Strategije Prevladavanja Stresa Kod Zdravstvenih Radnika - Naslovna i Rezime

Studija slučaja Prevladavanje stresa

1

UVOD

Stres je u savremenom društvu nezaobilazna pojava. Kako se ljudi adaptiraju i

prolaze kroz stresne situacije, zavisi od individualnih strategija prevladavanja stresa ili

koping mehanizama, kao i od karakteristika same ličnosti. Prevladavanje je posebna

kategorija adaptacije normalnih osoba na okolnosti koje su neuobičajene (Panić, 2011).

Prevladavanje uvek podrazumeva napor i borbu za pronalaţenje najboljeg adaptivnog

odgovora u datom trenutku. Značenje koje se daje ţivotnim događajima, utiče na izbor

mehanizama prevladavanja, ali i uspešnost ili neuspešnost mehanizama naknadno

utiče na interpretaciju onoga što se odigralo. Po definiciji Lazarusa (1984) koping

mehanizam ili strategija prevladavanja predstavlja „sve ono što osoba čini na

kognitivnom ili bihejvioralnom planu sa ciljem rešavanja problema i smanjenja inteziteta

psihofiziološke reakcije u okviru stres procesa“. Dimenzije ili stilovi prevladavanja stresa

su lične tendencije da se reaguje na uobičajeni ili preferirani način u različitim stresnim

situacijama koje imaju slične osnovne karakteristike. Oni predstavljaju opšte dispozicije

za određeni način ponašanja u stresnim okolnostima (Zotović, 2004).

Endler i Parker (Endler & Parker 1990, prema Panić, 2011) zastupaju shvatanje

da postoje tri dimenzije prevladavanja: prevladavanje usmereno na zadatak i na

rešavanje problema, prevladavanje usmereno na emocije i prevladavanje usmereno na

izbegavanje. Poslednja dimenzija se odnosi na kognitivne, emocionalne ili bihejvioralne

napore i pokušaje udaljavanja bilo od izvora stresa, bilo od psihičkih i telesnih reakcija

na stresore. Deli se na izbegavanje usmereno na ljude, koje se manifestuje kroz

pojačano druţenje sa ljudima iz vlastitog socijalnog okruţenja (socijalna diverzija), i

usmeravanje na novi zadatak koji nije povezan sa stresnom situacijom ili događajem

(distrakcija). Endler i Parker smatraju da socijalna podrška više predstavlja izvor

strategija suočavanja i da kao takva moţe biti povezana, ili olakšavati sam izbor neke

od strategija. Strategije suočavanja usmerene na problem češće su povezane s dobrom

adaptacijom dok su strategije usmerena na emocije i izbegavanje češće povezane sa

slabijom adaptacijom pojedinca. Ova klasifikacija je od 1990. poznata kao PAEI i sadrţi

4 strategije prevladavanja ili koping-mehanizma:

1) prevladavanje usmereno na zadatak (P-task oriented coping): primarni stil kontrole

koji se koristi kada se situacije procene kao varijabilne. Paţnja se odrţava i emocije

su pod kontrolom. Moţe biti maladaptivno kod rešavanja kompleksnih socijalnih

problema. Sadrţi definisanje problema, traţenje alternativnih rešenja, vaganje

alternativa, odabir rešenja i stupanje u akciju. Osnovna razlika između rutinskog

rešavanja problema u svakodnevnom ţivotu i prevladavanja, krije se u subjektivno

procenjenim karakteristikama situacije, u kojima se ove aktivnosti primenjuju. Ako su

okolnosti interpretirane kao stresne, onda govorimo o strategijama prevladavanja


2

koje su usmerene na problem, dok u situacijama koje nisu obojene procenama

pretnje i gubitka (pa čak i izazova) vrlo slični postupci predstavljaju „obične“

pokušaje rešavanja problema. Znači napori su orijentisani na rešavanje problema i

njegovo saznajno rekonstruisanje, i na pokušaje da se promeni situacija.

2) prevladavanje usmereno na emocije (A-emotion oriented coping): sekundarni stil

kontrole koji se koristi kada su situacije procenjene kao nepromenljive. Cilj je da se

redukuje stres, ali dugotrajnim korišćenjem mogu izazvati povećanje stresa i

negativne ishode kao što su anksioznost i depresija. U okviru ovih strategija reakcije

obuhvataju emocionalne odgovore kao što su prebacivanje sebi što se situacija

doţivljava previše emotivno, javljaju se ljutnja, napetost, bes i ogorčenost.

