STUDIJA - biomasa.undp.org.rsbiomasa.undp.org.rs/download/5_UNDP_STUDIJA_GOLUBAC_SRB.pdf · 1 SADRŢAJ PREGLED TABELA 3 PREGLED SLIKA 6 PREGLED KORIŠĆENIH OZNAKA I JEDINICA 8 ZADATAK

NARUĈILAC: UNDP - SRBIJA

OBJEKAT: OBJEKAT JAVNE NAMENE

INVESTITOR:

LOKACIJA: Opština Golubac

DOKUMENT: STUDIJA

EVIDENCIJA: SI - 05 / 2012

DATUM: 15.11.2012.

MESTO: NOVI SAD

IZVRŠILAC:

ODGOVORNI

PROJEKTANT:

Bratislav Milenković, dipl. ing. maš.

RUKOVODILAC

PROJEKTA:

Dr Todor Janić

Nruĉilac saglasan

M:P:

STUDIJA

ENERGETSKA EFIKASNOST I

ANALIZA POTENCIJALA BIOMASE

A-PDF Merger DEMO : Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark

http://www.a-pdf.com

Kaće Dejanović 52

21000 Novi Sad

Srbija

Mob: +381-64-160-99-96

Tel: +381-21-496-320

Fax: +381-21-496-320

E-mail: [email protected]

Narĉilac studije:

UNDP – Srbija, Internacionalnih Brigada 69, Beograd

Naslov studije:

ENERGETSKA EFIKASNOST I ANALIZA POTENCIJALA BIOMASE

Autori studije:

Prof. dr Todor Janić

Bratislav Milenković, dipl. ing. maš.

Prof. dr Miladin Brkić

Zoran Janjatović, dipl. agro ecc.

Msc. Darijan Pavlović

Jelena Vurdelja, dipl. ing.

Ivan Tot, dipl. ing.

1

SADRŢAJ

PREGLED TABELA 3

PREGLED SLIKA 6

PREGLED KORIŠĆENIH OZNAKA I JEDINICA 8

ZADATAK 1 – Analiza energetskih potencijala raspoloţive biomase u opštini Golubac 10

1.1. Analiza potencijala raspoloţive biomase u opštini Golubac sa kvantitativnog i termo-

energetskog aspekta koja se moţe koristiti u energetske svrhe 10

Vrsta forma i cena raspoloţive biomase kao energenta 16

Spektar mogućnosti korišćenja drvne biomase u energetske svrhe 21

ZADATAK 2 – Analiza potrebne toplotne energije u izabranim objektima javne namene 24

2.1. Izbor objekata javne namena u opštini Golubac za ĉije zagrevanje će se koristiti

biomasa 24

2.2 Prikaz tehniĉkih karakteristika grejnog sistema sa analizom gubitaka toplote za izabrane

objekte javne namene u opštini Golubac 27

2.2.1. Osnovna škola „Branko Radiĉević“ u Golupcu 27

2.2.2 Sportska hala u Golupcu 34

2.3. Aanaliza mera povećanja energetske efikasnosti u objektima javne namene 37

2.3.1 Potršnja energije u kompeksu OŠ „Branko Radiĉević“ u Golupcu i predlozi

praktiĉnih mera za povećanje energetske efikasnosti samih objekata 39

Zadatak 3 – Tehno-ekonomska analiza termoenergetskog postrojenja na biomasu za

zagrevanje objekata javne namene 43

3.1. Tehologije sagorevanja raspoloţivih formi biomase 43

3.1.1. Tehnologija primene i konstrukcija manjih termoenergetskih postrojenja 45

3.1.2. Tehnologija primene i konstrukcija termoenergetskih postrojenja 46

3.1.3. Uporedne kteristike tehnologija i tehnike za sagorevanje biomase 52

3.1.4. Praktiĉna primenljivost pojedinih tehnološko-tehniĉkih rešenja pri sagorevanju

biomase 54

3.1.5. Operativni problemi kod primenjenih tehnologija za sagorevanje biomase 55

3.2. Odabir tehnologije sagorevanja i tehniĉkog rešenja termoenergetskog postrojenja sa

definisanjem maksimalne termiĉke snage kotlovskog postrojenja za trajni rad za zagrevanje

objekata javne namene 57

2

3.2.1. Opšti tehniĉki zahtevi kod izgradnje kotlovskog postrojenja 57

3.3. Definisanje optimalnog mesta za izgradnju termoenergetskog postrojenja (sa

tehniĉkog, ekonomskog i ekološkog aspekta) 58

3.4. Tehniĉki opis kotlovskog postrojenja na biomasu (termotehniĉke opreme, kotlarnice i

toplovoda) sa predmerom i predraĉunom u opštini Golubac i oĉekivanom energetskom i

ekološkom efikasnošću 58

3.4.1. Oĉekivana energetska i ekološka efikasnost pri sagorevanju biomase u kotlovskom

postrojenju 61

3.4.2. Ekološke norme i standardi pri sagorevanju biomase 63

3.4.3. Jedinjenja u gasovitim produktima sagorevanja 63

3.4.4. Ostali uticaji koji su štetni po termoenergetska postrojenja i okolinu 68

3.4.5. Graniĉne vrednosti emisije gasova za odreĊene vrste loţišta 70

3.4.6. Procena uticaja emisije gasova sagorevanjem biomase na okolinu 74

3.4.7. PredviĊene mere za smanjenje i/ili spreĉavanje negativnog uticaja postrojenja

(objekata) na ţivotnu sredinu 75

3.4.8. Mere predviĊene zakonskim i podzakonskim aktima 75

3.4.9. Kriterijumi i opšte mere koje se zahtevaju kod izrade studije sa procenom u uticaju

na ţivotnu sredinu 76

3.5 Potrebne koliĉine biomase za ĉasovni i sezonski rad kotlovskog postrojenja 81

3.5.1. Ĉasovna potrošnja biomase 81

3.5.2. Sezonska potrošnja biomase 82

3.6. Ekonomska analiza opravdanosti izgradnje postrojenja 86

3.6.1. Sadašnja cena toplotne energije od korišćenih energenata 86

3.6.2. Finansijska efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnosti 87

3.7. Zakljuĉci 103

Ekonomska ocena projekta 106

Zbirna ekonomska ocena opravdanosti investicije 106

3.8. Korišćena literatura 107

4. PRILOZI 111

3

PREGLED TABELA

Tabela 1. Pregled biomase iz ţitarica i industrijskog bilja u opštini Golubac (Opštine i regioni

u Republici Srbiji (2011))

Tabela 2. Biomasa iz voćnjaka i vinograda u opštini Golubac

Tabela 3. Energetski potencijal stajnjaka u opštini Golubac

Tabela 4. Proizvodnja biomase u šumarstvu i drvnopreraĊivaĉkoj industriji (m3)

Tabela 5. Koliĉina komunalnog otpada u opštini Golubac

Tabela 6. Vrste biomase, ukupne koliĉine, procenat korišćenja, ekvivalentne koliĉine teĉnog

goriva i ekonomska ušteda pri korišćenju biomase kao energenta

Tabela 7. Cene razliĉitih formi bala biomase

Tabela 8. Cena briketa od poljoprivredne biomase 400 gr/kom.

Tabela 9. Cena peleta od poljoprivredne biomase 20 gr/kom.

Tabela 10. Iver od ostatka drveta od seĉe šume i ogrevnog drveta druge klase

Tabela 11. Pelet od ostatka drveta od seĉe šume i ogrevnog drveta druge klase 20 gr/kom.

Tabela 12. Spisak firmi koje se bave proizvodnjom i distribucijom peleta

Tabela 13. Troškovi transporta peleta od proizvoĊaĉa do opštine Golubac

Tabela 14. Elementarni hemijski sastav biomase

Tabela 15. Hemijski sastav nekih domaćih vrsta drveta

Tabela 16. Hemijski sastav ksilema i kore domaćih vrsta drveća

Tabela 17. Gustine nekih domaćih vrsta drveta

Tabela 18. Toplotne moći razliĉitih vrsta goriva u odnosu na suvu osnovu

Tabela 19. Zavisnost donje toplotne moći drveta od sadrţaja vlaţnosti

Tabela 20. Donje toplotne moći nekih domaćih vrsta drveta

Tabela 21. Toplotne moći pojedinih delova nekih domaćih vrsta drveta u odnosu na suvu

osnovu

Tabela 22. Prikaz gubitaka toplote po prostorija na objektu škole

Tabela 23. Prikaz toplotnih gubitaka po prostorijama objekta sportske hale

4

Tabela 24. Prikaz rekapitulacije kompleksa OŠ „Branko Radiĉević“ u Golupcu

Tabela 25. Prikaz utroška energije svedenog na kWh

Tabela 26. Prikaz sezonske potrošnje goriva postojećeg kotla i uštede koje mogu da se ostvare

primenom tehniĉko – organizacionih mera povećanja efikasnosti

Tabela 27. Najĉešće korišćena postrojenja za sagorevanje biomase

Tabela 28. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na rešetki i u letu

Tabela 29. Troškovi za izgradnju termoenergetskog postrojenja za zagrevanje objekta javne

namene u Golpcu

Tabela 30. Koeficijenti emisije CO2 razliĉitih goriva

Tabela 31. Koeficijenti emisije NOx po jedinici proizvedene energije

Tabela 32. Koeficijenti emisije SO2 po jedinici proizvedene energije

Tabela 33. Koeficijenti emisije ĉestica po jedinici proizvedene energije

Tabela 34. Mogući štetni uticaj pojedinih elemenata i korektivne tehnološke mere

Tabela 35. Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) dimnih gasova u vazduhu za radnu i

ţivotnu sredinu (SRPS Z.BO 001)

Tabela 36. Graniĉne vrednosti emisije (GVE) za mala postrojenja za sagorevanje ĉvrstog

goriva (Uredba, “Sl. glasnik R.Srbije”, br. 71/2010)

Tabela 37. Graniĉne vrednosti emisije (GVE) za mala postrojenja za sagorevanje gasovitog


Tabela 38. Graniĉne vrednosti dozvoljenih emisija (GVE) pri sagorevanju biogoriva u

ĉvrstom stanju u Nemaĉkoj

Tabela 39. Graniĉne vrednosti dozvoljenih emisija (GVE) ugljenmonoksida i prašine pri

normalnom uĉinku i smanjenom opterećenju kotla za vreme testiranja kotlovskog postrojenja

za farme

Tabela 40. Prikaz graniĉnih vrednosti imisije (GVI) gasova, ĉaĊi, suspendovanih ĉestica i

teških metala, sedimenata i sadrţaja aerosedimenata, (Pravilnik, “Sl. glasnik RS”, br. 54/92,

30/99 i 19/2006)

Tabela 41. Projektovani bilans uspeha u prvoj godini realizacije investicije

Tabela 42. Struktura investicije

Tabela 43. Projekcija cene 1 kWh potrebne energije

Tabela 44. Bilans uspeha trenutnog poslovanja


Tabela 46. ojektovani bilans uspeha 2012 - 2016. godina

Tabela 47. Obraĉun amortizacije

5

Tabela 48. Finansijski tok projekta

Tabela 49. Plan otplate kredita

Tabela 50. Ekonomski tok projekta

Tabela 51. Vreme povratka investicionih ulaganja

Tabela 52. Obraĉun interne stope rentabilnosti

Tabela 53. Obraĉun relativne neto sadašnje vrednosti projekta

Tabela 54. Donja taĉka rentabilnosti projekta

Tabela 55. Dinamiĉka analiza osetljivosti

Tabela 56. Analiza potencijalnih rizika

Tabela 57. Analiza uštede troškova i visine investicija za dodatne radove na postojećem

sistemu grejanja

6

PREGLED SLIKA

Sl. 1. Poloţaj opštine Golubac u odnosu sa ostale opštine Braniĉevskog okruga

Sl. 2. Struktura ušteda koje se mogu postići u opštini Golubac korišćenjem biomase

Sl. 3. Zgrada OŠ „Branko Radiĉević“

Sl. 4. Predškolska ustanova „Lasta“

Sl. 5. Sportska hala u Golupcu

Sl. 6. Pod u prizemlju (hodnici, mokri ĉvorovi)

Sl. 7. Pod u prizemlju (uĉionice)

Sl. 8. Spoljni zid

Sl. 9. Spoj spoljnjeg zida sa zaštitnim stazama

Sl. 10. Zid iznad prozora

Sl. 11. Oštećenja spoljne izolacije zida iznad prozora

Sl. 12. Noseći zid u glavnom holu

Sl. 13. Noseći zid u glavnom holu prema sportskoj hali

Sl. 14. Unutrašnji noseći zid

Sl. 15. Unutrašnji pregradni zid

Sl. 16. Unutrašnji zid (kuhinja i kotlarnica)

Sl. 17. Krov

Sl. 18. MeĊuspratna konstrukcija (hodnici)

Sl. 19. MeĊuspratna konstrukcija (uĉionice)

Sl. 20. Prozora i vrata sa zapadne strane škole

Sl. 21. Pojava vlage na spoju prozora i zidova

Sl. 22. Kotlovi „EMO CELJE“

Sl. 23. Prikaz stanja kotlova

Sl. 24. Pumpe proizvoĊaĉa „IMP PUMPS“, tip GHR 801, „SEVER“, tip ICV 40/10

Sl. 25. Kolektor za pothlaĊenu vodu

Sl. 26. Spajanje dimnjaĉa sa dimnjakom

7

Sl. 27. Dimnjak

Sl. 28. Razvod cevi unutar objekata

Sl. 29. Radijator „Termik II“ od livenog ĉelika, tip 500/210

Sl. 30. Spoljni zid sportske hale

Sl. 31. Krov sportske hale

Sl. 32. Pod sportske hale

Sl. 33. Pod u prostorijama svlaĉionice

Sl. 34. Tavanica u prosotrijama ispod tribine

Sl. 35. Prikaz prozora severne strane

Sl. 36. Kotao za sagorevanje peleta od biomase ubacivanih odozgo sa automatskim radom

Sl. 37. Loţište sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte)

Sl. 38. Kosa pokretna rešetka

Sl. 39. Horizontalna pokretna rešetka

Sl. 40. Horizontalna ili kosa pokretna - lanĉasta rešetka

Sl. 41. Vibrirajuća rešetka

Sl. 42. Rotirajuća rešetka sa dodavanjem goriva odozdo

Sl. 43. Loţišta u obliku rotirajuće kupe

Sl. 44. Loţišta za sagorevanje prašine biomase

Sl. 45. Sagorevanje u fluidizovanom sloju

Sl. 46. Primerenost tehnološko-tehniĉkih rešenja kod sagorevanje biomase

Sl. 47. Šema kotlovskog postrojenja za sagorevanje peleta

Sl. 48. Uprošćeni krug kruţenja ugljendioksida

Sl. 49. Dţambo vreće

Sl. 50. Kamion sa kranom

8

PREGLED KORIŠĆENIH OZNAKA I JEDINICA

Oznake i simboli:

Oznaka Dimenzija Naziv

a kg/kg - sadrţaj mineralnih materija u gorivu

b % - emisija isparljivih organskih jedinjena ugljenika

(VOC), tzv. volatili

Ad m2 - površina popreĉnog preseka otvora cevi

B kg/h - satni utrošak goriva

c kg/kg - sadrţaj ugljenika u gorivu

Cfix kg/kg sadrţaj fiksnog ugljenika u gorivu

cl kg/kg - sadrţaj hlora u gorivu

cn kg/kg - azot – dioksid,

cp kJ/kg K - specifiĉna toplota materije

d - - ograniĉenje emisije za niţe vrednosti snaga loţišta

e - - koeficijent temperaturnog i eksploatacionog

ograniĉenja

eg - - graniĉna vrednost vaţi samo pri uslovima rada sa

nazivnim opterećenjem

f oC - TA vazduha

F kW - nazivna toplotna snaga loţišta

h kg/kg - sadrţaj vodonika u gorivu

hd kg/kg - donja toplotna moć goriva

h m - visina

H Pa - napor ureĊaja

g m/s2

- ubrzanje zemljine teţe

gl - - koeficijent loţišta za slamu i sliĉna goriva

Gh m3/h - zapremenski protok ureĊaja

k W/m2 K - koeficijent prolaza toplote

m kg - masa bale slame

mG kg/h - maseni protok goriva

N kW - nazivna toplotna snaga loţišta, tj. najveća proizvedena

koliĉina toplote u reţimu stalnog rada u jedini. vremena

o kg/kg - sadrţaj kiseonika u gorivu

9

n / - sadrţaj azota u gorivu

p kW - snaga postrojenja

pl Pa - pritisak u loţištu

Q kW - potrebna koliĉina toplote za grejanje

s kg/kg - sadrţaj sumpora u gorivu

SD - broj stepen-dana

todl oC - temperatura izlazne vode iz kotla

tok oC - temperatura okolnog vazduha

ts oC - spoljna projektna temperatura

tu oC - unutrašnja temperatura prostora koji se greje

tpov oC - temperatura povratne vode u kotao

V m3/s - zapremina

Vsps m3/s - zapreminski protok suvih produkata sagorevanja

Vvlps m3/s - zapreminski protok vlaţnih produkata sagorevanja

w % - proseĉni sadrţaj vlage

W % - sadrţaj vlage u gorivu

y - - korekturni koeficijent

Simboli:

/ - koeficijent viška vazduha

kg/m3

- gustina biomase

w kg/m3 - gustina vode i

v kg/m3 - gustina vazduha.

min - vreme

ok % - relativna vlaţnost okolnog vazduha

η - - stepen korisnosti kotlovskog postrojenja

Odnosi mernih jedinica za energiju

kcal kJ kWh

1 kcal 1 4,1868 1,163x10-3

1 kJ 0,2388 1 2,7778x10-4

1 kWh 859,845 3600 1

10

ZADATAK 1 – Analiza energetskih potencijala

raspoloţive biomase u opštini Golubac

U ovom delu studije bilo je potrebno realizovati istraţivanja iz literaturnih podataka i

terenskog rada i dobijene rezultate posebno prikazati.

U zadatku 1 bilo je potrebno uraditi detaljne analize izvora i potencijala biomase prema

sledećem:

Obezbediti procenu potencijalne koliĉine (kvantiteta) raspoloţive biomase iz šuma, drvne

industrije, poljoprivrede i prehrambene industrije, koja se moţe koristiti u energetske svrhe i

razdvojiti prema vlasniĉkoj strukturi tako da nema nikakvih štetnih posledica po okolinu;

Obezbediti procenu termo-energetskih potencijala stvarnih potencijala biomase i

energetskih useva (ukljuĉujući aspekte uticaja na okolinu);

Definisati forme biomase i dinamiku njihovog prikupljanja;

Predloţiti lokaciju i naĉin skladištenja sakupljene biomase;

Obezbediti spektar mogućnosti korišćenja biomase u energetske svrhe;

Napraviti listu potencijalnih dobavljaĉa biomase za kotlovska postrojenja u skladu sa

kontinuitetom proizvodnje biomase (tip i koliĉine biomase kaja moţe da se proizvede),

uraĉunati troškove transporta i novo degradacije ţivotne sredine.

1.1. Analiza potencijala raspoloţive biomase u opštini Golubac sa

kvantitativnog i termo-energetskog aspekta koja se moţe koristiti u

energetske svrhe

Opština Golubac nalzi se u istoĉnom delu Srbije na obodu Braniĉevskog okruga, na samom

ulasku u Đerdapsku klisuru, izmeĊu Velikog Gradišta i Donjeg Milanovca (Sl. 1). Golubac je

smešten na desnoj obali reke Dunav, koja protiĉe kroz teritoriju opštine Golubac u duţini od

52 km i to predstavlja njenu kljuĉnu i najvaţniju geografsku karakteristiku. Opština Golubac

je od Beograda udaljena 130 km magistralnim pravcem M25.1 Beograd-Kladovo, koji je za

opštinu ujedno i najznaĉajniji putni koridor (Đerdapska magistrala).

Klima je umereno-kontinentalna, proseĉna godišnja temperatura +11°C, najniţa temperatura

-27°C, najviša temperatura +40°C. Godišnja koliĉina padavina je 663 – 756 mm/god.

Visoke letnje temperature ublaţava blizina Dunava i Đerdapskog jezera. Zbog toga su

naroĉito povoljni uslovi za razvoj klimatsko-rekreativnog turizma, što je jedna od

komparativnih prednosti opštine Golubac.

11

Centar opštine ĉini grad Golubac, dok se oko njega sa juţne strane nalaze 23 sela. Broj

stanovnika 1948. godine bio je 14.844, 1953. godine 15.166 , 1961.godine 15.320, 1971.

godine 14.178, 1981.godine 13.541, 1991.godine 12.513, 2002. godine 10.521, 2012. 9.392.

Iz prethodnih podataka se moţe zakljuĉita da je opština Golubac od 1961. godine izgubila

skoro 40% stanovništva, a ovaj trend je naroĉito izraţen od 2000. godine, kad su malobrojna

preduzeća koja su bila stoţer privrede ovog kraja zatvorena i ušla u prces privatizacije. Po

podacima iz 2002. godine u opštini je ţivelo 10.521 stanovnika.

Sl. 1. Poloţaj opštine Golubac u odnosu sa ostale opštine Braniĉevskog okruga

Na poljoprivrednu i šumsku površinu zemljišta otpada 31.130 ha. Poljoprivredno zemljište

ĉini 14.632 ha, a šumsko 16.498 ha. Oranice i bašte ĉine 8.456 ha (ţitarice 4.969 ha,

industrijsko bilje 130 ha, povrtarsko bilje 733 ha, krmno bilje 1.799 ha, voćnjaci 588 ha,

vinogradi 237 ha), livade 2.626 ha i pašnjaci 3.550 ha. U tabeli 1 dat je pregled proizvodnje

biomase od ratarskih kulktura.

U tabeli 1 (Tabela 1) dat je pregled proizvodnje biomase od ratarskih kultura.

Tabela 1. Pregled biomase iz ţitarica i industrijskog bilja u opštini Golubac (Opštine i regioni

u Republici Srbiji (2011))

Kultura Zasejana

povšina

Proseĉan

pinos

Cena

biomase

Toplotna

moć

Godišnjie

raspoloţivo

energije

Godišnja

mogućnost sup.

dizel goriva

TOE

(ha) (t/ha) (€/t) (MJ/t) (MJ) (t) (-)

Kukuruz 3.500 6,0 41,9 13.500 259875000 5337,61 5227,20

Pšenica 700 3,0 34,9 14.000 32340000 664,24 650,50

Jeĉam 300 4,0 35,2 14.200 13206000 271,24 265,63

Suncokret 130 2,1 38,5 14.500 7917000 162,61 159,24

UKUPNO: 4.730 5,56 40,46 13.598 313338000 6435,70 6302,57

Iz navedenih podataka u tabeli 1 (Tabela 1.) moţe se konstatovati da se od ukupne oraniĉne

površine u opštini Golubac, koja iznosi 8.456 ha, uglavnom gaje "glavne ratarske kulture u

Srbiji" i to na površini od 4.730 ha. Na ostalim oraniĉnim površinama se gaje i druge ratarske

kulture, ali u manjem obimu, krmno bilje i dr. Glavne ratarske useve predstavljaju: kukuruz,

12

pšenica, jeĉam i suncokret. Pod kukuruzom zasejano je najviše površina 3.500 ha, pod

pšenicom 700 ha, jeĉmom 300 ha i suncokretom 130 ha. Procenjuje se da se sa ove površine

moţe dobiti ukupna koliĉina ratarske biomase od 23.036 t godišnje. Proseĉna cena biomase

iznosi 39,75 evra/t. Proseĉna toplotna moć biomase je 13.651 kJ/kg. Ako bi se celokupna

koliĉina biomase pretvorila u energiju dobilo bi se 313.338.000 MJ, pri koeficijentu

energetske efikasnosti sagorevanja slame 0,80. Pošto je toplotna moć dizel goriva 41 MJ/kg, a

koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja teĉnog goriva 0,95, to ispada da bi se moglo sa

ovom koliĉinom biomase supstituisati 6.435,7 t dizel goriva godišnje. Da bi se ova koliĉina

goriva pretvorila u ekvivalentnu koliĉinu ulja za loţenje treba korigovati toplotnu vrednost

goriva i raĉunati sa 41,866 MJ/kg. Dakle, dobija se nešto manja ekvivalentna koliĉina nafte od

6.302,57 toe. Ako se uzme da je cena dizel goriva 1,36 evra/l, odnosno 1,60 evra/kg, dobija se

vrednost od 10.297.120 evra godišnje. Naravno, da se iz više razloga neće sva ratarska

biomasa koristiti za toplotnu energiju, zbog obaveze da se odreĊena koliĉina biomase zaore i

tako poveća plodnost zemljišta, da se jedan deo biomase koristi za prostirku u stoĉarstvu, kao

i da se jedan deo koristi u povrtarstvu ili u industrijske svrhe. TakoĊe, procenjuje se da bi se

zbog razuĊenosti njiva i usitnjenih poseda moglo svake godine iskoristiti oko 15% biomase za

toplotne svrhe. U opštini Golubac bi prema tom usvojenom procentu raspoloţiva koliĉina

biomase iznosila 3.455,4 t godišnje ili izraţeno u ekvivalentnoj koliĉini dizel goriva 965,36 t.

Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost uštede od 1.544.568 evra godišnje.

U opštini Golubac gaji se voće i vinova loza. Voćne zasade ĉine: jabuka, šljiva, višnja i

vinova loza. Ukupno je zasaĊeno 238,8 ha pod voćem i 237 ha pod vinogradom. Pregled

proizvodnje biomase u voćnjacima i vinogradima u opštini Golubac je prikazan u tabeli 2

(Tabela 2).

Tabela 2. Biomasa iz voćnjaka i vinograda u opštini Golubac

Voće i vinova

loza ZasaĊeno

Broj stabala i

ĉokota

Ostatak

biomase od

rezidbe*

Cena

biomase

Toplotna

moć

Godišnjie

raspoloţivo

energije

Godišnja

mogućnost

supstitucije

dizel goriva

TOE

(ha) (kom) (t) (€/t) (MJ/t) (MJ) (t) (-)

Jabuka 38,8 30.470 111,90 35,50 15.300 1712086 35,16 34,44

Šljiva 120 69.510 440,52 35,50 15.800 6960210 142,96 140,00

Višnja 80 33.360 155,04 35,5 15900 2465145 50,63 49,58

Vinova loza 237 1.404.000 962,44 32,80 14.000 13474188 276,75 271,02

UKUPNO: 475,8 1.537.340 1.669,90 - - 24611630 505,50 495,05

* Kod voća odnos mase ploda i orezane biomase iznosi 1:0,325

* Kod vinove loze odnos mase ploda i orezane biomase iznosi 1:0,457

Procenjuje se da se rezidbom voćaka i vinograda moţe dobiti 1.669,9 t orezina svake godine.

Ako se uzme proseĉna vrednost toplotne moći orezina od 15.596,8 kJ/kg onda se moţe dobiti

energetska vrednost od 24.611.630,1 MJ energije, sa energetskom efikasnošću loţišta 80%.

Sa ovom koliĉinom energije moţe da se supstituiše 505,5 t dizel goriva, odnosno ekvivalentne

nafte 495,05 toe. To znaĉi da bi se sa orezinama od voćaka i vinograda moglo uštedeti oko

808.800 evra svake godine. Pošto se celokupna koliĉine orezina ne moţe pokupiti, kao

13

kalkulativna vrednost ušteda na godišnjem nivou će se usvojiti 50% od navedenih

mogućnosti, što iznosi 404.400 evra.

Poznato je da se iz stoĉarske proizvodnje moţe dobiti stajnjak, ĉija osnovna namena je do

sada bila Ċubrenje zemljišta, ali se moţe upotrebiti i za proizvodnju biogasa. Na podruĉju

opštine Golubac se uzgajaju: goveda, svinje, ovce i ţivina. Ukupno grla stoke ima: 2.742

goveda, 9.848 svinja, 6.669 ovaca i 35.163 ţivine. Ako se ovaj broj grla stoke pretvori u

uslovna grla (UG) onda ta koliĉina iznosi 4548,77 UG. Iz stajnjaka navedenog broja stoke

moţe da se godišnje proizvede 2.271.274,55 Nm3 biogasa godišnje (499,3 Nm

3/UG). Ako se

usvoji da je toplotna moć biogasa sa udelom metana od 65 % iznosi 23,66 MJ/nm3, odnosno

35,8 MJ/kg gasa, raspoloţiva energetska vrednost biogasa bi iznosila 53.738.355,85 MJ, pri

energetskoj efikasnosti loţišta od 98%. Navedenom koliĉinom energije moţe da se supstituiše

1.179,62 t dizel goriva ili izraţeno u ekvivalentnim tonama nafte 1.155,22 toe. Navedenom

koliĉinom biogasa moglo bi da se uštedi 1.887.392 evra godišnje. Naravno, da sva koliĉina

stajnjaka ne moţe da se upotrebi za proizvodnju biogasa: zbog neophodnosti direktnog

Ċubrenja zemljišta, zbog razuĊenosti proizvoĊaĉa, rasipanja, itd. Procenjuje se da bi se moglo

iskoristiti za toplotne svrhe oko 25% od ukupne koliĉine stajnjaka. Tada bi ušteda iznosila

oko 471.848 evra godišnje.

Pregled proizvodnje biomase u stoĉarstvu u opštini Golubac prikazan je u tabeli 3 (Tabela 3).

Tabela 3. Energetski potencijal stajnjaka u opštini Golubac

Vrsta stoke Broj grla

stoke

Broj uslovnih

grla

Biogasa na

dan

Cena

biomase

Raspoloţivo

biogasa za 365

dana

Godišnje

raspoloţivo

energije

Godišnja

mogućnost

sup. dizel

goriva

TOE

(kom.) (kom.) (Nm3/UG) (€/t) (Nm

3) (MJ) (t) (-)

Goveda 2.742 2.285,00 1,2 7,20 1084232,5 25652940,9 563,11 551,47

Svinje 9.848 1.641,33 1,3 9,50 898630,0 21261585,8 466,72 457,06

Ovce 6.669 505,22 1,1 7,20 202848,7 4799401,4 105,35 103,17

Ţivina 35.163 117,21 2 10,0 85563,3 2024427,7 44,44 43,52

UKUPNO: 54.422 4.548,77 - - 2271274,5 53738355,8 1.179,62 1.155,22

Napomena: Toplotna moć biogasa sa 65% metana - hd=23,66 MJ/Nm3, odnosno 35,8 MJ/kg.

U opštini Golubac pod šumama se nalazi 16.498 ha. Drvni potencijal je 4.044.458 m3 (92% u

visokim šumama), sa proseĉnim zapreminskim prirastom drveta od 3,86 m3/ha. Bukva je

zastupljena sa 82,2%, hrast sa 9,5% i sa 8,3% druge vrste. Na teritoriji opštine Golubac

proseĉna zapremina drveta u drţavnim šumama iznosi 270,4 m3/ha, odnosno 146,03 m

3/ha u

privatnim šumama.

I pored velikih potencijala šumskog drveta proseĉna poseĉena drvna masa u opštini Golubac

godišnje iznosi 41.000 m3. Kod seĉe šumskog drveta dobija se tehniĉko i prostorno drvo, kao

i ostatak - otpad u koji spadaju: panj sa korenom, tanke grane do 7 cm u preĉniku, kora

skinuta sa trupaca i ostaci pri seĉi drva radi dobijanja odgovarajućeg oblika i dimenzije

komercijalnog proizvoda, koji se najĉešće koriste za dobijanje energije.

14

Procenjuje se da pri seĉi i ĉišćenju šuma i nakon tretmana drveta u drvnoj industriji ostatak

drveta - otpad iznosi oko 40% od poseĉene zapremine drveta, što bi ukupno za opštinu

Golubac iznosilo 16.400 m3 godišnje, sa usvojenom proseĉnom nasipnom masom ostatka

drveta od 440 kg/m3 moţe se konstatovati da se na navedenom lokalitetu raspolaţe na

godišnjem nivou sa 7.216 t otpadne drvne biomase.

Površine i koliĉine biomase od drveta koje su na raspolaganju na godišnjem nivou su

prikazane u tabeli 4 (Tabela 4).

Tabela 4. Proizvodnja biomase u šumarstvu i drvnopreraĊivaĉkoj industriji (m3)

Vrsta vlasniĉke

strukture Površina

Proseĉna godišnje

poseĉena drvna masa

Zapreminski

prirast Tehniĉko drvo

Ukupan ostatak od

seĉe drvne mase

(ha) (m3) (m3/ha) (m3)* (m3)**

Drţavne šume 12.108 30.000 4,4 18.000 12.000

Privatne šume 4.390 11.000 2,1 6.600 4.400

UKUPNO: 16.498 41.000 3,75 24.600 16.400

*1m3 = 690-720 kg, ** 1 m

3 = 375 kg ostatak drveta na terenu i 1 m

3 = 650 kg iz preraĊivaĉke industrije

Proseĉna toplotna vrednost ostatka od drveta je 15,50 MJ/kg. Na osnovu ovog podatka moţe

da se dobije ukupna energetska vrednost ostatka od drveta od 89.478.400 MJ, sa energetskom

efikasnošću loţišta 80%. Ova koliĉina energije moţe da supstituiše 2.182,4 t dizel goriva, sa

energetskom efikasnošću loţišta od 95%, odnosno ekvivalentne nafte 2.137,26 toe. Sa

navedenom koliĉinom ostatka od drveta moţe da se uštedi 3.491.840 evra svake godine.

Naime, ako bi se od nevedenog ostatka drveta prikupilo samo 50%, onda bi ta suma iznosila

1.745.920 evra svake godine.

U tabeli 5 (Tabela 5) prikazane su koliĉine komunalnog otpada u opštini Golubac.

Tabela 5. Koliĉina komunalnog otpada u opštini Golubac

Koliĉina

otpada Masa otpada Udeo organskog otpada

Masa organskog

(biorazgradljivog) otpada

(t) (kg/stanovn/dan) (%) (t)

PROSEK: 2.056,8 0,6 55 1.131,2

Iz navedenih podataka u tabeli 5 (Tabela 5.) moţe da se vidi da masa komunalnog

biorazgradljivog otpada u opštini Golubac iznosi oko 1.131,2 t godišnje. Ako se uzme u obzir

da je energetska vrednost tog otpada 12 MJ/kg, tada se moţe izraĉunati ukupna energetska

vrednost otpada. Ta vrednost iznosi 9.502.080 MJ, sa energetskom efikasnosti loţišta od 70%.

Pošto je toplotna moć dizel goriva 41 MJ/kg, a koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja

teĉnog goriva 0,95 navedenom koliĉinom biomase bi moglo da se supstituiše 231,76 t dizel

goriva godišnje. Ekvivalentna koliĉina nafte iznosi nešto manje, tj. 226,96 toe. Ako se usvoji

da je cena dizel goriva 1,6 evra/kg, dobija se vrednost od 370.816 evra godišnje. Naravno, da

se iz više razloga neće sav biorazgradljivi otpad sagorevati u cilju produkcije toplotne

energije. Procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 30% otpada za toplotne

svrhe. To je koliĉina otpada od 69,52 t godišnje ili izraţeno u ekvivalentnoj koliĉini ulja za

15

loţenje 68,09 toe. Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost uštede od

111.244,8 evra godišnje, po ceni otpada 5 evra/t.

U tabeli 6 (Tabela 6) date su vrste biomase, ukupne koliĉine raspoloţive biomase, procenat

korišćenja, ekvivalentne koliĉine teĉnog goriva koje bi se mogle supstituisati korišćenjem

potencijala biomase i ukupna ekonomska ušteda kada se samo pojedini procenti navedene

raspoloţive biomase koriste u energetske svrhe.

Tabela 6. Vrste biomase, ukupne koliĉine, procenat korišćenja, ekvivalentne koliĉine teĉnog

goriva i ekonomska ušteda pri korišćenju biomase kao energenta

Vrsta biomase

Ukupno

raspoloţivo

biomase

Procenat

korišćenja

Koliĉina

biomase

Ekvivalentna

koliĉina goriva

Ekonomska

ušteda

(t/god) (%) (t/god) (toe/god) (€)

Ratarska proizvodnja 23.036,0 25 5.759 3.455,4 1.544.568

Voćarsko-vinogradarska 1.669,9 50 835,0 252,8 404.400

Stoĉarska proizvodnja 38.186,7 25 9.546,7 295,0 471.848

Šumarsko drvopreraĊivaĉka 16.400 50 8.200,0 1.091,2 1.745.920

Komunalni otpad 1.131,2 30 339,4 64,7 101.823

UKUPNO: 80.423,8 - 24.680 5.159 4.268.559

Iz navedenih podataka u tabeli 6 moţe da se konstatuje da korišćenjem poljoprivredne i drvne

biomase, kao i komunalnog biorazgradljivog otpada, ukupne godišnje uštede u opštini

Golubac mogle bi da iznose: od ratarske biomase 1.544.568evra, od voćarsko-vinogradarske

biomase 404.400 evra, od stoĉarske biomase 471.848 evra, od šumske i drvopreraĊivaĉke

biomase 1.745.920 evra i od komunalnog biorazgradljivog otpada 101.823evra, tj. ukupno

4.268.559 evra godišnje.

Struktura ušteda koje se mogu postići u opštini Golubac ukoliko se koristi raspoloţiva

biomasa je prikazana na slici 2 (Sl. 2).

Sl. 2. Struktura ušteda koje se mogu postići u opštini Golubac korišćenjem biomase

16

Korišćenjem navedenih procenata ukupno raspoloţive biomase (zavisno od vrste) moţe da se

dobije toplotna energija od 211.519.000 MJ. Ova vrednost moţe da se pretvori u MWh, što

tada iznosi 58.755 MWh. Ako bi postrojenje za proizvodnju toplotne energije radilo punom

snagom 24 sata dnevno tokom godine 6 meseci, odnosno 4.390 sati, onda bi prema

raspoloţivoj energiji snaga tog postrojenja mogla da bude 13,4 MW.

Naravno, da se celokupna snaga postrojenja ne upotrebljava svih 6 meseci, prema iskustvu

autora studije tokom 6 meseci za proizvodnju toplotne energije utrošiće se oko 50% biomase

kao goriva, tako da se navedenom biomasom moţe obezbediti rad postrojenja oko 27 MW,

tokom 6 radnih meseci.

Navedeni pokazatelji nameću razmišljanje da se na teritoriji opštine Golubac moţe planirati

izgradnja termoelektrane toplane snage preko 10 MW.

Pri ovom treba imati u vidu da pri ovom proraĉunu nije uzeto u obzir ogrevno drvo, pošto se

ono ĉesto smatra konvencionalnim gorivom.

Vrsta forma i cena raspoloţive biomase kao energenta

Na osnovu podataka o raspoloţivim potencijalima biomase i njihovoj strukturi, navedenih u

poglavlju 1.1 moţe se konstatovati da se u opštini Golubac najviše biomase moţe prikupiti iz

ratarske proizvodnje i šumarstva, ĉiji potencijali znatno prevazilaze potrebe kod zagrevanja

izabranih objekata.

Forma biomase koja će se sagorevati u termoenergetskom postrojenju je usvojena sa teţnjom

da se udovolji razliĉitim zahtevima. U tom izboru je bilo nekoliko prioritetnih smernica.

Najvaţniji faktori u odreĊivanju forme biomase koja će se sagorevati su se odnosili na:

- raspoloţivu površinu koja moţe biti namenjena za izgradnju kotlarnice i

meĊuskladišta za skladištenje biomase kojom bi se obezbedio nesmetani rad

termoenergetskog postrojenja od nekoliko dana,

- poţarno opterećenje,

- veliĉinu destruktivnog uticaja na okolnu sredinu (emisije gasovitih produkata

sagorevanja, buke, vibracija, raznošenje biomase pri njenom transportu i

manipulaciji i dr.),

- mogućnost i isplativost transporta od skladišta do kotlovskog postrojenja,

- potrebu korišćenja pomoćnih sredstava za manipulaciju biomasom.

Pregled cena odabranih vrsta i formi biomase moţe se uraditi na dva naĉina. Tako što će se

uzimati pregled kalkulacije realnih troškova u nabavci, pripremi, skladištenju i transportu

biomase ili cena biomase sa trţišta.

Kalkulacija cena razliĉitih vrsta i formi biomase koja se koristi za dobijanje energije je

formirana prema troškovima koji se javljaju od nabavke biomase, pa sve do njenog

sagorevanja.

Tako su u razmatranju uzeta:

ĉetiri sistema baliranja slame i to:

17

- spremanje u klasiĉne (male – konvencionalne) bale, mase 10 – 12 kg/kom,

- rol (valjkaste) bale, mase 80-150 kg/kom,

- velike prizmatiĉne bale, mase 250–300 kg/kom,

- dţambo (Big square balers) bale, mase 500 kg/kom,

brikete, mase 400 gr/kom,

pelete od poljoprivredne biomase, mase 20 gr/kom,

iver od ostataka drveta od seĉe šume i ogrevnog drveta druge klase, mase 20 gr/kom,

pelete od ostataka drveta od seĉe šume i ogrevnog drveta druge klase, mase 20 gr/kom.

Analitiĉka kalkulacija cena biomase nastale iz poljoprivredne proizvodnje prema poznatim

kategorijama troškova se neće prikazivati, pošto je obimna. Da bi se realizovala ova studija

kao poĉetni parametri su za izradu kalkulacije cena biomase korišćeni mnogi usvojeni podaci.

Usvojeno je da je poĉetna cena biomase iz poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 0,55

din/kg, što je veoma diskutabilno, pošto ne postoji trţište biomase, a njena vrednost se u

realnosti kreće od 0 do 1 din/kg.

OdreĊivanje nabavne cene drveta kao sirovine za sagorevanje je bilo lakše, pošto za drvo koje

se koristi kao energent postoji trţište, gde proseĉna cena u nabavci veće koliĉine drveta na

duţi vremenski period iznosi za ostatak drveta od seĉe šume 20 evra/t, a ogrevnog drveta

druge klase 30 - 35 evra/t. Na osnovu tih podataka usvojena je srednja cena od 2,9 din/kg

otpadne drvne biomase.

Pored toga usvojeno je da utovar i slaganje malih konvencionalnih bala rade 2 radnika. Kod

rol bala utovar je sa prednjim traktorskim utovarivaĉem. Kod utovara i slaganja bala u

skladište predviĊen je prednji traktorski utovarivaĉ sa posebnim dodatkom za zahvat velikih

kvadar bala.

Pored navedenog, morale su se usvojiti adekvatne vrednosti mnogih varijabilnih i fiksnih

troškova, kao što su:

- cena mašina koje uĉestvuju u procesu pripreme biomase,

- potencijalni godišnji uĉinak mašina, (ha ili sati),

- ekonomski vek korišćenja mašina (amortizacija),

- pogonski troškovi,

- troškovi odrţavanja,

- opremljenost i organizaciju rada transportnih sistema,

- cena plata radnicima,

- troškovi osiguranja, kamata,

- proseĉni prinosi biomase i dr.

Izraĉunate jediniĉne cene razliĉitih formi bala biomase nastale iz poljoprivredne proizvodnje

za koje se u Srbije raspolaţe adekvatnom mehanizacijom i tehnologijom rada su prikazane u

tabeli 7 (Tabela 7).

18

Tabela 7. Cene razliĉitih formi bala biomase

Troškovi u pripremi bala

biomase

Male

prizmatiĉne bale

Rol

(valjkaste)

bale

Velike

prizmatiĉne

bale

Velike

dţambo

bale Vrsta troška Jedinica

Masa bal (kg/kom.) 10 – 12 120 – 160 250–300 500

Cena slame (din./kg) 0,55 0,55 0,55 0,55

Presovanje (din./kg) 1,32 1,21 1,32 1,32

Utovar (din./kg) 0,66 0,55 0,55 0,44

Prevoz (din./kg) 0,55

(do 30 km)

0,66

(do 30 km)

0,66

(do 50 km)

0,55

(do 100 km)

Istovar i kamarisanje (din./kg) 0,66 0,55 0,55 0,44

Manipulacija do

kotla (din./kg) 0,11 0,11 0,22 0,22

Ukupna cena

biomase: (din./kg) 3,85 3,63 3,85 3,52

Cene pojedinih formi biomase su prikazane u tabelama 8 do 11.

Tabela 8. Cena briketa od poljoprivredne biomase 400 gr/kom.

Vrsta troška Cena troška (din./kg)

Cena bale slame 3,3 – 3,74

Usitnjavanje 2,2

Presovanje 5,5

Pakovanje 1,65

Skladištenje 1,1

Prevoz 2,2 (do 300 km)

Ukupna cena: 15,95 do 16,39

Tabela 9. Cena peleta od poljoprivredne biomase 20 gr/kom.


Cena bale slame 3,3 – 3,74

Usitnjavanje 2,75

Presovanje 6,6

Pakovanje 1,1

Skladištenje 0,55


Ukupna cena: 17,6 do 18,04

19

Tabela 10. Iver od ostatka drveta od seĉe šume i ogrevnog drveta druge klase


Polazni materijal 2,97

Transport do meĊuskladišta 1,76

Iveranje 1,98

Skladištenje 1,1

Transport do loţišta 0,55

Ukupna cena: 8,25

Tabela 11. Pelet od ostatka drveta od seĉe šume i ogrevnog drveta druge klase 20 gr/kom.


Polazni materijal 2,97

Transport do meĊuskladišta 1,76

Iveranje 1,98

Fino usitnjavanje 1,32

Presovanje (peletiranje) 6,6

Pakovanje 1,1

Skladištenje 0,55


Ukupna cena: 19,58

Opština Golubac ima 32.028 ha poljoprivrednog zemljišta, od ĉega oranice pod kulturama ĉija

biomasa moţe da se koristi u energetske svrhe obuhvataju 4.730 ha. Na navedenim

površinama, svake godine, kao ostatak primarne poljoprivredne proizvodnje preostaje 23.036

t biomase. Korišćenjem samo manjeg dela navedene biomase bilo bi više nego dovoljno da se

greju svi objekti javne namene u gradu Golubac.

Navedena raspoloţivost biomase nastale u procesima primarne poljoprivredne proizvodnje uz

povoljnost njihove niske cene je nametnula neophodnost da se takva biomasa prvo uzme u

razmatranje, pri analizi koja vrsta i forma biomase bi se koristila za grejanje objekata javne

namene u opštini Golubac. Ali i pored niza pogodnosti od korišćenja biomase nastale u

procesima poljoprivredne proizvodnje za dobijanje toplotne energije kojom bi se grejali

objekti javne namene u Golupcu se odustalo zbog više razloga, koji se u najkraćem mogu

navesti u sledećem:

velika usitnjenost parcela od 1 do 5 ha, koje se nalze na preteţno brdovitom terenu

odbacuje mogućnost i isplativost korišćenja visoko kapacitivnih mašina (rol prese, prese

za velike prizmatiĉne bale, itd.) za prikupljanje i baliranje slame, što uslovljava

korišćenje malih prizmatiĉnih bala ĉija isplativost transporta ide do 30 km,

objekti javne namene u gradu Golupcu su locirani u uţem centru grada,

saobraćajnice u Golupcu su uske sa malim brojem mesta za parkiranje izvan kolovoznih

traka, što dovodi do ĉestog zaustavljanja i parkiranja vozila na kolovozu tako da su

20

kraća zakrĉenja saubraćaja ĉesta. Navedeni uslovi odvijanja saobraćaja u Golupcu bi u

velikoj meri ometali prolazak specijalnih vozila, kakva bi bila vozila, tj. agregati za

transport balirane biomase iz poljoprivredne proizvodnje,

transportni putevi do objekata javne namene prolaze kroz centralno gradsko jezgro, gde

bi se trasportom balirane biomase narušavala higijena ulica, što bi se posebno

manifestovalo pri vetrovitim vremenskim uslovima,

ako bi se za zagrevanje objekata javne namene koristila biomasa iz poljoprivredne

proizvodnje, neophodno bi bilo u blizini kotlarnice obezbediti i prostor za

meĊuskladište bala biomase za koje bi se morao obezbediti adekvatan prostor, pre svega

u pogledu protivpoţarnih i higijenskih uslova, koji ne postoje.

