1

Kommunale Wirschaftsfrderung im Donautal (KWD), Phase II

Municipal Economic Development in the Danube Region, Phase II Optinski ekonomski razvoj u regionu Dunava: faza II

Aktivnost: Standardizacija LER usluga

STANDARDNE USLUGE

KANCELARIJE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

Vodi za optine sa vizijom

Beograd, 28. avgust 2012.

2

Sadraj

Uvodna re 3

1. UVOD 4

2. OSNOVE LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA 7

3. POBOLJANJE ADMINISTRATIVNIH USLOVA ZA POSLOVANJE NA LOKALNOM NIVOU

17

4. PODRKA IMPLEMENTACIJI STRATEKIH DOKUMENATA 41

5. MEHANIZMI PODRKE MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA I RURALNOM RAZVOJU

65

6. NAINI I MEHANIZMI SARADNJE SA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA 102

7. PODRKA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA 138

8. PODRKA PRIVLAENJU NOVIH INVESTICIJA I PODRKA INVESTITORIMA

161

9. ANEKSI 186

3

Uvodna re

Uvoenje standarda u rad kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (LER) je relativno nova i veoma aktuelna tema u Republici Srbiji. Modernizacija strukture i procesa u okviru lokalne samouprave je preduslov za prihvatanje njene nove uloge, u kojoj lokalni ekonomski razvoj zauzima centralno mesto. Regionalna agencija za razvoj istone Srbije RARIS je, svakako, jedan od pionira u pruanju podrke optinama u ovoj oblasti, a zahvaljujui podrci GIZa, u okviru projekta Optinski ekonomski razvoj u regionu Dunava, pokrenuta je aktivnost Standardizacije LER usluga. Imajui u vidu da su kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) jo uvek relativno nove institucije, koje su u veini lokalnih samouprava formirane bez jasne predstave o strukturi, funkcijama i svakodnevnim poslovima koje treba da obavljaju, ova aktivnost RARISa dolazi u pravo vreme i predstavlja znaajnu podrku optinama u procesu definisanja konkretnijeg regulatornog i institucionalnog okvira za LER. Osim toga, cilj ovog projekta je da jasno definie procese i standarde rada kancelarija za LER, do nivoa svakodnevnih aktivnosti. Upravo zato to formalno nije jasno precizirano ta i kako treba raditi, poslovi se rade nesistematski, od prilike do prilike, a est je sluaj da zaposleni u kancelarijama za LER vie vremena provode radei druge poslove u okviru optinske uprave, nego bavei se kljunim pitanjima LERa. U tom smislu, ovaj prirunik bi trebalo da predstavlja vodi za lokalne samouprave u procesu uspostavljanja i primene definisanih standarda, kako za donosioce odluka, tako i za zaposlene u kancelariji za LER. U okviru aktivnosti Standardizacije ulsuga LER kancelarija, na poetku je uraena analiza trenutnog stanja i utvren poloaj i uloga postojeih LER kancelarija, to je znaajna pomo optinama u uspostavljanju sistema za praenje sopstvenog napretka u ovoj oblasti. Odran je sastanak sa rukovodstvima lokalnih samouprava, na kojem je dobijena saglasnost o osnovnim uslugama koje LER kancelarije treba da pruaju. Cilj ovog prirunika je da prui dalju razradu tih osnovnih usluga i prui opis konkretnih aktivnosti i koraka, koji e se primenjivati na svakodnevnoj osnovi, kako u komunikaciji unutar optinske uprave, tako i u pruanju podrke i saradnji sa lokalnim privrednim sektorom, poljoprivrednim gazdinstivima, postojeim i potencijalnim investitorima. Prirunik je u potpunosti zasnovan na praksi, nalazima iz prethodno sprovedenih anketa i analiza, kao i na preporukama datim na osnovu njih. Osim toga, posebna vrednost ovog vodia je u tome to sadri zakljuke i komentare samih optina polaznika odranih obuka. Sve usluge kancelarije za LER, standardi i procesi predloeni u ovom priruniku su definisani na participativan nain, podrani i prihvaeni kao realni i izvodljivi, ime je obezbeen i oseaj vlasnitva nad njihovom primenom.

4

1. UVOD

Standardizacija usluga kancelarija za LER ima za cilj pruanje kvalitetne podrke svim bitnim akterima da unaprede regionalni i lokalni ekonomski razvoj i obezbede rast privatnog sektora kroz:

Uspostavljanje bolje saradnje lokalne vlasti sa privatnim sektorom putem kancelarije za LER,

Jaanje kapaciteta lokalnih samouprava za prihvat investicija i donacija i traenje partnera,

Aktivno uee lokalne samouprave u pruanju podrke ruralnom razvoju, Ciljano i sistematsko podizanje kapaciteta samih LER kancelarija i ostalih razvojnih

partnera za pruanje podrke privrednom sektoru i ruralnom razvoju Jaanje partnerstava i meuoptinske saradnje, kroz irenje znanja i iskustva.

1.1 Poetna analiza stanja i preporuke za standardizaciju LER usluga

2011. godine, sprovedena je anketa devet (9) odeljenja/kancelarija za lokalni ekonomski razvoj; 70 privrednih subjekata; 3 investitora ili njihovih predstavnika (udruenja); 45 osoba zaposlenih u javnom sektoru (drugim odeljenjima lokalne samouprave ili javnim preduzeima) i 15 lanova udruenja graana izvedeni su sledei zakljuci:

1. Veina kancelarija za LER (KLER) osnovana je u protekle 2-3 godine i jo uvek su u razvoju;

2. Nain organizovanja KLER se razlikuje od optine do optine; 3. KLER se svakodnevno susreu sa brojnim problemima, pre svega, usled nedostatka

politike podrke, nedostataka ljudskih resursa (kako po pitanju broja zaposlenih, tako i to se tie strunosti) i nejasnog pravnog i institucionalnog okvira;

4. Postoji velika motivisanost za rad i elja za daljim usavravanjem; 5. Sve kancelarije su solidno tehniki opremljene za rad (IT oprema, internet); 6. Ne postoji jasna podela i opis poslova; 7. Postoje veliki problemi u komunikaciji i koordinaciji aktivnosti sa donosiocima odluka

zaposleni u KLER jo uvek nemaju dovoljno kredibiliteta koji bi im omoguio samostalnost u radu i pokretanje inicijative;

8. Sistem monitoringa i evaluacije rada kancelarija za LER nije uspostavljen;

KLJUNI PREDUSLOVI:

1. Postizanje konsenzusa na nivou rukovodstva lokalnih samouprava o mestu i ulozi kancelarije za LER;

2. Razumevanje potreba ciljnih grupa za uslugama kancelarije za LER; 3. Standardizovanje usluga kancelarije za LER;

4. Prihvatanje i primena standarda.

5

9. Neadekvatno praenje implementacije strategija LER (ili potpuno odsustvo ove aktivnosti) i neadekvatno informisanje javnosti o ovim aktivnostima;

10. Nesklad izmedju usluga koje LER kancelarije pruaju svojim klijentima i usluge koje klijenti oekuju od LER kancelarije. Najvei nesklad se uoava u saradnji sa privrednim subjektima i predstavnicima investitora.

11. Nedostatak kvalitetne baze podataka za LER i analize privrednih kretanja na teritorijama koje pokrivaju kancelarije, kao osnovu za donoenje adekvatnih i kvalitetnih predloga mera za unapreenje lokalnog ekonomskog razvoja.

Na osnovu zakljuaka, izvedene su preporuke za konkretne mere i aktivnosti koje bi trebalo sprovesti dugorono ili kratkorono, radi poboljanja optih i konkretnih uslova za LER na lokalnom nivou.

1.2 Obuka lokalnih samouprava za standardizaciju LER usluga

Opti je utisak da veina lokalnih samouprava jo uvek ima reaktivan, a ne proaktivan pristup u upravljanju lokalnim ekonomskim razvojem. U tom smislu, anketirane optine kao kljune prepreke esto navode niz problema koji se nameu eksterno, a pri tom nedovoljno rade na otklanjanju internih barijera na koje bi mogle imati uticaja, kao to je, na primer, uvoenje jednostavnih mera i procedura za unapreenje efikasnosti optinske uprave, poboljanje kvaliteta usluga, profesionalizacija rada zaposlenih u KLER, standardizovani pristup LERu, uvoenje efikasnog sistema monitoringa i evaluacije rada KLER, kao i monitoring i evaluacija sprovoenja programa i projekata LERa. Konkretne preporuke i mere bi trebalo predstaviti donosiocima odluka sa jasno definisanim standardima i formatima, koje e biti prihvatljive za njih i, u skladu sa tim podrane, jer jasno definiu konkretne koristi od sprovoenja takvih aktivnosti. U okviru aktivnosti Standardizacije LER usluga, na osnovu poetne analize stanja, kao i pouka i preporuka izvedenih iz nje, definisano je sedam kljunih tema za zaposlene u kancelariji za LER, u okviru kojih je neophodno definisati standarde:

OPTE PREPORUKE ZA UNAPREENJE USLUGA KANCELARIJE ZA LER

Jasno definisanje uloga i odgovornosti lokalnih vlasti i zaposlenih u kancelariji za LER; Poboljanje/skraenje administrativnih procedura za osnivanje biznisa;

Uspostavljanje odnosa, dobre komunikacije i saradnje sa lokalnim privrednim sektorom; Jasno definisanje indikatora odrivog razvoja i sistematsko praenje realizacije strategije;

Sistematizacija informacija neophodnih lokalnom privrednom sektoru i investitorima i definisanje

standardnog seta usluga KLER na osnovu toga; Unapreenje interne komunikacije i koordinacije sa donosiocima odluka, radi efikasnijeg

sprovoenja aktivnosti KLER; Unapredjenje saradnje sa organizacijama za podrku lokalnom ekonomskom razvoju, koje rade

u okruenju, radi bolje koordinacije pruanja usluga;

Unapreenje promotivnih aktivnosti, kako u cilju vee vidljivosti rada KLER, tako i u cilju privlaenja investicija i negovanja saradnje sa privrednim sektorom.

6

1) Osnove lokalnog ekonomskog razvoja. Znaaj i kontekst LER, uloga lokalne

samouprave u podrci LER, podrka donosilaca odluka, uloga kancelarije za LER, osnovni instrumenti i alati LERa. Primeri dobre prakse.

2) Poboljanje administrativnih uslova poslovanja na lokalu Kljuna tema, sa ciljem identifikacije administrativnih procedura koje oteavaju privredne aktivnosti, kako MSP tako investitorima, poljoprivrednim gazdinstvima i drugima; upoznavanje sa iskustvima i primerima dobre prakse u Srbiji; priprema predloga unapredjenje administrativnih procedura.

3) Podrka implementaciji stratekih dokumenata Definisanje indikatora odrivog razvoja; njihove uloge i znaaja u procesu stratekog planiranja, kao i definisanja okvira za monitoring stratekih dokumenata.

4) Mehanizmi podrke MSP i ruralnom razvoju Uvod u preduzetnitvo (zakonodavni

okvir za osnivanje i vodjenje biznisa; osnove Biznis plana); mogunosti za finansiranje MSP i ruralnog razvoja (bespovratna sredstva, kreditne linije, garancijski fond, fond za razvoj); upoznavanje sa oblicima nefinansijske podrke MSP i ruralnom razvoju (podrka razvoju inovativnosti, konkurentnost MSP i preduzetnika).

5) Nain i mehanizmi saradnje sa privrednim subjektima Identifikacija privrednih subjekata (MSP, poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici) koji imaju potencijal za rast i razvoj prema definisanim kriterijumama; prikupljanja podataka o privrednim subjektima; unapreenja komunikacije sa privrednim subjektima (informisanje i povratne informacije) i poslovne komunikacije.

6) Podrka poljoprivrednim gazdinstvima Podrka diverzifikaciji ruralne ekonomije i upravljanju poljoprivrednim gazdinstvima.

7) Podrka privlaenju novih investicija i podrka investitorima Unapreenje konkurentnosti optina, investicionog marketinga i kapaciteta optina za podrku investitorima u pripremnim fazama.