3) prevladavanje usmereno na izbegavanje, distrakcija (E-avoidant-distracted coping).

Odnosi se na usmeravanje na novi zadatak koji nije povezan sa stresnom

situacijom. Koristi se u kratkim periodima za probleme koji se ne mogu kontrolisati.

Osoba ne dozvoljava da je njeni problemi ometaju i fokusira se na nešto

interesantnije. Ako su problemi rešivi, u duţim periodima ovaj stil moţe biti

maladaptivan.

4) prevladavanje usmereno na izbegavanje, socijalna diverzija (I-avoidant-social

coping). Ogleda se u pojačanom druţenju sa ljudima. Prilikom suočavanja sa

pretnjom osoba se okreće drugima, ili zbog pomoći, ili zbog sigurnosti, da ne bi

mislila na problem. Ova strategija se takođe koristi za kratke vremenske periode, ali

vremenom je efektnije da se razviju veštine koje će identifikovati pretnju kao rešiv

problem.

U ovom istraţivanju ćemo se oslanjati na model Endlera i Parkera, da bismo

ispitali koje su strategije za prevladavanje karakteristične za zdravstvene radnike.

Posao zdravstvenih radnika je veoma stresan i podrazumeva svakodnevno suočavanje

sa neprijatnim situacijama, a takve radne okolnosti iziskuju izgrađivanje strategija za

prevladavanje stresa. Za uzorak smo izabrali lekare i medicinske tehničare Doma

zdravlja u Vladičinom Hanu, a ţelimo smo da utvrdimo i da li postoje statistički značajne

razlike između ovih profesionalnih kategorija (lekara i medicinskih tehničara), kao i da li

postoje razlike u odnosu na pol i starost ispitanika. Osnovni problem našeg istraţivanja

je ispitivanje zastupljenosti strategija prevladavanja ili koping mehanizama kod

zdravstvenih radnika u Domu zdravlja Vladičin Han, postojanje razlika između lekara i

medicinskih teničara, kao i ispitivanje razlika između muškaraca i ţena tj. starijih i

mlađih ispitanika u korišćenju strategija za prevladavanja stresa .


3

INSTRUMENTI

Da bismo ispitali koje strategije za prevladavanje stresa koriste zdravstveni

radnici Doma zdravlja Vladičin Han, koristili smo Coping Inventory for Stressful

Situations – CISS (Endler & Parker, 1990). Endler i Parker su pokušali da pronađu

način za merenje stilova suočavanja sa stresom, koji predstavljaju trajne karakteristike

ličnosti. Njihov upitnik, konstruisan na bazi PAEI klasifikacije, sadrţi 48 tvrdnji koje

sačinjavaju tri subskale (po 16 tvrdnji):

1) Suočavanje usmereno na emocije,

2) Suočavanje usmereno na problem i

3) Izbegavanje.

U okviru treće subskale, postoje dve subskale: Distrakcija i Socijalne diverzija.

Na petostepenoj ispitanici procenjuju koliko koriste određene tipove aktivnosti pri

susretu sa stresnom situacijom, gde je 1 uopšte ne koristim a 5 u potpunosti koristim.

Teorijski minimum za sve tri subskale iznosi 16, a teorijski maksimum je 80. Pošto je

treća subskala podeljena na dva dela, teorijski minimum za distrakciju je 10, a

maksimum 50, dok je za socijalnu diverziju minimum 6, a maksimum 30. Teorijska

srednja vrednost iznosi 48 na prve 3 subskale, na Distrakciji 30, a na Socijalnoj diverziji

18.


4

VARIJABLE

o Strategije prevladavanja stresa ili koping-mehanizmi - u okviru izabranog koncepta,

shvatamo ih kao opšte dispozicije za određeni način ponašanja u stresnim

okolnostima. Prema Endleru i Parkeru (Endler & Parker, 1990) te strategije su:

prevladavanje usmereno na zadatak - napori su orijentisani na rešavanje

problema i njegovo saznajno rekonstruisanje, i na pokušaje da se promeni

situacija;

prevladavanje usmereno na emocije - cilj je da se redukuje stres, ali dugotrajnim

korišćenjem mogu izazvati povećanje stresa i negativne ishode kao što su

anksioznost i depresija;

prevladavanje usmereno na izbegavanje, distrakcija - usmeravanje na novi

zadatak koji nije povezan sa stresnom situacijom

prevladavanje usmereno na izbegavanje, socijalna diverzija - pojačano druţenje

i okretanje drugima, da ugroţena osoba ne bi mislila na problem.

