Medicinski fakultet, Novi SadSmer: Medicinska rehabilitacija

S E M I N A R S K I R A D

Tema: Studije preseka i greške merenja

Student: Profesor:Marko Bjelica Predrag ĐurićBr.index : 87/10F

Novi Sad, 2011 g.

Studije preseka

Studije preseka predstavljaju analitičke studije koje ispitiju bolesti i pretpostavljenog uzroka. One uzimaju u obzir njihovo postojanje u populaciji kao i u određenoj vremenskoj tački. U anglosaksonskoj literaturi se označava kao “cross-sectional study” dok se u našoj literaturi koristi termin transfezalna studija, studija prevalencije ili studija ispitivanja učestalosti bolesti.

Postoje epidemiološka ispitivanja, koja su dizajnirana tako da u jednom odredjenom trenutku “snime” situaciju vezanu za broj obolelih od neke bolesti i ekspoziciju odredjenim faktorima rizika. Takva ispitivanja se nazivju studije preseka, i pošto njima može da se odredi prevalencija neke bolesti obično se nazivaju i studije prevalence.Na primer, ukoliko je namera ispitivača da odredi ukupan broj obolelih od hipertenzije u jednoj populaciji, takvo ispitivanje bi se sprovelo studijom preseka. Za sprovodjenje ove studije najpre mora da se definiše sama bolest (koji su kriterijumi da bi se za neku osobu reklo da boluje od hipertenzije ili ne), odredi populacija u kojoj se vrši ispitivanje (npr. sve stanovništvo na teritorijijedne opštine) i vreme (zdravstveno stanje stanovništva odredjenog datuma, npr. 31.5.1998. godine). Prikupljanje svih podataka od ispitanika se odnosi na “prevalentni“ datum: da li ispitivana osoba 31.5.98 boluje od hipertenzije, da li je u momentu ispitivanja pušač, da li je gojazna, kakva joj je fizička aktivnost ...

Na ovaj način može da se odredi prevalencija bolesti u ispitivanoj populaciji (koliki je ukupan broj obolelih) i prevalencija faktora rizika. Medjutim, nije moguće odrediti dužinu eksponiranosti faktorima rizika, a i kod tumačenja rezultata vezanih za eksponiranost treba biti obazriv: moguće je da obolela osoba bude prvi put eksponirana ispitivanom faktoru tek nakon pojave bolesti (počela je da puši nakon što je dobila hipertenziju). Pored toga, uzročno-posledične veze (faktor rizika - bolest) mogu biti nejasne: utvrdjeno je da od diskopatija obično boluju punije osobe, ali ovakvom vrstom ispitivanja je nemoguće utvrditi da li je diskopatija posledica gojaznosti, ili je gojaznost posledica bolesti (zbog smanjene fizičke aktivnosti obolelih). Osnovna karakteristika studija preseka je jednovremenost utvrđivanja ekspozicije i bolesti. Moguće je kao predmet istraživanja izazvati ekspoziciju ili bolesto, zavisno od njihove učestalosti u ispitivanoj populaciji tako da veza između pretpostavljenog uzroka i bolesti može da se ispita u odnosu na:

1. Odsustvo ili prisustvo agensa među obolelim i neobolelim osobama2. Bolest u prevalenciji kod različitih podgrupa populacije definisanim prema prisustvu

agensa ili njegovom odsustvu.

Studija preseka utvrđuje:1. Proporcije eksponiranih među obolelima i neobolelima2. Stope prevalencije oboljenja za eksponirane i ne eksponirane osobe, ili za osobe sa

različitim stepenom ekspozicije.

Prikupljanje podataka o ekspoziciji i bolesti

Eksponiraniimaju bolest

DefinisanapopulacijaPočeti sa:

4mogućegrupe

Eksponiraninemaju bolest

Neeksponiraniimaju bolest

Neeksponiraninemaju bolest

Prikupljanje podataka o ekspoziciji i bolesti

Eksponiraniimaju bolest

DefinisanapopulacijaPočeti sa:

