Sudekova bolest

7/23/2019 Sudekova bolest

http://slidepdf.com/reader/full/sudekova-bolest 1/14

1.Uvod

Sudeckova bolest predstavlja čest bolni poremećaj koji se javlja nakon ozlede ili

operativnih zahvata na ekstremitetima, imobilizacije ekstremiteta i promrzlina. Naziva se još i

kompleksni regionalni bolni sindrom !"#S$, gdje dolazi do oteklina zahvaćenog područja,

nalik na upalni proces, a bez znakova upale u laboratorijskom nalazu. #ostoji mnogo naziva iste

bolesti kao što su Sudeckova distro%ija, &orbus Sudeck, algodistro%ija, re%leksna simpatička

distro%ija, sindrom rame'ruka. Uzrok ove bolesti još uvijek nije dovoljno razjašnjen. Sudeckova

bolest se najčešće javlja u dobi izme(u )* i +* godina. ene su više zastupljene nego muškarci, a

pušači češće od nepušača. Nastaju zbog dis%unkcije simpatičkog -ivčanog sustava koji je

uključen u regulaciju snabdjevanja krvi zahvaćenog dijela. U velikom broju slučajeva se

dijagnosticira kada se već razviju početni simptomi.

1



. /tiologija

#ojam Sudeckov sindrom, Sudeckov poremećaj ili Sudeckova bolest odnosi se na

istovrsne promjene koje nastaju najčešće na šaci ili stopalu nakon neke prethodne traume ruke ili

noge, a mogu varirati od bezazlenih kao što je udarac, kontuzija mekih tkiva, distenzija

ligamenata, distorzija zgloba pa do kompliciranih prijeloma. 0ntenzitet traume nije

proporcionalan intenzitetu izra-enosti Sudeckove bolesti, pa tako benigna ozljeda mo-e

uzrokovati teške promjene u Sudeckovoj bolesti. Slične promjene mogu nastati i pod utjecajem

nekih drugih čimbenika ' nakon operacije srca, pluća, -uči i dr., nakon srčanog udara, bolesti

pluća, kanalikularnih sindroma, upalnih reumatskih bolesti, kod bolesti krvnih -ila ili in%ekcija

mekih česti, a osobito oblik rame'šaka na oduzetoj ruci nakon mo-danog udara. rlo rijetko ne

mo-e se utvrditi uzrok razvoja !"#S ili Sudeckove bolesti.

2. 3linicka slika

3ada je u pitanju 4/ bol obuhvata veliki deo ruke, sireci se od nadlaktice distalno, cesto u

potunosti zahvatajuci saku i prste. #rvi objektivni znak u ranoj %azi je prekomerni otok na mestu

2



povrede. 5tok se zatim siri preko distalnog podrucja ekstremiteta. U pocetku je edem

vretenastog oblika i pihtijaste orme da bi kanije prerastao u cvrstu %ormu braon boje

ogranicavajuci zglobnu mobilnost. #eriartikularno zadeljanje tkiva je vidljio u predelu

inter%alangealnih zglobova prstiju. U ovom slucaju tesko je kontrolisati edem sa inace uvek

uspesim procedurama 5granicenje zglobne pokretljivosti je mnogo vece neo sto se moze

ocekivati u odnosu na primarnu dijagnozu.

3od pacijenata nakon %racture i trauma mekog tkiva dolazi do uspesnog povecanja obima

pokreta pasivnim i aktivnim priocedurama, zatim kroz %unkcionalne aktivnosti i upotrebom

dinamickih longeta. Naprotiv, kod pacijenata sa !"#S tokom vremena dolazi do smanjenja

obima pokreta. 6ibrozne promene ligamenata ogranicavaju okretljivost, adhezije tetivnih

ovojnica ogranicavaju sposobnos klizanja tetiva. #okret uzrokuje bol i in%lamaciju. 5ve promene

doprinose cirkulusu viciozusu bola iin%lamacije. "azvija se palmarni %asciitis, palpatorni nodule

3



cvorici$ i zadebljanja palmarne %ascije sa ograicenjem ektenzije u &!# i 0# zglobovima. &ada

je izvestan stepen demineralizacije uvek priutan zbog imobilizacije nakon povreda kod

pacijenata sa !"#S je znacajan gubitak kalcija zbog pvecane prokrvljeosti periartikularne kosti

Sudek opisuje ovo stanje kao 7 in%lamatornu kostanu atro%iju8. 9okalna tackasta osteoporoza

prerasta u di%uznu osteoporozu ukoliko se na vreme ne pocne sa tretmanom. 0nicijalno tro%icke

promene koze uzrokuju otok a kasnije nutritivne promene svih struktura sake. Sjajna koza

prerasta u vidljivu atro%iju subkutanog tkiva sa prekomernim rastom crnih dlaka. Nokti postaju

lomljivi, rigidni i iskriljeni. azomotorna nestabilnost uzrokuje dislokaciju razlicitog stepena.