Uvaţavajući navedeno, usvojeno je da se u opštini Golubac koristi peletirana biomasa iz

poljoprivrede ili od ostataka drveta od seĉe šume i ogrevnog drveta druge klase.

Pored analitiĉke cene koja je izraĉunata na osnovu kompleksonog proraĉuna koji uvaţava

mnogobrojne varijabilne troškove proizvodnje, ali nikako ne moţe da predvidi dinamiĉno

kretanje trţišta u pogledu ponude i potraţnje i realne borbe za trţištem samih proizvoĊaĉa,

koji su spremni da ponude i niţu cenu ukoliko bi se kupovina pelet ugovorila u toku letnje

sezone. Zbog prethodno navedene ĉinjenice, izvršeno je istraţivanje trţišta, odnosno

kontaktiranje firmi koje se bave proizvodnjom peleta, a nalaze se u krugu opštine koji je

ekonomiĉan za transport peleta (200 km). Spisak firmi sa njihovim kontaktima i njihovim

cenama je prikazan u tabeli 12 (Tabela 12).

Tabela 12. Spisak firmi koje se bave proizvodnjom i distribucijom peleta

Naziv firme Tip peleta Proizvodni kapacitet Cena

“MTMOP” d.o.o

Dunavski kej, 12223 Golubac

bukva i jasen 1400 kg/h

600 t/mesec

150 €/t *

180 €/t**

200 €/t***

“MIBORO PELET” d.o.o

12222, Braniĉevo

bukva 500 kg/h

210 kg/mesec

160 €/t *

185 €/t**

200 €/t***

“FONOS” d.o.o – pelet centar

Uĉiteljska 59a, Zvezdara,

Beograd

bukva

bukva+ĉamovina

Uvek ima na lageru 175€/t*

190 €/t**

205 €/t***

“BIOENERGY POINT” d.o.o

Izvorski put bb, Boljevac 19370

bukva 3.000/t mesec 160€/t*

180 €/t**

195 €/t***

* Cena vaţi ako se koliĉina peleta ugovori do jula meseca

** Cena na koliĉine preko 20 t

*** Maloprodajna cena

Cene prikazane u tabeli 12 (Tabela 12) su bez prevoza. Cena prevoza kod auto prevoznika za

kamion nosivosti 20 t iznosi 100 din./km. U kilometraţu se raĉuna odlazak praznog kamiona i

21

vraćanje sa teretom. U tabeli 13 (Tabela 13) su date udaljenosti sa cenom prevoza do

proizvodnih pogana i magacina sa peletama do opštine Golubac.

Tabela 13. Troškovi transporta peleta od proizvoĊaĉa do opštine Golubac

Relacija transporta Broj

kilometara

Ukupna cena

prevoza

Cena prevoz po

toni peleta

(km) (din) (din./t)

Golubac - Golubac 4 800 40

Golubac – Braniĉevo 31,3 – 33,4 6.260 – 6.680 313 – 334

Golubac – Beograd (Zvezdara) 129 25.800 1.290

Golubac – Boljevac 163 - 173 32.600 – 34.600 1.630 - 1730

Analizom ponude proizvoĊaĉa iz tabele 12 i troškova transporta iz tabele 13 došlo se do

zakljuĉka da je najjeftinija nabavka peleta od firma “MTMOP” d.o.o iz Golupca, te se usvaja

drveni pelet kao gorivo, ĉija cena iznosi 150,35 €/t, odnosno 17,13 din./kg, pri vrednosti 1€ =

114 din.

Spektar mogućnosti korišćenja drvne biomase u energetske svrhe

Biomasa je regenerativni ili obnovljivi izvor toplotne energije. Biomasa nastaje fotosintezom

solarne energije, ugljen-dioksida i vode (biokonverzija).

Najopštije bi se moglo rеći da sva biomasa svedena na ĉistu gorivu masu ima praktiĉno isti

hemijski sastav, definisan izrazom CH1,4O0,6N0,1, ali postoje velike razlike u prirodi polimera,

koji ulaze u njen sastav.

Tako se i za jednogodišnju i višegodišnju biomasu moţe konstatovati da je lignocelulozni

materijal, donekle promenljivog elementarnog sastava, što je uslovljeno ĉitavim nizom

faktora.

Drvo je organska supstanca sloţene strukture koja se sastoji od istih elemenata kao i druga

prirodna ĉvrsta goriva. Tu se podrazumevaju: ugljenik (c), vodonik (h), kiseonik (o), azot (n),

sumpor (s), mineralne materije (a) i vlaga (w).

Ugljenik, vodonik i kiseonik se nalaze u okviru ugljovodoniĉnih jedinjenja. Vodonik, ĉije je

prisustvo utvrĊeno elementarnom analizom, pored toga što ulazi u sastav ugljovodonika i

uvek prisutne vlage, ulazi i u hidroksilne (OH) grupe. TakoĊe, deo kiseonika, vezan je sa

ugljenikom, odnosno azotom, a deo je i u slobodnom stanju. Osnovne komponente koje ĉine

strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin. Procentualno uĉešće pomenutih

komponenata u drvnoj supstanci menja se od vrste do vrste, ali i od dela stabla koje se

analizira. U suvom drvetu lišćara celuloza proseĉno uĉestvuje sa 43-45%, lignin sa 19-26%,

heksozana 3-6% i pentozana 21-26 %. Kod ĉetinara celuloze ima izmeĊu 53-54%, lignina 26-

29 %, heksozana 13% i pentozana 10-12%. Drvo sadrţi i male koliĉine ekstraktiva, ali oni

mogu imati velikog uticaja na toplotnu vrednost drveta.

Uopšteno navodeći drvo ima sledeći hemijski sastav:

- 43-54% - celuloza,

22

- 24-35% - hemiceluloza,

- 19-30% - lignin,

- 3-4% - prateći materijali (skrob, šećer, boja, smole, tanin, otrovi i dr.).

Sastav drveta utiĉe i na njegovu tvrdoću, tako se razliĉite vrste drveta mogu podeliti na: meko

i suvo drvo. U meka drva spadaju: lipa, vrba, svi ĉetinari, topola, jasen, jova i dr., dok u tvrdo

drvo ĉine: hrast, bukva, grab, brest i dr.

Komparativni prikaz elementarne hemijske analize nekih vrsta biomasa, svedeno na suvu

materiju, prikazan je u tabeli 14 (Tabela 14), gde su prikazani udeli ugljenika, vodonika,

dvoatomih elemenata (kiseonika i azota) i mikroelemenata, koji se pojavljuju kao sastojci

pepela nakon sagorevanja drveta. Udeo sumpora u tabeli 3 je zanemaren, pošto udeo sumpora

kod biomase najĉešće iznosi 0 - 0,1%.

Tabela 14. Elementarni hemijski sastav biomase

Red.

br.

Hemijski

element Slama Oklasak

Ljuske

sunc. Drvo

Kora od

drveta

(%) (%) (%) (%) (%)

1. Ugljenik (C) 44,84 48,31 50,57 50,30 50,60

2. Vodonik (H) 5,68 5,74 5,68 6,20 5,90

3. Kiseonik + azot

(O + N) 41,48

43,13 +

0,66

40,91 +

0,57 43,10 40,70

4. Pepeo (A) 8,00 2,16 2,27 0,40 2,80

Podaci iz tabele 14 (Tabela 14) su proseĉne vrednosti pojedinih vrsta biomase u apsolutno

suvom stanju. Precizniji podaci o hemijskom sastavu nekih domaćih vrsta drveta su prikazani

u tabeli 15 (Tabela 15).

Tabela 15. Hemijski sastav nekih domaćih vrsta drveta

Vrsta drveta Elementarni hemijski sastav (%)

C H O

Bukva 48,5 6,3 45,2

Hrast 49,4 6,1 44,5

Topola - P.robusta 49,7 6,3 44,0

Smrĉa 49,6 6,4 44,0

Jela 50,0 6,4 43,6

Bor 49,9 6,3 43,8

Po ĉeonom preseku stabla drveta razlikuje se više slojeva u njegovoj strukturi i to: spoljna

kora, lika, kambijum, drvena masa - ksilem i srţ. Analiza hemijske strukture drvne mase i

23

kore lišćarskih i ĉetinarskih vrsta zastupljenih u šumskom fondu Srbije prikazani su u tabeli

(Tabela 16).

U odnosu na sloj u graĊi drveta razlikuje se i elementarni sastav tog dela drveta. Tako kora

drveta sadrţi više pepela, ĉiji ukupni udeo varira i zavisi od mesta rašćenja drveta. TakoĊe, u

zavisnosti od vrste drveta i sloja zavise i njegove tehniĉke karakteristike koje se manifestuju u

procesima njegovog sagorevanja. Zbog toga ĉetinari koji imaju u svom hemijskom sastavu u

odnosu na lišćare više lignina, a manje celuloze imaju i veću toplotnu moć.

Na tehniĉke karakteristike (toplotnu moć i kinetiku – brzinu - sagorevanja) drveta utiĉe i

njegova gustina. Sa povećanjem gustine drveta povećava se njegova toplotna moć, dok se

brzina sagorevanja smanjuje. Na gustinu drveta utiĉe: vrsta i starost drveta, deo stabla i vreme

seĉe. Gustina drveta se kreće u granicama od 550 do 900 kg/m3.

Tabela 16. Hemijski sastav ksilema i kore domaćih vrsta drveća

Ksilem (%)

Vrsta drveta Pepeo Celuloza Lignin* Ekstraktivi

Bukva (Fagus moesiaca) 0.53 50.26 24.80 1.72

Hrast (Quercus petraea) 0.36 47.29 26.27 4.90

Smrĉa (Picea abies) 0.22 52.87 28.31 1.58

Crni bor (Pinus sylvestris) 0.31 47.53 27.82 4.25

Kora (%)

Vrsta drveta Pepeo Celuloza Lignin* Ekstraktivi

Bukva (Fagus moesiaca) 1.99 24.72 25.12 14.23

Hrast (Quercus petraea) 6.89 22.31 16.19 17.36

Smrĉa (Picea abies) 1.15 29.46 22.76 19.28

Crni bor (Pinus sylvestris) 0.77 29.86 25.10 12.07

*Klasonov + kiselo-rastvorni lignin.

Podaci o gustini nekih domaćih vrsta drveta su prikazani u tabeli 17 (Tabela 17).

Tabela 17. Gustine nekih domaćih vrsta drveta

Red. br. Vrsta drveta Proseĉne vrednosti gustine drveta (kg/m3)

1. Bukva 720

2. Hrast 690

3. Crna topola 450

4. Smrĉa 470

5. Jela 450

6. Bor 520

24

Od vaţnijih karakteristika drveta kao energenta koje znaĉajnije utiĉu na proces sagorevanja se

moţe navesti sledeće:

u poreĊenju sa konvencionalnim energentima (teĉna goriva, prirodni gas i ugalj) drvo je

jeftinije gorivo i pored toga što ima relativno malu raspoloţivu energiju po jedinici

zapremine,

mala raspoloţiva energija po jedinici zapremine drveta utiĉe na njegove veće

transportne troškove, što je podstaklo razvijanja procesa briketiranja i peletiranja drveta

i ostalih vrsta ĉvrste biomase,

drvo ima manji sadrţaj korisnih gorivih elemenata ugljenika i vodonika u odnosu na

fosilna goriva. Drvo veće tvrdoće i starosti u svom sastavu ima više korisnih gorivih

elemenata,

drvo ima veliki sadrţaj kiseonika ĉime se smanjuje njegova toplotna moć, što je

naroĉito izraţeno kod malĊih delova drveta,

u drvnoj masi udeo azota i sumpora (kojeg ima samo u tragovima) je mali, što drvo kao

biogorivo u velikoj meri ĉini ekološkim, jer njegovo sagorevanje ne dovodi do pojave

kiselih kiša, a postrojenja u kojima drvo sagoreva imaju duţi vek eksploatacije,

drvo ima mali udeo mineralnih materija (<1%), ali se i pored toga prilikom sagorevanja

drveta na pepeo mora obratiti paţnja zbog niţe temperature topljivosti, koje su više

izraţene, ako se u loţištima sagoreva veća koliĉina kore,

pored ostalih komponenti drvo sadrţi i odreĊenu koliĉinu vlage, ĉiji maseni udeo u

drvetu moţe varirati u velikom rasponu. Prema sadrţaju vlage u drvetu postoji podela

na: suvo drvo sa 10-20% vlaţnosti, polusuvo drvo sa 20-35% vlaţnosti i sirovo ili

vlaţno drvo sa vlaţnošću od preko 35%. Tokom sagorevanja drveta za isparavanje

vlage i njeno pregrevanje na temperaturu dimnih gasova troši se znaĉajan deo toplote

osloboĊene sagorevanjem usled ĉega se smanjuje toplotna moć drveta, smanjuje

energetska efikasnost postrojenja za sagorevanje drveta i povećava emisija štetnih

gasova u atmosferu usled nepotpunog sagorevanja. Promenljivi udeo vlage u drvetu se u

loţištu moţe manifestovati kao da sagorevaju dva potpuno razliĉita goriva,

gorive isparljive materije (volatili) u drvetu ĉine pribliţno 80% njegove ukupne mase.

Tokom sagorevanja drveta volatili u procesu suve destilacije prvi sagorevaju kao

gasovito gorivo u kratkom vremenskom periodu i osnovni su izvor aerozagaĊenja u

sluĉaju da je sagorevanje nepotpuno.

jedna od najznaĉajnijih tehniĉkih karakteristika pojedinih materija kod ocenjivanja da li

se mogu koristiti kao goriva je toplotna moć. Uopšteno posmatrajući toplotna moć

drveta je manja u odnosu na konvencionalna goriva, što se moţe videti iz rezultata

prikazanih u tabeli 18. Na osnovu prikazanih podataka u tabeli 18 (Tabela 18.) moţe se

konstatovati da je toplotna moć drveta 1,18 puta veća od toplotne moći pšeniĉne slame,

1,06 manja od slame uljane repice, 1,21 od mrkog uglja i 2,26 od lakog ulja za loţenje.

Navedeno treba uzeti sa rezervom, pošto se zbog eksplatacione manje energetske

efikasnosti postrojenja u kojima se sagoreva biomase ovi odnosi povećavaju. Na osnovu

25

navedenih podataka moţe se konstatovati da se drvo uspešno moţe koristiti kao

energent za dobijanje toplotne energije, ali je za to u praksi neophodno primenjivati

posebne tehnologije i prilagoĊeno tehniku za njegovo uspešno sagorevanje.

Uopšteno posmatrajući toplotne moći u odnosu na suvu osnovu drveta iznose od 18.000 do

22.000 kJ/kg. Sa povećanjem vlaţnosti smanjuje se toplotna moć drveta i ona se naziva donja

toplotna moć goriva. Zavisnost smanjenja toplotne moći drveta usled povećanog sadrţaja

vlage je prikazana u tabeli (

Tabela 19).

Tabela 18. Toplotne moći razliĉitih vrsta goriva u odnosu na suvu osnovu

Red br. Vrsta goriva Donja toplotna moć (kJ/kg)

1 2 3

1. Pšeniĉna slama 15.827

2. Kukuruzovina 15.260

3. Oklasak od kukuruza 16.620

4. Slama od soje 17.750

5. Slama od uljane repice 19.670

6. Drvo 18.600

7. Mrki ugalj 22.500

8. Koks 28.800

9. Ulje za loţenje - lako

- teško

42.080

41.780

10. Benzin 42.040

Tabela 19. Zavisnost donje toplotne moći drveta od sadrţaja vlaţnosti

Red br. Sadrţaj vlaţnosti u drvetu Donja toplotna moć (kJ/kg)

1. 0 18.200

2. 15 15.400

3. 30 13.500

4. 45 11.900

5. 60 10.500

6. 100 8.500

Eksperimentalno odreĊene donje toplotne moći nekih domaćih vrsta drveta su prikazane u


26

Tabela 20. Donje toplotne moći nekih domaćih vrsta drveta

Red br. Vrsta goriva Donja toplotna moć (kJ/kg)

1. Bukva 18.820

2. Hrast 18.360

3. Crna topola 17.260

4. Smrĉa 19.660

5. Jela 19.460

6. Bor 21.210

Gornja toplotna moć ili toplotna moć u odnosu na suvu osnovu drveta se moţe izraĉunati na

osnovu podataka iz hemijske analize uz pomoć korigovanog VDI obrasca:

Hg = 330 C + 1430 (H – (O / 10) + 105 S [kJ/kg]

Na osnovu rezultata hemijske analize sastava drveta, odnosno procentualnog uĉešća u prvom

redu celuloze, lignina i ekstraktiva, gornja toplotna moć drveta se moţe izraĉunati kao:

Hg= Hgc . (Pc/100) + Hgl . (Pl/100) + Hge . (Pe/100) [kJ/kg]

gde su:

Hgc, Hgl i Hge - gornje toplotne moći celuloze i njoj sliĉnih jedinjenja, lignina i

ekstraktiva respektivno,

gde su:

Hgc, Hgl i Hge - gornje toplotne moći celuloze i njoj sliĉnih jedinjenja, lignina i

ekstraktiva respektivno,

Pc - procentulano uĉešće celuloze i njoj sliĉnih jedinjenja,

Pl - procentulalno uĉešće lignina i

Pe - procentualno uĉešće ekstraktiva.

Analiziralući drvo sa aspekta njegove hemijske graĊe dobijene su toplotne moći pojedinih

delova nekih domaćih drveta u odnosu na suvu osnovu, što je prikazano u tabeli 21 (Error!

Not a valid bookmark self-reference.).

Tabela 21. Toplotne moći pojedinih delova nekih domaćih vrsta drveta u odnosu na suvu

osnovu

Red.

br.

Vrsta drveta Gornja toplotna moć (kJ/kg)

Kora Stablo Srţ

1. Bukva 17.900 19.300 20.600

2. Hrast 19.700 21.300 19.700

3. Topola 18.200 18.000 -

4. Smrĉa 21.200 - -

5. Bor 22.200 20.000 20.700

27

Prema prikazanim rezultatima toplotna moć raste od periferije stabla prema njegovom

središtu.

Kao što je navedeno biomasa kao gorivo ima niz povoljnosti, ali i nedostataka. Od dobrih

osobina biomase kao goriva se moţe istaći da je biomasa lako dostupan, obnovljiv, tehniĉki i

ekološki prihvatljiv izvor energije. Korišćenjem biomase se smanjuju potrebe za uvozom

konvencionalnih energenata, što u posrednom smislu obezbeĊuje neprekidnost u snabdevanju

energijom, povećanje broja zaposlenih, podizanje kvaliteta ţivota u ruralnim podruĉjima,

smanjenja migracije selo-grad i manja zavisnost drţave od spoljašnjih pritisaka. MeĊutim, i

pored mnogih povoljnosti u eksploataciji biomase njeno korišćenje je vezano i za odreĊene

nedostatke, od kojih bi se moglo navesti: periodiĉnost nastanka biomase, razuĊenost u

prostoru, oteţano sakupljanje, pakovanje i skladištenje, što je uslovljeno malom

zapreminskom masom (gustinom), manjom toplotnom moći svedenom na jedinicu zapremine,

nepovoljnim oblikom i visokim sadrţajem vlage, a i investicioni troškovi za izgradnju

postrojenja za sagorevanje biomase su veća od onih za sagorevanje konvencionalnih

energenata.

Navedeni problemi se u mnogome mogu izbeći ili njihov uticaj smanjiti ukoliko se biomasa

sabija u obliku peleta i briketa. Istina, za te procese se troši dodatna energija, za usitnjavanje,

po potrebi sušenje, sabijanje i hlaĊenje, ali je krajnji bilans uloţene i raspoloţive energije

znaĉajno pozitivan. UtvrĊeno je da se za pravljenje peleta od biomase u proseku troši kod

suvog materijala (vlaţnosti do 12%) oko 2% energije koje one u sebi sadrţe, a kod vlaţnih

materijala gde je pre procesa peletiranja potrebno sušiti materijal troši se oko 10% od njihove

energije.

Konkretno postignuti efekti peletiranjem i briketiranjem biomase se postiţu u sledećem:

povećava se masa u jedinici zapremine (gustina biogoriva), smanjuju se troškovi transporta,

skladištenja i manipulacije, biološki procesi biološke degradacije biomase su znatno usporeni,

loţišna postrojenja su manja i samim tim jeftinija, povećava se efikasnost u procesu

sagorevanja i dr.

Sagorevanje peleta i briketa od biomase, pa i drveta ima svojih prednosti, koje se izmeĊu

ostalog, mogu sagledati i u sledećem:

prilikom sabijanja biomase u pelete i brikete postoji moguĉnost dodavanja više vrsta

biomase, koje mogu imati razliĉite karakteristike, kao i dodavanje ţeljenih aditiva,

za rast biomase od kojih se izraĊuju peleti i briketi se troši CO2 iz atmosvere, da bi se

njihovim sagorevanjem isti CO2 vratio u atmosferu, usled ĉega se izbegava efekat

staklene bašte i smanjuje opasnost od globalnog zagrevanja planete Zemlje,

sadrţaj sumpora u peletama i briketama od biomase je manji u odnosu na

konvencionalna goriva, ĉime se smanjuje opasnost od kiselih kiša, tako da peleti i

briketi od biomase ĉine ekološki prihvatljive energente,

biomasa kao sirovina za proizvodnju peleta i briketa se nalazi svugde u našem

okruţenju, lako je dostupna i nema visoku cenu,

28

nabavka peleta i briketa moţe da bude sukcesivna, kao i svakog drugog proizvoda, u

prodavnicama i stovarištima u koliĉinama koja odgovara potrebi korisnika,

mogućnost kontinualnog ubacivanja u loţište na naĉin koji je u saglasnosti sa

potrebnom termiĉkom snagom loţišta,

vlaţnost proizvoda je manja, u odnosu na rinfuznu biomasu i neke vrste ugljeva,

potpala peleta i briketa je lakša,

toplotna moć peleta i briketa dobijena od drvne biomase i biomase nastale iz primarne

poljoprivredne proizvodnje iznosi 15.500 - 20.560 KJ/kg, što odgovara toplotnoj moći

mrkih ugljeva,

peleti i briketi imaju dobru primenu i u pećima i u kotlovima,

proces sagorevanja se moţe realizovati sa velikom energetskom efikasnosti,

u radu postrojenja za sagorevanje peleta i briketa biomase jednostavna je

mehanizovanost i automatizovanost doziranja goriva u loţište,

peleti mogu da sagorevaju u velikom broju tehniĉkih rešenja loţišta (od revnih

nepokretnih i pokretnih rešetki, ciklonskih loţišta i loţišta u fluidizovanom sloju),

sagorevanjem i manipulacijom peleta i briketa se ne javlja prašina i dim, što je vaţan

momenat kod odrţavanja higijene radnog prostora i njihovog okruţenja,

koliĉina pepela posle sagorevanja je 2-7 puta manja kod peleta i briketa,

i dr.

Peleti Briketi

Izgled

Sirovinski

materijal

Suvo i samleveno drvo i

ostaci poljoprivrednih

kultura.

Suvo i samleveno drvo i ostaci

poljoprivrednih kultura. Sirovinski

materijal moţe biti krupniji nego za

peletiranje, a u zavisnosti od dumenzija

briketa.

Oblik Cilindriĉan (uobiĉajeno Ø

6 do 12 mm, sa duţinom

4 do 5 puta od Ø).

Cilindriĉan (uobiĉajeno Ø 80 do 90 mm)

ili u obliku paralelopipeda (150x70x60

mm)

Struktura Stabilna, ĉvrsta, bez

primesa prašine

Delimiĉno se osipa, rasipa se

Nasipna gustina Min. 650 kg/m3 600 do 700 kg/m

3

Spoljašnji izgled Ravan Najĉešće neravan

29

Transport U rinfuzi, vrećama i

velikim vrećama

Upakovane jedinice, na paletama

Naĉin ubacivanja Ruĉno ili automatizovano

korišćenja

Ruĉno korišćenja

Karakteristike peleta za upotrebu u manjim postrojenjima

Toplotna moć > 4,7 kWh (>17 MJ/kg)

Sadrţaj vlage Max. 10%

Sadrţaj pepela Max. 0.5%

Dimenzije Preĉnik: 6 mm; Duţina: 10 - 30 mm

Istaknute i brojne druge prednosti proizvodnje i korišćenja peleta i briketa od biomase su

opravdane, pa je zato potrebno podizati ovaj tehnološki proces proizvodnje na svim

lokalitetima gde za to postoje uslovi.

Za realizaciju tehnologija direktnog sagorevanja peleta i briketa od biomase danas su u

upotrebi postrojenja razliĉitih toplotnih snaga, od onih koja se koriste u domaćinstvima, snaga

3 do 25 kW, do najvećih kotlovskih i kogenergacijskih postorjenja (CHP), snaga iznad 50

MW, a u kogeneraciji i preko 400 MW.

24

ZADATAK 2 – Analiza potrebne toplotne energije u

izabranim objektima javne namene

U ovom delu studije bilo je potrebno realizovati istraţivanja iz literaturnih podataka i

terenskog rada i dobijene rezultate sistematizovano prikazati sa navodima za:

Napraviti optimalnu selekciju objekata javne namene koje potencijalno mogu koristiti

biomasu kao energent za njihovo zagrevanje,

Obezbediti grafiĉki prikaz objekata sa rasporedom grejnih instalacija (za izabrane

objekte u opštini),

Analizirati tehniĉke karakteristike grejnih sistema i analizu gubitaka toplote za izabrane

objekte javne namene u opštinama (starost zgrade i instalacija, vrstu prozora,

postrojenja za toplu vodu, naĉin grejanja, vrsta goriva itd.)

Analizirati mere za poboljšanje energetske efikasnosti u objektima javne namene i

obezbediti preporuke da se kod zagrevanja tih objekata korišćenjem biomase kao

energenta dostigne visoki nivo efektivnosti energetskih ušteda.

2.1. Izbor objekata javne namena u opštini Golubac za ĉije zagrevanje će se

koristiti biomasa

Izbor objekata javne namene za ĉije zagrevanje će se koristiti biomasa kao izvor toplotne

energije je vršen u zajedniĉkom radu sa svim predstavnicima relevantnih institucija iz

opštinskih, tj. lokalnih samouprava. Tako su za odabir objekata i prikupljanje neophodnih

podataka koji se odnose na plansku dokumentaciju lokacije sa makro i mikro aspekta,

tehniĉke karakteristike objekata sa postojećom infrastrukturom i potencijalne mogućnosti

proširenja postojećih i dovoĊenje novih infrastrukturnih prikljuĉaka ukljuĉeni: rukovodstvo

opštine uz obavezno uĉešće opštinskog menadţera za energetiku, predstavnici javnih

preduzeća (urbanizam, katastar, elektrodistribucija, vodovod i kanalizacija, toplane,

poljoprivredne i šumarske sluţbe), privredna komora, kao i direktori skoro svih javnih

ustanova koje se nalaze na lokacijama koje su interesantne za izradu ovog zadatka.

Pri odabiru objekata teţilo se da se ispuni nekoliko najvaţnijih kriterijuma i to:

da su u pitanju objekti javne namene od znaĉaja za lokalnu samoupravu,

da se radi o jednom ili više objekata, koji imaju potrebe za većom koliĉinom toplotne

energije,

da su objekti na lokaciji koja se ne prepliće sa postojećim cevnim sistemom gradskih

centralnih grejanja, tj. da su na lokacijama do kojih mreţa gradskog centralnog grejanja

neće u dogledno vreme doći,

25

da na izabranim lokacijama ima dovoljno prostora za izgradnju kotlarnice i manjeg

meĊuskladišta biomase, što podrazumeva fiziĉku odvojenost od postojećih objekata (pre

svega zbog higijenskih i protivpoţarnih zahteva),

da je lokacija za izgradnju objekta u blizini postojećih kotlarnica na gas, teĉno gorivo ili

ugalj tako da sistemi kotlovskih postrojenja mogu da rade u spregnutom radu, tj. da

koriste zajedniĉke kolektore,

da objekti imaju zadovoljavajuću unutrašnju cevnu mreţnu grejnih instalacija ili da

nema nikakvu instalaciju tako da moţe da se projektuje i izradi unutrašnja grejna

instalacija adekvatnih tehniĉkih karakteristika,

da je poznat vlasnik prostora na kojem se planira kotlarnica i meĊuskladište,

da cevna instalacija izmeĊu nekoliko izabranih objekata ne bude suviše duga i sloţena

za izgradnju,

da postoje adekvatni pristupni putevi do objekta meĊuskladišta za donošenje biomase na

sagorevanje i drugo.

Sagledavajući stanje na terenu i uvaţavajući navedene kriterijume u opštini Golubac

konstatovano je da opština Golubac ima 24 mesnih zajednica (1 gradska i 23 seoskih) i da se

prostire na površini od 368 km2. Opština ima 9.392 stanovnika, dok grad ima 1.896

stanovnika. Klima je umerene – kontinentalana povoljna za ţivot i rad.

Uoĉeno je da grad Golubac nema sistem centralnog gradskog grejanja, već se objekti greju

posebno. To je otvorilo velike mogućnosti kod odabira grejnog sistema objekata javne

namene.

Grad Golubac ima: jednu osnovnu školu i predškolsku ustanovu (vrtić). Pored ovih vaspitno –

obrazovnih ustanova u gradu se nalazi zgrada opštine, doma kulture, zgrada biroa za

zapošljavanje i dr.

Zbog toga što u Golupcu ne postoji sistem gradskog centralnog grejanja, opštinska uprava je

predloţila da se razmotre mogućnosti uvoĊenja centralnog zagrevanja na biomasu u više

zgrada u gradu. Iz tog razloga je sagledana situacija u više objekata i to:

Naziv objekta Izgled objekta

Osnovna škola „Branko Radiĉević“

Zgrada OŠ „Branko Radiĉević“ (Sl. 3.) je poĉela

da se gradi 1982. godine, a završena je 1984.

godine. Objekat predstavlja dvospratnu zgradu

koja u osnovi ima 1400 m2 odnosno 2800 m

2

ukupno. Škola sluţi za obrazovanje uĉenika iz

grada Golupca i okolnih sela. Zgrada je

izgraĊena klasiĉnim sistemom gradnje, odnosno

kombinacija betnoskih nosećih elemenata, opeke

Sl. 3. Zgrada OŠ „Branko Radiĉević“

26

i fasadne silikatne cigle. Objekat se zagreva

centralnim sistemom grejanja iz sopstvene

kotlarnice u kojoj se nalaze dva kotla ĉija

ukupna snaga iznosi 500 kW, a kao energent se

koristi ugalj.

Predškolska ustanova „Lasta“

Predškolska ustanova „Lasta“ (Sl. 4) je

izgraĊena 1976. godine i prostire se na površini

od 340 m2 u osnovi objekta. Objekata je

napravljen u kombinovanim sistemom gradnje,

odnosno noseći zidovi objekta su izidani od

opeke širine 25 cm, dok su unutrašnji pregradni

zidovi izraĊeni od drvenih panelnih ploĉa. Krov

objekta je rekonstruisan 2002. godine kada su

azbesne valovite ploĉe zamenjene crepovima,

2007. godine su zamenjeni stari drveni prozori

sa novim PVC prozorima, a 2009. godine je

izvršena rekonstrukcija kotlarnice, pri ĉemu je

montiran novi kotao na ugalj, proizvoĊaĉa

„Centrometal“. U objektu svaki dan boravi, 76

dece i 6 zaposlenih.

Sl. 4. Predškolska ustanova „Lasta“

Sportska hala u Golupcu

Sportska sala u Golupcu (Sl. 5) je izgraĊena

2005. godine. Hala je graĊena po montaţnom

principu sa metalnom konstrukcijom i

termoizolacionim panelima od lima i

poliuretana.

Sportska hala se nalazi na parceli OŠ „Branko

Radiĉević“ i koristi se kao sportsko rekreativni

centar i fiskulturna sala škole. Objekat se

prostire na 1.493 m2 površine. Na severnoj strani

objekta je izraĊena velika staklena površina od

237 m2, koja pruţa lep pogled na jedan od

najširih delova Dunava.

Sl. 5. Sportska hala u Golupcu

Tokom razmatranja mogućnosti izgradnje kotlovskog postrojenja na biomasu (pelet od

drveta) pored prethodno navedena tri objekta bilo je razmatrana još nekoliko objekata, kod

kojih su uglavno postojali problemi u vidu ne postojanja dovoljnog prostora za izgradnju

kotlarnice ili nerešeni imovinsko pravni odnosi na parcelama.

27

Na kraju je na osnovu procena poloţaja objekata, vlasništva nad zemljištem za potencijalnu

izgradnju kotlarnice, potreba za zagrevanjem a u saglasnosti sa predstavnikom UNDP Srbija

usvojeno da se obradi sistem koji bi grejao dva objekta ukupne površine 3.502 m2 i to:

Osnovnu školu „Branko Radiĉević“ i sporsku halu u Golupcu, koja se pri radu nastavnih

aktivnosti u osnovnoj školi ujedno koristi i kao fiskulturna sala. Ostali objekti nisu dalje

razmatrani.

2.2 Prikaz tehniĉkih karakteristika grejnog sistema sa analizom gubitaka

toplote za izabrane objekte javne namene u opštini Golubac

Tehniĉke karakteristike postojećih grejnih sistema u izabranim objektima se u opštini Golubac

mogu prikazati u sledećem:

2.2.1. Osnovna škola „Branko Radiĉević“ u Golupcu

Zgrada osnovne škole „Branko Radiĉević“ izgraĊena je 1984. godine, kao dvospratna zgrada.

Objekat se u osnovi prizemlja prostire na 1.377,5 m2, dok se na spratu nalazi 686,5 m

2

korisne površine, što ukupno ĉini 2.064 m2. U prizemlju se nalaze 44 prostorije razliĉite

namene (uĉionice, mokri ĉvorovi, komunikacioni hodnici, kuhinja, kotlarnica, biblioteka,

itd.), a na spratu 24 prostorije (uĉionice, kancelarije, mokri ĉvorovi, hodnici, stepenište, itd.).

Škola je izgraĊena klasiĉnim sistemom gradnje, odnosno kombinacijom betonskih

konstrukcija, opeke i fasadne silikatne cigle. Temelji su izraĊeni od armiranog trakastog

betona, sa postavljenim betonskim stopama i meĊusobno su povezani. Podovi na hodnicima i

mokrim ĉvorovima prizemlja su termiĉki izolovani i hidroizlovani, kao gornji sloj imaju

keramiĉke neglazirane ploĉice i imaju koeficijent prolaza toplote U = 0,38 W/m2K (Sl. 6.).

Podovi unutar uĉionica su, takoĊe termiĉki i hidroizolovani, kao gornji sloj imaju postavljen

parket i koeficijent prolaza toplote iznosi U = 0,36 W/m2K (Sl. 7).

Sl. 6. Pod u prizemlju (hodnici, mokri

ĉvorovi)

Sl. 7. Pod u prizemlju (uĉionice)

Spoljašnji zidovi su termiĉki izolovani i izraĊeni kao „sendviĉ zidovi“, odnosno sa spoljne

strane se nalazi bela silikatna cigla debljine 12 cm, sa unutrašnje strane je armirano betonski

28

zid debljine 12 cm, a izmeĊu se nalazi termiĉka izolacija od tervola debljine 6 cm i 2 cm

vazduha (Sl. 8). Zid ima ukupnu debljinu od 34 cm i koeficijent prolaza toplote od U = 0,35

W/m2K. Oko zidova u prizemlju su izraĊene zaštitne staze kao hidroizolacija i zaštita od

spoljašnjih uslova. Spojevi staze i zida su vidno oštećeni usled kiša dolazi do nabacivanja

vode i njenog podlivanja kroz pukotine (Sl. 9.). Iznad prozora na severnoj strani objekata se

nalaze betonske noseće grede dimenzija 30 x 18 cm, koje su termiĉi izolovane tervolom

debljine 6 cm i zaštićene od spoljnih uticaja dašĉanom oplataom, koja je premazana bajcom

(Sl. 10). Ukupna debljina ovog zida iznosi 30 cm i ima koeficijent prolaza toplote U = 0,34

W/m2K. Ovakav naĉin zaštite betonske grede je obavezan, jer ona predstavlja toplotni most.

Zbog lošeg odrţavanja na više mesta ova zaštita je oštećena i predstavlja izvor povećanih

gubitaka toplote (Sl. 11). Pored ova dva tipa zida, u glavnom holu i prostoru kantine koji

zauzima površinu od 257 m2 se pojavljeni većih nosivosti te su izraĊeni prema slikama (Sl.

12, Sl. 13). Zid sa Sl. 13. se nalazi sa desne strane glavnog hola prema sportskoj hali, dok se

zid sa Sl. 12. nalazi sa leve strane glavnog hola.

Sl. 8. Spoljni zid Sl. 9. Spoj spoljnjeg zida sa zaštitnim

stazama

Sl. 10. Zid iznad prozora Sl. 11. Oštećenja spoljne izolacije zida

iznad prozora

29

Sl. 12. Noseći zid u glavnom holu Sl. 13. Noseći zid u glavnom holu prema

sportskoj hali

Unutrašnji noseći zidovi zimeĊu prostorija su izraĊeni od bele silikatne cigle i armiranog

betona izmeĊu kojih se nalazi 6 cm vazduha i imaju koeficijent prolaza toplote od U = 0,34

W/m2K (Sl. 14). Zidovi imeĊu prostorija i hodnika su izraĊeni od bele silikatne cigla debljine

12 cm i imaju koeficijent prolaza toplote U = 2,78 W/m2K (Sl. 15). Pregradni zidovi u

prostorijama kuhinje i kotlarnice su izidani od peĉene opeke debljine 12 cm i sa obe strane

izmalterisani slojem produţenog maltera debljine 2 cm i imaju koeficijent prolaza toplote 2,20

W/m2K (Sl. 16). Krov iznad celog objekta škole je uraĊen od mediteran crepa i termiĉki je

izolovan tervolom debljine 10 cm, a koeficijent prolaza toplote iznosi U = 0,30 W/m2K (Sl.

17).

Sl. 14. Unutrašnji noseći zid Sl. 15. Unutrašnji pregradni zid

MeĊuspratna konstrukcija je izraĊena od armirano betonske ploĉe debljine 15 cm, koja je sa

donje strane izmalterisana produţenim malterom debljine 2 cm, a sa gornje prekrivena

ploĉicama (mokri ĉvorovi i hodnici), odnosno parketom (uĉionice i kancelarije) i koeficijenti

prolaza toplote iznose U = 2,73 W/m2K i U = 2,16 W/m

2K (Sl. 18 i Sl. 19).

30

Sl. 16. Unutrašnji zid (kuhinja i kotlarnica)

Sl. 17. Krov

Sl. 18. MeĊuspratna konstrukcija (hodnici)

Sl. 19. MeĊuspratna konstrukcija (uĉionice)

Stolarija na objektu je drvena izuzev ulaznih vrata u glavnom holu koja su od PVC-a.

Stolarija je u lošem stanju i njeno zaptivanje je loše (Sl. 20.), kao i spojevi izmeĊu prozora i

zidova. Na spojevima izmeĊu prozora i zidova na prostorijama se pojavljuje vlaga (Sl. 21.).

Sl. 20. Prozora i vrata sa zapadne strane

škole

Sl. 21. Pojava vlage na spoju prozora i

zidova

Škola se zagrava preko sistema centralnog grejanja pomoću dva toplovodna ĉlankasta kotla

proizvoĊaĉa „EMO CELJE“ (Sl. 22.), koji su paralelno spojeni i mogu da obezbedu ukupnu

toplotnu snagu od Q = 500 kW (2 x 250 kW), pri sagorevanju mrkog uglja. Za zagrevanje

31

objekata pored uglja se koristi i drvo. Pošto su kotlovi stari preko 50 godina i eksplatacioni

vek im je davno istekao, kotlovi su u jako lošem stanju (Sl. 23Sl. 23.). Korodirali su usled

ĉestih pojava plavljena kotlarnice u nivou od jedan metar usled obimnih padavina, jer se

kotlarnica nalazi jednim delom ispod nivoa zemljišta. Prema navodima kotlara ĉesti su i

kvarovi koji nastaju usled pucanja ĉlanaka u kotlu i ovi kvarovi se uglavnom rešavaju

zavarivanjem tih delova.

Sl. 22. Kotlovi „EMO CELJE“ Sl. 23. Prikaz stanja kotlova

Kotlarnica je opremljena je sa tri centrifugalne pumpe: pumpa proizvoĊaĉa „SEVER“, tip

ICV 40/10 i dve pumpe proizvoĊaĉa „IMP PUMPS“, tip GHN 50 - 70 F i tip GHN 50 – 120

F (Sl. 24). Distribucija vode se vrši na pomoću dva kolektora (kolektor za toplu vodu i

kolektor za pothalĊenu vodu (Sl. 25)) preĉnika 180 mm i duţine 2,25 m. U kotlarnici se

nalaze dva mešna ventila koja regulišu temperaturu vode u odnosu na spoljnu temperaturu, ali

prema navodima kotlara oni ne rade već duţi vremenski period. Kotlarnica takoĊe sadrţi svu

ostalu potrebu mernu regulacionu opremu, kao što su termostati, manometri, zaporni ventili i

filteri. Dimnjaĉe kotla su spojene u dimnjak sa dva kanala preĉnika 500 mm, koji su termiĉki

izolovani kamenom vunom i obloţeni pocinkovanim limom (Sl. 26.). Dimnjak je izidan

opekom, dok je iznad krova ozidan belom silikatnom ciglom i visok je 15 m (Sl. 27.).

Sl. 24. Pumpe proizvoĊaĉa „IMP PUMPS“,

tip GHR 801, „SEVER“, tip ICV 40/10 Sl. 25. Kolektor za pothlaĊenu vodu

32

Sl. 26. Spajanje dimnjaĉa sa dimnjakom Sl. 27. Dimnjak

Razvod vode od kotlarnice do škole se vrši preko toplovoda koji su izolovani staklenom

vunom i obavijeni pocinkovanim limom debljine 1 mm. Cevi unutar objekta se razvode po

plafonu prizemlja (Sl. 28.), a sa radijatorima su spojeni preko vertikalnih vodova. Cevna

mreţe je izraĊena od crnih bešavnih cevi, koje su zaštićene sa dva sloja farbe. Preĉnici

cevovoda u cevnoj mreţi se kreću u rasponu od DN 15 do DN 80. Unutar objekta su

postavljeni radijatori Zrenjaninske firme „Radijator“, tip TERMIK II, dimenzija 600/160 i

800/160 (Sl. 29.).

Sl. 28. Razvod cevi unutar objekata Sl. 29. Radijator „Termik II“ od livenog ĉelika,

tip 500/210

Ukupna instalisana snaga radijatora, koja je dobijena prebrojavanjem radijatora i broja grejnih

elemenata svakog radijatora i na osnovu dostupnih proraĉuna proizvoĊaĉa radijatora iznosi

217.590 W, od ĉega se sa 139.420 W zagreva prizmlje, a sa 78.170 W sprat škole.

UtvrĊivanje potrebne toplotne snage preko broja grejnih tela je relativno ne precizna metoda.

Da bi se odredila stvarna potrebna toplotna snaga objekta potrebno je bilo izvršiti proraĉune

gubitaka toplote usled transmisije i ventilacije kroz graĊevinske elemente. Prikaz ovih

proraĉuna je dat u prilozima studije, dok je prikaz gubitaka po prostorijama prikazan u tabeli

22 (Tabela 22.).

33

Tabela 22. Prikaz gubitaka toplote po prostorija na objektu škole

STATUS PROSTORIJA

Broj

prost. Naziv prostorije

Tem. prostorija u

zimskom reţimu

Toplotni

gubici

prostorije

Status prostorije

- - tp Q -

- - oC W -

1 2 3 4 5

Š K O L A P R I Z E M L J E

1,1 KOTLARNICA 15 2686 NE TRETIRA SE

1,2 SKLADIŠTE ZA UGALJ 15 2774 NE TRETIRA SE

1,3 SKLADIŠTE ZA DRVO 15 2324 NE TRETIRA SE

1,4 PROSTORIJA ZA KOTLARA 15 237 NE TRETIRA SE

1,5 OSTAVA 15 1274 TRETIRA SE

1,6 PERIONICA 15 2218 TRETIRA SE

1,7 VEŠERAJ SA FRIŢIDERIMA 15 -454 TRETIRA SE

1,8 KUHINJA 20 6906 TRETIRA SE

1,9 GLAVNI HOL 15 6765 TRETIRA SE

1,10 BIBLIOTEKA 20 7916 TRETIRA SE

1,11 WC MUŠKI KOD BIBLIOTEKE 18 1910 TRETIRA SE

1,12 WC ŢENSKI KOD BIBLIOTEKE 18 1910 TRETIRA SE

1,13 KABINET TEHNIĈKOG 20 7494 TRETIRA SE

1,14 POMOĆNA PROSTORIJA TEHNIĈKOG 20 3413 TRETIRA SE

1,15 HODNIK KOD BIBLIOTEKE 15 1334 TRETIRA SE

1,16 GLAVNI ULAZ (VETROBRAN) 10 4523 TRETIRA SE

1,17 WC ŢENSKI - LAVABO 18 422 TRETIRA SE

1,18 WC MUŠKI - LAVABO 18 284 TRETIRA SE

1,19 WC ŢENSKI 18 2257 TRETIRA SE

1.20 WC MUŠKI 18 2029 TRETIRA SE

1.21 POMOĆNA UĈIONICA 1 SEVER 20 2433 TRETIRA SE

1.22 UĈIONICA 1 SEVER 20 9662 TRETIRA SE






1.28 WC MUŠKI SEVERNO KRILO 18 3007 TRETIRA SE

1.29 WC MUŠKI LAVABO SEVERNO KRILO 18 109 TRETIRA SE

1.30 WC ŢENSKI SEVERNO KRILO 18 1099 TRETIRA SE

1.31 WC ŢENSKI LAVABO SEVERNO KRILO 18 66 TRETIRA SE

1.32 WC ŢENSKI ZA DECU PREDŠKLOSKOG

ODELJENJA 18 1027 TRETIRA SE

1.33 WC MUŠKI ZA DECU PREDŠKLOSKOG ODELJENJA 18 1273 TRETIRA SE

1.34 KANCELARIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 20 2605 TRETIRA SE

34

1 2 3 4 5

1.35 PROSTORIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 20 6945 TRETIRA SE

1.36 POMOĆNA UĈIONICA 1 JUG 20 1570 TRETIRA SE

1.37 UĈIONICA 1 JUG 20 11343 TRETIRA SE







1.44 HODNIK 20 4112 TRETIRA SE

U K U P N O: 175.594

Š K O L A S P R A T

2,1 ARHIVA 20 814 TRETIRA SE

2,2 RAĈUNOVODSTVO 20 3509 TRETIRA SE

2,3 KANCELARIJA SEKRETAR 20 2456 TRETIRA SE

2,4 KANCELARIJA DIREKTORA 20 3634 TRETIRA SE

2,5 ZBORNICA 20 3988 TRETIRA SE

2,6 WC ZA NASTAVNIKE (MUŠKI) 18 348 TRETIRA SE

2,7 WC ZA NASTAVNIKE (ŢENSKI) 18 39 TRETIRA SE

2,8 PROSTORIJA SEKCIJE 20 1326 TRETIRA SE

2,9 POMOĆNA UĈIONICA 20 1378 TRETIRA SE

2,10 PROSTORIJA ZA PRIJEM RODITELJA 20 1032 TRETIRA SE

2,11 HODNIK JUG 15 -1006 TRETIRA SE

2,12 STEPENIŠTE IZ GLAVNOG HOLA 15 7061 TRETIRA SE

2,13 UĈIONICA 1 20 11884 TRETIRA SE

2,14 POMOĆNA UĈIONICA 1 20 1567 TRETIRA SE






2.20 POMOĆNA UĈIONICA 4 20 1743 TRETIRA SE

2.21 HODNIK SEVER 15 24764 TRETIRA SE

2.22 STEPENIŠTE SEVER 15 3112 TRETIRA SE


2.24 WC ŢENSKI 18 698 TRETIRA SE

U K U P N O: 108.078

2.2.2 Sportska hala u Golupcu

Objekat sportske hale u Golupcu igraĊen je 2005. godine u svrhu odrţavanja Evropskog

prvenstva u odbojci za ţene. Hala je graĊena po montaţnom principu od poluretanskih

35

sendviĉ panela 9,6 cm debljine (lim + poliuretanska ispuna + lim), ĉiji koeficijent toplotne

provodljivosti iznosi U = 0,39 W/m2K (Sl. 30.). Krov hale je prekriven daskama preko kojih

je postavljen ravan lim, dok je krov sa donje strane termiĉki izolovan "Tervolom", debljine 10

cm i zatvoren TR-limom (Sl. 31). Koeficijent prolaza toplote za krov hale iznosi U = 0,36

W/m2K. Pod u hali je izraĊen od parketa i termiĉki je izolovan "Tervolom", debljine 6 cm i

ima koeficijent prolaza toplote U = 0,54 W/m2K (Sl. 32). Ispod tribina se nalaze prostorija za

rekvizite i opremu, mokri ĉvorovi, svlaĉionica, lokali i lekarska prostorija. Pod u prostorijama

za lekara i svlaĉionicu je izraĊen od Viniflex-a debljine 0,2 cm i termiĉki je izolovan i ima

koeficijent prolaza toplote U = 0,58 W/m2K (Sl. 33.). Pod u prostorijama mokrog ĉvora i

lokala je napravljen od ploĉica i termiĉki izolovan i ima koeficijent prolaza toplote U = 0,57

W/m2K. Zidovi u prostorijama ispod tribine su izidani od opeke debljine 12 cm, koja je

obostrana izmalterisana produţenim maltermo debljine 2 cm i ima koeficijent prolaza toplote

U = 2,02 W/m2K i blokova od opeke debljine 20 cm, koji su isto obostrano izmalterisani

produţenim malterom debljine 2 cm i imaju koeficijent prolaza toplote U = 1,46 W/m2K.