1.3 Uputstvo za korienje prirunika Ovaj prirunik zamiljen je kao vodi za kancelarije za LER u svakodnevnom radu, a svaka od gore navedenih tema obraena je kao posebno poglavlje. U ovom priruniku ete nai sledei sadraj:

1. Prikaz relevantnih tema, sa okvirom za delovanje KLER ; 2. Opise procedura korake u radu za sve aktivnosti koje podleu standardizaciji; 3. Savete i preporuke za uvoenje standarda u rad KLER; 4. Predloge standardizovanih formulara i obrazaca; 5. Primere dobre prakse iz Srbije i regiona.

7

2. OSNOVE LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA

2.1 Svrha i nadlenosti za LER

Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj treba posmatrati kao resurs itave lokalne zajednice, ija je uloga da ciljano, sistematski i strateki upravljanja njenim razvojem, sa sledeim kljunim funkcijama:

Savetodavna/informativna (kako za donosioce odluka na lokalnom nivou, tako i za sve uesnike u procesu LERa na nivou zajednice, ukljuujui i komunikaciju i saradnju sa institucijama na republikom nivou i regionalnom agencijom; prenoenje pouka, preporuka i iskustava dobre prakse; upuivanje inicijativa za izmene i dopune zakona, na osnovu prakse);

Konsultativna/pruanje podrke (u svim fazama planiranja i realizacije projekata lokalnog ekonomskog razvoja; malim i srednjim preduzeima, investitorima; u realizaciji svih razvojnih inicijativa na nivou zajednice);

Analitika/sintetika (praenje statistike; analiza trendova razvoja; priprema profila zajednice; priprema izvetaja za razne ciljne grupe; predlaganje novih inicijativa LERa i novih, kvalitetnijih usluga za graane i privatni sektor, na osnovu rezultata tih analiza);

Upravljaka (upravljanje bazom podataka LERa; upravljanje projektima LERa; upravljanje ljudskim resursima);

Kontrolna (praenje procedura na nivou lokalne samouprave i predlaganje inicijativa za njihovo skraenje i pojednostavljenje; praenje implementacije stratekih planova; praenje investicija, itd.)

Svrha KLER je da pomogne zajednici da donosi i sprovodi strategije lokalnog ekonomskog razvoja; priprema, realizuje i prati razvojne projekte od kojih e koristi imati itava zajednica; jaa razvojene kapacitete lokalne uprave; osmiljava i sprovodi promotivne aktivnosti na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou; vri svakodnevnu komunikaciju sa poslovnom zajednicom i prua potrebne informacije i usluge; obezbeuje informacionu podrku nezaposlenima; odrava bazu podataka relevantnih za lokalni ekonomski razvoj i uspostavi stabilne kontakte sa potencijalnim investitorima.

U okviru svake lokalne samouprave potrebno je jasno definisati ulogu i nadlenosti koje ima KLER. Konkretno, zaposleni u treba da znaju ta se od njih oekuje i koji nivo nadlenosti je u njihovim rukama. Nejasnoe u smislu nivoa nadlenosti mogu dovesti do velikih nedoumica i negativno uticati na razvoj cele zajednice.

Svrha kancelarije za lokalni ekonomski razvoj jeste da upotpuni institucionalni okvir za razvoj lokalne zajednice u cilju stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje i ruralni razvoj, kreiranja mogunosti za otvaranje novih radnih mesta, privlaenja investicija, uspostavljanja privatno-javnih partnerstava i pruanje neophodne podrke privredi.

Jedinica za lokalni ekonomski razvoj treba da ima adekvatnu podrku od strane rukovodstva, ali da bude nezavisna u svom delovanju, i sa dovoljno preduzetnikog duha da efektivno i efikasno koristi dostupne mogunosti za lokalni ekonomski razvoj.

8

2.2 Organizacioni modeli kancelarije za LER Kancelarije za LER mogu imati razliitu organizacionu shemu i biti razliito pozicionirane u odnosu na lokalnu samoupravu. Nekoliko organizacionih modela do sada je primenjeno u praksi, kako u Srbiji, tako i u regionu. Svaki od modela odlikuju neke prednosti, ali i nedostaci:

Organizacioni model Prednosti Nedostaci

LER poslovi u okviru

kabineta predsednika optine/gradonaelnika

Predsednik

optine/gradonaelnik je u potpunosti upoznat i aktivno

uestvuje svim aktivnostima LERa.

Lake se dobija podrka od donosilaca odluka.

LER aktivnosti se razvijaju pod okriljem

politike. Povezane su sa linim opredeljenjem predsednika optine/

gradonaelnika ili opredeljenjem politike partije iji je predstavnik. Postoji rizik da

aktivnosti nee biti odrive ukoliko doe

do promene.

Predsednik optine/gradonaelnik ima potpunu kontrolu nad svim aktivnostima

promocije i privlaenja investicija

podela zaduenja, delegiranje i timski rad moe biti na niem nivou.

Odsek ili grupa poslova u sastavu odeljenja za

privredu, optu upravu

ili nekog drugog odeljenja

Ograniena ovlaenja, ali i odgovornost zaposlenih na

poslovima LERa.

Dobro reenje za male optine

koje nemaju mogunost da uspostave nezavisnu

kancelariju

Ograniena ovlaenja. Uslovljenost poslovnom politikom odeljenja u okviru

koga se odsek nalazi, a esto i pristupom

naelnika odeljenja, kome LER ne mora biti prioritet.

Pristup sprovoenju aktivnosti LERa

obino neorganizovan. Zaposleni provode

mnogo vise vremena obavljajui druge dunosti dok su LER aktivnosti u drugom

planu.

Odeljenje za LER Odeljenje ima jasnu strukturu

i sistematizaciju usvojenu od

strane Skuptine optine. Mogua je dobra organizacija

aktivnosti. Jasna uloga lokalne samouprave kao posrednika

izmeu graana i poslovne

zajednice. Jasno definisana organizacija, opis/podela

poslova i hijerarhija, kako unutar odeljenja, tako i u

odnosu na eksterne strukture.

Ovaj model podrazumeva pazljiv odabir

zaposlenih, a posebno osobe na poziciji

naelnika odeljenja. Operativnost, efektivnost, efikasnost i uspeh odeljenja

u velikoj meri zavisi od sposobnosti onoga ko njime rukovodi.

Ovaj model je uspean ukoliko postoji dobra saradnja sa predsednikom optine/

gradonaelnikom i naelnicima ostalih odeljenja u upravi. Razumevanje

donosilaca odluka i njihova podrka su

kljuni. Ukoliko naelnik odeljenja nema line kvalitete, odlunost, preduzimljivost,

kredibilitet i dovoljan nivo ovlaenja, ovo odeljenje lako moe postati nepotreban

troak lokalne samouprave.

9

Fondacija za LER Nazavisno pravno lice

osnovano od strane optine, kao to je to, na primer,

sluaj u Majdanpeku. Dobra

prilika za LER potreban nivo ovlaenja i visok nivo

odgovornosti. Mogunost da se kontroliu prihodi i nivo

zarada omoguava adekvatno nagraivanje zaposelnih.

Za ovo treba da postoje zakonske

mogunosti. Optina Majdanpek praktino je iskoristila rupu u zakonu da se

registruje na ovaj nain. U ovom

trenutku, ne postoji zakonski okvir za ovakav oblik organizovanja KLER

Ovo pravno lice vremenom bi trebalo da

postane samoodrivo, a iskustvo pokazuje da najee ostaje 100%

zavisno od budeta optine.

Nezavisna agencija za LER (d.o.o. iji je

suosniva optina)

Mogunost da se u kratkom roku obezbedi samoodrzivost.

Veina optina u Republici

Srpskoj ima nezavisne agencije. U Srbiji, primer je

Inija, gde su osnivai optina i udruenje preduzetnika.

Omoguava dobru saradnju

izmeu javnog i privatnog

sektora.

Vlasniki odnos moe predstavljati problem u budunosti. Visok stepen

nezavisnosti u donoenju odluka moe

biti pogodne tle za korupciju.

Gubi se aspekt participativnosti. Postoji opasnost da e se Agencija vremenom

fokusirati na aktivnosti koje donose profit, zanemarujui potrebe optine.

Javno preduzee za

LER

Nije esto u praksi. Ovo je

sluaj grada Subotice

optina je osniva preduzea sa 100% kapitala.

Problemi mogu biti slini kao i u sluaju

d.o.o.

Zavisi od toga koliko je direktor JP voljan i spreman da sarauje sa lokalnim

vlastima. Vremenom se moe odmetnuti, ako dobije dovoljan stepen upravljake i

finansijske nezavisnosti. S druge strane, moe predstavljati

ogroman troak za optinsku upravu,

koja e pokrivati gubitke u poslovanju.

Nezavisna agencija za

LER (NVO iji je osnivac

optina)

Nezavisna u odnosu na

birokratski aparat javnog

sektora (npr. kao neke regionalne razvoja agencija)

Teko je definisati nadlenosti i

odgovornosti. Teko je osigurati

finansiranje. Ukoliko se osnivai u nekom trenutku povuku, obino se ovakva

institucija gasi.

Postoji opasnost da e se Agencija

vremenom fokusirati na aktivnosti koje donose zaradu, zanemarujui potrebe

optine.

LER poslovi u okviru

nekoliko odeljenja

U ovakvom neorganizovanom

pristupu ne postoje prednosti.

Ovo je najei oblik

organizovanja u Hrvatskoj.

Nije se pokazalo kao dobro ni u jednom

okruenju. Loa komunikacija i protok

informacija. Preklapanje aktivnosti.

10

2.3 Odgovornost donosilaca odluka u lokalnom ekonomskom razvoju

Predvodnitvo u kreiraju vizije razvoja optine i stratekog planiranja. Lokalni politiki lideri i lideri lokalne samouprave mogu imati kljunu ulogu u procesu koji e spojiti sve aktere u zajednici s ciljem osmiljavanja vizije razvoja zajednice, utvrivanja prioriteta i ciljeva, popisivanja i analize imovine i sredstava zajednice i razvijanja realne strategije i akcionog plana za postizanje odrivog ekonomskog razvoja zasnovanog na komparativnim prednostima. Optine koje imaju viziju gde ele da budu i jasnu mapu kretanja u eljenom pravcu su privlanije potencijalnim investitorima, jer mogu bolje da ocene da li je potencijalna delatnost u skladu sa njihovim ciljevima. Lokalna samouprava gde postoji iskustvo u radu na stratekom ekonomskom razvoju, gde su ukljueni svi akteri u zajednici, ima priliku da ojaa principe dobrog upravljanja, stratekog planiranja i transparentne lokalne samouprave (posebno u oblastima budetiranja i finansija) i efektnog organizacionog razvoja. Obezbeivanje efikasnih i efektivnih usluga, na pravian nain. Redovno odvoenje smea, pouzdane komunalne usluge, javna bezbednost, reavanje vanrednih situacija kao i druge javne usluge pruene uz razumnu naknadu i uz transparentnost u radu su od vitalnog znaaja za razvoj biznisa. Optine koja ostavljaju utisak prljavih i neurednih mesta u kojima vlada kriminal e imati potekoa da privuku ulaganja.

