1. februar 2018. godine

Subvencije za zapošljavanje mladih bez

roditeljskog staranja

U Srbiji ima oko 7.000 mališana bez roditeljskog staranja, a 6.000 ih je u hraniteljskim porodicama. Kada

napune 18 godina i dođe vreme za samostalan život, pomoć društva im je najpotrebnija, a siguran posao

svakako je stavka broj jedan.

Stefan Radovanović iz okoline Ćuprije promenio je tri hraniteljske porodice, a jedno vreme boravio je i u

Centru za porodični smeštaj i hraniteljstvo. Završio je srednju ugostiteljsku školu i imao je sreću da u 22.

godini nađe zaposlenje u struci.

"To znači da ću sam morati da se brinem o svojim problemima i da se brinem o sebi. To je već velika

odgovornost za jednog malog čoveka koji treba da podnese i da pokuša na najbolji način da učini nešto za

sebe i da se izbori za sebe u ovom današnjem vremenu, svi znamo kako je danas", priča Stefan.

Stefan je možda imao i sreće. Ali imao je podršku Centra za porodični smeštaj i svojih hranitelja.

Šta se dešava s drugim mladim osobama koje izađu iz sistema socijalne zaštite – nije poznato. Procena je da

samo tri odsto upiše višu školu ili fakultet.

"Najčešće imaju srednju stručnu spremu, trogodišnju ili četvorogodišnju školu i to je momenat kada oni

moraju potpuno da budu osamostaljeni. Nema sistematizovanih podataka koji bi nam rekli šta se s njima

događa dalje", kaže Vesna Đukić iz fondacije "Uključi se".

Fondacija "Uključi se", opština Ćuprija i Nacionalna služba za zapošljavanje organizovale su susret

poslodavaca i dece bez roditeljskog staranja kako bi ovi mladi ljudi što lakše našli posao.

Od stotinu pozvanih privrednika odazvalo se tek sedam. Predočeno im je koje olakšice imaju pri

zapošljavanju mladih bez roditeljskog staranja.

"Subvencije će se kretati u rasponu od 150.000 do 250.000, a visina subvencije koju može da ostvari

poslodavac zavisi od razvijenosti područja na kome poslodavac posluje", kaže Boris Stojanov iz Nacionalne

službe za zapošljavanje.

Slični susreti poslodavaca i mladih bez roditeljskog staranja održani su u Nišu i Novom Sadu, a posle

Ćuprije na redu su Beograd i Subotica. Biće uspeh ako i jedan mladi čovek zasnuje radni odnos ili započne

svoj biznis. Najvažnije je da nisu zaboravljeni i prepušteni sebi.

Ko kroji Zakon o studentskom organizovanju

Već godinama studentske organizacije sa resornim ministastvom pokušavaju da sastave Zakon o

studentskom organizovanju. Studentska unija Srbije dobila je sredstva za projekat i svoja rešenja predstavila

između ostalog i na javnoj raspravi na fakultetu u Kragujevcu, što je izazvalo zabunu među studentima - ko

piše i kako predstavlja predlog Nacrta zakona o studentskom organizovanju.

Ni pre desetak godina nisu uspeli da usaglase stavove, pa je tadašnji ministar prosvete rekao da će taj posao

umesto akademaca obaviti Ministarstvo. U okviru Tempus projekta 2012. godine napravljen je predlog

zakona koji nikada nije usvojen.

A onda Studentska unija dobija novac od Ministarstva prosvete za Kreiranje i promociju predloga Zakona o

studentskom organizovanju. Otvaraju i, kako su je nazvali, javnu raspravu.

Aleksandar Ostojić iz Studentske unije Srbije kaže da etimološki nije bitno, reč koju su upotrebili.

"Cilj je bio da se na nekim javnim skupovima koje mogu biti i javne diskusije prikupi što veći broj ljudi koji

nisu učestvovali - nisu bili deo same radne grupe", kaže Ostojić.

Javne rasprave, međutim, može da bude tek na predlog nadležnih institucija.

Borjan Soković, student prorektor Univerziteta u Beogradu rekao je da se Zakon o studentskom

organizovanju ne može se raditi bez studentskih predstavničkih tela.