Sl. 30. Spoljni zid sportske hale

Sl. 31. Krov sportske hale

Sl. 32. Pod sportske hale

Sl. 33. Pod u prostorijama svlaĉionice

36

Tavanica u prostorijama ispod tribine je iraĊena od kartonsko-gipsanih ploĉa debljine 1,8 cm i

koeficijent prolaza toplote iznosi 5,16 W/m2K (Sl. 34). Severna strana hale je uraĊena

preteţno u prozorima sa metalnim okvirima, ĉiji koeficijent prolaza toplote iznosi Up = 5,81

W/m2K (Sl. 35.).

Sl. 34. Tavanica u prosotrijama ispod tribine

Sl. 35. Prikaz prozora severne strane

Zagrevanje prostorija objekta sporske hale vrši se iz kotlarnice osnovne škole, preko

nadzemnog toplovoda koji je izolovan staklenom vunom i opšiven pocinkovanim limom

debljine 1 mm. U objektu su postavljena ĉetiri kalorifera sa toplovodnim izmenjivaĉem

ukupne snage 271,16 kW. Kako je već napomenuto da bi se utvrdila stvarna potrebna toplotna

snaga, potrebno je izvesti proraĉun toplotnih gubitaka. U tabeli 23 (Tabela 23) je prikazana

rekapitulacija toplotnih gubitaka po prostorijama, dok je detaljan proraĉun prikazan u prilogu

studije.

Tabela 23. Prikaz toplotnih gubitaka po prostorijama objekta sportske hale

STATUS PROSTORIJA

Broj prost. Naziv prostorije Temperatura prostorija u

zimskom reţimu

Toplotni gubici

prostorije Status prostorije

- - tp Q -

- - oC W -

01 02 03 05 07

S P O R T S K A S A L A

1 SALA 18 235427 TRETIRA SE

2 LEKARSKA ORDINACIJA 22 1587 TRETIRA SE

3 SPRAVARNICA 14 -434 NE TRETIRA SE

4 WC ŢENSKI 13 188 NE TRETIRA SE

5 SVLAĈIONICA 1 11 198 NE TRETIRA SE

6 SVLAĈIONICA 2 12 215 NE TRETIRA SE

7 WC MUŠKI 13 -16 NE TRETIRA SE

8 LOKAL 1 20 3299 TRETIRA SE



U K U P N O: 246.582

37

U tabeli 24 (Tabela 24.) je prikazana rekapitulacija ukupnih gubitaka celokupne površine

škole i objekta sportske hale.

Tabela 24. Prikaz rekapitulacije kompleksa OŠ „Branko Radiĉević“ u Golupcu

R E K A P I T U L A C I J A

PRIZEMLJE ŠKOLE 175.594

SPRAT ŠKOLE 108.078

SPORTSKA SALA 246.582

U K U P N O: 530.254 W

Na osnovu podataka iz tabele 22 (Tabela 22) moţe se konstatovati da prizemlje škole ima

ukupnu površinu poda od 1.377 m2 i zapreminu za zagrevanje od 5.921 m

3. Potrebna toplotna

snaga dobijena na osnovu transmisionih i ventilacionih gubitaka iznosi 175.594 W, što znaĉi

da je potrebno 127.52 W/m2 za zagrevanje navedene površine ili 29,66 W/m

3 za zagrevanje

prostora.

Sprat škole ima ukupnu površinu od 686,48 m2 i zapreminu za zagravanje od 2.917,5 m

3.

Potrebna toplotna snaga na osnovu proraĉuna toplotnih gubitaka iznosi 108.078 W, odnosno

potrebno je obezbediti 157,44 W/m2 za zagrevanje navedene površine ili 37.04 W/m

3 za

zagrevanje prostora.

Objekat sporske hale ima ukupnu površinu 1.439 m2 i zapreminu za zagrevanje od 18.707 m

3.

Potrebna toplotna snaga izraĉunava se na osnovu proraĉuna toplotnih gubitaka i iznosi

246.582 W, odnosno potrebno je obezbediti 171,35 W/m2 za zagrevanje navedene površine ili

13,81 W/m3 za zagrevanje prostora.

Ukupna potrebna toplotna snaga celokupnog kompleksa iznosi 530.254 W, odnosno 531 kW.

2.3. Aanaliza mera povećanja energetske efikasnosti u objektima javne

namene

Analizu mera za povećanje energetske efikasnosti u objektima javne namene za opštinu

Golubac je neophodno uraditi sa dva aspekta. Jedan aspekt se odnosi na uopšteni, tj. globalni

pristup problematici povećanju energetske efikasnosti u opštinama, dok se drugi aspekt

odnosi na povećanje energetske efikasnosti pojedinih objekata.

Generalno posmatrano u Srbiji se u odnosu na razvijenije zemlje u svim domenima ţivota i

rada troši više energije nego u razvijenim zemljama. To se posebno odnosi na potrošnju

energije u objektima javne namene. Iz tog razloga je veoma bitno da se na nivou lokalne

samouprave evidentira ukupan broj objekata javne namene i energetske infrastrukture koji se

odnosi na njih. U tu svrhu nadleţno Ministarstvo je navelo podelu objekata javne potrošnje od

znaĉaja za energetski bilans koji su rasporeĊeni u više kategorija i to: objekti obrazovnih

institucija, zdravstveni centri, objekti kolektivnog smeštaja, objekti institucija kulture i sporta,

administrativni objekti, objekti javnog transporta, objekti javnih i javno-komunalnih

preduzeća i drugi. U opštini Golubac broj ovih objekata kreće se oko 10.

38

U opštini nemaju kumulativne podatke o utrošenoj energiji u objektima javne namene, što

sugeriše da ovi podaci nikada nisu obraĊivani i analizirani u tim opštinama. Urednost

evidencija o potrošnji energije u objektima javne potrošnje i energetske infrastrukture na

lokalnom nivou bi omogućila izradu energetskih bilansa, kao i lociranje i uklanjanje mesta

smanjene energetske efikasnosti. To je dokaz potrebe da se u podsticanju razvoja energetske

efikasnosti i energetskog menadţmenta odreĊeni zahtevi, prvenstveno minimalni (kW/m2 i

dr.), urede na centralnom nivou, pošto bi se time povećao nadzor nad potrošnjom energije i

umanjile neracionalnosti u pogledu energetske potrošnje.

Danas se najĉešće nadzor nad potrošnjom energije u javnim objektima obavlja preko trošenja

i planiranja budţeta, kao i kroz postupak nabavke energenata. Sam postupak nabavke

energenata je veoma raznovrsan u svakoj opštini, pojedinaĉno za ustanove i preduzeća,

pojedine grupe objekata i dr. Ali, u velikom broju sluĉajeva potrošnja energije u objektima

javne potrošnje u principu je u nadleţnosti rukovdstava objekata. Tako se i izrada energetskog

bilansa pojavljuje kao mera smanjenja potrošnje energije u objektima javne namene.

U celini, u opštinama nadzor nad potrošnjom energije u objektima javne namene nije razvijen.

Ovo uopšteno zapaţanje sugeriše, sistemske probleme u funkcionisanju lokalne samouprave i

njenu organizacionu neprigaloĊenost modernim trendovima menadţmenta i organizacije u

ovoj oblasti. Kao naroĉito nepovoljna odlika postojećeg sistema lokalne samouprave spram

zahteva za efikasnijim funkcionisanjem u pogledu energije moţe se izdvojiti nizak nivo svesti

na lokalnom nivou, pre svega kod donosilaca odluka u pogledu i primeni mera energetske

efikasnosti. Ovakvo nepovoljno stanje pogotovo dolazi do izraţaja u situacijama kada

politiĉka sfera dominira nad struĉnom, što deluje posebno destimulativno na organizovanje

mera energetske efikasnosti na lokalnom nivou. Ukoliko se, prema postojećoj regulativi

Republike Srbije, ne moţe pretpostaviti da će se ovakvo stanje promeniti, utoliko je

neophodnije da se energetska efikasnost, barem u objektima javne namene, kao oblast uredi

posebnim zakonom i time podstakne i omogući njen razvoj.

Aktivnosti koje bi se trebale sprovoditi u pogledu racionalnog korišćenja energije i povećanja

energetske efikasnosti u objektima javne namene se odnose na investicione i druge aktivnosti.

Investicije za povećanje energetske efikasnosti u objektima javne namene u opštinama se

najĉešće odnose na tekuće i investiciono odrţavanje, tj. zamenu stolarije, popravku krovova i

drugih elementa objekata i dr. U ovu grupu se po uĉestalosti mogu svrstati i investicije u

izradu projektne dokumentacije. Pored toga, investicije mogu biti usmerene u rekonstrukciju

i/ili proširenje sistema grejanja, kotlarnica i toplovoda, kao i na nabavku termoenergetskih

postrojenja u kojima se koristi drugi, pre svega ekonomiĉniji energenti, kao što su biomasa,

mazut, prirodni gas i dr.

Od drugih aktivnosti koje se mogu realizovati u cilju povećanja energetske efikasnosti

najpreĉe bi trebalo realizovati: obuku rukovaoca termoenergetskim postrojenjima, podizanje

svesti korisnika objekata, uvesti veće uĉešće javnosti u donošenju planskih dokumenata

kojima se definišu mere povećanja energetske efikasnosti i dr.

Kada se posmatra korišćenje energije za centralno zagrevanje pojedinih objekata u javnoj

nameni, kao što je već navedeno, moţe se konstatovati da se energija troši neracionalno i

nekvalitetno (velika odstupanja od zatatih temperatura u grejanim prostorijama).

39

Sistemi centralnog grejanja vodom su veoma sloţeni sistemi. Za kvalitetan rad

(zadovoljavajuće i ekonomiĉno grejanje) tih sistema potrebno je stalno podešavanje

temperature vode u zavisnosti od spoljnih uslova (temperature, vetrova i drugih faktora).

Pored toga za povećanu potrošnju energije kod zagrevanja pojedinih objekata postoji više

uzroka od kojih bi se najpre mogli navesti:

1. Povećanje toplotnih gubitaka grejanih objekata, što se javlja kao posledica nesolidne

gradnje (neadekvatna termiĉka izolacija objekta, graĊevinske stolarije i dr.).

2. Dotrajalosti objekta, a posebno graĊevinske stolarije.

3. Loša eksploatacija objekta (nema predprostora kod ulaznih vrata u zgradu, ulazna i

druga spoljašnja vrata se ne zatvaraju, nepotrebno se drţe otvoreni prozori (posebno u

hodnicima i u sanitarnim prostorijama – zbog loše higijene i neprijatnog mirisa).

4. U svim prostorijama se odrţavaju sliĉne temperature, koje su veoma ĉesto iznad

preporuĉenih, tj. propisanih temperatura za tu vrstu objekata.

5. Prisustvo vlage u zidovima objekta, koja povećava toplotne gubitke iz objekta.

6. Loše isprojektovana i izvedena instalacije za grejanje.

7. Neizvršena hidrauliĉna regulacija instalacije za grejanje, koje moţe biti toliko da

predstavlja nedopustivo odstupanje od Glavnog mašinskog projekta termotehniĉkih

instalacija (što se kod nas naţalost, po pravilu, toleriše). Navedeno je posebno prisutno

kod objekata kod kojih je raĊena rekonstrukcija i proširenje kapaciteta grejanja.

8. Oprema za regulaciju radnog reţima grejnog sistema nije adekvatno projektovana,

izabrana je oprema lošeg kvaliteta ili je nestruĉno ugraĊena, a ĉesto navedena oprema

nije ni u funkciji.

9. Greju se delovi objekta koji nisu potrebni (podrumi, radionice u kojima se provodi

veoma malo vremena, stare kotlarnice, magacinski prostori, stare fiskulturne sale i

dr.).

Eliminisanjem navedenih uzroka neracionalne potrošnje energije kod zagrevanja pojedinih

objekata javne namene znatno će se povećati energetska efikasnost sistema za centralno

zagrevanje i time smanjiti troškovi njihove eksploatacije. Pri tome je potrebno posebno

napomenuti da je u svemu tome neophodno dobro isprojektovati navedene sisteme grejanja i

njihov rad u što je moguće većoj meri automatizovati.

2.3.1 Potršnja energije u kompeksu OŠ „Branko Radiĉević“ u Golupcu i predlozi

praktiĉnih mera za povećanje energetske efikasnosti samih objekata

Pored tehniĉke analize samih objekata, potrebno je uraditi i ekonomsku analizu utrošene

energije objekata, kako bi se dobila celokupna slika o energetskoje efikasnosti i kako bi se

mogle predloţiti mere za poboljšanje energetske efikasnosti i odrediti njihova isplativost. U

tabeli (Tabela 25.) je dat prikaz utroška goriva koje se koristi kao energent za generisanje

toplotne energije za zagrevanje objekata škole i kuhinje i prikaz ukupne potrošnje elektriĉne

energije. Podaci su prikazani za grejnu sezonu od 15.10.2011 do 15.4.2012. Kako bi se mogla

uraditi ekonomska analiza ukupne potrošnje energije, pojedinaĉni vidovi energije moraju da

se svedu na istu jedinicu, odnosno potrošnju drveta i uglja, kao i njihovu cenu treba prevesti u

40

[kWh]/[din./kWh]. Da bi se izvršilo pretvarenje raĉuna se, da se koristi mrki ugalj sledećih

karakteristika Hd =15.927 kJ/kg, ρ = 1,25 t/m3, dok se za drvo koristi hrast Hd = 16.100 J/kg,

ρ = 0,69 t/m3.

Tabela 25. Prikaz utroška energije svedenog na kWh

Koliĉina Cena Ukupna cena

[m3] [t] [kWh] [din./m

3] [din./t] [din./kWh] [din.]

Potrošnja uglja 72 90 398.175 9.375 7.500 1,7 675.000

Potrošnja drveta 50 36 160.920 4.200 5.833 1,3 210.000

Potrošnja elek.

energije - - 41.400 - - 8,7 360.000

UKUPNO: - - 600.575 - - - 1.245.000

Analizom tabele 25 (Tabela 25), moţe se uvideti da ugalj koji se koristi za zagrevanje objekta

uĉestvuje sa 54,22% u ukupnim troškovima potrošnje enrgije, dok drvo uĉestvuje sa 16,87% i

elektriĉna energija sa 28,92%. Ako se posmatraju odnosi prema utrošenoj enrgiji iskazanoj po

kWh onda ugalj uĉestvuje sa 66,30%, drvo sa 26,81% i struja sa 6,89%, što znaĉi da za

generisanje toplotne enrgije u svrhu zagrevanja objekta utroši 93,11% ukupnih utršenih kWh.

Za praktiĉne organizaciono-tehniĉke mere ušteda i povećanja energentske efikasnosti u

izabranim objektima javne namene u Golupcu moţe se navesti sledeće:

Izvršiti zamenu svih prozora i vrata na oba objekta sa novim PVC petokomornim

prozorima i vratima koji/koja na sebi imaju termoizolaciono staklo ĉiji koeficijent

porlaza toplote iznosi najmanje U = 1,2 W/m2K.

Izvršiti uravnoteţenje sistema centralnog grejanja, pogotovo na objektu osnovne škole,

jer postojeća raspodela tople vode u sistemu, prema navodima direktora škole i kotlara

nije zadovoljavajuća.

Izvršiti ĉišćenje radijatora i cevne mreţe, jer se zbog dugogodišnjeg rada sistema i ne

postojanja ureĊaja za preĉišćavanje vode u radijatorima nakupila prljavština koja

smanjuje koeficijent provoĊenja toplote.

Izvršiti rekonstrukciju postojeće kotlarnice na ugalj i drvo, što se posebno odnosi na

popravku mešnih ventila za automatsku regulaciju sistema.

Izvršitu ugradnju termoregulacionih ventila na svim radijatorima u oba bojekta.

Primenom prethodno navedinih mera za povećanje energetske efiksanosti mogu se u velikoj

meri smanjiti toplotni gubici, odnoso potrebe za ukupnom koliĉinom toplotne energije, što će

za rezultat imati smanjenu potrošnju energiji, a samim tim i uštede u vidu novca. Kako bi se

izvršila tehno-ekonomska analzi postizanja ušteda primenom navedenih mera potrebno je da

se definišu neki bazni parametri u vezi rada samog sistema, kao što su:

vremenski period grejne sezone,

potrošnja goriva tokom sezone,

broj radnih dana tokom grejne sezone i

41

proseĉna temperatura tokom dana.

Grejna sezona poĉinje 15. okotobra., a završava se 15. aprila., odnosno grejna sezona traje

182 dana. Proseĉna tmperatura iznosi 15°C. Mnoţenjem broja radnih dana sa proseĉnom

tmperaturom tokom dana dobija se da sistem grejanja koji zagreva osnovnu školu „Branko

Radiĉević“ zajedno sa objektom kuhinje ima 2775 SD tokom sezone. Poznavajući prethodne

parametre sezonska potrošnja goriva moţe da se izraĉuna preko sledeće formule:

mG/god= 24·3.600·e·y·SD·Q/(hd··(tu-ts)) [kg/sezona]

gde su:

e = et x eb - koef. temperaturnog i eksploatacionog ograniĉenja, 0,9 x 0,9 = 0,81

y - korekturni koeficijent (prekid u loţenju, vetar), 0,8

SD - broj stepen-dana, 195 dana x 15oC = 2.925 dana

Q - potrebna koliĉina toplote za grejanje [kW],

Hd - donja toplotna moć goriva (16.900) [kJ/kg],

- stepen korisnosti postrojenja (0,88),

tu - unutrašnja temperatura prostora koji se greje (20oC) i

ts - spoljna projektna temperatura (-18oC).

Primenom organizaciono-tehniĉkih mere ušteda, koje za posledicu treba da imaju povećanje

ukupne energetske efikasnosti objekta i moţe se raĉunati na sledeće:

Zamenom starih dotrajalih prozora i vrata sa novim prozorima i vratima napravljenim od PVC

petokomornih profila i termoizolacionog stakla, mogli bi se smanjiti ukupni gubici koji

nastaju usled transmisije i ventilacije. Uštede energije su raĉunate sa koeficijentima prolaza

toplote Up = 1,2 W/m2K za prozore i Uv = 1,8 W/m

2K za vrata. Postavkom novih prozora i

vrata znaĉajno bi se smanjili ventilacioni gubici toplote usled infiltacije vazduha kroz fuge

(zaptivne ivice) prozora i vrata, pa bi koeficijent prolaza vazduha kroz fuge iznosio a = 0,66

m3/mh Pa

2/3 za prozore i a = 1 m

3/mh Pa

2/3 za vrata.

Zamenom starih ventila na radijatorima sa novim termostatskim ventilima (TV), pomoću koji

mogu da se odrede i odrţavaju temperature prostorija na ţeljenom nivou, direktno moţe da se

utiĉe na smanjenje potrošnje goriva. Prema dostupnim literaturnim podacima i novijim

istraţivanjima iz oblasti grejne tehnike postavkom termostatskih ventila mogu da se obezbede

uštede od 4 – 6% (5,3 % usvojeno). U objektu škole zajedno sa objektom kuhinje postoji 87

radijatora, što znaĉi da treba kupiti isto toliko termostatskih ventila.

Samo ĉišćenje radijatora povećava koeficijent prolaza toplote ali ne postoje konkretne ni

okvirne vrednosti povećanja efikasnosti sistema, te stoga uštede energije dobijene ovom

merom neće biti razmatrane ali će biti data okvirna cena tih radova. TakoĊe, ĉišćenje

radijatora bi trebalo da prethodi uravnoteţenju sistema grejnja, kako bi se pad pritiska kroz

grejni lelement radijatora što više pribliţio onom iz kataloga proizvoĊaĉa. Uravnoteţenje

sistema ne moţe da poveća efikasnost sistema u celini ali je izuzetno bitno zbog ostvarivanja

zadatih temperatura u prostorijam.

42

Detaljan prikaz praĉuna neće biti prikazan zbog svoje obimnosti, već je rekapitulacija koliĉine

ušteda prikazana u tabeli (

Tabela 26.). Uštede energije su vršene na osnovu raĉunske utrošene koliĉine goriva koja ne

odstupa u velikoj meri od onih podataka koji su dobijeni od nadleţnih opštinskih ljudi.

41

Tabela 26. Prikaz sezonske potrošnje goriva postojećeg kotla i uštede koje mogu da se ostvare primenom tehniĉko – organizacionih mera

povećanja efikasnosti

Vrsta

goriva Konstanta e y

Stepen

dana SD Q hd η Δt mg/god.

Ptoršnja

goriva

Ptoršnja

goriva

Cena

energenta

Cena

koštanja

grejne sezone

Cena*

koštanja

grejne

sezone

Ušteda

energije

Ušteda

energije

[-] [-] [-] [-] [°Cdan] [kW] [kJ] [-] [°C] [kg/god.] [kg] [t], [m³] [din./t]

[din/m³] [din./sezonu] [€/sezonu] [€/sezonu] [din./sezonu]

STARI KOMBINOVANI KOTAO NA DRVO I UGALJ

Ugalj 86400 0,81 0,8 2775 500 15927 0,60 38 213920,75 152800,54 152,80 7500 1146004,02 10052,67 - -

Drvo 86400 0,81 0,8 2775 500 16100 0,60 38 211622,10 60463,46 83,98 4200 352703,50 3093,89 - -

UKUPNO: 1498707,52 13146,56

URAĐENA ZAMENA STARIH PROZORA NOVIM PVC PROZORIMA

Ugalj 86400 0,81 0,8 2775 377,8 15927 0,60 38 161617,13 115440,80 115,44 7500 865806,04 7594,79 2457,88 280197,98

Drvo 86400 0,81 0,8 2775 377,8 16100 0,60 38 159880,50 45680,14 63,44 4200 266467,49 2337,43 756,46 86236,01

UKUPNO: 3214,33 366433,99

URAĐENA ZAMENA STARIH RADIJATORSKIH VENTILA SA NOVIM TERMOSTATSKIM VENTILIMA

Ugalj 86400 0,81 0,8 2775 473,5 15927 0,60 38 202582,95 144702,11 144,70 7500 1085265,81 9519,88 532,79 60738,21

Drvo 86400 0,81 0,8 2775 473,5 16100 0,60 38 200406,13 57258,89 79,53 4200 334010,21 2929,91 163,98 18693,29

*1 € = 114,00 din. UKUPNO: 696,77 79431,50

ZBIR UKUPNIH UŠTEDA: 3911,10 445865,49

42

Uporednom analizom tabela 25 i 26 (Tabela 25 i

Tabela 26) moţe se uvideti da odstupanje troškova za zagrevanje dobijenih od opštine i

raĉunskim putem iznosi 60%, što je uslovljeno specifiĉnom situacijom na terenu. Postojeći

kotlovi imaju ukupnu snagu od 500 kW i rade sa relativno malim koeficjentom iskorišćenja η

= 0,6, ĉime se dobija da se iz postojećih kotlova generiše oko 300 kW toplotne enrgije. Ova

koliĉina toplote je dovoljna da zagreje samo objekat škole, tako da se tokom zimskog perioda

fiskulturna sala ne greje, iz razloga što ne moţe dovoljno da se zagreje da bi se koristila. Iz

navedenih razloga škola već nekoliko godina u nazad kupuje koliĉinu energenata koji su

dovoljni samo za zagrevanje objekta škole. Ovu ĉinjenicu su potvrdili i kotlari zaposleni u

ustanovi škole. Pošto se ova studija radi da bi se zadovoljile i potrebe zagrevanja fiskulturne

sale analiza ušteda je izvršena na osnovu potrebne koliĉine toplotne energije koja je dobijena

na osnovu proraĉuna transmisionih i ventilacionih gubitaka oba objekta.

Zamenom stare dvene stolarije sa novom stolarijom izraĊenom od petokomotnih PVC profila

i termoizloacionog stakla, potrebna toplotna energija moţe da se smanji na 377,8 kW i time

naprave uštede u potrošnji goriva od 366.434 dinara, odnosno 3214,33 evra na nivou jedne

grejne sezone. Postavljanjem termostatskih ventila potrebna koliĉina toplote moţe da se

smanji na 473,5 kW i time naprave uštede u potrošnji goriva od 79431,50 dinara, donosno

696,77 evra na nivou jedne grejene sezone. Ukupne uštede izvoĊenjem svih prethodnih

radova bi mogle da dostignu 445.865,49 dinara, odnosno 3.911,10 evra.

Potreban obim investicija kako bi se ove mere štednje i povećanja energetske efikasnosti

sprovele i njihova isplativost biće prikazani u poglavlju ekonomske analize.

43

Zadatak 3 – Tehno-ekonomska analiza termoenergetskog

postrojenja na biomasu za zagrevanje objekata javne namene

3.1. Tehologije sagorevanja raspoloţivih formi biomase

Sagorevanje je tehnologija transformacije hemijske energije iz goriva u toplotnu energiju,

koja se koristi u obiĉnom ţivotu, industriji ili za dobijanje drugih vidova energije (elektriĉne i

dr.), kako u industrijski razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju. Obim primene

sagorevanja raznih vrsta goriva, pa i biomase je danas doveo do ekoloških problema svetskih

razmera zbog ĉega se svakodnevno radi na usavršavanju tehnologija sagorevanja, povećanju

obima korišćenja obnovljivih energenata i povećanju energetske efikasnosti svih ĉinioca u

proizvodnji i korišćenju toplote.

Adekvatan izbor tehnologije za namensko sagorevanje biomase u cilju dobijanja toplotne

energije je od najvećeg znaĉaja za energetsku, ekonomsku i ekološku efikasnost tog procesa.

Ĉvrsta biomasa kao energent moţe da se klasifikuje na: drvnu, nedrvnu (najĉešće sekundarni i

tercijelni ostaci poljoprivredne proizvodnje), ţivotinjski, industrijski i komunalni otpad, što u

samoj osnovi već u velikoj meri predodreĊuje izbor tehnologije za njeno direktno

sagorevanje.

Kao što je navedeno u poglavlju 1.3. ove studije, postoji veliki broj faktora koji će usmeriti na

neku od moguće primenljivih tehnologija sagorevanja biomase. U svakom sluĉaju verovatno

najvaţniji faktori za izbor tehnologije sagorevanje se odnose na vrstu i formu raspoloţive

biomase, potrebnu snagu termoenergetskog postrojenja, tip loţišta za sagorevanje biomase,

sadrţaj i osobine pepela u biomasi, zahtevi o veliĉini štetnih uticaja na ţivotnu i radnu

sredinu, veliĉinu raspoloţivih investicionih sredstava i dr.

Za realizaciju tehnologija direktnog sagorevanja biomase danas su u upotrebi postrojenja

razliĉitih toplotnih snaga, od onih koja se koriste u domaćinstvima, snaga 1 do 120 kW, do

najvećih kotlovskih i kogenergacijskih postorjenja (CHP) snaga iznad 400 MW.

Postrojenja koja su najĉešće u primeni, a kod kojih se biomasa direktno sagoreva mogu biti

manjih snaga 30 – 50 kW, i oni se koriste za zagrevanje pojedinaĉnih objekata ili manjih

proizvodnih pogona, srednjih snaga 50 do 360 kW, koji se koriste za zagrevanje objekata

većih zapremina i velika industrijska postrojenja snaga od 360 kW do preko 50 MW. Biomasa

se sagoreva i u najvećim postrojenjima termiĉkih snaga od preko 400 MW, ali se tu najĉešće

sagoreva kao dopunsko gorivo izmešana sa konvencionalnim energentima, najĉešće ugljem.

Pregled postrojenja u kojima se sagoreva biomasa po naĉinu opsluţivanja, tipu loţišta, vrsti i

formi korišćene biomase, njihovog uobiĉajenog sadrţaja pepela i vlage predstavljen je u tabeli

27 (Tabela 27.).

44

Tabela 27. Najĉešće korišćena postrojenja za sagorevanje biomase

Naĉin

korišćenja Tip loţišta

Opseg

toplotnih

snaga Gorivo

Sadrţaj

pepela

Sadrţaj

vode u

gorivu

Ruĉno

Peći na drva 2 – 10 kW suve kratke cepanice <2% 5-20%

Peć ili kotao na cepanice

5 – 50 kW Kratke cepanice, orezana granjevina

<2% 5-30%

Pelete Peć ili kotao na pelete

2 – 25 kW peleti biomase <2% 8-10%

Automatsko

Rešetka za dovoĊenje goriva odozdo

20 kW – 25 MW

drveni ĉips, orezana granjevina

<2% 5-50%

Postrojenja sa pomerljivom rešetkom

150 kW – 15 MW

svi oblici usitnjenog drvnog goriva, većina vrsta biomase

<50% 5-60%

Rešetka sa predloţištem

20 kW – 15 MW

suvo drvo, granjevina <5% 5-35%

Rotirajuća rešetka za dovoĊenje goriva odozdo

2 – 5 MW ĉips drveta sa visokim sadrţajem vlage

<50% 40%-

65%

Gorionik oblika cigarete

3 – 5 MW prednji deo bala biomase

<5% 20%

Postrojenja za cele bale biomase

3 – 5 MW cele bale biomase <5% 20%

Postrojenja na biomasu iz poljoprivrede

100 kW – 5 MW

bale biomase sa iseckanom masom

<5% 20%

Lebdeći fluidizovani sloj

5 – 15 MW seĉena biomasa,

d < 10 mm <50% 5-60%

Cirkulirajući fluidizovani sloj

15 – 100 MW seĉena biomasa, d < 10 mm

<50% 5-60%

Gorionik za

prašinu 5 – 10 MW

seĉena biomasa,

d < 5 mm <5% <20%

Sagorevanje

izmešanih

goriva

Co-firing*

Lebdeći

fluidizovani sloj

Total 50 MW –

150 MW

seĉena biomasa,

d < 10 mm <50% 5-60%

Cirkulirajući

fluidizovani sloj

Total 100 – 300

MW

seĉena biomasa,

d < 10 mm <50% 5-60%

Gorionik za

prašinu

Slama 5 MW –

20 MW

sitna biomasa, d = 2-

3 mm <5% 20%

* udeo biomase u ukupnoj masi goriva je uobiĉajeno manji od 10%

45

U tabeli 27 (Tabela 27.) su navedene razne mogućnosti sagorevanja biomase. Glavna podela

se odnosi na tip loţišta za sagorevanje biomase koje direktno utiĉe na izbor tehnologije. Pri

ovome je vaţno napomenuti da potpuno sagorevanje i visoki stepen energetske efikasnosti u

postrojenjima za direktno sagorevanje biomase nije lako postići. U principu, što je granulacija

biomase veća i što se više biomase ubacuje oĊednom u loţište (pogotovo ako biomasa u sebi

sadrţi povećan stepen vlage) sagorevanje je nekvalitetnije, a emisija štetnih gasova u

atmosferu veća, ali je termoenergetsko postrojenje za istu toplotnu snagu u celini znatno

jeftinije. Kada je kvalitet inperativ kod sagorevanja koristi se usitnjena forma goriva u šta

spada i pelet od drveta.

3.1.1. Tehnologija primene i konstrukcija manjih termoenergetskih postrojenja

Sadašnja postrojenja manjih snaga koja koriste pelete biomase kao biogorivo su namenjena za

domaćinstva ili manje potrošaĉe toplotne energije. Termiĉka snaga postrojenja namenjenih

domaćinstvima iznosi do 120 kW, dok se sa sliĉnim konstrukcijama prave postrojenja snage i

nekoliko stotina kilovata. Takva postrojenja (Sl. 36.) najĉešće rade na principu primarne i

sekundarne komore za sagorevanje sa gravitacionim ubacivanjem goriva. Primarna komora za

sagorevanje je obloţena šamotom i u njoj se peleti biomase sagorevaju na niţim

temperaturama od oko 800oC. Po izlasku sagorivih gasova iz primarne komore za

sagorevanje, dodatno se mešaju sa sekundarnim vazduhom i u sekundarnoj komori sagorevaju

na temperaturama od 1200 do 1300oC, što obezbeĊuje visoku energetsku efikasnost u radu

takvih postrojenja.

Peleti biomase se u primarnu komoru za sagorevanje dovode u kontinuitetu preko puţnog

transportera za doziranje. Velika paţnja je usmerena na stalnost uţarenog sloja u komori

kojim se obezbeĊuje dovoljno toplote za poĉetak sagorevanja novo ubaĉenog goriva – peleta.

U automatskoj sprezi foto ćelije, puţa za dovod goriva, lambda sonde i ventilatora vazduha za

sagorevanje omogućen je rad termiĉkog postrojenja u reţimima od 30 do 100% deklarisanih

kapaciteta.

Razmenjivaĉka komora je dimenzionisana da pored dobre razmene toplote izmeĊu vrelih

produkata sagorevanja i grejnog fluida omogući i dobro dogorevanje gorivih materija, kao i

odvajanje pepela. Postrojenja funkcionišu sa mogućnošću varijabilnog odvoĊenja toplote, što

omogućava da se u radu postrojenja postigne fiksni reţim izlaznih i ulaznih temperatura

grejnog fluida od 80oC do 38

oC. Ĉišćenje razmenjivaĉkih površina kotla se realizuje

automatski, sa neophodnošću vaĊenja pepela iz postrojenja jednom do dva puta nedeljno.

Ova postrojenja su opremljena ventilatorom izduvnih gasova, koji obezbeĊuje potpritisni

reţim rada postrojenja i tako spreĉava opasnost od povratnog plamena od loţišta do koša sa

gorivom. Kao dodatna sigurnost od povratnog plamena izmeĊu loţišnog prostora i koša za

gorivo se ugraĊuje i ĉeliĉna ustava.

Koš za pelete kod manjih postrojenja za sagorevanje se nalazi u osnovnoj konstrukciji i

ujedno je i ciklon koji odvaja prašinu od ubaĉenih peleta.

Rad takvih postrojenja je u najvećem delu automatizovan uz kontrolu i regulaciju vaţnijih

parametara sagorevanja korišćenjem adekvatne mikroprocesorske merno-regulacione tehnike.

46

Sl. 36. Kotao za sagorevanje peleta od biomase ubacivanih odozgo sa automatskim radom

(1. koš za gorivo, 2. puž za doziranje goriva, 3. primarna komora za sagorevanje gde se

dodaje primarni vazduh za sagorevanje, 4. dodavanje sekundarnog vazduha, 5. komora za

dogorevanje gasovitih produkata sagorevanja, 6. razmenjivač toplote sa sistemom za

čišćenje, 7. pepeljara za sakupljanje pepela iz primarne komore za sagorevanje, 8. pepeljara

letećeg pepela)

3.1.2. Tehnologija primene i konstrukcija termoenergetskih postrojenja

Za sagorevanje biomase koja su najĉešće u praktiĉnoj primeni u industriji mogu se navesti

sledeća vaţnija tehniĉka rešenja i to:

loţišta sa nepokretnim rešetkama,

loţišta sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte),

loţišta sa pokretnim rešetkama,

loţišta za sagorevanje u ciklonima ili u vrtloţnim loţištima i

loţišta u fluidizovanom sloju.

Loţišta sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte)

Ovo loţište se koristi najĉešće za usitnjenu biomasu dimenzija manjih od 50 mm, koja u sebi

ima malo pepela. Tako se kao veoma dobra goriva za ova loţišta koristi biomasa u formi

strugotine, pelleta i piljevine. Gorivo se u ovo loţište potiskuje najĉešće odozdo puţnim

transporterima (Sl. 37.). Najbolje karakteristike ova loţišta pokazuju do 6 MW. Vaţno je

istaći da su do navedene snage investicioni troškovi za realizaciju takvog postrojenja niţi

47

nego za postrojenja gde se primenjuju druge tehnologije, npr. loţišta za sagorevanje goriva na

rešetkama.

Sl. 37. Loţište sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte)

Loţišta sa pokretnom rešetkom

Od loţišta sa pokretnom rešetkom koja se koriste za sagorevanje biomase mogu se navesti:

loţišta sa kosom pokretnom rešetkom,

loţišta sa horizontalnom pokretnom rešetkom,

loţišta sa puzećom (lanĉastom) rešetkom,

loţišta sa vibrirajućom rešetkom i

loţišta sa rotirajićom rešetkom.

Loţišta sa kosom pokretnom rešetkom (Sl. 38.)

Kosa rešetka se sastoji od pokretnih i nepokretnih rešetnica, po kojima se gorivo pomera,

spušta na dole, usled pomeranja rešetnica napred-nazad.

Sl. 38. Kosa pokretna rešetka

48

Najĉešće se pomeranje realizuje hidrauliĉkim ili eletriĉnim mehanizmima. Rešetka se sastoji

od nekoliko sekcija, koje se mogu pomerati razliĉitim brzinama u zavisnosti od zona

sagorevanja goriva na njoj. Rešetnice kose pokretne rešetke su izraĊene od vatrootporne

legure ĉelika i u radu postrojenja se njihovo hlaĊenje obavlja vazduhom za sagorevanje ili

vodom.

Loţišta sa horizontalnom pokretnom rešetkom (Sl. 39.)

Gorivo se na ovim rešetkama nalazi sa gornje strane ukoso postavljenih rešetnica. Kod ovih

tehnologija sagorevanja, tj. kod ovih horizontalno pomerljivih rešetki gorivo se u sloju dobro

okreće i pokreće. Na njima se spreĉava nekontrolisano pomeranje goriva usled dejstva

gravitacione sile, kao što je to sluĉaj kod kosih rešetki, što uvek obezbeĊuje ujednaĉenu

debljinu sloja i njegovu homogenost. TakoĊe, velika prednost ovih rešetki je u tome što je

ukupna visina loţišta znaĉajno smanjena.

Sl. 39. Horizontalna pokretna rešetka

Loţišta sa horizontalnom pokretnom - lanĉastom rešetkom (Sl. 40.)

Rešetka kod ovih loţišta je saĉinjena od beskrajne, rotirajuće metalne gusenice - lanca.

Sl. 40. Horizontalna ili kosa pokretna - lanĉasta rešetka

49

Gorivo se u odnosu na rešetku ne pomera, nego po istresanju na rešetku putuje sagorevajući

sa njom kroz loţište. Na kraju loţišta na rešetki ostaje samo pepeo koji se po obrtanju rešetke

izbacuje u transporter za iznošenje pepela iz loţišta. Prednosti ovog naĉina sagorevanja na

horizontalnoj ili kosoj pokretnoj - lanĉastoj rešetki ”ĉipsa” od drveta, peleta i briketa biomase

se ogleda u ujednaĉenom sagorevanju po pojedinim zonama sagorevanja, prilikom

eksploatacije ovih loţišta njihovo odrţavanje je lako, kao i izmene oštećenih rešetnica. U

poreĊenju sa pokretnim rešetkama kod ovih rešetki je vreme sagorevanja duţe i intenzivnije

dodavanje primarnog vazduha.

Loţišta sa vibrirajućom rešetkom (Sl. 41.)

Rešetka od dva i više segmenata je kod ovih loţišta postavljena na oprugama, tako da se ljulja

pokretana vibro pogonom. Ljuljanjem, tj. vibriranjem rešetke se gorivo pomera ka

transporteru za uklanjanje pepela iz loţišta. Primarni vazduh se dodaje kroz rupe koje se

nalaze na rebrima segmenata rešetke. Kod ove tehnologije sagorevanja dolazi do zašljakivanja

goriva usled njegovog sabijanja vibriranjem rešetke. Ova tehnologija sagorevanja se ne

preporuĉuje kod goriva koja lako sinteruju, tj. omekšavaju i kod kojih dolazi do zašljakivanja,

kao što je vlaţna usitnjena biomasa i dr. Nedostaci ovakvog naĉina sagorevanja biomase se

manifestuju visokom emisijom letećeg pepela iz loţišta koju prouzrokuju vibracije i u ĉestim

sluĉajevima povišena je emisija ugljenmonoksida.

Sl. 41. Vibrirajuća rešetka

Loţišta sa rotirajićom rešetkom i dovoĊenjem goriva odozdo (Sl. 42)

Rešetka kod ovih loţišta se sastoji od segmenata koji imaju suprotno obrtanje i kroz koje se u

središnjem delu dovodi biomasa, kao gorivo i primarni vazduh. Biomasa se najĉešće potiskuje

puţnim transporterom. Suprotno smerno obrtanje segmenata rešetke veoma dobro meša

biomasu, što je od najvećeg znaĉaja za sagorevanje vlaţne biomase. U ovim loţištima se

mogu sagorevati i vlaţne mešavine ĉvrste biomase i ţivotinjskih eskremenata. Sagorivi

isparljivi produkti sagorevanja – volatili sagorevaju u gornjim horizontalnim ili vertikalnim

komorama za sagorevanje, gde se mešaju sa sekundarnim vazduhom.

50

Sl. 42. Rotirajuća rešetka sa dodavanjem goriva odozdo

Loţišta u obliku rotirajuće kupe (Sl. 43)

U osnovi se sastoji od polako rotirajuće rešetke u obliku obrnutog kosog konusa. Primarni

vazduh ulazi u loţište kroz centralnu cev koja ulazi u donji deo konusa rešetke. Sekundarni

vazduh se ubacuje sa velikim brzinama pri vrhu cilindriĉne komore za sagorevanje i to u

njegov središni deo. Ova rešetka nije dovoljno ispitana kod sagorevanja biomase i za sada u

tom pogledu treba biti obazriv.

Sl. 43. Loţišta u obliku rotirajuće kupe

(1. ubacivanje goriva, 2. rotirajuća rešetka za sagorevanje, 3. dno konusa rešetke, 4.

ubacivanje primarnog vazduha, 5. regulacija ubacivanja primarnog vazduha, 6. izuzimanje

vazduha, 7. pužni transporter za izuzimanje pepela, 8. komora za sagorevanje volatila, 9.

ubacivanje sekundarnog vazduha)

Sistemi za sagorevanje prašine (Sl. 44)

Biomasa, kao što je piljevina, fina strugotina ili usitnjena biomasa iz poljoprivredne

proizvodnje se najĉešće pneumatski ubacuju u loţište (uobiĉajeno tangencionalno). Loţišta su

najĉešće izraĊena u obliku vertikalnih ili horizontalnih ciklona ili vrtlog loţišta. Biomasa koja

51

se sagoreva u ovim loţištima mora biti ujednaĉenih dimenzija, maksimalne veliĉine ĉestica od

10 - 20 mm. Vlaţnost biomase mora biti ispod 20%. Poĉeto sagorevanje u loţištu se izvodi

pomoću dodatnog gorionika, koji je u funkciji dok se ne stabilizuju radni parametri u loţištu.

Biomasa se tokom sagorevanja prvo gasifikuje, pretvori u volatile, da bi nakon toga u

kratkom vremenu sagorela. Proces se odvija brzo, zbog malih dimenzija ĉestica sagorevane

biomase. Zbog brzine odvijanja procesa sagorevanja biomase veoma je vaţno proces pratiti sa

preciznom mernom tehnikom brzog odziva i potrebne parametre regulisati automatski.

Nedostatak kod ove tehnologije sagorevanja biomase se manifestuje u relativno brzom

propadanju ozida loţišnog prostora, koji se degradira usled toplotnog stresa i erozije od strane

letećih sagorevanih ĉestica biomase. Pored ovih tehnologija sagorevanja biomase u formi

prašine u primeni su i drugi sistemi kod kojih se prašina biomase u loţište ubacuje bez njenog

kovitlanja.

Sl. 44. Loţišta za sagorevanje prašine biomase

Loţišta za sagorevanje u fluidizovanom sloju (Sl. 45)

Lebdeći fluidizovani sloj (BFB) i cirkulirajući fluidizovani sloj (CFB) treba razlikovati.

Loţište kod ovog postrojenja je u obliku cilindriĉnog suda koji na dnu ima perforiranu ploĉu.

U koritu suda na ploĉi se nalazi suspenzija vrućeg, inertnog i skupog materijala. Uobiĉajeni

materijali u koritu su silicijumski pesak i dolomit. Primarni vazduh ulazi odozdo u cilindar

loţišta i podiţe do lebdenja fluidizovani sloj. Brzina kod fluidizacije iznosi za BFB

tehnologiju 1 do 2,5 m/s, a za CFB 5 do 10 m/s. Intenzivan prenos toplote i mešanje

obezbeĊuju dobre uslove za potpuno sagorevanje biomase sa niskim koeficijentom viška

vazduha. Temperatura sagorevanja se mora odrţavari niţom od uobiĉajenih 800-900oC u cilju

spreĉavanja sinterovanja pepela u fluidizovanom sloju. Ova tehnologija sagorevanja je

fleksibilna u pogledu korišćenja razliĉitih mešavina goriva, ali se ograniĉenja ispoljavaju u

pogledu veliĉine ĉestica gorive biomase i neĉistoća koje se nalaze u sagorevanoj biomasi.

Odgovarajuća priprema biomase koja se sagoreva u pogledu veliĉina ĉestica je neophodna,

kao i odvajanje metala iz biomase.