Odravanje infrastrukture, razvoj i realizacija racionalnog plana kapitalnih investicija zasnovanog na potrebama graana i poslovnog sektora, kao i na strategiji odrivog razvoja. Uspeh lokalnih privrednika i odluke investitora o tome gde da investiraju u mnogome zavise od kvaliteta puteva i ostalih transportnih mrea, pouzdanih komunalnih usluga i ostale infrastrukture. Fabrika ne moe da radi bez elektrine energije i vode koji e po razumnoj ceni biti distribuirani iz pouzdanih izvora; loim putevima se roba ne moe prevoziti do kupaca. Optina u kojoj se odravanje infrastrukture smatra vanim i gde postoji jasna strategija kao i finansijski plan za kapitalne investicije ima mnogo vee mogunosti da potpomogne rast i razvoj postojeih firmi i privue nova ulaganja. Transparentno, odgovorno, efikasno i efektivno finansijsko upravljanje. Investitori nee uzimati u obzir optine u kojima naknade za komunalne usluge i ostale takse nisu jasno izraene ili se vrlo brzo menjaju, kao ni optine koje ne mogu da obezbede aurirane i transparentne podatke o svom finansijskom stanju. Priprema i dostavljanje valjanih budetskih dokumenata i izjava o kreditnoj sposobnosti su takoe veoma vani u pristupanju sredstvima kapitalnog trita. Pojednostavljivanje postupaka izdavanja dozvola i registracije, informisanja i uvoenje brige o potroaima podiu poverenje u rad lokalne samouprave. Mnoge lokalne samouprave u istonoj Evropi pate od nasleenih (ili samonametnutih) sistema i pravila koja usporavaju proces osnivanja, unapreenja i zadravanja biznisa na njihovim teritorijama, a zaposleni nisu obueni da tretiraju stanovnike ili firme kao klijente. Pojednostavljivanje procedura i omoguavanje firmama da dobiju sve informacije i dozvole koje spadaju u nadlenost lokalne samouprave na jednom mestu (jedinstveni alter) stvara pogodnije okruenje za razvoj biznisa. Pruanje informacija o uslugama lokalne samuprave, prikupljanje i redovno auriranje podataka vezanih za dostupne parcele, urbanistike planove, komunalne usluge, dostupna statistika o lokalnoj radnoj snazi i pruanje svih ostalih informacija koje su

11

potrebne investitorima, daju optini komparativnu prednost nad drugima koje ne mogu spremno da ponude takve vrste informacija. Odravanje dobrih odnosa sa poslovnim sektorom i stvaranje mehanizama redovne komunikacije. Nepoverenje izmeu predstavnika javnog, civilnog i privatnog sektora je nasleeno iz starog sistema i pojaano korupcijom (ili prividom korupcije) koja se naroito razbuktala u procesu privatizacije dravne imovine. Odravanje dobrih odnosa izmeu lokalne samouprave i lokalnih firmi preko mehanizama kao to su programi komunikacije i edukacije, umreavanje, ukljuenje lokalnih biznismena u rad savetodavnih odbora graana, i raznih radnih grupa itd., im moe pomoi da otkriju zajednike interese i ciljeve i izgrade razumevanje i poverenje. To takoe omoguava lokalnim samoupravama da iskoriste talente i resurse privatnog sektora da uveaju uticaj ionako malih javnih resursa u ostvarivanju ciljeva zajednice i da bolje razumeju kakva vrsta podrke je potrebna lokalnim firmama da bi se razvijale. Lideri lokalnih samouprava u tome imaju presudnu ulogu. Meuoptinska saradnja u oblastima od zajednikog interesa. Granice ekonomskih regiona se ne poklapaju sa granicama optina, a komparativna prednost jedne zajednice odreena je i stepenom saradnje i regionalne strategije razvoja koja koristi jake strane i prednosti svih zajednica koje sainjavaju taj region. Saradnja lokalnih samouprava u jednom regionu je naroito vana u kontestu evropskih integracija. Evropska unija stavlja znaajan akcenat na regionalnu saradnju. Kljuni facilitator meuoptinske saradnje jesu jake i kredibilne regionalne agencije. Saradnja sa regionalnom agencijom. Aktivna saradnja sa regionalnom agencijom podrazumeva stalne kontakte prisustvo sastancima, dogaajima i podravanje regionalnih inicijativa, ali i proaktivan pristup predlaganje novih ideja, promovisanje regionalnog pristupa na nivou optinske uprave i uee u zajednikim projektima. Odravanje dobrih odnosa sa viim nivoima vlasti i donatorima kako bi se iskoristili svi dostupni programi finansijske i strune pomoi. Od sutinske je vaosti za lokalni ekonomski razvoj da se uvek bude u toku sa dostupnim donacijama, grantovima, kreditima ili programima finansijske i nefinansijske pomoi. Ovo podrazumeva saradnju sa republikim instutucijama i donatorskim organizacijama. Regionalne agencije u ovome imaju presudnu ulogu. Aktivno uee u odborima i drugim telima Stalne konferencije gradova i optina radi zastupanja vee autonomije lokalne samouprave. Pored regionalne i vertikalne koordinacije vano je da lokalne samouprave razmenjuju informacije i primere dobre prakse i da zajedno zastupaju promene zakona ili prakse koja ih sputava u razvoju. Asocijacije lokalnih vlasti ili strunjaka koji se bave ekonomskim razvojem na regionalnom, nacionalnom ili meunarodnom nivou mogu pruiti podrku ovim naporima i doprineti reformama regulative i pravnog okvira koji e bolje podrati lokalni ekonomski razvoj.

12

2.4 Sinergija privatnog i javnog sektora KLER treba blisko da sarauje sa svim svojim kolegama na kljunim pozicijama (npr. direktorima javnih preduzea ili naelnicima odeljenja) i naroito onima koji se bave finansijama, optinskom imovinom, planiranjem i izgradnjom, investicionom politikom, itd. Odravanje kontakata sa optinskom upravom je vano, jer ljudi koji rade tamo su najbolji izvor informacija koje su vam potrebne za bazu podataka. KLER ih moe motivisati kroz organizovanje redovnih diskusija o rezultatima zajednikog rada i stimulisati ih da u okviru svoje profesionalne nadlenosti daju predloge. Rezultati i uspesi su zajedniki KLER u tome treba da ima ulogu koordinatora i facilitatora.

Saradnja i partnerstvo efikasno dovode do realizacije sledeih ciljeva:

Izgradnja poverenja izmeu javnog i privatnog sektora. O ovome e biti vie rei u kasnijim delovima ovog prirunika. Poverenje i kredibilitet se grade korak po korak i za to je potrebno vreme. Najjednostavnija smernica je da se prema svima treba odnositi, bez pristrasnosti i nedoslednosti. Ako se privatni sektor ukljui i od njega se trae informacije, onda je potrebno i da dobije povratne informacije o ishodu svog uea i da jasno vidi svoj doprinos u procesu. Ovako se stvara poverenje u nain rada KLER. Uveanje resursa. Svrha partnerstva je da svako doprinese najvie to moe. Privatan sektor ima novac, utie na poveanje zaposlenosti i bolji kvalitet ivota. Lokalna samouprava utie na kreiranje boljih uslova za poslovanje i privlaenje investicija, moe dati korisna uputstva i savete za ostvarivanje dravne pomoi, donacija i sl. U ostvarivanju saradnje, vano je uvek razumeti interese svih bitnih aktera.

Pojednostavljivanje administrativnih zahteva i procedura. Partneri i saradnici mogu da ukau na to koje bi administrativne procedure i na koji nain trebalo pojednostaviti, odnosno, na sve to oteava poslovanje.

Vee uee svih bitnih aktera. Svako u lokalnoj zajednici se moe smatrati zainteresovanim. Preko saradnika i partnera moe se proiriti broj bitnih aktera. Stvaranje mree saradnika. Prisustvo i uee u manifestacijama koje organizuju partneri i pozivanje predstavnika privatnog sektora na manifestacije koje vi organizujete, pokazuje da lokalna samouprava podrava njihov rad i daju priliku da ih KLER upozna sa svojim radom. To doprinosi izgradnji poverenja. Kancelarija za LER bi trebalo i da:

Angauje volontere koji su zainteresovani za razvoj lokalne zajednice; Usmerava volontere u radu i prua im mogunosti za uenje; Otkriva osobe sa liderskim potencijalima; Da volonterima jasna uputstva o tome ta se od njih oekuje.

Pristup upravljanju i realizaciji programa lokalnog ekonomskog razvoja ne razlikuje se mnogo od pristupa u rukovoenju preduzeem - saradnja i partnersto su od presudnog znaaja.

13

Utvrivanje bitnih aktera zainteresovanih strana

Iskustva razvijenih zemalja ukazuju na to da efikasnost u sprovoenju procesa lokalnog ekonomskog razvoja u velikoj meri zavisi od podrke razliitih interesnih grupa i aktivnog ukljuivanja svih bitnih aktera u taj proces.

Bitni akteri su institucije/organizacije i/ili privredni subjekti u okviru javnog, privatnog i nevladinog sektora koje imaju interes da uestvuju u programima i projektima lokalnog ekonomskog razvoja i, u stratekom i operativnom smislu, mogu da doprinesu ovom procesu. Identifikovanje osoba, javnih institucija, privrednih subjekata, udruenja graana, profesionalnih udruenja, obrazovnih institucija i ostalih interesnih grupa, neophodno je obaviti u inicijalnoj fazi ovog procesa, kako bi se pravovremeno obezbedilo njihovo aktivno uee. Svaka interesna grupa raspolae odreenim znanjima iskustvima i resursima i na komplementaran nain moe da doprinese aktivnostima umerenim na razvoj zajednice.

Uspostavljanje vrste saradnje i organizacione strukture koja podrava proces ekonomskog razvoja vodi ka ostvarivanju partnerstva izmeu javnog, privatnog i nevladinog sektora. Saradnja ova tri sektora moe se odvijati na razliitim nivoima, od neformalnih radnih grupa do

PRIMER DOBRE PRAKSE Kljuni faktori uspeha kancelarija za LER u Arilju i Ivanjici

Arilje

Ivanjica

Izvanredna podrka optinskog

rukovodstva

Posveenost viziji, misiji i ciljevima

razvoja optine

Visok nivo timskog rada

Kvalitetna interna i eksterna komunikacija

Dobar, ciljani marketing optine

Inovativne projektne ideje

Kompetentni ljudski resursi

Visok nivo profesionalizma i posveenost

zajednikom cilju - unapreenju uslova za

poslovanje

Integrativni pristup i podrka drugih

odeljenja

Odlina saradnja sa inovativnim centrom

za razvoj poljoprivrede, udruenjima

privrednika i turistikom organizacijom

Visok nivo transparentnosti u radu.

Visok nivo podrke optinskog

rukovodstva,

Delegiranje zadataka, kredibilitet KLER,

visok nivo poverenja izmeu zaposlenih

u KLER i predsednika optine

Otvoren i odgovoran odnos prema

graanima i lokalnim privrednicima

Izuzetno kompetentan i posveen tim za

LER

Negovanje timskog rada i dobra

komunikacija

Sistematinost u implementaciji

strategije razvoja

Odlina saradnja sa lokalnim

privrednicima,

Razvijene vetine pisanja projekata i

upravljanja projektima

Korienje mehanizama regionalnog

marketinga.

14

uspostavljanja razvojanih agencija javno-privatnog partnerstva. Odrivost ovakvih partnerstava esto presudno utie na efektivnost napora u pravcu lokalnog ekonomskog razvoja.

Koordinisanje napora razliitih interesnih grupa podrazumeva kako prepoznavanje individualnog znaaja svake od njih, tako i naina na koji mogu da doprinesu celokupnom procesu.

Potrebno je utvrditi:

Ko su interesne grupe na nivou zajednice? Koji je interes lokalne samouprave za njihovo ukljuivanje u proces lokalnog

ekonomskog razvoja?

Koji je njihov interes? Koji je njihov nivo uticaja (veliki, srednji ili mali)? U kojim oblastima elimo da saraujemo sa svakim pojedinanim bitnim akterom?

Tek kada utvrdimo odgovore na gore navedena pitanja, moemo sebi postaviti i poslednje, kljuno pitanje:

Kako sve bitne aktere, koji su nam neophodni i kojima smo mi potrebni, na najefikasniji i najefektivniji nain ukljuiti u aktivnosti lokalnog ekonomskog razvoja?

UKLJUIVANJE BITNIH AKTERA U PROCES LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA

Interes javnog sektora Interes privatnog sektora

Razliite interesne grupe mogu da doprinesu razvoju svojim strunim znanjem i upotpune

proces planiranja lokalnog ekonomskog razvoja

posmatrajui stvari iz drugaije perspektive.

Poslovni sektor raspolae profesionalnim, finansijskim i fizikim resursima.

Njihovim ueem proces planiranja i sprovoenja lokalnog ekonomskog razvoja postaje transparentan i legitiman.

