EKOLOŠKI MENADŽMENT

Prof. dr M. Zoran

DEFINICIJA EKOLOGIJE OikosOikos ( (dom, staništedom, stanište) ) ++ logoslogos (( na nauka, izučavanje) uka, izučavanje) ==

EKOLOGIJAEKOLOGIJA Za jednu od prvih definicija ekologije Za jednu od prvih definicija ekologije smatrasmatra se ona se ona koju je koju je

dao dao upravo upravo Ernest HekelErnest Hekel: : ““EKOLOGIJA jeEKOLOGIJA je nauk naukaa koja koja prouprouččavaava odnose životinja prema okolnoj organskoj odnose životinja prema okolnoj organskoj i i neorganskoj sredinineorganskoj sredini..””

Ekologija je nauka koja proučava strukture i funkcije u prirodi. (Odum, 1963)

Ekologija je nauka koja proučava biološke sisteme na organizacionom nivou iznad vrste. (Odum, 1971)

Ekologija je nauka o interakcijama koje uslovljavaju distribuciju i učestalost vrsta, populacija i životnih zajednica. (Krebs, 1978)

Ekologija je nauka koja proučava načela koja upravljaju vremenskim i prostornim modelima koji ujedinjavaju pojedine organizme. (Fencel, 1987)

Savremeno odreSavremeno određđenje ekologije definiše ekologiju kaoenje ekologije definiše ekologiju kao nauku nauku o životnoj sredini, odnosno,o životnoj sredini, odnosno, kao sintezu svih naukao sintezu svih nauččnih disciplina nih disciplina koje proukoje prouččavajuavaju vezu izmedu živih bivezu izmedu živih bićća i njihove sredine; sa a i njihove sredine; sa ovogovog aspekta ekologija posmatra organizme, ali i protokaspekta ekologija posmatra organizme, ali i protok energije i kruženje stvari u prirodi: kopnu, vodi energije i kruženje stvari u prirodi: kopnu, vodi i i vazduhuvazduhu..

EKOLOŠKI ODRŽIVI PRIVREDNI I DRUŠTVENI RAZVOJ Baziran je na optimalnom korišćenju svih

prirodnih resursa pri minimalnom utrošku svih vidova energije po jedinici proizvoda, a koji ostvaruje ekološku efikasnost i ekonomsku pravednost.

Društveni razvoj kao često zloupotrebljavan koncept

“rat protiv siromaštva”

EKOLOŠKA SVEST

Ekološka svest se temelji na novim stavovima, saznanjima, vrednostima, mišljenjima i ponašanjima (do sedamdesetih godina XX veka pitanje socijalnog okvira života imalo je prioritet u odnosu na pitanje o stanju eko-sistema)

Ekološka znanja – neophodan preduslov formiranja ekološke svesti...Vrednovanje ekološke situacije drugi konstitutivni element ekološkog znanja, Ekološko ponašanje treći element ekološke svesti.

Razvoj ekološke svesti (teorije: bentamista, maltuzijanstva, granice rasta, Štoholmska deklaracija, Konferencija u Rio de Ženeiru, Tiho proleće...)

ODRŽIVI RAZVOJ

Prvi put je pomenut 1982. g. na konferenciji u Najrobiju, ustanovljen je 1989. g., proklamovan Bergenskom deklaracijom 1990. g., Evropska Unija usvaja ovaj koncept 1990. g. a Ujedinjene Nacije 1992.

Princip intergeneracijske pravde, tj. Intergeneracijske jednakosti

Usklađeni privredni rast, socijalna pravda, zdrava životna sredina

ODRŽIVI RAZVOJ

Pet grupa definicija: 1. Održivim se smatra stanje u kome bilo korisnost, bilo

nivo potrošnje tokom vremena ne opada. 2. Održivim se smatra stanje u kom se resursi koriste

tako da buduće proizvodne mogućnosti čovečanstva ostanu očuvane.

3. Treći koncept definisanja održivim smatra ono stanje pri kom zaliha prirodnog kapitala ne opada u vremenu. (UNESCO insistira na ovom konceptu u svojim dokumentima)