4mogućegrupe

Eksponiraninemaju bolest

Neeksponiraniimaju bolest

Neeksponiraninemaju bolest

Ako ekspoziciju utvrdimo u jednom trenutku ona će predstavljati samo ekspoziciju procene u prošlosti. Studije preseka su pogodne za istraživanje kada se ekspozicija ne menja i kada je latentni period od ekspozicije do pojave bolesti kratak. Studijama preseka ispitiju se bolesti sa hroničnim tokom, i posebno su pogodne za bolesti kod kojih je moguće kvantitativno merenje ishoda npr. merenje krvnog pritiska, kao i za utvrđivanje veza između genetskih, anatomskih i drugih stalnih karakteristika ispitanika:

1. Rasa2. Pol3. Krvna grupa4. Pojava bolesti

Kao prednost nad anamnestičkim studijama navodi se to što se studije preseka zasnivaju na uzorku opšte populacije a ne samo na osobama koje samo traže medicinsku pomoć pa su pogodnije za uopštavanja zaključaka. Osim toga manje su nepouzdane od anamnestičkih u pogledu podata o izloženosti, jer se nezasnivaju na sećanju obolelih. Prednost nad konhortnim studijama je kratko vreme izvođenja kao i niska cena studija. Osnovni nedostatak studija

preseka je to što vremenski sled uzroka i posledice ne može da se odredi. Izuzetak predstavlja reč o genetskim, anatomskim i drugim karakteristikama ispitanika.

Primeri studija preseka

-Diskopatija i gojaznost -Aerozagadjenje i hronična respiratorna oboljenja -Konzumiranje soli i hipertenzija -Nivo holesterola u krvi i KSO -Hipotireoza i koncentracija joda u vodi za piće

Nedostaci studija preseka

Teško je odrediti smer uzročno-posledične veze (gojaznost i diskopatija) Dobijena veza ne mora da bude tačna (aerozagadjenje i HOBP) Problem efekata lečenja (so i KP) Ne koristi se za retke bolesti i one bolesti koje kratko traju

Greške merenja

Po definiciji greška predstavlja tvrdnju ili verovanje koje odstupa od istine. Greške nastaju zbog kompleksnosti i heterogenosti živih bića u biologiji i medicini nema teoretskih vrednosti, što merenja u ovoj oblasti čini komplikovanim. Pored toga u epidemiološkim istraživanjima koja se izvode u populaciji problemi u merenju mogu da nastanu i zbog etičkih, tehničkih ili finansijskih ograničenja.

U epidemiološkim studijama moguće su dve vrste grešaka, to su slučajne i sistematske greške. Slučajna greška je deo varijacije merenja koji nema uočljive veze sa bilo kojim drugim merenjem ili promenljivom, pa se obično smatra posledicom slučaja.

Greška uzrokovanja U epidemiološkim istraživanjima zaključke o ispitivanoj populaciji donosimo najčešće na osnovu uzorka. Kada koristimo uzorak iz opšte populacije postoji mogućnost da on ne bude reprezentativan za tu populaciju. Taj problem postoji čak i prilikom slučajnog izbora ispitanika, što predstavlja grešku uzorkovanja.Ova greška je slučajna kao što se slučajnom smatra "loša sreća"u kartama ili ruletu Iako ne postoji siguran način da se greška uzorkovanja potpuno izbegne, povećanje veličine uzorka smanjuje mogućnost njegove nereprezentativnosti.

Sistematska greškaSistematska greška, pristrasnost (bias) predstavlja odstupanje rezultata ili zaključaka od istine, ili procese koji vode takvom odstupanju. Predstavlja svaku tendenciju u prikupljanju, analizi, tumačenju, objavljivanju ili publikovanju podataka koje vodi zaključcima sistematski različitim od istine .

Pristrasnost možemo podeliti na tri osnovna činioca a to su:1. pristrasnost izbora 2. informaciona pristrasnost 3. pristrasnost usled pridruženosti

Pristrasnost izbora predstavlja rezultat veze između ispitivanog faktora i oboljenja zapažena u studiji razlikovaće se od te iste veze među osobama koje su mogle da učestvuju u istraživanju, ali to nisu želele ili ih istraživač nije uključio u studiju.

Informaciona pristrasnost predstavlja grešku u klasifikaciji ispitanika u odnosu na izloženost ili ishod.Pridruženost (konfaunding) predstavlja mešanje efekta izloženosti ispitivanom faktoru na oboljenje pod uticajem drugog(drugih) faktora. Pridruženost može da dovede do precenjivanja ili potcenjivanja efekta zavisno od smera njegove povezanosti sa oboljenjem, odnosno ispitivanim faktorom.