"U ovom trenutku imamo situaciju da jedna organizacija, mimo predstavničkih tela, pokušava da imputira

svoje rešenje kao rešenje na nivou Republike, što mislim da je loše", kaže Soković.

Iako su se svojevremeno dogovorili o zajedničkim strateškim koracima, u cilju boljeg zastupanja intresa

studenata, saradnja ne postoji. A i SUS I SKONUS su članice Evropske studentske unije. Studentska

konferencija univerziteta Srbije koja zastupa interese preko 200.000 studenata i sama priprema nacrt.

"Mi imamo pripremljen dobar deo tog nacrta zakona, taj zakon ne samo da bi rešio dosta problema i rešio

politička mešanja u studentskoj organizaciji - on bi u mnogome i zaštitio studentske organitacije i studentske

institucije od pritisaka akademske javnosti", rekao je Milan Savić predsednik SKONUS-a.

Državni sekretar Ministarstva prosvete Vladimir Džamić kaže da Ministarstvo nije formiralo radnu grupu za

izradu Zakona o studentskom organizovanju.

U trenutku kada dođe na dnevni red formiraće je i pozvati predstavnike svih studentskih organizacija da

učestvuju u izradi Nacrta zakona o studentskom organizovanju.

TANJUG/KURIR

RUŽIĆ REAGOVAO NAKON NAPADA NA

INSPEKTORA RADA U NIŠU: Napasti i pretući

čoveka pred penzijom je za svaku osudu!

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić najoštrije je osudio napad i prebijanje

insprektora rada iz Niša i najavio da će to ministarstvo u narednom periodu intenzivno raditi na sistemskom

rešenju za zaštitu inspektora od fizičkog i verbalnog nasilja.

"Napasti i pretući čoveka, profesionalca pred penzijom, o kome kolege i privrednici u pogledu pristupa i

načina rada imaju samo reči hvale, jedino zbog toga što radi svoj posao je za oštru osudu", rekao je Ružić, i

izrazio uverenje da će nadležni organi krivce pronaći i osuditi.

Kako se navodi u saopštenju, Ružić je ocenio da je reformom inspekcijskih službi, za koje je nadležno

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, postignuto da inspektori ne budu primarno kontrolori,

već da imaju savetodavnu ulogu. "Na te promene su pozitivno reagovali i privrednici i sami inspektori",

istakao je ministar.

Dodao je da je cilj svega što se radi u oblasti inspekcijskih službi da ljudi shvate da inspektori obezbeđuju da

zakoni važe za sve jednako, da svi imaju istu obavezu da plaćaju poreze, prijavljuju radnike, da na tržište

plasiraju bezbedne proizvode.

"Inspekcije vode računa o našoj bezbednosti, kontrolišu sanitarne uslove i hranu koju jedemo u restoranima,

škole i vrtiće u kojima borave naša deca, bezbednost igrališta na kojima se igraju", kazao je Ružić i objasnio

da je zato veoma važno da javnost shvati da inspekcije nisu neprijatelji, već da su u prvim redovima u borbi

za bezbednost, zdravlje i fer poslovno okruženje.

Panel "Zablude o državi kao vlasniku"

Neefikasno poslovanje javnih preduzeća

U Srbiji ima mnogo javnih preduzeća, neefikasno posluju, pružaju slab kvalitet usluga i predmet su

političkih i partijskih zloupotreba od strane vlasti, ocenio je večeras profesor Ekonomskog fakulteta Milojko

Arsić na panelu "Zablude o državi kao vlasniku", koji je organizovao Libek.

"Taj sektor u Srbiji je predimenzionisan. Imamo mnogo veći broj preduzeća i njihova važnost u pogledu

učešća u BDP u zaposlenosti je veća nego što je primereno jednoj tržišnoj ekonomiji", rekao je Arsić.

On je dodao da se precizno ne zna koliko ima javnih preduzeća u Srbiji navodeći da se najčešće govori da ih

ima između 650 i 700, plus 150 preduzeća

koja su bila društvena i sada su u

državnom vlasništvu.

