaja se

posebno mesto za skladištenje i organizuje se poseban nadzor. U slučaju daje došlo do

oštećenja, predviđene su odgovarajuće mere za uklanjanje i sanaciju oštećenja, a nakon toga i

korektivne mere.

Za proizvode Projektomontaţe deo ove problematike regulisan je tehničkom

dokumentacijom, koja obuhvata i pakovanje proizvoda sektora Proizvodnja. Skladištenje je

regulisano procedurom P-25, Upravljanje magacinskim poslovanjem.

7.6. Upravljanje opremom za praćenje i merenje

Organizacija utvrđuje koja praćenja i merenja mora da se sprovedu za svaku novu

instalaciju/objekat i obezbeđuje odgovarajuću opremu i pribor za sva predviđena merenja i

praćenja kvaliteta proizvoda, pri izvođenju instalacija/objekata. Predviđena merenja i praćenja

definisana su projektom (kod proizvoda sektora proizvodnja konstrukcionom

dokumentacijom), planom kvaliteta procesa i procedurom P-13, Praćenje i merenje proizvoda i

procesa. Raspoloţiva merna oprema i pribor, i potreba etaloniranja, kao i samo etaloniranje

definisani su procedurom Upravljanje opremom za praćenje i merenje (P-12) i Listom merne

opreme LL-03, koja je sastavni deo dokumentacije Laboratorije za ispitivanje. Oprema i

pomoćni pribor koji se koriste za praćenje, merenje i ispitivanje kvaliteta proizvoda

organizacije se odrţava i kontroliše tako da daje pouzdane rezultate, što se odnosi i na softver

koji se koristi u istu svrhu. I ovo je regulisano pomenutom procedurom i originalnim

uputstvima proizvođača.

7.7. Kontrola nad operacijama značajnim za životnu sredinu

Procedurama i uputstvima za izvođenje operacija relevantnih za ţivotnu sredinu, detaljno se

opisuje način izvođenja aktivnosti i operacija, kao i utvrđeni radni kriterijumi. Kao rezultat tih

operacija i aktivnosti javljaju se merljivi pokazatelji, što omogućava da se svi procesi, počev

od projektovanja i nabavke, pa do odnošenja otpada, odrţavaju pod kontrolom.

Na osnovu Registra značajnih uticaja, sačinjava se Plan kontrole značajnih uticaja, kojim se

obuhvataju i stavljaju pod nadzor sve one operacije u Projektomontaţi, koje prouzrokuju značajne

posledice po ţivotnu sredinu.



7.8. Upravljanje OH&S rizicima tokom rada

Preduzeće je uspostavilo postupke za identifikaciju opasnosti i rizika kao i načina uklanjanja

ili smanjenja istih. Takođe postoje dokumentovani postupci za sve situacije vezane za

bezbednost i zdravlje na radu kao i utvrđeni radni kriterijumi. U Preduzeću postoje uputstva o

primeni i odrţavanju radnog mesta, instalacija, radnih procesa, mašina i drugih sredstava rada

koje su prilagođene za bezbedan rad u cilju eliminacije rizika. Na osnovu identifikovanih

rizika u okviru "Elaborata o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini" date su "Mere

za sprečavanje , otklanjanje ili smanjenje rizika" za svako radno mesto ponaosob.

8. Merenje analize i poboljšavanja

8.1. Opšte odredbe

Usaglašenost IMS i njegovih procesa kao i proizvoda utvrđuje se merenjem i praćenjem.

Primenjuju se odgovarajuće metode analize i tehnike obrade podataka, uključujući statističku

obradu u cilju definisanja potrebnih poboljšavanja, kad je to izvodivo.

8.2. Praćenje i merenje

8.2.1. Zadovoljenje korisnika

Organizacija prati zadovoljenje korisnika sakupljanjem i analizom informacija internog i

eksternog porekla, pisanih i usmenih. Metodologija prikupljanja i obrade ovih podataka

definisana je uputstvom U-04, Praćenje i merenje zadovoljenja korisnika.

