Strateski Plan Backi Petrovac

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 2012

OPTINA BAKI PETROVAC

Strateki plan socijalne zatite Baki Petrovac/ ZA PERIOD 2008 2012/

Baki Petrovac, avgust 2007. - mart 2008.


Baki Petrovac je grad jednakih mogunosti za sve.Socijalna zatita Bakog Petrovca je garant inkluzivnog socijalnog drutva.


SadrajI Uvoda. Proces stratekog planiranja socijalne zatite b. Pozdravna re predsednika optine c. Metodoloki pristup u procesu planiranja

II Vizija, misija i vrednostia. Vizija lokalne zajednice b. Vizija socijalne zatite c. Misija socijalne zatite d. Vrednosti i dogovorena ponaanja

III Opte informacije o optini Baki Petrovaca. Opte informacije o optini b. Stanovnitvo broj, struktura, trendovi c. Socio ekonomski kontekst d. Socijalni akteri u zajednici - opti pregled Lokalna samouprava; Optinski odbor za socijalnu politiku Socijalna zatita Obrazovanje Nacionalna sluba za zapoljavanje Zdravstvo Organizacije civilnog sektora: OO Crvenog krsta, Udruenje roditelja dece sa posebnim

potrebama MI, Omladinsko udruenje E.Y.B.L. Udruenje ena Baki Petrovac, Kulpin, Gloan, Udrenje penzionera, Udruenje invalida rada,

Analiza programa i usluga Analiza odnosa izmeu socijalnih aktera Analiza lokalnih resursa za razvoj socijalne zatite Analiza uticaja ire zajednice za razvoj socijalne zatite Strateki prioriteti, strateki ciljevi i zadaci Aneksi


Uvoda. Proces stratekog planiranja socijalne zatiteUkupne promene politikog, privrednog i vrednostnog sistema i nepovoljna demografska kretanja, dovela su do naruavanja socijalne ravnotee naeg drutva. Posledice tih negativnih kretanja su veliki porast nezaposlenosti, siromatva i socijalnog raslojavanja, poveana ugroenost dece, nemonih i starijih ljudi usled smanjenih mogunosti porodice i drutva da ostvare svoju zatitnu ulogu. Reavanje nagomilanih problema zahteva strateki pristup planiranju razvoja socijalne zatite. Optina Baki Petrovac je u maju mesecu 2007. godine na osnovu svoje prijave, izabrana za uee u Projektu planiranja lokalnih usluga socijalne zatite PLUS. Projekat predstavlja zajedniki program Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) i Programa ujedninjenih nacija za razvoj(UNDP). Sveobuhvatni cilj projekta jeste podrka izgradnji kapaciteta lokalnih samouprava i drugih relevantnih uesnika na lokalnom nivou kako bi doprineli sprovodjenju Strategije razvoja socijalne zatite i obezbedili blagovremenu i uspenu decentralizaciju u okviru sistema socijalne zatite. Za optine je obezbedjena individulana mentorska podrka i individualne i zajednike obuke i usavravanje u oblasti stratekog planiranja vezanog za socijalnu politiku. Zbog svojih univerzalnih vrednosti i opte koristi za gradjane realizacija ovog stratekog plana trebalo bi da bude nezavisna od politikih promena u lokalnoj vlasti. Proces stratekog planiranja socijalne zatite u optini Baki Petrovac, realizovan je u vremenskom intervalu od avgusta 2007. do marta 2008., rezultat je transparentnog i aktivnog intersektorskog pristupa, emu je doprinelo to je: - proces voen od strane Optinskog odbora za socijalnu politiku, iji su lanovi predstavnici svih relevantnih institucija i organizacija koje svoje aktivnosti vezuju uz podrku pojedincima i grupama u riziku. - u proces bio ukljuen jedan broj zainteresovanih graana koji nisu deo Optinskog odbora za socijalnu politiku - proces planiranja ukljuio i druge graane kroz Upitnik za procenu mree socijalnih usluga u lokalnoj zajednici iji su rezultati postali deo ukupne analize i omoguili donoenje stratekih odluka i plan njihove operacionalizacije - putem lokalnih medija javnost je bila upoznata sa procesom reforme socijalne zatite i izradom stratekog plana. Zahvaljujui aktivnoj participaciji svih ukljuenih, ovaj proces predstavlja analizu lokalnog konteksta i shodno tome uvaava lokalne specifinosti, poiva na realnoj proceni o tome ta moe da se postigne u odnosu na postojee resurse zajednice i podstie odgovorno upravljanje resursima, te definie obaveze i odgovornosti lokalnih partnera. Proces stratekog planiranja socijalne zatite na lokalnom nivou podstaknut je donoenjem i usvajanjem stratekih dokumenata, Strategije za smanjenje siromatva i Strategija razvoja socijalne zatite i procesima decentralizacije i deinstitucionalizacije, to gledano sa lokalnog nivoa podrazumeva jaanje liderske uloge lokalne samouprave u razvijanju i voenju socijalne zatite na lokalnom nivou. Podrku procesu planiranja pruili su Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Program ujedinjenih nacija za razvoj i Evropska agencije za rekonstrukciju kroz projekat Planiranje lokalnih usluga socijalne zatite PLUS.


b. Pozdravna re predsednika optineIzradom strategije razvoja socijalne politike jasno smo se kao lokalna zajednica opredelili za reformu postojeeg sistema koji je pasivan, centralizovan i usmeren prema grupi a ne pojedincu. Izradom Stratekog plana stvaraju se mogunosti da se usluge razvijaju planski u skladu sa identifikovanim potrebama korisnika na razliitim nivoima, na osnovu dobrog poznavanja i definisanja prioritetnih potreba i postojeih resursa nae lokalne zajednice. U celom procesu stvaranja, izrade i primene uestvovae svi akteri partneri i gradjani, kako na lokalnom nivou, tako i na okrunom, pokrajinskom i dravnom nivou, sa jasno izdvojenom budedtskom linijom u cilju podrke sprovodjenja strategije. Potrebno je izraziti zahvalnost svim uesnicima na lokalnom nivou koji su radili na veoma obimnom i tekom poslu kao i mentoru projekta koji je savetima aktivno uestvovao u radu. Naa je usmertenost ka zajednici srenih, zadovoljnih ljudi sa izgrtdjenim pozitivnim stavovima ka saradnji, potovanju ljudskih prava, zabrane diskriminacija svih oblika koja e brinuti o svakom gradjaninu maksimalno u okviru svjih materijalnih mogtunosti sa uvodjenjem novih usluga socojalne zatite i podizanja standarda posotojeih, edukacije i evaluacije u svim oblicima socijalne zatite na nivou lokalne zajednice. Dr. Jan Sabo Predsednik optine Baki Petrovac

c. Metodoloki pristup u procesu planiranjaFormiranjem meusektorskog tela, Optinskog odbora za socijalnu politiku, proces planiranja socijalne zatite na lokalnom nivou metodoloki je i strukturom uesnika obezbedio integrativan pristup. Vanost ovakovog pristupa je u injenici da zadovoljavanje potreba pojedinaca i grupa u riziku uglavnom izlazi iz okvira jednog sektora pa je zajedniki pristup neophodan za efikasne intervencije. Sastav Optinskog odbora za socijalnu politiku ine predstavnici: lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, obrazovanja, zdravstva, Nacionalne slube za zapoljavanje, MUP-a, kao i predstavnici civilnog sektora sektora OO Crvenog krsta, Udruenje roditelja dece sa posebnim potrebama MY, Udruenje ena Baki Petrovac, Kulpin, Gloan. Ispred navedenih institucija i organizacija, u procesu planiranja Strategije socijalne zatite na lokalnom nivou, bili su: 1. Tatiana Koroova, predsednik Odbora, psiholog Gimnazije Jan Kolar, lan optinskog vea 2. Duan Govorin, naelnik optinske uprave za drutvenu delatnost, zamenik predsednika odbora 3. Sabo dr. Jan, predsednik optine 4. Jana Radakovi, optinska uprava 5. Biljana Drakuli, direktorica Centra za socijalni rad, psiholog 6. Janja Barto, CZSR socijalni radnik

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 20127. uljan dr.Jan, Dom zdravlja 8. Boldocka Ili dr.Ana, naelnik Doma zdravlja 9. Zuzana Fabianova, O Petrovac, profesor razredne nastave 10. Vesna Lekarova, O Kulpin, profesor razredne nastave 11. Miluka Ponigerova, Nacionalna sluba za zapoljavanje, rukovodilac odeljenja 12. Mirjana Vidakovi, Nacionalna sluba za zapoljavanje 13. Dragan Vidakovi, Policijska stanica Baki Petrovac, voa sektora, 14. Petrovi Nikola, Policijska stanica, pomonik komandira 15. Marija Litavska, civilni sektor, udruenje ena Baki Petrovac 16. Zuzana ervenec, civilni sektor, udruenje ena Baki Petrovac 17. Darinka Milanovi, O Magli 18. Tatjana Jandri, O Magli 19. Ana Moravek, sekretar, Crveni krst 20. Lidija Duda, Crveni Krst 21. Ana Zabunov, predesednik udruenja roditelja MI Proces stratekog planiranja ispred Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Programa ujedinjenih nacija za razvoj i Evropske agencije za rekonstrukciju vodila je mentor Jelena oko. Uloga Optinskog odbora za socijalnu politiku je da podstie i direktno doprinosi razvoju lokalnih usluga socijalne zatite tako to: Inicira i uestvuje u izradi stratekog i akcionog plana u oblasti socijalne zatite Prati sprovoenje stratekog plana, prati i sagledava uspeh predvienih mera i aktivnosti, i shodno nalazima i preporukama, revidira akcione planove Inicira i/ili uestvuje u izradi akcionih planova za pojedine probleme u oblasti socijalne zatite Sprovodi proceduru izbora projekata Prati i evaluira (preko izabrane komisije za evaluaciju) odobrene projekte Priprema izvetaje za skuptinu i predsednika optine o svom radu Predlae i podstie preventivne mere u svim oblastima socijalne politike: socijalne zatite, obrazovanja, zdravstva i zapoljavanja. Razmatra i predlae naine finansiranja programa i usluga u oblasti socijalne zatite Inicira i razvija uspostavljanje razliitih formi i oblika saradnje izmeu sekotra, organizacija i institucija, ukljuujui i korisnike socijalne zatite i ostale graane u proces Zagovara i akcijama aktivno doprinosi decentralizaciji socijalne politike Uspostavlja meuoptinsku saradnju Osnova planiranja bila je primena savremenih metoda participativnog planiranja i analize svih vanih elemenata potrebnih za donoenje stratekih odluka: Vizija zajednice Misija nosilaca razvoja socijalne zatite Vrednosti i dogovorena ponaanja Analiza i procena (do)sadanjih usluga, aktivnosti i projekata SWOT analiza Analiza socijalnih aktera Analiza sadraja lokalne usluge i razvijanje projektne ideje Utvrivanje dimenzija i indikatora ugroenosti i utvrivanje ciljnih grupa primenom upitnika vienja, predlozi i sugestije iz okruenja


Problemska analiza i definisanje kritinih pitanja (polje akcije, polje odluka, polje obrane i polje kontrole tete) Definisanje stratekih pravaca, ciljeva, operativnih rezultata i akcija Izrada stratekog, operativnog i akcionog plana Prezentacija i usvajanje dokumenta demokratska procedura Primena Upitnika za procenu mree socijalnih usluga u lokalnoj zajednici imala je za cilj da obezbedi participaciju graana (zastupljenost uesnika po razliitim kriterijumima: po dobi, polu, socijalnom statusu, obrazovnoj strukturi, i sl) i obezbedi prikupljanje informacija njihove procene o: - kriterijuma ugroenosti i shodno tome koje su najugroenije ciljne grupe - o ulozi kljunih socijalnih aktera u zadovoljavanju potreba najugroenijih grupa u oblasti socijalne zatite. Dobijene su autentine procene dimenzija i indikatora ugroenosti, procene uloge svih kljunih aktera u pruanju podrke ugroenim ciljnim grupama, kao i procena postojeih i nedostajeih usluga na lokalnom nivou. Dobijeni rezultati postali su deo ukupne analize i omoguili su donoenje stratekih odluka i plan njihove operacionalizacije. Za potrebe procesa i obradu osnovnih podatka o optini korieni su sledei izvori: godinji Izvetaj Centra za socijalni rad Baki Petrovac; informacije dobijene od direktora CSR; informacije dobijene od strane Optinske uprave Baki Petrovac; informacije iz Informatora o radu organa optine Baki Petrovac i Vodia kroz optinsku administraciju; Statut optine Baki Petrovac; zvanina web prezentacija Bakog Petrovca; projektna dokumentacija u okviru projekta PLUS Ministarstva za rad i socijalnu politiku; informacije SKGO; informacije Republikog zavoda za statistiku.