52

Sl. 45. Sagorevanje u fluidizovanom sloju

3.1.3. Uporedne kteristike tehnologija i tehnike za sagorevanje biomase

Loţišta sa nepokretnom rešetkom za sagorevanje

cena ovih loţišta je najniţa za snage ispod 5 MW,

eksploatacioni troškovi pri radu postrojenja su niski,

imaju mali sadrţaj pepela u produktima sagorevanja,

jako su osetljiva na zašljakivanje,

fleksibilna su u pogledu veliĉine i forme sagorevane biomase,

nisu pogodna za sagorevanje biomase povišene vlaţnosti,

loţišta rade sa visokim koeficijentom viška vazduha, što smanjuje efikasnost njihovog

rada,

sagorevanje se obavlja u uslovima koja nisu homogena,

kod ovih loţišta je veoma teško postići niske emisije štetnih gasova.

Loţišta sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte)

cena ovih loţišta je relativno niska za snage ispod 6 MW,

u ova loţišta je jednostavno kontinualno ubacivanje goriva i lako izvoĊenje te operacije,

pri dobrom sprovoĊenju procesa sagorevanja, iz loţišta se emituje mala emisija štetnih

gasova,

primenljiva su samo za sagorevanje biomase sa malim sadrţajem pepela,

niska fleksibilnost u pogledu veliĉina ĉestica biomase koje se sagorevaju.

53

Loţišta sa pomerljivom rešetkom za sagorevanje

cena ovih loţišta je relativno niska za snage ispod 15 MW,

eksploatacioni troškovi pri radu postrojenja su niski,

imaju mali sadrţaj pepela u produktima sagorevanja,

nisu u velikoj meri osetljiva na zašljakivanje,

fleksibilna su u pogledu veliĉine sagorevanih ĉestica biomase i njihove vlaţnosti,

nisu pogodna za mešanje drvne biomase sa biomasom iz poljoprivredne proizvodnje

da bi se produkovala manja emisija NOx gasova mora se biomasa sagorevati po

posebnim tehnologijama,

loţišta rade sa većim koeficijentom viška vazduha, što smanjuje efikasnost njihovog

rada,

sagorevanje se obavlja u uslovima koja nisu homogena,

kod ovih loţišta je veoma teško postići niske emisije štetnih gasova kod niţih reţima

rada.

Loţišta za sagorevanje prašine

kod ovih loţišta je moguć rad sa malim viškom kiseonika (4-6%), što povećava

efikasnost njegovog rada,

znaĉajno redukovanje emisije NOx iz loţišta se postiţe pri adekvatno uspostavljenom

koeficijentu viška vazduha.

kontrola opterćenja pri radu loţišta i potrebna podešavanja mogu da budu veoma

efikasna i brza,

veliĉina ĉestica biomase koja se sagoreva mora biti manja od 10 – 20 mm,

kod eksploatacije ciklonskih ili vrtlog loţišta izraţeno je habanje ozida

za startovanje sagorevanja do uspostavljanja stabilnih parametara rada neophodno je

korišćenje dodatnog gorionika i drugog goriva.

Loţišta sa lebdećim fluidizovanim slojem

loţište nema pokretnih delova,

NOx redukovanje emisije je veoma dobro,

velika fleksibilnost u pogledu vrste sagorevane biomase i njenog sadrţaja vlaţnosti

mali višak kiseonika u radu (3-4%), što povećava efikasnost rada loţišta i smanjuje

koliĉinu gasovitih produkata sagorevanja,

velika cena koštanja, tako da je njihova izgradnja opravdana samo za postrojenja snage

preko 20 MW,

54

visoki troškovi pri radu postrojenja,

mala fleksibilnost u pogledu veliĉine sagorevanih ĉestica biomase, koje moraju biti

manje od 80 mm,

visoki sadrţaj pepela u gasovitim produktima sagorevanja,

rad loţišta u delimiĉnom opterećenju zahteva posebnu tehnologiju,

osrednja osetljivost na sklonost pepela ka zašljakivanju,

gubitak inertnog materijala sa ĉesticama pepela,

u radu postrojenja se javlja i erozija izmenjivaĉa toplote u fluidizovanom sloju

Loţišta sa cirkulirajućim fluidizovanim slojem

loţište nema pokretnih delova,

NOx redukovanje emisije je veoma dobro,

velika fleksibilnost u pogledu vrste sagorevane biomase i njenog sadrţaja vlaţnosti

mogu da se ostvare homogeni uslovi sagorevanja u loţištu i ako se koristi više vrsta

goriva,

u postrojenju je moguć izuzetno velik prenos toplote zbog ostvarenih turbulencija u

radu,

korišćenje aditiva za poboljšavanje uslova sagorevanja biomase je lako,

mali višak kiseonika u radu (1-2%), što povećava efikasnost rada loţišta i smanjuje

koliĉinu gasovitih produkata sagorevanja,

velika cena koštanja, tako da je njihova izgradnja opravdana samo za postrojenja snage

preko 30 MW,

visoki troškovi pri radu postrojenja,

mala fleksibilnost u pogledu veliĉine sagorevanih ĉestica biomase, koje moraju biti

manje od 40 mm,

visoki sadrţaj pepela u gasovitim produktima sagorevanja,

rad u delimiĉnom opterećenju zahteva drugi sloj materijala,

osrednja osetljivost na sklonosti pepela ka zašljakivanju,

gubitak inertnog materijala sa ĉesticama pepela,

u radu postrojenja se javlja i erozija razmenjivaĉa toplote u fluidizovanom sloju.

3.1.4. Praktiĉna primenljivost pojedinih tehnološko-tehniĉkih rešenja pri sagorevanju

biomase

Slikoviti prikaz primerenosti tehnološko–tehniĉkih rešenja za termiĉke snage loţišta da 100

MW i pojedinih formi biomase za sagorevanje predstavljen je na slici (Sl. 46.).

55

Sl. 46. Primerenost tehnološko-tehniĉkih rešenja kod sagorevanje biomase

S– šaržni, sa nepokretnom rešetkom; V– sa pokretnom rešetkom; U– sa donjim loženjem

(retorta); E– sa sagorevanjem u prostoru (ciklonsko ili vrtložno ložište), W– sa fluidiziranim

slojem; Z–sa čeonim sagorevanjem (cigareta);

3.1.5. Operativni problemi kod primenjenih tehnologija za sagorevanje biomase

Visok kvalitet sagorevanja, u smislu maksimalnog sagorevanja gorivih isparljivih gasova -

volatila, veoma je vaţno za nizak nivo emisije štetnih gasova, ĉemu se danas u praksi teţi. To

uglavnom zavisi od temperature loţišta za sagorevanje, turbulencije gasova i vazduha za

sagorevanje, duţine izlaganju izmešanih volatila i vazduha za sagorevanje uticaju visokih

temperatura, koeficijentu viška vazduha sa kojim postrojenje radi i dr. Ovi parametri su

regulisani nizom tehniĉkih detalja, kao što su:

izabrana tehnologija sagorevanja (npr. konstrukcijom loţišta, kontrola procesa

sagorevanja),

naĉin podešavanja reţima sagorevanja (npr. primarni i sekundarni odnos vazduha, naĉin

ubacivanja vazduha za sagorevanje u loţište, izbor mlaznica),

opterećenja postrojenja, tj. reţima rada (deklarisano ili delimiĉno radno opterećenje),

fiziĉko-hemijske karakteristike biomase (vrste, oblik, veliĉina, naĉin ubacivanja u

loţište, sadrţaj vlage, sadrţaj pepela, sklonost pepela ka topljenju) i dr.

Brojne karakteristike biomase usloţnjavaju njen proces sagorevanja. Niska gustina energije u

biomasi predstavlja glavni problem u njenom doziranju u loţište, dok se poteškoće u

sagorevanju uglavnom odnose na njen sadrţaj neorganskih sastojaka, tj. pepela. Neke vrste

biomase sadrţe znaĉajne koliĉine hlora, sumpora i kalijuma. Soli, KCl i K2SO4, pa su veoma

nestabilne. Taloţenjem ovih komponenti u loţištu i gasnom traktu moţe da se umanji stepen

prenosa toplote, što dovodi do smanjenja energetske efikasnosti postrojenja i njegove

povećane korozije.

Veliĉina operativnih problema u vezi sa sagorevanjem biomase u mnogome zavisi od izbora

opreme za sagorevanje. U postrojenjima sa rešetkama za sagorevanje biomase zašljakivanje i

korozija su glavni problemi.

56

U tabeli 28 (Tabela 28.) je prikazana uporedna analiza prednosti i mana tehnologija

sagorevanja biomase na rešetki, kao osnovne tehnologije sagorevanja biomase u Srbiji.

Tabela 28. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na rešetki i u letu

Sagorevanje na rešetki

Prednosti Mane

Niski investicioni troškovi za snage < 10 MW Mala fleksibilnost u pogledu korišćenja

razliĉitih goriva kao i mešavina goriva

Niski troškovi odrţavanja Redukcija NOx zahteva specijalne metode

Mali sadrţaj prašine u dimnom gasu Manji stepen korisnosti usled relativno većeg

viška vazduha

Mali sadrţaj nesagorelog u pepelu Nehomogeni uslovi u zoni sagorevanja

Moguć rad u velikom opsegu snaga

Malo zaprljanje grejnih površina

Sagledavanjem rezultata prikazanih u tabeli ukratko, moţe se konstatovati da su postrojenja sa

pomiĉnom rešetkom jednostavnija, jeftinija, pogodnija za manje i srednje snage i mogu raditi

u relativno velikom opsegu snaga.

Pri ovome je vaţno istaći da navedena loţišta u svom primarnom i sekundarnom delu moraju

biti ozidana sa šamotnom opekom i vatrootpornim betonom.

Upravljanje kotlovskim postrojenjima (posebno dela za "hranjenje" primarnog loţišta

biomasom) mora biti automatski, što bi podrazumevalo ruĉnu ili mašinsku pripremu biomase i

automatsko ubacivanje biomase u loţište i regulaciju reţima rada celog postrojenja.

Sistem merenja - nadzora i upravljanja, tj. regulacije treba da bude baziran na PLC sistemu i

PC raĉunaru, što mu daje karakteristike savremenih decentralizovanih distribuiranih sistema,

jer su funkcije upravljanja i nadzora raspodeljene na dva nivoa na nivou programibilnog

logiĉkog kontrolera i na nivou PC raĉunara.

Sistem merenja i upravljanja sastoji se od sledećih funkcionalnih celina:

Merno-regulaciona oprema u pogonu,

Lokalna komandna oprema, smeštena na vratima razvodnih tabli,

Ormani automatike sa programibilnim logiĉkim kontrolerom i pratećom opremom;

Komunikacioni podstem,

Kontrolno komandni centar za centralni nadzor i upravljanje, sa centralnim nadzorno-

upravljaĉkim raĉunarom i pratećom opremom,

Programska podrška - softverski paketi za nadzor i upravljanje (na nivou PLC-a i na

nivou nadzorno-upravljaĉkog raĉunara) i

Kablovi, kablovski pribor i komunikaciona oprema za meĊusobno povezivanje i

komunikaciju svih elemenata nadzorno-upravljaĉkog sistema.

57

Raĉunar sa pratećom opremom i orman automatike trebaju da budu smešteni u komandnoj

prostoriji postrojenja (Komandno kontrolni centar).

3.2. Odabir tehnologije sagorevanja i tehniĉkog rešenja termoenergetskog

postrojenja sa definisanjem maksimalne termiĉke snage kotlovskog

postrojenja za trajni rad za zagrevanje objekata javne namene

Polazeći od odabranih vrsta i formi biomase koje će se sagorevati, prostornih ograniĉenja,

ekoloških i zakonskih normi i standarda, odabrano je termoenergetsko postrojenje kod kojeg

će se sagorevati peleti od drveta, koji će se nabavljati po trţišnoj vrednosti.

Sagorevanje peleta od drveta će se obavljati u loţištu sa pokretnom rešetkom.

Navedena tehnologija ima nekoliko znaĉajnih pogodnosti koje bi se u najkraćem mogle

predstaviti u tome što:

sagoreva se gorivo (peleti od drveta) kojeg ima dovoljno na trţištu Srbije i koje se moţe

kupovati sukcesivno, tj. prema potrebi, zbog ĉega nije potrebno jednom u godini kupiti

ukupnu potrebnu koliĉinu goriva,

sagorevanje peleta od drveta moţe se u potpunosti automatizovati, sa potpumom

mehanizovanošću procesima manipulacije peletama,

emisija štetnih gasova u okolinu moţe da se odrţava u dozvoljenim granicama, što je

veoma vaţno, pošto se planira da se stari kotlovi zamene novim, odnosno postrojenje će

se nalaziti u postojećoj kotlarnici osnovne škole,

postrojenju koje sagoreva pelete od drveta mogu se kontinualno manjati reţimi rada u

veoma širokim granicama,

pri radu postrojenja na pelet od drveta se ne ispoljavaju problemi topljivosti pepela kao

kod sagorevanja biomase iz poljoprivredne proizvodnje

Negativna strana izabrane tehnologije ogleda se u skupljem postrojenju za sagorevanje, što se

moţe opravdati teţnjom da se u školskom dvorištu u što većoj meri smanji emisija štetnih

gasova iz termoenergetskog postrojenja, kao i da se proces sagorevanja u što većoj meri

automatizuje.

3.2.1. Opšti tehniĉki zahtevi kod izgradnje kotlovskog postrojenja

Definisano je da termoenergetsko postrojenje za zagrevanje izabranih objekata u Golupcu

treba da radi kao kombinovano postrojenje na pelet od drveta i drvo, pri ĉemu mora da

zadovolji sledeće osnovne tehniĉke, ekonomske i ekološke zahteve:

Da produkuje traţenu koliĉinu energije (560 kW).

Da se u njemu mogu sagorevati peleti od drveta.

Da se optimalno iskoristi postojeća oprema i infrastruktura.

Da se u radu postrojenja obezbedi visoka ekonomiĉnost, odnosno konkurentna cena

proizvodnje toplotne energije u odnosu na proizvodnju gde je osnovno gorivo mrki

ugalj i drvo.

58

Da smanjenje zagaĊenja okoline bude saglasno domaćim i evropskim normama.

Da se obezbedi visoka pouzdanost i raspoloţivost postrojenja u svim radnim reţimima.

Da se obezbedi savremeni nivo upravljanja i kontrole rada oba postrojenja.

Da se omogući savremeni nivo odrţavanja postrojenja uz minimalne troškove.

Da se pri manipulaciji peletama za sagorevanje odrţavaju zadovoljavajući higijenski

uslovi.

3.3. Definisanje optimalnog mesta za izgradnju termoenergetskog

postrojenja (sa tehniĉkog, ekonomskog i ekološkog aspekta)

Izbor objekata javne namene u opštini Golubac koji će biti zagrevani toplotnom energijom od

biomase nije bio lak. Najveći problem u izboru predstavljao je baš adekvatan izbor lokacije za

izgradnju kotlarnice sa meĊuskladištem za biomasu. Problematiku je usloţnjavao oteţan

transport prilikom snabdevanja postrojenja biomasom.

Pored neodloţnih potreba da se dotrajala kotlarnica, ĉiji se kotlovi ĉesto kvare u OŠ „Branko

Radiĉević” u Golupcu rekonstruiše i uĉini efikasnijom, na izbor ovog objekta je uticala i

relativno dobra infrastruktura, prostranost kotlarnice, skladišta i mogućnost prilaza velikog

kamiona do vrata kotlarnice.

Nakon odreĊivanja toplotnih gubitaka kompletnog kompleksa (škole i sportske hale) i

definisanja dimenzija postrojenja, odluĉeno je da bi stari kotlovi mogli da se izbace, pošto im

je amortizacioni vek istekao i da se na njihovo mesto postavi novi kotao na pelet. TakoĊe, na

ovu odluku je uticala i ĉinjenica da bi postojeća prostorija za skladištenja uglja mogla da se

pretvori u skladište za pelete, koji će se ĉuvati u dţambo vrećama na paletama i visina

postojećeg dimnjaka prema svojim dimenzijama odgovara novom postrojenju.

Ovakvim odabirom su se izbegli mnogobrojni skupi troškovi oko izgradnje nove kotlarnice, a

pošto postrojenje ima svoj ciklonski preĉistaĉ, emisija štetnih gasova i ĉaĊi odgovara svim

ekološkim normama i propisima.

3.4. Tehniĉki opis kotlovskog postrojenja na biomasu (termotehniĉke

opreme, kotlarnice i toplovoda) sa predmerom i predraĉunom u

opštini Golubac i oĉekivanom energetskom i ekološkom efikasnošću

Ovim elaboratom predviĊena je zamena stare kotlarnice, odnosno kotlova na ugalj i drvo sa

novim automatizovanim kotlom na drvene pelete, koji sluţe za zagrevanje:

Osnovna škola „Branko Radiĉević” i

Sprotska hala u Golupcu.

Pod zamenom kotlarnice podrazumeva ubacivanje novog kotla sa pratećom opremom

(kolektori za toplu i hladnu vodu, cirkulacione pumpe, termostati, ventili, preĉistaĉi, itd.) ĉiji

će sistem biti spojen na postojeću mreţu odlaznih i povratnih vodova starog centralnog

sistema grejanja.

59

Toplotni kapacitet nove kotlarnice iznosi Q = 560 kW, što je neznatno veće od kapaciteta

postojeće kotlarnice.

Kotlao će raditi u reţimu razvodne i povratne vode 90/70oC, pošto i sadašnji grejni sistem radi

u tom reţimu.

Tehniĉke karakteristike novog kotlovskog postrojenja na pelet od drveta su:

Gorivo

Kao gorivo za kotao predviĊeno su peleti od drveta, mada se mogu bez većih problema

koristiti i peleti od biomase iz poljoprivredne proizvodnje: slame pšenice, soje i dr, kao i

korišćenje klasiĉnog drveta uz manje prepravke kotla.

Kotao na biomasu

Toplovodni kotao, sa sistemom pomerljive rešetke, firme „Eko produkt”, Novi Sad.

Toplotna snaga loţišta: N = 560 kW

Stepen korisnosti kotla: η = 0,85%

Šema kotlovskog postrojenja sa pokretnom rešetkom za sagorevanje peleta je prikazana na

slici (Sl. 47.).

Za pripremu sanitarne vode, u novoj kotlarnici, predviĊen je samostojeći toplovodni bojler

izraĊen od nerĊajućeg materijala, ĉija zapremina iznosi V=300 l. Voda iz bojlera je pre svega

namenjena za objekat kuhinje, a koristiće se i kao sanitarna voda.

Sl. 47. Šema kotlovskog postrojenja za sagorevanje peleta

1. koš za pelet, 2. pužni transporter peleta, 3. protiv plamena barijera, 4. pužni dozator

peleta, 5. toplovodni kotao, 6. ventilator primarnog vazduha, 7. ventilator sekundarnog

vazdiha, 8. multiciklon, 9. ventilator gasovitih produkata sagorevanja, 10. kontejner za pepeo,

11. dimnjak)

Predmer i predraĉun za isporuku, montaţu i druge radove kod izgradnje termotehniĉke

opreme termoenergetskog postrojenja, kotlarnice i toplovoda je prikazan u prilogu studije,

dok je u tabeli data u tabeli 29 (Tabela 29) rekapitulacija predmera i predraĉuna.

60

REKAPITULACIJA

(Vrednost jednog evra iznosi 114 din)

Tabela 29. Troškovi za izgradnju termoenergetskog postrojenja za zagrevanje objekta javne

namene u Golpcu

I TERMOTEHNIĈKA OPREMA 6.782.892

II

OPREMA I RADOVI ZA POBOLJŠANJE UNUTRAŠNJE

REGULACIJE GREJNOG SISTEMA SA UGRADNJOM

TERMOSTATSKIH VENTILA

80.750

II PROJEKTNA DOKUMENTACIJA (5%) 339.145

UKUPNO: 7.202.787

JEDINIĈNE CENE INVESTICIJE IZNOSE:

U odnosu na instalisanu snagu: 12.862,12 din/kW

U odnosu na grejnu površinu: 2.080,24 din/m2

61

3.4.1. Oĉekivana energetska i ekološka efikasnost pri sagorevanju biomase u kotlovskom

postrojenju

Na osnovu dugogodišnjih istraţivanja kod izgraĊenih kotlovskih postrojenja u kojima se

sagorevaju peleti od drveta u Srbiji moţe se u globalu konstatovati da imaju energetsku

efikasnost u zadovoljavajućim okvirima. U sluĉaju niţe energetske efikasnosti javljaju se

visoke emisije gasova zagaĊivaĉa ţivotne i radne sredine. To prouzrokuje finansijske gubitke

i probleme zaštite okoline. U vezi regulisanja navedene problematike u Srbiji nedostaju

propisi i tehniĉka uputstva u vezi sa ovim problemom. Neselektivna primena propisa iz

razvijenih zemalja mogu da prouzrokuju mnogo veće troškove izrade opreme i da budu

rezultat u znaĉajnom smanjenju primene biomase kao goriva.

Stvarne vrednosti parametara u pogledu energetske efikasnosti ovih postrojenja zavise od više

faktora: vrste sirovina za izradu peleta, usitnjenosti, naĉina izrade peleta, sadrţaja vlage,

reţima rada, doziranja biomase (ruĉno, mehanizovano ili automatsko), vrste i tipa loţišta,

naĉina dopremanja vaduha (sa i bez ventilatora), mesta ubacivanja vazduha (ispod rešetke i/ili

iznad sloja biogoriva i dr.), regulacije protoka vazduha u procesu sagorevanja (sa ili bez

zasuna, klapne), temperature loţišta, pritiska gasova u loţištu, temperature produkata

sagorevanja u dimnjaku, koliĉine fiziĉki i hemijski nesagorelog biogoriva, gubitaka toplotne

energije u okolinu, itd.

Predlog za minimalno preporuĉene vrednost energetske efikasnosti kotlovskih postrojenja pri

njihovom nazivnom uĉinku koja sagorevaju pelete od drveta i njihovo maksimalno dozvoljene

vrednost emisije zagaĊivaĉa mogle bi se predstaviti u sledećem:

Energetska efikasnost:

za male peći i kotlove snage 5 do 100 kW preporuĉuju se energetske efikasnosti veće od

76%

za postrojenja srednje veliĉine 100 do 1000 kW, preko 78% i

za velika postrojenja ĉija je snaga preko 1 MW energetska efikasnost bi morala biti veća

od 83%.

Ekološka efikasnost:

Oĉekuje se da će energetska efikasnost izabranog postrojenja za sagorevanje peleta od drveta

u Golupcu, pri standardnim vlaţnostima od oko 16% iznositi 85%. Kod izabranog postrojenja

se to moţe postići samo uz veliku automatizaciju procesa rada postrojenja.

Biomasa se deklariše kao ekološko gorivo. Pre svega se to podrazumeva zato što je hemijski

sastav biomase vrlo povoljan, pa kao alternativno gorivo znaĉajno manje zagaĊuje ţivotnu

sredinu od konvencionalnih energenata. Biomasa ne stvara efekat staklene bašte, tj. koliko

ugljendioksida sagorevanjem proizvede, toliko ga usvoji pri rastu biljaka. U biomasi nema

sumpora ili se nalazi u tragovima. Sagorevanjem biomase ne stvara se velika koliĉina azotnih

oksida, pošto temperature sagorevanja moraju da se odrţavaju na niţim vrednostima zbog

eventualnog topljenja pepela. Pepeo od biomase ne zagaĊuje zemljište, vodu, floru i faunu, a

moţe da se koristi i kao mineralno Ċubrivo za povrtnjake i bašte, pod uslovom da se izdvoji

62

lebdeći pepeo iz izduvnog trakta postrojenja koji moţe da sadrţi teške metale koji su štetni po

okolinu.

Prilikom sagorevanja biomase ugljenmonoksid moţe da se pojavi u većim koliĉinama pri

sagorevanju biomase, uglavnom zbog nekih tehniĉkih nedostataka postrojenja ili usled

nestruĉnim rukovanjem ureĊajima za sagorevanje. Pri sagorevanju biomase oksidi azota su

naroĉito prisutni kod postrojenja sa klasiĉnom tehnologijom sagorevanja. U produktima

sagorevanja sumpordioksida i sumportrioksida ima veoma malo pošto se sumpora u

biogorivima nalazi u neznatnim koliĉinama, tako da su postrojenja za sagorevanje pošteĊena

od niskotemperaturne korozije, a okolina od kiselih kiša. Nepravilno rukovanje postrojenjem

za sagorevanje moţe izazvati i pojavu hlornih jedinjenja i cikliĉnih ugljovodonika (dioksana,

furana i poliaromatskih ugljovodonika).

Prema tabelama 30, 31, 32 i 33 (Tabela 30, Tabela 31, Tabela 32 i Tabela 33) oĉekuje se da će

se iz postrojenja za sagorevanje peleta od drveta u Golupcu termiĉke snage 560 kW tokom

godišnjeg grejnog perioda u atmosveru ispuštati:

Ugljendioksid

63.524 kg CO2, odnosno 63,52 t CO2 pri sagorevanju drveta i 139.171 kg CO2, odnosno

139,17 t CO2 pri sagorevanju uglja, što ukupno ĉini 202.695,88 kg CO2, odnosno 202,7

t CO2, kad se kao energenti koriste ugalj (71,43%) i drvo (28,57%),

230.626,9 kg CO2, odnosno 230,62 t CO2 pri sagorevanju drvenog peleta

U sluĉaju da se poseĉene šume od kojih je napravljen pelet ponovo zasade (što bi trebalo da se

ispuni) moţe se konstatovati da će se iz novog postrojenja za istu produkovanu snagu ostvariti

smanjena produkcija CO2 za 139.171 kg CO2.

Azotni oksidi

1.854,72 g NOx, odnosno 1,85 kg Nox, pri sagorevanju drveta i 2.150,15 g NOx,

odnosno 2,15 kg, što ukupno daje 4.004,87 g NOx, odnosno 4,00 kg, kad se kao

enerrgenti koriste ugalj (71,43%) i drvo (28,57%),

6.733,63 g NOx, odnosno 6,73 kg NOx, kad se kao energent koristi pelet od drveta.

Iz novog toplovodnog postrojenja u kojem će se kao što je navedeno sagorevati pelet od

drveta produkovati na godišnjem nivou 6,73 kg NOx, odnosno 2,73 kg NOx više od emisije iz

postojećih kotlovskih postrojenja.

Oksidi sumpora

Pri sagorevanju peleta od drveta produkovanje jedinjenja sumpora, tj. njihova emisija je

ravna nuli.

Pri radu samo kotlovskog postrojenja u kojem se sagoreva ugalj i drvo produkcija SO2

za navedenu snagu postrojenja iznosi 1.433.430 g NOx, odnosno 1.433,43 kg NOx

U kalkulaciji ukupne produkcije SO2 se uzimaju samo koliĉine pri sagorevanju uglja u

postojećem postrojenju u naznaĉenim koliĉinama, pošto eje emisija SO2 ravna nuli.

63

Ĉestice

Emisija ćestica za navedenu snagu kotlovskog postrojenja iznosi:

115.920 g ĉestica, odnosno 115,92 kg ĉestica, pri sagorevanju drveta i 573.372 g

ĉestica, odnosno 573,37 kg ĉestica pri sagorevanju uglja, što ukupno ĉini 689.292 g

ĉesiva, odnosno 689,29 kg ĉestica, kad se kao enerrgenti koriste ugalj (71,43%) i drvo

(28,57%),

420.852,07 g ĉestica, odnosno 420,85 kg ĉestica kada se kao energent koriste peleti od

drveta

Iz novog toplovodnog postrojenja u kojem će se kao što je navedeno sagorevati pelet od

drveta produkovati na godišnjem nivou 268,44 kg ĉestica manje od emisije iz postojećih

kotlovskih postrojenja.

3.4.2. Ekološke norme i standardi pri sagorevanju biomase

3.4.3. Jedinjenja u gasovitim produktima sagorevanja

I veoma male koncentracije nekih gasova mogu štetno uticati na ljude i drugi ţivi ili neţivi

svet, a sve ĉešće su globalnih uzrok klimatskih promena. Tako se sve više ispoljavaju efekti:

kiselih kiša, staklene bašte i dr. Kisele kiše se javljaju kada sumporna jedinjenja doĊu u

kontakt sa padavinama, što uzrokuje sušenje šuma u drugog bilja. Efekat staklene bašte se

javlja kada usled povišene koncentracije štetnih gasova u gornjim delovima atmosfere dolazi

do raspadanja ozona (što omogućava prodor sunĉevih zraka kraćih talasnih duţina – sa većom

energijom koja zagreva površinu Zemlje) i stvaranja gasnog štita koji onemogućuje prodor

zraka sa dugim talasnim duţinama koje Zemlja šalje u kosmos da bi se njena površina i niţi

slojevi atmosfere hladili. Na taj naĉin raste proseĉne temperature na Zemlji, dolazi do topljena

snega i leda, do poplava, suša i dr. Gasovi koji imaju velikog uticaja na efekte staklene bašte

su: ugljendioksid CO2 (83,2%), metan CH4 (1,4%), azotsuboksid N2O ,(6,8%) i

perfluorkarbonati HFC/PFC/SF6 (8,6%).

Ugljen dioksid (CO2)

Najzastupljeniji gas staklene bašte je ugljendioksid CO2, koji je u atmosferi zastupljen sa

samo 370 ppm, odnosno ĉini 0,037% zemljine atmosfere. MeĊutim, koncentracija

ugljendioksida u vazduhu porasla je 31% u odnosu na 1750. godinu. Sadašnja koncentracija je

veća nego što je to dosad ikada bila.

Oko 98% emisije ugljendioksida potiĉe od sagorevanja fosilnih goriva, dok se ostatak emituje

pri proizvodnji cementa, proizvodnji kreĉa, sagorevanju otpada i dr. Deo emisije je i posledica

nekontrolisane seĉe šuma, ali je oĉigledno da uticaj ostalih uzroĉnika zanemarljiv u odnosu na

dominantan izvor – sagorevanje fosilnih goriva.

Produkcija ugljendioksida prilikom sagorevanja razliĉitih goriva nije ista (uz ostvareni isti

toplotni efekat) sa obzirom da imaju razliĉit hemijski sastav, razliĉite su i emisije nastale kao

posledica njihovog sagorevanja. Da bi se razliĉita goriva mogla meĊusobno porediti, uvodi se

koeficijent emisije ugljendioksida KCO2, koji predstavlja masu emitovanog ugljendioksida u

atmosferu svedenu na jedinicu energije.

64

Koeficijent emisije ugljendioksida odreĊuje se na sledeći naĉin:

KCO2= (3,67 x gC) / hd

gde su:

3,67 – stehiometrijski koeficijent,

gC – maseni udeo gorivog ugljenika u gorivu (kg/kg) i

hd – toplotna moć goriva (MJ/kg).

U tabeli 30 (Tabela 30) su prikazani koeficijenti emisije ugljendioksida razliĉitih goriva.

Tabela 30. Koeficijenti emisije CO2 razliĉitih goriva

Gorivo Emisija, (kgCO2/GJ)

Biomasa 109,6

Treset 106,0

Kameni ugalj 101,2

Mrki ugalj 97,09

Lignit 96,43

Dizel 77,4

Sirova nafta 74,1

Kerozin 73,3

Benzin 71,5

Teĉni naftni gas 63,1

Prirodni gas 56,1

Biomasa spada u obnovljive izvore energije i kao takva se smatra za CO2 neutralnom. Tu se i

ogleda njena referentna ili ekološka vrednost biogoriva. pošto se sagorevanjem biomase u

većoj meri ne narušava prirodna ravnoteţa u koncentracijama ugljendioksida. Navedena

tvrdnja se zasniva na ĉinjenici da se u procesu rasta biljaka (fotosinteze) koristi CO2 iz

atmosfere, koji se nakon sagorevanja biomase tamo i vraća (Sl. 48).

Sl. 48. Uprošćeni krug kruţenja ugljendioksida

65

Zbog kruţenja CO2 u ciklusu stvaranja i sagorevanja biomase stvarni koeficijent emisije

ugljendioksida KCO2 biomase jednak je nuli. MeĊutim, taj podatak je validan samo onda kada

se nakon sagorevanja biomase njen ciklus vegetacije ponovo pokrene (setvom, sadnjom, tj.

pratipošumljavanjem) u suprotnom usvaja se koeficijent emisije koji je prikazan u tabeli 30

(Tabela 30).

Kao najpovoljnije gorivo u smislu ekološke pogodnosti nameće se prirodni gas koji ima

najmanji koeficijent emisije ugljendioksida za isti ostvareni toplotni efekat. Razlog tome je

sastav prirodnog gasa kod koga je ubedljivo najviše zastupljen metan, a zatim i ostali niţi

ugljovodonici. Sastav gasa je takav da ima najmanje uĉešće ugljenika u odnosu na ostala

fosilna goriva (gC), zbog ĉega se sagorevanjem pored ugljendioksida emituje i znaĉajna

koliĉina vodene pare.

Korišćenjem svih raspoloţivih ostataka biomase u Srbiji u energetske svrhe smanjila bi se

emisija:

CO2 za 10,2 miliona t/god. (za sluĉaj zamene uglja) ili za 7 miliona t/god. za sluĉaj

zamene loţ ulja,

SO2 za 62.000 t/god. za sluĉaj zamene uglja ili 87.000 t/god. za sluĉaj zamene loţ ulja,

pepela za 27 000 t/god. za sluĉaj zamene uglja biomasom.

Oksidi azota

Oksidi azota, koji se uobiĉajeno oznaĉavaju NOx, poslednjih godina dospeli su u centar

paţnje, s obzirom da su identifikovani kao uzroĉnici mnogih neţeljenih pojava.

Njihovo štetno dejstvo vezuje se za:

uticaj na zdravlje ljudi,

smanjenje vidljivosti i stvaranje fotohemijskog smoga - posledica reakcija NOx sa

organskim materijama u prisustvu sunĉeve svetlosti,

razaranje ozona u višim slojevima atmosfere,

stvaranje štetnog ozona u niţim slojevima atmosfere i

stvaranje kiselih kiša.

S obzirom na uticaj na ţivotnu sredinu i zdravlje najznaĉajniji oksidi azota su: azotmonoksid

(NO), azotdioksid (NO2) i azotsuboksid (N2O), koji se zajedniĉki oznaĉavaju kao NOx.

Preko 90% oksida azota emitovanih usled procesa sagorevanja goriva u loţištima ĉini

azotmonoksid (NO), dok ostatak ĉini azotdioksid (NO2). MeĊutim, kako se azotmonoksid

(NO) u atmosferi konvertuje u azotdioksid, zbog ĉega većina propisa iz oblasti zaštite ţivotne

sredine tretira sve okside azota kao NO2 iako to nije u potpunosti taĉno.

Azotsuboksid N2O je poznat kao gas staklene bašte, koji doprinosi globalnom zagrevanju, ali

je takoĊe identifikovan kao ĉinilac koji utiĉe na razaranje ozonskog omotaĉa. Srećom, male

koliĉine azotsuboksida se emituju procesima sagorevanja.

66

Podaci o izvoru emisije oksida azota pokazuju da je oko dve trećine emisije posledica procesa

sagorevanja gde je drumski saobraćaj, najveći pojedinaĉni izvor emisije NOx (45%), dok je

proizvodnja energije na drugom mestu sa 30% ukupne emisije.

Oksidi azota koji se obrazuju tokom procesa sagorevanja biogoriva nastaju oksidacijom:

azota vezanog u gorivu i

azota iz vazduha.

dok se njihovo stvaranje tokom sagorevanja objašnjava pomoću tri osnovna mehanizma:

termiĉki ili Zeldovich mehanizam,

promptni mehanizam i

mehanizam oksidacije azota vezanog u gorivu.

Termiĉki NOx se formira zahvaljujući oksidaciji atmosferskog azota. Promptni NOx se

formira brzim reakcijama u frontu plamena, a NOx iz goriva nastaje oksidacijom azota

vezanog u gorivu.

Posmatrano po energentima najveći doprinos emisiji NOx potiĉe od sagorevanja ogrevnog

drveta, što se objašnjava hemijskim sastavom drvne biomase u ĉijem se sastavu nalazi azot

(Tabela 31), pa je mehanizam oksidacije azota iz goriva znaĉajan emitent oksida azota.

TakoĊe, uzrok je i u naĉinu odvijanja procesa sagorevanja biomase.

Tabela 31. Koeficijenti emisije NOx po jedinici proizvedene energije

Gorivo Namena energije Emisija, (g Nox/GJ)

Ugalj

Opšta primena 1,5

Industrija 1,5

Toplana 1,5

Mazut

Opšta primena 0,6

Industrija 0,6

Toplana 0,6

Prirodni gas

Opšta primena 0,1

Industrija 0,1

Toplana 0,1

Ogrevno drvo

Opšta primena 3,2

Industrija 3,2

Toplana 3,2

Najmanji doprinos emisiji oksida azota daje prirodni gas koji u svom sastavu moţe da sadrţi

azot, kao balast, ali se obiĉno radi o malom procentu. TakoĊe, treba naglasiti sposobnost

67

gasovitog goriva da se dobro meša sa vazduhom u loţištu tokom sagorvanja, što spreĉava

stvaranje „dţepova” bogate smeše, koja stimuliše promptni mehanizam.

Oksidi sumpora

Prisustvo oksida sumpora u produktima sagorevanja posledica je oksidacije sumpora iz

goriva, koji u procesu sagorevanja većim delom oksidiše u sumpordioksid - SO2, a manjim

delom u sumportrioksid - SO3. U atmosferi se SO2 dalje transformiše u SO3, koji sa vlagom iz

vazduha formira fine kapljice sumporne kiseline. Ove kapljice raznošene vetrom padaju na

zemlju, što dovodi do postepenog smanjenja njene pH vrednosti (kiselosti). Povećanje

kiselosti zemljišta usporava rast šuma i ostalog bilja, a povećanje kiselosti voda se štetno

odraţava na rast flore i faune u vodama.

Kao posledica emisije SOx nastaju i kisele kiše koje za posledicu imaju izraţeno štetno

dejstvo na biljke, a izazivaju i koroziju.

Istraţivanja su pokazala da je sagorevanje uglja daleko najveći izvor emisije sumpordioksida.

Mazut i loţ ulje sadrţe sumpor, ali u manjem procentu nego ugalj, tako da se sagorevanjem

emituje manje SO2 po jedinici proizvedene energije.

Što se tiĉe sagorevanja biomase, ona ne doprinosi emisiji SO2 jer nema sumpora u hemijskom

sastavu biomase ili je to uĉešće u tragovima. Sagorevanjem prirodnog gasa takoĊe ne dolazi

do emisije SO2, ukoliko gas ne sadrţi H2S. Oĉekivanom supstitucijom energenata prirodnim

gasom ili biomasom dolazi do potpune eliminacije emisije oksida sumpora.

Koeficijenti emisije SO2 po jedinici proizvedene energije za razliĉite energente su dati u tabeli

32 (Tabela 32).

Tabela 32. Koeficijenti emisije SO2 po jedinici proizvedene energije

Energent Emisija, (g SO2/GJ)

Ugalj 1000

Mazut 670

Loţ ulje 670

Prirodni gas 0

Ogrevno drvo 0

Biomasa iz poljoprivredne proizvodnje 0

Emisija ĉestica

Sagorevanjem fosilnih goriva pored štetnih gasova koji se tom prilikom emituju dolazi i do

emisije ĉestica pepela. Ĉestice pepela dalje iniciraju vezivanje drugih materija u atmosferi,

utiĉući na stvaranje smoga u niţim slojevima atmosfere. Koliko će se ĉestica emitovati u

atmosferu zavisi pre svega od vrste korišćenog energenta, a zatim u od sektora upotrebe, što

uslovljava reţim sagorevanja, postojanje filtera itd. Koeficijenti emisije ĉestica pa jedinici

proizvedene energije prikazani su u tabeli 33 (Tabela 33).

68

Emisija ĉestica i pepela potrošnjom energije u industriji uslovljena je postojanjem manjeg

broja kotlovskih postrojenja, koja obiĉno nisu opremljena ureĊajima za upravljanje i

regulaciju, kao i prakse da se u takva postrojenja ne ugraĊuju efikasniji filtri.

Termoenergetska postrojenja obiĉno ne rade sa optimalnim opterećenjem, ĉesto menjaju

opterećenje ili se gase, pa sve to utiĉe na porast emisije.

Tabela 33. Koeficijenti emisije ĉestica po jedinici proizvedene energije

Gorivo Namena energije Emisija, (g ĉestica/GJ)

Ugalj

Opšta primena 400

Industrija 180

Toplana 120

Mazut

Opšta primena 2

Industrija 30

Toplana 1

Prirodni gas

Opšta primena 0

Industrija 0

Toplana 0

Ogrevno drvo

Opšta primena 200

Industrija 90

Toplana 60

Generalno, sa stanovišta emisije ĉestica najpovoljnije je korišćenje prirodnog gasa, a

najnepovoljnije korišćenje ĉvrstih goriva, u prvom redu uglja.

3.4.4. Ostali uticaji koji su štetni po termoenergetska postrojenja i okolinu

U skladištima biomase i kotlarnici ne sme se stvarati prašina, pošto prašina štetno deluje na

respiratorne (disajne) organe ljudi, ţivotinja i ptica, lako je zapaljiva i moţe lako da

eksploadira kada se dovede u povoljne uslove. Zbog toga, prašina se mora efikasno hvatati

pre i posle sagorevanja. Instalirana oprema mora da zadovolji propisane graniĉne vrednosti

dozvoljenih koliĉina prašine, kao i štetnih gasova za ţivotnu sredinu.

U tabeli 34 (

Azot i hlor su glavni elementi kod biomase koji negativno utiĉu na okolinu. Kao što je

napomenuto sadrţaj sumpora kod biomase je takav da je on štetniji zbog njegove moguće

uloge u procesu korozije razmenjivaĉkih cevi nego zbog mogućeg uticaja na okolinu. Povećan

sadrţaj teških elemenata, posebno cinka i kadmijuma, onemogućava recikliranje pepela, tj.

korišćenje za obogaćivanje zemljišta. Nepovoljan sadrţaj ostalih elemenata datih u tabeli

moţe uticati na stvaranje naslaga na grejnim površinama ili dovesti do njihove korozije.

69

Kalcijum i magnezijum uglavnom povećavaju, a kalijum i natrijum sniţavaju temperaturu

sinterovanja i topljenja pepela.

Kalijum i natrijum u kombinaciji sa hlorom i sumporom imaju glavnu ulogu u mehanizmima

korozije. Iz tabele se vidi da se najmanje problema moţe oĉekivati pri korišćenju drvne mase i

kore, a da se velika paţnja mora pokloniti preventivnim, primarnim i naknadnim tehnološkim

merama zaštite pri korišćenju slame, kukuruzovine i sena.

Tabela 34.) su date okvirne graniĉne vrednosti sadrţaja najvaţnijih elemenata u biomasi, koji

mogu imati štetan uticaj na rad postrojenja kao i na okolinu.

Azot i hlor su glavni elementi kod biomase koji negativno utiĉu na okolinu. Kao što je

napomenuto sadrţaj sumpora kod biomase je takav da je on štetniji zbog njegove moguće

uloge u procesu korozije razmenjivaĉkih cevi nego zbog mogućeg uticaja na okolinu. Povećan

sadrţaj teških elemenata, posebno cinka i kadmijuma, onemogućava recikliranje pepela, tj.

korišćenje za obogaćivanje zemljišta. Nepovoljan sadrţaj ostalih elemenata datih u tabeli

moţe uticati na stvaranje naslaga na grejnim površinama ili dovesti do njihove korozije.

Kalcijum i magnezijum uglavnom povećavaju, a kalijum i natrijum sniţavaju temperaturu

sinterovanja i topljenja pepela.

Kalijum i natrijum u kombinaciji sa hlorom i sumporom imaju glavnu ulogu u mehanizmima

korozije. Iz tabele se vidi da se najmanje problema moţe oĉekivati pri korišćenju drvne mase i

kore, a da se velika paţnja mora pokloniti preventivnim, primarnim i naknadnim tehnološkim

merama zaštite pri korišćenju slame, kukuruzovine i sena.

Tabela 34. Mogući štetni uticaj pojedinih elemenata i korektivne tehnološke mere

Element Okvirna

graniĉna

vrednost

Limitirajući

parametar

Biomasa kod koje se mogu

oĉekivati problemi

Tehnološke mogućnosti u sluĉaju

prekoraĉenja graniĉnih vrednosti

N* < 0,6 Emisija NOX Slama, ţitarice, trava, kora

drveta

Višestepeni dovod vazduha,

redukciona loţišta

Cl* < 0,1 Korozija

Emisija HCl Slama, ţitarice, trava

Protiv korozije: kontrola

temperature, automatsko ĉišćenje

grejnih površina, zaštitne

prevlake na cevima. Protiv

emeisije HCl: preĉišćavanje

dimnih gasova

S* < 0,1 Korozija Slama, ţitarice, trava Protiv korozije: videti Cl

Ca* < 15 Obrazovanje naslaga Slama, ţitarice, trava Kontrola temperature u loţištu

Mg** < 2,5 Obrazovanje naslaga Retke vrste Videti za Ca

K** < 7,0 Obrazovanje naslaga

Korozije

Slama, ţitarice,

Kukuruzovina, trava

Protiv korozije: videti za Cl

Protiv obrazovanja naslaga: videti

za Ca

Na** < 0,6

Zašljakivanje

Stvaranje naslaga

Korozija

Slama, ţitarice, trava

Protiv korozije:videti za Cl

Protiv obrazovanja naslaga: videti

za Ca

70

Zn** < 0,08 Recikliranje pepela Kora, drvna masa Frakciona separacija teških

metala

Cd** <0,0005 Recikliranje pepela Kora, drvna masa Frakciona separacija teških

metala

* Dato na osnovu uglaja ** Dato na osnovu pepela

Dakle, moţe da se konstatuje da postoje odgovarajući termotehniĉki i procesni ureĊaji i

oprema koja je u mogućnosti da efikasno spreĉi zagaĊenje radne i ţivotne sredine. Vizuelnih

zagaĊenja nema. Što se tiĉe bezbednosti rada kotlarnice za radnu i ţivotnu sredinu ona mora

da se obezbedi odgovarajućim tehniĉkim, tehnološkim i organizacionim merama.

Buka u pogonu mora da bude na dozvoljenom nivou. Da bi se to obezbedilo mora da se

postavi odgovarajuća zvuĉna izolacija u zidovima kotlarnice.

U pogonu kotlarnice mora se odrţavati odgovarajuća mikroklima, koja neće štetno uticati na

radno osoblje. U tabeli 35 (Tabela 35) date su maksimalno dozvoljene koncentracije dimnih

gasova u vazduhu za radnu i ţivotnu sredinu, koje mora da obezbedi termoenergetska oprema

i rukovaoci kotlova.

Tabela 35. Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) dimnih gasova u vazduhu za radnu i

ţivotnu sredinu (SRPS Z.BO 001)

Hemijska supstanca Jedinica

MDK* za

radnu sredinu

8h

MDK* za ţivotnu

sredinu

24 h 1h

Azotni oksidi (NOx) mg/m3 6,0 0,085 0,15

Alifatiĉni ugljovodoninici

(AlCH), Tk = 141-200ºC mg/m

3 300 -

Benzen (C6H6) mg/m3 3,0 0,8

Toluen (C6H5CH3) mg/m3 375 7,5

Ksileni (C6H4(CH3)2) mg/m3 435 -

Ugljenmonoksid (CO) ppm (ml/m3 ) 50 (55) 4,4 (5) 8(10)

Ugljendioksid (CO2) mg/m3 - -

Sumpordioksid (SO2) mg/m3 5,0 -

* MDK – maksimalno dozvoljene koncentracije dimnih gasova u vazduhu za osmosatnu

ekspoziciju u radnoj sredini prema standardu o maksimalno dozvoljenim koncentracijama

škodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radnih i pomoćnih prostorija, SRPS Z.BO 001.