"U javnim preduzećima ukupno je

zaposleno oko 160.000 ljudi, dok je u

preduzećima koja još nisu privatizovana

zaposleno još oko 50.000 ljudi", rekao je

Arsić.

On je rekao da su rezultati poslovanja

javnih preduzeća loši što se vidi po tome

što su državne subvencije koje dobijaju

visoke, dok je kvalitet usluga nizak, posebno kada su u pitanju komunalna preduzeća.

Prema njegovim rečima, tim preduzećima se loše upravlja, postavljaju se partijski aktivisti na ključna mesta,

zapošljavaju se partijski aktivisti, ali i rođaci, a investicije tih preduzeća su male.

Zamenica glavnog urednika Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Ivana Jeremić rekla je da je

svim problematičnim preduzećima, i javnom sektoru uopšte, zajednički "veo tajne".

"Najveći problem je nedostatak odgovornosti, a odgovornosti nema zato što nema instuticija koje bi radile

svoj posao i kažnjavale ljude koji upravljaju tim preduzećima na način koji nije primeren", istakla je

Jeremić.

Ona je rekla da, istraživanja koja je radio CINS, pokazuju da najčešće "sitna korupcija završi na sudovima".

"Ako se ikad i završi osuđujućim presudama to su najčešće uslovne kazne", rekla je Jeremić.

Ona je ukazala i na problem vlasništva države u medijima. Jeremić je rekla da, iako se država nominalno

povukla iz vlasništva u medijima, a Novinska agencija Tanjug zvanično prestala da postoji 2015. godine,

ona i dalje radi.

"Sve je to pod velom tajne, pošto i dalje ne znamo kako se finansira. Postoje indicije da dobijaju neki novac

od javnih preduzeća.

Oni kažu da to nema veze sa njihovim izveštavanjem, ali niko od nas nije dobio odgovor zbog čega država

nije ispoštovala zakon kojim je Tanjug trebalo da bude ukinut", izjavila je Jeremić.

Ona je rekla da je i konkursno finansiranje medija problematično i navela da podobni mediji dobijaju novac,

dok u komisijama koje odlučuju o tome ko će dobiti novac sede ljudi povezani sa strankama.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da su, kada je u pitanju odnos prema

obavezama koje imaju prema zakonu, javna preduzeća "subjekti koji se

ponašaju kao najmoćniji".

"Najotvorenije i najdrskije se zahtevima javnosti suprotstavljaju ova preduzeća", rekao je on.

Administrator projekata Transparentnost Srbija Zlatko Minić rekao je da je izvlačenje novca iz javnih

preduzeća specifičan sistem korupcije, odnosno kupovina birača preko javnih preduzeća kroz izvlačenje

novca.

"To nije izvlačenje novca samo za potrebe partije.Za našu zemlju, Vladu i javna preduzeća je specifično

izvlačenje prihoda javnih preduzeća i prepumpavanje toga u budžet umesto da ide u investicije i onda se

prikazuje da postoji budžestki suficit, prikazuje se prividna slika veoma uspešne Vlade, a javna preduzeća ne

mogu da odgovore svojoj osnovnoj nameni", rekao je Minić.

Predsednik Libeka Miloš Nikolić rekao je da, prema istraživanju koje su radili, 53 odsto studenata u Srbiji

smatra da država može efikasno da upravlja preduzećima, kao i privatni sektor, dok 33 odsto ispitanika

smatra da bi država trebalo da otvara nove fabrike i time podstiče

zapošljavanje.

On je rekao da u Libeku smatraju da su državna preuzeća "uvek bila leglo korupcije i zloupotrebe javnih

resursa".

Građani zadovoljni radom lokalne samouprave

Stanovnici 34 opštine na jugoistoku i jugozapadu Srbije zadovoljniji su radom lokalnih samouprava i

kvalitetom života, pokazuju rezultati istraživanja koje su finansijski podržale Evropska unija i Vlada

Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES.

Treći istraživački ciklus realizovan u ovim opštinama, predstavljen je u Vranju, Nišu i Novom Pazaru od 29.

do 31. januara.