Vizija, misija i vrednostia. Vizija lokalne zajedniceBaki Petrovac je grad jednakih mogunosti za sve. Baki Petrovac je zajednica odgovornih graana, ekonomski prosperitetna i otvorena za nova ulaganja, ekoloki ouvana i turistiki privlana destinacija; to je multikulturalna sredina gde odrastaju srena deca, gde je omladina angaovana i osposobljena da utie na vlastiti ivot, a briga o starim i osobama u riziku odgovornost je svih njenih graana.

Socijalna zatita Bakog Petrovca je je garant inkluzivnog socijalnog drutva. Socijalna zatita je dobro organizovan i otvoren sistem sa razvijenim mehanizmima finansiranja socijalnih potreba graana uz racionalno korienje resursa; koji se temelji na mrei usluga visokog standarda i kvaliteta, dostupnih u prirodnom okruenju, na dobroj informisanosti graana o njihovim pravima i dunostima, na saradnji i partnerstvu razliitih socijalnih aktera, na meugeneracijskoj solidarnosti, sa ciljem da bi se postigla puna ukljuenosti grupa u riziku u ivot zajednice.

b. Vizija socijalne zatite


c. Misija socijalne zatiteInstitucije socijalne zatite uz ukljuivanje drugih aktera socijalne politike, uz zainteresovane pojedince i organizacije, obezbeuju integralni pristup u planiranju, implementaciji i evaluaciji socijalne zatite; razvijaju meusektorsku i meuoptinsku saradnju; rade na prikupljanju i objedinjavanju informacija o osobama u riziku; rade na poveanju osetljivosti zajednice na probleme ranjivih grupa; usklauju pravila i kriterijume za ostvarivanje prava u oblasti socijalne zatite na lokalnom nivou; razvijaju preventivne programe i usluge podrke ugroenim grupama; obezbeuju usluge u skladu sa strunim standardima; informiu graane o njihovim pravima; podstiu i obezbeuju uee korisnika u planiranju i predlaganju efikasnih reenja podrke; planiraju strune kapacitete u skladu sa potrebama razvoja usluga i obuhvata korisnikih grupa; planiraju i obezbeuju potrebna sredstva kroz razliite izvore finansiranja.

a. Vrednosti i dogovorena ponaanjaVrednosti na kojima e se graditi odnosi u zajednici: Odgovornost i zakonitost u radu podrazumeva sprovoenje dogovorenih odluka; preuzimanje odgovornosti za vlastite postupke; prihvatanje sopstvenih greaka i spremnost da se menjamo; dosledno potovanje zakona, normi, propisa, pravila i usklaivanje postojeih reformama; transparentnost u radu, stalnu evaluaciju i samoevaluaciju. Saradnja podrazumeva spremnost da se ukljuimo i predanost zajednikom cilju; konstruktivnu i kontinuiranu komunikaciju; potovanje dogovorenih pravila, uvaavanje partnera; ukljuivanje svih u donoenje odluka. Inovativnost i kreativnost podrazumeva traenje i pokretanje novih reenja; spremnost na uenje; spremnost na rizik; svest da stvaramo novu vrednost. Dostupnost i ekonominost usluge podrazumeva da su usluge dostupne svima pod istim uslovima i po definisanim kriterijumima; da su usluge dostupne u sredini u kojoj korisnici ive; da korisnici i pruaoci imaju dostup informacijama; da se ostvari kvalitetna usluga sa to manje i sa racionalno utroenim sredstvima (vreme, novac, profesionalni kapaciteti, ...). Humanost/solidarnost podrazumeva osetljivost za tue probleme; spremnost da se pomogne (finansijski, fiziki, materijalno, duhovno). Ravnopravnost i nediskriminacija podrazumeva ista prava za sve; prihvatanje razliitosti; da ivimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih; poznavanje i uvaavanje svojih i tuih obiaja i kutura.

Opte informacije o optini Baki Petrovaca. Opte informacije o optiniOptina Baki Petrovac jedna je od 12 optina Juno bakog okruga. Pokriva povrinu od 158 km i broji 14.681 stanovika. Optinu Baki Petrovac sainjavaju etiri naselja. Baki Petrovac je naselje gradskog tipa koje predstavlja privredni, kulturni i administrativni centrar optine, dok su naselja Kulpin, Gloan i Magli naselja seoskog tipa. Na teritoriji optine Baki Petrovac formirane su 4 mesne zajednice: Baki Petrovac, Kulpin, Gloan i Magli, i uspostavljene 3 mesne kancelarije u Kulpinu, Gloanu i Magliu.

Kako se nalazi na vrlo plodnom zemljitu, okosnicu privrede ini poljoprivreda koja uestvuje u strukturi privrede sa 53%. Poljoprivreda je zasnovana na proizvodnji ratarskih kultura (penice, kukuruza, sirka, repe, hmelja i lekovitog bilja), stoarstva (govedarstva i ivinarstva) i povrtarstva (staklenike proizvodnje). Teritorijom optine Baki Petrovac prostire se 25 kilometara kanala iz hidrosistema Dunav Tisa - Dunav, koji su celom svojom duinom plovni. Ovi plovni putevi koriste se za transport poljoprivrednih proizvoda sa ovog podruja. Optina ima razvijenu mreu puteva i eleznikih pruga. Neposredna blizina Novog Sada omoguila je Bakom Petrovcu izvanredno dobru komunikaciju sa svim medjunarodnim pravcima, bilo voznog ili drumskog saobraaja.


Po pitanju demografskih procesa optina Baki Petrovac je karakteristina vojvodjanska optina, to znai da je u njoj izraen negativni prirodni prirataj. ( 2007. godine 1.76.) Cmanjenje broja stanovnika u optini Baki Petrovac je prisutna u poslednjih 20 godina. . Analizom statitike i komparacija podataka sa 1991. Godinom, evidentan je kontinuirani pad broja stanovnika u optini, to je (- 612) stanovnika ili procentualno gledano, broj stanovnika je za 4,17% manji u 2002. godini u odnosu na 1991. godinu.16500 16000 15500 15000 14500 14000 13500 broj stanovnika u opstini Backi Petrovac 1971.-16042 1981.-16095 1991.-15293 2002.-14681

b. Stanovnitvo broj, struktura, trendovi:

Podaci korieni za analizu su podaci Republikog zavoda za statistiku i popis broja stanovnika iz 2002. godine Stanovnitvo Baki Petrovac Baki Petrovac Gloan Kulpin Magli Broj 14.681 6.727 2.283 2.976 2.695 % 100 45,82 15,55 20,27 18,36

Optina Naselja


Analiza strukture po velikim dobnim grupama ukazuje na nepovoljnu starostnu strukturu.

23%

10% 6%0-9 10 14 15-29 30-60 preko 60

20%

41%

Nacionalna i etika pripadnost stanovnitva Slovaci Srbi Ostali (Jugosloveni, Hrvati, Maari, Romi, Crnogorci, Rusini, Ukrajinci, Makedonci, Slovenci, Albanci, Muslimani, Bonjaci, Nemci, Bugari, Rusi, esi),

9.751 3.779 1.151

Broj

%

66,42 25,74 7,84

Optina Baki Petrovac je multikulturalna sredina. U naseljenim mestima Bakom Petrovcu i Gloanu, stanovnitvo je preteno slovako, u Kulpinu meovito, dok u Magliu ive preteno Srbi Na teritoriji optine ivi 99 osoba sa statusom izbeglih lica.

Negativna stopa prirodnog prirataja od 5,8 u 2005. god. i 6,54. u 2006. god. govori o padu broja stanovnika. Jedini pozitivan trend, poveanje broja stanovnika, belei se u Magliu, ali ne kao posledica nataliteta, ve migracije stanovnitva iz ratom zahvaenih podruja bive zajednike drave. Demografski podaci ukazuju na permanentno starenje stanovnitva optine Baki Petrovac. Ovome se mora dodati pojaana migracija stanovnitva u optini u poslednjih 15 godina. Migracije se kreu u nekoliko pravaca: odlazak u grad, iseljavanja u preokeanske drave sa ciljem da se ree egzistencionalni problemi, ali i specifina migracija vezana za ne mali broj mladih koji odlazi na kolovanje u Republiku Slovaku gde najee ostaju i zasnivaju radni odnos.

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 2012 c. Socio ekonomski kontekst:Baki Petrovac je optina koja spada u red optina sa malim privrednim rastom. Proces privatizacije, kao i u drugim sredinama, doveo je do poveanja broja graana koji su na ivici egzistencije. Iako privatne inicijative i preduzetnitvo sve vie dobijaju na znaaju, procena je da u blioj budunosti nee doi do poboljanja ekonomskog poloaj graana. Poredei Baki Petrovac sa ostalim optinama u Srbiji, s obzirom na visinu prosene zarade, vidimo da prosek zarade u optini ne prati nacionalni prosek. Pad na ovoj lestvici jedan je od pokazatelja pada kvaliteta ivota stanovnitva. Rang optine u odnosu na ostale optine u Srbiji (broj optina 167), na osnovu podataka o visni prosene zarade bez poreza i doprinosa u poslednje tri godine Godina Rang Iznos zarade 2005. (etvrti kvarta) 99 15.160,00 2006. (etvrti kvarta) 119 17.941,00 2007. (prvi kvarta) 127 17.744,00 O socio-ekonomskoj situaciji mnogo govori broj i strukturu korisnika penzija u Bakom Petrovcu. Osnov sticanja Ukupan Osnov ostvarivanja penzije penzije broj invalidska starosna porodina Iz privrede/javnog 2.276 438 1.192 646 sektora Po poljoprivrednom 314 41 205 68 osnovu Po osnovu samostalnih 80 16 43 21 delatnosti Do 8.000 Od 8.000 do Prosena Iznad Ukupno din 14.000 din 14.839 din proseka Baki Petrovac 354 576 143 367 1440 Kulpin 149 234 93 85 561 Gloan 75 128 49 72 324 Magli 77 112 57 99 345 Ukupno 655 1050 342 623 2670 U izvetajnoj godini evidentirano je 2.670 penzionera. Penziju manju od prosene za Republiku Srbiju prima ak 63,8% . Podaci vezani za kategoriju lica govore u prilog tome da broj penzija u odnosu na broj starih lica nije sam po sebi nedovoljan, ali su iznosi penzija vrlo mali i kao takvi ne zadovoljavaju osnovne egzistencionalne potrebe njihovih korisnika. Pravo iz borako-invalidske zatite koriste 62 lica. Od ukupnog broja stanovnika optine, pravo iz penzijsko-invalidskog osiguranja koristi 18,6 % stanovnika. Na socio-ekonomski poloaj stanovnitva utie odnos broja zaposlenih i onih koji ekaju zaposlenje.

