СРПСКО-АРБАНАШКИ ОДНОСИ КРОЗ ВЕКОВЕ СА ИОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА НОВИЈЕ ВРЕМЕ

Dp Ђоно Слнјепчевнћ

Српско-арбанашки односн кроз векове са посебннм освртом

на новнје време

Миихев 1974.

Drukeiei: «Iskra», Ohimüllerstr. 16, Rgb., 8 München 90, Germany

ПРЕДГОВОР

Ж еља и намера пишчева je била да ова његова књига о Срп- еко-арбанашким односима кроз векове још раније угледа света. Околности, које нису зависиле од писца, учиниле су да се она тек сада појављује. Готов рукопис књиге чекао je da се створе латеријалне могућности за њезино штампање, а то иије игило ла- ко. Објавити дело овога обима у време све већега поскупљивања штампарских трошкова напор je, који je превазилазио могућно- сти пишчеве. Што се ово дело објављује оиако како je било за- мишљено писац има да захвали групи својих пријатеља, који су схватили потребу објављивања ове књиге.

Међу овим пријатељима писац на првоме месту помиње др Милоша Божанића, лекара из Америке, који се одмах био заин- тересовао за ову ствар и чинио напоре да нађе прилагаче. Он сам je приложио 550 америчких долара и тиме ударио основу за да- ље прикупљање сретстава. Знатан прилог од 2.000 немачких ма- рака дао je један наш лекар из Црне Горе, али он, из скромности, не жели да буде поименице поменут. Највећи лични прилог од 1.000 аустралијских долара дао je Стеван Вукобратовић-Лички, који je и раније помагао писцу да објави своје «Македонско црк- вено питање». Овај прилог Стевана Вукобратовића-Личког охра- брио je писца да се и даље труди око изналажења материјалних могућности за штампање књиге.

Без свесрдног и братског залагања неколико другова из Милвоки, Америка, ови напори пиш чеви би остали безуспешни. Они су прикупили хиљаду и двеста америчких долара што je зиатно повећало изгледе за штампање књиге. Свима пријатељи- ма, који су помогли ову акцију, писац се и лично захвалио, а чи- ни то и на овај начин, да би тако остао трајан спомен о њима као о људима који су, иако не богати, жртвовали од онога што имају за једну ствар која je од опште националне користи. Пишчева захвалност свима њима je утолико већа што има много богатих људи, који нису хтели да се осврну на ову ствар а они су одваја- ли од својих скромних средстава, јер um je срце пуно љубави за опште ствари.

5

Лука Бајић из М илвоки, САД, пријатељ пишчев, приложио je сам пет стотина америчких долара за штампање ове књиге. Писац му на овоме прилогу срдачно захваљује. Иако Лука Eajuh није богат човек, он се одавно гласи међу нашом емиграцијом као дарежљив човек и задужбинар. Он je помагао, и стално полаже, подизање и обнављање наших цркава и манастира у земљи, даје помоћ за сваку националну и културну акцију: само он зна ко- лико je новаца издао за ове сврхе. Лука Бајић je, у најпунијем смислу ове речи, конструктиван национални човек, који своје родољубље посведочава делима.

Рођен у Дрвару, у Босни, Лука Бајић je пре рата служио у дворској жандармерији и сачувао у себи онај конструктивни на- цгшнализам, који je особина наших љ уди из тих крајева. Лука Бајгт je велики поштовалац браНе Heduha, генерала Милана и Милутина Недића, коме je о свом трошку подигао споменик. Он, стално, плаћа да се тај споменик одржава у реду. Лука Ea­juh je радан човек, који се држи примера наш их некадашњих тр- говаца, који су радили и зарађивали, али су од те зараде издаш- но помагали нагие црквене и националне ствари. Овим својим о- собинама Бајић je схватио и националну важност књиге чије je објављивање пологао. Нека му je срдачна хвала на томе.

Било je још пиш чевих пријатеља, који су се трудили да при- воле неке богате људе да помогну објављивање ове књиге, али су њихови натгори остали глас вапијућих у пустињи: њихово ср- це je остало тамо где je и њихово благо. Помогли су они, који су осетили потребу да помогну и тиме учинили да се ова књига по- јављ ује удруженим напорима љ уди будне националне свести и добре воље. Нека um je свима, још једном, срдачна хвала.