Predstavljajući rezulatate istraživanja koje je sprovedeno

uz podršku Centra za slobodne izbore i demokratiju

(CeSID) u oktobru i novembru 2017. godine na

reprezentativnom uzorku od 8.256 punoletnih građana i

građanki, istaknut je trend porasta broja ljudi koji

smatraju da lokalne vlasti vode računa o građanima i da

pružaju usluge adekvatne njihovim potrebama.

Taj broj je 2010. godine iznosio 22 odsto, 2013. godine

26 odsto, dok sada dostiže 37 odsto.

Bojan Klačar iz CeSID je naveo podatak da 44 odsto ispitanika u ovom delu Srbije smatraju da najviše treba

ulagati u poljoprivredu, a zatim u laku industriju, 22 odsto, dok za poboljšanje uslova života najviše građana

smatra da bi trebalo ulagati u infrastrukturu, zdravstvo, kanalizaciju i vodovod, kao i pomoć socijalno

ugroženim grupama.

Kao najveći bezbednosni problemi navedeni su loša infrastruktura, napušteni psi i kriminal.

"Većina rezultata pokazuje pozitivan trend i da građani danas pozitivnije ocenjuju rad opštinskih službi,

imaju više poverenja u lokalne institucije, rekao je Marko Vujačić, nacionalni menadžer programa Evropski

PROGRES.

Ipak, oko šest odsto građana kaže da živi nepodnošljivo i to je signal za lokalne i nacionalne vlasti ali i

razvojne programe poput Evropskog PROGRESa, da nastave podršku opštinama", istakao je Vujačić.

До повратка банкарске провизије тек уз помоћ

Касационог суда

Грађанима који отплаћују кредите уз које су им банке уредно зарачунале провизију за обраду

кредита изгледа да у овом тренутку није ништа лакше него да ту суму новца добију назад па још

увећану за затезну камату.

Треба само да туже банку суду и очекују пресуду и

размишљају како ће новац потрошити.

Удружења банкарских клијената тај савет темеље на

три правоснажне пресуде којима су клијентима новац

вратили судови у Београду и Сомбору.

Из банкарског угла све изгледа другачије.Тако из

Удружења банака Србије подсећају на то да је у

готово истоветном случају суд у Јагодини стао на

страну банке.

Да зарачунавање провизије није ништа ново и непознато у региону из УБС-а поткрепљују и

чињеницом да сличне трошкове зарачунавају и банке у околним земљама. Тарифа је иста као и у

Србији – најчешће између 0,5 и један одсто.

Дилему у којој су се после тих дешавања клијенти нашли може разрешити само Врховни касациони

суд Србије.

Са становишта странака које ће се обратити судовима, ништа није сигурно, каже један правни

експерт и додаје да је очигледно да се у пракси појавило оно што се стручно назива – спорно правно

питање. Судови, или саме странке, треба да се обрате Врховном касационом суду. Тек када он зауме

став о наплати провизије, то ће бити обавезујуће за судове нижих инстанци.

Узети таксу у обзир

Клијенти банака којима се жури да добију провизију назад могу то постићи ако туже банку.

Уз тужбу треба да приложе и копију уговора, а као доказ да су провизију платили. Ту их чека још

један трошак: за враћање провизије до 100.000 динара судска такса је 6.000 динара.

Уколико је реч о већем износу, такса се креће од 12.000 па навише.

Уколико одлучи да је провизија незаконита, и у свим другим поступцима судови ће морати да донесу

пресуду у складу с том одлуком.

Она има исти третман као и да је реч о закону који је донет у редовној скупштинској процедури.

Банке у Србији клијентима зарачунавају провизије од 0,5 до три одсто, ипак најчешће 1,5 проценат.

Банкама то доноси приличну зараду, а клијентима трошак. Рецимо, за кредит од 50.000 евра – што је

у Србији просек – обрада се плаћа 750 евра. За мањи зајам, од 10.000 евра, то је 150 евра.

Код нас су најпопуларнији готовински динарски кредити, а и ту се доста заради. Банке за зајам од

300.000 динара наплаћују провизију 4.500, а за 100.000 динара – 1.500.