Status radno sposobnih stanovnika u 2006. godina Kategorija Broj Broj zaposlenih / godinji prosek 3.615 Broj prijavljenih na evidenciji slube trita rada 1.804


Problem nezaposlenosti iz godine u godinu ima tendenciju rasta. Prema podacima iz 2005. evidentirano je 1.745 nezaposlenih lica, u 2006. to je 1.804 nezaposlenih lica, a u 2007. taj broj iznosi 1.920. Neke kljune karakteristike nezaposlenosti u Bakom Petrovcu, u 2007. godini: a. Od 1.920 nezaposlenih, 992 su ene b. Prvi put zaposlenje trai 928 osoba, dok su 992 osobe ve bile u radnom odnosu c. 1050 je onih koji se vode kao dugotrajna nezaposlenost; novoprijavljenih je 54, a 109 je brisano iz evidencije d. Kada posmatramo stepen strune spreme nezaposlenih lica, situacija je sledea:I 876 II 86 III 439 IV 432 V 7 VI 41 VII(1) 36 21 VII(2) 3 VIII 0

m

465

m 42 44

m

411

278

161

m

162

270

m 5 2

m 14

27

m 15

m1

2

m 0 0

Kako se iz tabele moe videti, ogroman problem predstavlja nekvalifikovana radna snaga koja u strukturi onih koji trae zaposlenje je dvostruko vea od svih ostalih kategorija. e. Duina ekanja na zaposlenje:Do 1 god. Od 1 do 2 god. 475 Od 2 do 3 god 273 Od 3 do 5 god.: 358 Od 5 do 8 god.: 209 Od 8 do 10 god: 58 Preko 10 god.: 152

m

395

199

m

196

263

212

m

125

148

m

178

180

m

87

122

m 20

38

m

59

93

f. Starosna struktura nezaposlenih:Do 18 god. Od 19 do 25 god. 361 Od 26 do 30 god 224 Od 31 do 40 god.: 440 Od 41 do 50 god.: 405 Preko 50 god:

m

36

20

16

m

179

182

m

85

m

139

182

258

m

187

218

m

454

275

179

Kako se iz tabele moe videti gotovo 50% nezaposlenih u starosnoj je kategoriji starijih od 40 godina. Posmatrano prema polu vidimo da do pedesete godine starosti prednjae nezaposlene ene, a u starosnoj struktri preko pedeste godina znaajno je vie nezaposlenih mukaraca. Neke karakteristike nezaposlenosti na nivou Juno bakog okruga: 1. Prema podacima Nacionalne slube za zapoljavanje, sa kraja decembra 2006.godine, Juno baki okrug sa 9,1% zauzima drugo mesto u ukupnom broju nezaposlenih lica. Karakteristike i trendovi nezaposlenosti:

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 2012Osnovne karakteristike nezaposlenosti u Juno bakom okrugu (stanje na kraju januara 2006.) Nezaposleni 84.072 Dugotrajna nezaposlenost (preko 2 godine i vie) 39.621 Brisani iz evidencije 948 2. Drugi negativan trend odnosi se na to da je Juno baki okrug sa 77,4% prvi na rang listi po podacima koji govore o nepostojanju potreba za novim radnicima.

d. Socijalni akteri u zajednici - opti pregledU optini Baki Petrovac kao kljune institucije i organizacije koje imaju uticaj na razvoj i sprovoenje socijalne zatite na lokalnom nivou prepoznate su: lokalna samouprava, Centar za socijalni rad, OO Crveni krst, Nacionalna sluba za zapoljavanje, MUP, kole, zdravstvena ustanova, udruenja graana, Udruenje roditelje dece sa posebnim potrebama MY, Udruenje ena Bakog Petrovca, Kulpina, Gloana. Shodno njihovim nadlenostima i ulozi u oblasti socijalne zatite (i socijalne politike) napravljena je analiza njihovog sadanjeg delovanja, a u skladu sa potrebama razvoja socijalne zatite i redefinsana je njihova budua uloga.

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 2012 Lokalna samoupravaStruktura optinske uprave:

U okviru lokalne samouprave formiran je Optinski odbor za socijalnu politiku, iji je status institucionalizovan Reenjem o obrazovanju Optinskog odbora za socijalnu politiku optine Baki Petrovac, na osnovu l. 41. take 8 Zakona o lokalnoj samoupravi (Slubeni glasnik Republike Srbije 9/ 2002. i 9/2004.) predsednik optine Baki Petrovac. lanovi Optinskog odbora za socijalnu politiku su predstavnici svih kljunih institucija i organizacija koje imaju uticaj na razvoj i sprovoenje socijalne zatite, koji se bave osobama u riziku. Na razvoj socijalne zatite na lokalnom nivou podsticajno je uticala skuptinska Odluka o dodatnim pravima i oblicima socijalne zatite graana u optini Baki Petrovac, kojom su regulisana

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 2012dodatna prava iz ove oblasti, a za iju realizaciju se sredstva obezbeuju iz budeta optine. Dodatna prava i oblici socijalne zatite su: - Jednokratna pomo - Pomo u kui - Dnevni boravak - Oprema korisnika za smetaj u ustanovu socijalne zatite ili drugu porodicu - Privremeni smetaj u prihvatilite i prihvatnu stanicu Lokalna samouprava podrava rad organizacija koje se tradicionalno bave osobama u riziku. Postojei programi i usluge: Lokalna samouprava realizuje sledee programe relevantne za oblast socijalne zatite: Subvencije mesenih akih i studentskih karti, (odlinim uenicima u 100% iznosu, ostalim 50%, studentima, prosek iznad 8.00 u 100% iznosi, ostalim studentima 70%). Na godinjem nivou cca 2.500.000.00 miliona dinara . Program se realizuje unazad etiri godine Stipendije studentima deficitarnih zanimanja sa prosekom veim od 8,5, broj stipendista 11, u mesenom iznosu od 5.ooo.oo dinara. Deo trokova produenog boravka dece u osnovnim kolama, ova paprticipacija se odnosi na nadoknadu ishrane. U kolskoj 2007/2008 dve osnovne kole imaju ovaj oblik rada, planira se da se isti proiri i u drugim osnovnim kolama na teritoriji optine. Kriterijumi za obezbeivanje ove subvencije odnosi se na tree dete i svako naredno, i za decu ije porodice su ostvarile pravo na MOP Refudiranje trokova uine deci u osnovnim kolama koje potiu iz porodica koje su ostvarile pravo na MOP Optina obezbeuje trokove prevoza i boravka deci sa specifinim smetnjama u razvoju, za koje ne postoje kvalitetni i namenski vaspitno obrazovni programi na teritoriji optine (po reenju Komisije za razvrstavanje dece u fizikom i psihikom rzvoju). Materijalna pomo porodici majkama za prvo roeno dete u iznosu od 150 evra, a za svako naredno u iznosu od 100 evra. (u 2007. izdvojeno 1.172.848.00). Program traje unazad godinu dana. Subvencije za plaanje komunanih usluga, ostvaruju: primaoci MOP, lica koja imaju uveani dodatak TNP, korisnici minimalne penzije, samaka poljoprivredna domainstva, lica koja su ostvarila pravo u okviru borako invalidne zatite. Predvidjeni budet za 2008. godinu je 1.000.000.00 dinara. Jednokratne pomoi koje se realizuju kroz CZSR / 2007. godni 488.537.00, za 2008. godinu predvien u iznosu od 600.000.00 dinara. Jednokratne pomoi u posebnim situaciji koje odobrava predsednik optine Oprema za smetaj korisnika Pomo u optini u relizaciji Pilot projekta Pomo u kui, 264.200.00 dinara

-

-

-

-

.

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 2012-

Finasiranje redovne delatnosti udruenjima graana, (OOCK, udruenje roditelja dece sa posenim potrebama My, sprtskim klubovima i kulturno umetnikim drutvima). Ove godine planiran iznos sredstava je 15.000.000.00 dinara. Nosioci i izvoai Javnih radova, gde su se zaposile najtee upoljive kategorije Obezbeeno za 2008. godinu 400.000.00 dinara za razvoj socijalnih usluga, ali ukoliko se pojedini programi ocene kao vani i neophodni za sredinu, lokalna samouprava e ih finansijski podrati

-

Socijalna zatita:Centar za socijalni rad je nedavno osnovan i jedina ustanova socijalne zatite u optini. Do osnivanja, 08.11.2006. godine usluge socijalne zatite pokrivalo je odeljenje meuoptinskog centra za socijalni rad optina Baka Palanka i Baki Petrovac. Resursi CSR (u 2007.): Ukupno 7 zaposlenih Po vrsti posla: Jedna osoba zaposlena na rukovodeim poslovima direktor etiri osobe zaposlene na poslovima socijalnog rada, po strukturi: 1 socijalni radnik,1 pravnik,1 psiholog,1 pedagog Jedna osoba zaposlena na administrativnim i finansijsko raunovodstvenim poslovima Jedan pomono-tehniki radnik. socijalni radnik, pripravnik (na odreeno do 15.12.2007.), preuzet od Nacionalne slube za zapoljavanje privremeni prostor, povrine 80 m nedovoljan broj kancelarija za rad strunih i drugih radnika (dva strunjaka dele jednu kancelariju) 6 raunara, 3 tampaa,1 fotokopir maina1 skener, 1 fax, 1 foto - aparat 1 bicikl 1 automobil Iz budeta lokalne samouprave za 2007. za rad i aktivnosti centra utroeno je 1.700.000.00 dinara, / iznos obuhvata materijalne trokove, JP i pilot projekat za stare/ Za 2008.1.570.000.00 / iznos obuhvata materijalne trokoe i JNP Donatorska sredstva 330.400.00 za projekat Pomo u kui, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu zatitu, Interesorska saradnja u oblasti socijalne zatite u optini Baki Petrovac 209.944.00, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu zatitu, Jaanje strunih kapaciteta kroz usavravanje 200.000.00, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu zatitu, Javni rad koji organizuje Centar, Pomo i nega starim, invalidima, i hronino obolelim licima 1.280.994.86, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj Organizacioni 1. Struni tim za rad sa decom i omladinom a) Tim za maloletniku delinkvenciju i decu na porodinom smetaju; b) Tim za rad sa decom u brakorazvodnom postupku i decom sa fizikim, psihikim i

Ljudski

Materijalni

Finansijski

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 2012drugim smetnjama u razvoju i ponaanju 2. Struni tim za odrasle i stare za reevanje problema u stanju socijalne potrebe, materijalnih i drugih problema 3. Struni tim za reavanje problema lica pod starateljstvom i promenama njihovog porodinog statusa Unapreenje strunog rada i kompetencija zaposlenih sprovedeno je ueem strunih radnika na seminarima koje je organizovalo resorno Ministarstvo. Edukacija je bila iz oblasti: Prevencija institucionalnog smetaja dece i mladih i Primena porodinog zakona. Dva struna radnika Centra su apsolvirala prvu godinu sistemske porodine terapije. U 2008. ljudski resursi proireni su jednom osobom, psihologom. Dosadanji direktor (psiholog po zvanju) je delom obavljao poslove psihologa u centru, a drugi deo zaduenja bilo je rukovoenje centrom. Sada je funkcija direktora odvojena. Postojee usluge: Materijalna davanja se realizuju na tri naina, i to kroz: - MOP (materijalno obezbeenje korisnika) 90 korisnika, - TNP (pravo na tuu negu i pomo) 97 korisnika, 67 korisnika na uveani dodatak za TNP - JNP (jednokratne novane pomoi) - 191 korisnik Porodino pravna zatita, odnosi se na: zatitu dece na smetaju, zatitu odraslih, zatitu starih, zatitu porodice, starateljstvo i privremeno starateljstvo Zatita dece odvija se kroz: - Porodini smetaj 10 dece - smetaj u institucije 7 dece - savetodavno instruktivni rad sa deca i omladina sa poremeajem u ponaanju 89 - rad sa decom kao rtvama nasilja i zanemarivanja - 9 - rad sa decom sa posebnim potrebama 68 - ostvarivanje prava na tudju negu i pomo 11, uveani dodatak 11/invalidi 100% po jednom osnovu - Starateljska zatita 35 oro dece - podku socijalno materijalno ugroenoj deci i omladini - 159 - provera zatite deijih interesa - 62 dece. - savetodavni rad - 73 sluajeva Zatita odraslih - institucionalni oblik zbrinjavanja odraslih lica sa specifinim problemima u razvoju /psihiki I intelektualni problemi - 17 lica; - starateljska zatita odraslih lica - 26 korisnika - reavanje konfliktnih i poremeenih porodinih odnosa - 62 korisnika - tua nega i pomo - 32 korisnika , 25 uveani dodatak usted 100% invalidnosti podrka odraslim licima kroz materijalna davanja (15 korisnika su korisnici MOP-a); 54% korisnika koristi jednokratnu pomo Zatita starih

Na evidenciji CSR iz kategorije starih, kao korisnici socijalne zatite su: 6 starih osoba bez porodinog staranja, 41 stara osoba bez sredstava za ivot, 25 starih duevno obolelih i 12 starih tee hronino obolelih. Kada je u pitanju zatita starih, realizovane usluge i programi su: - starateljstvo - 7 korisnika - materijalna davanja - 20 korisnika kroz MOP - pravo na tudju negu i pomo - 54, 31 lice ostvarilo pravo na uveani dodatak usled 100% invalidnosti - usluga CSR Pomo u kui - 100 korisnika, - zatita od zanemarivanja starih i zatite od nasilja - 15 korisnika Zatita porodice odvija se kroz: - razliite intervencije strunih radnika Starateljstvo i privremeno starateljstvo odvija se kroz: - stalno starateljstvo - 50 lice, od toga 20 dece - privremeno starateljstvo - 21 korisnika 15 dece