Минхен, Јула 1974. Др Ђоко Слијепчевић

6

УВОД

О међусобним односима и историјским додирима између Ср- ба и Арбанаса кроз векове њиховог мешања и упореднога посто- јања нема, колико je нама познато, једног исцрпног, хронолош- ки датог, на изворима заснованог и стручно обрађеног приказа. Иако су ова два народа вековима живели један поред другога и, једно време, један са другим, што се није могло не одразити на њиховом животу, нарави и обичајима, недостаје један научни приказ о њиховим међусобним односима и посебностима. Још je Станоје Станојевић, у своме предговору књизи др Милана Шу- флаја, истакнуо тешкоће са којима се мора носити сваки онај ко се упусти у научно истраживање ове, заиста врло сложене, про- блематике. Станојевић je ипак нагласио да на целој територији, «на којој наш народ живи, немд занимљивијега терена за проу- чавање него што je наше јужно Јадранско приморје. Ту су нај- разноврсније и најкомпликованије основице, на које je накалем- љен наш народни и државни живот, на земљишту које je изло- жено разним и компликованим културним утицајима, дале по- јаве и створиле типове, којима je, по занимљивости и оригинал- ности, мало развних у историји».')

Научна радозналост с једне и бројни проблеми нашега вре- мена с друге стране, везани за арбанашко-српске односе, потста- кли су нас на ова истраживања. Нити смо превиђали тешкоће које стоје на путу оваквом раду, нити смо их се плашили. У при- роди je сваког озбиљног научно-истраживачког напора да се не плаши тешкоћа које га могу срести на томе путу: тешкоће су за то ту да буду савлађиване, а њих има доста. Сам проблем српско -арбанашких односа гледан je и из перспективе прошлости и из чињеничкога стања какво je оно данас. To je разлог да смо се од- лучили да обухватимо цео низ векова, врло сложених и бурних. И данас овај однос засеца у егзистенцију и две државе и два на- рода, која je, скоро стално, угрожавана.

Један врло важан моменат треба истаћи: иако je и о Арба- нији, као географском и историјском појму, и о арбанском наро- ду, и у даљој и у ближој прошлости, писано доста, остали су на-

7

ши домаћи извори или врло мало консултовани или сасвим пре- виђани. Један од узрока лежи, свакако, у непознавању нашег је- зика. што je и наше домаће изворе чинило неприступачним странцима. Други, врло важан, узрок je у томе што je новија ли- тература о Арбанији и њезиним проблемима била обојена поли- тички више него што би могло бити корисно за научна испити- вања: од средине XIX века и на простору Арбаније сукобљавали су се интереси великих сила што се одражавало и на делима ко- ја су писана о Арбанији и Арбанасима. Због тога je у овој лите- ратури често више пропагаидног него научног, али, и поред тога, она не може бити заобилажена. И у дипломатској грађи, која се односи на овај проблем, има елемената који се морају обазриво користити.

Истраживања ове врсте могу бити научно корисна само он- да ако су објективна. Објективност je, међутим, релативан по- јам. Као и у свакоме човеку и у истраживачу се сукобљавају стално објективно и субјективно. Нарочито када je у питању материја са којом ћемо се ми овде бавити. Ствар je напора воље и будности научне свести да се одржи нормална равнотежа између једнога и другога: најбоља и најсигурнија помоћ у томе je дослед- но држање чињеница онаквих какве су биле и напор да се про- шлост верно реконструише. Разуме се: где je и колико je то мо- гуће.

Када се говори о арбанашком народу долази се у дилему ко- ји, од неколико уобичајених назива, треба да буде стално упо- требљаван и за народ и за земљу. Данас je уобичајен назив Ал- банија и Албанци, али се они сами тако не називају. Васа Ефен- ди, сам Арбанас родом, истицао je, да je назив Албанија «моде- ран и тек у XIV или XV веку земљи Шкипетара приписан. Сами Ш кипетари не знају шта означавају Епир, Македонија, Албани- ја: то су за њих апсолутно непозната и у њиховом језику безна- чајна имена».2) Милан Ш уфлај je нашао да име Шкипетар поти- че од имена једне породице из Дриваста.3) «Данас», вели Ш уф- лај, «употребљавају Арбанаси за ознаку своје народности име Ш кеперија у наречју Гега, а Шкиперија у наречју Тоска, за свој језик име chqip. Ну то je размјерно младо име, непознато Арба- насима, који су се иселили у XIV и XV вијеку у Грчку и Итали- ју. Први траг томе имену указује се поткрај XIV вијека»/) Пре- ма Г. Мајеру име Шкиптар означава човека «који (језик) разу- мије».5)