o Profesionalna kategorija: lekari i medicinski tehničari

o Pol

o Starost


5

UZORAK

U istraţivanju učestvuje 70 zdravstvenih radnika Doma zdravlja u Vladičinom

Hanu, od kojih su 35 lekari, a 35 medicinski tehničari. U podgrupi lekara je 17

muškaraca i 18 ţena, a u podgrupi medicinskih tehničara 10 muškaraca i 25 ţena. S

obzirom na činjenicu da je broj ţenskih medicinskih tehničara znatno veći od broja

muških, ujednačivanje po polu nije moguće na ovako malom uzorku. Ispitanici su prema

starosti podeljeni u 3 kategorije: do 35 godina, između 35 i 50 i stariji od 50 godina.

Struktura uzorka se moţe videti u Tabeli 1:

Tabela 1: Struktura uzorka

profesija starost

lekari

med.

tehničari

ukupno do

35

35-

50

više

od

50

ukupno

muškarci 17 10 27 5 14 16 35

ţene 18 25 43 6 17 12 35

ukupno 35 35 70 11 31 28 70


6

TOK ISTRAŢIVANJA

Sprovođenju ovog istraţivanja je prethodio razgovor sa direktorom Doma

zdravlja u Vladičinom Hanu. Predočili smo mu razloge našeg dolaska i motive

istraţivanja, i zamolili ga za saradnju. Pošto smo naišli na razumevanje, uz njegovu

pomoć smo sakupili uzorak i stupili u kontakt sa ispitanicima. S obzirom na to da se od

njih očekivalo da popune samo jedan kratak i jednostavan upitnik, nije bilo neophodno

davati detaljne instrukcije svakom ponaosob, pa su testovi podeljeni zahvaljujući

ljubaznosti pojedinih medicinskih tehničara, koji su ih prosleđivali svojim kolegama.

Ispitanicima je rečeno tj. poručeno da imaju nekoliko dana za rad, i sve upitnike smo

sakupili u roku od jedne nedelje. Svim ispitanicima sa kojima smo bili u direktnom

kontaktu smo se zahvalili.


7

ANALIZA REZULTATA

Za ispitivanje pouzdanosti Coping Inventory for Stressful Situations – CISS,

najpre smo izračunali smo Kronbah alfa koeficijent pouzdanosti, a zatim koristili

deskriptivne statističke metode aritmetičku sredinu i standardnu devijaciju, i posmatrali

dobijene rezultate u odnosu na teorijske prosečne vrednosti za ceo uzorak, kao i za sve

poduzorke, koje smo formirali u odnosu na varijable: profesionalna kategorija, pol i

starost. Da bismo proverili da li su uočene razlike u aritmetičkim sredinama statistički

značajne, koristili smo neparametrijsku metodu (Man – Vitnijev test).


8

REZULTATI

Pošto smo na osnovu Kronbah alfa koeficijenta utvrdili da sve subskale Coping

Inventory for Stressful Situations – CISS imaju dobru pouzdanost, prešli smo na tehnike

deskriptivne statistike kako bismo utvrdili kakva je učestalost korišćenja koping

mehanizama u našem uzorku. Izračunali smo aritmetičku sredinu i standardnu devijaciju

za sve strategije, a onda smo posmatrali dobijene rezultate u odnosu na teorijske

srednje vrednosti. Rezultati su dati u tabelama 2, 3, 4 i 5, kao i na pratećim graficima (1,

2, 3 i 4).

Tabela 2: Učestalost korišćenja pojedinih koping mehanizama u celom uzorku

Grafik 1: Učestalost korišćenja pojedinih koping mehanizama u celom uzorku

0

10

20

30

40

50

60

Zad. Emoc. Izbeg.

Koping mehanizmi

N = 70 AS Teorijski prosek SD

Zadatak 52, 5 48 5

Emocije 45 48 6

Izbegavanje

36 48 6

Distrakcija

26 30 5

Socijalna diverzija 14, 5 18 4


9

Moţemo primetiti da na nivou celog uzorka ispitanici u najvećoj meri koriste

prevladavanje usmereno na zadatak, pa u odnosu na teorijski prosek imaju značajno

povišene vrednosti, korišćenje druge strategije (prevladavanje usmereno na emocije) je

nešto niţe od proseka, dok najmanje koriste izbegavanje.