У Удружењу банака подсећају на то да трошкове обраде кредита имају и околне земље. За стамбене

кредите, рецимо, у Хрватској и Чешкој, то износи један одсто. У Босни и Херцеговини од 1 до 1,5

одсто, плус трошак од 25 до 500 евра, зависно од висине кредита.

Македонски клијенти плаћају 1 до 1,25 одсто. У Црној Гори је од 1 до 1,5, а у Пољској тај трошак иде

до 1,7 одсто.

Приликом доношења пресуде у корист клијента, судови су то образлагали чланом 1065 Закона о

облигационим односима, у којем се каже да је камата једини трошак кредита.

Из Удружења банака подсећају и на члан 1066 истог закона, а ту се, сем износа и камате, помињу и

услови давања и коришћења. Па се, по њима, ту подводи и провизија.

Из УБС-а такође помињу да таква тумачења судова и различите пресуде стварају правну

несигурност. Ту су свакако у праву, зато би било веома добро да се то питање реши, односно да се

нађе пред Врховним касационим судом те да његова одлука постане обавезујуће за судове.

Evo šta vam sve banke naplaćuju, a NIJE PO

ZAKONU

Fantomske provizije, jednostrano povećanje kamatnih stopa, čudan obračun zatezne kamate, primena višeg

kursa kod otplate kredita, samo su neke od nezakonitih odredbi koje su banke primenjivale odobravajući

kredite. A zbog svega toga klijenti mogu da tuže banku i dobiju spor.

U Udruženju "Efektiva" kažu da je do sada doneto na desetine pravosnažnih presuda u korist klijenata i da

su oni uspeli da vrate svoj novac po ovom osnovu.

"Blic" vam predstavlja pet nezakonitih odredbi koje su

banke primenjivale i primenjuju, a koje mogu da budu

razlog da ih klijenti tuže i da dobiju spor na sudu.

1. "Poslovna politika" i povećavanje kamatnih

stopa

Upravo ovaj "kriterijum" bio je osnov da banka

povećava kamatnu stopu, odnosno poskupljuje kredit,

iako nije bilo razloga za to, pogotovu u situaciji kada

je referentna kamatna stopa Euribor počeo da pada, a

za koju se vezuje promena cene kredita. U zavisnosti od iznosa kredita, klijenti kojima je banka menjala

kamatu uz obrazloženje "poslovna politika", ukoliko tuže banku mogu da očekuju od tri do pet hiljada evra

sa zateznom kamatom.

2. Naplata uvećane zatezne kamate

I po ovom osnovu građani mogu da tuže banke, jer se u praksi dešavalo da banka ugovori nekoliko puta

veću zateznu kamatu od zakonom dozvoljene, čime je neprestano uvećavala dug klijenta. Ova praksa je bila

primenjivana kod klijenata koji su kasnili sa otplatom rata.

3. Zarada na kursnim razlikama

Kada je odobravala kredit, banka je isplatu kredita obavljala po nižem tipu kursa (kupovnom, najnižem), a

naplata kredita (otplata) po višem tipu kursa (srednji ili prodajni, najviši). I tu su iznosi obeštećenja kredita u

zavisnosti od iznosa bili i do nekoliko hiljada evra.

4. Fantomske provizije

Provizija za obradu kredita, naknada za praćenje ili administriranje kredita, naknada za aneksiranje ugovora,

kao i za prevremenu otplatu - Sve ove provizije su zabranjene zakonom o obligacionim odnosima, ali su ih

banke unazad 15 godina naplaćivale.

Ovih dana Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosnažnu presudu da banka klijentu vrati na ime

provizije za obradu kredita novac i to sa zateznom kamatom. Da je ovaj trošak fiktivan, a ne stvari trošak,

pokazuje poređenje dva kredita, jednog na iznos od 1.000 evra a drugi na iznos od 10.000 evra. Banka sa

oba klijenta obavi isti posao realizacije kreditnog posla i za oba kredita naplati jedan odsto od odobrenog

iznosa, što znači da na prvom zaradi 10 evra a na drugom 100 evra, za potpuno isti posao. Naravno, što je

veći iznos kredita to je i veća provizija.