3.4.5. Graniĉne vrednosti emisije gasova za odreĊene vrste loţišta

U tabelama (Tabela 36. i Tabela 37) prikazane su graniĉne vrednosti emisije GVE dimnih

gasova, koje prema zakonskim aktima i normama postrojenja u kojima se sagoreva biomasa i

gasovita goriva ne bi smele preći naznaĉenu vrednost. Radi uporeĊenja sa uslovima u našoj

zemlji u tabelama (Tabela 38. i Tabela 39.) prikazani su i podaci GVE u Nemaĉkoj i Danskoj.

71

Pošto se navedene vrednosti moraju poštovati, rad termoenergetskog postrojenja za

sagorevanje balirane biomase u Golupcu mora biti u navedenim granicama.

Propisi u Srbiji

Pri radu kotlovskih postrojenja u Srbiji treba da budu zadovoljeni zahtevi Uredbe Vlade

Republike Srbije o graniĉnim vrednostima emisije zagaĊujućih materija u vazduhu (Sl.

glasnik S. Srbije, br. 71/2010), za male snage loţišta, manje od 1 MWth (ĉl. 19, prilog II).

TakoĊe, treba voditi raĉuna o vrednostima imisije, koje su regulisane Pravilnikom o

graniĉnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih

mesta i evidenciji podataka (Sl. glasnik R. Srbije, br. 19/2006.).

Masena koncentracija štetnih i opasnih matrija u otpadnom gasu odreĊenih vrsta loţišta, meri

se u jedinici zapremine suvog otpadnog gasa na temperaturi 0oC i pod pritiskom 1.013 mbara.

Sadrţaj kiseonika u jedinici zapremine otpadnog gasa u zavisnosti od vrste loţišta iznosi za

ĉvrsta goriva: ugalj, briket od uglja i koks 7%, za ostala ĉvrsta goriva (biomasu) 13% i za

teĉna i gasovita goriva 3%. Sadrţaj sumpora u biomasi ne sme da preĊe vrednost 0,5 g/MJ

goriva.

Tabela 36. Graniĉne vrednosti emisije (GVE) za mala postrojenja za sagorevanje ĉvrstog


Dimni broj tokom sagorevanja goriva u kontrolisanim uslovima – loţištu treba da je manji od

30 (SRPS M.R4.020). Dozvoljena emisija letećeg pepela za male toplotne jedinice je do 500

mg/Nm3 pri 8 % CO2 (vol.) za loţišta na biomasu (SRPS M.E6.110).

U tabeli 37 (Tabela 37) date su graniĉne vrednosti emisije za loţišta na gasovita goriva

(prirodni gas).

Tabela 37. Graniĉne vrednosti emisije (GVE) za mala postrojenja za sagorevanje gasovitog


Parametar Vrednost

1 2

Dimni broj < 1

Ugljen monoksid, CO (500 kW do 1 MW) 1.000 mg/nm3

Oksidi azota, kao N2 (100 kW do 1 MW) 250 mg/nm3

Zapreminski udeo O2 (ostala ĉvrsta goriva (biomasa)) 13%

Dozvoljeni gubici toplote (50 kW do 1 MW) 12%

Parametar Vrednost

Ugljen monoksid, CO (400 kW do 10 MW) 80 mg/nm3

Oksidi azota, kao N2 (voda < 110oC, > 0,05 MPa) 100 mg/nm

3

72

Dimni broj za gasovita goriva po domaćem standardu SRPS B.H8.270 moţe biti najviše 0.

Rad postrojenja u Srbiji treba uskladiti sa visokim zahtevima EU zemalja u pogledu

energetske efikasnosti i emisije gasova zagaĊivaĉa, što treba da obuhvati i vrednosti: PAH,

PCDD/F i HCl. Pri tome se mora imati u vidu da ekonomski, socijalni i uslovi zaštite ţivotne

sredine u regionu Juţne Evrope su specifiĉni i razliĉiti od uslova u severnijim drţavama EU.

Zbog toga je veoma vaţno da se to respektuje u domaćim zakonskim propisima i normama.

U tabeli 38 (Tabela 38) date su graniĉne vrednosti dozvoljenih emisija pri sagorevanju

biogoriva u ĉvrstom stanju u Nemaĉkoj.

Tabela 38. Graniĉne vrednosti dozvoljenih emisija (GVE) pri sagorevanju biogoriva u

ĉvrstom stanju u Nemaĉkoj

Snaga

postrojenja

N / F,

(p)

Referentni

propis

Referentna

koliĉina

Ograniĉenje emisije

CO

(eg)

Ukupni

C, (b)

NOx,

(cn) Prašina

Vol. %O2 g/Nm3 mg/Nm

3 mg/Nm

3 mg/Nm

3

Vrednost emisije za sagorevanje drveta u prirodnom stanju

1<2,5 MW F TA Luft, (f) 11 0,15, 10 250 100

2,5<5 MW F TA Luft, (f) 11 0,15 10 250 50

1 2 3 4 5 6 7 8

5< 50 MW F TA Luft, (f) 11 0,15 10 250 20

Vrednost emisije za sagorevanje slame i sliĉnih biljnih materijala

1< 50 MW F TA Luft, (f) 11 0,25 50 400 20

Znaĉenja u tabeli su sledeća

p -snaga postrojenja,

N - nazivna toplotna snaga loţišta, tj. najveća proizvedena koliĉina toplote u reţimu

stalnog rada u jedinici vremena (njega navodi proizvoĊaĉ uz napomenu koje je gorivo

korišćeno),

F - nazivna toplotna snaga loţišta, tj. snaga koja se moţe dovesti loţištu u odnosu na

donju toplotnu moć goriva u reţimu trajnog rada,

b - emisija isparljivih organskih jedinjena ugljenika (VOC), tzv. volatili,

cn - azot – dioksid,

eg - graniĉna vrednost vaţi samo pri uslovima rada sa nazivnim opterećenjem,

d – bez ograniĉenja emisije za niţe vrednosti snaga loţišta od 15 kW,

Zapreminski udeo O2 3%

73

f – TA vazduh, obnovljeno izdanje od 1.10.2002. godine i

gl – kod loţišta za slamu i sliĉna goriva, za postrojenja sa nazivnom toplotnom snagom

preko 100 kW, osim toga vaţi i ograniĉenje za PCDD/F (dioksin i furan) na 0,1

ngTE/Nm3, a za gasovita anorganska jedinjenja hlora (izraţeno kao HCL) 30 mg/Nm

3.

Ako se uporede podaci iz tabela 35 i 37 (Tabela 35 i Tabela 37) moţe da se konstatuje da je

smanjena graniĉna vrednost emisije praškastih materija u izlaznim gasovima kod sagorevanja

slame i sliĉnih biljnih materijala u Nemaĉkoj. Kod sagorevanja drveta se naši podaci emisije

nalaze u proseku. Graniĉna vrednost ugljenmonoksida je manja za 100 mg/Nm3 kod

sagorevanja drveta u Nemaĉkoj, a ista je kod slame. Kod sagorevanja drveta je graniĉna

vrednost azotnih oksida duplo manja, a kod slame za 100 mg/Nm3 manja nego kod naših

propisa. Graniĉna vrednost emisije organskog ugljenika kod sagorevanja drveta je ĉetiri puta

manja u Nemaĉkoj, a kod slame je ista koliĉina u odnosu na nase propise. U projektnim

rešenjima postrojenja treba teţiti nemaĉkim podacima.

U tabeli 39 (Tabela 39) date su graniĉne vrednosti dozvoljenih emisija pri sagorevanju

biogoriva u ĉvrstom stanju u Danskoj.

U navedenoj tabeli podaci za ugljenmonoksid su dati u procentima ili u ppm, pa su

orijentaciono uporedljivi sa našim i nemaĉkim podacima. Interesantno je da je dozvoljena

koliĉina prašine pribliţno 6 puta veća kod sagorevanja drveta, a pribliţno 12 puta kod

sagorevanja slame u odnosu na podatke emisija gasova. Verovatno je to zbog toga što su u

Danskoj kotlovi za farme jednostavnije konstrukcije i postavljeni su dalje od naselja.

Kod loţišnih postrojenja sa više pojedinaĉnih loţišta, za ograniĉenje emisije svakog

pojedinaĉnog loţišta merodavna je ukupna toplotna snaga loţišnog postrojenja. Ukupnu

toplotnu snagu loţišnog postrojenja predstavlja zbir toplotnih snaga svih pojedinaĉnih loţišta

u sastavu loţišnog postrojenja.

Tabela 39. Graniĉne vrednosti dozvoljenih emisija (GVE) ugljenmonoksida i prašine pri

normalnom uĉinku i smanjenom opterećenju kotla za vreme testiranja kotlovskog

postrojenja za farme

Gorivo Loţište

CO-emisija pri

10% O2, 30%

opterećenje

kotla

CO-emisija pri

10% O2,

nominalni

uĉinak

Emisija

prašine pri

10% O2

Drvo za loţenje,

pelete, iseĉeno

drvo, drveni ĉips,

zrno ţitarica

Šarţno (ruĉno)

loţenje

0,50% ili

5.000 ppm

0,50% ili 5.000

ppm 300 mg/Nm

3

Drvo za loţenje,

pelete, iseĉeno

drvo, drveni ĉips,

zrno ţitarica

Automatsko 0,15% ili

1.500 ppm

0,10% ili 1.000

ppm 300 mg/Nm

3

Slama Šarţno (ruĉno) 0,80% ili 0,80% ili 8.000 600 mg/Nm3

74

loţenje 8.000 ppm ppm

Slama Automatsko 0,40% ili 4.000

ppm

0,30% ili 3.000

ppm 600 mg/Nm

3

Standard bitan za dobijanje dozvole za rad i eksploataciju postrojenja za sagorevanje biomase

za snage manje od 1 MW je SRPS M.E6.110, koji je naveden u "Sl. glasnik RS", br. 9/80

U Srbiji je uobiĉajena praksa da se u nedostatku domaćih propisa primenjuju nemaĉki

standardi DIN ili evropske norme EN sa pratećim propisima. Zato se ovde navode propisi

prema kojima postupaju proizvoĊaĉi i vlasnici postrojenja za sagorevanje u Nemaĉkoj.

Pribliţavanjem i pristupanjem Evropskoj uniji i u Srbiji će biti obavezno ponašanje u skladu

sa tim propisima.

U tabeli 40 (Tabela 40) prikazani su podaci graniĉnih vrednosti imisije (GVI) gasova u

naseljenom mestu na otvorenom prostoru (koncentracija ugljenmonoksida, azotdioksida,

sumpordioksida, ĉaĊi i suspendovanih ĉestica i teških metala, ukupne koliĉine sedimenata i

sadrţaja aerosidemenata).

Tabela 40. Prikaz graniĉnih vrednosti imisije (GVI) gasova, ĉaĊi, suspendovanih ĉestica i

teških metala, sedimenata i sadrţaja aerosedimenata, (Pravilnik, “Sl. glasnik RS”,

br. 54/92, 30/99 i 19/2006)

ZagaĊujuća

materija Jedinica mere

Ukupn

o CO NO2 SO2 ĈaĊ

Susp.

ĉestic

e

Pb Cd Zn Hg

Gasovi, ĉaĊ i

susp. ĉestica µg/m

3/dan 413 5 85 150 50 120 1 0,01 1 1

Sedimenti µg/m2/dan 655 - - 250 5 400

Taloţne

materije mg/m

2/mes. 450 - - - - - - -

Kao što se vidi iz podataka naznaĉenih u tabeli 40 (Tabela 40) emisija gasova na otvorenom

prostoru mora biti manja od graniĉnih vrednosti koncentracije gasova i ĉaĊi, suspendovanih

ĉestica i teških metala, ukupne vrednosti sedimenata i sadrţaja aerosedimenata.

3.4.6. Procena uticaja emisije gasova sagorevanjem biomase na okolinu

Na osnovu dosadašnjih istraţivanja sagorevanja biomase iz poljoprivredne proizvodnje moţe

da se konstatuje da biomasa manje zagaĊuje ţivotnu sredinu od konvencionalnih goriva.

Biomasa ne sadrţi sumpor (u tragovima), te u produktima sagorevanja nema sumpornih

oksida u znaĉajnim koliĉinama. Biomasa ne sagoreva na visokim temperaturama, zbog

mogućnosti topljenja pepela, te u produktima sagorevanja ne stvaraju se NOx jedinjenja u

znaĉajnim koliĉinama. Od vrste i kvaliteta izrade kotlovskog ureĊaja zavisi kolika će biti

koliĉina CO u produktima sagorevanja. Postojeća postrojenja nemaju odgovarajući kvalitet

procesa sagorevanja biomase, ne poseduju automatsku kontrolu procesa sagorevanja, ruĉno se

loţe i ruĉno se vodi proces sagorevanja. Zbog toga treba uvek insistirati na primeni

automatske kontrole procesa sagorevanja i automatskog loţenja postrojenja sa biomasom. U

75

principu postojeća termiĉka postrojenja ne zagaĊuju znaĉajno ţivotnu sredinu, kao što

zagaĊuju postrojenja koja rade na konvencionalno gorivo (na primer mazut ili ugalj). Koliĉina

proizvedenog CO2 sagorevanjem biomase je na godišnjem nivou nula, pošto biljke iz

atmosfere uzmu istu koliĉinu CO2 za svoj rast i razvoj.

Prema odredbama Zakona o zaštiti ţivotne sredine (Sl. glasnik 66/91, 83/92, 51/93, 69/93,

48/94, 53/95) i Pravilnika o graniĉnim vrednostima, metodama merenja emisije, kriterijuma

za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl. glasnik 71/2010) propisane su

graniĉne vrednosti emisija zagaĊujućih materija u vazduhu, kao i koncentracije zagaĊivaĉa

okolnog vazduha.

Sastav proizvedenog pepela u procesu sagorevanja biomase zavisi od vrste i koliĉine

upotrebljenih sredstava za Ċubrenje i zaštitu bilja. Ukoliko se ne radi o preteranim dozama

Ċubriva i sredstava za zaštitu bilja, onda se pepeo za biomasu moţe koristiti za Ċubrenje bašta,

što svakako nije sluĉaj sa pepelom od uglja.

Pri skladištenju biomase u kamare na ekonomskom dvorištu potrebno je dobro voditi raĉuna o

razmaku izmeĊu kamara, o obezbeĊenosti sa sredstvima za gašenje poţara, obilasku i kontroli

stanja kamara, zabrani deci da se ne igraju oko kamara, zabrani ţivotinjama da ne raznose

biomasu, itd. Pušenje strogo zabraniti radnicima koji rade sa biomasom.

3.4.7. PredviĊene mere za smanjenje i/ili spreĉavanje negativnog uticaja postrojenja

(objekata) na ţivotnu sredinu

Mere za smanjenje i/ili spreĉavanje negativnog uticaja postrojenja (objekata) na ţivotnu

sredinu sprovodiće se u toku izgradnje, redovonog rada kao i u sluĉaju udesa. One obuhvataju

mere predviĊene zakonskim i podzakonskim aktima, tehniĉko tehnološke mere zaštite, mere

zaštite u sluĉaju nesreće, mere zaštite od elementarnih nepogoda, mere zaštite od el. energije,

mere zaštite od poţara i ekplozije, mere zaštite na radu kao i preventivne mere zaštite.

3.4.8. Mere predviĊene zakonskim i podzakonskim aktima

Ove mere obuhvataju: primenu normativa i standarda kod izbora i nabavke materijala i

opreme za izgradnju objekata, primenu zakonskih i podzakonskih odredbi za bezbedno

funkcionisanje postrojenja u odnosu na indikatore ţivotne sredine kao i uslove koji utvrĊuju

nadleţni drţavni organi i institucije kod izdavanja odobrenja i saglasnosti za izgradnju i

upotrebu objekata.

U saglasnosti sa ovim merama, a prema Zakonom o proceni uticaja na ţivotnu sredinu

(“Sl.glasnik RS” br.135/04 i 36/09) i drugim vaţećim aktima, kao što je Uredba o utvrĊivanju

liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se moţe zahtevati

procena uticaja na ţivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS” br.114/2008) i dr. za izgradnju

termoenergetskog postrojenja za proizvodnju toplotne energije ukupne termiĉke snage 1 do 50

MW se prema listi II navedene Uredbe moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu,

koja pored naziva projekta, sadrţi i kriterijume za odluĉivanje o potrebi izrade procene uticaja

na ţivotnu sredinu.

76

Navedena konstatacija se u Uredbi nalazi pod taĉkom 3., podtaĉka 1. - Postrojenja za

proizvodnju elektriĉne energije, vodene pare, tople vode, tehnološke pare ili zagrejanih

gasova (termoelektrane, toplane, gasne turbine, postrojenja sa motorom sa unutrašnjim

sagorevanjem, ostali ureĊaji za sagorevanje), ukljuĉujući i parne kotlove, u postrojenjima za

sagorevanje uz korišćenje svih vrsta goriva, snage 1 do 50 MW.

3.4.9. Kriterijumi i opšte mere koje se zahtevaju kod izrade studije sa procenom u

uticaju na ţivotnu sredinu

Procena uticaja na ţivotnu sredinu jeste preventivna mera zaštite ţivotne sredine zasnovana

na izradi studija i sprovoĊenju konsultacija uz uĉešće javnosti i analizi alternativnih mera, sa

ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji odreĊenih projekata na ţivot i zdravlje

ljudi, floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaţ, materijalna i kulturna dobra i

uzajamno delovanje ovih ĉinilaca, kao i utvrde i predloţe mere kojima se štetni uticaji mogu

spreĉiti, smanjiti ili otkloniti imajući u vidu izvodljivost tih projekata.

Faze u postupku procene uticaja

Postupak procene uticaja na ţivornu sredinu sastoji se od sledećih faza:

1. Odluĉivanje o potrebi procene uticaja na ţivotnu sredinu za projekte;

2. Definisanje obima i sadrţaja studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu i

3. Odluĉivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ţivotnu sredinu.

Odluĉivanje o potrebi procene uticaja

Nosilac projekta za koji se moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu podnosi zahtev

nadleţnom organu za odluĉivanje o potrebi procene.

Zahtev o potrebi procene uticaja sadrţi:

1. opis lokacije;

2. opis karakteristika projekta;

3. opis karakteristika mogućih uticaja projekta na ţivotnu sredinu i

4. druge podatke i dokumentaciju.

Definisanje obima i sadrţaja studije o proceni uticaja

Nosilac projekta za koje se obavezno vrši procena uticaja i za koje je nadleţni organ utvrdio

obavezu procene uticaja podnosi zahtev za odreĊivanje obima i sadrţaja studije o proceni

uticaja.

Zahtev za odreĊivanje obima i sadrţaja sadrţi:

1. podatke o nosiocu projekta;

2. opis projekta;

3. prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane;

4. opis ĉinilaca ţivotne sredine koji mogu biti izloţeni uticaju;

77

5. opis mogućih znaĉajnih štetnih uticaja projekta;

6. opis mera predviĊenih u cilju spreĉavanja, smanjenja i otklanjanja znaĉajnih štenih

uticaja;

7. netehniĉki rezime podataka navedenih od 2) do 6);

8. podaci o mogućim teškoćama na koje je naišao nosilac projekta u prikupljanju podataka

i dokumentacije i

9. druge podatke i dokumentaciju.

Odluĉivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ţivotnu sredinu

Davanje saglasnosti na izraĊenu studiju o proceni uticaja na ţivotnu sredinu izdaje nadleţni

organ u skladu sa vaţećim zakonima Republike Srbije.

Vaţniji zakoni pri dluĉivanju o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na

ţivotnu sredinu

1. Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu („Sl.glasnik RS“, br. 135/04 i 36/09);

2. Uredba o utvrĊivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste

projekata za koje se moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu; Lista i Projekata

za koje je obavezna procena uticaja na ţivotnu sredinu (''Sl glasnik RS'', br. 114/08);

3. Pravilnik o sadrţini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrţini zahteva za odreĊivanje

obima i sadrţaja studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (''Sl glasnik RS'', br.

69/05);

4. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni

uticaja na ţivotnu sredinu (''Sl glasnik RS'', br. 69/05);

5. Pravilnik o radu tehniĉke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu

(''Sl glasnik RS'', br. 69/05);

6. Pravilnik o sadrţini studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (''Sl glasnik RS'', br.

69/05);

7. Pravilnik o sadrţini, izgledu i naĉinu voĊenja javne knjige o sprovedenim postupcima i

donetim odlukama o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (''Sl glasnik RS'', br. 69/05).

Uopšte posmatrano zaštitu ţivotne sredine pri realizaciji pojedinih projekata treba sprovoditi

integralnim merama koje se odnose na:

1. Mere zaštite predviĊene tehniĉkom dokumentacijom;

2. Mere zaštite u toku izvoĊenja projekta;

3. Mere zaštite u toku eksploatacije projekta;

4. Mere zaštite u sluĉaju udesa i

5. Program praćenja uticaja projekta na ţivotnu sredinu.

U skladu sa tim merama Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije

je krajem 2010. godine propisalo Uputstvo o minimalnim uslovima za zaštitu ţivotne sredine

78

koje je obuhvatalo opšte i specijalizovane mere. Opšte mere zaštite ţivotne sredine se odnose

na:

I. Mere u toku izgradnje

Tokom izvoĊenja radova na pripremi terena i izgradnji objekta potrebno je planirati i

primeniti sledeće mere zaštite:

1. Nosilac projekta je duţan da poštuje Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. gl. RS”, br.

72/09), kao i podzakonska akta doneta na osnovu ovog Zakona

2. Vršiti redovno kvašenje zaprašenih površina i spreĉiti rasipanje graĊevinskog materijala

tokom transporta

3. Utvrditi obavezu sanacije zemljišta, u sluĉaju izlivanja ulja i goriva tokom rada

graĊevinskih mašina i mehanizacije

4. Otpadni materijal koji nastane u procesu izgradnje (komunalni otpad, graĊevinski

materijal i metalni otpad, plastika, papir, stare gume i sl.) propisno sakupiti, razvrstati i

odloţiti na za to predviĊenu i odobrenu lokaciju

5. Materijal iz iskopa odvoziti na unapred definisanu lokaciju, za koju je pribavljena

saglasnost nadleţnog organa; transport iskopanog materijala vršiti vozilima koja

poseduju propisane koševe i sistem zaštite od prosipanja materijala

6. Ako se u toku izvoĊenja graĊevinskih i drugih radova naiĊe na arheološka nalazišta ili

arheološke predmete, izvoĊaĉ radova je duţan da odmah prekine radove i obavesti

nadleţnu organizaciju za zaštitu spomenika kulture

7. Ako se u toku radova naiĊe na prirodno dobro koje je geološko-paleontološkog tipa i

minerološko-petrografskog porekla, za koje se pretpostavlja da ima svojstvo prirodnog

spomenika, izvoĊaĉ radova je duţan da o tome obavesti nadleţnu organizaciju za zaštitu

prirode.

II. Upravljanje otpadom

1. Nosilac projekta je duţan:

2. Da poštuje Zakon o upravljanju otpadom („Sl. gl. RS”, br. 36/09), Zakon o ambalaţi i

ambalaţnom otpadu („Sl. gl. RS”, br. 36/09), kao i podzakonska akta doneta na osnovu

ovih zakona

3. Obezbedi poseban prostor

4. Obezbedi potrebne uslove i opremu za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno ĉuvanje

razliĉitih otpadnih materija (komunalni i ambalaţni otpad, organski ili procesni otpad,

reciklabilni materijal, otpad od ĉišćenja separatora masti i ulja i dr.)

5. Da sekundarne sirovine, opasan i drugi otpad, predaje licu sa kojim je zakljuĉen ugovor,

a koje ima odgovarajuću dozvolu za upravljanje otpadom (skladištenje, tretman,

odlaganje i sl).

III. Zaštita voda

79

Nosilac projekta je duţan:

1. Da poštuje Zakon o vodama („Sl. gl. RS”, br. 33/10), kao i podzakonska akta doneta na

osnovu ovog Zakona

2. Planira i izvede sistem interne separatne kanalizacije (za atmosferske i fekalne otpadne

vode)

3. Sanitarno-fekalne otpadne vode odvodi u gradsku kanalizacionu mreţu a u sluĉaju

nepostojanja gradske kanalizacije, potrebno je fekalne otpadne vode upuštati u

vodonepropusnu septiĉku jamu, do opremanja lokacije kanalizacionom infrastrukturom

4. Obezbedi saglasnost nadleţnog organa za poslove vodoprivrede (mišljenje, dozvola...)

5. Po potrebi, predvidi odgovarajući tretman tehnoloških otpadnih voda, kojim se

obezbeĊuju propisani zahtevi emisije, odnosno propisani uslovi za ispuštanje u javnu

kanalizaciju ili odreĊeni recipijent

6. Predvidi kontrolisani prihvat potencijalno zauljene atmosferske vode sa internih

saobraćajnih, manipulativnih površina i parkinga, kao i njen tretman u

taloţniku/separatoru masti i ulja, kojim se obezbeĊuje da kvalitet preĉišćenih voda

zadovoljava kriterijume propisane za ispuštanje u javnu kanalizaciju ili odreĊeni

recipijent; vrši redovnu kontrolu separatora i taloţnika i poslove praţnjenja istih poveri

ovlašćenoj organizaciji; vodi urednu evidneciju o ĉišćenju navedene opreme i ureĊaja

7. Ugradi ureĊaj za merenje koliĉine ispuštenih otpadnih voda-meraĉ protoka i dobijene

rezultate dostavlja nadleţnoj inspekciji za zaštitu ţivotne sredine (republiĉka,

pokrajinska, grada Beograda)

8. Uspostavi monitoring voda koje se ispuštaju u recipijent u skladu sa Zakonom o

vodama

9. Rezultate merenja kvaliteta voda dostavi nadleţnoj inspekciji i Agenciji za zaštitu

ţivotne sredine.

IV. Zaštita vazduha


1. Da poštuje Zakon o zaštiti vazduha („Sl. gl. RS”, br. 36/09), kao i podzakonska akta

doneta na osnovu ovog Zakona

2. Predvidi odgovarajuću opremu, tehniĉka i tehnološka rešenja, kojima se obezbeĊuje da

emisija zagaĊujućih materija u vazduh zadovoljava propisane graniĉne vrednosti

3. Da postrojenje prilikom projektovanja, gradnje i korišćenja odrţava tako da ne ispušta

zagaĊujuće materije u vazduh u koliĉini većim od graniĉnih vrednosti emisije

4. Ukoliko doĊe do kvara ureĊaja kojim se obezbeĊuje sprovoĊenje propisanih mera

zaštite ili do poremećaja tehnološkog procesa zbog ĉega dolazi do prekoraĉenja

graniĉnih vrednosti emisije, nosilac projekta je duţan da kvar ili poremećaj otkloni ili

prilagodi rad novonastaloj situaciji ili obustavi tehnološki proces kako bi se emisija

svela u dozvoljene granice u najkraćem roku

80

5. U sluĉaju prekoraĉenja graniĉnih vrednosti nivoa zagaĊujućih materija u vazduhu, da

preduzme tehniĉko-tehnološke mere ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se

koncentracije zagaĊujućih materija svele u propisane vrednosti

6. Nosilac projekta stacionarnog izvora zagaĊivanja, kod koga se u procesu obavljanja

delatnosti mogu emitovati gasovi neprijatnih mirisa, duţan je da primenjuje mere koje

će dovesti do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom

gasu ispod graniĉne vrednosti emisije

7. Nosilac projekta novoizgraĊenog ili rekonstruisanog stacionarnog izvora zagaĊivanja za

koji nije propisana obaveza izdavanja integrisane dozvole ili izrade studije o proceni

uticaja na ţivotnu sredinu duţan je da pre puštanja u rad pribavi dozvolu (uz zahtev za

izdavanje dozvole obaveza operatera je da priloţi upotrebnu 8 dozvolu ili tehniĉku

dokumentaciju za taj izvor zagaĊivanja, kao i struĉni nalaz sa rezultatatima emisije)

8. Nosilac projekta svakog izvora zagaĊivanja duţan je da dostavi nadleţnom organu

podatke o stacionarnom izvoru zagaĊivanja i svakoj njegovoj promeni

9. Obezbedi redovan monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju

10. Obezbedi kontinualna merenja emisije ako za to postoji obaveza (kada je maseni protok

emisije za odreĊenu zagaĊujuću materiju veći od propisanih vrednosti) samostalno,

putem automatskih ureĊaja za kontinualno merenje

11. Vodi evidenciju o obavljenim kontinualnim merenjima sa podacima o mernim mestima,

rezultatima i uĉestalosti merenja i dostavi podatke jednom u tri mesca u roku od 15

dana od isteka tromeseĉja, a i da dostavi merenja na godišnjem nivou u vidu godišnjeg

izveštaja najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu

12. Obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenih organizacija, ako merenja emisije

obavlja samostalno

13. Obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica dva

puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualni monitoring, a podatke dostavi u roku od 30

dana od dana izvršenog merenja

14. Vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja

15. Vodi evidenciju o radu ureĊaja za spreĉavanje ili smanjenje emisije zagaĊujućih

materija kao i mernih ureĊaja za merenje emisije

16. Predvidi odgovarajuće mere za spreĉavanje širenja neprijatnih mirisa (npr. za upijanje

neprijatnog mirisa amonijaka koristiti rupiĉaste dţakove napunjene zeolitom i sl.).

V. Zaštita od buke


1. Da poštuje Zakon o zaštiti od buke u ţivotnij sredini („Sl. gl. RS”, br. 36/09), kao i

podzakonska akta doneta na osnovu ovog Zakona

81

2. Projektuje i izvede odgovarajuću zvuĉnu zaštitu, kojom se obezbeĊuje da buka koja se

emituje iz tehniĉkih i drugih delova objekata pri propisanim uslovima korišćenja i

odrţavanja ureĊaja i opreme, odnosno tokom obavljanja planiranih aktivnosti, ne

prekoraĉuje propisane graniĉne vrednosti

3. Ukoliko se radi o kompresoru obavezno postavi isti u zatvoren prostor uz sprovoĊenje

akustiĉnih mera zaštite i na udaljenosti od najmanje 20 metara od najbliţe zatvorenog

prostora u kome borave ljudi.

VI. Ostale opšte mere

1. UreĊenje zelenila:

- Potrebno je izvršiti ureĊenje i ozelenjavanje slobodnih površina (travnjaci, ţbunasta i

visoka vegetacija) u skladu sa projektom hortikulturnog ureĊenja

- Po obodu kompleksa, celom duţinom, formirati visoko zelenilo dugog vegetacionog

perioda

2. UreĊenje prostora, korišćenje prirodnih resursa i dobara vrši se u skladu sa prostornim i

urbanistiĉkim planovima i drugim planovima

3. Pravno ili fiziĉko lice koje degradira ţivotnu sredinu duţno je da izvrši remedijaciju ili

na drugi naĉin sanira degradiranu ţivotnu sredinu u skladu sa projektima sanacije i

remedijacije

4. Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u

kojima je prisutna ili moţe biti prisutna jedna ili više opasnih materija, u jednakim ili

većim koliĉinama od propisanih, duţan je da primenjuje Seveso II direktivu

5. Potrebno je dostavljati podatke za registre izvora zagaĊivanja ţivotne sredine

6. Potrebno je sprovoditi neophodne mere zaštite od udesa

7. Potrebno je koristiti ekološke energente.

3.5 Potrebne koliĉine biomase za ĉasovni i sezonski rad kotlovskog

postrojenja

3.5.1. Ĉasovna potrošnja biomase

Maksimalna deklarisana ĉasovna potrošnja biomase kotlovskog postrojenja u Golupcu se

moţe izraĉunati kao koliĉnik deklarisane toplotne snage postrojenja i proizvoda stepena

korisnosti postrojenja i toplotne moći goriva (biomase) koje će se sagorevati. Za usvojene

poĉetne podatke, ĉasovna potrošnja biomase postrojenja iznosi:

mG = Q / x hd = (560 x 3600) / (0,85 x 18.000) = 131,76 kg/h

gde su:

mG - potrošnja goriva [kg/h],

82

Q - snaga toplovodnog kotlovskog postrojenja [kW],

- stepen efikasnosti kotlovskog postrojenja [-] i

hd - donja toplotna moć izabranih peleta od drveta [kJ/kg].

3.5.2. Sezonska potrošnja biomase

Sezonska potrošnja biomase kao goriva je promenljiva i najviše zavisi od spoljašnjih, tj.

eksploatacionih uslova tokom grejnog perioda. Spoljašnji uslovi tokom grejnog perioda će u

najvećoj meri uticati na toplotne gubitke izabranih objekata javne namene u Golupcu. Na

ukupnu potrošnju biomase tokom grejne sezone utiĉe i odnos korišćenja biomase kao baznog

energenta i loţ ulja kao dopunskog energenata.

Usvojeno je da maksimalna toplotna snaga termiĉkog postrojenja na biomasu iznosi 560 kW i

da će se svi toplotni gubici koji su veći od toga podmirivati loţ uljem. Na osnovu toga se

moţe izraĉunati godišnja potrošnja biomase sledećim izrazom:

mG/god = 24·3.600·e·y·SD·Q /(hd··(tu - ts)) = 24·3.600·0,81·0,8·2.775·560/(18.000·0,85·

(20-(-18)) = 116.903,35 kg/god.

gde su:

e = et·eb - koeficijent temperaturnog i eksploatacionog ograniĉenja, 0,9 x 0,9 = 0,81

y - korekturni koeficijent (prekid u loţenju, vetar), 0,8,

SD - broj stepen-dana, 185 dana x 15oC = 2.775 dana,

Q - potrebna koliĉina toplote za grejanje[kW],

hd - donja toplotna moć goriva (18.000) [kJ/kg],

- stepen korisnosti postrojenja (0,85),

tu - unutrašnja temperatura prostora koji se greje (20oC) i

ts - spoljna projektna temperatura (-18oC).

Pošto se planira skladištenje u dţambo vrećama dimenzija 91 x 91 x 180 cm (Sl. 49), koja u

sebi sadrţi 1.030 kg peleta, za ukupnu sezonu je potrebno 114 dţambo vreća. Ali pošto peleti

mogu sukcesivno da se nabavljaju i naruĉuju dovoljno je obezbediti zalihe peleta za mesec

dana, što predstavlja 18.957 kg, odnosno 19 dţambo vreća. Transport dţambo vreća je

najbolje da se vrši kamionom sa kranom (Sl. 50) ili moţe i obiĉnim kamionom ali onda na

mestu istovara treba da postoji viljuškar.

83

Sl. 49. Dţambo vreće

Sl. 50. Kamion sa kranom

Kako je već navedeno u prethodnom delu teksta, cena peleta je znatno jeftinija kad se kupi

odmah nakon grejne sezone ili na leto, te je potrebno da se potpiše ugovor kojim će se

garantovati isporuka peleta u zimskom periodu. Takav ugovor je prikazan na sledećoj strani.

84

UGOVOR O KUPOPRODAJI

Br. ____/12

Zakljuĉen u Golupcu, dana __.__.2012 godine, izmeĊu :

1. ______________________________________________ (u daljem tekstu: Prodavac)

i

2. OŠ“Branko Radiĉević“ iz Golupca (u daljem tekstu: Kupac)

PREDMET UGOVORA

Ĉlan 1.

Ovim Ugovorom Prodavac i Kupac su se sporazumeli da će u tekućoj 2012. godini, poslovno

saraĊivati u kupoprodaji peleta od drveta, pri ĉemu će se u prometu upravljati po zakonskim

propisima i dogovorima, odnosno uslovima ovog Ugovora.

CENA I NAĈIN PLAĆANJA

Ĉlan 2.

Promet pelet od drveta će se obavljati na osnovu ponuĊene mase i cena iz ponude koja

predhodi ovom Ugovoru i koja je sastavni deo ovog Ugovora.

Plaćanje isporuĉenih peleta će se u potpunosti realizovati odmah po isporuci, a najkasnije za

30 dana od završnog dana isporuke.

ROK I USLOVI ISPORUKE

Ĉlan 3.

Rok za isporuku peleta od drveta je naznaĉen u ponudi zajedno sa ponuĊenom cenom peleta

koja predhodi ovom Ugovoru i koja je sastavni deo ovog Ugovora.

Prodavac pelete od drveta o svom trošku Kupcu dostavlja i istovara u predviĊene binove, koji

moraju biti prazni.

Prodavac garantuje Kupcu kvalitet isporuĉenih peleta od drveta koji trebaju da budu

uobiĉajenog kvaliteta i sa maksimalnom vlaţnošću prikazanoj u ponudi koja je sastavni deo

ovog Ugovora (ne više od 17% u odnosu na vlaţnu osnovu).

85

Kupac je duţan da prigovor na kvalitet i koliĉinu isporuĉenih peleta dostavi pismenim putem

na adresu Prodavca u roku od dva dana po preuzimanju robe. Kupac ne sme robu za koju je

uloţio prigovor vratiti Prodavcu bez njegove saglasnosti.

Prodavac je duţan da se u roku od 4 dana po dostavljanju prigovora na kvalitet i koliĉinu

isporuĉene robe izjasni po pitanju istog, pismenim putem.

U sluĉaju odstupanja mase isporuĉene biomase od +/- 0,5% od one koja je naznaĉena u

ponudi, koja je sastavni deo ovog Ugovora, ne mogu se staviti prigovori na isporuĉenu

koliĉinu.

Uloţeni prigovor za kvalitet robe ne oslobaĊa Kupca obaveze plaćanja fakturisanog iznosa

nereklamiranog dela robe.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Ĉlan 4.

Prodavac ima pravo da izmeni uslove iz ovog Ugovora samo u sluĉaju više sile o ĉemu će

blagovremeno obavestiti Kupca radi izjašnjavanja i eventualnog potpisivanja Aneksa na ovaj

Ugovor.

Ugovorne strane su saglasne, da će u sluĉaju da je potrebno precizirati bilo kakva dodatna

prava ili obaveze jedne od ugovornih strana (rok isporuke, obaveze Prodavca, obaveze Kupca,

naknada štete u sluĉaju neispunjenja u vidu ugovorne kazne i sl...), zakljuĉiti Aneks na ovaj

Ugovor.

Ĉlan 5.

Ovaj Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane obe ugovorne strane i vaţi za

period 2012/2013. godine.

Ĉlan 6.

Ugovorne strane su saglasne da će se na sva meĊusobna prava i obaveze, koji nisu predviĊeni

ovim Ugovorom, primenjivati odgovarajuće odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

Ugovorne strane će sve nesuglasice, zahteve ili sporove koji proizilaze ili su u vezi sa ovim

Ugovorom rešavati mirnim putem. Ukoliko to ne bude moguće, ugovara se nadleţnost

Privrednog suda u Kragujevcu.

Ĉlan 7.

Ovaj Ugovor je saĉinjen u 4 (ĉetiri) istovetna primerka, od kojih su po 2 (dva) za svaku

ugovornu stranu.

Za PRODAVCA Za KUPCA

____________________ ___________________

86

3.6. Ekonomska analiza opravdanosti izgradnje postrojenja

3.6.1. Sadašnja cena toplotne energije od korišćenih energenata

U termoenergetskom postrojenju ĉija namena je zagrevanje objekata javne namene u Golupcu

će se sagorevati pelet od drveta nabavljen po trţišnim cenama, koje prema kalkulacijama

navedenim u poglavlju 1.1. ove studije, iznosi 17,13 din/kg. Proseĉna cena za korišćenje

drveta i uglja za loţenje na osnovu koje će se vršiti poreĊenje ukupne cene toplotne energije

iznosi 1,5 din/kWh sa tendencijom skorašnjeg, kontinualnog povećanja.

Uporedne cene postojećeg stanja gde se sva potrebna energija od 560 kW dobija

sagorevanjem drveta i uglja i novog stanja gde se 100% potreba za toplotom podmiruje

sagorevanjem biomase sa oĉekivanim proseĉnim stepenom korisnosti rada postrojenja je

navedena u tabeli 41 (Tabela 41).


Red.

br. Parametri analize

Korišćeni energenti

Postojeće

Sa novom

kotlarnicom

Drvo Ugalj Biomasa

1. Cena energenta 5,83 din/kg 7,5 din/kg 17,13 din/kg

2. Toplotna moć (hd) 16.100 kJ/kg 15.927 kJ/kg 18.000 kJ/kg

3. Energetska moć 4,47 kW/kg 4,4 kW/kg 5,0 kWh/kg

4. Broj dana grejanja u godini 185 dana 185 dana 185 dana

5. Broj grejnih sati u godini 1850 sati 1850 sati 1850 sati

6. Nazivna snaga postrojenja 560,0 kW 560,0 kW 560 kW

7. Ĉasovna potrošnja energenata 59,63 kg/h 150,7 kg/h 131,76 kg/h

8. Stepen korisnosti postrojenja 0,6 0,6 0,85

9. Ukupna godišnja potrošnja

energenata 67.719,1 kg 171.136,6 kg 116.903,3 kg

10. Ukupno godišnje utrošeno

energije (kJ) 1.090.277.052,6 2.725.692.631,6 2.104.260.365,2

11. Ukupno godišnje utrošeno

energije (kWh) 302.854,7 757.136,8 584.516,8

12. Jediniĉna cena toplotne

energije 1,30 din/kWh 1,70 din/kWh 3,43 din/kWh

13. Ukupna godišnja cena energije 393.711 din 1.287.132,6 din 2.004.893 din

14. 3.484 evra 11390 evra 17742 evra

15. UKUPNO: 14.874 evra 17.442

87

Iz prikazane analize u tabeli 41 (Tabela 41) moţe se videti da je u jednostavnom poreĊenju –

teoretskom upotreba peleta od drveta kao energenta u tehniĉkom smislu 20% skuplja od

kombinovanog korišćenja drveta i uglja za loţenje. Navedeni odnos će se znaĉajno smanjiti,

kada se u kalkulaciju unese sve ono što dodatno opterećuje cenu toplotne energije

produkovanu u starom postrojenju, gde bi se u najkraćem moglo navesti: veći pogonski

troškovi, veći troškovi radne snage, slaba efikasnost kotla i dr.

Struktura investicije u izgradnju i opremanje nove kotlarnice na biomasu je prikazana u tabeli

42 (Tabela 42).

Tabela 42. Struktura investicije

INVESTICIJA

FINANSIJSKI IZVORI

Kredit Sopstveni UKUPNO

I Osnovna sredstva 6.177.278 686.364 6.863.642

1 Termotehniĉka i procesna oprema 6.104.603 678.289 6.782.892

2

Oprema i radovi za poboljšanje unutrašnje

regulacije grejnog sistema 72.675 8.075 80.750

II Izrada projektne dokumentacije 0 343.182 343.182

III Obrtna sredstva 0 141.716 141.716

UKUPNA VREDNOST INVESTICIJE

(I+II+III) 6.177.278 1.171.262 7.348.540

U strukturi investicije moţemo zakljuĉiti da je iznos osnovnih sredstava predviĊen na osnovu

predmera i predraĉuna radova datom u tabeli 29 (Tabela 29) ove studije. U strukturi

investicije je predviĊen trošak izrade kompletne projektne dokumentacije i ukalkulisan je

iznos od 5% od ukupne predraĉunske vrednosti. TakoĊe je i dat predviĊen iznos obrtnih

sredstava od 141.246 din imajući u vidu da subjekt već izdvaja znaĉajno veća sredstva za

pokrivanje operativnih troškova trenutnog poslovanja.

TakoĊe je predviĊeno da se iz sopstvenih sredstava izdvoje iznosi za izradu projektne

dokumentacije, obrtna sredstva kao i 10% uĉešća u finansiranju investicije u osnovna sredstva

što je u skladu sa uslovima finansiranja fondova objašnjenih u poglavlju 3.6.2.2.b.

3.6.2. Finansijska efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnosti

3.6.2.1. Obraĉun i dinamika prihoda i rashoda

Projekcija strukture i dinamike cene toplotne energije je prikazana u tabeli 43 (Tabela 43).

Tabela 43. Projekcija cene 1 kWh potrebne energije

Struktura proizvodnje Utrošeno energija Jediniĉna cena Ukupno

kWh din/kWh din

Kotao – biomasa (100%) 584.516,80 3,43 2.004.893

Ukupno: 584.516,80 2.004.893

88

Proseĉna sezonska cena proizvedenog jednog kWh energije za grejanje objekta u Golupcu

površine 3.462,5 m2 iznosila bi 3,43 din/kWh sa strukturom u korišćenju energenata od 100%

peleta od drveta po proseĉnim trţišnim cenama u Srbiji.

U tabeli 44 (Tabela 44) je prikazan bilans uspeha trenu tnog poslovanja.

Tabela 44. Bilans uspeha trenutnog poslovanja

ELEMENTI Jedinica

mere

Jediniĉna

cena Koliĉina

Ukupno

2011 Str. (%)

A UKUPNI PRIHODI (SALES) - - - 4.116.913 -

Grejanje poslovnog prostora m2 1189,000 3462,50 4.116.913 -

B DIREKTNI TROŠKOVI (COGS) - - - 1.776.387 -

Materijalni troškovi (energija) din/kWh 1,59 1059991,70 1.685.387 40,98

Troškovi energije (struja,voda) - - 91000,00 91.000 2,21

C UKUPNI TROŠKOVI (B+E+F1+G1) - - - 4.113.203 -

D BRUTO DOBIT (A-B) (GROSS PROFIT) - - - 2.340.526 -

E OPŠTI I ADMINISTRATIVNI TROŠKOVI

(SG&A) - - - 2.186.816 -

Troškovi bruto zarada radnik 813600,00 2,00 1.627.200 39,56

Troškovi proizvodnih usluga(pogonski troškovi) - - 505616,04 505.616 12,29

Nematerijalni troškovi - - - 54.000 1,31

F DOBIT IZ POSLOVANJA I

AMORTIZACIJA (D-E) (EBITDA) - - - 153.710 -

F1 Amortizacija - - - 150.000 3,65

G DOBIT (F-F1) - - - 3.710 -

G1 Troškovi kamate - - - 0 0,00

H NETO DOBIT PRE POREZA (G-G1) (EBIT) - - - 3.710 -

Porez na dobit - - - 0 -

I NETO DOBIT (NI) - - - 3.710 -

U projektnom zadatku je bilo potrebno analizirati ekonomsku isplativost investicije

rekonstrukcije i opremanja nove kotlarnice uz korišćenje obnovljivih izvora energije.

Trenutna analiza korišćenja postojeće kotlarnice na drva i ugalj pokazuje da su ukupni

troškovi uzeti kao osnova za izraĉunavanje cene koštanja grejanja postojećeg objekta od

3.462,5 m2

i iznose 1,189 din/m2. Ovi ukupni troškovi grejanja će posluţiti kao osnova za

sagledavanje stepena isplativosti nove investicije putem nabavke kotlova na biomasu.