Tabela 3: Učestalost korišćenja pojedinih koping mehanizama kod lekara i medicinskih

tehničara

Grafik 2: Učestalost korišćenja pojedinih koping mehanizama kod lekara i medicinskih

tehničara

0

10

20

30

40

50

60

70

Zadatak Emocije Izbeg.

lekari

med. tehnicari

N = 70 profesija AS Teorijski

prosek SD

Zadatak lekari 62

48 5

tehničari 48 3

Emocije lekari 42

48 2

tehničari 54 3

Izbegavanje

lekari 32 48

3

tehničari 42 2

Distrakcija

lekari 24 30

4

tehničari 28 2

Socijalna diverzija lekari 12,5

18 3

tehničari 16 2


10

Lekari iz našeg uzorka u većoj meri koriste prevladavanje usmereno na zadatak od

medicinskih tehničara, prevladavanje usmereno na emocije je zastupljenije kod

medicinskih tehničara, kao i izbegavanje, mada su vrednosti na izbegavanju niţe nego

na ostalim dimenzijama.

Tabela 4: Učestalost korišćenja pojedinih koping mehanizama kod muškaraca i ţena u

uzorku

Grafik 3: Učestalost korišćenja pojedinih koping mehanizama kod muškaraca i ţena u

uzorku

0

10

20

30

40

50

60


muškarci

žene

N = 70 pol AS Teorijski

prosek SD

Zadatak muškarci 60

48 3

ţene 50 4

Emocije muškarci 38

48 3

ţene 58 2

Izbegavanje

muškarci 30 48

5

ţene 40 4

Distrakcija

muškarci 20 30

2

ţene 40 5

Socijalna diverzija muškarci 10

18 4

ţene 18 2


11

Iz tabele i grafika se moţe pročitati da muškarci iz našeg uzorka znatno više koriste

prevladavanje usmereno na zadatak od ţena, dok je kod ţena izraţenije prevladavanja

usmereno na emocije. Što se tiče izbegavanja, ţene više koriste tu strategiju, ali je ona

manje zastupljena od prethodnih strategija.

Tabela 5: Učestalost korišćenja pojedinih koping mehanizama kod starosnih podgrupa

Grafik 4: Učestalost korišćenja pojedinih koping mehanizama kod starosnih podgrupa

N = 70 starost AS Teorijski

prosek SD

Zadatak

< 35 47

48

2

35-50 56 3

> 50 62 2

Emocije

< 35 56

48

5

35-50 52 2

> 50 40 2

Izbegavanje

< 35 36

48

5

35-50 42 4

> 50 34 5

Distrakcija

< 35 22

30

6

35-50 22 7

> 50 30 8

Socijalna diverzija

< 35 12

18

3

35-50 17 9

> 50 15 3


12

Vidimo da korišćenje prve strategije (prevladavanje umereno na zadatak) raste sa

godinama, što znači da najstariji zdravstveni radnici iz našeg uzorka u najvećoj meri

koriste ovaj koping mehanizam. Prevladavanje usmereno na emocije je, pak,

najizraţenije kod najmlađih, a izbegavanje je najzastupljenije u srednjoj podgrupi

(između 35 i 50 godina). Da bismo utvrdili da li su uočene razlike u aritmnetičkim

sredinama statistički značajne, koristili smo neparametrijsku metodu (Man – Vitnijev

test). Našli smo da se lekari i medicinski tehničari statistički značajno razlikuju u

korišćenju stategije usmerenost na zadatak i usmerenost na emocije, pri čemu lekari

češće koriste prvi koping mehanizam, a medicinski tehničari drugi. Takođe, utvrdili smo

da se muškarci i ţene iz našeg uzorka statistički značajno razlikuju po koriščenju prve i

druge strategije, tj. da muškarci više koriste usmerenost na zadatak, a ţene usmerenost

na emocije. Između starosnih poidgrupa nisu pronađene statistički značajne razlike u

korišćenju koping mehanizama.

0

10

20

30

40

50

60

70


<35

35-50

>50


13

DISKUSIJA

Cilj ovog istraţivanja bio je ispitivanje zastupljenosti strategija prevladavanja ili

koping mehanizama kod zdravstvenih radnika u Domu zdravlja Vladičin Han. U

istraţivanju je učestvovalo 70 ispitanika, od toga 35 lekara i 35 medicinskih tehničara

oba pola, podeljenih u tri starosne podgrupe (manje od 35 godina, između 35 i 50, i

preko 50 godina). Na nivou celog uzorka ispitanici u najvećoj meri koriste prevladavanje

usmereno na zadatak, što predstavlja primarni stil kontrole koji se koristi kada se

situacije procenjuju kao promenljive. Utvrđeno je da su strategije usmerene na zadatak

usmerene najefikasnije u situacijama koje se opaţaju kao podloţne kontroli, dok su na

emocije usmerene strategije najefikasnije u situacijama koje su percipirane kao

nepodloţne kontroli (Lazarus & Folkman, 1984). Zdravstveni radnici u Domu zdravlja