Према К. Јиречеку «Албанци се, такође, називају и Arber или Arben. Млађе je име Шкипетари; . . . оно je још у XV веку

8

непознато Албанцима који су се иселили у Италију и Грчку».4) Ами Буе вели: «Skiperi, Skipetara или Албанија добила je своје врло карактеристично име од skipe, стена, због каменом богате природе земЈБе. Турци и Словени зову je Арнаутлук, Срби још ариаутска земља, а Грци Албанија».7) Владимир Ћоровић каже: «Албанци сами себе зову Шкипетарима. а деле се у северне, Ге- ге, и у јужне, Тоске».0) Судећи према једном чланку Хилми Тха- чија, објављеном у «Вјеснику» од 29. октобра 1967(7), данашњи становници Косова и Метохије као да нису задовољни именом Шкипетар. Тхачи вели: «Према томе, што смета да се каж е Ал- банац, Албанац са Космета, Албанац из Црне Горе, из Македо- није, Албанац из Албаније? Зар није гротескно, па и увредљиво, кад интелектуалац поставља питање: јесте ли ви Шкиптар или Албанац? »’)

Код нас су још у употреби два имена за ознаку припадности албанском народу: Арбаиас и Арнаут. Према Владиславу Скари- ћу «име Арбанас старије je од имена А рнаут.. . ријеч Арнаут, коју су у наше крајеве донијели Турци».10) Вук Стефановић-Ка- раџић наводи називе и Арбанас и Арнаутин, али се не види за који би се он одлучио. Наводи да je Махмуд-паша Бушатлија, који je погинуо 1796. године, у једном писму митрополиту ПетруI ГГетровићу Његошу, употребио речи «тако ми моје љуте Арба- није».") Јован Хаџи Васиљевић je забележио за Арбанасе у Пре- шевској области: «Арнаути се међу собом зову Шиптари и име Арнаутин им je погрдно. Ранијих се година дешавало да Арнау- тин убије онога ко га назове Арнаутином; такви су се случајеви дешавали нарочито у Косовским крајевима».12)

У данашњој Народној републици Албанији држава се зове Shqiperi, а становници Shqipetari. Назив долази од речи shqipe, што значи орао: због тога становнике ове земље и зову «синови орлова».13) Ми ћемо се, у даљем излагању, држати израза Арба- нас због тога што су их код нас тако звали, а и због тога што су се становници Северне Арбаније тако називали.

ЛИТЕРАТУРА

1) Dr. Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi. Njihova simbio®a u srednjcm vijeku. Sa pTedgovorom Stanoja. Stanojevica, Beograd 1925, st. IV.

2) Wassa Effendi, Albanien und die Albanesen. Eine historisch-kritische Studie, Berlin 1879, st. 12 (Albanija i Albaoci. Istorijsko-kriticka studija).

3) Dr Milan Sufflay, Biologie des albanischen Volksstaimmes, st. 5, sravni: Milan Sufflay, Poviest sjevernih Arbanasa (Archiv za arbanasku starinu, jezik i etnologiju, knj. II, sveslka 1, 1924, st. 200).

9

4) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 25-26.5) Na lstom mestu.6) Constantia Jirecek, Albanien in der Vergangenheit (Albanija u proslosti)

„Oesterreichische Monatshefte für Orient", Nr. 1-2, 1914, st. 16.7) Ami Boue. Die europäische Türkei (Evropska Turska), knj. I., Bec 1889, st. 39.8) Владимир Ћоровић, Албанија (Народна енциклопедија СХС, књ. I, ст.

37).9) Hilmi Thaci, Zasto Siptan a ne Albainci? {„Vjesnik“ od 29. X. 1967).

10) Владислав Скарић, Поријекло православнога народа у сјеверо-запад- ној Босни (Гласник Земаљскога музеја за Босну и Херцеговину, књ. XXX, 1918, ст. 229).11) Вук Стефановић-Караџић, Српски Рјечник, IV издање, Београд 1935, ст. 7.12) Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. Историјска, етнограф- ска и политичка истраживања, књ. II: Прешевска област, Београд 1913, ст. 142.13) Max Lambertz, Lehrgang des Albanischen. Teil I. Albanisch-deutsches Wörterbuch, Berlin 1954, st. 189-190. (Udäbenik albanskoga jezika, I deo: alban- sko-nemaeki recnik).