Poslovni sektor ima bolji uvid od javnog sektora u to koliko je odreena zajednica konkurentna u

svom okruenju.

Predstavnici lokalne zajednice su najbolje informisani o problemima zajednice, kao i o

potencijalima kojima bi trebalo da se bavi

strategija za lokalni ekonomski razvoj.

Ukljuivanjem zajednice nekada je mogue uspostaviti podrku implementaciji programa

ekonomskog razvoja na volonterskom principu.

Radna mesta za graane i ekonomski rast i razvoj ostvaruje poslovni sektor, lokalna samouprava uglavnom je tu da ovaj proces

podri i stvori neophodne uslove, u okviru svojih nadlenosti.

Bolji uslovi za poslovanje na lokalu kvalitetnije usluge, skraene procedure za izdavanje

dozvola.

Dostupnost kvalifikovane radne snage informacije koje se mogu dobiti od KLER.

Informacije o izvorima finansiranja, dostupnim finansijskim i nefinansijskim sredstvima.

Kvalitetniji zakoni koji reguliu poslovanje.

Poveanje konkurentnosti preduzea kroz zajedniki marketing, grupne odlaske na

sajmove, grupna predstavljanja u brourama, itd.

Besplatna struna pomo.

Besplatna edukacija za zaposlene.

Izgradnja neophodne infrastrukture za bolje poslovanje.

Zasnivanje partnerstava sa drugim MSP i sa javnim sektorom.

15

Javni sektor Privatni sektor Graanski sektor

Lokalna samouprava Dravne institucije

Javna preduzea

Zdravstvene ustanove Obrazovne institucije

Mediji

Kompanije, investitori Mala i srednja

preduzea

Preduzetnici Vlasnici poljoprivrednih

gazdinstava

Poslovna udruenja Privredne komore Udruenja za podrku

MSP

Banke Mediji

Pojedinci Udruenja graana Profesionalna

udruenja

Organizacije volontera

Kulturno-umetnika drutva

PRIMER DOBRE PRAKSE: Arilje sinergija privatnog i javnog sektora

Arilje je poznato po izvanrednoj saradnji privatnog i javnog sektora. U ovoj optini je zaista sve u slubi njihove glavne delatnosti: proizvodnje i obrade bobiastog voa. Impresivan je podatak da vie od 90% ukupnog stanovnitva Arilja gaji maline, ukljuujui i mnoge zaposlene u optinskoj upravi. Uz podrku optine i finansiranje Evropske unije, zajedno su izgradili svoj brend - Ariljska malina. Ono to ovu lokalnu zajednicu izdvaja od drugiih, definititvno je snaan oseaj vlasnitva svih graana - preduzetnika i poljoprivrednih proizvoaa - i optinske uprave nad zajednikim uspesima.

16

2.5 Saveti za dobro poslovanje kancelarije za lokalni ekonomski razvoj - ili male tajne velikih majstora za razvoj lokalne zajednice

Podrka optinskog rukovodstva je apsolutni preduslov za uspeno funkcionisanje kancelarije za LER.

Odlunost i posveenost lokalnog rukovodstva, spremnost da prihvate inovativne ideje i ponaanja, kao

i hrabrost da preuzmu rizik koji primena tih ideja nosi su od kljunog znaaja.

Bez kompetentnog tima u okviru kancelarije za LER, koji poseduje neophodna znanja i vetine,

implementacija projekata lokalnog ekonomskog razvoja nije mogua, a time ni razvoj zajednice.

Politka ne sme da bude prepreka razvoju. Dobrobit graana i odrivi razvoj zajednice su najvii ciljevi kojima svako napredno rukovodstvo daje prioritet nad interesima politike opcije koju zastupa.

Poverenje rukovodstva u zaposlene u kancelariji za LER, kao i delegiranje obaveza i zadataka doprinosi

efikasnijem i efektivnijem radu KLER.

Participativnost podrazumeva trasparentnost, odgovornost i proverljivost rada lokalne samouprave. Svi

graani i privrednici zasluuju da budu redovno obaveteni i da dobijaju povratne informacije o radu

KLER i svih drugih odeljenja optinske uprave.

Uspostavljanje komunikacije i saradnje sa privrednim i civilnim sektorom je proces koji se mora stalno

unapreivati.

Redovno izvetavanje javnosti o uspesima i dostignuima kancelarije za LER osigurava kredibilitet i zaslueno potovanje cele zajednice.

Nije dovoljno da KLER prati implementaciju stratekih dokumenata rezultati monitoringa i analize

moraju biti dostupni javnosti napredak, potrebe za izmenama i dopunama i razlozi za uspeh ili neuspeh nekog projekta moraju se redovno predoavati javnosti. Na taj nain, potujete bitne aktere,

ali i delite odgovornost za uspeh ili neuspeh.

Stalno inoviranje je karakteristika svih uspenih kancelariji za LER i ono to ih ini boljim i drugaijim od ostalih.

U svom radu, KLER ne treba da se rukovodi samo zakonima, standardima i primerima dobre prakse, ve treba da razume ta je potrebno lokalnoj zajednici i da hrabro predlae nove ideje.

KLER treba da bude organizacija koja neprestano ui pohaanje seminara i interno deljenje znanja

donosi ogromne koristi u radu. Dobro organizovana baza znanja je osnova za uspeno uenje i primenu nauenog.

Ukljuivanje mladih unosi sveinu i nove ideje. Stavljanje kancelarije za mlade u funkciju LERa, pod

nadzorom KLER pokazalo se kao izuzetno uspean model u Loznici i nekim drugim lokalnim samoupravama u regionu. Mladi znaju strane jezike i dobro poznaju rad na raunaru. To treba

iskoristiti. Angaovanje volontera je veoma korisno za KLER.

Bez obzira na organizacioni model KLER i njegove prednosti ili nedostatke, kljuni su LJUDI njihova otvorenost za promene, posveenost razvoju lokalne samouprave i njihov kapacitet da planiraju,

sprovode i prate projekte LERa.

Prirodni resursi, kvalitet i dostupnost primarne infrastrukture mogu biti prednost u razvoju zajednice, ali nisu od presudnog znaaja to najbolje pokazuju primeri Arilja i Loznice.

Kreiranje institucionalnog identiteta i brendiranje je dug proces mora se dobro razumeti i paljivo

planirati i sprovoditi.

Sinergija javnog i privatntog sektora se gradi godinama. Treba paljivo osmisliti svaki korak u stvaranju

poverenja. Komunikacija i uspostavljanje saradnje sa privatnim sektorom nije lako, ali to ne znai da treba odustati, uz izgovor da privrednici nisu zainteresovani.

Zadatak kancelarije za LER nije samo da privlai investicije, ve i da prua neophodnu podrku

postojeim investitorima, kao i da prati na koji nain investicije doprinose razvoju zajednice

Sve aktivnosti i projekte LERa treba stavljati u iri kontekst. Meuoptinska saradnja je veoma korisna za svaku lokalnu zajednicu. Kad god postoji interes, treba podrati regionalne projekte i uestovati u

njima. Partnerstva se formiraju na svim nivoima i uvek treba da se rukovode interesima svih partnera.

17

3. POBOLJANJE ADMINISTRATIVNIH USLOVA ZA POSLOVANJE NA LOKALNOM NIVOU

Poboljanje administrativnih procedura na lokalnom nivou podrazumeva aktivan odnos kancelarije za LER, koji obuhvata :

Razumevanje karakteristika optine koja je povoljno

okruenje za poslovanje; Analizu postojeih procesa na lokalnom nivou i

prepoznavanje barijera za ekonomski razvoj; Razumevanje barijera na viim nivoima; Predlaganje mera i akcionih planova za unapreenje administrativnih uslova i procedura za

osnivanje, odravanje i proirenje poslovanja MSP, kao i za privlaenje i podravanje investicija.

Ovo podrazumeva da e se kancelarija za LER baviti sledeim standardnim aktivnostima:

Stalno praenje i analiza postojeeg pravnog i institucionalnog okvira za podrku privrednom sektoru, poljoprivredi i investitorima na lokalnom nivou;

Identifikacijom administrativnih procedura koje oteavaju privredne aktivnosti, kako MSP tako i investitorima, poljoprivrednim gazdinstvima i graanima;

Traenje reenja i definisanje mera za otklanjanje administrativnih prepreka, kao i sprovoenje i praenje regulatornih, instucionalnih i proceduralnih reformi.

Predstavljanje iskustava u uklanjanju administrativnih prepreka i primera dobre prakse u sprovoenju regulatorne reforme u Srbiji i regionu;

Priprema predloga za unapredjenje administrativnih procedura za optinsko rukovodstvo i njihovo motivisanje da aktivnije uestvuju u kreiranju lokalne i nacionalne politike u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.

Analitika funkcija kancelarije za LER je kljuna za stvaranje preduslova za rast lokalne privrede, razvoj MSP i privlaenje investicija. Zaposleni u KLER moraju da sami razumeju i edukuju rukovodstvo, druga optinska odeljenja i sve bitne aktere o tome ta jednu zajednicu ini povoljnom za poslovanje (business-friendly), kao i koja je njihova uloga u tome. Sutina certifikacije optina koju je pokrenuo NALED nije u dobijanju certifikata, ve u razumevanju ta je potrebno uraditi da bi se uspostavili neophodni standardi i na emu treba neprestano raditi kako bi optina postala jo bolje i povoljnije mesto za poslovanje. Standardi treba da predstavljaju izazov i pokreta napretka, a ne nametnuti niz pravila koji predstavlja teret za optinsku upravu.

Poboljanje administrativnih procedura za poslovanje na lokalnom nivou podrazumeva stalno inoviranje, bilo da je u pitanju izmena organizacije rada, redefinisanje administrativnih procedura, kreiranje kvalitetnih politika i strategija, unapreenje koordinacije rada, uvoenje novih proizvoda i usluga za MSP i investitore; unapreenje komunikacije, uvoenje novih informacionih tehnologija koje skrauju vreme dobijanja neophodnih

dokumenata, itd.

18

3.1 LER u sistemu lokalne samouprave nesklad izmeu starog i novog

U mnogim optinama, lokalni ekonomski razvoj se suoava sa velikim preprekama, pre svega zato to postoji nesklad izmeu nasleene, zastarele strukture i zahteva koje namee nova, izmenjena uloga lokalne samouprave, u kojoj lokalni ekonomski razvoj zauzima centralno mesto. Drugi problem je otpor prema promenama, zbog neznanja i nerazumevanja novih pojmova i zahteva. Da bi se promenile strukture unutar lokalne samouprave i prilagodile novim potrebama, potrebno je, pre svega, da se promene stavovi i nain razmiljanja ljudi koji njome rukovode i onih koji rade u optinskoj upravi. Duboko ukorenjeni stavovi najtee se menjaju.

STARI NAIN RAZMILJANJA NOVI NAIN RAZMILJANJA

Makroekonomski pristup

Reaktivan stav

Zatieno trite Uspevaju oni koji su bliski vlasti

oslanjanje na veze i poznanstva Finansijski kapital je najvaniji

Hijerarhijski model najvie dobija onaj

ko je najbolje pozicioniran Ekonomija obima industrijski giganti,

velike fabrike, masovna proizvodnja Centralizovanost vlada kao vrhovni

strateg Kolektiv kao celina drugi odreuju nau

viziju mi je sprovodimo u delo

ekamo da nam drava obezbedi blagostanje

Mikroekonomski pristup

Proaktivan stav

Konkurentnost i globalizacija Uspevaju oni koji imaju preduzetnikog

duha i spremni su da rizikuju Ljudi i znanje su bogatstvo

Nagraivanje po zasluzi dobija onaj ko

je najbolji Fleksibilna ekonomija razvoj malih i

srednjih preduzea, negovanje preduzimljivosti, preuzimanje rizika

Decentralizovanost Pojedinci ine kolektiv zajedniki

kreiramo viziju kroz participaciju i saradnju

Sami smo odgovorni za svoju sudbinu

Poto se konkurentnost zasniva na kreativnom korienju postojeih resursa, a ne na postojanju resursa, takmiimo se svojim umeem, a ne onim ime raspolaemo.