Obrazovanje:U optini rade: jedna predkolska ustanova sa tri isturena odeljenja, etiri osnovne kole, jedna srednja kola (gimnazija) sa internatom i jedna muzika kola. Predkolske ustanove: Predkolska ustanova smetena u Bakom Petrovcu ima svoja isturena odeljenja u ostala 3 naseljena mesta. U predkolskoj ustanovai rade 34 radnika od ega je 21 vaspita. Broj dece obuhvaene predkolskim programom je 339. Predkolska ustanova Vielka Baki Petrovac Kulpin Magli Gloan UKUPNO Jaslice 29 / 12 / 41 Celodnevni boravak 122 28 44 / 194 Poludnevni boravak 42 55 13 41 151 UKUPNO 193 83 69 41 386

Osnovne kole: Ukupan broj od 1.208 uenika smeten je u 4 osnovne kole i rasporeeni su u 70 odeljenja. Sa njima radi 131 prosvetni radnik. U Bakom Petrovcu u okviru redovne osnovne kole organizovan je obrazovno vaspitni program za decu sa specifinim smetnjama u razvoju (odeljenja sa specijalnim obrazovnim programom) koji pohaa 27 dece rasporeene u 6 odeljenja. U O u Gloanu takoe po istom principu rade dva specijalna odeljenja koje pohaa 9 dece. O Jan ajak, Broj uenika 587 Broj odeljenja Redovna Posebna Produeni nastava nastava boravak 33 6 2 Broj nastavnog kadra 61

Baki Petrovac J. M. Dragutin Gloan J. A. Komenski Kulpin .Zrenjanin Magli Ukupno O Gimnazija Jan Kolarsa domom uenika Dom uenika kole: -

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 2012185 244 192 1.208 356 73+10 10 16 2 / 27 27 / 8 / 1 3 / 23 138 36 Programi koje realizuju osnovne

11 70 15

/

/

/

4

vaspitno obrazovni proces, redovna nastava, dodatna nastava, produeni boravak u koli - u Bakom Petrovcu i 19 dece u Magliu, inkluzivni programi u Bakom Petrovcu u redovne kole ukljueno troje dece sa smetnjama u razvoju, a u Magliu deca sa smetnjama u razvoju ukljuuju se u redovnu kolu do 5. razreda; permanentno obrazovanje nastavnika, preventivni programi, asovi odeljenjskog stareine, vrnjaka edukacija obeleavanje znaajnih datuma

Srednja kola: Gimnaziju Jan Kolar pohaa 403 uenika u 15 odeljenja, od ega je 10 na slovakom i 5 na srpskom jeziku. Zaposlenih u gimnaziji je 37 prosvetnih radnika i 2 struna saradnika. Gimnazija je savremeno opremljena ustanova sa tradicijom dugom preko 80. godina. Postoje kabineti prirodnih nauka, dve uionice sa raunarima, redovna izloba posveena biologiji, biblioteka sa preko 20.000 knjiga i galerija likovnih radova. U arealu gimnazije postoje sportski tereni za koarku, futbal, rukomet i tenis. U zgradi gimnazije se realizuju i predavanja Uiteljskog fakulteta Sombor, odeljenje Baki Petrovac na slovakom jeziku. Uz gimnaziju postoji internat, kao podrka obrazovanju deci rurarnih podruja, u kom je smeteno 85 uenika sa kojima rade 4 vaspitaa.

Zdravstvo:U Bakom Petrovcu postoji Dom zdravlja, a u naseljenim mestima ambulante. Struktura zaposlenih: 5 stomatologa, 8 lekara opte prakse, 7 lekara specijalista, 25 medicinskih sestara. U Bakom Petrovcu radi i privatna hiruka bolnica Zdravlje. Postojee usluge koje prua Dom zdravlja su: - prevencija (vakcinacije, preventivni pregledi dece i odraslih; preventivni pregledi TA I UK; zdravstvena predavanja i seminari) - hronini bolesnici i njihova terapija, - patronana sluba, - razni klubovi na odreeno vreme u koli i obdanitu, - dobrovoljno davanje krvi, - pravilno dranje i vebanje tela,

-

Strategija razvoja socijalne zatite optine Backi Petrovac 2008 - 2012specijalistiki pregledi i laboratorija, urgentna/ hitna sluba.

Broj stanovnika po lekaru, po podacima Republikog zavoda za statistiku za 2005. iznosi 1.030,6.

Civilni sektor: Optinska organizacija Crvenog krstaOptinska organizacija Crvenog krsta Baki Petrovac je neprofitna humanitarna organizacija. Ima zaposleno jedno lice sekretara, prostorni kapacitetu su mu 180 m, od toga 100m magacinskog prostora, salu za sastanke 50 m i malu kancelariju. Programi koje OOCK realizuje su: - Organizovanje akcija dobrovoljnog davalatva krvi u optini, - Briga o starima, - Obuka prve pomoi mladih, - Humanitarni rad za socijalno ugroene, - Obuka volontera pri Crvenom krstu, - Obeleavanje meseca starih - Edukativni rad sa mladima, - Rad na odranju kondicije kod starije populacije Vebama do boljeg zdravlja - Program Jedan paketi mnogo ljubavi namenjen socijalno ugroenoj deci - Sluba traenja Od 2003. godine se realizuje projekat Dobrosusedske pomoi koji od 2004 godine nosi novi naziv Briga o starima. Program su poeli da realizuju 17 volontera obilazei 56 korisnika da bi u oktobru 2007 godine u projekat bilo ukljueno 52 volontera i 210 korisnika sa tendencijom proirenja. Volonteri imaju obavezu da najmanje dva puta meseno obiu svoje korisnike. Neki volonteri imaju i 5 poseta korisniku meseno. Projekat za stariju populaciju Vebama do boljeg zdravlja za 6 meseci trajanja obuhvatio je 200 najstarijih sugraana preko Udruenja ena i Udruenja penzionera na teritoriji cele optine. Uz strunu pomo fizioterapeuta prezentovane su vebe i realizovanao zajedniko vebanje na sastancima jednom nedeljno. Namera projekta bila je obuiti stara lica kako vebati kod kue i odravati pokretljivost tela i u ovom ivotnom dobu.

Udruenje ena Baki Petrovac, Kulpin, Gloan

Udruenje ena Baki Petrovac, Kulpin, Gloan je organizacija koja funkcionie na volonterskoj bazi. Postoji jo od 1921. godine. Broji oko 100 lanova. lanice se sastaju jednom nedeljno, a u zimskim mesecima i po dva puta. Aktivnosti koje realizuju: - Etno izlobe - Izrada runih radova - Organizovanje predavanja - Humanitarni rad


Analiza programa i uslugaSlede rezultati analize onih usluga socijalnih aktera iji je cilj pruanje podrke u poboljanju kvaliteta ivota grupa u riziku. Analize su napravljene od strane samih nosilaca programa i usluga. Rezultati analize u sebi sadre informacije o kapacitetima socijalnih aktera i kvalitetu usluga, iz ega slede i preporuke za prevazilaenje

uoenih nedostataka.

Centar za socijalni rad1. Materijalna davanja kao pravo i kao podrka pojedincima i porodicama ugroenima siromatvom procenjeno je da su nuna. Realizuju na tri naina, i to kroz: materijalno obezbeenje korisnika (90 korisnika), pravo na tuu negu i pomo (97 korisnika) i jednokratne novane pomoi ( 191 korisnik) Ono to je pozitivno kod ove vrste socijalne zatite odnosi se na to da se obezbeuje minimum egzistencije najsiromanijim kategorijama stanovnitva, kao i to da je ovo jedan od vidova podrke licima sa invaliditetom i hronino obolelim licima. ta je to to ovaj oblik socijalne zatite ini nedostupnim, ili ima negativne efekte po korisnike? - komplikovana procedura za ostvarivanje prava, bilo da je re o MOP-u ili TNP-u - problem pribavljanja dokumentacije za Rome, izbegla i interno raseljena lica onemoguuje im da budu korisnici MOP-a ili TNP-a, iako su u stanju socijalne potrebe i po postojeim kriterijumima bi mogli da ostvaruju ova prava - izostavljanje grupa korisnika koji nisu prepoznati kao korisnici, a koji su u riziku i kojima je ugroena egzistencija (npr. zakon samohrane roditelje koji su na ivici da ispunjavaju kriterijume, ne prepoznaje kao kategoriju korisnika MOP-a) - nedostatak jasnih i definisanih kriterijuma /nepotpune optinske odluke ili pak potpuno izostajanje istih za jednokratne novane pomoi - mali, nedovoljni iznosi materijalnih davanja - pasivizacija korisnika i stvaranje stanja trajne zavisnosti od slubi socijalne zatite ukoliko materijalna davanja ne prati dodatna podrka usmerena na ouvane potencijale korisnik koje treba staviti u funkciju osnaivanja korisnika Preporuka je pojednostavi i maksimalno racionalizovati postupke i procedure za ostvarivanje prava; pruiti podrku u prikupljanju dokumentacije licima koji nemaju dokumente; poveati obuhvat korisnika koji su ispunili uslove za ostvarivanje prava; periodino redefinisanti liniju siromatva u skladu sa ekonomskim razvojem i realnim mogunostima lokalne sredine; uspostaviti jasne kriterijume za ostvarivanje jednokratne novane pomoi; preispitati postojee i doneti neophodne odluke da bi se obezbedila efikasnija zatita osoba u riziku; materijalna davanja kombinovati sa drugim vrstama podrke koji su usmereni na prevazilaenje pasivnog i zavisnog odnosa korisnika MOP-a od slubi socijalne zatite. 2. Porodino pravna zatita, odnosi se na: zatitu dece na smetaju, zatitu odraslih, zatitu starih, zatitu porodice, starateljstvo i privremeno starateljstvo a. Zatita dece na smetaju je dobar program i postoji potreba da se nastavlja. Odvija se kroz: smetaj u institucije (zbrinuto sedmoro dece) i hraniteljske porodice (zbrinuto desetoro dece). Kada je u pitanju zatita dece na smetaju, trenutno je u procesu provera zatite deijih interesa za 25-ero dece. Realizuje se i savetodavni rad u okviru kog se radi na


uspostavljanju kontakata sa odvojenim roditeljem, to je realizovano u 50 sluajeva. Ovim oblikom socijalne zatite uspostavljeni su mehanizmi da se zatite deija prava i interesi, da im