Vladičin Han imaju imaju značajno povišene vrednosti na u odnosu na prosek, što

znači da se u većini slučajeva suočavaju sa stresnim situacijama na adekvatan način,

uz uverenje da mogu da kontrolišu tok događaja. Na drugoj strani, prevladavanje

usmereno na emocije je nešto niţe od proseka. Ova strategija podrazumeva

neadekvatne emocionalne odgovore, poput samoprekorevanja što se situacija

doţivljava previše emotivno, pri čemu se javljaju bes i ogorčenost (Endler & Parker

1990, prema Panić, 2011). Endler i Parker (prema Zotović, 2004) izveštavaju o visokoj

korelaciji neuroticizma sa ovom staregijom, što je znači da izraţeniji neuroticizam

smanjuje korišćenje konstruktivnih strategija rešavanja problema u stresnim

situacijama. Iako u ovom istraţivanju crte ličnosti nisu tema, moţe se pretpostaviti da

zdravstveni radnici iz našeg uzorka imaju nizak neuroticizam i generalno su skloni

konstruktivnom pristupu stresnim situacijama. Pošto su strategije suočavanja usmerene

na problem češće povezane s dobrom adaptacijom, a strategije usmerena na emocije i

izbegavanje češće povezane sa slabijom adaptacijom (Endler & Parker, 1990),

razumljiva je I najslabija izrađenost strategije izbegavanja u našem uzorku. Izbegavanje

se obično koristi su situacijama koje se opaţaju kao nemoguće za kontrolisanje, a pošto

smo utvrdili da zdravstveni radnici u Domu zdravlja u Vladičinom Hanu u većini

slučajeva uspevaju da iskontrolišu stresne situacije, mogla se je očekivati mala

zastupljenost strategije izbegavanja.

Utvrdili smo i da lekari iz našeg uzorka u većoj meri koriste prevladavanje

usmereno na zadatak od medicinskih tehničara, ali je situacija obratna kada je u pitanju

prevladavanje usmereno na emocije. Uz pomoć Man – Vitnijevog testa smo pronašli

statističku značajnost ovih razlika. Ovaj nalaz se moţe protumačiti u svetlu narednog

rezultata, prema kojem muškarci iz našeg uzorka znatno više koriste prevladavanje

usmereno na zadatak od ţena, dok je prevladavanje usmereno na emocije izraţenije

kod ţena izraţenije, a obe razlike su statistički značajne. S obzirom na to da veći deo


14

poduzorka medicinskih tehničara čine ţene (25), zastupljenost usmerenosti na emocije

se moţe dovesti u vezu sa rezultatima istraţivanja Endlera i Parkera (Endler & Parker,

1990, prema Kozina 2007), koji nalaze da ţene u stresnim situacijama češće koriste

strategiju drugu strategiju (sumerenost na emocije). Oni su dobili rezultate koji upućuju

na postojanje polnih razlika u izboru strategija suočavanja, mada na skali usmerenosti

na rešavanje zadatka nije pronađena statistički značajna razlika. Ipak, mnogi drugi

istraţivači su došli do istih zaključaka kao I mi (Leana & Feldman,1991, prema Panić

2011), pa se moţe reći da ţene generalno češće od muškaraca prevladavaju stres

ispoljavanjem emocija. To vaţi očigledno vaţi i za medicinske tehničare tj. medicinske

sestre, koje pri pokušajima da redukuju stres , češće reaguju anksiozno i depresivno.

Statistički značajne razlike između lekara i medicinskih tehničara nisu pronađene u

pogledu korišćenja strategija prevladavanja izbegavanjem, ni na subskali distrakcija, ni

na socijalnoj diverziji, što je u skladu sa rezultatima ranijih istraţivanja (Endler & Parker,

1990, prema Kozina 2007). Prema nalazima nekih istraţivača starije osobe nemaju

adaptivne reakcije na stres. S obzirom na to da su njihovi kapaciteti smanjeni, oni su za

razliku od mlađe populacije ranjiviji (Sapolsky, 1993, prema Schaie & Willis, 2001). U

našem istraţivanju se pokazalo da najstariji zdravstveni radnici u Domu zdravlja u