89


ELEMENTI Jedinica

mere

Jediniĉna

cena Koliĉina

Ukupno

2012 Str. (%)

A UKUPNI PRIHODI (SALES) - - - 4.116.913 -

Grejanje poslovnog prostora m2 1189,000 3462,50 4.116.913 -

B DIREKTNI TROŠKOVI (COGS) - - - 2.087.893 -

Materijalni troškovi (energija) din/kWh 3,43 584516,80 2.004.893 48,16

Troškovi energije (struja,voda) - - 83000,00 83000 1,99

C UKUPNI TROŠKOVI (B+E+F1+G1) - - - 4163058 -

D BRUTO DOBIT (A-B) (GROSS PROFIT) - - - 2.029.020 -

E OPŠTI I ADMINISTRATIVNI TROŠKOVI

(SG&A) - - - 1.409.271 -

Troškovi bruto zarada radnik 813600,00 1 813600 19,54

Troškovi proizvodnih usluga(pogonski troškovi) - - 200489,26 200489 4,82

Nematerijalni troškovi - - - 395182 9,49

F OPŠTI I ADMINISTRATIVNI TROŠKOVI

(SG&A) - - - 619.749 -

F1 Amortizacija - - - 449690 10,80

G DOBIT (F-F1) (EBIT) - - - 170.059 -

G1 Troškovi kamate - - - 216205 5,19

H NETO DOBIT PRE POREZA (G-G1) (EBIT) - - - -46.146 -

Porez na dobit - - - 0 -

I NETO DOBIT (NI) - - - -46.146 -

Struktura prihoda

U strukturi prihoda u tabeli 45 (Tabela 45). uzeti su ukupni trenutni troškovi grejanja objekta sa postojećim kotlom na drvo i ugalj koji po 1 m

2 iznose 1.189 din, te je na osnovu troškova

novog postrojenja izraĉunata neto dobit u prvoj godini realizacije projekta.

Praktiĉno ova dobit predstavlja uštedu troškova usled realizacije nove investicije – opremanja kotlarnice na biomasu.

Struktura troškova

Materijalni troškovi (proizvodnja energije) - je obraĉunata na osnovu tabele 43 (Tabela 43) sa

jediniĉnom cenom koštanja od 3,43 din/kwh.

Troškovi energije (struja i voda) - su obraĉunati na osnovu proseĉnog stepena utroška ovih

energenata pri eksploataciji kotlova na biomasu zadatog kapaciteta a na osnovu tehniĉkih

proraĉuna eksperata.

Troškovi bruto zarada – su obraĉunati na osnovu angaţovanja radnika sa punim radnim

vremenom i proseĉnom bruto platom od 67.800 din meseĉno za razliku od angaţovanja dva

90

radnika u postojećem sistemu zbog puno manipulativnog i ruĉnog rada oko pripreme drveta i

uglja za loţenje.

Troškovi prozvodnih usluga (pogonski troškovi). Usled korištenja kotlova na biomasu

proporcionalno se smanjio utrošak struje i vode kao i troškovi proizvodnih usluga (pogonski

troškovi od 10%) u odnosu na stare kotlove gde su pogonski troškovi izuzetno visoki zbog

starosti kotla (30%). Stanje ovih troškova je rezultat primene tehnologije sagorevanja biomase

koji koriste opremu koja zahteva dodatne troškove I u standardnom obraĉunu se raĉunaju u

iznosu od 10-15% od ukupnih troškova utrošene-proizvedene energije. U našem sluĉaju oni

su izraĉunati na nivou od 10%.

Nematerijalni troškovi – u našem sluĉaju predstavljaju ukalkulisani trošak predviĊen za ostale

nematerijalne troškove. TakoĊe je u prvoj godini realizacije investicije uraĉunat trošak izrade

projektne dokumentacije koja je obraĉunata u tabeli 42 (Tabela 42).

U prvoj godini realizacije projekta poslovanje je negativno tj. iskazan je neto gubitak od -46.146 din. dok je u narednim godinama progresivno pozitivno.

Struktura troškova amortizacije je data u tabeli 47 (Tabela 47). dok je obraĉun kamate dat u


Projektovani bilans uspeha 2012 - 2016. godina prikazan je u tabeli 46 (Tabela 46).

Tabela 46. ojektovani bilans uspeha 2012 - 2016. godina

Godina 2012 2013 2014 2015 2016

A PRIHODI (SALES) 4.116.913 4.405.096 4.713.453 5.043.395 5.396.432

Grejanje stamb.prostora 4.116.913 4.405.096 4.713.453 5.043.395 5.396.432

B DIREKTNI TROŠKOVI (COGS) 2.087.893 2.108.772 2.129.859 2.151.158 2.172.669

Materijalni troškovi(energija) 2.004.893 2.024.942 2.045.191 2.065.643 2.086.299

Troskovi energije (struja, voda) 83.000 83.830 84.668 85.515 86.370

C BRUTO DOBIT (A-B) (GROSS PROFIT)

2.029.020 2.296.325 2.583.594 2.892.237 3.223.763

D OPŠTI I ADMINISTRATIVNI TROŠKOVI (SG&A)

1.409.271 1.078.230 1.088.472 1.098.817 1.109.265

Troškovi bruto zarada 813.600 821.736 829.953 838.253 846.635

Troskovi proizv. usluga 200.489 202.494 204.519 206.564 208.630

Nematerijalni troškovi 395.182 54.000 54.000 54.000 54.000

E DOBIT IZ POSLOVANJA I AMORTIZACIJA (C-D) (EBITDA)

619.749 1.218.095 1.495.121 1.793.420 2.114.498

Amortizacija 449.690 420.093 392.447 366.625 342.504

F DOBIT 170.059 798.002 1.102.674 1.426.795 1.771.994

Troškovi kamata 216.205 175.887 134.157 90.967 46.266

G NETO DOBIT PRE POREZA (EBIT)

-46.146 622.115 968.517 1.335.828 1.725.728

Porez na dobit 0 0 0 0 0

H NETO DOBIT (NI) -46.146 622.115 968.517 1.335.828 1.725.728

91

Struktura projektovanog bilansa uspeha

Struktura prihoda

Projektovani bilans uspeha je raĊen na 5 godina u skladu sa uslovima fonda za razvoj Srbije

koji je ostvario optimizaciju svih pokazatelja ocene finansijske efikasnosti.

U prvoj godini obraĉunati prihod tj. ukupni troškovi grejanja su uzeti te je ukalkulisano

proporcionalno povećanje troškova grejanja od 7% na godišnjem nivou što predstavlja

minimalni proseĉan godišnji rast cena energenata.

Struktura troškova

Direktni troškovi te opšti i admin. troškovi su obraĉunati sa proporcionalnim povećanjem od

1% na godišnjem nivou.

U strukturi bilansa moţemo videti da porez na dobit nije obraĉunata iz razloga što postojeća

investicija treba da smanji troškove poslovanja te nije usmerena na ostvarenje prihoda u

poslovanju.

Moţemo zakljuĉiti da je projekat rentabilan od druge godine realizacije investicije.

Obraĉun amortizacije osnovnih sredstava je prikazan u tabeli 47 (Tabela 47).

Tabela 47. Obraĉun amortizacije

Redni

broj

OPIS Predraĉunska

vrednost

Stopa

amortizacije

IZNOS 2012.

1. Termotehniĉka i procesna oprema 6.782.892 0,066 447.671

2.

Radovi i oprema za poboljšanje

unutrašnje regulacije grejnog

sistema

80.750 0,025 2.019

UKUPNO: 6.863.642 - 449.690

Kod obraĉuna troškova amortizacije za stavku br. 1, termotehniĉka i procesna oprema stopa

amortizacije je uzeta od 6,6% tj. za period od 15 godina. Kod obraĉuna amortizacije za

opremu i unutrašnje radove je raĉunat period od 40 godina sa proseĉnom godišnjom stopom

amortizacije od 2,5%.

3.6.2.2. Finansijski i ekonomski tok projekta

a) Finansijski tok - je specifiĉan novĉani tok ĉija je svrha da pokaţe stepen likvidnosti preduzeća. Kao što bilans uspeha zbirno prikazuje sve prihode i sve rashode, finansijski tok zbirno prikazuje sve prilive i sve odlive novca. U tom smislu finansijski tok je pravi “cash

flow”, tj. predstavlja tok novca u uţem smislu.

Struktura izvora finasiranja

TuĊi izvori finasiranja – kredit od fonda (Tabela 46)

Sopstveni izvori – obrazloţeni u Tabela 42.

Struktura ukupne vrednosti investicije – saĉinjavaju ukupna osnovna sredstva, obrtna sredstva

kao i troškovi izrade projektne dokumentacije (Tabela 42)

92

Finansijski tok projekta je prikazan u tabeli 48 (Tabela 48).

Tabela 48. Finansijski tok projekta

Godina 0 1 2 3 4 5

A PRIMICI (1+2+3+4) 7.348.540 4.116.913 4.405.096 4.713.453 5.043.395 10.430.432

1 Ukupan prihod 4.116.913 4.405.096 4.713.453 5.043.395 5.396.432

2 Izvori finansiranja 7.348.540 - - - - -

a/TuĊi izvori 6.177.278 - - - - -

b/Sopstveni izvori 1.171.262 - - - - -

3 Ostatak vrednosti projekta

osn.sredst. - - - - - 4.892.283


obrt.sredst. - - - - - 141.716

B IZDACI (5+6+7+9+10) 7.348.540 4.944.901 4.568.810 4.601.815 4.634.259 4.667.097

5 Investije 7.348.540 - - - - -

a/Osnovna sredstva 6.863.642 - - - - -

b/Obrtna sredstva 141.716 79.585 13.657 15.332 16.132 17.010

c/Proj.dokumentacija 343.182 - - - - -

6 Materijalni troškovi - 2.004.893 2.024.942 2.045.191 2.065.643 2.086.299

7 Troškovi goriva i energije - 83.000 83.830 84.668 85.515 86.370

8 Bruto zarade - 813.600 821.736 829.953 838.253 846.635

9 Opšti i admin.troškovi - 1.409.271 1.078.230 1.088.472 1.098.817 1.109.265

10 Anuiteti - 1.368.152 1.368.152 1.368.152 1.368.152 1.368.152

1.Kamate - 216.205 175.887 134.157 90.967 46.266

2.Otplate - 1.151.947 1.192.265 1.233.995 1.277.185 1.321.886

C DOBITAK (A-B) 0 -827.988 -163.714 111.638 409.135 5.763.335

b) Plan otplate kredita

U sagledavanju trenutnih mogućnosti za finansiranje projekata vezano za investicije koje su

predmet ove studije trenutni raspoloţivi fondovi na osnovu kojih su razmatrani uslovi

finansiranja su:

Fond za razvoj Srbije

Krediti za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja i investicioni krediti – krediti se

odobravaju na period otplate od 5 godina. Golubac spada u treću grupu nerazvijenosti te se

93

kamatna stopa kreće u rasponu od 1,5 - 2,5% na godišnjem nivou, sa nivoom sopstvenog

uĉešća od 10-30% u zavisnosti od stepena obezbeĊenja kredita. Najviši iznos kredita je 50

miliona dinara.

Fond za zaštitu životne sredine – krediti se odobravaju na period otplate od 7 godina sa

mogućnošću grejs perioda od jedne godine. Kamatna stopa je 3% na godišnjem nivou, sa

nivoom sopstvenog uĉešća od 10-30% u zavisnosti od stepena obezbeĊenja kredita. Najviši

iznos kredita je 50 miliona dinara.

U tabeli 49 (Tabela 49) je prikazana obraĉunata kamata i period otplate na osnovu konkursa

za podršku ravnomernog regionalnog razvoja ali sa kamatnom stopom od 3,5% što je

nepovoljnija opcija.

Tabela 49. Plan otplate kredita

Investicija-osnovna sredstva 6.863.642

Iznos kredita (90%) 6.177.278

Kamata 3,5%

Godina 5

Broj uplata u godini 4

Red. br. Godišnja otplata Godišnja kamata Godišnji anuitet

1 1.151.947 216.205 1.368.152

2 1.192.265 175.887 1.368.152

3 1.233.995 134.157 1.368.152

4 1.277.185 90.967 1.368.152

5 1.321.886 46.266 1.368.152

UKUPNO: 6.177.278 663.482 6.840.760

Od ukupne vrednosti investicije u osnovna sredstva predviĊeno sopstveno uĉešće je u iznosu

od 10% dok će preostali iznos od 90% finansirati iz gore pomenutog fonda. Mi smo

predvideli kamatnu stopu u iznosu od 3,5% što je najviši iznos po raspoloţivom konkursu

fonda za razvoj Srbije nerazvijenim opštinama.

c) Ekonomski tok - je novĉani tok projektovan tako da omogući ocenu rentabilnosti

(profitabilnosti) projekta, ali posmatrano u njegovom celokupnom ţivotnom veku. Ekonomski

tok u svojim prilivima ukljuĉuje ukupan prihod i ostatak vrednosti osnovnih sredstava, a ne

ukljuĉuje izvore finansiranja. Oni su izostavljeni, jer je u raĉunu rentabiliteta upravo potrebno

pokazati u kojoj meri i u kom periodu projekat sam po sebi moţe da otplati ulaganja.

S druge strane, u odlivima su prisutna ukupna investiciona ulaganja. Iz ovog razloga u okviru

poslovnih rashoda nije ukljuĉena amortizacija – ukoliko bi se to uĉinilo, “trošak” koji se

odnosi na osnovna sredstva bi, kao što je reĉeno, bio dvostruko obraĉunat.

Ekonomski tok projekta je prikazan u tabeli (Tabela 50).

94

Tabela 50. Ekonomski tok projekta

Godina 0 1 2 3 4 5

A PRIMICI (1+2+3) 0 4.116.913 4.405.096 4.713.453 5.043.395 10.430.432

1 Ukupan prihod 0 4.116.913 4.405.096 4.713.453 5.043.395 5.396.432


osn.sredst. - - - - - 4.892.283


obrt.sredst. - - - - - 141.716

B IZDACI (4+5+6+7+8) 7.348.540 3.576.749 3.200.658 3.233.663 3.266.107 3.298.945

4 Investije 7.348.540 - - - - -

a/Osnovna sredstva 6.863.642 - - - - -

b/Obrtna sredstva 141.716 79.585 13.657 15.332 16.132 17.010

c/Proj.dokumentacija 343.182 - - - - -

5 Materijalni troškovi - 2.004.893 2.024.942 2.045.191 2.065.643 2.086.299

6 Troškovi goriva i energije - 83.000 83.830 84.668 85.515 86.370

7 Bruto zarade - 813.600 821.736 829.953 838.253 846.635

8 Opšti i admin. Troškovi - 1.409.271 1.078.230 1.088.472 1.098.817 1.109.265

C DOBITAK (A-B) -7.348.540 540.164 1.204.438 1.479.790 1.777.287 7.131.487

3.6.2.3. Ocene efikasnosti projekta

Kada se projektuje tabela ekonomskog toka i dobiju odgovarajuća salda priliva i odliva (neto-

prilivi), moţe se preći na neposredno vrednovanje projekta. Investicioni projekti se u naĉelu

ocenjuju na osnovu dva tipa ocenjivanja projekta: jedan se bazira na statiĉnim pokazateljima

(statiĉka ocena), a drugi na dinamiĉkim pokazateljima (dinamiĉka ocena) efikasnosti projekta.

Statiĉka ocena se bazira na pojedinaĉnim pokazateljima koji se izvode iz podataka iz

novĉanih tokova (bilansa uspeha i finansijskog toka) i bilansa stanja i to u tzv.

“reprezentativnoj” godini ţivotnog veka projekta (obiĉno se uzima 5. godina). U sluĉaju naše

analize uzeli smo kao referentnu treću godinu realizacije projekta.

Broj pokazatelja koji će se koristiti je sledeći:

Rentabilnost (profitabilnost) projekta

Ekonomiĉnost projekta

Akumulativnost projekta

95

Dinamiĉka ocena - metodama dinamiĉke ocene projekta predviĊeno je ocenjivanje dva

kljuĉna pokazatelja uspešnosti poslovanja i to: likvidnosti i rentabilnosti investicija.

Dobijeni rezultati će se prikazati kroz sledeće pokazatelje:

Vreme povrata investicionih ulaganja

Likvidnost projekta (likvidnost u pojedinim godinama perioda investiranja i u

pojedinim godinama ţivotnog veka projekta i opšta likvidnost koja se sagledava

uporeĊivanjem kumulativnog priliva i odliva novca)

Interna stopa rentabilnosti

Neto sadašnja vrednost investicionog projekta

3.6.2.3.1 Statiĉka ocena efikasnosti projekta

U okviru razmatranja statiĉke ocene efikasnosti projekta korišćene su vrednosti iz bilansa

uspeha za središnju 2014. godinu jer je projekat likvidan već posle prve godine realizacije.

a) Rentabilnost (profitabilnost) projekta

Stopa Rentabilnosti (profitabilnosti) = ( Neto Dobit : Uk.prihodi x 100 )

R = 968.517 / 4.713.453 x 100 = 20,5%

b) Ekonomiĉnost projekta

Stopa Ekonomiĉnosti ( Uk. Prihodi : Uk. Rashodi x 100 )

E = 4.713.453 / 3.744.936 x 100 = 126%

c) Akumulativnost projekta

Stopa akumulativnosti (Neto dobit / predraĉunska vred.investicije x 100)

A = 968.517 / 7.348.540 X 100 = 13,2%

U radu je stopa akumulativnosti je raĉunata u odnosu na ukupnu vrednost investicije projekta.

3.6.2.3.1 Dinamiĉka ocena efikasnosti projekta

a) Vreme povrata investicionih ulaganja

Period povraćaja investicija ukazuje na vreme koje je potrebno da se sredstva uloţena u

projekat vrate Investitoru. U ovom obraĉunu VPI je raĉunat na iznos ukupne investicije

(tabela 27.) a i zbog toga što su neto prilivi praktiĉno iznosi uštede u troškovima, tako da

ne postoji moguĉnost unapreĊenja i predviĊanja rasta prihoda da bi investicija mogla biti u

potpunosti trţišno ocenjena.

Obraĉun ovog pokazatelja je relativno jednostavan: prosto se iznos ukupnih ulaganja u

termoenergetsko postrojenje umanjuje za godišnje iznose neto-priliva iz ekonomskog toka.

Vreme povrata investicionih ulaganja je prikazano u tabeli 51 (Tabela 51).

96

Tabela 51. Vreme povratka investicionih ulaganja

Godina u veku projekta Neto primici Nepokriveni deo investicije

"O" - -7.348.540

2012 540.164 6.808.376

2013 1.204.438 5.603.939

2014 1.479.790 4.124.149

2015 1.777.287 2.346.861

2016 7.131.487 -4.784.625

VPI = 4,3 -

Vreme povrata investicionih ulaganja kod izgradnje termoenergetskog postrojenja iznosi 4

godine i 3 meseca. Usled visokog obima investicije ovo je odliĉan rok za vraćanje investicije

uzimavši u obzir da je uzet ukupan iznos investicije za poreĊenje. Struktura neto prihoda je

optimalna i ovaj rok se moţe povećati ili skratiti u zavisnosti od kolebanja na trţištu sirovina,

visine investicije, kao i od efikasnosti u poslovanju, što će se posebno analizirati u okviru dela

analize osetljivosti.

b) Likvidnost projekta

Na osnovu projektovanog finansijskog toka moţe se zakljuĉiti da je projekat likvidan u

periodu sagledavanja likvidnosti od 5 godina.

Sagledavajući po pojedinim godinama moţemo zakljuĉiti da je projekat likvidan od treće

godine realizacije projekta. Ovo je uslovljeno relativno niskom cenom postojećih energenata

ali je investicija opravdana pošto opšta likvidnost nije ugroţena.

c) Interna stopa rentabilnosti

Tabela 52. Obraĉun interne stope rentabilnosti

Diskontna stopa 10,0%

Godina Neto primici Diskontna stopa Neto sadasnja vrednost

0 -7.348.540 1,00000000 -7.348.540

1 540.164 0,90909091 491.058

2 1.204.438 0,82644628 995.403

3 1.479.790 0,75131480 1.111.788

4 1.777.287 0,68301346 1.213.911

5 7.131.487 0,62092132 4.428.092

NSV: 891.712

97

Diskontna stopa

15,0%


0 -7.348.540 1,00000000 -7.348.540

1 540.164 0,86956522 469.707

2 1.204.438 0,75614367 910.728

3 1.479.790 0,65751623 972.986

4 1.777.287 0,57175325 1.016.170

5 7.131.487 0,49717674 3.545.609

NSV: -433.340

ISR= 13,4

Interna stopa rentabilnosti se odreĊuje kao:

10 + [891.712 x (15 - 10) : (891.712 +433.340)]= 13,4%

Kako je dobijeni iznos ISR = 13,4% veći od ponderisane vrednosti diskontne stope koja

odgovara uslovima finansiranja projekta (3,5%) i po ovoj metodi projekat je veoma prihvatljiv

za realizaciju.

d) Neto sadašnja vrednost investicionog projekta

Metod diskontovanog novĉanog toka (DNT), vrednosti predstavljaju zbir sadašnjih vrednosti

budućih novĉanih tokova koje generiše preduzeće. Naime, potrebno je utvrditi buduće

vrednosti novĉanih tokova koje se potom diskontuju odreĊenom diskontnom stopom koja

odraţava stepen riziĉnosti posla u cilju utvrĊivanja njihovih sadašnjih vrednosti.

Tabela 53. Obraĉun relativne neto sadašnje vrednosti projekta

Diskontna stopa 10,00%


0 -7.348.540 1,00000000 -7.348.540

1 540.164 0,90909091 491.058

2 1.204.438 0,82644628 995.403

3 1.479.790 0,75131480 1.111.788

4 1.777.287 0,68301346 1.213.911

5 7.131.487 0,62092132 4.428.092

4.784.625 NSV: 891.712

RNSV= 12,1

98

Relativna neto sadašnja vrednost se odreĊuje kao:

RNSV= 891.712 / 7.348.540 X 100 = 12,1%

3.6.2.4. Analiza osetljivosti i rizika investiranja

3.6.2.4.1. Statiĉka analiza osetljivosti

Svodi se na analizu prelomne taĉke rentabilnosti, tj. na odreĊivanje statiĉnih taĉaka u

poslovanju investitora na kojima, zbog promene vrednosti odreĊenih varijabli, dolazi do

promene rezultata iz pozitivnog u negativni i obrnuto.

Varijable koje se najĉešće posmatraju su sledeće: (I) minimalno isplativi stepen iskorišćenosti

kapaciteta; (II) minimalno isplativi obim.

a) Minimalni stepen korišćenja kapaciteta

Ovaj indikator odreĊuje prelomnu taĉku u korišćenju proizvodnih kapaciteta, tj. odreĊuje

najniţi nivo njihovog korišćenja na kojoj se projekat još uvek nalazi u zoni profita.

Ovaj indikator se izraĉunava prema sledećoj formuli:

Stepen korišćenja kapaciteta (u %) = Ukupni fiksni troškovi / Ukupni prihod - varijabilni

troškovi proizvodnje

Stepen korištenja kapaciteta = 62,5% uzevši u obzir 2014. godinu

Tabela 54. Donja taĉka rentabilnosti projekta

Godina 2012 2013 2014 2015 2016

1 Ukupan prihod 4.116.913 4.405.096 4.713.453 5.043.395 5.396.432

2 Varijabilni troškovi 2.087.893 2.108.772 2.129.859 2.151.158 2.172.669

3 Fiksni troškovi 2.075.166 1.674.210 1.615.077 1.556.409 1.498.035

4 Marginalni rezultat (UP-

VT) 2.029.020 2.296.325 2.583.594 2.892.237 3.223.763

5 Prelomna taĉka

rentabilnosti FT/UP-VT 4.210.543 3.211.677 2.946.512 2.714.019 2.507.643

Fiksni / marginalni rez. 102,3% 72,9% 62,5% 53,8% 46,5%

Iz navedene analize rentabilnosti moţemo konstatovati da je projekat izgradnje

termoenergetskog postrojenja rentabilan, mogućnost pada troškova, tj. cene grejanja po

jednom m2 uz ostvarivanje pozitivnog rezultata se kreće od 27,1% u drugoj godini, pa do

53,5% u godini pune realizacije projekta.

3.6.2.4.2. Dinamiĉka analiza osetljivosti

Podrazumeva analizu kojom se utvrĊuje naĉin i pravac promena dinamiĉkih pokazatelja

isplativosti investicije pri promeni izabranih varijabli.

99

Varijable ĉije se promene najĉešće analiziraju su:

Troškovi inputa - analiziraju se promene do kojih dolazi kao posledica promene cena

inputa;

Investiciona ulaganja - analiziraju se promene do kojih dolazi kao posledica promene

cena gradnje objekata, opreme i ostalih osnovnih sredstava;

Tabela 55. Dinamiĉka analiza osetljivosti

Vrednost parametara % promene VPI SP ISR RNSV

Scenario promene vrednosti inputa

Cena energije (cena peleta) -10,00 4,7 25,00% 16,1 23,7

Cena energije (cena peleta) +10,00 4,0 16,00% 10,2 12,1

Scenario promene investicionih ulaganja

PVI -10,00 4,9 21,00% 14,6 17,3

Bespovr.sredstva : kredit 30 - 70 4,1 21,00% 21,1 55,8

Bespovr.sredstva : kredit 50 - 50 3,2 22,00% 26,3 110,4

Najbolji scenario

PVI

Bespovr.sredstva : kredit

-10,00

50 - 50 3,1 22,00% 27,1 118,7

PVI – Predraĉunska vrednost investicije, VPI – Vreme povraćaja investicije, SP – stopa

profitabilnosti, ISR – interna stopa rentabilnosti, RNSV – relativna neto sadašnja vrednost

Iz rezultata realizovane analize moţe se konstatovati sledeće:

Scenario promene vrednosti inputa

Mnogo je manji stepen osetljivosti na variranje cena peleta što utiĉe pozitivno na

rentabilnost i vreme povraćaja investicije. Ukoliko se nabavlja pelet od lokalnih

preduzeća sa predugovorenom proizvodnjom oĉekuje se stagnacija cena peleta.

Scenario promene investicionih ulaganja

Veoma veliki je stepen osetljivosti – smanjuje se VPI, povećava ISR i RNSV ukoliko se

racionalizuju investiciona ulaganja. Za oĉekivati je kada se bude radio glavni projekat

da će predraĉunske vrednosti investicija biti niţe kod raspisivanja tendera za nabavku I

izgradnju osnovnih sredstava u proseku od 5-15%.

Ukoliko bi se investicija finansirala 90% iz pozajmljenih sredstava to bi moglo biti od

komercijalnih banaka pošto je ISR preko 10% dok je stepen profitabilnosti na dobrom

nivou, investicija rentabilna, pogotovo ukoliko bi se deo sredstava obezbedio

bespovratno iz razliĉitih domaćih ili EU fondova.

Treba koristiti mogućnosti korištenja razvojnih fondova.

100

Najbolji scenario

Treba teţiti racionalizaciji investicionog ulaganja kao i korišćenju razvojnih fondova u

narednom periodu iz III komponente IPA programa predpristupne pomoći.

Za oĉekivati je kada se bude radio glavni projekat da će predraĉunske vrednosti

investicija biti niţe kod raspisivanja tendera za nabavku i izgradnju osnovnih sredstava.

3.6.2.4.3. Analiza potencijalnih rizika

Kod analize potencijalnih rizika analiziraćemo sledeće:

1. Rekonstrukcija postojeće kotlarnice i kompletna zamena postojećeg

kotla kotlom na biomasu

U tabeli 56 (Tabela 56) prikazana je analiza potencijalnih rizika kod ugradnje novog

termoenergetskog postrojenja, tj. vrste rizika sa neophodnim preventivnim merama.

Tabela 56. Analiza potencijalnih rizika

Red.

br. Vrsta rizika

NE /

DA Preventivna mera

1. Smanjenje traţnje za uslugom NE

Odrţavanje stabilnih cena toplotne energije.

Supstitucijom kotlova se moţe uticati na smanjenje

cene grejanja

2.

Neredovnost u snabdevanju

sirovinama /rezervnim

delovima

NE Stabilni ugovori o snabdevanju biomasom

3. Neodgovarajući kvalitet

sirovina/rezervnih delova NE Stabilni ugovori o snabdevanju biomasom

4. Fluktuacije kvalitetne radne

snage NE Dodatna obuka radnika u kotlovskim postrojenjima

5. Promenu deviznog kursa u

zemlji DA Stabilnost izvora finansiranja

6. Promenu nabavnih cena

komponenti planirane sirovine DA Stabilni ugovori o snabdevanju biomasom

9. Promenu propisa na trţištu DA Treba dodatno uskladiti projekat budućim uslovima

i propisima EU u narednih 5-10 godina

2. Mogućnost kratkoročne intervencije u pogledu povećanja ekonomske efikasnosti postojećeg kotla i sistema grejanja

Tabela 57. Analiza uštede troškova i visine investicija za dodatne radove na postojećem

sistemu grejanja

VRSTA RADOVA Ušteda energije

(godišnje)

Investicija

(dinara)

Odnos uštede energije

i visine investicije

Postavka stiropora 546.278,89 8.457.073,00 1:15,5

Ugradnja termostatskih ventila 176.577,72 80.750,00 1:0,4

UKUPNO: 722.856,61 8.537.823,00 1:8

101

Iz priloţene tabele moţemo videti pregled potencijalno mogućih radova u svrhu povećanja

energetske efikasnosti postojećeg postrojenja i graĊevinskog objekta. Sagledavajući vrste

radova kod postavke stiropora moţemo zakljuĉiti da je vrednost investicije za 15,5 puta

veća u odnosu na vrednost godišnje oĉekivane uštede energije. Kod ugradnje termostatskih

ventila investicija je 0,4 puta veća od vrednosti godišnje oĉekivane uštede energije.

Sagledavajući vrste radova u ukupnom iznosu vidimo da je vrednost ukupne investicije 8,0

puta veća od vrednosti godišnje oĉekivane uštede energije i da je ona pribliţna vrednosti

investicije u kompletnu zamenu kotla i rekonstrukciju kotlarnice.

Iz ove analize moţemo zakljuĉiti sledeće:

- pošto je starost kotlova preko 30 godina veoma veliki je rizik ući u kompletnu

investiciju svih radova pošto postoji mogućnost trajnog propadanja kotlova u

kratkom periodu koji se svakako moraju zameniti pre ili kasnije

- jedina vrsta radova koja moţe biti opravdana na kratak rok je ugradnja termostatskih

ventila pošto se njihova vrednost preko uštede u troškovima moţe vratiti u veoma

kratkom periodu

3.6.2.5. Analiza izvora finansiranja, finansijskih obaveza i dinamike

U projektovanoj investiciji predviĊeno je korišćenje kreditnih sredstava u iznosu od 90%

investicije u osnovna sredstva. Preostali deo od 10% će se obezbediti ili iz sopstvenog uĉešća

ili iz drugih izvora. PredviĊeno je uzimanje veoma povoljnih kredita iz domaćih izvora (Fond

za zaštitu ţivotne sredine, Fond za razvoj Srbije,itd.). Za preostali deo sredstava uĉešća treba

se obratiti fondovima Republike, kao i ozbiljno raĉunati na predpristupne fondove EU za

unapreĊenje energetske efikasnosti.

3.6.3. Ekonomska ocena projekta

Sagledavajući središnju treću godinu realizacije projekta, osnovne konstatacije ekonomske

ocene opravdanosti realizacije termotehniĉkog postrojenja za zagrevanje objekata javne

namene u Opštini Golubac se mogu izloţiti u sledećem:

Projekat je likvidan posle druge godine veka projekta,

Projekat podrazumeva sopstveno uĉešće od samo 10% vrednosti investicije;

Projekat je ekonomiĉan (126% ) i akumulativan (13,2% );

Projekat je profitabilan (20,5%) u svim godinama realizacije;

Povrat sredstava je 4 godine i 3 meseca;

Projekat je nisko riziĉan i

Društvena opravdanost neosporna – angaţuje se biomasa sa opštinskih površina i

smanjuje zavisnost od isporuke drveta i uglja te se utiĉe pozitivno na zaštitu ţivotne

sredine.

3.6.4. Zbirna ekonomska ocena opravdanosti investicije

Na osnovu predloţene tehnologije, analize ekonomskih parametara te finansijske analize

moţemo zakljuĉiti sledeće:

102

Studija je pokazala visoku opravdanost investicije u instalaciju kotlova na biomasu u

pogledu grejanja objekta javne namene u Opštini Golubac,

Ekonomski pokazatelji opravdavaju korištenje biomase u regionu Opštine Golubac što

samim tim utiĉe na povećanje prihoda korisnika,

Dugoroĉno gledano iskljuĉuje se korišćenje kvalitetnog drveta i uglja ĉime se utiĉe na

zeštitu ţivotne sredine a i smanjenju emisije štetnih gasova

Povećava se sigurnost snabdevanja, smanjuje rizik od povećanja cena grejanja za

krajnje korisnike

Visoka društvena opravdanost projekta usled korišćenja biomase od regionalnih

proizvoĊaĉa uz povećanje prihoda tih domaćinstava korišćenjem prvenstveno drveta

neuslovnog kvaliteta u izradi peleta ĉime se dodatno povećava ekonomiĉnost.

Najnepovoljnija opcija – predstavlja scenario uzimanja kredita od fonda za razvoj u

iznosu od 90% i skoka cene energije-peleta za 10% (Tabela 55), ali i u ovoj opciji

rezultati su pozitivni, stopa profitabilnosti je 16%, interna stopa rentabilnosti je 10,2% s

tim što je vreme povraćaja investicije od 4 godine najduţe. U ovoj opciji bi takoĊe bilo

moguće uzimanje komercijalnih kredita od banaka kao i preko razvojnih fondova.

Optimalna opcija – predstavlja scenario obezbeĊenja bezpovratnih sredstava za

sprovoĊenje investicije od 30% i uzimanje kredita u iznosu od 70% (Tabela 55),

mogućnost uzimanja kredita od komercijalnih banaka, te su u ovoj opciji rezultati

takoĊe pozitivni ali je vreme povraćaja investicije 4,1 godina, interna stopa rentabilnosti

je 21,1%, a posle tog perioda cena koštanja grejanja po 1 m2

se smanjuje za ĉak 45-46%

(Tabela 54) a isto toliko i ukupni troškovi grejanja. Trebalo bi svakako u narednom

periodu sprovesti ovu opciju u delo i drastiĉno smanjiti troškove grejanja i obezbediti

korisnicima mnogo povoljnije uslove.

Najbolja opcija

– predstavlja scenario obezbeĊenja bezpovratnih sredstava za

sprovoĊenje investicije od 50% i uzimanje kredita od fonda za razvoj a ĉak i od

komercijalnih banaka u iznosu od 50% (Tabela 55) pošto je interna stopa rentabilnosti u

ovoj opciji ĉak 26,3% uz smanjenje troškova investicije od 10%, te je u ovoj opciji

vreme povraćaja investicije za 3,2 godine a posle tog perioda cena koštanja grejanja po

1 m2

se moţe smanjiti za 53-54% (Tabela 54)

103

3.7. Zakljuĉci

Opština Golubac raspolaţe sa 14.632 ha poljoprivrednog zemljišta i 16.498 ha šuma.

Ukupna proseĉno obradiva površina opštine iznosi 8.456 ha na kojima je pod kukuruzom

zasejano 3.500 ha, pod pšenicom 700 ha, pod jeĉmom 300 ha i suncokretom 130 ha. Ostale

kulture zastupljene su na manje površina.

Procenjuje se da se sa navedenih poljoprivrednih površina moţe dobiti ukupna koliĉina

upotrebljive biomase od ratarstva od 23.036 t godišnje, koja kada bi se pretvorila u energiju

dobilo bi se 313.338.000 MJ toplotne energije.

Veliki i samo delimiĉno iskorišćeni izvor biomase se javlja iz šumarstva i drvnopreraĊivaĉke

industrije, tako da je iz tih grana na raspolaganju koliĉina otpadne biomase od 16.400 t

godišnje, koja kada bi se pretvorila u energiju dobilo bi se 89.478.400 MJ toplotne energije.

Ukupne uštede koje se mogu postići u energetskom pogledu iznose 211.519.000 MJ, što bi

omogućilo da se na teritoriji opštine Golubac izgradi termoelektrana toplana snage preko 10

MW.

Konkretno od raspoloţive ukupne biomase (po vrsti i mogućnosti prikupljanja i korišćenja) na

godišnjem nivou se moţe uštedeti 4.268.559 evra.

Najvaţniji kriterijumi pri odabiru objekata javne namene koji će se grejati toplotnom

energijom dobijenom sagorevanjem biomase su:

da su u pitanju objekti javne namene od znaĉaja za lokalnu samoupravu,

da se radi o jednom ili više objekata, koji imaju potrebe za većom koliĉinom toplotne

energije,

da su objekti na lokaciji koja se ne prepliće sa postojećim cevnim sistemom gradskih

centralnih grejanja, tj. da su na lokacijama do kojih mreţa gradskog centralnog grejanja

neće u doglednom vremenu doći,

da na izabranim lokacijama ima dovoljno prostora za izgradnju kotlarnice i manjeg

meĊuskladišta biomase, što podrazumeva fiziĉku odvojenost od postojećih objekata (pre

svega zbog higijenskih i protivpoţarnih zahteva),

da je lokacija za izgradnju objekta u blizini postojećih kotlarnica na gas ili na teĉno

gorivo, tako da sistemi kotlovskih postrojenja mogu da rade u spregnutom radu, tj. da

koriste zajedniĉke kolektore,

da objekti imaju zadovoljavajuću unutrašnju cevnu mreţu grejnih instalacija ili da nema

nikakvu instalaciju tako da moţe da se projektuje i izradi unutrašnja grejna instalacija

adekvatnih tehniĉkih karakteristika,

da je poznat vlasnik prostora na kojem se planira kotlarnica i meĊuskladište,

da cevna instalacija izmeĊu nekoliko izabranih objekata ne bude suviše duga i sloţena

za izgradnju i

104

da postoje adekvatni pristupni putevi do objekta meĊuskladišta za donošenje biomase na

sagorevanje i drugo.

Uvaţavajući postavljene kriterijume i na osnovu sagledane situacije objekata navedenih

javnih sluţbi i ustanova u opštini Golubac, kao i na osnovu predloga opštinskog rukovodstva,

a u saglasnosti sa predstavnikom UNDP Srbija, odluĉeno je da se grejanje sa sistemom na

biomasu predvidi u objektima javne namene u samom gradu Golupcu i to u osnovnoj školi

„Branko Radiĉević“ i sportske hale koja se nalazi u neposrednoj blizini navedene škole:

Uvaţavajući potencijale regiona i tradiciju u korišćenju pojedinih vrsta biomase, tj. trţišnu

ponudu, usvojeno je da se u opštini Golubac za dobijanje toplotne energije za zagrevanje

izabranog objekta javne namene koriste pelete od drveta (mogu i od biomase iz

poljoprivredne proizvodnje), kojeg na trţištu Srbije ima u dovoljnim koliĉinama.

Cena peleta od drveta iznosi 17,13 din/kg.

Grejna površina u izabranim objektima iznosi 3.5462,48 m2 i odnosi se na Osnovnu školu

„Branko Radiĉević“ i sporsku halu.

Ukupni toplotni gubici izabranih objekata iznose 530,25 kW, tako da je usvojeno da

maksimalna potrebna termiĉka snaga za zagrevanje izabranih objekata iznosi 530.254 W.

Polazeći od odabranih vrsta i formi biomase koje će se sagorevati, prostornih ograniĉenja,

ekoloških i zakonskih normi i standarda za opštinu Golubac odabrano je termoenergetsko

postrojenje kod kojeg se sagorevaju peleti od drveta ili biomase nastale kao ostatak

poljoprivredne proizvodnje na pokretnoj rešeci, koji će se nabavljati po trţišnoj vrednosti.

Navedena tehnologija ima nekoliko znaĉajnih pogodnosti koje bi se u najkraćem mogle

predstaviti u tome što:

sagoreva se gorivo (peleti od drveta) kojeg ima dovoljno na trţištu Srbije i koje se moţe

kupovati sukcesivno, tj. prema potrebi, zbog ĉega nije potrebno jednom u godini kupiti

ukupnu potrebnu koliĉinu goriva,

sagorevanje peleta od drveta se moţe u potpunosti automatizovati, sa potpumom

mehanizovanošću procesima manipulacije peletama,

emisija štetnih gasova u okolinu moţe da se odrţava u dozvoljenim granicama, što je

veoma vaţno, pošto se planira gradnja kotlarnice u školskom dvorištu osnovne škole,

postrojenjem koje sagoreva pelete od drveta se mogu kontinualno manjati reţimi rada u

veoma širokim granicama,

pri radu postrojenja na pelet od drveta se ne ispoljavaju problemi topljivosti pepela kao

kod sagorevanja biomase iz poljoprivredne proizvodnje.

Negativna strana izabrane tehnologije se ogleda u skupljem postrojenju za sagorevanje, što se

moţe opravdati teţnjom da se u školskom dvorištu u što većoj meri smanji emisija štetnih

gasova iz termoenergetskog postrojenja, kao i da se proces sagorevanja u što većoj meri

automatizuje.

Definisano je da termoenergetsko postrojenje za zagrevanje izabranih objekata u Golubcu

treba da zadovolji sledeće osnovne tehniĉke, ekonomske i ekološke zahteve:

105

Da produkuje traţenu koliĉinu energije (560 kW).

Da se u njemu mogu sagorevati peleti od drveta.

Da se optimalno iskoristi postojeća oprema i infrastruktura.

Da se u radu postrojenja obezbedi visoka ekonomiĉnost, odnosno konkurentna cena

proizvodnje toplotne energije u odnosu na proizvodnju gde je osnovno gorivo samo lako

loţ ulje.

Da smanjenje zagaĊenja okoline bude saglasno domaćim i evropskim normama.

Da se obezbedi visoka pouzdanost i raspoloţivost postrojenja u svim radnim reţimima.

Da se obezbedi savremeni nivo upravljanja i kontrole rada oba postrojenja.

Da se omogući savremeni nivo odrţavanja postrojenja uz minimalne troškove.

Da se pri manipulaciji peletama za sagorevanje odrţavaju zadovoljavajući higijenski

uslovi.

Korišćenjem peleta i briketa od biomase povećava se masa biogoriva u jedinici zapremine

(gustina biogoriva), smanjuju se troškovi transporta, skladištenja i manipulacije, biološki

procesi degradacije biomase su znatno usporeni, loţišna postrojenja su manja i samim tim

jeftinija, povećava se efikasnost u procesu sagorevanja, smanjuje se produkcija štetnih gasova

u atmosferu i dr.

Oĉekuje se da će energetska efikasnost postrojenja za sagorevanje peleta od drveta iznositi

85%.

Novi kotao na pelet biomase će raditi u reţimu 90/70ºC, pošto i sadašnji grejni sistem radi u

tom reţimu.

Za pripremu sanitarne vode, u novoj kotlarnici, predviĊen je samostojeći toplovodni bojler

izraĊen od nerĊajućeg materijala, ĉija zapremina iznosi V=300 l.

Troškova za izgradnju termoenergetskog postrojenja za zagrevanje objekata javne namene u

Golupcu iznose 7.202.787 din. Cena pojedinih segmenata postrojenja iznosi:

Termotehniĉka i procesna oprema 6.782.892 din

Oprema i radovi za poboljšanje unutrašnje regulacije

grejnog sistema sa ugradnjom termostatskih ventila 80.750 din

Projektna dokumentacija 339.145 din.

Jediniĉne cene investicije iznose:

U odnosu na instalisanu snagu: 12.862,12 din/kW

U odnosu na grejnu površinu: 2.080,24din/m2

Maksimalna deklarisana ĉasovna potrošnja peleta od biomase u kotlovskom postrojenju iznosi

131,76 kg/h.

106

Sezonska potrošnja biomase kao goriva je promenljiva i najviše zavisi od spoljašnjih, tj.

eksploatacionih uslova tokom grejnog perioda. Prema ukupnim toplotnim gubucima izabranih

objekata javne namene u Golupcu neophodno je obezbediti 116,9 t/god biomase (usvojeno

peleta od drveta).

Peleti biomase bi se u kontinuitetu nabavljali na trţištu i lagerovaće se u postojećoj ugljari u

dţambo vrećama, tako da izgradnja bilo kakvog skladišta nije potrebna.

Transport peleta biomase do kotlarnice, koncipiran je tako da se peleti prevoze pomoću

kamiona sa kranom, koji će moći da istovari dţambo vreće ispred kotlarnice, što podrazumeva

jedan transportni ciklus svake nedelje za maksimalni radni reţim postrojenja.

Ekonomska ocena projekta

Osnovne konstatacije ekonomske ocene opravdanosti realizacije termotehniĉkog postrojenja

za zagrevanje objekata javne namene u opštini Golubac se mogu izloţiti u sledećem:

Projekat je likvidan posle druge godine veka projekta,

Projekat podrazumeva sopstveno uĉešće od samo 10% vrednosti investicije;

Projekat je ekonomiĉan (126% ) i akumulativan (13,2% );

Projekat je profitabilan (20,5%) u svim godinama realizacije;

Povrat sredstava je 4 godine i 3 meseca;

Projekat je nisko riziĉan i

Društvena opravdanost neosporna – angaţuje se biomasa sa opštinskih površina i

smanjuje zavisnost od isporuke drveta i uglja te se utiĉe pozitivno na zaštitu ţivotne

sredine.

Zbirna ekonomska ocena opravdanosti investicije

Na osnovu predloţene tehnologije, analize ekonomskih parametara te finansijske analize

moţemo zakljuĉiti sledeće:

Studija je pokazala visoku opravdanost investicije u instalaciju kotlova na biomasu u

pogledu grejanja objekta javne namene u opštini Golubac,

Ekonomski pokazatelji opravdavaju korištenje biomase u regionu opštine Golubac što

samim tim utiĉe na povećanje prihoda korisnika,

Dugoroĉno gledano iskljuĉuje se korišćenje kvalitetnog drveta i uglja ĉime se utiĉe na

zeštitu ţivotne sredine a i smanjenju emisije štetnih gasova

Povećava se sigurnost snabdevanja, smanjuje rizik od povećanja cena grejanja za

krajnje korisnike

Visoka društvena opravdanost projekta usled korišćenja biomase od regionalnih

proizvoĊaĉa uz povećanje prihoda tih domaćinstava korišćenjem prvenstveno drveta

neuslovnog kvaliteta u izradi peleta ĉime se dodatno povećava ekonomiĉnost.

107

3.8. Korišćena literatura

[1] Bogdanović, Darinka: “Biološko ratarenje – stvarnost ili utopija”, Zbornik radova, 16,

XXIV Seminar Agronoma, Pula, 1989.

[2] Brkić, M, Janić, T.: Mogućnosti korišćenja biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa

II savetovanja: “Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva“,

Regionalna privredna komora, Sombor, »Dacom«, Apatin, 1998, s. 5-9.

[3] Brkić, M, Janić, T, Somer, D.: Termotehnika u poljoproivredi, II – deo: Procesna

tehnika i energetika, udţbenik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. s. 323.

[4] Brkić, M, Tešić, M, Radojević, V, Potkonjak, V, Janić, T, Mehandţić, R, Dakić, D,

Mesarović, M, Radojević, Vuk, Tehno-ekonomska karakterizacija, tipizacija i izbor

kapaciteta i postrojenja za korišćenje biomase u sušarama i proizvodnim pognima ZZ

“Bag-Deko“ u Baĉkom Gradištu, studija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2007, s.

151.

[5] Brkić, M, Janić, T.: Briketiranje i peletiranje biomase, monografija, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad, 2009., s. 277.

[6] Brkić, M, Janić, T: Nova procena vrsta i koliĉina biomasa Vojvodine za proizvodnju

energije , ĉasopis: “Savremena poljoprivredna tehnika“, JNDPT, Novi Sad, 36(2010)2,

s. 178-188.

[7] Brkić, M, Janić, T, Pejanović, R, Zekić, V: Studija: Sistem za toplovodno grejanje

naselja Petrovaradin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010, s. 420.