se obezbede bolji uslovi za rast i razvoj. Ovim oblikom socijalne zatite prua se mogunost korektivnog nadzora vrenja roditeljskog prava. Ono to je negativno kada govorimo o smetaju u institucije, odnosi se na posledice koje nosi dvostruko izmetanje dece (porodino i izmetanje iz lokalnog, bliskog okruenja), ime je ovaj oblik socijalne zatite restriktivan i ima viestruke negativne posledice po decu. Za decu smetenu u institucije po izlasku iz istih, postoji problem nepostojanja programa integracije u lokalnu sredinu, bilo da je re o otvorenim oblicima socijalne zatite ili o drugim mehanizmima podrke ovoj kategoriji dece. Problem predstavlja i nedostatak programa podrke porodici na lokalnom nivou. Kada govorimo o smetaju dece u hraniteljske porodice tada je potrebno naglasiti problem nedovoljnog broja hraniteljskih porodica. Preporuka je organizovati integraciju u socijalnu sredinu dece i omladine koja dolaze iz ustanova putem otvorenih oblika socijalne zatite i drugih mehanizama podrke ovoj kategoriji dece: dnevni boravak za decu sa problemima u ponaanju, kua na pola puta ili pak neke materijalne pomoi u procesu osamostaljivanja dece u odreenom vremenskom periodu od strane lokalne zajednice. Raditi na promociji hraniteljstva kao poeljnog oblika zatite dece bez adekvatnog roditeljskog staranja; ukljuivati privrednike u podrku ovoj korisnikoj grupi putem materijalne pomoi deci i hraniteljskim porodicama, kao i programima zapoljavanja ove kategorije. b. Zatita odraslih je program koji treba da se nastavi. Kada je u pitanju ovaj oblik socijalne zatite, trenutno stanje je: kroz institucionalni oblik zbrinjavanja odraslih lica sa specifinim psihikim problemim zbrinuto 8 lica; 25 odraslih lica je pod starateljskom zatitom; 60 korisnika imalo je podrku kroz pomo u reavanju konfliktnih i poremeenih porodinih odnosa; 40 odraslih lica ukljueno je u program tue nege i pomoi. Pored gore navedenih oblika socijalne zatite, ova kategorija podrku ima i kroz materijalna davanja, pa tako: 15 korisnika su korisnici MOP-a, a 80% jednokratnih pomoi usmereno je na ovu kategoriju korisnika. ta je to to se pokazalo kao dobro kroz ovaj oblik socijalne zatite: mogunost zatite lica sa posebnim potrebama kroz zakonske okvire i normative u okviru socijalne zatite i van nje; starateljska zatita obezbeuje ostanak u prirodnom okruenju; otvaraju se novi oblici podrke kroz uslugu pomo u kui (pilot program CSR ). Kod zatite odraslih nedostatak i/ili negativne efekte po korisnike koje ima ovaj oblik socijalne zatite: nedostatak kapaciteta ustanove socijalne zatite za odrasla duevno obolela lica koja imaju potrebu za institucionalnim smetajem; socijalna izolacija osoba u Ustanovama; nedostatak nekih od otvorenih oblika socijalne zatite za odrasla duevno obolela lica; nedostatak hraniteljskih porodica za ovu grupu korisnika. Preporuka je raditi na uspostavljanju otvorenih oblika socijalne zatite za ove grupe korisnika: dnevni boravak, razvoj hraniteljstva i stanovanje uz podrku. Kao podrka ovim vrstama usluga posebno je potrebno raditi na promociji hraniteljstva i organizovati edukacije za specijalizovano hraniteljstvo. Kada je re o institucionalnom zbrinjavanju ovih lica, preporuka je istraiti potrebe, a zatim shodno rezultatima razviti samostalno, ili kao deo gerentolokog centra, ili pak razviti kao meuoptinsku uslugu. c. Zatita starih je dobar program i postoji potreba da se nastavlja. Na evidenciji CSR iz kategorije starih, kao korisnici socijalne zatite su: 6 starih osoba bez porodinog staranja, 41 stara osoba bez sredstava za ivot, 25 starih duevno obolelih i 12 starih tee hronino obolelih.


Kada je u pitanju zatita starih, realizovane usluge i programi su: starateljstvo za 5 starih lica; materijalna davanja koristi 20 korisnika kroz MOP i 70 korisnika kroz TNP, to je pokazatelj da ova kategorija ima najloiji zdravstveni status; uslugom CSR Pomo u kui obuhvaeno je

70 korisnika; za 15 korisnika pruena je zatita u porodici u smislu reavanja porodinih problema, zatita od zanemarivanja starih i zatite od nasilja. Kada govorimo o zatiti starih, ono to nedostaje je nedovoljno ili izostanak otvorenih oblika zatite za stare: specijalizovano hraniteljstvo, dnevni boravci, i sl. Nedostaju i institucionalni oblici zbrinjavanja za poluzavisne i zavisne stare korisnike. Nedostatak institucionalnog smetaja posebno je problematian zbog podatka da se u veini sluaja radi o starim licima pripadnicima slovake nacionalne zajednice. Smetanje u institucije za njih znai zbrinjavanje u okruenju koje je znaajno drugaije od njihovog prirodnog (novi jezik, navike, mentalitet), ime je njihova adaptacija znaajno oteana. Takoer, primetan je nedostatak autentine inicijative starih za reavanje sopstvenog poloaja (u situacijama zanemarivanja, nasilja nad starim, i sl). Preporuka je formirati koordinaciono telo koje e se baviti problematikom zatite starih lica s obzirom da je demografska projekcija takva da govori o permanentnom starenju stanovnitva optine Baki Petrovac. Ono to bi trebao biti osnovni zadatak ovog tela je voenje lokalne politike o starima kroz uspostavljanje mree novih servisa kojima e se omoguiti sveobuhvatnu brigu o starima licima. Razvijati vaninstitucionalne oblike zatite: dnevni boravak/ dnevni centar i specijalizovano hraniteljstvo. Takoer je preporuka uspostavljanje gerentolokog centra kao regionalnog centra koji bi odgovorio na potrebu institucionalnog zbrinjavanja poluzavisnih i zavisnih starih lica slovake nacionalne zajednice. d. Zatita porodice je dobar program i postoji potreba da se nastavlja. Ono to ovaj oblik socijalne zatite ini poeljnim oblikom, odnosi se na postojanje mogunosti pruanja zatite porodici kroz razliite intervencije strunih radnika. Nedostaci sistema socijalne zatite kada je ovaj oblik zatite u pitanju odnosi se na nedovoljnu edukaciju strunih radnika, nedostatak branog i porodinog savetovalita, ali i izostanak rada sa branim zajednicama bez dece. Sa aspekta korisnika ovaj oblik socijalne zatite nije jo u potpunosti prihvaen zbog tradicionalnog sistema vrednosti, gde preovladava shvatanje da je bolje da se trpi i da se o intimnim problemima ne pria i ne iznosi van porodinih okvira. Preporuka je uspostaviti programe podrke porodici, uspostaviti uslugu branog i porodinog savetovalita. e. Starateljstvo i privremeno starateljstvo je dobar program i postoji potreba da se nastavlja.U okviru ovog oblika socijalne zatite pod stalnim starateljstvom je obuhvaeno 31 lice, od toga 6 dece. Privremeno starateljstvo obezbeeno je za 15 korisnika. Ono zbog ega je ovaj oblik socijalne zatite dobar odnosi se na protektivnu ulogu sistema, zatita lica koja nisu u stanju da zatite svoje interese. U pruanju ove usluge znaajna je mogunost provere linih karakteristika za obavljanje funkcije staratelja. Ono to ovaj oblik socijalne zatite ini nedostupnim, posledica je nedovoljnog interesa u lokalnoj zajednici za vrenje funkcije staratelja. Preporuka je da se pojaano radi na promociji starateljstva. 3. Interpersonalna saradnja program procenjen je kao dobar i postoji potreba da se ovaj program nastavlja. Podrazumeva formalizaciju intersektorske saradnje kroz potpisivanje protokola o saradnji. Do sada su potpisani protokoli sa prosvetom/ u junu mesecu/ u toku priprema sa civilnim sektorom, zdravstvom i policijom. Dobit od ovog programa su definisana pravila saradnje, to podrazumeva definisana prava i obaveze. Nedostaci ovog programa odnose se na neusklaenost


u planiranju, slabu otvorenost za partnersko angaovanje, postoje potekoe kod usklaivanja interesa i interesovanja, nedovoljno znanja i vetina o tome kako udruiti mogunosti, kapacitete i resurse kako bi doli do zadovoljnog korisnika.

Preporuka je jaati kapacitete socijalnih aktera u znanjima i vetinama neophodnim za razvijanje efikasnih partnerstava (konstruktivna komunikacija, timski rad, partnerstvo, pregovaranje i zastupanje, ...) i regulisati saradnju potpisivanjem protokola. 4. Pomo u kui starim; invalidnim i hronino obolelm licima je program procenjen kao dobar i postoji potreba da se ovaj program nastavlja. Direktan broj korisnika je 82 lica, od toga 16 mukaraca i 66 ena. Ova usluga podrazumeva pruanje pomoi i nege starim, invalidnim i hronino obolelim licima sa namerom obezbeivanja neophodnih uslova za njihov kvalitetniji ivot u prirodnom okruenju. Kriterijumi za izbor korisnika: ogranienu ili lou funkcionalnu sposobnost definisanu na osnovu skale Svetske zdravstvene organizacije. Uslugu prua 6 lica koja su prola internu obuku od strane strunih radnika Doma zdravlja Baki Petrovac i strunih radnika Centra za socijalni rad Baki Petrovac. Korisnici usluge: samaka stara domainstva /stariji od 65 godina/; porodice sa tee/teko obolelim lanom domainstva i osobe sa invaliditetom. Usluga se realizuje 5 dana u nedelji u 40-asovnom trajanju. Dnevno angaovanje po korisniku zavisi od njegove potrebe o emu odluuje tim za individualnu zatitu korisnika usluge uzimajui u obzir zahteve samog korisnika. Sadraj usluge: pomo u obavljanju kunih poslova i odravanju higijene domainstva /pomo u nabavci namirnica, pripremanje hrane; pomo u odravanju line higijene; pomo u odravanju higijene domainstva; pomo u kretanju i korienju resursa u lokalnoj zajednici; pomo u nabavci propisanih lekova; pomo u podsticanju svakodnevnih aktivnosti; obilazak i socijalni kontakti. Prednosti koje daje ova usluga odnose se na pruanje zatite navedenim licima u svom prirodnom okruenju; vremensko odlaganje institucioalnih oblika zbrinjavanja; dostupnost razliite vrste usluga; participacija korisnika u izboru usluga, vremena pruanja usluge i angaovanja strunih osoba; prua se posredna pomo porodici korisnika kroz vie mogunosti da se vreme drugaije provedu. Ono to je optereujue kada je ova usluga u pitanju odnosi se na nije dostupno svim kategorijama korisnika koji bi za ovom uslugom imali potrebu; neprihvatanje usluga u smislu sramote prihvatanja pored sopstvene dece; nedostatak definisanog minalnog i maksimlanog nedeljnog angaovanja po korisniku. Preporuka je nastavi sa razvojem usluge pomo u kui kao najprihvatljivijeg oblika zatite starih lica uz ukljuivanje pruaoca usluge iz razliitih sektora; medijska promocija efekata pruanja usluge; kontinuirana detekcija starih ljudi koji imaju potrebu za ovim vidom podrke i poveanje obuhvata korisnika. 5. Preventivne aktivnosti su programi procenjeni kao dobri i postoji potreba da se nastavljaju. Realizuju se putem javnih tribina i pisanih i elektronskih medija informisanje graana o prirodi nekih problema kao i mogunostima njihovog reavanja. Nedostatak se odnosi na nedostatak preventivnih planova u okviru razliite problematike, loe meusektorsko planiranje ove aktivnsti, nepostojanje kontinuiteta, nedovoljno strunih osoba koje bi prihvatile dodatnu edukaciju. Preporuka je obezbediti integrativan pristup u planiranju; obezbediti kontinuiranu edukaciju strunih osoba kako za novine u sadrajima tako i za primenu novih metoda. Potrebno je obezbediti dovoljno strune literature iz razliitih oblasti. Izraditi broure vezane za razliite vidove edukcije; uvesti apel telefon. 6. Saradnja sa medijima je program procenjen kao dobar i postoji potreba da se ovaj program nastavlja. Postoji dosta tampanih i elektronskih medija i njihova zainteresovanost za socijalnu zatitu. Dobiti od ovog programa odnose se na informisanost veeg broja ljudi o vanim pitanjima


i aktivnostima (upuivanje na ostvarivanje nekih od prava i upoznavanje sa konkretnim situaciji u lokalnoj zajednici), mogunost edukacije graana.

Preporuka je izraditi medijski plan koji je u skladu sa planom rada Centra za socijalni rad i dostaviti ga medijima. 7. Permanentno usavravanje strunog kadra u cilju unapreivanja rada u oblasti socijalne zatite Ovo je imperativ kvalitetnog strunog rada, primene novih oblika, metoda i tehnika rada. Menadment Centra je svestan da je jedan od uslova kvaliteta rada stalno usavravanje zaposlenih. Zbog napomenutih argumenata dva struna radnika su apsolvirali prvu godinu Porodine sistemske terapije, dva radnika su proli program Ombudsman kao Medijator - osnaivanje zajednice za alternativno reavanje sukoba. Preporuka je nastaviti sa kontinuiranim edukacijama.