Sudomorne promene se pocetku ispoljavaju u vidu hiperhiroze a kasnije izrazita suvoca tkiva.

2.1. /valuacija

0sptivanje: evaluacija treba da se primarno usmeri na ; bol i gubitak %unkcije, edem, ukocenost,

kontrakture in a tro%icke promene. #rovera <=9 je od pomoci za praceje cak malih pomaka u

poboljsanju %unkcionalnih zadataka.

4



).9ecenje

).1. 3onzervativno lecenje

"ana lekarsja dijagoza je od sustinskog znacaja za prekid zacaranog kruga. >retman

pokretom je esencijala kao i %izikalnim modalitetom. Neophodan je cvrst pozitivan stav terapeuta

sa potrebnom podrskom al ii ohrabrenjem pacijenta da postupno preuzima odgovornost za svoj

samostalan zivot, #otrebno je osigurati strukturalni kucni program i superviziju terapijskih vezbi

za kontrolu edema, bola, ranog aktivnog pokreta. Neophodno je ukljucivanje pacijenta u

simulirane i stvarne <=? kao vezbe za poboljsanje opste kondcije pacijenta. #rogram

5



terapeutskih vezbi u pcetku treba primarno da sadrzi aktivne vezbe, zatim tehnike mobilizacije

zglobova i !#&. U zavisnosti od stadijuma &.Sudeck koristi se elektroterapija, magnetoterapija,

laseroterapija, sonoterapija, termoterapija. >radicionalne psivne vezbe za povecanje obima

pokreta su cesto bolne i pogorsavaju ciklus bola i vazomotorne nestabilnosti. >ople i hladne

procedure mogu pomoci u ublazavanju bola ali e treba da pogorsaju vazomotorni tonus.

/levacija i vlazne toplotne procedure su pozeljne pre tehnika za poboljsanje lim%ne drenaze i

vezbi za poboljsanje ekstenzibilnosti tkiva tako da se vremenom postize sve bolja tolerancija a

vezbe.

6



ezbe treba uvek

zapoceti od proksim@alnih zglobova ka bolnijim sve distalnijim zglobovima. Aednostavne vezbe,

korekcija posture uza zid sa eleviranim ekstremitetima ili u supiniranom polozaju sa elevacijom

ekstremiteta su dobri pocetak. 5pste aktivn vezbe za saku i prste kao i vezbe usmerene na svaki

zglob i misic treba da se izvode u elevirano polozaju pogodjeno kstremiteta. =rzanje peskira,

mekih lopti razlicitog oblika, velicine i teksture is l dok se uvezbava npr hvat u raznim

smerovima poboljsava motornu %unkciju uz istovremenu palmarnu i senzornu stomilaciju. 0sto

tako hipersenzitivnost void neupotrebi i taktilnoj prekomernoj zastiti tako da je cesto potrebno

saciniti vec u ranoj %azi lecenja program desenzitizacije tkiva. #rogram ukljucuje sledee

mogucnosti; postupnu i kontrolisanu seriju vezbi za poboljsanje tactile tolerancije i podizanje

praga senzornog bola manipulacija preedmetima razlicite teksture i velicine$, masaza ili

perkusija od lake ka intenzivnijoj$ u pocetku rukom %izioterapeuta. remenom neke od

procedura pacijent treba samostalno da izvede uz pomoc ruge ruke. #reporucuju se vezbe sakom

u raznim polozajima sa vezbama igranja prstima po mekom jastuku, stolu, sundjeru i slicno.

7



&asaza od distalno ka proksimlno u eleviranom polozaju smanjuje arterijski hidrostaticki

pritisak i pomaze lim%nu i vensku renazu, smanjuje bol, senzitizaciju i dobra je priprema za

vezbe s ciljem povecanja obima pokreta. #osebno je vazno odrzavanje kontinuiranog kontakta s

kozom tokom masaze. !iklicne stimulacije treba izbegavati zbog moguceg povecanja bola.

#onavljajuce nepozeljne stimulacje iz okoline mogu se izbeci privremenom i intermitentnom

upotrebom adekvatne zastitne udlage. <kutni edem moze zahtevati primenu spoljasnje

kompresije kompresivan rukavica sa slobodnim prstima, bandaza, intermitentna ili kontinuirana

kompresivna pumpa u trajanju od dva sata$, dok hronickni %obrozni edem moze da zahteva

kontinuiraniju kompresiju.