Optinska uprava/KLER ima kljunu ulogu u kreiranju platforme na kojoj se zasniva konkurentnost optine, a poboljanje administrativnih uslova za poslovanje je jedan od kljunih zadataka.

Nova uloga lokalne samouprave zasniva se na negovanju konkuretnosti, a to podrazumeva upravljanje optinom na slian nain kao i uspenim preduzeem. To podrazumeva dobro upravljanje (good governance), proaktivan stav, preduzetniki duh, oslanjanje na sopstvene resurse, stalno inoviranje i spremnost na preuzimanje rizika! Na tritu smo konkurentni ako smo drugaiji i bolji od drugih! Za optinu to znai veu efikasnost i efektivnost u pruanju usluga MSP i investitorima od svojih konkurenata.

Konkurentnost = korienje svih raspoloivih resursa na kreativan nain

19

Finansije, infrastruktura i prirodni resursi spadaju u fiziki kapital, a prednost ima ona lokalna zajednica koja prepoznaje znaaj uveanja drutvenog kapitala, odnosno, ona koja ulae u razvoj:

Organizacione kulture, Ljudskih resursa, irenje znanja, Jaanje institucija i unapreenje procedura.

3.2 Zakonske novine koje daju prostora za unapreenje rada optinske uprave i lokalnog ekonomskog razvoja

Neke izmene u sistemu finansiranja lokalne samouprave od 2006. godine do danas, u cilju poboljanja uslova za poslovanje

Zakonom o finansiranju JLS iz 2006. godine uveden je transparentan i predvidiv sistem transfera (pre svega transfera za ujednaavanje). Visina transfera utvrena je zakonom, a jedna od kljunih novina je to to je porez na imovinu preao u nadlenost lokalne samouprave i postao izvorni optinski prihod.

U 2009. i 2010. godini, naalost, uinjen je korak unazad - pod teretom globalne finansijske krize, u 2009. godine gradovima i optinama je uskraeno 15 mil. dinara transfernih sredstava. Sa suspenzijom zakona (bez zvaninog ukidanja odredbe o 1,7% BDP-a kao obaveznoj visini transfera) nastavilo se i tokom 2010. i u prvoj polovini 2011. godine. Umesto transparentnog sistema finansiranja iz transfera, u 2010. godini jedinice lokalne samouprave (JLS) su dobile oko 30 mil. dinara iz NIP-a, budeta Srbijavoda, Puteva Srbije, sektorskih ministarstava, itd.

U oktobru 2011. godine, dolo je do izmene sistema:

Izmenjenim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave povean udeo lokalnih samouprava u porezu na zarade sa 40 na 80%;

Istovremeno, za sve JLS, osim za najnerazvijenije, smanjena su transferna sredstva i to za 50% - za JLS iz prve grupe razvijenosti, 30% za JLS iz druge grupe razvijenosti i za 10% za JLS iz tree grupe razvijenosti.

Izmenama zakona predvieno je da se projekti od lokalnog znaaja finansiraju iz budeta JLS;

OSNOVNE PODELE PRIHODA Izvorni Ustupljeni Transferi viih sistema vlasti:

o Tekui o Kapitalni:

Namenski Nenamenski

20

Zakonom NIJE ONEMOGUENO finansiranje projekata iz republikog budeta (pogledati lan 42a zakona) ali se oekuje da e drava nastaviti finansiranje samo projekata iz etvrte, najnerazvijenije grupe optina;

NE OEKUJE SE prenoenje novih nadlenosti JLS kojima bi se kompenzovala dodatna sredstva.

Negativne posledice ovih izmena u sistemu finansiranja lokalne samouprave:

Zapoete reforme izvornih optinskih prihoda (organizacija i jaanje kapaciteta lokalnih poreskih uprava, aktivnosti na auriranju baze podataka o poreskim obveznicima poreza na imovinu, poveanje naplate) e se zaustaviti jer e izvorni prihodi izgubiti na znaaju;

Oslanjanje na transfere i ustupljene prihode nije dugorono odrivo, jer e drava poeti da uvodi poreske olakice za porez na zarade (na teret LS).

Uspostavljanje okvira za zaduivanje optina

Zaduivanje lokalne samouprave reguliu:

Zakon o javnom dugu ( Sl. glasnik RS br. 61/2005, 107/2009 i 78/2011) Zakon o tritu kapitala ( Sl. glasnik RS br. 31/2011). Stupio na snagu 9. 05. 2011.

godine a primenjuje se od 9. 11. 2011. Zamenio Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Zakon o javnim nabavkama ( Sl. glasnik RS br. 116/2008)

Lokalne vlasti se mogu zaduivati na domaem i inostranom tritu, u domaoj valuti i stranoj valuti.

Garancije:

Lokalne vlasti ne mogu davati garancije ni jednom pravnom licu, pa ni svojim javnim preduzeima;

Omoguavanje da JLS daju garancije JKP omoguilo bi njihovu veu operativnu samostalnost i efikasnost;

Iako sada formalno osniva ne daje garancije za zaduivanje JKP, veoma esto JKP dobijaju subvencije za otplatu investicionih kredita.

Postupak zaduivanja: Odluku o zaduivanju lokalne vlasti donosi Skuptina optine, na osnovu prethodno pribavljenog miljenja Ministarstva finansija o zaduivanju (rok za davanje miljenja 15 dana). Ukoliko Ministarstvo ne da odgovor u roku od 15 dana, smatra se da je dobijena dozvola za zaduivanje. Zaduivanje je mogue u skladu sa kreditnom sposobnou optine, koje se utvruje na republikom nivou, za svaku godinu posebno.

Oblici zaduivanja: Kratkorono zaduivanje za finansiranje deficita tekue likvidnosti, i dugorono zaduivanje za finansiranje kapitalnih investicija. Kratkorono zaduivanje ne moe prei 5% ukupno ostvarenih prihoda budeta u prethodnoj godini i mora biti vraeno do kraja budetske godine. Kod dugoronog zaduivanja ukupan neizmiren dug ne moe biti vei od 50% ukupno ostvarenih tekuih prihoda budeta u prethodnoj godini osim kada je period zaduivanja dui od pet godina. Godinja otplata duga (plaanje kamate i glavnice) ne

21

moe biti vea od 15% ukupno ostvarenih tekuih prihoda budeta u prethodnoj godini osim u sluajevima kada dve treine tekueg suficita u odnosu na ukupno ostvarene tekue prihode ini udeo vei od 15%.

Nain zaduivanja: Kratkoroni krediti za finansiranje tekue likvidnosti; Dugoroni krediti za kapitalne investicije; Lizing za nabavku osnovnih sredstava i opreme; Emisija dugoronih hartija od vrednosti - OBVEZNICA.

Izmenama Zakona o javnom dugu iz oktobra 2011. godine omoguena je javna emisija municipalnih obveznica, koje e ubudue na organizovanom tritu hartija od vrednosti (berzi) moi da kupuju i fizika lica i preduzea a ne samo finansijske institucije, kao do sada.

Preduslovi za uspeno zaduivanje: Strategija razvoja optine sa planom kapitalnih investicija Strategija upravljanja dugom Studija izvodljivosti investicionog projekta koji je predmet finansiranja (bankable

project).

Upravljanje imovinom na nivou lokalne samouprave i osnovne preporuke za unapredjenje

Usvajanjem Zakona o javnoj svojini u septembru 2011. godine, optine su dobile i formalni okvir za upravljanje sopstvenom imovinom i vee mogunosti za ostvarivanje sopstvenih prihoda. JLS koje su pre usvajanja ovog Zakona izvrile sveobuhvatan i taan popis sopstvene imovine imaju prednost u odnosu na ostale, koje to nisu uradile kako treba. Naalost, mnoge JLS izvrile su popis samo povrno i reaktivno da bi ispunile zakonsku obavezu. Da bi mogle adekvatno da upravljaju imovinom i da poveaju mogunosti za privlaenje investicija, morae da se late ovog zadatka to pre.

Inventar optinske imovine. Savremeni pristup upravljanju imovinom, podrazumeva da se odredjenom vrstom nekretnina upravlja na isti nain. Da bi to bilo mogue optina mora da obavi detaljan i sistematki popis svega to je u njenom vlasnitvu.

Koja vrsta imovine spada u portfolio optina u Srbiji?

Poslovni prostor za potrebe uprave i lokalnih javnih slubi, Poslovni prostor za komercijalne svrhe (izdavanje), Stanovi (stanovi za socijalno stanovanje, drugo),

ZATO JE VANO DA JLS BUDU PRIPREMLJENE ZA UPRAVLJANJE IMOVINOM?

Vei prihodi od imovine,

Manji rashodi, Bolji ekonomski uslovi za privatne preduzetnike koji koriste optinsku imovinu, i

Spremnost da se preuzme odgovornosti za raspolaganje imovinom od stupanja Zakona o

javnoj svojini na snagu.

22

Zemljite (javno graevinsko, ostalo graevinsko, poljoprivredno). Sportski objekti (sportske hale, bazeni, stadioni, itd), Kulturni objekti (kulturni centri, muzeji, biblioteke, pozorita, bioskopi, ostalo), Obrazovni objekti (osnovne kole, vrtii), Objekti osnovne zdravstvene zatite (domovi zdravlja). Neizgraeno graevinsko zemljite u optinskoj javnoj svojini; Komunalna preduzea

o Snabdevanje gasom, o Vodovod i kanalizacija, o Prikupljanje i odlaganje vrstog otpada, o Gradska istoa, zelenilo, groblja, itd o Parking.

Kojom imovinom optine mogu da raspolau?

Lokalna samouprava moe posedovati imovinu za:

a) Obavljanje izvornih i poverenih nadlenosti: objekti i zemljite neophodni za obavljanje 39 nadlenosti koje JLS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi obavljaju ili za koje osnivaju ustanove ili preduzea za njihovi obavljanje (poslovi opte uprave, osnovno obrazovanje, primarna zdravstvena zatita, komunalne delatnosti).

b) Ostalo: Imovina koja nije potrebna za obavljanje nadlenosti i koja slui za stvaranje prihoda lokalnom budetu.

Zato je prethodna klasifikacija neophodna? 1. Zbog ustanovljenja razliitih finansijskih politika (prihoda, tekuih trokova i kapitalnih

investicija) za svaku grupu ponaosob. 2. Radi odabira prioritetnih kapitalnih investicija.

Neke specifinosti lokalne samouprave u Srbiji

Optine kontroliu veliku imovinu (tipino za zemlje u tranziciji).

MEUNARODNA PRAKSA U UPRAVLJANJU IMOVINOM

Grupa A (Javna namena)

Ako jedinica imovine ne moe biti finansijski samoodriva, obezbediti finansiranje za operativne trokove i kapitalno odravanje iz budeta.

Ako finansiranje iz budeta nije dovoljno, koristiti druge izvore (prihod od imovine iz grupe B).

Grupa B (Ostala imovina)

Ostvariti neto prihod (profit) gde god je to mogue, a ne imati gubitke od bilo koje jedinice imovine.

23

Srbija je iza veine bivih socijalistikih zemalja po pitanju optinske imovine, a prava optina na imovinu su ograniena zakonom.

Inventar imovine optina prolazi kroz transformaciju zbog restitucije koja je u toku. Upravljanje razliitim vrstama imovina je ratrkano u okviru organizacije LS. Poslovni prostor u optinskom vlasnitvu esto je veeg obima esto optina raspolae

najveim delom poslovnog prostora na teritoriji optine. Prihodi od izdavanja prostora su znaajan deo lokalnih prihoda, ali neto prihod od

izdavanja nije poznat. Optine obezbeuju indirektne subvencije zakupcima sa socijalnim statusom, koje su

nie nego na tritu, a esto ne procenjuju niti prate ove subvencije na odgovarajui nain.

Nema srednjoronih, niti dugoronih planova za prodaju (zakup) zemljita na tritu. Velikim delom imovine upravljaju preduzea ili entiteti tipa preduzea. Kvalitet rada / profitabilnost optinskih preduzea se razlikuje od optine do optine, a

ak i preduzea koja bi trebalo da su profitabilna (npr. pijace) esto ne donose prihode optinama.