5. Naplata provizije za osiguranje stambenih kredita kod NKOSK

Banka je naplatom provizije za osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije (NKOSK)

osigurala svoj plasman i to novcem klijenta koji plaća tu proviziju, a koji nije osiguranik i nikakvu korist od

toga nema, što je po argumentima naplata koja je slična naplati provizije za obradu kredita.

Mala i srednja preduzeća šansa su za veću

zaposlenost mladih

Evropska unija ubedljivo je najznačajniji trgovinski partner svih zemalja Balkana, a u poslednjih pet godina

robna razmena Srbije sa EU povećana je 47 odsto, dok je izvoz Srbije zemljama Unije povećan 80 odsto,

poručeno je na Konferenciji "EU - Srbija 2018: Investicije, rast i zapošljavanje".

Privlačenje stranih investicija prioritet je Vlade Srbije - poručila je predsednica Vlade Ana Brnabić na

otvaranju Konferencije o saradnji sa EU.

“Prošlu godinu smo završili sa stranim direktnim investicijama od oko 2,6 milijardi evra, najavom poreskih

podsticaja za preduzetnike kako bi ohrabrili naše ljude da uđu u preduzetništvo, da se oprobaju i da time

pokušamo da ojačamo sektor malih i srednjih preduzeća”, navela je premijerka.

Upravo takva preduzeća, predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani vidi kao šansu za povećanje

zaposlenosti mladih.

“Potrebna nam je realna ekonomija i banke koje će finansirati male firme. Mala i srednja preduzeća su u

srcu naše privrede i potrebno je da ih banke podržavaju jer imaju probleme sa finansiranjem. 2018. je šansa

za razvoj regiona, a Srbija je vodeća zemlja za učlanjenje u EU”, istakao je Tajani.

Potpisani su finansijski ugovori i sporazumi o modernizaciji železničke infrastrukture u Srbiji, i o realizaciji

regionalnog stambenog programa.

Rekonstrukcija i modernizacija železničke linije između Niša i Dimitrovgrada jedan od glavnih projekata, ne

samo zbog više od 200 miliona evra zajmova i donacija iz EU, već i zbog uticaja na privredu i građane

Srbije, poručila je ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović.

“Svaki kilometar kojim se povežemo je više investicija, više radnih mesta, a mislim da dokle god imamo

ijednog jedinog nezaposlenog mislim da je to tragedija za svakoga od nas”, rekla je Mihajlović.

Šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici rekao je i da je potpisana nova tranša od 18 miliona evra za

rešavanje stanovanja raseljenih i izbeglih iz bivše Jugoslavije.

Mnoge radnje zatvorene jer su komunalne takse

povećane više od pet puta

"Direktor UPIS Rade Karan upozorio je da je proteklih nekoliko godina iznos lokalnih komunalnih taksi,

takozvanih "firmarima", povećan više od pet puta.

Kako je rekao, to je "pojelo" više od hiljadu radnih mesta u toj delatnosti jer su mnoge radnje zatvorene

zbog nemogućnosti da plaćaju uvećane namete.

Na predstavljanju godišnjeg izveštaja o uticaju na privredu Srbije i društvenoj odgovornosti, Karan je rekao

da je 2012. godine prosečna taksa za isticanje firme po lokalu iznosila oko 100.000 dinara, a da je u 2017.

godini prosečna suma bila oko 550.000 dinara i dodao da za povećanje veće od pet puta nema ekonomskog

opravdanja, niti ekonomske logike.

Karan je dodao da su kompanije članice UPIS-a (Udruženja priređivača igara na sreću) u 2012. godini na

ime tih taksi lokalnim samoupravama uplatile oko 500.000 evra, dok je prošle godine taj iznos bio više od

2,5 miliona evra i da se, ako se takve tendencije nastave i u ovoj godini, može očekivati zatvaranje

poslovnica i otpuštanje zaposlenih.

On je rekao da u Srbiji, u ovom trenutku, kompanije članice UPIS-a imaju oko 3.000 zaposlenih, koji su

uredno prijavljeni i kojima se plate i doprinosi uplaćuju redovno i u punom iznosu.