Zdravstvo

1. Vakcinisanje je program procenjen kao dobar i postoji potreba da se ovaj program nastavlja. Osnovna namena mu je prevencija dece i odraslih, a kod dece definisan je kalendarom vakcinacija. Kod roditelja postoji potrebna svest o znaaju ovog programa i postoji podrka ovom programu koji se redovno realizuje. Odrasli nisu mnogo zainteresovani za vakcinaciju. Jedan od razloga svakako je i cena seruma. Preporuka je definisati grupe korisnika koji bi ostvarivali pravo na besplatnu vakcinaciju preko jednokratne pomoi CSR ili razmotriti i pronai neke druge mehanizme. 2. Zdravstvena predavanja i seminari je program procenjen kao dovoljan i postoji potreba da se ovaj program nastavlja. Kroz program se ostvaruje direktan kontakt sa graanima i daju se odgovri na konkretna pitanja. Problem je to postoji nedovoljna zainteresovanost i nedovoljna informisanost populacje. Preporuka je mnogo bolje marketinki osmisliti aktivnosti i obavezno ih meusektorski pokrivati kako bi se dobile to sveobuhvatnije informacije. 3. Preventivni pregledi TA i UK su programi procenjeni ocenom dovoljan i postoji potreba da se ovi programi nastavljaju. Kroz program je ukljuen mali broj ljudi koji su zainteresovani za svoje zdravlje. S obzirom na znaaj ove prevencije jako je slab odziv ljudi. 4. Zdravstvena zatita hroninih bolesnika je program procenjen kao vrlo dobar i postoji potreba da se ovaj program nastavlja. Program podrazumeva redovne mesene preglede i terapiju. Ono to je dobro odnosi se na kontinuitet, svaki mesec ostavruje se kontakt sa njima. Preporuka je zastupati za vie lekova na pozitivnoj listi. 5. Patronana sluba je program procenjen kao vrlo dobar i postoji potreba da se ovaj program nastavlja. Podrazumeva zdravstvenu podrku kroz kunu posetu korisniku. Kao nedostatak prepoznat je neadekvatan prevoz, kao i to da je nadoknada za rad je loe regulisana. Preporuka jepoboljati uslove rada patronane slube. 6. Razne zdravstvene aktivnosti na odreeno vreme u koli i obdanitu je program koji je procenjen kao tek zadovoljavajui, ali je program koji treba nastaviti. Prednost ovog programa je to od malena uiti decu zdravstvenoj kulturi. Problem je nezanimljiv materijal za predavanja. Preporuka je obezbediti kontinuiranu edukaciju strunih osoba kako za novine u sadrajima tako i za primenu novih metoda. Potrebno je obezbediti dovoljno strune literature. 7. Dobrovoljno davanje krvi je program koji je procenjen kao dobar i koji treba nastaviti. Osnovna prednost mu je to neguje nesebinost i humanost. Ogranienje mu je vremenski interval koji


davaoce onemoguava da daju krv ee, s obzirom na period od tri meseca koji mora proi od jednog do drugog davanja krvi.

8. Pravilno dranje i vebanje tela je program procenjen kao dovoljan i postoji potreba da se ovaj program nastavlja. Svakodnevna dostupnost fizijatra je procenjeno kao vaan resurs, ali je nedostatak u neadekvatnim spravama za vebanje. 9. Specijalistiki pregledi i laboratorija je usluga procenjena kao vrlo dobra i postoji potreba da se ova usluga nastavlja. Prednost je to veini graana omoguava dostupnost istoj, ali je istovremeno problem nedostupnosti ove usluge za nepokretne. 10. Urgentna/ hitna sluba je usluga procenjena kao dobra i postoji potreba da se ova usluga nastavlja. Osnovna prednost je dostupnost zdravstvene usluge 24- sata, a nedostatak je vezan za probleme kadrova i organizacije. 11. Struno usavravanje zdravstvenih radnika je program procenjen kao vrlo dobar i postoji potreba da se ovaj program nastavlja. Osnovna prednost mu je perspektivnost koju prua zdravstvenim radnicima. Nedostatak je to je malo mladog kadra, a stariji nisu zainteresovani za ove programe.

Obrazovanje:

1. Vaspitno obrazovni proces i redovna nastava je zakonski regulisano kao obavezno. Na nivou Ministarstva postoji uspostavljena baza podataka za svu decu i zaposlene u kolama. Znaajan pomak napravljen je u izradi i izboru udbenika: do petog razreda postoji vie izdavaa, to dovodi do konkurencije u izradi udbenika; postoji mogunost izbora izdavaa i udbenika po kojim e se raditi. Ova konkurencija dovela je do kvalitetnije i vee ponude te uz udbenike postoje raznovrsni propratni materijali - prirunici, multimedijalni sadraji prilagoeni uzrastu. Na nacionalnom nivou razvijeni su raznovrsni programi stunog usavravanja nastavnika. U nekim kolama primenjuju se savremene metode i oblici rada: nastava na vie nivoa, diferencirana nastava , individualizirana nastava. Deo obrazovne prakse osavremenjen je pa imamo primenu multimedijalnih sadraja u redovnoj nastavi, kompjuterske uionice, a koristi se i internet. U optini je relativno mali broj uenika u odeljenjima. Ono to je negativno, a odnosi se na obrazovanje uopte, je veliki uticaj politike na obrazovanje to za posledicu ima stalne promene u zavisnosti od promena na politikoj sceni, a to se odraava i na vaspitno-obrazovni proces u lokalu. Evidentan je nedostatak standardizacije u obrazovanju, nastavni programi se piu u toku godine za narednu. Zbog sloenosti drutvene situacije nemogue je dugorono planirati rad kola, kadrova i slino. Ovako sagledan vaspitno obrazovni proces govori da je kolovanje skupo, neekonomino i neracionalno. Dosadanja praksa bila je da su licence za nastavnike praktino doivotne, ne postoji zakonski regulisano napredovanje nastavnika. Neki od kljunih faktora koji utiu na ukljuivanje sve dece u vaspitno-obrazovni proces kao i na stepen njihovog postignua u obrazovnom procesu, su: kola je pre svega obrazovna ustanova sa nagomilavanjem injenica, nema povezivanja teorije i prakse, obrazovni programi su raeni u odnosu na proseno dete, uenici su u poziciji posmatraa i izostaje njihovo aktivno uee. Kada govorimo o problemima sa kojima se susreu kole na optini Baki Petrovac, to su: za jedan broj kola moemo rei da su male, da imaju problem nedovoljne opremljenosti, u nekim je evidentan nedostatak prostora. Nastavnici putuju i rade u vie kola pa ne mogu profesionalno da se iskau u potpunosti. Nedovoljno sredstava se izdvaja za stuno usavravanje nastavnika, to pored ostalog ima posledice na nedovoljnu obuenost nastavnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Nedovoljno je strunjaka na lokalu za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Kada


govorimo o redovnom obrazovnom procesu evidentno je nedovoljno angaovanje i saradnja roditelja. Takoer, primetna je nedovoljna zainteresovanost nastavnika za uvoelje inovacija u nastavni proces, ne postoji proces monitoringa i evaluacije rada nastavnika i shodno tome izostaje nagraivanje prema rezultatima rada. Nedovoljna intersektorska saradnja i nedovoljna

saradnja meu kolama u optini (aktivi, pojedine slube). Dosta dece koja zaponu srednje obrazovanje a ne zavre ga, nedovoljna informisanost o mogunostima prekvalifikacije i obrazovanja odraslih. Ne postoje programi podrke za decu koja su rtve nasilja, zlostavljanja. Preporuka je lobirati za racionalizaciju obrazovnih sadraja; raditi na poboljanju opremljenosti kola; izdvajati vie sredstava za permanentno usavravanje nastavnika, posebno za edukacije za rad sa decom sa smetnjama u razvoju u redovnim kolama; uvesti monitoring i evaluaciju rada nastavnika i shodno tome nagraivanje prema rezultatima rada; poboljati intersektorsku saradnju; raditi na informisanosti graana o svim programima iz oblasti obrazovanja. 2. Program inkluzije koji se sprovodi u Bakom Petrovcu obuhvatio je troje dece, a u Magliu se inkluzija organizuje i realizuje sa decom sa smetnjama u razvoju do 5. razreda. Ono to ovaj program omoguava je ostvarivanje prava dece na obrazovanje u sredinama u kojima deca ive. Prepreke za ukljuivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnu kolu odnose se na zakonsku regulativu koja nije dovoljno jasno definisala poloaj uenika sa smetnjama u razvoju u redovnom odeljenju. Nedostatak je nedovoljna obuenost nastavnika za rad sa decom sa smetnjama kao i nedostatak strunjaka za rad sa decom sa smetnjama. Preporuka je formirati radnu grupu za primenu inkluzije na lokalu; lobirati za reavanje statusa uenika sa smetnjama u razvoju u redovnim kolama; organizovati kontinuirane edukacije strunjaka za rad sa decom sa smetnjama; ukljuivati decu sa smetnjama u razvoju u redovni vaspitno obrazovni proces. 3. Specijalna nastava realizuje se kroz specijalna odeljenja za decu sa smetnjama u dve kole. Postojei nastavni kadar u specijalnoj nastavi zainteresovan je za usavravanje. Postoji mogunost nastavka kolovanja u srednjoj koli u Novom Sadu. Brigu oko profesionalnog osposobljavanja preuzima dalje Centar za socijalni rad. Prisutan je otpor roditelja dece sa smetnjama u razvoju da svoju decu ukljue u specijalnu nastavu. U Kulpinu i Magliu nije organizovan rad specijalnih odeljenja pa deca sa smetnjama u razvoju, da bi mogla da ostvare svoje pravo na obrazovanje, moraju da putuju u Baki Petrovac. Nema adekvatnih strunjaka u lokalnoj sredini za rehabilitaciju razvojnog oteenja, pa su deca sa smetnjama u razvoju uskraena za razliite oblike korektivnih i stimulativnih aktivnosti kao podrke deijem razvoju. Za decu ukljuenu u specijalna odeljenja problem je nedovoljno didaktikog materijala za rad, problem su neadekvatni, jednoobrazni udbenici bez mogunosti da se radi na materinjem jeziku kada su u pitanju deca pripadnici nacionalnih manjina. Ne postoji plan zapoljavanja dece sa smetnjama koja zavre specijalno obrazovanje. Prisutna je neinformisanost roditelja dece sa smetnjama u razvoju o deijim pravima. Podrku u ovome roditelji imaju kroz Udruenje MY, ali je usmereno na najvee naselje Baki Petrovac, dok druga tri naselja nisu u dovoljnoj meri ukljuena. U sredini prevladavaju negativni stavovi i predrasude prema deci sa smetnjama u razvoju. Preporuka je raditi na formiranju meuoptinskog mobilnog tima za podrku deci sa smetnjama u razvoju; organizovati kampanju o uklanjanju barijera za jednak dostup obrazovanju (udbenici na materinjem jeziku); raditi na opremanju kola didaktikim materijalima; uspostaviti meusektorsku saradnju (nacionalna sluba za zapoljavanje, Centar za socijalni rad) za planiranje adekvatnih obrazovnih sadraja za veu zapoljivost dece koja zavre specijalno obrazovanje; koristiti resurse Udruenje MY za jaanje kapaciteta roditelja, kao i pozitivnu praksu organizovanja dnevnog boravka; raditi na ruenju predrasuda i senzibilizaciji zajednice za potrebe dece sa smetnjama u razvoju.