4. Resursi se koriste tako da donose održivi prinos ili prirast

5. Održivo je ono stanje u kom je zadovoljen minimum uslova stabilnosti i uravnoteženja ekosistema.

ASPEKTI ODRŽIVOG RAZVOJA

PRINCIPI ODRŽIVOG RAZVOJA Integrisanost Predostrožnost Obnovljivost resursa Preventivno delovanje Predviđanje rizika Sprečavanje uzroka Novo vrednovanje životne sredine Promena načina ponašanja Promena načina potrošnje Uspostavljanje demografskih institucija i

procesa

IZ ČEGA PROIZILAZE EKOLOŠKI PROBLEMI DANAŠNJICE Uništavanje staništa Fragmentacija prirodnih staništa Intezivna poljoprivreda, šumarstvo Prekomerno iskorišćavanje prirodnih

resursa Introdukcija stranih vrsta Zagađivanje vode, vazduha i tla

VRSTE ZAGAĐENJA VAZDUHAAmbijentalno zagađenjeDifuzno i prekogranično zagađenje

Oštećenje ozonskog omotača

Efekat staklene bašte

EFEKAT STAKLENE BAŠTE

Efekat staklene bašte je prirodni proces radiacionog transfera toplote. To je mehanizam kojim se zagreva atmosfera i održava relativno ujednačena temperatura između noći i dana. Zahvaljujući ovom efektu postoji život na Zemlji.

Gasovi staklene bašte u sastavu atmosfere su relativno malo zastupljeni i jedan su od glavnih uzroka klimatskih promena.

Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i auspuha automobila ugljen dioksid i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do površine ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i javlja se pojava globalnog zagrevanja.

EFEKAT STAKLENE BAŠTE

EFEKAT STAKLENE BAŠTE

ŠTA SU I KAKO NASTAJU KISELE KIŠE Kisele kiše rezultat su industrijskog

zagađenja, koje u vodi iz koje nastaje kiša nose male količine kiselih sastojaka kao što su sumporna ili ugljena jedinjenja.

Glavnu odgovornost za nastanak i posledice kiselih kiša snose termoelektrane, dim iz domaćinstava i izduvni gasovi u sabraćaju.

KISELE KIŠE

RAZLIKA EKOLOŠKIH OD OBIČNIH KATASTROFA, NASTANAK I POSLEDICE Osnovna razlika između EKOLOŠKIH i

“OBIČNIH” katastrofa prvenstveno je LjUDSKI FAKTOR.

Ljudski faktor je presudan za nastanak ekoloških katastrofa. Nesmotrenim delovanjem dolazi do izlivanja nafte, nuklearnog zračenja, obimnih šumskih požara...

PODACI O NEKIM EKOLOŠKIM KATASTROFAMA 1945. Hirošima i Nagasaki 1976. Havarija u Sevesu (Italija), hemiska fabrika

Ismesa 1979. Nuklearna nesreća na ostrvu “Tri mrlje” SAD 1984. Bopal (Indija), fabrika pesticida 1985. Hemijski kompleks “Sandoz” Bazel,

Švajcarska 26. april 1986. Černobil 2010. Naftna mrlja u Meksičkom zalivu 2010. Crveni mulj Mađarska 2011. Fukušima, Japan

ŽIVOTNA SREDINA PODELA

Antropogena sredina Kvaziprirodna sredina Stambena sredina Kulturna sredina Sredina naseljenih mesta Radna sredina Socijalno-psihološka Socijalno-ekonomska

ŽIVOTNA SREDINA

Životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život.

Čovkova životna sredina sastoji se od Dela biosfere Dela tehnosfere (ljudska naselja, urbana

infrastruktura i potrebni ljudski predmeti)

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Zaštita životne sredine je širi pojam od ekologije. Uključuje: Ekologiju Socijalne nauke i politiku

Zaštita životne sredine podrazumeva skup razlicitih postupaka i mera koji sprecavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem ocuvanja biološke ravnoteže.

PRIRODNI RESURSI

Prirodni resursi predstavljaju prirodna bogadstva planete Zemlje: biljni i životinjski svet, voda, vazduh, zemljište, rude, minerali, metali, nafta...

Prema pripadnosti delimo ih na resurse:

Atmosfere (vetar, kiša, sunce)

Litosfere (mineralne sirovine i zemljišta)

Hidrosfere (kopnene vode i okeani)

Biosfere (flora i fauna)

Prirodni resursi jedne zemlje određuju njeno bogatstvo i status u svetskom ekonomskom sistemu, njenu moć i politički uticaj.

OBNOVLJIVI NEOBNOVLJIVI

OZONSKI OMOTAČ

Atmosfera:- Troposfera (do 11 km)- Stratosfera (do 40 km)- Mezosfera (do 80 km)- Termosfera (do 800 km)- Egzosfera

U okviru Stratosfere, na oko 25 km od površine Zemlje nalazi se Ozonski omotač. U sebi sadrži visoku koncentraciju bezbojnog gasa Ozona (O3)

Zahvaljujući ovom gasu moguć je život na Zemlji kakav poznajemo. On zaustavlja i apsorbuje veliku količinu sunčevih UV zraka.