"Ukupno, u 2017. godini na ime poreza i doprinosa na plate, poreza, taksi i naknada za priređivanje igara na

sreću, PDV-a, lokalnih komunalnih taksi i ostalih poreskih davanja, u državni budžet i budžete lokalnih

samouprava uplaćeno je oko 25 miliona evra", rekao je Karan.

Dodao je da su firme članice UPIS-a na ime nabavki roba i usluga dobavljačima isplatile gotovo 30 miliona

evra i PDV u iznosu od oko šest miliona evra.

UPIS je formiran 2010. godine i čine ga neki od najvećih srpskih priređivača igara na sreću. U UPIS-u tvrde

da su po obimu prometa, iznosu plaćenih poreza, broju zaposlenih i učešću na tržištu najveće regionalno

udruženje priređivača igara na sreću i da pokrivaju oko 55 odsto tržišta posebnih igara na sreću u Srbiji.

Posluju u 20-ak zemalja i spadaju u najveće regionalne i među 10 najvećih priređivača igara na sreću u

Evropi, sa licencama za sportsko klađenje, igre na sreću putem automata i internet igre na sreću.

Stanje u Srbiji alarmantno, standard demokratije

u 2017. opao

Standard demokratije u 2017, godini je opao, Narodna skupština je marginalizovana, poslovnik je

zloupotrebljavan prilikom uspešnog izbegavanja debate o državnom budžetu, opozicija i svi kritički glasovi

sistematski su marginalizovani i satanizovani u javnim servisima i medijima u suvlasništvu države...

Napredni klub zahteva od predsednika Aleksandra Vučića i vlade da hitno dozvole delovanje demokratskih

ustanova, poštuju ustav i važeće zakone, departizuju državu, prekinu sa zloupotrebom medija i dozvole

demokratske izbore za ustavotvornu skupštinu pod kontrolom OEBS-a.

Od opozicije zahtevaju hitno ujedninjenje na odbrani demokratskih vrednosti osvojenih 1991., 1997. i 2000.

godine.

To je rečeno na konferenciji za novinare Naprednog kluba, na kojoj su govorili Čedomir Antić, predsednik

Naprednog kluba i koautor Izveštaja, Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, Petar Lađević, bivši

savetnik predsednika SRJ za izbeglička i humanitarna pitanja, koautor Izveštaja o demokratiji i Igor

Vuković, generalni sekretar Naprednog kluba, urednik Izveštaja.

Čedomir Antić rekao je da je Srbija svrstana među demokratske zemlje, ali i da je opšte poznato da se vrlo

retko dešava da neko društvo sklizne u diktaturu, a da ne postoji postepeni razvoj ka njoj.

"Okupili smo tim koji jeprocenjivao stanje u demokratiji u Srbiji 2017. godini i zaključili da postoje snažne

koje ugrožavaju prava građana Srbiji", naveo je.

Osnovni razlog koji navodi na verovanje da Srbija ide putem postepenog gašenja demokratskih institucija

jeste najvažniji događaj prošle godine, a to su predsednički izbori.

"Teško je očekivati da Srbija reši najveće probleme".

Sociolog Petar Lađević, govorio je o problemu nacionalnih manjina navodeći da one čine značaj deo

stanovništva Srbije.

"Situacija u Srbiji po tom pitanju se može oceniti u principu dobra", kazao je i podsetio da su evropske

institucije vršile pritisak na prethodne vlasti u vezi sa pravima manjima, a da je indikativno da oni ovu vlast

ne optužuju za to.

Vuk Jeremić, rekao je da ima puno paralela između vremena 1990-ih godina i ovog sadašnjeg. Jedna od njih

je i pasivnos međunarodne zajednice.

"I tada je vlast bila garant stabilnosti. Tada Dejtona, a danas Brisela", naveo je.

Situacija u Srbiji je izuzetno zabrinjavajuća.

"Ovo je period galopirajućeg poniranja u gotovo svim oblastima, počev od ekonomije, svakako demokratije

i ljudskih prava..Spolnje manifestacije su neoborivi dokaz takvog stanja. Jedna od njih je su planovi EK o

vraćanju lakog viznog režima za putovanje naših građana u EU", kazao je Vuk Jeremić.