4. Dodatna nastava realizuje se sa talentovanom decom. Rade se pripreme za takmienja, a regulisano pohvaljivanje talenata na nivou kole. Ne postoji strategija i programi rada sa talentovanom decom. Nisu razvijeni mehanizmi identifikacije talentovane dece. Nije razraen 5. sistem mera za stimulaciju talenta, ni za one koji sa njima rade. Nedovoljna su sredstva za ukljuivanje na vie nivoe takmienja (za prevoz, za nagraivanje), komplikovana organizacija. Preporuka je da se napravi program rada sa talentovanom decom; uspostaviti sistem mera za stimulaciju talenta i onih koji sa njima rade. 6. Produeni boravak u koli realizuje se u nekim kolama u optini. U kolama postoji odgovarajui kadar i prostor za produeni boravak. Optina plaa boravak za 3. dete u produenom boravku. Program je sigurnost deci i roditeljima jer su deca su zbrinuta, ishrana po standardima i prati pravilan reim dana. Nedostatak je to produeni boravak ne postoji u svim kolama u optini. Ne postoji Skuptinska odluka o finansiranju boravka za 3. dete. Javljaju se prevelika oekivanja roditelja u smislu uspeha dece koja su u boravku. Za kole ovaj program zahteva komplikovanu organizaciju rada. Preporuka je uspostaviti ovu uslugu i u ostalim kolama u optini; donoenjem skuptinske odluke o finansiranju boravka za tree dete promovisati politiku poveanja nataliteta u optini. 7. Permanentno obrazovanje nastavnika Postoji zainteresovanost nastavnika za struno usavravanje. Jedan broj nastavnika su ukljueni u razne specijalizacije i strune seminare. Jedan broj nastavnicka se ukljuio u prekvalifikaciju i dokolovavanje u okviru struke. Nedostaci u ovom programu vezani su za nepostojanje strategija strunog usavravanja nastavnika na nivou optine. Ovaj program dodatno optereuje i nepostojanje saradnja na nivou optine u pogledu strunog usavravanja, kao i nedovoljna sredstva koja se izdvajaju za struno usavravanje. U obrazovnim institucijama nije zaivela praksa evaluacije. Ne prate se efekti, rezultati rada; nema napredovanja u struci na osnovu poseenih seminara; ne postoji obaveza primene steenih znanja, te se ne vidi isplativost seminara, i shodno svemu napred navedenom ne postoji adekvatno nagraivanje. Preporuka je razviti program strunog usavravanja nastavnika na nivou optine; poveati izdvajanje za struno usavravanje; uvesti monitoring i evaluaciju vaspitno obrazovnog rada i razviti nagraivanje prema radu. 8. Preventivni programi - preventivni programi predvieni su u sklopu Godinjeg programa rada kole. Metodologija rada na prevenciji je neadekvatna, zastarela i nedovoljna. Nedovoljno angaovani roditelji, strunjaci u pojedinim oblastima, nisu dovoljno iskorieni kao resursi u ovim programima. Preporuka je uvesti nove metode rada; razviti bolju saradnju sa roditeljima i omoguiti veu participaciju roditelja u vaspitno obrazovnom procesu, posebno kada je re o korienju njihovih kapaciteta u realizaciji preventivnih programa. 9. asovi odeljenjskog stareine (OS) - postoji obavezan OS jednom nedeljno koji se posebno plaa 4%. Programski je razraen, postoji utvren spisak obaveznih tema za OS za pojedine uzraste. Postoji obaveza strunjaka, lekara da organizuju preventivna predavanja u okviru kole. Nedostaci su nedovoljna obuenost i interes nastavnika za rad na prevenciji (OS ovi se svode na opravdavanje asova, ili izbegavanje istih od strane nastvavnika i uenika). Nastavnici su optereeni ostalim poslovima. Ne postoji dovoljna svest o znaaju prevencije i odgovornosti nastavnika, a pri tom prevencija spada u sekundarne poslove svakog nastavnika. Nedovoljno je materijala za rad na prevenciji. Nedovoljna intersektorska saradnja. Kriza vrednosti u drutvu i koli pojaava neusklaenost kriterijuma i zahteva izmeu porodice i kole. Nedovoljna


organizovanost strunih slubi na nivou kola. Optereenost uenika (obino su OS-ovi ili predavanja na poslednjem asu.) Preporuka je promovisati znaaj asa odeljenskog stareine i preventivnih sadraja; dodatno edukovati nastavnike kako u sadraju tako i u primeni novih metoda u organizovanju asa odeljenskog stareine. 10. Vrnjaka edukacija- u nekoliko navrata organizovana vrnjaka edukacija u osnovnim kolama. Ne postoje programi za obuku mladih za rad na vrnjakoj edukaciji u okviru kole i lokalne zajednice. Nedovoljno obuene i zainteresovane dece za rad na vrnjakoj edukaciji. Nedovoljna informisanost o znaaju i vrednostima vrnjake edukacije. Preporuka je informisati o znaaju i vrednostima vrnjake edukacije; razviti programe za obuku mladih za rad na vrnjakoj edukaciji u okviru kole i lokalne zajednice; raditi na poveanju motivacije mladih za ovom vrstom edukacije. 11. Obeleavanje znaajnih datuma - Postoji obeleavanje znaajnih datuma putem oglasnih tabli, panoa, prigodnih programa, akcija. O pojedinim pitanjima se raspravnja samo sporadino, prilikom obeleavanja pojedinih datuma. Metodologija je zastarela, malo su angaovani uenici.


Udruenje ena Baki Petrovac, Kulpin, Gloan

1. Etno izlobe procenjene su kao odlina aktivnost koju je potrebno nastaviti. Do sada je odrano 30 izlobi za koje postoji veliki interes kako ljudi iz lokalne sredine tako i delegacija i predstavnika vlade i raznih drugih organizacija. Namera je da se izlobama predstavi javnosti tradicija, obiaji, nonje, radovi i zanati iz prolosti slovake zajednice. Rekviziti i materijali za ove aktivnosti prikupljaju se iz privatnih porodinih zbirki lanica udruenja. Izlobe su na zavidnom profesionalnom nivou. 2. Izrada runih radova procenjena je kao odlina aktivnost koju treba nastaviti. Aktivnost ima ekonomsku komponentu jer od prodaje runih radova na prodajnim izlobama lanice mogu da makar malo poboljaju svoj lo materijalni poloaj. Koriste se razne tehnike vezenja, heklanja, pletenja, ivenja, modelovanja, crtanja i slikanja. Izrauju se suveniri, estitke, ikebane, i sl. Nedostatak je nedovoljno materijalnih sredstava za kupovinu potrebnog materijala za suvenire. 3. Organizovanje predavanja je aktivnost koja je procenjena kao vrlo dobra i koju treba nastaviti. Cilj ovih aktivnosti je edukacija lanova iz razliitih oblasti, pa tako iz: zdravstva, kulinarstva, hortikulture, obuke za izradu runih radova, razne prezentacije, promocije knjiga, predavanja iz oblasti religije. Nedostatak je nedovoljno finansijskih sredstava za plaanje predavaa i za nabavku tehnikih pomagala. 4. Humanitarni rad je aktivnost koja je procenjena kao vrlo dobra i koju treba nastaviti. Sastoji se od pomoi kolama u manjim sredinama u nabavci knjiga i kolskog pribora, nabavka kosaice u Lugu, pomo crkvama u malim sredinama, pomo socijalno ugroenim pojedincima, pomo deci sa posebnim potrebama (udruenju MI i deci u specijalnim odeljenjima) kroz odeu, obuu i kolae; pomo domovima za stare u odei i obui.

Analiza socijalnih akteraSlede rezultati analize odnosa i meusobnih oekivanja socijalnih aktera napravljene od strane kljunih aktera

sa preporukama za poboljanje tih odnosa i preporukama za buduu saradnju. CENTAR ZA SOCIJALNI RAD

Materijalno neobezbedjeni, siromani - imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema CSR je i pozitivan i negativan, ovisno o pojedinanom iskustvu. CSR od materijalno neobezbedjeni, siromanih oekuje saradniki korektan odnos, da aktivno uestvuju u ostvarivanju prava u onom delu gde to mogu. Od CSR materijalno neobezbedjeni, siromani oekuju razumevanje njihove situacije i pomo u reavanju problema u to kraem vremenskom roku. ta je initi: Unaprediti informisanje o pravima putem raznih tampanih materijala, kao i putem elektronskih medija. Pojednostaviti pribavljanje dokumentacije uz unapreivanje saradnje sa odreenim slubama. Deca bez adekvatnog roditeljskog staranja - imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema CSR je i pozitivan i negativan, ovisno o pojedinanom iskustvu. Od dece bez adekvatnog roditeljskog staranja CSR oekuje uspostavljanje meusobnog poverenja i otvorenost ime se otvara mogunost da se identifikuju neki drugi problemi kod njih kao posledica neadekvanog staranja. Ono to deca bez adekvatnog roditeljskog staranja oekuju od CSR su optimalni uslove za rast i razvoj, podrka, razumevanje, negde i hitno zbrinajvanje. ta je initi: Organizovati dobru meusektorsku sradnju u reavanju ovog problema; Obezbediti interventnu hraniteljsku porodicu; Edukaovati roditelje i decu kroz razliite emisije i sadraje; osmisliti dobre zajednike planove sa O vezano za teme i sadraje za roditeljske sastanke. Deca iz porodica sa poremeenim porodinim odnosima /razvodi, regulisanje linih kontakata izmeu dece i roditelja, nasilje u prorodici, zanemarivanje dece i sl./ - imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema CSR je i pozitivan i negativan, ovisno o pojedinanom iskustvu. Od ove dece CSR oekuje spremnost na saradnju nakon uspostavljenog meusobnog poverenja. Ono to deca iz porodica sa poremeenim porodinim odnosima oekuju od CSR je da se ree problemi u kojima su se nali, da im obezbedimo fiziku i psiholoku bezbednost, razumevanje. ta je initi: Unaprediti rad na prevenciji ouvanja porodice kroz dobro osmiljenje aktivnosti vezane za edukaciju graana vezanih za odreena stanja u porodici; savetovalite za brak i porodicu; Apel telefon; mogunost komunikacije putem e-mail Centra u smislu info-portala ili saveta; Dnevni centri za decu i omladinu. Deca i omladina sa problemima u ponaanju, asocijalna i antisocijalna, delikventna ponaanja imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema CSR je i pozitivan i negativan, ovisno o pojedinanom iskustvu. Od ove dece CSR oekuje iako u poetku otpor prema slubi, nakon uspostavljenog poverenja, veu kooperativnost i promenu i korekciju ispoljenog ponaanja. Ono to deca i omaladina sa problemima u ponaanju, asocijalna i antisocijalna, delikventna ponaanja oekuju od CSR su u poetku sankcije i kritike, a nakon toga podrku za konstruktivan pristup i poboljanje interpersonalnih odnosa gde su u konfliktu. ta je initi: razbijati predsrasude prema CZS putem neopsrednih kontaktakta radnika sa decom i omladinom; ukljuivanje u rad udruenja dece i omladine; apel telefon, komunikacija sa ovom decom putem e-mail Centra u smislu info-portala ili saveta; Dnevne centre za decu sa problemima u ponaanju; kroz redovne kolske sadraje prii deci. Lica nesposobno za samozbrinjavanje - imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema CSR je pozitivan. Od ove kategorije korisnika CSR oekuje saradnju. Lica nesposobno za samozbrinjavanje od CSR oekuju pomo u reavanju problema licima koja nisu institucionalno smetena. ta je initi: Proirivati postojee oblike zatite i uvoditi nove oblike zatite ove grupe korisnika. Deca i odrasli sa posebnim potrebama - imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema CSR je pozitivan. Od ove kategorije korisnika CSR oekuje poverenje i saradnju. Deo oekivanja deca i odraslih sa posebnim potrebama zavise od vrste i stepena oteenja, a deo je oekivanje vezan je za pomo u strunom osposobljavanju i radnom angaovanju; za obezbeivanje ivota u porodici i prirodnom okruenju; pomo pri integraciji u socijalnu sredinu; pravnu pomo. ta je initi: Senzibilizacija graana i lokalne zaijednice za lica sa posebnim potrebama; raditi na stvaranju uslova za njihovu inkluziju; pruanje pomoi u integraciji kroz razliite vidove saradnje sa udruenjima, vrtiem, O i sl.