OSNOVNE PREPORUKE - Standardne aktivnosti u upravljanju imovinom o kojima efikasna i odgovorna uprava treba da vodi rauna:

1. Klasifikovati imovinu, na osnovu njene funkcionalne namene i finansijskih ciljeva. 2. Sistematsko dopunjavanje inventara i baze podataka imovine. 3. Opravdati i uskladiti zahteve javnih ustanova i socijalnih stanara. 4. Pratiti prihode i trokove za svaku jedinicu imovine i voditi preglednu evidenciju. 5. Obezbediti optimalan zakup prostora i obezbediti adekvatan nadzor nad tim procesom. 6. Pratiti i voditi evidenciju vrednosti imovine i obaveza po odreenim jedinicama imovine. 7. Pratiti direktne i indirektne subvencije koje korisnicima optinske imovine obezbeuje

sama optina i upravljati tim procesom na sistematski nain. 8. Periodino vriti procenu finansijskih pokazatelja za svaku jedinicu imovine, kao i ukupnu

imovinu na osnovu stratekih kriterijuma (kao to su ekonominost, odgovarajui povraaj u okviru jedne investicije, ili odgovarajue i kontrolisane subvencije).

NOVI PRISTUP U UPRAVLJANJU JAVNOM IMOVINOM

1. Republiki nivo vlasti nije efikasan vlasnik i menader zemljita i imovine. Tendencija ka privatizaciji imovine.

Promena uloge javnog sektora: od prostog obezbeivanja stambenog i poslovnog prostora, ka brizi o potrebama privatnog sektora.

2. Javna imovina kao sredstvo za uveanje sopstvenih prihoda, a ne samo javno dobro koje je u nadlenosti optine.

Praenje i kontrola rashoda/prihoda, Novo raunovodstvo za javnu imovinu.

3. Upravljanje imovinom u privatnom sektoru kao prototip za upravljanje

imovinom lokalne samouprave

Oslanjanje na principe upravljanja imovinom u korporativnom sektoru (najpre, ekonominost).

24

Planiranje i izgradnja

Usvajanje adekvatnog Zakona o planiranju i izgradnji prepoznato je kao jedan od kljunih preduslova za razvoj MSP i privlaenje investicija. Prethodni Zakon imao je niz nedostataka, koji su stvarali niz administrativnih prepreka i usporavale procedure uspostavljanja novog biznisa. Zbog ovakvog pristupa, a istovremeno injenice da se Srbija bori za investicije u uslovima globalne konkurencije (konkurenciju predstavljaju ne samo optine u regionu, ve i na globalnom nivou, jer

danas investitor, na primer, bira izmeu Srbije, Bosne i Hercegovine, Kine i Tajvana), JLS u Srbiji izgubile su znaajne prilike za uveanje sopstvenih prihoda i razvoj zajednice.

injenica je da se danas intenzivno radi na poboljanju administrativnih uslova za poslovanje, naroito u oblasti dobijanja graevinskih i upotrebnih dozvola proces vie ne traje 6-18 meseci kao nekada, ali jo uvek smo daleko od toga da su danas procedure dovoljno efikasne. Zbog nepostojanja urbanistikih planova odgovarajueg kvaliteta, investitori su jo uvek esto prinueni da sami obezbeuju uslove i saglasnosti javnih preduzea. Pri tom, po starom zakonu, investitori nisu sticali svojinu na zemljitu ve pravo zakupa na 99 godina. Takoe, graevinska dozvola nije bila prenosiva pre poinjanja radova na objektu.

Zbog svega ovoga, 2009. godine je usvojen novi Zakon o planiranju i izgradnji, koji ureuje sledee oblasti:

Prostorno i urbanistiko planiranje; Graevinsko zemljite; Finansiranje komunalne izgradnje; Izdavanje graevinske dozvole, graenje i izdavanje upotrebne dozvole; Poloaj i nadlenosti Agencije za prostorno planiranje, inenjerske komore i licence

za planere i urbaniste; Uklanjanje nelegalnih objekata i postupak legalizacije; Kaznene odredbe.

Izmene koje je doneo novi Zakon pokazuju spremnost da se uvedu odreene promene u cilju efikasnijih procedura u ovoj oblasti, iako su potrebne i dodatne promene.

Stari zakon Novi zakon

PROSTORNO PLANIRANJE

Strategija prostornog razvoja RS.

Obaveza usvajanja prostornog plana RS;

Prostorni planovi za podruja posebne namene nisu bili direktno sprovodivi.

Na osnovu prostornog plana podruja posebne namene moe da se izda

lokacijska i graevinska dozvola;

Ugovori o implementaciji planova nisu sadravali nain finansiranja

razvojnih prioriteta.

Uvodi programe implementacije prostornih planova sa budetskom komponentom.

URBANISTIKO PLANIRANJE

etiri vrste urbanistikih planova

(generalni plan, plan opteg ureenja, plan generalne regulacije i

plan detaljne regulacije;

Ukinut plan opteg ureenja, koji nije

zaiveo u praksi u praksi svaka optina e obavezno imati samo prostorni plan i

plan generalne regulacije

25

Nijedan plan osim PDR-a nije

bio direktno sprovodiv;

Svi urbanistiki planovi direktno sprovodivi;

Omoguavao graenje i na osnovu urbanistikog projekta.

Nije mogue izdavanje graevinske dozvole ako podruje nije pokriveno odgovarajuim

planskim aktom.

SVOJINA NA GRAEVINSKOM ZEMLJITU

Praktino sve graevinsko zemljite, osim onog

koje je kupljeno kao poljoprivredno

posle 2003. i pretvoreno u graevinsko zemljite bilo je u dravnoj svojini;

Privatizacija g.z. (konverzija prava

korienja u svojinu na osnovu samog

zakona) i to besplatno za AP i JLS a sa naknadom za veinu ostalih;

Da bi se dobila dozvola potrebno pravo

dugoronog zakupa ili pravo korienja;

Za dobijanje graevinske dozvole investitor

treba da ima pravo svojine na zemljitu ili

pravo dugoronog zakupa;

Pravo zakupa nije bilo prenosivo i na

njemu nije mogla da se zasnuje hipoteka.

Investitor e moi da uzme kredit i da

zaloi zemljite na kome je stekao svojinu.

SKRAEN PROCES IZDAVANJA GRAEVINSKIH DOZVOLA

Investitor trai izvod iz urbanistikog plana ili akt

o urbanistikim uslovima;

Podnosi zahtev za izdavanje uslova za prikljuenje na infrastruktiru;

Priprema idejni projekat; Podnosi zahtev za izdavanje odobrenja za

gradnju;

Priprema glavni projekat i podnosi ga na tehniku kontrolu;

Prijavljuje radove; Poinje da gradi.

Investitor podnosi zahtev za lokacijsku

dozvolu;

Na osnovu uslova i saglasnosti koji su ve obavezno sadrani u urbanistikim

planovima optina izdaje lokacijsku dozvolu;

Priprema glavni projekat i podnosi ga na

tehniku kontrolu; Podnosi glavni projekat i trai graevinsku

dozvolu; Poinje da gradi.

FINANSIRANJE KOMUNALNE IZGRADNJE

Komunalna izgradnja se finansirala iz naknade

za ureivanje graevinskog zemljita, naknade

za korienje g.z. i zakupnine;

Naknada za korienje graevinskog

zemljita se pominje samo u prelaznim i

zavrnim odredbama jer e se integrisati sa porezom na imovinu;

Zakon nije odreivao kriterijume i merila za

odreivanje naknada (LS su bile slobodne da ih odrede po sopstvenom nahoenju).

U pogledu naknade za ureivanje g.z.

gradovi i optine su vezani kriterijumima iz zakona: stepenom opremljenosti, godinjim

programom i povrinom.

POVLASTICE ZA INVESTITORE PRILIKOM KUPOVINE I ZAKUPA GRAEVINSKOG ZEMLJITA

Gradovi i optine su samostalno odreivale

sistem povlastica i naine umanjenja cene bez

saglasnosti Vlade RS;

Uslovi i postupak otuenja i davanja u

zakup zemljita po uslovima povoljnijim od

trinih vri se uz prethodnu saglasnost Vlade RS;

Mogle su da se ustanove povlastice za oba

elementa cene, dakle i za naknadu za

ureivanje i za zakupninu.

LS vie ne smeju da umanjuju iznos

naknade za ureivanje g.z. osim kada

investitor spostvenim sredstvima uestvuje u opremanju.

26

3.3 Mogunosti za osnivanje privatno-javnih partnerstava na lokalnom nivou: rizici, prepreke i opasnosti

Pozitivno pravni propisi koji ureuju zasnivanje i sprovoenje PJP u Republici Srbiji:

Zakon o koncesijama (Slubeni glasnik RS br. 55/2003); Zakon o lokalnoj samoupravi (Slubeni glasnik RS br. 129/07); Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (Slubeni glasnik

RS br. 25/00, 25/02, 107/2005, 108/05 ispr. i 123/07);* Zakon o komunalnim delatnostima (Slubeni glasnik RS br. 16/97 i 42/98); Zakon o javnim slubama (Slubeni glasnik RS br. 42/91, 71/94, 79/05-dr. zakon,

81/05 ispr. dr. zakona i 83/05 ispr. dr. zakona);* Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (Slubeni list RS, br. 53/95, 3/96 ispr.,

54/96, 32/97 i 101/2005 dr. zakon);* Zakon o javnim nabavkama ( Slubeni glasnik RS br 116/2008);* Zakon o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS ... /09); Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS br. 125/04).* *usaglaenost sa EU acquis i preporukama

Statusno, PJP nije doreeno u sledeim oblastima:

Nain izbora privatnog partnera? Koje delatnosti moe da obavlja zajedniko preduzee? U kojoj organizacionoj formi? Obavezna sadrina ugovora? Pregovaraka pozicija i poloaj lokalne samouprave kao manjinskog vlasnika? Cost/benefit analysis? Bez ikakve naknade, prenos celokupnih sredstava JKP novom preduzeu - tiha

privatizacija ? Pristup javnosti informacijama na takvim projektima?

Oblasti PJP: komunalne delatnosti (izgradnja i odravanje sanitarnih deponija u skladu sa EU standardima, prikupljanje i transport vrstog otpada), zone unapreenog poslovanja, socijalne usluge (sigurne kue, domovi za stare).

Vrste PJP:

Ugovorno PJP (poveravanje obavljanja delatnosti privatnom partneru); Institucionalno PJP (meovito preduzee: sticanje udela u javnom preduzeu kroz

deliminu privatizaciju i osnivanje zajednikog preduzea), Koncesija.

Osnov za PJP u Zakonu o lokalnoj samoupravi

Jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dunosti i za zadovoljavanje potreba stanovnitva moe:

Osnovati preduzee, ustanovu ili drugu organizaciju; Ugovoriti poveravanje poslova pravnom ili fizikom licu, uz potovanje naela

konkurencije i javnosti.

27

Osnov za JPP u Zakonu o komunalnim delatnostima

Prema ovom zakonu, JPP se moe primeniti na:

a) Delatnosti koje predstavljaju prirodne monopole i to: vodosnabdevanje i odvoenje i preiavanje atmosferskih i kanalizacionih voda, proizvodnja i snabdevanje toplom vodom i parom, prevoz putnika u inskom gradskom saobraaju;

b) Ostale komunalne delatnosti koje su zakonom definisane kao delatnosti od javnog interesa i to: delatnosti prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraaju, odravanje istoe u gradovima i naseljima, izgradnja i odravanje deponija, ureenje i odravanje parkova, zelenih i rekreacionih povrina, odravanje ulica, puteva i drugih javnih povrina u gradovima i drugim naseljima i javna rasveta, ureivanje i odravanje grobalja i sahranjivanje;

c) Druge fakultativne komunalne delatnosti, koje su odreene odlukom skuptine optine kao komunalne delatnosti i za koje su odlukom skuptine optine propisani uslovi i nain njihovog obavljanja (dimniarske usluge, odravanje javnih WC-a, odravanje javnih kupatila, kafilerija, javnih prostora za parkiranje, odravanje pijaca i pruanje usluga na njima, odravanje javnih bunara i esmi, kao i druge delatnosti od lokalnog interesa).