8.2.2. Interne provere IMS

U Projektomontaţi se sprovode periodične interne provere IMS-a u cilju utvrđivanja:

- usaglašenosti IMS-a u odnosu na politiku i ciljeve IMS i zahteve standarda ISO 9001, ISO

14001 i OHSAS 18001,

- provere doslednosti u sprovođenju dokumentacije,

- efikasnost sistema menadţmenta kvalitetom,

- mogućnosti za uvođenje poboljšanja u IMS-u.

Interne provere IMS-a sprovode se kao redovne i kao vanredne.

Redovne interne provere rukovodstvo preduzeća utvrđuje godišnjim planom, tako da sve

organizacione celine i funkcije u Projektomontaţi, kao i svi elementi sistema IMS, budu

provereni najmanje jednom u toku kalendarske godine.

Interne provere IMS-a organizuje predstavnik rukovodstva za IMS, koji moţe i da pokrene

vanredne interne provere.

Rezultati interne provere dokumentuju se u izveštaju o proveri i podnose rukovodstvu na

analizu.

Rezultati internih provera jedan su od elemenata preispitivanja IMS-a, koje sprovodi

rukovodstvo.

Svi zapisi vezani za postupak sprovođenja interne provere čuvaju se u arhivi predstavnika

rukovodstva za IMS.

Postupak planiranja, pripreme, sprovođenja i izveštavanja o internim proverama definisan je

procedurom P-14, Interne provere IMS.

8.2.3. Praćenje i merenje procesa

Odgovarajuće praćenje i merenje (kad je primenljivo) sprovodi se kod svih procesa i ono

omogućava usaglašenost proizvoda i zadovoljenje investitora/kupca/korisnika. Metode

praćenja procesa omogućavaju uvid u stabilnost procesa i njegove mogućnosti da daje

planirane rezultate. Ovo je predviđeno dokumentima IMS-a.



Nadzor nad procesima vrši Razvoj i kvalitet za svaku pojedinačnu instalaciju/objekat i to

na taj način da se postigne maksimum kvaliteta izvršenja posla uz ostvarenu maksimalnu

dobit. To se postiţe na taj način što se čitav proces kontroliše od strane razvoja od trenutka

davanja ponude, ugovaranja, izvođenja radova (izrade proizvoda), predaje korisniku

(investitoru/kupcu) do praćenja u garantnom periodu. Pri tome se preduzimaju korektivne

mere u svakoj fazi izrade, a svi učesnici u izvođenju (proizvodnji) se usmeravaju ka

maksimalnoj efikasnosti. Na taj način razvoj ima i funkciju kontrole i upravljanja procesima

koje obavljaju sektori Inţenjeringa i Operative.

8.2.4. Praćenje i merenje proizvoda

Kontrolisanje (merenje i ispitivanje) kao i praćenje karakteristika proizvoda vrši se da bi se

verifikovalo da su zahtevi kvaliteta utvrđeni tehničkom dokumentacijom, (projektom,

crteţima, standardima, propisima i sl.) iIi ugovorom ostvareni kod predatih/ isporučenih

proizvoda. Obavlja se prijemno, procesno i završno kontrolisanje. Ovo se obavlja u toku i po

završetku procesa proizvodnje a u skladu sa planovima kvaliteta procesa, procedurom P-13

(Praćenje i merenje proizvoda i procesa), i dokumentima na koje se isti pozivaju. Zapisi ostaju

na formularima ili u dosad uobičajenoj formi, analiziraju i čuvaju, što je takođe definisano

pomenutom procedurom.

Samo onaj proizvod koji je prošao zahtevana kontrolisanja i ispitivanja ili je pušten uz

dozvolu ovlašćenog lica (dato u P-04) ili investitora/kupca moţe se ugraditi ili

predati/isporučiti kupcu.

l identifikacija statusa kontrolisanja i ispitivanja regulisana je pomenutom procedurom.

8.2.5. Praćenje i merenje učinaka na zaštiti životne sredine

Najvaţnije aktivnosti u sistemu IMS-a, koji se odnosi na upravljanje zaštitom ţivotne sredine

u Projektomontaţi su merenje, praćenje i vrednovanje učinaka u zaštiti ţivotne sredine.