Najveći neprijatelji: Freoni

MINERALNI RESURSI

Spadaju u grupu neobnovljivih izvora. Korišćenje min. resursa izaziva velika

zagađenja i praćeno je degradacijom zemljine površine, velikom količinom otpada i otpadnih voda.

Mineralne sirovine su min. materije organskog ili neoganskog porekla koje pri određenom stepenu razvoja tehnologije mogu da se ekonomično koriste. Mogu se podeliti na metalične i nemetalične.

SUNCE

Osnovni i neiscrpni izvor energije od koga zavise gotovo svi životni procesi na planeti Zemlji.

Sunčevo zračenje je enegija koja nastaje na Suncu i koja u vidu elektromagnetnih talasa dopire do Zemlje.

Dva najučestalija načina korišćenja Sunčeve energije su:

pretvaranje solarne u toplotnu i pretvaranje solarne u električnu enrgiju

VODNI RESURSI

Preko 70 % Temlje pokriveno je vodom u tečnom stanju.

Voda je osnovni gradivni element svih živih bića

Jedan je od najznačajnijih klimatskih faktoraVoda kao izvor energije:HidrocentraleEnergija morskih talasaPlima i osekaGeotermalna energija

ENERGIJA TALASA

VAZDUH

Sastav vazduha: azot 78% kiseonik 21% argon 0.94% ugljen dioksid 0.03% vodonik, helijum ,neon, kripton i ksenon su u tragovima.

Smog(smoke- dim; fog- magla)- problem u gradskom sredinama

Najveći zagađivači kod nas su termoelektrane u Obrenovcu, Kolubari, Kostolcu, rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, metalurški kompleks Bor...

Uzroci zagađivanje vazduha: zastarele tehnologije i nedostatak prečišćivanja otpadnih gasova u industrijskim postrojenjima

VETAR

Energija vetra je jedan od najstarijih poznatih izvora energije- vetrenjače, brodska jedra

Vetar se koristi pre svega za proizvodnju električne energije putem savremenih vetrenjača

Od 1995. god. Broj vetrenjača se povećao 10 puta

ZEMLJIŠTE KAO RESURS

Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje a time i opstanka ljudskog roda.

Glavnu štetu zemljištu nanose zagađenje tla i vazduha, erozija, salinizacija, prekomerna urbanizacija i poplave, upotreba pesticida i đubriva

VAŽNO: Da bi se formirao sloj zemlčjišta debeo 2-3 cm potrebno je od 200 do 1000 godina!

BIODIVERZITET

Ne postoji stаndаrdnа, opšteprihvаćenа definicijа biodiverzitetа. U nаjširem smislu, biodiverzitet oznаčаvа sveobuhvаtnu vаrijаbilnost životа: biljаkа, životinjа, gljivа i mikroorgаnizаmа.

Premа Konvenciji o biološkoj rаznovrsnosti (CDB - Convention on Biological Diversity), donetoj nа Konferenciji UN o životnoj sredini i rаzvoju (UNCED) u Rio de Žаneiru 1992. godine, biodiverzitet je definisаn kаo "vаrijаbilnost među živim orgаnizmimа, uključujući između ostаlog, kopnene, morske i druge vodene ekosisteme čiji su oni deo; ovo uključuje diverzitet unutаr vrstа, između vrstа i između ekosistemа".

Biodiverzitet ili "biološkа rаznovrsnost" oznаčаvа sveukupnost genа, vrstа i ekosistemа nа Zemlji. Ovаj pojаm uključuje tri međuuslovljenа orgаnizаcijskа nivoа diverzitetа:

• Genetički diverzitet • Specijski diverzitet • Ekosistemski diverzitet

OBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI I VREDNOSTI Obnovljivi prirodni resursi su sva živa

bića (mikroorganizmi, gljive, biljke, životinje) i oni se mogu samostalno obnavljati i koristiti neograničeno ako se pravilno i planski koriste.

Obnovljivi resursi, za razliku od neobnovljivih, mogu beležiti pozitivan rast u odnosu na veličinu populacije i stopu iskorišćavanja

STANJE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI Ukupno stanje životne sredine u Srbiji je na nezadovoljavajućem

nivou. To se odnosi podjednako na: Stanje voda i vodnih resursa Stanje vazduha Biodiverzitet Stanje šuma i zemljišta Neadekvatan pristup u upravljanju otpadom i hemikalijama Visok nivo buke Slaba povezanost politike životne sredine sa politikom drugih

sektora Nedostatak institucionalnih kapaciteta za odgovr na postojeće

probleme Nedovoljan broj i neadekvatnost postojećih propisa Odsustvo ekonomskih podsticaja Nizak nivo svesti o životnoj sredini