10

ПРВИ ИСТОРИЈСКИ ДОДИРИ СРБА И АРБАНАСА

Није, овде, место, а није ни потребно за проблем који смо се- би поставили, бавити се пореклом и старином арбанашког наро- да на простору на коме се налазио у време досељавања Словена на Балкан. Кристо Фрашери вели, да су се Словени почели на- сељавати на ову територију крајем VI века, али je шира коло- низација извршена за време VII века.') Проблем постанка и ста- рине арбанашкога народа научно je обрађиван и може се узети да je, мање више, решен.2) A. М. Селишчев вели, да су словенска насеља била многобројна, али су, током времена, делимично ал~ банизирана.3) Стојан Новаковић je истицао ову масовност досе- љавања Словена и тврдио, да су, «западним странама Полуостр- ва (сем приморских места) једно према другом стајали новодосе- љено словенско и староседелачко арбанашко становништво, Ko­je последње на томе крају већ беше претурило прву, од њега културом и државном организацијом јачу, романску, навалу».4)

Словенска племена потискивала су испред себе арбанашка племена која су, изгледа, највише одлазила у брдске крајеве, а- ли се данас тешко да утврдити како je то све тада било. Словен- ска племена су, вели Новаковић, продрла и до Јадранског мора, али су се мешала и са Арбанасима и са Власима.5) У области Ска- дра и Црнога Дрима, вели Селишчев, преовлађивала су српска племена на што указују и топографски називи који су се, делом, сачували све до данас.6) Милан Ш уфлај доказује, да словенске масе нису нигде биле преплавиле «арбанашке језгре» са седиш- тем око Кроје, али je «словенско засељење двојако обурвало и згуснуло ову језгру».7) Словенска продорна зона «према Јадран- ском мору текла je на сјеверу преко Скадра уз Дрим и Бојану све до покрајина Виље Поље (Vilipolle, Uilipole у латинским лис- тинама 15 вијека, данас Вилипој), код Медуе, како се словенским језиком прозвало подручје антикне луке Nymphaeum. Ha југу у- чињен je продор преко Черменике (Scampa) и ,Белога града’ (Ве- rata) до бискупског сијела Главнице испод Валоне и до примор- ске области Славице. .. између Девола и Војуше».8) За простор између Дубровника, Улциња и Призрена од мора уз Дрин до Проклетије и «до хидрографског Љумског лијевка» настао je у

11

Средњем веку «занимљив појас етничке симбиозе, у којем се je арбанашки и румуњски елеменат стапао са пољеделачким сло- венским живљем».8) Ту je временом, настала арбанашко-румун- ско-српска терминологија.. .°) Константин Јиречек je крај Arba- пнт, Arvanon, Alvanon, српски Рабан код Кроје, означио као сре- диште Арбанаса. Ту, још у римско доба, Птоломеј помиње племе Албана. «У Средњем веку била су њихова главна седишта у че~ тверокуту између Скадра, Призрена, Охрида и Валоне, са огран- цима далеко на север».10)

Трагова те некада заједничке терминологије има прилично и у данашњем арбанашком језику као и у језику српског народа у Црној Гори и у једном делу православне Херцеговине. Словен- ски утицај на арбанашко-румунски језик у Средњем веку био je дуг и односио се највише на народни говор и то на речи које се односе на сточарство, пољопривреду, кућу и уређење у њој. Ар- банаси су позајмљивали неке речи из српског језика и обратно. «Словени су» вели Иван Попавић, «живели више од хиљаду година у једној симбози са Арнаутима. Па ипак словенске позај- мице арбанашкога језика су не само врло бројне него у више случајева и врло старе».”) Иван Поповић показује како се, то- ком времена, вршио овај процес: он je био активан и за време турског ропства када се арбанашки елеменат ширио на српском простору.12)