Obaveza rukovodilaca svih organizacionih celina je da vrše redovno praćenje i merenje

ključnih karakteristika svojih operacija i aktivnosti koje imaju ili mogu imati značajan uticaj

na ţivotnu sredinu. Ti postupci su definisani u uputstvu U-14, Praćenje i merenje značajnih

uticaja na ţivotnu sredinu, gde su kriterijumi za merenje zadati merljivi opšti ciljevi.

Za merenje aspekta buke Projektomontaţa angaţuje ovlašćenu organizaciju koja obezbeđuje

mernu opremu, koja je etalonirana. Dokazi o sledljivosti merenja obezbeđuju se prilikom

ugovaranja usluge merenja.

8.2.6. Praćenje i merenje OHSMS performansi

Projektomontaţa je uspostavila , primenjuje i odrţava redovne postupke praćenja i merenja

OHSMS performansi. Na L-05O, Listi ciljeva Bezbednosti i zdravlja na radu, dat je i

program njihove realizacije sa odgovarajućim OHSMS performansama i ostvarenom

realizacijom performansi u prethodnom periodu.

8.2.7. Vrednovanje usaglašenosti

Rukovodioci organizacionih celina u skladu sa procedurom P-32, Primena zakonske

regulative iz oblasti zaštite ţivotne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu vrše vrednovanje

usaglašenosti svojih poslovnih aktivnosti u odnosu na zahteve zakonske regulative, ali i

drugih zahteva na koje se Projektomontaţa obavezala. Ova aktivnost redovno se obavlja

jednom godišnje pre Preispitivanja od strane rukovodstva. O toj aktivnosti se sačinjava zapis

L-10, Lista zakona i propisa iz oblasti zaštite ţivotne sredine i L-11 Lista zakona i propisa iz

oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa ocenama usaglašenosti.



8.3. Neusaglašenosti

8.3.1. Upravljanje neusaglašenim proizvodom

Upravljanje neusaglašenim proizvodom i odgovornost za preispitivanje statusa

neusaglašenog proizvoda definisani su procedurama Upravljanje neusaglašenim proizvodom,

(P-08) i Odgovornosti i ovlašćenja (P-04).

U procesu pruţanja usluge u Projektomontaţi neusaglašenosti se mogu identifikovati:

- Kod instalacija kada se evidentiraju na formular F-30. Primedbe iz građevinskog

dnevnika se tretiraju kao neusaglašenosti i popunjavaju se na formularu F-30.

- Kod proizvoda kada se evidentiraju na formularu F-07 i odvajaju od ispravnih

smeštajem u zaseban i označen prostor, dok im se ne reši status.

- Kod projekta kada se utvrđuju pri verifikaciji, internoj kontroli i validaciji projekta.

Utvrđene neusaglašenosti se evidentiraju odgovarajućim zapisima-izveštajima o

izvršenoj kontroli (unutrašnja kontrola ili ovlašćena organizacije za reviziju projekta).

Preispitivanje neusaglašenih proizvoda obavljaju ovlašćeni stručnjaci. Ova ovlašćenja

definisana su postupkom Odgovornosti i ovlašćenja (P-04).

Kad se utvrdi da je uzrok neusaglašenosti isporučena roba ili usluga sprovodi se reklamacija

isporučiocu za nabavljene proizvode, bez obzira da li je neusaglašenost u međuvremenu

razrešena.

Odstupanja prakse od dokumentacije IMS takođe je neusaglašenost. Ova neusaglašenost se

mora otkloniti izmenom dokumenata IMS ili korekcijom prakse. Pri tome se ne sme

odstupiti od zahteva standarda ISO 9001. Neusaglašenost IMS najčešće se otkriva u toku

interne provere. Za rešenje ovih neusaglašenosti odgovorni su Predstavnik rukovodstva za

IMS i Direktori Radnih jedinica.

8.3.2. Neusaglašenosti sa zahtevima standarda ISO 14001 i OHSAS 18001

Procedurom za utvrđivanje i rešavanje neusaglašenosti definisane su aktivnosti kojima se

obezbeđuje da se sva odstupanja od definisanih zahteva standarda ISO 14001, OHSAS

18001, zahteva zakonske regulative, procedura i uputstava sistema IMS vezanim za zaštitu

ţivotne sredine i bezbednost i zdravlje na radu, reše na zadovoljavajući način.