[8] Burk H., Hentschel A., 2000: Brennkegel-Rostfeuerung fur Gebrauchtholz. In:

Proceedings of the VDI Seminar "Stand der Feuerungstechnik fur Holz, Gebrauchtholz

und Biomasse", January 27-28, 2000, Salzburg, VDI Bildungswerk (ed.), Diisseldorf,

Germany

[9] Dakić, D, Grubor, B, Ilić, M, Oka, S: Mogućnosti sagorevanja oklaska kukuruza u

loţištima sa fluidiziranim slojem, ĉasopis: “Revija agronomska saznanja”, VDPT, Novi

Sad, IV(1994)2, s. 29-33.

[10] Dakić, D., i dr., Preliminarna ispitivanja sagorevanja balirane biomase iz poljoprivredne

proizvodnje na eksperimentalno-demostracionom postrojenju, Izveštaj NIV-ITE-318,

Beograd-Vinĉa, 2006.

[11] Fischer Guntamatic: company brochure, Guntamatik Heiztechnik GmbH (ed.),

Peuerbach, Austria, 2000

[12] Froling, 2002: company brochure, FHGTurbo 3000, Froling Heizkessel- und

Behalterbau GmbH (ed.), Grieskirchen, Austria

[13] Guliĉ, M, Brkić, Lj, Perunović, P: Parni kotlovi, Mašinski fakultet, Beograd, 1983, s.

510.

108

[14] Hartmann., Reisinger, K., Thuneke, K., Höldrich, A, i P, Roßmann: Handbuch

Bioenergie – Kleinanlagen. Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe, Gülyow, 2003.

[15] Ilić, M. i dr., Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za

njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji, Studija Nacionalnog Programa

Energetske Efikasnosti, NPEE 611-113A, Beograd 2003.

[16] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N: Biomasa – energetski resurs za buducnost,

ĉasopis: “Savremena poljoprivredna tehnika“, JNDPT, Novi Sad, 36(2010) 2, s. 167-

177.

[17] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N: Gazdovanje energijom u poljoprivrednim

preduzećima i gazdinstvima, ĉasopis: “Savremena poljoprivredna tehnika“, JNDPT,

Novi Sad, 35(2009)1-2, s. 127-133.

[18] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N, Drobnjak, Ţ: Upravljanje sagorevanjem balirane

biomase u toplovodnim kotlovskim postrojenjima, ĉasopis: “Revija agronomska

saznanja“, JNDPT, Novi Sad, 18(2008)5, s. 29-32.

[19] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N: Projektovanje, izgradnja i eksploatacija

kotlarnica sa kotlovima na baliranu biomasu, ĉasopis: “Revija agronomska saznanja“,

JNDPT, Novi Sad, 17(2007)5, s. 9-12.

[20] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N: Termoenergetski sistemi sa biomasom kao

gorivom, ĉasopis: “Savremena poljoprivredna tehnika“, JNDPT, Novi Sad, 34(2008)3-4,

s. 212-220.

[21] Janić, T, Brkić, M, Nedić, D: Višenamensko kotlovsko postrojenje, Zbornik radova sa

36. MeĊunarodnog kongresa o KGH, SMEITS, Beograd, 2005, s. 336-342.

[22] Janić, T.: Kinetika sagorevanja balirane pšeniĉne slame, doktorska disertacija,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000, s. 119.

[23] Janić, T, Brkić, M, Milenković, B, Janjatović, Z: Studija: Mogućnost uvoĊenja

postrojenja na biomasu za proizvodnju toplotne energije kao i kombinovane proizvodnje

toplotne i elektriĉne energije na lokaciji JT Toplana Kikinda – kotlarnica Mikronaselje,

Novi Sad, 2011, s. 220.

[24] Journal: Straw for Energy Production, Technology – Enviroment, Economy, The Centre

for Biomass Technology, Second Edicion, 1998. www.sh.dk/~cbt.

[25] Kastori, R. i saradnici: “Ekološki aspekti primene ţetvenih ostataka kao alternativnog

goriva”, Zbornik radova: Biomasa, bioenergetska reprodukcija u poljoprivredi, IP

''Mladost'', Ekološki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995.

[26] Kastori, R.: “Uticaj organske materije zemljišta na fiziološke procese biljaka”, Zbornik

III nauĉnog kolokvijuma “Quo vadis pedologija”, Padinska Skela, 1990.

[27] Katić, Z: Energetska valjanost poljoprivredne proizvodnje i njena zavisnost sa

granicama energetskog obraĉuna, Zbornik radova: "Aktualni problemi mehanizacije

poljoprivrede", Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb, 1982.

[28] Kraus, U., Test results from pilot plants for firing wood and straw in the Federal

Republic of Germany, Energy from biomass, 3rd E.C. Conference Energy from

http://www.sh.dk/~cbt

109

Biomass, Edited by W. Palz, J. Coombs, D.O.Hall, Elsevier Applied Science Publishers,

London, 2006, pp.799-803.

[29] Krupernikov, M.: “Poĉvovedenie”, Mir, Moskva, 1982.

[30] Martinov, M: Toplotna moć slame ţita uzgajanih na podruĉju SAP Vojvodine, ĉasopis:

"Savremena poljoprivredna tehnika", VDPT, Novi Sad, 6(1980)3, s. 95 – 101.

[31] Nemaĉki standard za definisanje kvaliteta bala slame, DIN 511731

[32] Marutzky R., Seeger K., 1999: Energie aus Holz und anderer Biomasse, ISBN 3-87181-

347-8, DRW-Verlag Weinbrenner (ed.), Leinfelden-Echtlingen, Germany

[33] Mawera, 1996: company brochure, MAWERA Holzfeuerungsanlagen GmbH&CoKG

(ed.), Hard/Bodensee, Austria

[34] Metodologije za izradu poslovnih planova, osnovna uputstva, uraĊeni primeri, Izvršno

veće AP Vojvodine, Novi Sad, decembar 2003. Godine,

[35] Obernberger I., 1996: Decentralized Biomass Combustion - State-of-the-Art and Future

Development (keynote lecture at the 9th European Biomass Conference in

Copenhagen), Biomass and Bioenergy, Vol. 14, No.1, pp. 33-56 (1998)

[36] Obernberger I. 1997a. Nutzung fester Biomasse in Verbrennungsanlagen unter

besonderer Berücksichtigung des Verhaltens aschenbildender Elemente. Schriftenreihe

Thermische Biomassenutzung, Institut für Ressourcenschonende und Nachhaltige

Systeme, Technische Universität Graz, Graz.

[37] Obernberger I. 1997b. Aschen aus Biomassefeuerungen – Zusammensetzung und

Verwertung. In: VDI Bericht 1319, „Thermische Biomassenutzung – Technik und

Realisierung“. VDI Verlag GmbH, Düsseldorf.

[38] Obernberger I., Dahl J., 2003: Combustion of solid biomass fuels - a review. Institute

for Resource Efficient and Sustainable Systems, Graz University of Technology, Austria

[39] Oka, S., Korišćenje otpadne biomase u energetske svrhe, Program razvoja tehnologija i

uslovi za njegovu realizaciju, Profesional Advancement Series “Sagorevanje biomase u

energetske svrhe”, Ed. N. Ninić, S. Oka, Jugoslovensko društvo termiĉara, Nauĉna

knjiga, Beograd 1992, str.9-19.

[40] Perunović, P., Pešenjanski, I., Timotić, U.: Biomasa kao gorivo. Savremena

poljoprivredna tehnika, VDPT, Novi Sad, 9 (1983), 1 – 2, s.9 – 13.

[41] Perunović, P., Pešenjanski, I., Timotić, U.: Istraţivanje procesa sagorevanja

poljoprivrednih otpadaka u vertikalnom sloju, FTN, Novi Sad, 1985, s. 83.

[42] Podaci JP „Toplana“ Kikinda za period 2006 do 2011. godina.

[43] Podaci opština Kikinda, 2011. godina.

[44] Potkonjak V, Brkić, M, Zoranović, M, Janić, T.: Baliranje i skladištenje kukuruzovine

sa prirodnim i veštaĉkim dosušivanjem, Zbornik radova sa II savetovanja: “Briketiranje

i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva“, Regionalna privredna komora,

Sombor, “Dacomv, Apatin, 1998, s. 11-18.

110

[45] Pravilnik o graniĉnim vrednostima emisije, naĉinu i rokovima merenja i evidentiranja

podataka, “Sl.glasnik RS”, br. 30/1997.

[46] Pravilnik o graniĉnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za

uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka, “Sl. glasnik RS”, br. 54/1992.

[47] Pravilnik o sadrţini, obimu i naĉinu izrade prethodne studije opravdanosti i studije

opravdanosti za izgradnju objekata, "Sl. glasnik RS", br. 80/2005.P

[48] Preveden, Z.: Alternativno gorivo i poljoprivredni otpaci, Zbornik radova:"Aktualni

problemi mehanizacije poljoprivrede", Jugoslovensko društvo za poljoprivrednu

tehniku, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb - Šibenik, 1980, s. 579-591.

[49] Projektni biro, Beograd. Mašinsko-tehnološki projekt izvedenog stanja postojeće

kotlarnice TO „Kikinda“ u Kikindi, 1993.

[50] Repić, B i dr., Eksperimentalno-demostraciono postrojenje za sagorevanje balirane

biomase iz poljoprivredne proizvodnje, Izveštaj NIV-ITE-317, Beograd-Vinĉa, 2006.

[51] Standard o maksimalno dozvoljenim koncentracijama škodljivih gasova, para i aerosola

u atmosferi radnih i pomoćnih prostorija, SRPS Z.BO 001. 1991.

[52] Strategija odrţivog razvoja opštine Ćuprija 2010-2015, Ćuprija, 2009.

[53] Tešić, M, Martinov, M, Veselinov, B, Topalov, S, Liĉen, H, Simić, L, Horti, J:

Mogućnosti mehanizovanog ubiranja, transporta i manipulacije sporednih proizvoda

ratarstva, studija, Mašinski fakultet, Novi Sad, 1983, s.330.

[54] Uredba o graniĉnim vrednostima emisija zagaĊujućih materija u vazduh (GVE), “Sl.

glasnik R.Srbije”, br. 71/2010

[55] Weissinger A., Obernberger I., 1999: NOx Reduction by Primary Measures on a

Travelling- Grate Furnace for Biomass Fuels and Waste Wood. In: Proceedings of the

4th Biomass Conference of the Americas, Sept 1999, Oakland (California), USA, ISBN

0-08-043019-8, Elsevier Science Ltd. (ed.), Oxford, UK, pp 1417-1425

[56] Zakon o zaštiti ţivotne sredine, “Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i br. 36/2009.

[57] Zekić, V.: Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase. Doktorska

disertacija. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 2006.

111

4. PRILOZI

A. TEKSTUALNI PRILOZI

01. PRORAĈUN TOPLOTNIH GUBITAKA TOPLOTE

02. PREDMER I PREDRAĈUN IZGRADNJE NOVE KOTLARNICE

B. GRAFIĈKI PRILOZI

01. PRIKAZ OBJEKTA NA SATELITSKOM SNIMKU NASELJA

02. SITUACIONI PLAN

03. OSNOVA PRIZEMLJA SA PRIKAZOM GREJNE INSTALACIJE

04. OSNOVA SPRATA SA PRIKAZOM GREJNE INSTALACIJE

05. TEHNOLOŠKA ŠEMA

06. DISPOZICIJA ELEMENATA U KOTLARNICI

07. ŠEMA POVEZIVANJA ELEMENATA U KOTLARNICI

TEHNIČKI PRORAČUNI

STATUS PROSTORIJA

Broj Naziv Tem. pr. Topl. gub. Status

prost. prostorije u zim. rež. prostorije prostorije

- - tp Q -

- - oC W -

01 02 03 05 07

S P O R T S K A S A L A

1 SALA 18 235427 TRETIRA SE

2 LEKARSKA ORDINACIJA 22 1587 TRETIRA SE

3 SPRAVARNICA 14 -434 NE TRETIRA SE

4 WC ŽENSKI 13 188 NE TRETIRA SE

5 SLUŽBENA PROSTORIJA 1 11 198 NE TRETIRA SE

6 SLUŽBENA PROSTORIJA 2 12 215 NE TRETIRA SE

7 WC MUŠKI 13 -16 NE TRETIRA SE




U K U P N O: 246582

Š K O L A P R I Z E M L J E

1,1 KOTLARNICA 15 2686 NE TRETIRA SE

1,2 SKLADIŠTE ZA UGALJ 15 2774 NE TRETIRA SE

1,3 SKLADIŠTE ZA DRVO 15 2324 NE TRETIRA SE

1,4 PROSTORIJA ZA KOTLARA 15 237 NE TRETIRA SE

1,5 15 1274 TRETIRA SE

1,6 PERIONICA 15 2218 TRETIRA SE

1,7 VEŠERAJ SA FRIŽIDERIMA 15 -454 TRETIRA SE

1,8 KUHINJA 20 6906 TRETIRA SE

1,9 GLAVNI HOL 15 6765 TRETIRA SE

1,10 BIBLIOTEKA 20 7916 TRETIRA SE

1,11 WC MUŠKI KOD BIBLIOTEKE 18 1910 TRETIRA SE

1,12 WC ŽENSKI KOD BIBLIOTEKE 18 1910 TRETIRA SE

1,13 KABINET TEHNIČKOG 20 7494 TRETIRA SE

1,14 POMOĆNA PROSTORIJA TEHNIČKOG 20 3413 TRETIRA SE

1,15 HODNIK KOD BIBLIOTEKE 15 1334 TRETIRA SE

1,16 GLAVNI ULAZ (VETROBRAN) 10 4523 TRETIRA SE

1,17 WC ŽENSKI - LAVABO 18 422 TRETIRA SE

1,18 WC MUŠKI - LAVABO 18 284 TRETIRA SE

1,19 WC ŽENSKI 18 2257 TRETIRA SE


1.21 POMOĆNA UČIONICA 1 SEVER 20 2433 TRETIRA SE

1.22 UČIONICA 1 SEVER 20 9662 TRETIRA SE






1.28 WC MUŠKI SEVERNO KRILO 18 3007 TRETIRA SE

1.29 WC MUŠKI LAVABO SEVERNO KRILO 18 109 TRETIRA SE

1.30 WC ŽENSKI SEVERNO KRILO 18 1099 TRETIRA SE

1.31 WC ŽENSKI LAVABO SEVERNO KRILO 18 66 TRETIRA SE

1.32 WC ŽENSKI ZA DECU PREDŠKLOSKOG ODELJENJA 18 1027 TRETIRA SE

1.33 WC MUŠKI ZA DECU PREDŠKLOSKOG ODELJENJA 18 1273 TRETIRA SE

1.34 KANCELARIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 20 2605 TRETIRA SE

1.35 PROSTORIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 20 6945 TRETIRA SE

1.36 POMOĆNA UČIONICA 1 JUG 20 1570 TRETIRA SE

1.37 UČIONICA 1 JUG 20 11343 TRETIRA SE







1.44 HODNIK 20 4112 TRETIRA SE

U K U P N O: 175594

Š K O L A S P R A T

2,1 ARHIVA 20 814 TRETIRA SE

2,2 RAČUNOVODSTVO 20 3509 TRETIRA SE

2,3 KANCELARIJA SEKRETAR 20 2456 TRETIRA SE

2,4 KANCELARIJA DIREKTORA 20 3634 TRETIRA SE

2,5 ZBORNICA 20 3988 TRETIRA SE

2,6 WC ZA NASTAVNIKE (MUŠKI) 18 348 TRETIRA SE

2,7 WC ZA NASTAVNIKE (ŽENSKI) 18 39 TRETIRA SE

2,8 PROSTORIJA SEKCIJE 20 1326 TRETIRA SE

2,9 POMOĆNA UČIONICA 20 1378 TRETIRA SE

2,10 PROSTORIJA ZA PRIJEM RODITELJA 20 1032 TRETIRA SE

2,11 HODNIK JUG 15 -1006 TRETIRA SE

2,12 STEPENIŠTE IZ GLAVNOG HOLA 15 7061 TRETIRA SE

2,13 UČIONICA 1 20 11884 TRETIRA SE

2,14 POMOĆNA UČIONICA 1 20 1567 TRETIRA SE






2.20 POMOĆNA UČIONICA 4 20 1743 TRETIRA SE

2.21 HODNIK SEVER 15 24764 TRETIRA SE

2.22 STEPENIŠTE SEVER 15 3112 TRETIRA SE


2.24 WC ŽENSKI 18 698 TRETIRA SE

U K U P N O: 108078

R E K A P I T U L A C I J A

S P O R T S K A S A L A 246582

Š K O L A P R I Z E M L J E 175594

Š K O L A S P R A T 108078

U K U P N O: 530254

PRORAČUN KOEFICIJENATA PROLAZA TOPLOTE

Materijal Debljina Koef. p. t. Topl. otpor

- d l R

- m W/mK m2K/W

01 02 03 04

SPOLJAŠNJI ZID U SALI - ZS1

Aluminijumski lim - - 0,043

Poliuretan 0,08 0,035 2,286

Aluminijumski lim - - 0,043

U K U P N O: 0,08 2,372

Toplotni otpor sa unutrašnje strane 0,125

Toplotni otpor vazdusnog sloja -

Toplotni otpor sa spoljašnje strane 0,043

UKUPNI TOPLOTNI OTPOR 2,540

KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE k W/m2K 0,39

POD NA TLU HALE - PO1

Parket 0,03 0,210 0,143

Cementna košuljica 0,03 1,400 0,021

Armirano betonska ploča 0,15 2,330 0,064

Tervol 0,06 0,041 1,463

Hidroizolacija - - -

Betonska ploča (mršavi beton) - - -

Sloj šljunka - - -

U K U P N O: 0,27 1,692



Toplotni otpor sa spoljašnje strane -



POD NA TLU SVLAČIONICA - PO2

Vinflex 0,002 0,160 0,013


Tervol 0,06 0,041 1,463



Betonska ploča - - -

Sloj šljunka - - -

U K U P N O: 0,242 1,562






POD NA TLU SANITARNIH ČVOROVA - PO3

Keramićke pločice 0,01 1,050 0,010

Cementni malter (lepak) 0,03 1,400 0,021


Tervol 0,06 0,041 1,463



Betonska ploča (mršavi beton) - - -

Sloj šljunka - - -

U K U P N O: 0,28 1,580






KROV HALE - K1

Ravan lim - - -

Daska 0,025 0,140 0,179

PVC folija - - -

Tervol 0,10 0,041 2,439

TR - lim - - -

U K U P N O: 0,13 2,618






TAVANICA U PROSTORIJAMA ISPOD TRIBINE

Gipsna ploča 0,018 0,700 0,026

U K U P N O: 0,02 0,026






UNUTRAŠNJI ZID - ZU2

Krečni malter 0,02 0,810 0,025

Puna opeka 0,20 0,520 0,385


U K U P N O: 0,24 0,434






UNUTRŠANJI ZID - ZU3


Puna opeka 0,12 0,610 0,197


U K U P N O: 0,16 0,246






SPOLJNI PROZOR - SP1 (Metalni prozor sa jednostrukim zastakljenjem)


UNUTRAŠNJA VRATA - V1


SPOLJNA VRATA - V2


ŠKOLA - PREGRADE

Materijal Debljina Koef. p. t. Topl. otpor

- d l R

- m W/mK m2K/W

01 02 03 04

SPOLJAŠNJI ZID - ZS1

Silikatna cigla (puna) 0,12 1,100 0,109

Vazduh 0,02 0,024 0,833

Tervol - TP6 0,06 0,038 1,579

Armirani beton 0,12 2,330 0,052


U K U P N O: 0,34 2,598






SPOLJAŠNJI ZID - ZS2

Daščana oplata (smreka) 0,02 0,140 0,143

Vazduh 0,02 0,024 0,833

Tervol - TP6 0,06 0,038 1,579


Produženi malter 0,02 0,870 0,023

U K U P N O: 0,30 2,655






SPOLJAŠNJI ZID 3 - ZS3

Bela silikatna opeka 0,12 1,100 0,109

Armirano betonski zid 0,10 2,330 0,043

Tervol - TP6 0,06 0,038 1,579

Vazduh 0,04 0,024 1,667


U K U P N O: 0,47 3,462






SPOLJAŠNJI ZID 4 - ZS4


Tervol - TP6 0,06 0,038 1,579

Vazduh 0,02 0,024 0,833



U K U P N O: 0,44 2,682






UNUTRAŠNJI ZID (IZMEĐU UČIONICA) - ZU1

Silikatna bela opeka 0,12 1,100 0,109

Vazduh 0,06 0,024 2,500


U K U P N O: 0,30 2,661






UNUTRAŠNJI ZID (PREMA HODNIKU) - ZU2

Silikatna bela opeka 0,12 1,100 0,109

U K U P N O: 0,12 0,109






UNUTRAŠNJI ZID - ZU3


Blok od šuplje opeke 0,12 0,760 0,158


U K U P N O: 0,16 0,205






POD NA PRIZEMLJU (WC I HODNICI, HOLOVI) - PO1

Keramičke pločice (neglazirane) 0,01 1,280 0,008

Cementni malter 0,03 1,400 0,021

Tervol - TP5 0,05 0,038 1,316



Mršavi beton 0,10 - -

Nabijeni šljunak (drenažni sloj) 0,15 0,150 1,000

U K U P N O: 0,49 2,409






POD NA PRIZEMLJU (UČIONICE I KANCELARIJE) - PO2

Parket 0,02 0,210 0,105


Tervol - TP5 0,05 0,038 1,316



Mršavi beton 0,10 - -

Nabijeni šljunak (drenažni sloj) 0,15 0,150 1,000

U K U P N O: 0,50 2,506






TAVANICA (PRIZEMLJE SEVER I CEO SPRAT) - TA1

Mediteran crep - - -

Letve (3x5cm) 0,030 - -


Tervol TP - 10 0,10 0,034 2,941



U K U P N O: 0,33 3,041






MEĐUSPRATNA KONSTRUKCIJA (WC I HODNICI NA SPRATU) - TA2

Keramičke pločice (neglazirane) 0,01 1,280 0,008




U K U P N O: 0,21 0,117






MEĐUSPRATNA KONSTRUKCIJA (UČIONICE I KANCELARIJE) - TA3

Parket 0,022 0,210 0,105




U K U P N O: 0,222 0,214






UNUTRAŠNJA VRATA - VU1 (Drvena vrata)


SPOLJNI PROZOR - SP1 (Drveni prozor krilo na krilo)


SPOLJAŠNJA VRATA - VU2 (Drvena vrata)


SPOLJNI PROZOR - SP1 (Metalni prozor sa jednostrukim zastakljenjem)


HEAT LOSS CALCULATION

Heat loss calculation is done according to the formula:

Qg = Qt + Qd

Here is:

Qt - Transmission heat losses [W]

Transmission heat losses calculation is done according to the formula:

Qt = k x F x (tp - ts)

Here is:

k - Heat transfer coefficient through the barrier [W/m2K]

F - Barrier area [m2]

tp - Design temperature in the room [C]

ts - External design temperature in winter mode [C]:

Qd - Heat loss from supplements [W]

Heat loss from supplements is done according to the formula:

Qd = Qss + Qp + Qv

Here is:

Qss - Supplements to the side of world [W]

Qp - Supplements to the discontinuation of work [W]

Qv - Supplement to the outside air blowing through the windows joints [W]

Supplement to the outside air blowing through the windows joints is done

according to the formula:

Qv = e * [S(a1 * l1) + S(a2 * l2)] * R * H * (tp - ts)

Ovde je:

e - Height correction factor

a1 - Permeability through the outer window [m2/mhPa

2/3]

a2 - Permeability through the outer door [m2/mhPa

2/3]

l1 - Gap length window [m]

l1 - Length of the neck joints [m]

R - Characteristics of the room

H - Performance of the building

Barr. Orien- Num. of Barrier Heat tran. Room Temp. Temp. Spec. Barrier Barrier Barrier Heat

mark tation peaces thickness coeff. temp. beh.barr. diff. heat flux length height area flux

- - n d k tp ts Dt q L H F Q

- - - m W/m2K

oC

oC K W/m

2 m m m2 W

01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13

S P O R T S R O O M

ROOM NAME: SPORTS ROOM

ROOM NUMBER: 1

ROOM TEMPERATURE - tp: 18

ROOM ORIENTATION NE

CALCULATION OF HEAT LOSS THROUGH THE BUILDING STRUCTURE - Qh

ZS NE 1 0,08 0,39 18 -18 36 14,17 46,00 16,05 738,30 10465

PS NE 1 - 5,42 18 -18 36 194,99 - - 287,50 56058

ZS NE 1 0,08 0,39 18 -18 36 14,17 - - 417,32 5915

PS NE 1 - 5,42 18 -18 36 194,99 - - 34,90 6805

ZS NW 1 0,08 0,39 18 -18 36 14,17 - - 417,32 5915

PS NW 1 - 5,42 18 -18 36 194,99 - - 34,90 6805

ZS SW 1 0,08 0,39 18 -18 36 14,17 - - 443,85 6291

ZS SW 1 0,08 0,39 18 -18 36 14,17 4,00 3,32 13,28 188

ZU - 1 0,16 2,02 18 22 -4 -8,06 4,10 2,50 10,25 -83

TA - 1 0,02 5,16 18 22 -4 -20,65 4,10 4,53 18,57 -384

VU - 1 - 0,02 18 22 -4 -0,08 0,90 2,05 1,85 -0,1

ZU - 1 0,16 2,02 18 14 4 8,06 11,09 2,03 22,51 182

VU - 1 - 0,02 18 14 4 0,08 1,80 2,05 3,69 0

TA - 1 0,02 5,16 18 14 4 20,65 11,09 4,53 50,24 1037

ZU - 1 0,24 2,02 18 13 5 10,08 3,63 2,03 7,37 74

TA - 1 0,02 5,16 13 13 0 0,00 11,09 4,53 50,24 0

ZU - 1 0,24 2,02 13 11 2 4,03 1,54 2,03 14,96 60

TA - 1 0,02 5,16 13 11 2 10,32 1,54 4,53 6,98 72

ZU - 1 0,24 2,02 13 11 2 4,03 - - 13,96 56

ZU - 1 0,24 2,02 13 12 1 2,02 1,54 2,03 14,96 30

TA - 1 0,02 5,16 13 12 1 5,16 1,54 4,53 6,98 36

ZU - 1 0,24 2,02 13 12 1 2,02 - - 13,96 28

ZU - 1 0,24 2,02 18 13 5 10,08 3,63 2,03 7,37 74

TA - 1 0,02 5,16 13 13 0 0,00 11,09 4,53 50,24 0

ZU - 1 0,24 1,46 13 20 -7 -10,23 3,63 2,03 7,37 -75

TA - 1 0,02 5,16 13 20 -7 -36,14 11,09 4,53 50,24 -1815

ZU - 1 0,24 1,46 13 20 -7 -10,23 3,63 2,03 7,37 -75

TA - 1 0,02 5,16 13 20 -7 -36,14 11,09 4,53 50,24 -1815

ZU - 1 0,24 1,46 13 20 -7 -10,23 3,63 2,03 7,37 -75

TA - 1 0,02 5,16 13 20 -7 -36,14 11,09 4,53 50,24 -1815

ZU - 1 0,16 2,02 13 20 -7 -14,11 - - 13,96 -197

VS SW 1 - 3,11 18 -18 36 111,83 1,80 2,38 4,28 479

TA - 1 0,13 0,36 18 -18 36 12,92 - - 1550 20032

PO - 1 0,27 0,54 18 -3 21 11,30 - - 1073 12130

TRANSMISSIVE HEAT LOSSES: Qh = 126400

TEMPER. PERMEABILITY OF JOINTS ALTITUDE SIDE OF WORLD 5% Qss = 6320

DIFFER. WINDOW DOOR CORRECT. DISC. OF WORK 15% Qpr = 18960

Dt =36 a1 = 0,66 a2 = 1,00 FACTOR PER. OF BUILD. CHAR. OF ROOM

LEN. OF JOIN. l1 =862,50 l2 = 9,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90

HEAT LOSSES ON BLOWING (Qv): Qv = e*(a1*l1+a2*l2)*R*H*Dt = 83747

HEAT LOSSES ADDITIONS TOTAL (Qd = Qss + Qpr): Qg = 109027

HEAT LOSSES TOTAL (Qg = Qt + Qd): Qg = 235427

ROOM NAME: MEDICAL OFFICE

ROOM NUMBER: 2


ROOM ORIENTATION SW


ZU - 1 0,16 2,02 22 18 4 8,06 4,10 2,50 10,25 83

VU - 1 - 0,02 22 18 4 0,08 0,90 2,05 1,85 0,1

ZU - 1 0,24 1,46 22 14 8 11,70 - - 13,96 163

ZS SW 1 0,08 0,39 22 -18 40 15,75 4,10 3,32 13,61 214

ZS W 1 0,08 0,39 22 -18 40 15,75 - - 13,96 220

TA - 1 0,02 5,16 22 18 4 20,65 4,10 4,53 18,57 384

PO - 1 0,24 0,58 22 -3 25 14,47 4,10 5,33 21,85 316


TEMPER. PERMEABILITY OF JOINTS ALTITUDE SIDE OF WORLD -5% Qss = -69


Dt =40 a1 =0,00 a2 = 0,00 FACTOR PER. OF BUILD. CHAR. OF ROOM

LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: STORAGE

ROOM NUMBER: 3


ROOM ORIENTATION SW


ZU - 1 0,16 2,02 14 18 -4 -8,06 11,09 2,03 22,51 -182

VU - 1 - 0,02 14 18 -4 -0,08 1,80 2,05 3,69 0

ZU - 1 0,16 2,02 14 13 1 2,02 - - 13,96 28

ZS SW 1 0,08 0,39 14 -18 32 12,60 11,09 3,32 36,82 464

ZU - 1 0,24 2,02 14 22 -8 -16,13 - - 13,96 -225

TA - 1 0,02 5,16 14 18 -4 -20,65 11,09 4,53 50,24 -1037

PO - 1 0,28 0,57 14 -3 17 9,73 11,09 5,33 59,11 575

TRANSMISSIVE HEAT LOSSES: Qh = -377

TEMPER. PERMEABILITY OF JOINTS ALTITUDE SIDE OF WORLD -5% Qss = 19

DIFFER. WINDOW DOOR CORRECT. DISC. OF WORK 20% Qpr = -75


LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90


HEAT LOSSES ADDITIONS TOTAL (Qd = Qss + Qpr): Qg = -57

HEAT LOSSES TOTAL (Qg = Qt + Qd): Qg = -434

ROOM NAME: FEMALE TOILET

ROOM NUMBER: 4


ROOM ORIENTATION SW


ZS SW 1 0,08 0,39 13 -18 31 12,21 3,63 3,32 12,05 147

VS SW 1 - 3,11 13 -18 31 96,29 0,90 2,05 1,85 178

ZU - 1 0,16 2,02 13 14 -1 -2,02 - - 13,96 -28

ZU - 1 0,24 2,02 13 18 -5 -10,08 3,63 2,03 7,37 -74

ZU - 1 0,16 2,02 13 11 2 4,03 - - 13,96 56

TA - 1 0,02 5,16 13 18 -5 -25,81 11,09 4,53 50,24 -1297

PO - 1 0,28 0,57 13 -3 16 9,16 11,09 5,33 59,11 541





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 5,90 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: OFFICIAL PREMISES 1

ROOM NUMBER: 5


ROOM ORIENTATION SW


ZS SW 1 0,08 0,39 11 -18 29 11,42 1,54 3,32 5,11 58

VS SW 1 - 3,11 11 -18 29 90,08 0,90 2,05 1,85 166

ZU - 1 0,16 2,02 11 13 -2 -4,03 - - 13,96 -56

ZU - 1 0,24 2,02 11 18 -7 -14,11 1,54 2,03 14,96 -211

ZU - 1 0,24 2,02 11 18 -7 -14,11 - - 13,96 -197

TA - 1 0,02 5,16 11 18 -7 -36,14 1,54 4,53 6,98 -252

PO - 1 0,28 0,57 11 -3 14 8,01 1,54 5,33 8,21 66





LEN. OF JOINTS l1 =0,00 l2 = 5,90 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: OFFICIAL PREMISES 2

ROOM NUMBER: 6


ROOM ORIENTATION SW


ZS SW 1 0,08 0,39 12 -18 30 11,81 1,54 3,32 5,11 60

VS SW 1 - 3,11 12 -18 30 93,19 0,90 2,05 1,85 172

ZU - 1 0,16 2,02 12 18 -6 -12,09 - - 13,96 -169

ZU - 1 0,24 2,02 12 18 -6 -12,09 1,54 2,03 14,96 -181

ZU - 1 0,24 2,02 12 18 -6 -12,09 - - 13,96 -169

TA - 1 0,02 5,16 12 18 -6 -30,97 1,54 4,53 6,98 -216

PO - 1 0,28 0,57 12 -3 15 8,59 1,54 5,33 8,21 70





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 5,90 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: MALE TOILET

ROOM NUMBER: 7


ROOM ORIENTATION SW


ZS SW 1 0,08 0,39 13 -18 31 12,21 3,63 3,32 12,05 147

VS SW 1 - 3,11 13 -18 31 96,29 0,90 2,05 1,85 178

ZU - 1 0,16 2,02 13 12 1 2,02 - - 13,96 28

ZU - 1 0,24 1,46 13 18 -5 -7,31 3,63 2,03 7,37 -54

ZU - 1 0,16 2,02 13 20 -7 -14,11 - - 13,96 -197

TA - 1 0,02 5,16 13 18 -5 -25,81 11,09 4,53 50,24 -1297

PO - 1 0,28 0,57 13 -3 16 9,16 11,09 5,33 59,11 541





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 5,90 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: PREMISE 1

ROOM NUMBER: 8


ROOM ORIENTATION SW


ZS SW 1 0,08 0,39 20 -18 38 14,96 3,63 3,32 12,05 180

VS SW 2 - 3,11 20 -18 38 118,04 0,90 2,05 1,85 436

ZU - 1 0,16 2,02 20 13 7 14,11 - - 13,96 197

ZU - 1 0,24 1,46 20 18 2 2,92 3,63 2,03 7,37 22

ZU - 1 0,16 2,02 20 20 0 0,00 - - 13,96 0

TA - 1 0,02 5,16 20 18 2 10,32 11,09 4,53 50,24 519

PO - 1 0,27 0,54 20 -3 23 12,38 11,09 5,33 59,11 732





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 5,90 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 9


ROOM ORIENTATION SW


ZS SW 1 0,08 0,39 20 -18 38 14,96 3,63 3,32 12,05 180

VS SW 2 - 3,11 20 -18 38 118,04 0,90 2,05 1,85 436

ZU - 1 0,16 2,02 20 20 0 0,00 - - 13,96 0

ZU - 1 0,24 1,46 20 18 2 2,92 3,63 2,03 7,37 22

ZU - 1 0,16 2,02 20 20 0 0,00 - - 13,96 0

TA - 1 0,02 5,16 20 18 2 10,32 11,09 4,53 50,24 519

PO - 1 0,27 0,54 20 -3 23 12,38 11,09 5,33 59,11 732





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 5,90 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 10


ROOM ORIENTATION SW


ZS SW 1 0,08 0,39 20 -18 38 14,96 3,63 3,32 12,05 180

VS SW 2 - 3,11 20 -18 38 118,04 0,90 2,05 1,85 436

ZU - 1 0,16 2,02 20 20 0 0,00 - - 13,96 0

ZU - 1 0,24 1,46 20 18 2 2,92 3,63 2,03 7,37 22

ZU - 1 0,16 2,02 20 18 2 4,03 - - 13,96 56

TA - 1 0,02 5,16 20 18 2 10,32 11,09 4,53 50,24 519

PO - 1 0,27 0,54 20 -3 23 12,38 11,09 5,33 59,11 732





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 5,90 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




S C H O O L B U I L D I N G - G R O U N D F L O O R

ROOM NAME: BOILER ROOM

ROOM NUMBER: 1,1


ROOM ORIENTATION S


ZS E 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 3,14 4,50 14,13 126

VS E 1 - 4,38 15 -18 33 144,56 2,27 2,30 5,22 755

ZU E 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 2,62 4,50 11,79 0

ZU S 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 1,08 4,50 4,86 0

VU S 1 - 0,71 15 15 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU S 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 4,64 4,50 20,88 0

VU S 1 - 0,71 15 15 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZS S 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 5,55 4,50 24,98 222

ZU W 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 2,93 4,50 13,19 0

VU W 1 - 0,71 15 15 0 0,00 2,70 2,30 6,21 0

ZU W 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 2,83 4,50 12,74 -177

ZU N 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 8,96 4,50 40,32 -561

ZU N 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 2,62 4,50 11,79 0

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 7,30 7,60 55,48 556

PO - 1 0,49 0,38 15 -3 18 6,77 7,30 7,30 53,29 361





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 9,14 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: WAREHOUSE FOR COAL

ROOM NUMBER: 1,2


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 5,83 4,50 26,24 233

ZS E 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 2,65 4,50 11,93 106

VS E 1 - 4,38 15 -18 33 144,56 1,80 2,30 4,14 598

ZU E 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 3,05 4,50 13,73 0

VU E 1 - 0,71 15 15 0 0,00 2,70 2,30 6,21 0

ZU N 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 5,63 4,50 25,34 -353

ZS W 1 0,34 0,35 15 -18 33 11,59 5,70 4,50 25,65 297

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 5,65 6,50 36,73 368

PO - 1 0,49 0,38 15 -3 18 6,77 5,65 5,63 31,81 215





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 8,20 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: WAREHOUSE FOR WOOD

ROOM NUMBER: 1,3


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 4,38 4,25 18,62 165

ZU E 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 2,75 4,25 11,69 0

ZU N 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 4,51 4,25 19,17 0

VU N 1 - 0,71 15 15 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZS W 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 2,75 4,25 11,69 104

VS W 1 - 4,38 15 -18 33 144,56 1,80 2,30 4,14 598

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 4,38 2,85 12,48 125

PO - 1 0,49 0,38 15 -3 18 6,77 4,38 2,75 12,05 82





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 8,20 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: STOKER'S ROOM

ROOM NUMBER: 1,4


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 1,20 4,25 5,10 45

ZS E 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 2,75 4,25 11,69 104

ZU N 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 1,20 4,25 5,10 0

VU N 1 - 0,71 15 15 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 2,75 4,25 11,69 0

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 2,75 1,25 3,44 34

PO - 1 0,49 0,38 15 -3 18 6,77 2,75 1,20 3,30 22





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME:

ROOM NUMBER: 1,5


ROOM ORIENTATION E


ZS E 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 2,50 4,50 11,25 100

PS E 2 - 2,64 15 -18 33 87,14 1,50 0,50 0,75 131

ZU N 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 2,50 4,50 11,25 -157

VU N 1 - 0,71 15 20 -5 -3,53 0,70 2,10 1,47 -5

ZU W 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 2,50 4,50 11,25 0

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 2,50 2,60 6,50 65

PO - 1 0,49 0,38 15 -3 18 6,77 2,50 2,50 6,25 42





LEN. OF JOIN. l1 =8,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: LAUNDRY

ROOM NUMBER: 1,6


ROOM ORIENTATION E


ZS E 1 0,47 0,27 15 -18 33 8,89 4,08 4,50 18,36 163

PS E 3 - 2,64 15 -18 33 87,14 1,50 0,50 0,75 196

ZS N 1 0,34 0,35 15 -18 33 11,59 2,76 4,50 12,42 144

ZU W 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 4,08 4,50 18,36 0

ZU S 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 2,76 4,50 12,42 -173

VU S 1 - 0,71 15 20 -5 -3,53 0,90 2,10 1,89 -7

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 4,08 2,96 12,08 121

PO - 1 0,49 0,38 15 -3 18 6,77 4,08 2,76 11,26 76





LEN. OF JOIN. l1 =12,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: LAUNDRY WITH FRIDGES

ROOM NUMBER: 1,7


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 15 -18 33 11,59 2,67 4,50 12,02 139

ZU W 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 4,08 4,50 18,36 -256

ZU S 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 2,67 4,50 12,02 -167

VU S 1 - 0,71 15 20 -5 -3,53 1,80 2,30 4,14 -15

ZU E 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 4,08 4,50 18,36 -256

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 4,08 2,87 11,71 117

PO - 1 0,49 0,38 15 -3 18 6,77 4,08 2,67 10,89 74


TEMPER. PERMEABILITY OF JOINTS ALTITUDE SIDE OF WORLD 5% Qss = -18



LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: KITCHEN

ROOM NUMBER: 1,8


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,47 0,27 20 -18 38 10,24 5,00 4,50 22,50 230

ZU N 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 2,82 4,50 12,69 177

VU N 1 - 0,71 20 15 5 3,53 1,80 2,30 4,14 15

ZU N 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 2,93 4,50 13,19 184

VU N 1 - 0,71 20 15 5 3,53 0,90 2,10 1,89 7

ZU N 1 - 2,91 20 15 5 14,55 2,92 4,50 13,14 191

ZU NW 1 - 2,91 20 15 5 14,55 4,93 4,50 22,19 323

ZU W 1 - 2,91 20 15 5 14,55 1,78 4,50 8,01 117

ZS W 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 2,85 4,50 12,83 171

ZU S 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 5,58 4,50 25,11 350

ZU S 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 2,20 4,50 9,90 138

ZU S 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 6,76 4,50 30,42 424

ZU S 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 2,63 4,50 11,84 165

VU S 1 - 0,71 20 15 5 3,53 0,70 2,10 1,47 5

ZS E 1 0,47 0,27 20 -18 38 10,24 1,20 4,50 5,40 55

VS E 1 - 4,38 20 -18 38 166,46 1,10 2,30 2,53 421

ZU E 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 2,83 4,50 12,74 177

ZU E 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 3,50 4,50 15,75 219

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 8,00 8,40 67,20 776

PO - 1 0,49 0,38 20 -3 23 8,65 8,00 7,95 63,60 550





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 6,80 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: MAIN HALL

ROOM NUMBER: 1,9


ROOM ORIENTATION N


ZS E 1 0,34 0,35 15 -18 33 11,59 14,03 4,50 63,14 732

ZU E 1 - 2,91 15 20 -5 -14,55 2,65 4,50 11,93 -174

ZU SE 1 - 2,91 15 20 -5 -14,55 4,07 4,50 18,32 -266

ZU S 1 - 2,91 15 20 -5 -14,55 2,88 4,50 12,96 -189

ZU S 1 0,12 2,78 15 10 5 13,92 5,10 4,50 22,95 320

VU S 1 - 0,71 15 10 5 3,53 3,80 2,30 8,74 31

ZU SW 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 3,80 4,50 17,10 -238

VU SW 1 - 0,71 15 20 -5 -3,53 0,70 2,10 1,47 -5

ZU W 1 0,34 0,35 15 10 5 1,76 2,92 4,50 13,14 23

ZS W 1 0,34 0,35 15 -18 33 11,59 2,70 4,50 12,15 141

ZU W 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 1,34 4,50 6,03 0

ZU W 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 3,12 4,50 14,04 -195

ZS W 1 0,44 0,34 15 -18 33 11,26 2,20 4,25 9,35 105

PS W 4 - 2,57 15 -18 33 84,77 1,35 0,50 0,68 229

ZU W 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 6,16 4,25 26,18 -288

ZU W 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 2,40 4,25 10,20 -112

VU W 1 - 1,29 15 20 -5 -6,46 2,00 2,33 4,66 -30

ZS NW 1 0,34 0,35 15 -18 33 11,59 5,22 4,25 22,19 257

PS NW 3 - 2,57 15 -18 33 84,77 1,25 1,07 1,34 340

ZU N 1 0,34 0,35 15 18 -3 -1,05 2,68 4,25 11,39 -12

VU N 1 - 3,14 15 18 -3 -9,42 0,90 2,10 1,89 -18

ZU N 1 0,34 0,35 15 18 -3 -1,05 3,02 4,25 12,84 -14

VU N 1 - 3,14 15 18 -3 -9,42 0,90 2,10 1,89 -18

TA - 1 0,33 0,30 15 15 0 0,00 16,04 16,05 257,44 0

PO - 1 0,49 0,38 15 -3 18 6,77 16,04 16,05 257,44 1742





LEN. OF JOIN. l1 =28,72 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: LIBRARY

ROOM NUMBER: 1,10


ROOM ORIENTATION W


ZS NW 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 8,77 4,25 37,27 483

PS NW 6 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,25 1,07 1,34 783

ZU SW 1 0,12 2,78 20 18 2 5,57 4,08 4,25 17,34 97

ZU S 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 2,74 4,25 11,65 162

ZU SE 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 4,80 4,25 20,40 284

VU SE 1 - 0,71 20 15 5 3,53 0,90 2,10 1,89 7

ZU E 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 2,88 4,25 12,24 170

ZU NE 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 3,85 4,25 16,36 228

VU NE 1 - 0,71 20 15 5 3,53 0,70 2,10 1,47 5

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 6,25 7,00 43,75 505

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 6,25 6,25 39,06 326





LEN. OF JOIN. l1 =27,84 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: MALE TOILET BESIDE LIBRARY

ROOM NUMBER: 1,11


ROOM ORIENTATION W


ZS NW 1 0,44 0,34 18 -18 36 12,28 1,88 4,25 7,99 98

PS NW 2 - 2,57 18 -18 36 92,48 1,25 1,07 1,34 247

ZU SW 1 0,12 2,78 18 18 0 0,00 4,08 4,25 17,34 0

ZU SE 1 0,12 2,78 18 15 3 8,35 1,88 4,25 7,99 67

VU SE 1 - 0,71 18 15 3 2,12 0,90 2,10 1,89 4

ZU NE 1 0,12 2,78 18 20 -2 -5,57 4,08 4,25 17,34 -97

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 4,08 2,10 8,57 94

PO - 1 0,50 0,36 18 -3 21 7,62 4,08 1,88 7,67 58





LEN. OF JOIN. l1 =9,28 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: FEMALE TOILET BESIDE LIBRARY

ROOM NUMBER: 1,12


ROOM ORIENTATION W


ZS NW 1 0,44 0,34 18 -18 36 12,28 1,88 4,25 7,99 98

PS NW 2 - 2,57 18 -18 36 92,48 1,25 1,07 1,34 247

ZU SW 1 0,12 2,78 18 20 -2 -5,57 4,08 4,25 17,34 -97

ZU SE 1 0,12 2,78 18 15 3 8,35 1,88 4,25 7,99 67

VU SE 1 - 0,71 18 15 3 2,12 0,90 2,10 1,89 4

ZU NE 1 0,12 2,78 18 18 0 0,00 4,08 4,25 17,34 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 4,08 2,10 8,57 94

PO - 1 0,50 0,36 18 -3 21 7,62 4,08 1,88 7,67 58





LEN. OF JOIN. l1 =9,28 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: CABINET FOR TECHNICAL EDUCATION

ROOM NUMBER: 1,13


ROOM ORIENTATION W


ZS NW 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 7,78 4,25 33,07 429

PS NW 6 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,25 1,07 1,34 783

ZU W 1 0,12 2,78 20 20 0 0,00 0,80 4,25 3,40 0

VU W 1 - 0,71 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU SW 1 0,12 2,78 20 20 0 0,00 2,32 4,25 9,86 0

ZU S 1 0,12 2,78 20 20 0 0,00 1,90 4,25 8,08 0

ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 2,30 4,25 9,78 127

ZS SE 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 4,48 4,25 19,04 247

ZU SE 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 0,98 4,25 4,17 58

ZU NE 1 0,12 2,78 20 15 5 13,92 1,77 4,25 7,52 105

VU NE 1 - 0,71 20 15 5 3,53 0,90 2,10 1,89 7

ZU NE 1 0,12 2,78 20 18 2 5,57 4,82 4,25 20,49 114

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 6,40 6,60 42,24 488

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 6,40 6,40 40,96 342





LEN. OF JOIN. l1 =27,84 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: UTILITY ROOM