Porodice - imaju srednju mo u zajednici, a njihov odnos prema CSR je pozitivan. Od porodice kao korisnika CSR oekuje uzajamni poverljiv odnos u komunikaciji i saradnji; otvorenost, iskrenost; potovanje dogovora i aktivan odnos prema problemu. Ono to porodice oekuju od CSR je razumevanje i pomo u reavanju njihovih problema kroz brzu, jasnu i uspenu intervenciju; finansijsku pomo; psihosocijalnu podrku; pomo u ostvarivanju prava u cilju zatite lanova porodice i same porodice. ta je initi: Osmisliti nove programe i oblike zatite porodice koje bi ujedno bili atraktivni za porodicu; umreavanje sa policijom, sudstvom i zdravstvom kada je re o nasilju u porodici. Edukativnim programima uz saradnju partnera, kole i zdravstva podii svest lanova porodica o njihovom znaaju i mogunostima da na njih sami utiu. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku i Pokrajinski zavod za socijalnu zatitu - imaju veliku mo u zajednici, a njihov odnos prema CSR je i pozitivan i negativan. Ono to CSR oekuje od ovih aktera je da sistematski urede zakonsku regulativu; prue pomo u organizaciji rada, standardima, licenciranju, kadriranju; da prue podrku u implementaciji Strategija; da uspostave intersektorsku sradnju na nivou Ministarstava to bi jasnije definisalo rad na terenu, oekivanja, obaveze i odgovornosti razliitih aktera u socijalnoj zatiti; prue pomo u primeni novih zakonskih regulativa (uputstva, edukacije, tumaenje, smernice); da rade na distanciranju politike socijalne zatite od dnevno-politikih dogaanja; da prue sistematsku podrku radu Centrima u strunom, profesionalnom radu; da uspostavljaju direktniji kontakt i direktniju saradnju sa lokalnom zajednicom; da tite profesionalizam i angaovanost strunih radnika centra; da prue materijalnu podrku u smislu nadoknade za rad i podrku u Projektima. Ono to ovi akteri oekuju od CSR je dosledna primena Zakona i propisa iz domena socijalne zatite; profesionalnost u radu; unapreivanje rada; iniciranje i unapreivanje socijalne zatite na terenu. ta je initi: Povezati se na irem niovu, Centri za socijalni rad meuoptinskom, regionalnom u cilju ostvarivanja prava, ali i unapreivanja profesionalnog rada; pokretati inicijative i pitanja od znaaja za rad Centra i razvoj socijalne zatite u cilju zatite razliitih grupa korisnika. Lokalna zajednica ima dvojak odnos prema CSR, i pozitivan i negativan. Ono to CSR oekuje od lokalne samouprave odnosi se na shvatanje i razumevanje kompleksnosti socijalne zatite; da se kroz lokalni savet i lokalnu strategiju socijalne zatite izvri uticaj na loklanu samoupravu da obezbedi personalna podrku adekvatnog lica za socijalnu zatitu, operativac u lokalnoj samoupravi; da obezbedi potrebnu finansijsku podrku; da prui pomo u podizanju kvaliteta rada u smislu uslova rada; da prui materijalnu i moralnu podrku aktivnostima Centra; da se uspostavi partnerski odnos ova dva aktera u oblasti socijalne zatite. Ono to lokalna samouprava oekuje od CSR je da se CSR pokriva svu problematiku iz oblasti socijalne zatite; da je CSR inicijator razvoja socijalne zatite i da je nosilac reforme; da ima dobar uvid u socijalnu problematiku kroz sreene baze podataka. ta je initi: Pojaati sistem lobiranja u LZ i sistematski raditi na upoznavanju lokalne samouprave o delatnosti i radu Centra kroz razliite vidove i oblike komunikacije i aktivnosti. Radni sastanci, edukativni, i sl. Zdravstvo - ima pozitivan odnos prema CSR. Ono to CSR oekuje od zdravstvene institucije je definisanje nadlenosti kod odreenih kategorija zajednikih korisnika; saradnja i otovorenost. Ono to zdravstvena institucija oekuje od CSR je pomo u reavanju problema odreenih kategorija korisnika. ta je initi: Potpisati Protokol o saradnji; Unaprediti uslugu hitne intervencije, izrada zajednikih planova u preveniranju nekih od pojava. kolstvo - ima pozitivan odnos prema CSR. Ono to CSR oekuje od obrazovnih institucija je saradnja, razmena informacija, pomo u reavanju problema, zajednike akcije u oblasti prevencije. Ono to obrazovne institucije oekuju od CSR je saradnja, razmena informacija, pomo u reavanju identifikovanih problema, zajedniko preveniranje. ta je initi: Potpisani protokol o saradnji potrebno je operacionalizovati kroz ukljuivanje u redovne programske sadraje kole putem neposrednih kontakata strunih radnika Centra i uenika, teme OS-a.


Policija - ima pozitivan odnos prema CSR. Ono to CSR oekuje od policije je pomo u pronalaenju odredjenih lica; intervencije po zahtevu strunih radnika; asistencije u nekim situacijama; kooperativnost i saradnju; brz protok informacija. Ono to policija oekuju od CSR je pruanje usluga njihovim korisnicima; aktivno uestvovanje u deurstvima /neodlone intervencije/; saniranje porodinih konfliktnih odnosa. ta je initi: Potpisivanje i izrada protokola saradnje, zajednike akcije koje bi promenile imid slube. Mobilni tim za intevencije u krizi, pre svega kada je u pitanju porodino ili neki drugi oblik nasilja. Edukacija u okviru programa i definisanje jasnih obaveza i zadatak medju partnerima. NVO, udruenja, neformalne grupe imaju dvojak, i pozitivan i negativan odnos prema CSR. Ono to CSR oekuje od ovih aktera je podrku u radu i saradnja u zajednikim akcijama. CSR svoja oekvanja ovih aktera vidi kao slina svojima. ta je initi: Izrada i potpisivanje protokola sa jasno definisanim obavezama i pravima; usklaivanje aktivnosti i akcija; napraviti kartu kapaciteta i shodno tome iste razmenjivati u odreenim aktivnostima; negovati i unapreivati partnerski odnos.; razmena i protok informacija; pomo u izradi baze podataka, identifikacija problema i ukazivanja na isti; razmena kapaciteta. Sud - ima pozitivan odnos prema CSR. Ono to CSR oekuje od suda je profesionalni odnos, razumevanja i korektna saradnja. Ono to sud oekuju od CSR je struna eksploracija sluaja sa miljenjem i predlogom strunog tima; pomo u reavanju u predmetima koji se nalaze pred sudom; saradnja; rad na prevenciji. ta je initi: Poveremeno zajedniki razmatrati problematiku putem radnih sastanaka. Nacionalna sluba za zapoljavanje - ima pozitivan odnos prema CSR. Ono to CSR oekuje od NSZ je meusobna razmena informacija, posebno iz njihovog sektora u okviru kategorije nezaposlenih lica i invalida; bolji protok informacija. Oekivanja NSZ od CSR je isto. ta je initi: Razmotritit mogunost zajednikih aktivnosti kroz lobiranje za zapoljavanje invalida i drugih marginalizovanih grupa korisnika. Mesne zajednice - imaju pozitivan odnos prema CSR. Ono to CSR oekuje od MZ su inicijative za reavanje njihovih specifinih problema; saradnja i nesmetani protok informacija. Ono to MZ oekuju od CSR je efikasno i jasno reavanje problema iz njihovog atara kao i unapreivanje socijalne zatite na njihovom teritoriju. ta je initi: Osveiti saradnju uz kontinuitet komunikacije i definisanje jasnih meusobnih oekivanja. Privrednici - imaju pozitivan odnos prema CSR. Ono to CSR oekuje od privrednika je materijalna podrka u akcijama koje organizuje, a tiu se ranjivih grupa korisnika; izadu plana u okviru svoje delatnosti koja bi bila negde vezana za socijalnu problematiku /zapoljavanje/ ili sl. Nepoznata su oekivanja privrednika od CSR. ta je initi: Informisati ih o mogunostima ukljuivanja u odredjene akcije Centra, predstaviti im delatnost centra kako bi sami mogli da prepoznaju svoju ulogu i mesto u istom. Pokrenuti formiranje odredjenih Fondova u smislu zatite odreenih grupa korisnika. Mediji - imaju pozitivan odnos prema CSR. Ono to CSR oekuje od medija je da realno predstavljaju aktivnosti CSR i da se redovno odazivaju na pozive; da prue medijsku podrku odreenim projektima. Ono to mediji oekuju od CSR je redovno obavetavanje o vanim informacijama iz nae nadlenosti. ta je initi: Izaditi plan saradnje sa medijima; uspostaviti mreu medija - tampane, elektronske. Koristiti razliite pristupe i formate medija u informisanju javnosti iz oblasti socijalne zatite organizovati konferencije za tampu, i sl. NACIONALNA SLUBA ZA ZAPOLJAVANJE Nezaposleni mladi visokoobrazovani imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je pozitivan. Od njih Nacionalna sluba za zapoljavanje oekuje aktivno traenje


posla. Od Nacionalne slube za zapoljavanje oni oekuju posredovanje i informisanje. ta je initi: Povezivanje sa poslodavcem /dab club/. Mladi sa suficitarnim zanimanjima imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je pozitivan. Od njih se oekuje aktivno ukljuenje u obluku. Od Nacionalne slube za zapoljavanje oni oekuju programe prekvalifikacije i uzaposlenje. ta je initi: Animirati ih da se ukljue u obuku. Korisnici novanih nadoknada imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je pozitivan. Od njih se oekuje redovno javljanje. Od Nacionalne slube za zapoljavanje oni oekuju novane nadoknade i psiholoku podrku. ta je initi: Aktivno traenje posla 2, trening samoefikasnosti. Nezaposleni, budui preduzetnici imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je pozitivan. Od njih se oekuje ukljuivanje u obluku za izradu biznis plana. Od Nacionalne slube za zapoljavanje oni oekuju sredstva za samozapoljavanje. ta je initi: Obuke, edukacije, biznis centar Invalidi imaju malu mo u zajednici, a njihov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je pozitivan. Od njih Nacionalna sluba za zapoljavanje nema oekivanje. Od Nacionalne slube za zapoljavanje oni oekuju finansijsku podrku, savet, zaposlenje. ta je initi: Pruiti kvalitetnije informacije. Poslodavci - imaju srednju mo u zajednici, a njihov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je indiferentan. Od njih se oekuje saradnja i otvaranje novih radnih mesta. Od Nacionalne slube za zapoljavanje oni oekuju predselekciju, informacije o programima zapolavanja. ta je initi: Povezati sa nezaposlenima i pruiti sve informacije o mogunostima zapoljavanja. Lokalna samouprava - ima veliku mo u zajednici, a njen odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je pozitivan. Od lokalne samouprave Nacionalna sluba za zapoljavanje oekuje stvaranje uslova za razvoj malih i srednjih preduzea i otvranje novih radnih mesta. Od Nacionalne slube za zapoljavanje ona oekuje informacije o stanju na tritu rada i broj nezaposlenih, statistike podatke. ta je initi: Odravanje saradnje. PIOZ i ZZO - imaju srednju mo u zajednici, a njihov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je indiferentan. Od njih se oekuje efikasnost, tanost podataka i informisanje o novim propisima. Od Nacionalne slube za zapoljavanje oni oekuju da ne kasni sa uplatom doprinosa za novane naknade, tanost i efiksnost. ta je initi: Unapredjivanje saradnje, informisanost o propisima, poveati efikasnost. CZS - njegov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je pozitivan. Od CSR se oekuju informacije o korsnicima MOP-a, uslugama, saradnja. Od Nacionalne slube za zapoljavanje CSR oekuje informisanje o korisnicima MOP-a, uverenje, saradnju. ta je initi: Saradnja informisanje i eventualne izrada zajednikih aktivnosti i planova. Zdravstvo - njegov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je pozitivan. Od zdravstvenih institucija se oekuju lekarska uvrenja za nezaposlene, efikasnost, saradnja sa lekarskim komisijama, utvrivanje FOZ-a. Od Nacionalne slube za zapoljavanje ne znaju se oekivanja zdravstvenih institucija. ta je initi: Dobra informisanost u propisima u zdravstvu i saradnja sa medicinom rada. kolstvo - njegov odnos prema nacionalnoj slubi za zapoljavanje je pozitivan. Od obrazovnih institucija se oekuje usklaivanje sistema obrazovanja sa potrebama privrede. Od Nacionalne slube za zapoljavanje obrazovne institucije oekuju saradnja u profesionalnoj orijentaciji. ta je initi: Informisanje o potrebama trita rada- tribine sa srednjokolcima i uenicima VIII razreda. DOM ZDRAVLJA


Roditelji male dece - imaju pozitivan odnos prema domu zdravlja. Ono to zaposleni u domu zdravlja oekuju od roditelja je zainteresovanost za preventivu, obavetenost, pridravanje kalendara vakcinacije. Roditelji od doma zdravlja oekuju da su im u svako doba na raspolaganju, znanje, ljubaznost i edukaciju. ta je initi: Unapreivanje odnosa. Deca i studenti - imaju pozit

Documents

Strateski Plan Backi Petrovac