Vladičinom Hanu u najvećoj meri koriste prvi koping mehanizam, a da se sa godinama

korišćenje te strategije smanjuje. Ipak, nisu pronađene statistički značajne razlike među

podgrupama. Rezultati nekih studija ukazuju da starije osobe manje koriste mehanizme

prevladavanja usmerene na problem, za razliku od mehanizama usmerenih na emocije

(Blanchard-Fields, Jahnke, & Camp, 1995), dok je u drugim nađeno da su starije osobe

sklonije primeni mehanizama prevladavanja usmerenih na zadatak. U jednoj studiji koja

se bavila ispitivanjem starosnih razlika u korišćenju mehanizama usmerenih na

problem, istraţivači su ustanovili minimalne starosne razlike, kao i to da sve starosne

grupe – uključujući adolescente, mlade, osobe srednjeg doba i stare – najviše

primenjuju ovu strategiju. Rezultati takođe pokazuju da starije osobe više koriste

pasivno-zavisne i izbegavajuće strategije (Blanchard-Fields, Jahnke, & Camp, 1995).

Ovim istraţivanjem smo utvrdili zastpljenost strategija prevladavanja stresa kod

zdravstvenih radnika Doma zdravlja u Vladičinom Hanu, i ispitali razlike u odnosu na

profesiju, pol i starost. Dobijeni rezultati mogu posluţiti kao inspiracija za neko opseţnije

i ozbiljnije istraţivanje.


15

PREDLOG PSIHOLOŠKOG TRETMANA

Prema rezultatima našeg istraţivanja, najzatupljenija strategija prevladavanja

stresa kod zdravstenih radnika u Domu zdravlja Vladičin Han je usmerenost na zadatak,

a odlike te strategije su fleksibilan pristup broblemu, traţenje alternativnih rešenja,

vaganje alternativa, odabir rešenja i stupanje u akciju. Međutim, ne treba zanemariti ni

relativno veliku zastupljenost drugog, manje adaptivnog koping-mehanizma:

usmerenost na emocije. Dugotrajnim korišćenjem ovog stila kontrole moţe doći do

povećanja stresa, a s obzirom na to da su ovakvom načinu reagovanja najviše sklone

ţene iz našeg uzorka, tj. medicinski tehničari, bilo bi poţeljno da im njihove kolege, koje

generalno imaju bolju kontrolu stresnih situacija, pruţe podršku i pomoć u modifikovanju

maladaptivnih načina prevladavanja stresnih situacija. Takođe, budući da usmerenost

na emocije najviše koriste mladi zdravstveni radnici (do 35 godina), stariji bi, uz pomoć

psihologa koji radi u ovoj ustanovi, kao i uz našu pomoć, mogli pruţiti dragocenu

potporu mlađim kolegama.


16

LITERATURA

Blanchard-Fields, F., Jahnke, H. C., & Camp, C. (1995). Age differences in problem

solving style: The role of emotional salience. Psychology and Aging, 10, 173–180.

Brief, A. P., Burke, M. J., George, J. M., Brief, A. P., Burke, M. J., George, J. M. (1988)

Should negative affectivity remain un measured variable in the study of stress? Journal

of Applied Psychology, 73, 193-198.

Endler, N. S., & Parker, J. D. A. (1990). Multidimensional assessment of coping: A

critical evaluation. Journal of Personality and Social Psychology, 58, 844–854.

Kaličanin, P., Slijepčević, D., Stoţinić, S. (2001). Stres, Zdravlje, Bolest, Beograd:

Obeleţja.

Kozina, M. (2007). Suočavanje sa stresom u adolescenciji: Povezanost sa roditeljskim

ponašanjem i prisnosti u prijateljstvu, Diplomski rad, Zagrebu: Filozofski fakultet.

Lazarus, R.S., & Folkman, S. (1984). Stress, appraisal, and coping. New York, 1984.

Panić, T. (2011). Medijatori efekata nezaposlenosti na mentalno zdravlje, Doktorska

disertacija, Niš: Filozofski fakultet.

Schaie, K. W., & Willis, S. L. (2001). Psihologija odrasle dobi i starenja. Jastrebarsko:

Naklada Slap.

Zotović, M. (2004). Prevladavanje stresa: konceptualna i teorijska pitanja sa stanovišta

transakcionističke teorije, Psihologija, 37, br. 1, 5-32.

Documents

Strategije Prevladavanja Stresa Kod Zdravstvenih Radnika - Naslovna i Rezime