#oznavanje normalne anatomije i kinezioloije sake i prstiju je od presudne vaznosti za

e%iksan tretman ogranicene pokretljivosti usled smanjene ekstenzibilnosti nekontraktilnog ili

kontraktilnog tkiva.

0spitivanje : evaluacija mora da se usmeri na razlikovanje uzroka ogranicene

pokretljivosti kako bi se mogla razlikovati terapija. 0ntervencija za zglobno ogranicenje pokreta

sadrze primenu toplotnih procedura pre tehnika moilizacije zgobova, zatim vezbe motorne

kontrole, vezbe izdrzljivosti, jacanje misica i obaveznu primenu splintova. Nrizostavno je

speci%icno doziranje tehnika mobilizacije zgobova u skladu sa postignutom kontrolo bola.

#rimejuje se odgivarajuca distrakcija za svaki zglob, volarno, dorzalno, medijalno ili lateralno

klizanje, odgovarajuca prateca rotacija za svaki pokret. U vecini slucajeva pacijenti dobro

podnose primenu tehnika mobilizacije zglobova i mekih tkiva. 5ve tehnike ublazavaju bol,

promovisu normalnu zglobnu proprioceprciju, povecavaju obim pokrtets. U pcetku ih treba

izvoditi translatorno u srednjem polozaju zgloba. U koliko se izvode suvise rano u krajnjem

obimu pokreta mou povecati bol i in%lamaciju. !#& se moze periodicno koristiti alternativno sa

8



vezbama. #acijent treba da nauci id a sam koristi !#& id a ga prilagodjava za spore ponavljajuce

pokrete u bezbolnom obimu pokreta. !#& moze takodje doprineti otklanjanju bola, ishrani

hrskavice i periartikularnog tkiva. ?a odrzavanje postignutog obima pokreta i poboljsanje obima

pokreta neophodna je aplikacija odgovarajucih udlaga ili ortoza. >reba stalno imati na umu da

tkivo reaguje na pozitivno optimalno opterecenje i negativno na nedovoljnu ili prekomernu silu.

Staticki splintovi za celu saku ili za pojedine zgloboe se primenjuju pre dinamickih splintova.

=inamicki splintovi su prihvatljivi tek nako smanjenja i stabilizacije edema da bi se moglo

odigravati lagano i postupno istezanje skracenog mekog tkiva intermitentna nazna tenzija u

tr@ajanju od * do 2* minut<$. #odrazumrva se stroga kontrola edema ibola pvecanje znakova isimptoma zahteva imedijantno smanjenje tenzije tkiva ili vremena trajanja primenje prtoze$.

"esavaje kestraartikularnog ogranicenja pokreta znacajno se oslanja na primenu vezbi za

poboljsaje klizanja tetiva i tzv blokirane vezbe %leksije i ekstenzije prstiju uz pomoc

%izioterapeuta. 5ve vezbe omogucuju klizaje svake spe%icicne tetive s e%ektom potpunijeg obima

pokreta. &aksimalna e%ikasnost %leksora prstiju postize se sve vecom dorzalnom %leksijom sake

snaga hvata se smanjuje za )2B sa %leksijom sake od * stepeni$. ?a kompletnu %leksiju prstiju

potrebno je C cm rkskurzije za tetive m.%leksor digitorum pro%undusa a priblizno )cm laksiteta

koze sa dorzalne strane preko mcp zglobova. U podrucju &!# zglobova zglobna kapsula je sa

dorzalne strane vrlo elasticna osiguravajuci pun obim %leksije. >etive ekstenzora prstiju klze

preko dorzale zglobne capsule &!# zglobova dok je u slcaju otoka to onemogucceno. U pocetku

se gubi ekstenzibilnost koze sa dorzalne strane a zatim progresivno zbog adhezija kolateralnih

ligamenata prsti ostaju u sve vecoj ekstenziji ligament i zglobna kapsula se maksimalno zatezu

sa maksimalnom %leksijom D polozaj maksimalne kongruencije !#& zglobova$ . #0# i =0#

zglobovi su u slicnoj situaciji kao &!# zglobovi sa dva osnvna zuzetka; 1. 3olateralni ligament

9



0# zglobova su zategnuti tokom celog obima pokreta sprecavaju lateralne pokrete, . Suprotno

&!# zglobovima laksitet 0# zglobova je veci u %leksiji a manji sa sve vecom ekstenzijom

kada se zatezu sprecavaju hiperekstenziju D maksimalni polozaj zategnutosti kapsulo

ligamentarnog aparata $. 0sti problem se srece nakon %raktura, reparacije tetiva oziljci, kalus$.