Neusaglašenosti obuhvataju:

- neusaglašenosti dokumenata,

- neusaglašenosti u procesu primene dokumenata IMS-a,

- neusaglašenosti u odnosu na zahteve zakonske regulative iz oblasti zaštite ţivotne

sredine, bezbednosti i zdravlja na radu i drugih zahteva.

Aktivnosti vezane za rešavanje neusaglašenosti opisane su u proceduri P-08X, Upravljanje

neusaglašenostima EMS i OHSMS.

8.3.3. Spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih

Sve potencijalne opasnosti, koje se mogu desiti u Projektomontaţi, kao što su poţar,

eksplozija, curenje opasnih tečnosti i slično, nakon njihove identifikacije, podleţu analizi

rizika. Analiza rizika od potencijalnih udesa se procenjuje na osnovu verovatnoće pojave tog

udesa i mogućeg obima posledica, ukoliko se takav udes dogodi. Sve ove aktivnosti detaljno

su obrađene u proceduri P-34, Analiza opasnosti od udesa i ocena rizika.

Po izvršenoj proceni rizika, utvrđuje se F-60, Registar potencijalnih udesa sa FMEA

analizom. Za svaki registrovani potencijalni udes, priprema se plan zaštite. Svaki Plan zaštite

sadrţi podatke o organizacionim celinama, imenima i telefonima odgovornih lica, planu

interne i eksterne komunikacije, opis akcije u slučaju opasnosti, izveštavanje o udesu i slično.

Detalji u vezi sa reagovanjima zaposlenih dati su u proceduri P-35, Reagovanje u vanrednim

situacijama.



Lice za bezbednost i zdravlje na radu je odgovorno za sprovođenje planova obuke za protiv –

poţarnu zaštitu i obezbeđenje dokaza o obavljenoj obuci.

Preduzeće je uspostavilo, primenjuje i odrţava postupke za otkrivanje mogućih vanrednih

situacija, koje mogu imati uticaj na bezbednost i zdravlje, kao i načine i postupke za njihovo

sprečavanje i ublaţavanje. Preduzeće periodično preispituje, revidira spremnost za reagovanje

posebno neposredno nakon vanrednih situacija. Ove aktivnosti su opisane u proceduri P-35,

Reagovanje u vanrednim situacijama.

8.4. Analiza podataka

Organizacija prikuplja podatke merenja i praćenja, definisane u predhodnim tačkama i

druge i analizira ih u cilju utvrđivanja:

-da li IMS zadovoljava potrebe organizacije i

-da li je IMS dovoljno efektivan i koja poboljšanja su potrebna?

Te analize utvrđuju i:

- zadovoljenje investitora/kupaca (korisnika), na bazi periodičnih izveštaja, koje

rukovodnom vrhu podnosi Predstavnik rukovodstva za kvalitet,

- stepen zadovoljenja konkretnih zahteva kupaca (izveštaji operative, marketiga i

prodaje, Razvoja i kvaliteta),

- karakteristike procesa i proizvoda, trendove promena i preventivne mere i

- kvalitet isporučilaca, koji je definisan procedurom P-02, Nabavka i Listom isporučilaca,

L-04 , što rukovodnom vrhu periodično prezentira Šef sluţbe Nabavka i magacin.

Analizu performansi procesa vrši Razvoj i kvalitet.

8.4.1 Istraživanje incidenata

Inspekcija rada pravi zapisnik o incidentu, u kome se donosi rešenje o merama, koje treba

preduzeti. Organizacija vrši beleţenje, istraţivanje i analizu incidenata u kako je opisano u

proceduri P-35, Reagovanje u vanrednim situacijama. Na osnovu analize utvrđuju se nedostaci

OHSMS-a i drugi elementi koji mogu dovesti do pojave incidenata, korektivne, preventivne

mere i eventualna poboljšanja.