Obaveze lokalne samouprave:

1. Obezbeenje uslova za obavljanje komunalne delatnosti 2. Regulisanje naina obavljanja komunalne delatnosti 3. Obezbeivanje sredstava za rad i razvoj komunalne delatnosti 4. Nadzor nad obavljanjem komunalne delatnosti.

JKP ugovorna partnerstva

Zakon o komunalnim delatnostima ureuje zakljuenje ugovora o poveravanju komunalnih delatnosti i elemente optinske odluke koja mora da uredi sva pitanja poveravanja;

Trajanje do 5 godina, osim u sluajevima kada se obezbeuje povraaj investicije (do 25 god);

Postupak: javni konkurs, a direktna pogodba samo izuzetno! Ponovno poveravanje istom licu samo u konkurenciji sa ostalim ponuaima.

Svaka kategorija poseban reim

a) Prirodni monopol: mogue je samo ugovaranje koncesije sa privatnim partnerom u skladu sa zakonom o koncesijama.

b) Komunalna usluga od javnog interesa: obavezno se osnivaju javna komunalna preduzea a optina moe poveriti (ne mora) ugovorom o poveravanju delatnosti obavljanje delatnosti privatnom partneru.

c) Fakultativne komunalne delatnosti po isteku pet godina po osnivanju (odnosno najvie 25 godina ako je toliko potrebno za povraaj uloenih sredstava) konkurie za dobijanje poslova pod jednakim uslovima sa ostalim zainteresovanim preduzeima i preduzetnicima.

28

PROBLEMATINO!!!

Rok koji je potreban za povraaj uloene investicije. Procedura javnih nabavki- a samo izuzetno direktno pregovaranje. Vrstu javne nabavke optina samostalno odreuje svojom odlukom. Uloga -optina koja nastupa i kao naruilac i kao jedan od ponuaa - (cela

konstrukcija nema mnogo smisla jer na konkursu uestvuje i meovito preduzee iji je osniva optina).

Finansijski plan i dinamika ulaganja sredstava.

NEDOSTAJE:

Regulativa za PJP. Telo na nivou drave za tehniku podrku pripremnih aktivnosti PJP. Organ koji odobrava PJP. Organ koji kontrolie PJP.

Komunalne delatnosti koncesija

Izgradnja, rekonstrukcija, odravanje i upotreba komunalnih objekata i obavljanje komunalnih delatnosti;

Predlog za pokretanje postupka optina ili privatni partner; Vlada donosi odluku o otvaranju postupka koncesije, obrazuje tendersku komisiju i

objavljuje oglas o javnom tenderu; Odluka tederske komisije; Optini pripada celokupan prihod od koncesije za komunalne delatnosti i 5% od ostalih

koncesija sa njene teritorije. Rok trajanja koncesije max. 30. god. i zavisi od:

o Predmeta koncesije; o Oekivane dobiti; o Stepena preuzetog poslovnog rizika; o Potrebe za investiranjem u poetnom periodu; o Razvoja konkurentnog trita u domenu delatnosti koncesije.

Komunalne delatnosti sticanje udela u JKP

Mogue samo teorijski predvideo je Zakon o javnim preduzeima kao mogunost privatizacije dravnog kapitala u JKP do 49%;

U ovakvim sluajevima, delimina privatizacija bi znaila i korporativizaciju preduzea, jer bi se ono nuno transformisalo u privredno drutvo (d.o.o. ili a.d.);

Vodovodi i kanalizacije, toplane i inski gradski prevoz izuzeti ove delatnosti mogu da obavljaju samo javna preduzea, a osnivai javnih preduzea mogu da budu samo drava, teritorijalna autonomija i LS.

Komunalne delatnosti ustanovljavanje novog preduzea

Veoma est oblik javno-privatnog partnerstva u Srbiji;

29

Izbor privatnog investitora (stratekog partnera) nije ureen zakonom i ne vri se na osnovu javnog konkursa, ve u direktnom i neposrednom pregovaranju sa samo jednom zainteresovanom stranom;

Na osnovu direktnih pregovora se bira partner kome se onda na osnovu konkursa poverava obavljanje delatnosti (cela konstrukcija nema mnogo smisla jer na konkursu uestvuje i meovito preduzee iji je osniva optina)....

Obino se osniva d.o.o. u kome privatni partner ima veinsko vlasnitvo (70 ili 80% osnivakog kapitala);

Osnivaki ulog obino 500 evra (srazmera 250 150 evra);

Veoma nepovoljni uslovi jednostranog raskida ugovora neoboriva pretpostavka da je realizovana celokupna investicija;

Srpsko korporativno pravo obezbeuje veoma lou institucionalnu zatitu manjinskih vlasnika.

Uz ugovor o osnivanju zajednikog preduzea, lokalna samouprava i privatni investitor zakljuuju i poseban ugovor u kome se definie obaveza LS da prenese na novo preduzee celokupna osnovna sredstva (maine, postrojenja, opremu, vozni park, pravo korienja zemljita i nekretnina...);

Prenesena sredstva se ne upisuju kao osnivaki ulog u novo drutvo, ne vri se njihova procena i ne trai se saglasnost Republike direkcije za imovinu za prenoenje prava korienja.

Pravna pitanja koja utiu na realizaciju PJP

Svojina na sredstvima; Dravna kontrola cena komunalnih usluga; Dugaka i komplikovana procedura odobravanja koncesija; Ne postoji telo na dravnom nivou koje bi se bavilo praenjem procesa ugovaranja i

sprovoenja PJP na svim nivoima.

PRIMERI PJP U SRBIJI

Optina/grad Delatnost Vrsta JPP

Beograd Javni prevoz Poveravanje delatnosti Beograd Vodovod Koncesija (BOT)

Beograd Deponija Koncesija (BOT) Subotica Turizam Zajedniko drutvo

Sombor Gas Zajedniko drutvo

Cicevac Gas Zajedniko drutvo Kikinda Parking servis Poveravanje delatnosti

Prokuplje Parking servis Poveravanje delatnosti Aranelovac Parking servis Poveravanje delatnosti

Tutin Rukovanje otpadom Poveravanje delatnosti

30

3.4 Regulatorna reforma u cilju poboljanja uslova za poslovanje na lokalnom nivou

Procena uticaja regulative (Regulatory Impact Assessment RIA) je instrument za sistematsku procenu i merenje oekivanih rezultata, trokova, rizika i efekata postojee ili nove regulative. Zasniva se na empirijskom pristupu bavi se time kako unaprediti politiku i procedure na osnovu iskustava u primeni postojee regulative. RIA obuhvata sveobuhvatnu analizu opcija za efikasniji, efektivniji i ekonominiji regulatorni okvir. Kljuno pitanje za JLS jeste uticaj regulative, odnosno, administrativnih procedura na (lokalni) ekonomski razvoj.

Kljune pretpostavke za sprovoenje procene uticaja regulative (RIA):

Dugorona perspektiva Posveenost celokupne optinske uprave FORMIRANJE TIMA ZA REFORMU

PROPISA I PROCEDURA. Podrka celokupne zajednice ukljuivanje civilnog i poslovnog sektora Dobro isplanirana, sveobuhvatna strategija komunikacije Postepenost korak po korak Saradnja na svim nivoima (lokalni, meuoptinski, dravni)

KORACI U OSNOVANJU PRIVATNO JAVNOG PARTNERSTVA

KORAK 1: PRIPREMA PROJEKTA I DEFINISANJE PROJEKTNOG CIKLUSA

KORAK 2: IZBOR ODGOVARAJUEG UGOVORA KORAK 3: IMENOVANJE PROJEKTNOG TIMA

KORAK 4: IZBOR PRIVATNOG PARTNERA KROZ TRANSPARENTNU PROCEDURU JAVNE NABAVKE

KORAK 5: DODELA UGOVORA I IMENOVANJE NADZORNOG ORGANA, POETAK IZVRENJA UGOVORA

KORAK 6: DEFINISANJE I POTOVANJE STANDARDA POSLOVANJA KORAK 7: IZBOR RADNE SNAGE/ ZAPOLJAVANJE

KORAK 8: SPROVOENJE PARTNERSTVA - FINANSIJSKI ARANMANI I PODELA RIZIKA

KORAK 9: REDOVNO PRAENJE IMPLEMENTACIJE

KORACI U SPROVOENJU POSTUPKA RIA

1. Definicija konteksta i ciljeva regulatorne reforme na lokalnom nivou; definicija problema.

2. Identifikacija i definicija svih potencijalnih regulatornih i nereguatornih opcija koje e dovesti do poboljanja administrativnih uslova.

3. Utvrivanje i kvantifikovanje efekata svih razmotrenih opcija, ukljuujui trokove, koristi,

rizike, pretpostavke, oekivane rezultate.

4. Razvoj strategija za realizaciju i usklaivanje procedura, za svaku predloenu opciju, ukljuujui i procenu njihove efikasnosti i efektivnosti.

5. Razvoj mehanizama za monitoring i evaluaciju uspenosti primenjenih procedura, kao i za

izmene i dopune procedura na osnovu dobijenih informacija.

6. Konsultacije na svim nivoima, sa svim bitnim akterima, koji su posredno ili neposredno

ukljueni u regulatornu reformu. Procena efektivnosti i neophodne izmene.

31

Definisanje

Identifikacija

Procena

Konsultacije

Formulisanje

Problem, kontekst, okvir za reformu propisa i procedura

Opcije za reformu propisa i procedura

Trokovi, koristi, rizici, pretpostavke, ostali efekti

Ukljuivanje bitnih aktera na svim nivoima

Mehanizmi primene, usaglaavanja, monitoringa

OKVIR ZA REFORMU PROPISA I PROCEDURA NA LOKALNOM NIVOU

PROCES DONOENJA ODLUKA

Koristi za lokalnu samoupravu:

Analiza propisa zasnovana na praksi. Vea transparentnost u radu lokalne samouprave. Fleksibilan pristup u uslovima brzih promena. Dobro upravljanje na lokalnom nivou. Pojednostavljene i jeftinije procedure. Bolji uslovi za rad MSP uklanjanje konkretnih prepreka prepoznatih u praksi. Doprinos konkurentnosti i atraktivnosti optine za investiranje. Jaanje poverenja graana, lokalnih privrednika i investitora, jer se njihove potrebe

uzimaju u obzir. Bolje poznavanje sopstvenih propisa i procedura (ireg broja zaposlenih u lokalnoj

samoupravi). Bolja koordinacija strategija i politika na lokalnom nivou. Bolja usklaenost sa nacionalnim strategijama i politikama. Vee ukljuivanje svih aktera u kreiranje politike.

Efekti na lokalnom nivou:

Bolje razumevanje efekata propisa i procedura na poslovanje na lokalnom nivou. Integrisanje veeg broja stratekih ciljeva i pravaca. Bolja usklaenost sa nacionalnim strategijama i politikama. Vea transparentnost i uee bitnih aktera u kreiranju kvalitetnijih uslova za

poslovanje na lokalnom nivou. Poveana odgovornost donosilaca odluka na lokalnom nivou.

Rizici i izazovi:

Neprihvatanje ili delimino prihvatanje reforme propisa, zbog neznanja i otpora lokalnih vlasti.

Birokratski sistem koja usporava reforme i stvara prepreke na svakom koraku.

32

Neadekvatna institucionalna podrka i nedovoljni kapaciteti zaposenih u lokalnoj samoupravi za sprovoenje sveobuhvatne reforme propisa.

Nedostatak podataka za temeljno sprovoenje reforme. Nedovoljna politika podrka i reenost donosilaca odluka da sprovedu reforme.

Regulatorna reforma podrazumeva

Unapreenje ljudskih resursa za dosledno sprovoenje reformisanih propisa i procedura i potovanje standarda kvaliteta.