ROOM NUMBER: 1,14


ROOM ORIENTATION W


ZS NW 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 3,50 4,25 14,88 193

PS NW 3 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,25 1,07 1,34 392

ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 6,10 4,25 25,93 336

ZU E 1 0,12 2,78 20 20 0 0,00 0,80 4,25 3,40 0

VU E 1 - 0,71 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU NE 1 0,12 2,78 20 20 0 0,00 2,37 4,25 10,07 0

ZU N 1 0,12 2,78 20 20 0 0,00 1,95 4,25 8,29 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 2,71 2,85 7,72 89

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 2,71 2,71 7,34 61





LEN. OF JOIN. l1 =13,92 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: HALL BESIDE LIBRARY

ROOM NUMBER: 1,15


ROOM ORIENTATION S


ZS SE 1 0,44 0,34 15 -18 33 11,26 6,14 4,25 26,10 294

ZU SE 1 0,44 0,34 15 10 5 1,71 1,86 4,25 7,91 13

ZU E 1 0,12 2,78 15 15 0 0,00 1,22 4,25 5,19 0

ZU N 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 2,81 4,25 11,94 -166

ZU NW 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 4,90 4,25 20,83 -290

VU NW 1 - 0,71 15 20 -5 -3,53 0,90 2,10 1,89 -7

ZU NW 1 0,12 2,78 15 18 -3 -8,35 1,95 4,25 8,29 -69

VU NW 1 - 0,71 15 18 -3 -2,12 0,90 2,10 1,89 -4

ZU NW 1 0,12 2,78 15 18 -3 -8,35 1,95 4,25 8,29 -69

VU NW 1 - 0,71 15 18 -3 -2,12 0,90 2,10 1,89 -4

ZU NW 1 0,12 2,78 15 20 -5 -13,92 1,00 4,25 4,25 -59

VU NW 1 - 0,71 15 20 -5 -3,53 0,90 2,10 1,89 -7

ZU SW 1 0,12 2,78 15 -18 33 91,90 2,15 4,25 9,14 840

VU SW 1 - 0,71 15 -18 33 23,27 0,90 2,10 1,89 44

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 6,11 6,40 39,10 392

PO - 1 0,49 0,38 15 -3 18 6,77 6,11 6,11 37,33 253





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: MAIN ENTRANCE (WINDSHIELD)

ROOM NUMBER: 1,16


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,12 2,78 10 -18 28 77,97 5,30 4,25 22,53 1756

VS S 1 - 1,87 10 -18 28 52,23 3,80 2,30 8,74 456

ZU E 1 0,34 0,35 10 15 -5 -1,76 2,00 4,25 8,50 -15

ZU N 1 0,12 2,78 10 15 -5 -13,92 5,11 4,25 21,72 -302

VU N 1 - 1,87 10 15 -5 -9,33 3,80 2,30 8,74 -82

ZU NW 1 0,44 0,34 10 15 -5 -1,71 1,86 4,25 7,91 -13

ZS SW 1 0,12 2,78 10 -18 28 77,97 1,52 4,25 6,46 504

TA - 1 0,33 0,30 10 -18 28 8,51 3,98 4,20 16,72 142

PO - 1 0,49 0,38 10 -3 13 4,89 3,98 4,00 15,92 78





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 12,20 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: FEMALE TOILET - LAVATORY

ROOM NUMBER: 1,17


ROOM ORIENTATION E


ZS E 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 1,88 4,00 7,52 95

ZU S 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 2,66 4,25 11,31 143

VU S 1 - 3,14 18 15 3 9,42 0,90 2,10 1,89 18

ZU W 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 1,88 4,00 7,52 0

ZU N 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,66 3,75 9,98 0

VU N 1 - 1,29 18 18 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 2,66 1,95 5,19 57

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 2,66 1,88 5,00 39





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: MALE TOILET - LAVATORY

ROOM NUMBER: 1,18


ROOM ORIENTATION E


ZU S 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 2,80 4,25 11,90 150

VU S 1 - 3,14 18 15 3 9,42 0,90 2,10 1,89 18

ZU W 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 1,88 4,00 7,52 -33

ZU N 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,80 3,75 10,50 0

VU N 1 - 1,29 18 18 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU E 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 1,88 4,00 7,52 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 2,80 1,95 5,46 60

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 2,80 1,88 5,26 42





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,19


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 2,66 1,40 3,72 47

ZS' N 1 0,30 0,34 18 -18 36 12,39 2,66 1,40 3,72 46

PS N 2 - 2,57 18 -18 36 92,37 1,35 1,07 1,44 267

ZS E 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 3,50 3,30 11,55 146

ZU S 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,66 3,75 9,98 0

VU S 1 - 1,29 18 18 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 3,50 3,30 11,55 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 2,66 3,60 9,58 105

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 2,66 3,50 9,31 74





LEN. OF JOIN. l1 =9,68 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,20


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 2,79 1,40 3,91 49

ZS' N 1 0,30 0,34 18 -18 36 12,39 2,79 1,40 3,91 48

PS N 2 - 2,57 18 -18 36 92,37 1,35 1,07 1,44 267

ZU E 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 3,50 3,30 11,55 0

ZU S 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,80 3,75 10,50 0

VU S 1 - 1,29 18 18 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 3,50 3,30 11,55 -51

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 2,80 3,60 10,08 110

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 2,80 3,50 9,80 77





LEN. OF JOIN. l1 =9,68 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: AUXILIARY CLASSROOM 1 NORTH

ROOM NUMBER: 1,21


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 2,60 1,40 3,64 49

ZS' N 1 0,30 0,34 20 -18 38 13,08 2,60 1,40 3,64 48

PS N 2 - 2,57 20 -18 38 97,50 1,35 1,07 1,44 282

ZU E 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 5,68 3,50 19,88 87

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,60 4,25 11,05 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

VU W 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 2,60 5,80 15,08 174

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 2,60 5,68 14,77 123





LEN. OF JOIN. l1 =9,68 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: CLASSROOM 1 NORTH

ROOM NUMBER: 1,22


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 8,60 1,40 12,04 161

ZS' N 1 0,30 0,34 20 -18 38 13,08 8,60 1,40 12,04 157

PS N 2 - 2,57 20 -18 38 97,50 1,35 1,07 1,44 282

PS N 4 - 2,57 20 -18 38 97,50 1,35 2,42 3,27 1274

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

VU E 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 8,60 4,25 36,55 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 8,60 5,80 49,88 576

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 8,60 5,68 48,85 408





LEN. OF JOIN. l1 =39,84 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,23


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 2,60 1,40 3,64 49

ZS' N 1 0,30 0,34 20 -18 38 13,08 2,60 1,40 3,64 48

PS N 2 - 2,57 20 -18 38 97,50 1,35 2,42 3,27 637

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,60 4,25 11,05 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

VU W 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 2,60 5,80 15,08 174

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 2,60 5,68 14,77 123





LEN. OF JOIN. l1 =9,68 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,24


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 8,60 1,40 12,04 161

ZS' N 1 0,30 0,34 20 -18 38 13,08 8,60 1,40 12,04 157

PS N 6 - 2,57 20 -18 38 97,50 1,35 2,42 3,27 1911

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

VU E 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 8,60 4,25 36,55 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 8,60 5,80 49,88 576

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 8,60 5,68 48,85 408





LEN. OF JOIN. l1 =45,24 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,25


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 2,84 1,40 3,98 53

ZS' N 1 0,30 0,34 20 -18 38 13,08 2,84 1,40 3,98 52

PS N 2 - 2,57 20 -18 38 97,50 1,35 2,42 3,27 637

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,84 4,25 12,07 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

VU W 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 2,84 5,80 16,47 190

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 2,84 5,68 16,13 135





LEN. OF JOIN. l1 =15,08 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,26


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 11,40 1,40 15,96 213

ZS' N 1 0,30 0,34 20 -18 38 13,08 11,40 1,40 15,96 209

PS N 2 - 2,57 20 -18 38 97,50 1,35 1,07 1,44 282

PS N 6 - 2,57 20 -18 38 97,50 1,35 2,42 3,27 1911

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

VU E 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,40 4,25 48,45 0

VU S 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

VU W 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 11,40 5,80 66,12 763

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 11,40 5,68 64,75 540





LEN. OF JOIN. l1 =54,92 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,27


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 2,80 1,40 3,92 52

ZS' N 1 0,30 0,34 20 -18 38 13,08 2,80 1,40 3,92 51

PS N 2 - 2,57 20 -18 38 97,50 1,35 1,07 1,44 282

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,68 3,50 19,88 0

VU E 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 5,68 3,50 19,88 87

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 2,80 5,80 16,24 187

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 2,80 5,68 15,90 133





LEN. OF JOIN. l1 =9,68 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: MALE TOILET NORTH WING

ROOM NUMBER: 1,28


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 4,06 1,40 5,68 72

ZS' N 1 0,30 0,34 18 -18 36 12,39 4,06 1,40 5,68 70

PS N 3 - 2,57 18 -18 36 92,37 1,35 1,07 1,44 400

ZU E 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 1,80 3,00 5,40 -24

ZU S 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 1,06 3,20 3,39 0

ZU S 1 0,16 2,20 18 15 3 6,59 3,00 3,20 9,60 63

VU S 1 - 1,29 18 18 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 1,80 3,00 5,40 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 4,06 1,88 7,63 83

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 4,06 1,80 7,31 58





LEN. OF JOIN. l1 =14,52 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: MALE TOILET - LAVATORY NORTH WING

ROOM NUMBER: 1,29


ROOM ORIENTATION N


ZU N 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 1,06 3,20 3,39 0

VU N 1 - 1,29 18 18 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU E 1 0,16 2,20 18 15 3 6,59 2,58 3,36 8,67 57

ZU S 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 1,06 4,06 4,30 -19

VU S 1 - 1,29 18 20 -2 -2,58 0,70 2,10 1,47 -4

ZU W 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,58 3,36 8,67 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 1,06 2,67 2,83 31

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 1,06 2,58 2,73 22





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: FEMALE TOILET NORTH WING

ROOM NUMBER: 1,30


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 1,50 1,40 2,10 27

ZS' N 1 0,30 0,34 18 -18 36 12,39 1,50 1,40 2,10 26

PS N 1 - 2,57 18 -18 36 92,37 1,35 1,07 1,44 133

ZU E 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,72 3,08 8,38 0

ZU S 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 1,50 3,46 5,19 0

VU S 1 - 1,29 18 18 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 0,70 3,37 2,36 0

ZS W 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 2,03 2,10 4,26 54

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 1,50 2,80 4,20 46

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 1,50 2,72 4,08 32





LEN. OF JOIN. l1 =4,84 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: FEMALE TOILET NORTH WING

ROOM NUMBER: 1,31


ROOM ORIENTATION W


ZU N 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 1,50 3,46 5,19 0

VU N 1 - 1,29 18 18 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,88 3,86 11,12 0

VU W 1 - 1,29 18 18 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU S 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 1,50 4,25 6,38 -28

ZU E 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,88 3,86 11,12 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 1,50 2,98 4,47 49

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 1,50 2,88 4,32 34





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: FEMALE TOILET - KINDERGARTEN

ROOM NUMBER: 1,32


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 1,50 1,40 2,10 27

ZS' N 1 0,30 0,34 18 -18 36 12,39 1,50 1,40 2,10 26

PS N 1 - 2,57 18 -18 36 92,37 1,35 1,07 1,44 133

ZU E 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 3,70 3,75 13,88 0

ZU S 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 1,50 4,25 6,38 -28

VU S 1 - 1,29 18 20 -2 -2,58 0,70 2,10 1,47 -4

ZU W 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 3,70 3,75 13,88 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 1,50 3,84 5,76 63

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 1,50 3,70 5,55 44





LEN. OF JOIN. l1 =4,84 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: MALE TOILET - KINDERGARTEN

ROOM NUMBER: 1,33


ROOM ORIENTATION W


ZS W 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 3,84 2,80 10,75 136

ZS N 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 1,45 1,40 2,03 26

ZS' N 1 0,30 0,34 18 -18 36 12,39 1,45 1,40 2,03 25

PS N 1 - 2,57 18 -18 36 92,37 1,35 1,07 1,44 133

ZS S 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 1,05 2,80 2,94 37

ZU S 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 2,00 4,25 8,50 -37

VU S 1 - 1,29 18 20 -2 -2,58 0,70 2,10 1,47 -4

ZU E 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 3,70 3,75 13,88 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 2,25 3,84 8,64 95

PO - 1 0,49 0,38 18 -3 21 7,90 2,25 3,70 8,33 66





LEN. OF JOIN. l1 =4,84 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: KIDERGARTEN OFFICE

ROOM NUMBER: 1,34


ROOM ORIENTATION W


ZS W 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 3,15 4,25 13,39 179

PS W 2 - 2,56 20 -18 38 97,24 1,35 1,07 1,44 281

ZS N 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 2,77 4,25 11,77 157

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,30 4,25 5,53 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 3,20 4,25 13,60 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 6,10 4,25 25,93 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 5,20 3,10 16,12 186

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 5,20 3,10 16,12 135





LEN. OF JOIN. l1 =9,68 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: KINDERGARTEN ROOM

ROOM NUMBER: 1,35


ROOM ORIENTATION S


ZS W 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 6,36 4,25 27,03 361

ZS S 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 4,45 4,25 18,91 252

ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 6,00 4,25 25,50 330

PS S 3 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 1,07 1,44 423

VS S 1 - 4,31 20 -18 38 163,74 1,35 2,33 3,15 515

ZS E 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 3,16 4,25 13,43 174

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,93 4,25 25,20 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 3,20 4,25 13,60 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,00 4,25 4,25 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 7,40 7,30 54,02 624

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 7,40 7,30 54,02 451





LEN. OF JOIN. l1 =14,52 l2 = 7,36 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: AUXILIARY CLASSROOM 1 SOUTH

ROOM NUMBER: 1,36


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 1,55 4,25 6,59 85

PS S 1 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 287

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,35 4,25 5,74 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,90 4,25 12,33 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,66 4,25 7,06 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

TA - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 2,38 2,70 6,43 0

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 2,38 2,70 6,43 54





LEN. OF JOIN. l1 =7,06 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: CLASSROOM 1 SOUTH

ROOM NUMBER: 1,37


ROOM ORIENTATION S


ZS JS 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 9,71 4,25 41,27 535

PS S 6 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 1724

VS S 1 - 4,31 20 -18 38 163,74 1,35 2,33 3,15 515

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,90 4,25 12,33 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,78 4,25 7,57 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,90 4,25 12,33 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,35 4,25 5,74 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,38 4,25 48,37 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

VU N 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 3,00 4,25 12,75 0

TA - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 7,59 7,59 57,61 0

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 7,59 7,59 57,61 481





LEN. OF JOIN. l1 =42,36 l2 = 7,36 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,38


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 1,37 4,25 5,82 75

PS S 1 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 287

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,35 4,25 5,74 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,72 4,25 11,56 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,66 4,25 7,06 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

TA - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 2,38 2,54 6,05 0

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 2,38 2,54 6,05 50





LEN. OF JOIN. l1 =7,06 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,39


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 9,71 4,25 41,27 535

PS S 6 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 1724

VS S 1 - 4,31 20 -18 38 163,74 1,35 2,33 3,15 515

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,72 4,25 11,56 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,78 4,25 7,57 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,90 4,25 12,33 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,35 4,25 5,74 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,20 4,25 47,60 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

VU N 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 3,00 4,25 12,75 0

TA - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 7,70 7,45 57,37 0

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 7,70 7,45 57,37 479





LEN. OF JOIN. l1 =42,36 l2 = 7,36 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,40


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 1,37 4,25 5,82 75

PS S 1 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 287

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,35 4,25 5,74 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,72 4,25 11,56 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,66 4,25 7,06 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

TA - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 2,38 2,54 6,05 0

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 2,38 2,54 6,05 50





LEN. OF JOIN. l1 =7,06 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,41


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 9,71 4,25 41,27 535

PS S 6 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 1724

VS S 1 - 4,31 20 -18 38 163,74 1,35 2,33 3,15 515

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,72 4,25 11,56 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,78 4,25 7,57 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,90 4,25 12,33 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,35 4,25 5,74 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,20 4,25 47,60 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

VU N 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 3,00 4,25 12,75 0

TA - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 7,70 7,45 57,37 0

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 7,70 7,45 57,37 479





LEN. OF JOIN. l1 =42,36 l2 = 7,36 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,42


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 1,37 4,25 5,82 75

PS S 1 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 287

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,35 4,25 5,74 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,72 4,25 11,56 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,66 4,25 7,06 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

TA - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 2,38 2,54 6,05 0

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 2,38 2,54 6,05 50





LEN. OF JOIN. l1 =7,06 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 1,43


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 10,00 4,25 42,50 551

PS S 6 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 1724

VS S 1 - 4,31 20 -18 38 163,74 1,35 2,33 3,15 515

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,72 4,25 11,56 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,78 4,25 7,57 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,90 4,25 12,33 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,35 4,25 5,74 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,45 4,25 48,66 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

VU N 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 5,80 4,25 24,65 271

TA - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 7,70 7,45 57,37 0

PO - 1 0,50 0,36 20 -3 23 8,34 7,70 7,45 57,37 479





LEN. OF JOIN. l1 =42,36 l2 = 7,36 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: HALL

ROOM NUMBER: 1,44


ROOM ORIENTATION S


ZS W 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 2,30 4,25 9,78 127

VS W 1 - 4,31 20 -18 38 163,74 2,00 2,33 4,66 763

ZU W 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 2,31 4,25 9,82 43

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,18 4,25 5,02 0

VU W 1 - 1,29 20 18 2 2,58 0,70 2,10 1,47 4

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,31 4,25 9,82 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,18 4,25 5,02 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,60 4,25 49,30 0

VU S 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,50 4,25 48,88 0

VU S 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,50 4,25 48,88 0

VU S 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,60 4,25 49,30 0

VU S 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 2,30 4,25 9,78 107

VU E 1 - 1,29 20 15 5 6,46 2,00 2,33 4,66 30

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 8,72 4,25 37,06 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,72 4,25 11,56 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 8,72 4,25 37,06 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,96 4,25 12,58 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 11,52 4,25 48,96 0

VU N 2 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,92 4,25 12,41 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 3,00 4,25 12,75 140

ZU N 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 2,54 4,25 10,80 47

ZU N 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 1,68 4,25 7,14 31

ZU N 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 1,62 4,25 6,89 30

ZU N 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 1,89 4,25 8,03 35

VU N 2 - 1,29 20 15 5 6,46 0,70 2,10 1,47 19

TA - 1 0,21 2,73 20 20 0 0,00 11,00 11,00 121,00 0

PO - 1 0,49 0,38 20 -3 23 8,65 11,00 11,00 121,00 1046





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 8,66 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




S C H O O L B U I L D I N G - F I R S T F L O O R

ROOM NAME: ARCHIVE

ROOM NUMBER: 2,1


ROOM ORIENTATION E


ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 5,80 4,25 24,65 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 5,43 4,25 23,08 254

ZU E 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 1,82 4,25 7,74 85

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 4,00 4,25 17,00 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 3,90 3,90 15,21 176

PO - 1 0,22 2,16 20 15 5 10,79 3,90 3,90 15,21 164





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: ACCOUNTANT'S OFFICE

ROOM NUMBER: 2,2


ROOM ORIENTATION W


ZS W 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 2,82 4,25 11,99 155

PS W 2 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 575

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 4,00 4,25 17,00 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 2,82 4,25 11,99 132

VU E 1 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 12

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 4,00 4,25 17,00 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 4,00 2,82 11,28 130

PO - 1 0,22 2,16 20 15 5 10,79 4,00 2,82 11,28 122





LEN. OF JOIN. l1 =14,12 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: SECRETARY'S OFFICE

ROOM NUMBER: 2,3


ROOM ORIENTATION W


ZS W 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 2,72 4,25 11,56 150

PS W 2 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 1,07 1,44 282

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 4,00 4,25 17,00 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 2,71 4,25 11,52 127

VU E 1 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 12

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 4,00 4,25 17,00 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,90 2,10 1,89 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 4,00 2,72 10,88 126

PO - 1 0,22 2,16 20 15 5 10,79 4,00 2,72 10,88 117





LEN. OF JOIN. l1 =9,68 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: PRINCIPAL'S OFFICE

ROOM NUMBER: 2,4


ROOM ORIENTATION W


ZS W 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 2,72 4,25 11,56 150

PS W 1 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 1,07 1,44 141

VS W 1 - 4,31 20 -18 38 163,74 1,20 2,33 2,80 458

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 4,00 4,25 17,00 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 2,71 4,25 11,52 127

VU E 1 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 12

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 4,00 4,25 17,00 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 4,00 2,72 10,88 126

PO - 1 0,22 2,16 20 15 5 10,79 4,00 2,72 10,88 117





LEN. OF JOIN. l1 =7,84 l2 = 7,06 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: TEACHER'S OFFICE

ROOM NUMBER: 2,5


ROOM ORIENTATION W


ZS W 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 1,30 4,25 5,53 72

VS W 1 - 4,31 20 -18 38 163,74 1,20 2,33 2,80 458

ZU W 1 0,16 2,20 20 -3 23 50,55 4,30 4,25 18,28 924

ZU S 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 2,80 4,25 11,90 131

VU S 1 - 1,29 20 15 5 6,46 1,70 2,33 3,96 26

ZU SE 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 2,13 4,25 9,05 99

ZU E 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 4,05 4,25 17,21 189

VU E 1 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 12

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 4,30 4,25 18,28 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 4,30 5,35 23,01 266

PO - 1 0,22 2,16 20 15 5 10,79 4,30 5,35 23,01 248





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 7,06 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: MALE TOILET (TEACHERS ONLY)

ROOM NUMBER: 2,6


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,34 0,35 18 -18 36 12,64 3,76 4,25 15,98 202

ZU E 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 1,27 4,25 5,40 -24

ZU N 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 3,76 4,25 15,98 0

ZU W 1 0,16 2,20 18 15 3 6,59 1,27 4,25 5,40 36

VU W 1 - 1,29 18 15 3 3,88 0,70 2,10 1,47 6

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 3,76 1,27 4,78 52

PO - 1 0,22 2,16 18 15 3 6,47 3,76 1,27 4,78 31





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: FEMALE TOILET (TEACHERS ONLY)

ROOM NUMBER: 2,7


ROOM ORIENTATION E


ZU S 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 3,76 4,25 15,98 0

ZU E 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 1,30 4,25 5,53 -24

ZU N 1 0,16 2,20 18 20 -2 -4,40 3,76 4,25 15,98 -70

ZU W 1 0,16 2,20 18 15 3 6,59 1,30 4,25 5,53 36

VU W 1 - 1,29 18 15 3 3,88 0,70 2,10 1,47 6

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 3,76 1,30 4,89 53

PO - 1 0,22 2,16 18 15 3 6,47 3,76 1,30 4,89 32





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: EXTRACURRICULAR SECTION'S ROOM

ROOM NUMBER: 2,8


ROOM ORIENTATION E


ZS E 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 5,71 4,25 24,27 324

ZS S 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 1,40 4,25 5,95 79

ZU S 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 3,88 4,25 16,49 72

ZU W 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 1,30 4,25 5,53 24

ZU W 1 0,16 2,20 20 18 2 4,40 1,27 4,25 5,40 24

ZU W 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 2,90 4,25 12,33 135

PU W 1 - 0,71 20 15 5 3,56 0,50 0,50 0,25 1

PU W 1 - 0,71 20 15 5 3,56 1,35 0,50 0,68 2

VU W 1 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 12

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 5,28 3,65 19,27 222

PO - 1 0,22 2,16 20 15 5 10,79 5,28 3,65 19,27 208





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: AUXILIARY CLASSROOM

ROOM NUMBER: 2,9


ROOM ORIENTATION E


ZS E 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 5,10 4,25 21,68 289

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,28 4,25 22,44 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 5,10 4,25 21,68 238

PU W 3 - 0,71 20 15 5 3,56 1,35 0,50 0,68 7

VU W 1 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 12

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 5,28 5,10 26,93 311

PO - 1 0,22 2,16 20 15 5 10,79 5,28 5,10 26,93 290





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: VISIT OFFICE

ROOM NUMBER: 2,10


ROOM ORIENTATION E


ZS E 1 0,34 0,35 20 -18 38 13,34 2,90 4,25 12,33 164

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 5,28 4,25 22,44 0

PU S 4 - 0,71 20 20 0 0,00 1,35 0,50 0,68 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 1,70 4,25 7,23 79

PU W 1 - 0,71 20 15 5 3,56 1,35 0,50 0,68 2

ZU NW 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 1,70 4,25 7,23 79

PU NW 1 - 0,71 20 15 5 3,56 0,50 0,50 0,25 1

VU NW 1 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 12

ZU N 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 4,08 4,25 17,34 191

PU N 3 - 0,71 20 15 5 3,56 1,35 0,50 0,68 7

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 5,00 2,90 14,50 167

PO - 1 0,22 2,16 20 15 5 10,79 5,00 2,90 14,50 156





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: HALL SOUTH

ROOM NUMBER: 2,11


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,34 0,35 15 -18 33 11,59 5,90 4,25 25,08 291

ZU E 1 0,16 2,20 15 18 -3 -6,59 1,48 4,25 6,29 -41

VU E 1 - 1,29 15 18 -3 -3,88 0,70 2,10 1,47 -6

ZU E 1 0,16 2,20 15 18 -3 -6,59 1,42 4,25 6,04 -40

VU E 1 - 1,29 15 18 -3 -3,88 0,70 2,10 1,47 -6

ZU E 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 3,02 4,25 12,84 -141

VU E 1 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -12

PU E 1 - 0,71 15 20 -5 -3,56 0,50 0,50 0,25 -1

PU E 1 - 0,71 15 20 -5 -3,56 1,35 0,50 0,68 -2

ZU E 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 5,22 4,25 22,19 -244

VU E 1 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -12

PU E 3 - 0,71 15 20 -5 -3,56 1,35 0,50 0,68 -7

ZU E 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 1,76 4,25 7,48 -82

PU E 1 - 0,71 15 20 -5 -3,56 1,35 0,50 0,68 -2

ZU SE 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 1,67 4,25 7,10 -78

VU SE 1 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -12

ZU NE 1 0,16 2,20 15 15 0 0,00 2,04 4,25 8,67 0

ZU E 1 0,16 2,20 15 15 0 0,00 1,85 4,25 7,86 0

ZU SW 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 5,69 4,25 24,18 -266

ZU W 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 1,94 4,25 8,25 -91

ZU W 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 2,94 4,25 12,50 -137

VU W 1 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -12

ZU W 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 2,84 4,25 12,07 -133

VU W 1 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -12

ZU W 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 2,84 4,25 12,07 -133

VU W 1 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -12

ZU W 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 4,16 4,25 17,68 -194

VU W 1 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -12

ZU NW 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 2,30 4,25 9,78 -107

ZU N 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 2,92 4,25 12,41 -136

VU N 1 - 1,29 15 20 -5 -6,46 1,70 2,33 3,96 -26

ZS NW 1 0,44 0,34 15 -18 33 11,26 2,14 4,25 9,10 102

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 8,30 8,30 68,89 691

PO - 1 0,22 2,16 15 15 0 0,00 8,30 8,30 68,89 0





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: STAIRS BEHIND THE MAIN HALL

ROOM NUMBER: 2,12


ROOM ORIENTATION E


ZS E 1 0,34 0,35 15 -18 33 11,59 5,90 8,50 50,15 581

PS NE 1 - 5,81 15 -18 33 191,73 5,00 3,15 15,75 3020

ZU W 1 0,16 2,20 15 15 0 0,00 1,85 8,25 15,26 0

ZU SW 1 0,16 2,20 15 15 0 0,00 1,46 8,50 12,41 0

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 6,90 6,94 47,89 480

PO - 1 0,22 2,16 15 15 0 0,00 6,90 6,94 47,89 0





LEN. OF JOIN. l1 =16,30 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: CLASSROOM 1

ROOM NUMBER: 2,13


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 9,86 4,25 41,91 543

PS S 7 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 2011

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,62 4,25 11,14 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 5,80 4,25 24,65 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 11,20 4,25 47,60 523

VU N 2 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 24

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,40 4,25 5,95 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,90 4,25 12,33 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,78 4,25 7,57 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 7,70 7,45 57,37 662

PO - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 7,70 7,45 57,37 0





LEN. OF JOIN. l1 =49,42 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: AUXILIARY CLASSROOM 1

ROOM NUMBER: 2,14


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 1,22 4,25 5,19 67

PS S 1 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 287

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,28 4,25 5,44 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,66 4,25 7,06 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,62 4,25 11,14 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,78 4,25 11,82 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 2,38 2,54 6,05 70

PO - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 2,38 2,54 6,05 0





LEN. OF JOIN. l1 =7,06 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 2,15


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 9,86 4,25 41,91 543

PS S 7 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 2011

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,62 4,25 11,14 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 3,00 4,25 12,75 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 11,20 4,25 47,60 523

VU N 2 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 24

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,40 4,25 5,95 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,90 4,25 12,33 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,78 4,25 7,57 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 7,70 7,45 57,37 662

PO - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 7,70 7,45 57,37 0





LEN. OF JOIN. l1 =49,42 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 2,16


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 1,22 4,25 5,19 67

PS S 1 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 287

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,28 4,25 5,44 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,66 4,25 7,06 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,62 4,25 11,14 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,78 4,25 11,82 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 2,38 2,54 6,05 70

PO - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 2,38 2,54 6,05 0





LEN. OF JOIN. l1 =7,06 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 2,17


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 9,86 4,25 41,91 543

PS S 7 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 2011

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,62 4,25 11,14 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 3,00 4,25 12,75 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 11,20 4,25 47,60 523

VU N 2 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 24

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,40 4,25 5,95 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,90 4,25 12,33 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,78 4,25 7,57 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 7,70 7,45 57,37 662

PO - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 7,70 7,45 57,37 0





LEN. OF JOIN. l1 =49,42 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 2,18


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 1,22 4,25 5,19 67

PS S 1 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 287

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,28 4,25 5,44 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,66 4,25 7,06 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,62 4,25 11,14 0

ZU W 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,78 4,25 11,82 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 2,38 2,54 6,05 70

PO - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 2,38 2,54 6,05 0





LEN. OF JOIN. l1 =7,06 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 2,19


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 9,86 4,25 41,91 543

PS S 7 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 2011

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,62 4,25 11,14 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 2,80 4,25 11,90 0

ZU E 1 0,30 0,34 20 20 0 0,00 3,00 4,25 12,75 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 15 5 10,99 11,38 4,25 48,37 532

VU N 2 - 1,29 20 15 5 6,46 0,90 2,10 1,89 24

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,40 4,25 5,95 0

VU N 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZS W 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 2,90 4,25 12,33 160

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,78 4,25 7,57 0

ZU W 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 7,70 7,45 57,37 662

PO - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 7,70 7,45 57,37 0





LEN. OF JOIN. l1 =49,42 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 2,20


ROOM ORIENTATION S


ZS S 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 1,22 4,25 5,19 67

PS S 1 - 2,57 20 -18 38 97,62 1,35 2,18 2,94 287

ZU S 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,28 4,25 5,44 0

VU S 1 - 1,29 20 20 0 0,00 0,70 2,10 1,47 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,12 4,25 4,76 0

ZU E 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 1,66 4,25 7,06 0

ZU N 1 0,16 2,20 20 20 0 0,00 2,62 4,25 11,14 0

ZU W 1 0,44 0,34 20 -18 38 12,96 2,78 4,25 11,82 153

TA - 1 0,33 0,30 20 -18 38 11,55 2,38 2,54 6,05 70

PO - 1 0,22 2,16 20 20 0 0,00 2,38 2,54 6,05 0





LEN. OF JOIN. l1 =7,06 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: HALL NORTH

ROOM NUMBER: 2,21


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,44 0,34 15 -18 33 11,26 46,00 4,25 195,50 2200

PS N 32 - 2,57 15 -18 33 84,77 1,35 1,07 1,44 3919

ZU N 1 0,16 2,20 15 18 -3 -6,59 2,50 4,25 10,63 -70

VU N 1 - 1,29 15 18 -3 -3,88 0,90 2,10 1,89 -7

ZU W 1 0,16 2,20 15 18 -3 -6,59 1,12 4,25 4,76 -31

VU W 1 - 1,29 15 18 -3 -3,88 0,70 2,10 1,47 -6

ZS W 1 0,44 0,34 15 -18 33 11,26 0,90 4,25 3,83 43

ZU S 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 11,35 4,25 48,24 -530

VU S 2 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -24

ZU S 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 11,50 4,25 48,88 -537

VU S 2 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -24

ZU S 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 11,50 4,25 48,88 -537

VU S 2 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -24

ZU S 1 0,16 2,20 15 20 -5 -10,99 11,75 4,25 49,94 -549

VU S 2 - 1,29 15 20 -5 -6,46 0,90 2,10 1,89 -24

ZU E 1 0,16 2,20 15 15 0 0,00 2,75 4,25 11,69 0

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 11,00 10,95 120,45 1208

PO - 1 0,21 2,73 15 20 -5 -13,64 11,00 10,95 120,45 -1643





LEN. OF JOIN. l1 =154,88 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




ROOM NAME: STAIRS NORTH

ROOM NUMBER: 2,22


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,44 0,34 15 -18 33 11,26 2,88 8,50 24,48 276

ZS E 1 0,44 0,34 15 -18 33 11,26 3,48 8,50 29,58 333

ZU W 1 0,16 2,20 15 18 -3 -6,59 1,74 8,50 14,79 -98

ZU W 1 0,16 2,20 15 -18 33 72,53 2,14 8,50 18,19 1319

TA - 1 0,33 0,30 15 -18 33 10,03 3,34 3,34 11,16 112

PO - 1 0,21 2,73 15 -3 18 49,10 3,34 3,34 11,16 548





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 2,23


ROOM ORIENTATION N


ZS N 1 0,44 0,34 18 -18 36 12,28 6,88 4,25 29,24 359

ZS W 1 0,44 0,34 18 -18 36 12,28 1,13 4,25 4,80 59

ZU W 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 0,60 4,25 2,55 0

ZU S 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,85 4,25 12,11 0

ZU S 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 2,00 4,25 8,50 0

ZU S 1 0,16 2,20 18 15 3 6,59 2,38 4,25 10,12 67

VU S 1 - 1,29 18 15 3 3,88 0,90 2,10 1,89 7

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 3,15 3,15 9,92 109

PO - 1 0,21 2,73 18 18 0 0,00 3,15 3,15 9,92 0





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90





ROOM NUMBER: 2,24


ROOM ORIENTATION W


ZS W 1 0,44 0,34 18 -18 36 12,28 2,25 4,25 9,56 117

ZS S 1 0,44 0,34 18 -18 36 12,28 5,98 4,25 25,42 312

ZU E 1 0,16 2,20 18 15 3 6,59 1,44 4,25 6,12 40

VU E 1 - 1,29 18 15 3 3,88 0,70 2,10 1,47 6

ZU E 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 0,60 4,25 2,55 0

ZU N 1 0,16 2,20 18 18 0 0,00 4,91 4,25 20,87 0

TA - 1 0,33 0,30 18 -18 36 10,94 3,11 3,11 9,67 106

PO - 1 0,21 2,73 18 18 0 0,00 3,11 3,11 9,67 0





LEN. OF JOIN. l1 =0,00 l2 = 0,00 e = 1,00 H = 4,47 R = 0,90




POZICIJA OPIS RADOVA J.M. KOL J.M C R I M

01.06. PREDMER I PREDRAČUN

01.06.01. TERMOTEHNIČKA OPREMA

01.06.01.01 Isporuka i montaža toplovodnog kotla, koji kao energent koristi pelet od biomase, proizvod "EKO PRO-DUKT" - Novi Sad. Q = 560 kW tw = 90 / 70 oC A = 1920 mm L = 1100 mm H = 2455mm kom. 1 2.825.615 2.825.615

01.06.01.02 Isporuka i montaža cevnog pužnog dozatora za pelet od biomase, sa protivplamenom barijerom, proizvod "EKO PRODUKT" - Novi Sad. Q = 132 kg/h D = 140 mm N = 35 min-1

L = 2200 mm Pm = 1,10 kW kom. 1 244.255 244.255

01.06.01.03 Isporuka i montaža spremnika za pelet od biomase, proizvod "EKO PRODUKT" - Novi Sad. V = 1,8 m3

A = 3000 mm B = 3000 mm H = 3000 mm kom. 1 125.000 125.000

01.06.01.04 Isporuka i montaža multiciklonskog odvajača letećeg pepela, izolovanog sa ustavom na elektromotorni pogon i košem za sakupljanje pepela, proizvod "EKO PRODUKT" - Novi Sad.

kom. 1 396.220 396.220

01.06.01.05 Isporuka i montaža centrifugalnog ventilatora za izvlačenje produkata sagorevanja iz ložišta kotla, proizvod "DYNAIR" - Italija. Q = 4200 m3/h Pm = 3,00 kW n = 2200 min-1

tradno, max = 300 oC h = 0,71 kom. 1 387.000 387.000

01.06.01.06 Isporuka ručnog viljuškara nosivosti 2 t. kom. 1 72.000 72.000

01.06.01.07 Isporuka i motaža metalne noseće konstrukcije za istovar i manipulaciju džambo vrećama peleta.

Masa konstrukcije 932 kg. kom. 1 262.000 262.000

01.06.01.08 Isporuka i montaža čelične dimnjače prečnika 500 mm obložene termoizolacionim slojem od mineralne vune, debljine 50 mm, sa zaštitom od aluminijumskog lima debljine 0,8 mm.

kom. 1 15.000 15.000

01.06.01.09 Isporuka i montaža crnih bešavnih cevi, prema DIN 2448. DN 10 - Ø 16,0x1,8 m DN 20 - Ø 25,0x2,8 m DN 65 - Ø 70,0x2,6 m DN 80 - Ø 88,9x3,8 m DN125 - Ø 133,0x4,8 m DN200 – Ø 219,1x5,9 m

30 19 29 21 14 1

190 340

1.205 1.400 2.100 2.700

5.700 6.460

35.032 29.210 30.030 2.700

01.06.01.10 Za spojni i zaptivni materijal, hamburške lukove, dvodelne cevne obujmice, vešaljke za cevi, metalne rozete, zidne čaure, cement, gips i drugi materijal potreban za montažu cevoda uzima se 50% od vrednosti pod br. 09. ovog izveštaja.

50%

109.132 54.566

01.06.01.11 Izrada i montaža posuda za odzračivanje instalacije. Ø 159,0 x 4,5 / 150,0

kom. 10 3.000 30.000

01.06.01.12 Izrada i montaža kolektora od crnih čeličnih cevi sa potrebnim brojem priključaka: Razdelni kolektor: Ø 267,0 x 6,5 / 2400 mm DN125 - Priključak za polazni kotlovski vod DN 20 - Priključak za polazni vod bojlera za san. vodu DN 65 - Priključak za polazni vod instalacije br. 03 DN 65 - Priključak za polazni vod instalacije br. 02 DN 80 - Priključak za polazni vod instalacije br. 01 DN200 - Bočni priključak za kratku vezu DN 10 - Čeoni priključak za manometar DN 20 - Priključak sa donje strane za pražnjenje

kom. 1 45.000 45.000

01.06.01.13 Sabirni kolektor: Ø 267,0 x 6,5 / 2400 mm DN125 - Priključak za povratni kotlovski vod DN 20 - Priključak za povratni vod bojlera za san. vodu DN 65 - Priključak za povratni vod instalacije br. 03 DN 65 - Priključak za povratni vod instalacije br. 02 DN 80 - Priključak za povratni vod instalacije br. 01 DN200 - Bočni priključak za kratku vezu DN 10 - Čeoni priključak za manometar DN 20 - Priključak sa donje strane za pražnjenje DN 20 - Priključak sa donje strane za punjenje kom.

1

45.000

45.000

01.06.01.14 Isporuka i montaža kuglastih ventila za NP6, sa navojnim priključcima. DN 10 kom. DN 20 kom.

10 13

440 1.320

4.400 17.160

01.06.01.15 Isporuka i montaža kuglastih ventila, za NP6, sa prirubnicama i kontraprirubnicama. DN 65 kom. DN 80 kom. DN125 kom.

10 5 6

6.500 8.000 12.500

65.000 40.000 75.000

01.06.01.16 Isporuka i motaža odvajača nečistoća za NP6, sa navojnim priključcima. DN 20 kom. 2 1.200 2.400

01.06.01.17 Isporuka i montaza odvajača nečistoće za NP6, sa priru-bnicama i kontraprirubnicama. DN 65 kom. DN 80 kom. DN125 kom.

6 3 1

2.770 3.120 4.200

16.620 9.360 4.200

Isporuka i montaža trokrakih regulacionih ventila komplet sa motornim pogonom, proizvod "AUTER" - Beograd.

01.06.01.18 Tip RV3-65/63/AVC.24 ΔP = 9000 Pa Qv = 10.80 m3/h Kvs = 63,00 m3/h kom 1 118.000 118.000

01.06.01.19 Tip RV3-40/26/AVC.24 DP = 7000 Pa Qv = 6,20 m3/h Kvs = 26,00 m3/h kom

1

100.000

100.000

01.06.01.20 Tip RV3-40/26/AVC.24 DP = 7.200 Pa Qv = 6,30 m3/h Kvs = 26,00 m3/h kom 1 100.000 100.000

01.06.01.21 Isporuka i montaža mikroprocesorskog regulatora za konstantno vođenje temperature u zavisnosti od spoljne temperature, proizvod "AUTER" - Beograd. Tip AMR/202RG kom. 3 37.000 111.000

01.06.01.22 Isporuka i montaža temperaturnog senzora za tečnost, proizvod "AUTER" - Beograd. Tip TSW 01 kom. 3 5.700 17.100

01.06.01.23 Isporuka i montaža temperaturnog senzora za spoljne uticaje, proizvod "AUTER" - Beograd. Tip TSS 01 kom.

3

4.900

14.700

01.06.01.24 Isporuka i montaža uređaja za ručno/elektronsko vođenje regulacionog ventila, proizvod "AUTER" - Beo-grad. Tip RDV 2 kom. 3 35.000 105.000

01.06.01.25 Montaža elemenata automatike na periferiji, klemovanje i puštanje u rad, bez isporuke i montađe električnih kablova.

paušalno 26.300 26.300

01.06.01.26 Isporuka i montaža cevnog termostata za sanitarnu vodu, proizvod "AUTER" - Beograd. Tip AT1W kom. 1 12.500 12.500

01.06.01.27 Isporuka i montaža elektro-komandnog ormara za potrebe komandovanja kompletnom kotlarnicom. kom. 1 65.000 65.000

01.06.01.28 Isporuka i montaža regulatora pritiska sa navojnim priključcima. DN 20 kom. 1 2.000 2.000

01.06.01.29 Isporuka i montaža termometra, proizvod "FAR" - Italija. Opseg merenja 0 - 130 oC kom. 10 350 3.500

01.06.01.30 Isporuka i montaža manometra, proizvod "FAR" - Italija. Opseg merenja 0 - 10 bar kom. 2 440 880

01.06.01.31 Ispopruka i montaža zatvorene ekspanzione posude, proizvod "INFLEKS" - Beograd. Tip F - 600 Vk = 225 l H = 1820 mm D = 700 mm Hs = 1,50 bar kom. 1 45.000 45.000

01.06.01.32 Isporuka i montaža ventila sigurnosti sa oprugom. DN 40 kom. 1 33.000 33.000

01.06.01.33 Isporuka i montaža cirkulacionih pumpi, proizvod "WILO" - Nemačka. Tip TOP-S 65/7, speed 3, trofazna Gh = 24,40 m3/h H = 4903 Pa nmin = 3 - 2000 min-1 Nmax = 550 W U = 3 x 400 V / 50 Hz kom. 1 152.000 152.000

01.06.01.34 Tip TOP-S 65/7, speed 3, trofazna Gh = 11,50 m3/h H = 33735 Pa nmin = 3 - 2150 min-1 Nmax = 625 W U = 1 x 230 V / 50 Hz kom.

1

120.000

120.000

01.06.01.35 Tip TOP-S 40/4, speed 3, trofazna Gh = 6,14 m3/h H = 25105 Pa nmin = 3 - 1700 min-1 N = 370 W U = 1 x 230 V / 50 Hz kom.

1

92.000

92.000

01.06.01.36 Tip TOP-S 40/4, speed 3, trofazna Gh = 3,35 m3/h H = 16965 Pa nmin = 3 - 1700 min-1 N = 197 W U = 1 x 230 V / 50 Hz kom. 1 100.000 100.000

01.06.01.37 Tip Star RS-25/2 ClassicStar, speed 3, monofazna Gh = 0,57 m3/h H = 6678 Pa nmin = 3 - 1450 min-1 N = 45 W U = 1 x 230 V / 50 Hz kom. 1 9.300 9.300

01.06.01.38 Isporuka i montaža magnetnog protočnog omekšivača vode čija maksimalna temperatura iznosi tw=40 oC. Zastupnik i uvoznik je"FEROMAX" - Beograd. Tip AQUA UNIQUE A4 50-385 HW DN20 kom. 120.000 120.000

01.06.01.39 Izrada i montaža filtra mehaničkih nečistoća koji se ugđrađuje skupa sa magnetnim omekšivačem vode. Zas-tupnik i uvoznik je "FEROMAX" - Beograd. Tip AU 50 MPS DN20 kom. 1 25.000 25.000

01.06.01.40 Izrada i montaža toplovodnog bojlera za zagrevanje sanitarne vode, sa svim poptrebnim priključcima, sledećih karakteristika: V = 300 l Q = 11,79 kW tw = 90 / 70 oC tw san = 50 / 16 oC Fizm = 0,50 m2 kom. 1 115.000 115.000

01.06.01.41 Čišćenje cevi, dvostruko premazivanje minijumom i izrada termoizolacionog sloja tipa PLAMAFLEX ili slično, debljine d = 30 mm. DN 20 kom. DN 65 kom. DN 80 kom. DN125 kom.

19 29 21 14 1

100 720 1050 1900 5000

2.000 2.400

25.830 32.200 5.000

R E K A P I T U L A C I J A:

01.06.01. TERMO TEHNIČKA OPREMA 6.782.892

01.06.02. OPREMA I RADOVI ZA POBOLJŠANJE UNUTRAŠNJE REGULACIJE GREJNOG SISTEMA SA UGRADNJOM TERMOSTATSKIH VENTILA 80.750

01.06.03. PROJEKTNA DOKUMENTACIJA (5%) 339.145

UKUPNO: 7.202.787

DN200 kom. DN250 kom.

5 8000 40.000

01.06.01.42 Isporuka aparata za gašenje požara suvim prahom. Tip S - 9 kom. 1 6.000 6.000

01.06.01.43 Isporuka bureta sa peskom, lopate i krampa. komplet 1 5.000 5.000

01.06.01.44 Za manipulativne troškove, kao što su troškovi ispitivanja instalacije na hladan vodeni pritisak, troškovi tople probe, troškovi regulacije instalacije i troškovi drugih pripremno-završnih radova, obračunava se 5% od svih navedenih vrednosti.

5% 6.459.898 322.995

UKUPNO: 6.782.892

Documents

STUDIJA - biomasa.undp.org.rsbiomasa.undp.org.rs/download/5_UNDP_STUDIJA_GOLUBAC_SRB.pdf · 1 SADRŢAJ PREGLED TABELA 3 PREGLED SLIKA 6 PREGLED KORIŠĆENIH OZNAKA I JEDINICA 8 ZADATAK