8.5. Poboljšavanje

8.5.1. Stalno poboljšavanje

Organizacija ostvaruje stalna poboljšavanja efektivnosti i efikasnosti IMS realizacijom

njegovih procesa. Preispituju se politika i ciljevi IMS-a, obavljaju se interne provere IMS,

analiziraju zapisi, preduzimaju po potrebi korektivne i preventivne mere i preispituje

menadţment, kako je dato ovim poslovnikom, odgovarajućim procedurama i uputstvima koja

ih dopunjuju.

Lica odgovorna za pojedine procese (vlasnici procesa) obavezna su da najmanje jednom

godišnje preispitaju funkcionisanje sopstvenih procesa, na osnovu čega će se dati plan

poboljšanja procesa. Takođe se na preispitivanju donose mere i odluke koje se odnose na

politiku i ciljeve zaštite ţivotne sredine i bezbednost i zdravlje na radu i ostale elemente

OHSMS sistema upravljanja i zaštite ţivotne sredine, što su i polazne osnove za kontinualno

poboljšavanje IMS-a. Ovo je definisano procedurom P-03, Preispitivanje Integrisanog sistema

menadţmenta.

8.5.2. Korektivne mere

Proističu iz uočenih neusaglašenosti IMS, procesa ili proizvoda, utvrđivanja uzroka tih

neusaglašenosti i potrebe njihovog eliminisanja.

Za utvrđivanje potrebnih korektivnih mera, koriste se sledeći izvori informacija:



- interna neusaglašenost IMS ili proizvoda,

- eksterna neusaglašenost proizvoda (primedbe nadzornog organa, reklamacija

investitora/kupca, problemi sa podugovaračem),

- prigovori i ţalbe zainteresovanih strana,

- izveštaji o neusaglašenosti,

- izlazne informacije iz preispitivanja IMS-a,

- rezultati internih i eksternih provera IMS-a,

- rezultati ocenjivanja i nadzora,

- rezultati analize podataka poslovanja.

Na osnovu ovih navedenih izvora informacija definišu se, sprovode i kontrolišu korektivne

mere i tako otklanja neusaglašenost i njen uzrok, kako nebi došlo do nove neusaglašenosti.

Ukoliko korektivna mera identifikuje nove ili izmenjene opasnosti ili mere upravljanja pre

sprovođenja se izvršava ocena OH&S rizka.

Realizaciju definisanih mera prati predstavnik rukovodstva za IMS, dok verifikuje

ovlašćeno lice. Adekvatnost i efektivnost preduzetih mera rukovodstvo analizira u okviru

preispitivanja IMS-a. Zahtevi za korektivne mere kao i način njihovog sprovođenja dati su

procedurama. Korektivne mere (P-09Q), dok se zapisi beleţe na formularima F-12 i F-13Q, za

QMS. Dok se korektivne mere koje se odnose na EMS i OHSMS date u proceduri P-09X,

zapisi se beleţe na formularima F-12, F-13E i F-13O.

8.5.3. Preventivne mere

Organizacija identifikuje potencijalne neusagIašenosti IMS (procesa, proizvoda), utvrđuje

uzroke ove potencijalne neusaglašenosti i otklanja ih pre nego što do neusaglašenosti dođe.

Preventivne mere odgovaraju veličini potencijalnog problema, koji bi izazvala neusaglašenost.

Ukoliko preventivna mera identifikuje nove ili izmenjene opasnosti ili mere upravljanja

pre sprovođenja se izvršava ocena OH&S rizka.

Definisane su procedurom Preventivne mere (P-10Q). Zapisi se beleţe na formularima F-14

i F-15Q za QMS. Preventivne mere EMS i OHSMS su date procedurom P-10X, a zapisi se

beleţe na formularima F-14, F-15E i F-15O.

9. Prilozi

Prilog 1 - F-04, Organizaciona šema Projektomontaţe

Prilog 2 - Spisak procedura i uputstava IMS-a

Prilog 3 - Dijagram međuzavisnosti procesa

Prilog 4 - Veza između tačaka Poslovnika i odgovarajućih tačaka standarda

Prilog 5 - Situacioni planovi Projektomontaţe na Novom Beogradu sa označenim mernim

mestima.

Documents

Poslovnik o kvalitetu