Postojanje odgovarajueg pravnog i institucionalnog okvira. Uspostavljanje mehanizama za praenje efikasnosti optinske uprave (na primer,

evaluacija rada zaposlenih, interna revizija). Jasno definisana pravila i procedure, transparentnost i doslednost u njihovoj primeni

(tako da ih razumeju i zaposleni u upravi, i korisnici usluga). Stalne konsultacije sa civilnim i privatnim sektorom, savetodavnim telima,

akreditovanim organizacijama, organizacijama koje se bave standardima, drugim lokalnim samoupravama, institucijama na dravnom nivou i razmena dobre prakse u regionu.

Jasno definisane, transparentne metodologije i kriterijumi za analizu efekata reforme propisa, radi daljeg pojednostavljivanja procedura.

Praenje novina, stalno razmatranje alternativa i usklaivanje sa izmenama i dopunama propisa.

Obezbeivanje mehanizama za izvrenje reforme propisa.

KLJUNE PRETPOSTAVKE

Bezrezervna politika podrka.

Jasno definisane uloge i odgovornosti. Obuka za sprovoenje reforme propisa i poboljanje administrativnih uslova.

Doslednost, fleksibilnost i analitinost u radu. Razvoj i primena funkcionalne baze podataka.

Jasno definisan nain komunikacije i koordinacije sa svim bitnim akterima ukljuenim u reformu propisa i procedura.

POSTUPNOST I STRPLJIVOST!

Integrisanje pojedinanih koraka u jasno definisanu politiku lokalne samouprave. Stalno informisanje o rezultatima na svim nivoima.

Otvorenost u radu. Obezbeivanje neophodne strune podrke.

Stalna primena RIA pristupa kako na postojee, tako i nove propise (kontinuirana

reforma).

KAKO USPENO SPROVESTI PILOT RIA PROJEKAT ?

Definisati uloge i odgovornosti, vremenski i institucionalni okvir.

Utvrditi resurse, ciljeve i okvir za monitoring. Odabrati izvodljiv projekat, koji je ostvariv, nije previe obiman i koji e omoguiti lako

prikupljanje podataka i materijala. Sprovesti RIAu.

Analizirati rezultate i njihovu primenljivost.

Obezbediti dobru komunikaciju i izvetavanje o postignutim rezultatima.

33

SLAB PRILIVNI NOVANIH SREDSTAVA IZ SOPSTVENIH PRIHODA I OD INVESTICIJA

NEZADOVOLJNI PREDUZETNICI

NEZADOVOLJNI GRAANI NEZAINTERESOVANI INVESTITORI

LOA ORGANIZACIJA POSLA

ZASTARELA TEHNOLOGIJA

SPORA I NEEFIKASNA OPTINSKA ADMINISTRACIJA

SLABI INSTITUCIONALNI KAPACITETI

NASLEE STAROG SISTEMA - SUTINSKO

NERAZUMEVANJE NOVE ULOGE OU

SISTEMSKO NERAZUMEVANJE NEOPHODNOSTI

PROFESIONALNOG I STRUNOG USAVRAVANJA

NEDOSTATAK NOVCA

NEDOSTATAK VETINA UPRAVLJANJA

OTPOR PREMA PROMENAMA

POSLEDICE

CENTRALNIPROBLEM

UZROCI

DRVO PROBLEMA

USPOREN SOCIO-EKONOMSKI RAZVOJ NA LOKALNOM NIVOU

NEDOVOLJNOOBUENI KADROVI

NEDOSTATAK VIZIJE I STRATEGIJE

NEADEKVATNA NAPLATA USLUGA

ZASTARELI NAIN RAZMILJANJA

SLABO RAZVIJENA ORGANIZACIONA KULTURANEDOVOLJNO RAZVIJEN PREDUZETNIKI DUH

SLAB KVALITET USLUGA

GUBITAK POVERENJA GRAANA I PRIVREDNIKA U INSTITUCIJE LOKALNE

SAMOUPRAVE

NEMOTIVISANI ZAPOSLENI

UTICAJ POLITIKE

Primer dobre prakse: Uvoenje Sistema 48 u optinsku upravu Inije Definisanje problema pomou tehnike drvo problema i reenja Optinska uprava je spora i neefikasna - nije u stanju da prui kvalitetne i brze usluge graanima i privatnom sektoru i adekvatno ubire svoje prihode, to utie na imid lokalne samouprave i socio-ekonomski status graana. OPTI CILJ: Profesionalizacija optinske administracije u Iniji. POSEBNI CILJEVI:

Izrada strategije za razvoj Sistema 48 do kraja 2004. god.; Utvrivanje potreba i sprovoenje neophodnih obuka za zaposlene u OU (kontinuirano); Sprovoenje f-nalne analize do 2006. i usvajanje neophodne regulative na nivou OU

(pravila i procedure); Uvoenje informacionih tehnologija (hardver i softver); Uvoenje sistema nagraivanja;

KORISNICI Lokalna samouprava (direktni i indiretni korisnici budeta) Javna preduzea Graani (organizacije civilnog drutva i pojedinci) Lokalni preduzetnici (MSP, korporacije, udruenja) Investitori, Mediji (kao korisnici sistema 48).

34

Opcije Efekti Trokovi (budet)

Opcija 1: Zadrati

postojei sistem

pruanja usluga

Nema dodatnih trokova Nivo usluga se ne pogorava, niti poboljava

Graani nezadovoljni jer ekaju u redovima

Plate zaposlenih Tekui trokovi

administracije

Opcija 2: Sprovesti

deliminu reformu usluga

za graane

Pojedinani procesi i procedure unapreeni, ali uslovi za poslovanje nisu sutinski

promenjeni Graani su zadovoljniji

Formalno poboljanje, ali sutinski nije uraeno dovoljno

Plate zaposlenih Tekui trokovi

administracije Dodatna sredstva za

angaovanje konsultanata Neznatno uveanje trokova

Opcija 3: Uvoenje

sveobuhvatnog

sistema 48

Poveana efikasnost u pruanju usluga graanima i poslovnom sektoru

Povean priliv investicija

Povean % naplate Zadovoljniji graani jaa poverenje

graana u OU Uteda u novcu;

Poveana transparentnost rada OU;

Struniji kadar; Poveani sopstveni izvori prihoda

Trokovi obuke Trokovi nabavke i uvoenja

nove IT opreme;

Uvoenje softvera Konsultantske usluge;

Trokovi odravanja novog sistema

Fond za podsticaje i

nagrade

Proces konsultacija

Donatorski programi (tehnika pomo) Relevantne institucije na republikom nivou (institucionalni i zakonodavni okvir) Eksperti iz razliitih oblasti (konsultantske usluge) Graani (participativni pristup, istraivanja javnog mnjenja, javne rasprave) Predstavnici javnih preduzea Privredni sektor (istraivanje potreba) Investitori (istraivanje potreba, sugestije za poboljanje poslovne klime) Zaposleni (aktivno uee u procesu)

Rezultati Sveobuhvatni sistem za:

Upravljanje razliitim procesima na nivou lokalne samouprave; Praenje i merenje rada optinske uprave,

Poveanje efektivnosti i efikasnosti slubenika optinske uprave i javnih preduzea Pruanje blagovremenih i kvalitetnih usluga graanima i poslovnom sektoru.

35

Analiza: utvrivanje

problema i praenje

trendova

Prikupljanje kljunih podataka na

organizovan nain, tako da budu

lako i iroko dostupni

Prezentacija rezultata

naelnicima optinske uprave

i direktorima JP

Graani daju svoje

komentare i sugestije za

poboljanje usluga i

unapreenje procesa

planiraju

Regularan monitoring,

nadzor i kontrola

kvaliteta

Rezultati i efekti se prate, analiziraju

i predstavljaju javnosti

Prioriteti se utvruju na

bazi potreba graana/

priprema akcionog plana

Sistem 48

POUZDANOST, ODGOVORNOST

TRANSPARENTNOST, EFIKASNOST,

EKONOMINOST

Efekti Koristi za graane

Funkcionalan sistem, dostupan graanima 24 sata svih 7 dana u nedelji; Jednak tretman svih graana; Potpuna transparentnost u radu lokalne sampouprave; Graani aktivno uestvuju u reavanju svojih komunalnih problema; Problemi se mogu prijaviti putem SMSa ili preko internet stranice; Ljubazno osoblje u optinskom uslunom centru prua usluge svima koji ele da dou i

problem prijave lino; Optina garantuje da e graanima pruiti povratnu informaciju (ili, u najboljem sluaju,

reenje problema u roku od 48h).

Koristi za poslovni sektor Visok kvalitet komunalnih usluga; Prilagoavanje investitoru spremnost optinske uprave da im izae u susret bez obzira

o kojoj se vrsti usluge radi; Pouzdanost u pruanju usluga; Brz i efikasan odgovor na sva pitanja preduzetnika i potencijalnih investitora; Poverenje u lokalnu samoupravu partnerski odnos; Efikasnije poslovanje privrednika.

Koristi za lokalnu samoupravu

Sistematski nain za prikupljanje informacija od graana; Participativni pristup istinsko ukljuivanje graana u donoenje odluka na lokalnom

nivou (samo u 2005. godini (prva godina) preko 3.000 zahteva); Vee poverenje graana u lokalne vlasti (rezultati ankete); Vea efikasnost i ekonominost (ogromne utede); Rezultati su merljivi efekti se mogu dokumentovati u svakom trenutku; Politika dobit predsednik optine biran ve nekoliko puta graani vrsto stoje iza

njega; Rano dijagnostifikovanje problema i pravovremeno reagovanje; Znatne utede; Znaajno poveani sopstveni prihodi.

36

Poboljanje usluga za graanje i poslovni sektor kroz uvoenje standarda Jedan od najefikasnijih naina za skraenje administrativnih procedura, a time i poboljanje usluga za graane i poslovni sektor, jeste i uvoenje standarda.

Certifikacija optina sa povoljnim poslovnim okruenjem Program certifikacije je proces koji promovie standarde i omoguava ocenu kvaliteta usluga i informacija koje lokalne uprave pruaju privrednicima. Za uee u programu mogu se prijaviti svi gradovi i optine u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji. Ciljevi Programa certifikacije:

Jaanje kapaciteta optina za privlaenje investicija i podrku lokalnom privrednom sektoru, Obezbeivanje stabilnog i merljivog poslovnog okruenja, Utvrivanje primera najbolje prakse, "Korak po korak" vodi ka daljim poboljanjima, Izgradnja svesti privrednika o mogunostima i potencijalima koje pruaju optine, Definisanje jedinstvenog i standardizovanog pristupa novim kao i postojeim firmama, Uvoenje inovacija u nainu na koji se promoviu lokalni potencijali, Pronalaenje konkretnih reenja za poboljanje poslovnog okruenja.

ta certifikat znai? Certifikacija gradova/optina znai ispunjenje odreenih standarda, odnosno, odreenu garanciju da e postojei privrednici, kao i potencijalni investitori, dobiti usluge i informacije na nain koji olakava poslove koji spadaju u nadlenost lokalnih uprava. Certifikat znai da je lokalna uprava dokumentovala da su procesi i usluge koje sprovodi u svom radu u skladu sa Kriterijumima. Dodatno, to znai da privrednici mogu

SVRHA UVOENJA STANDARDA KVALITETA NA LOKALNOM NIVOU

Vano je razumeti da svrha standardizacije nije u tome da se optine obaveu na niz procedura i

formi koje im predstavljaju teret. Ako se u proces standardizacije ue pro formae (a injenica je da mnoge optine esto zapoinju projekte zato to to rade neke druge lokalne samouprave iz okruenja), onda e ona postati oma oko vrata i nee dovesti do poboljanja, ve e jo vie

iskomplikovati procedure.

S druge strane, za lokalne samouprave orjentisane ka razvoju, standardi predstavljaju smernice za uvoenje sistema kvaliteta, stalno unapreenje procesa i poboljanja koja su sve vie vidljiva iz

godine u godinu.

Konano, standardi koji se primenjuju u lokalnoj samoupravi, polako ali sigurno vode ka

profesionalizaciji javne uprave i uspostavljanju nepristrasnog sistema u kome su graani i privreda, kao i njihove potrebe neprikosnovene. Takav sistem se zasniva na stvarnim vrednostima