#oseban program vezbi 7 stress D opterecenje8 ukljucuje kompresiju i trakciju zglobova. #acijent

se oslanja u stojecem polozaju ekstremitetima na zid, terapeutsk sto, zatim zauzima )' nozni

polozaj preko lopte, bez lopte$ u pocetku samo tro do pet minuta ili manje ako je to potrebno, tri

puta devno. ?arim nosi opterecenu tasnu odredjenom doziranom tezinom tru puta dbevno u

trajanju od po deset minuta najmanje.

).. 9ekovi i hirursko lecenje

9ekar moze prepisati analgetike, NS<0=, kortikosteroide, al%a i beta blokatore, blokatore

kalcijijevih kanala, intravensku lokalnu anesteziju. <ko se bol ne moze zadovoljavajuce

kontrolisati samo analgeticima primenjuje se regionalna blokada simpatikusa ili tehnika

regionalne per%uzije koja se moze orimeniti tri do sest puta npr kada je u pitanju zglob kolena;

epiduralna blokada se primenjuje cetiri dana za koje vreme se zglob agresivno modulise merama

pomocu !#&, alternativnim toplim i hladnim procedurama, misicnom stimulacijom ili

10



tehnikama mobilizacije$. <normalnosti cirkulacije i dekalci%ikacije lagano se povlace tokom

perioda od ) do 1 meseci. "egionalna blokada simpatikusa ili hirursk@a simpatektomija

ganglioa stelate je indikovana za pacijenta sa rezistentnom dis%unkcijom.

11



?aključak

Sudeckova bolest je čest problem u %izijatrijskoj ambulantni, a vrlo se dugo leči. Najva-nije je

prepoznati Sudeckovu bolest u ranoj kliničkoj %ormi. 9aseroterapija je pokazala odlične rezultate

u kratkom vremenskom periodu. &edjutim najvise se postize optimalno doziranom

kineziterapijom. 5ptimalno doziran tretman je 0 najbolja mera prevencije za nastanak ovog

teskog oboljenja.

12



9iteratura

1. http;::EEE.aktuelnosti.org:pd%:**F:**FBFG2')BF=1F.pd%

. http;::EEE.%izijatri.org:pd%:zbornikHradovaHkongresH%izijataraH*11.pd% 2. http;::EEE.medicalcg.me:izdanje'br'1I:sudekova'bolest'i'hiperbaricni'kiseonik:). http;::EEE.%izio'gp.hr:rehabilitacija:F. http;::blog.vecernji.hr:%izio%anatik:sudeckova'bolest'morbus'sudeck'i'terapijski'

pristup'1F2+. http;::EEE.doktor.rs:%orum:pitanja'odgovori:sta'sudek'ima'tome'leka'

t2C).html C. http;::EEE.%izioterapeut.org:bolesti:ortopedske'i'sportske'ozljede:sudeckov'

sindrom'ili'sudeckova'distro%ija.html

13

http://www.aktuelnosti.org/pdf/2005/2005%5B3-4%5D15.pdf

http://www.fizijatri.org/pdf/zbornik_radova_kongres_fizijatara_2011.pdf

http://www.medicalcg.me/izdanje-br-19/sudekova-bolest-i-hiperbaricni-kiseonik/

http://www.fizio-gp.hr/rehabilitacija/

http://blog.vecernji.hr/fiziofanatik/sudeckova-bolest-morbus-sudeck-i-terapijski-pristup-1532


http://www.doktor.rs/forum/pitanja-odgovori/sta-sudek-ima-tome-leka-t23274.html


http://www.fizioterapeut.org/bolesti/ortopedske-i-sportske-ozljede/sudeckov-sindrom-ili-sudeckova-distrofija.html



http://www.fizijatri.org/pdf/zbornik_radova_kongres_fizijatara_2011.pdf

http://www.medicalcg.me/izdanje-br-19/sudekova-bolest-i-hiperbaricni-kiseonik/

http://www.fizio-gp.hr/rehabilitacija/







http://www.aktuelnosti.org/pdf/2005/2005%5B3-4%5D15.pdf



koj %azi i odmah započeti lečenje. #rimena magnetoterapije i laseroterapije u lečenju bolesnika sa

postraumatskom distro%ijom zahvaljujući dokazanom sinergijskom e%ektu redukuje bol i

povećava %unkcionalnost zgloba u relativno kratkom vremenskom periodu. Najbolje lečenje

Sudeckove bolesti je prevencija optimalnim lečenjem.

14

Documents

Sudekova bolest