Institucije su naročito podređene izvršnoj vlasti, koja je koncentrisana u rukama jednog čoveka prilično

upitne prošlosti i još kontroverznije današnjice.

"Izvršna vlast je piramidalno ustrojena. Narodna skupština je primer potpunog unižavanja i uništavanja

institucija. Smatram da ona predstavlja još jedan od rijalitija koji se nudi građanima. Raspava o budžetu je

jedan od takvih primera".

Primer za to je i potpuno ignorisanje apela opozicije da se na izbore pozove delegacija OEBS-a.

"Situacija u medijima je teža nego ikad.Preko tiražnih tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom se

vrši ostrašćena demonizacije opozicije. Stvaranje atmosfere linča, mržnje, stavljanje mete na čelo

neistomišljenicima....Mislim da to nije bio slučaj ni u Miloševićevim vremenima", rekao je Jeremić.

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se desila likvidacija jednog opozicionog lidera - Olivera Ivanovića.

Kako je naveo, on već mesecima na svake dve nedelje piše pismo Draganu Bujoševiću,sa molbom za

sastanak. Odgovor je dobio samo jednom i tada je pisalo da se "gospodin Bujošević ne sastaje sa

političarima".

AIK ostao bez dozvole za kupovinu Gorenjske

Banke

NBS ukinula saglasnost AIK banci za preuzimanje slovenačke banke. Narodna banka povukla saglasnost iz

2016. godine kako bi zaštitila domaću banku

AIK banka ne može da postane većinski vlasnik slovenačke Gorenjske banke, jer za to više nema dozvolu

Narodne banke Srbije. Kako je "Novostima" potvrđeno u NBS, AIK banka je saglasnost za kupovinu akcija

dobila sredinom 2016. godine, ali joj je, zbog utvrđenih nepravilnosti u poslovanju, ova saglasnost u

međuvremenu ukinuta.

- Za sticanje udela u drugoj finansijskoj instituciji do propisanih granica, uključujući i sticanje finansijskih

institucija u drugim državama, neophodna je saglasnost NBS, koja je uslovljena pozitivnom ocenom

ispunjenosti svih propisanih uslova - rečeno je

"Novostima" u centralnoj banci. - NBS je, ceneći

ispunjenost tih uslova u datom momentu, u skladu

sa svojim nadležnostima, sredinom 2016. godine

dala prethodnu saglasnost AIK banci za sticanje 100

odsto učešća u Gorenjskoj banci i po tom osnovu

AIK banka je u međuvremenu stekla 20,99 odsto

vlasništva.

U NBS ističu da, u skladu sa zakonskim

ovlašćenjima, centralna banka kontinuirano

kontroliše bonitet i zakonitost poslovanja banaka sa

aspekta rizika koji mogu dovesti do ugrožavanja njihovog finansijskog položaja i detaljno prati sve faktore

koji mogu uticati na finansijski položaj banaka u domaćem finansijskom sektoru.

- U okviru svojih nadležnosti i uobičajenih kontrolnih aktivnosti NBS je utvrdila nepravilnosti u poslovanju

AIK banke - ističu u Narodnoj banci. - Na osnovu saznanja o tim novim činjenicama u odnosu na momenat

davanja prethodne saglasnosti, ali i imajući u vidu da sticanje podređenog društva, a pogotovo na tržištu

izvan nadležnosti NBS, može doprineti rastu izloženosti riziku i potencijalno ugroziti finansijski položaj

banke, NBS je ocenila da više nisu ispunjeni potrebni uslovi. Zato je u skladu sa svojim nadležnostima

preduzela neophodne mere prema AIK banci i ukinula prethodno datu saglasnost toj banci, i samim tim AIK

banka više nema saglasnost za dalje sticanje akcija Gorenjske banke.

PONOVO DA ZATRAŽE

Imajući u vidu sve relevantne pokazatelje poslovanja, u skladu sa svojim nadležnostima, Narodna banka

Srbije je preduzela i preduzima odgovarajuće mere. Eventualna nova saglasnost podrazumevala bi ponovno

apliciranje AIK banke, pri čemu bi NBS, kao i do sada, cenila formalnu i suštinsku ispunjenost svih uslova

koje zakon predviđa - ističu u NBS.