Када су словенска племена дошла на Балкан она су заузи- мала византијску територију, јер друге државности на томе про- стору, у то време, није било. И срлска племена су територију, на коју су се насељавала, заузимала оружјем у руци и «потиснули старо становништво из њихових седишта у долинама и жупним местима, и створили на тај начин, у крајевима које су заузели, прилично чисту ситуацију».13) Није, међутим, целокупно станов- ништво могло бити потиснуто и уништено, него je нешто остаја- ло и мирило се са новим стањем које je настајало. Већ за VII век, вели Лудвиг фон Талоци, није од Кап Матапана до далматин- еких пристаништа и ушћа Дунава било краја на Балканском по- луострву где не би било словенских насеља. У брдима су остали Арбанаси и Власи, у утврђеним градовима на обали Грци, а све друго су биле словенеке области.14) И Владимир Ћоровић нагла- шава да je у Зети «постојала јака мешавина арбанског, романско- га и српскога елемента,'5) а Марко Костренчић вели, «да je погра- нична зона мешовите словенско-арбанашке осмозе био трокут Котор-Антивари-Дриваст. Али се словенски елеменат примећу-

12

je и у самом Драчу, који je имао уопште врло разнолико станов- ништво».16)

У своме делу «De administrando Imperio» (О управл>ању држа- вом) Константин Порфирогенит истиче, да су племена, која су насел>авала територију Дукљанске државе, била српска. Неја- сан je само тамо где говори о самој Дукљи. Редактори «Историје Црне Горе» се домишљају, да je ово К. Порфирогенит учинио, «да би избјегао понављања» пошто je у поглављима, која се на ово односе, говорио о Србима.17) Запажено je да Порфирогенит не помиње Арбанасе на простору, који нас овде интересује док «толико умије приповједати о поткавкаским Албанцима и о по- частима, која се морају одавати њиховим поглавицама».18) И Јо- ван Цвијић мисли да су се, после доласка Словена, Арбанаси «повукли у планине и на арбавашко приморје, нарочито јужно од Скадра, ту су остали изоловони и нису давали знаке народно- га и државнога живота. У ово су доба само местимично прелази- ли долину Црнога Дрима на истоку, можда једва где и северну границу Епира на Југу. У овако ограничену етнографску Арба- нију населили су се многи српски досељеници (нарочито у се- верној и средњој Арбанији) за време дуге српске владавине. У Задриму и Забојани код Скадра превлађивало je српско станов- ништво; тако je Скадар могао бити престоница Зете».’9)

У науци je утврђено да Арбанаси од «старина нису никада били створили јединствену, велику, националну државу»,20) чи- ме се они битно разликују од свих данашњих балканских наро- да. «Арбанаси не улазе у историју као једна нација, нето као гру- па племена, којима je осећање заједничке припадности још би- ло туђе».. .21) Код византијских историчара помињу се Арбанаси први пут у XI веку. Помињу се као Alvanoi. Георг Штадтмилер мисли, да би се овде «могло радити о Albanes античкога Лациу- ма, који je овде код византијских историчара као уобичајени ан- тикварни манир узет».22) Одлучује се ипак за то, да се овде ради о балкаиским Албанцима, који се у византијским изворима на- зивају Arvanite.. . Они се помињу 1081. године за време Роберта Гвискарда.23) Милан Ш уфлај наводи, да се Arvanite помиње у византаијској војсци 1042. и 1078. године: тиме «улази и фор- мално у историју један посебан и врло интересантан народ»,24) који je успео да се одржи и против романизирања и против сла- визирања.25) Код византијских писаца од 12 до 15 века они се по- мињу као Arvanite, Alvanite, Alvani и, од времена цара Јована Кантакузена (умро 1383) као Alvani. И овај пут Милан Ш уфлај ближе одређује територију где су они живели: «Земља у четве-

13

рокуту између Скадра, Драча, Охрида и Призрена назива се код Ане Комнене Arvanon, код Ђорђа Акрополита Alvanon. Код Jla- тина зове се народ Albanenses (1166), земља Arvanon (1204, 1250)».26) To je Рабан (1198) српских извора. «Адјектив рабвски произилази из Arbanum, Arvanon при избегавању почетнога вокалнога гла- са».'7)

2.

Пре него што Арбанаси, и у најскромнијем облику, ступају на историјску позорницу, одвијао се код балканских Словена, па и код Срба, један важан политички и културно-црквени процес: од бројних племена, разједињених, иако сродних, постају наци- је. Већ Константин Порфирогенит помиње Србију као државу и Србе као нацију, која се и државотворно уобличавала. Српска држава настала je постепено уз напоре и међусобне борбе пле- менских поглавица, али српска државна мисао јача из деценије у деценију. После кнеза Владимира и његовог сина Мутимира, и поред тешких борби са Бугарима, Чаславу полази за руком да створи пространу државу у чијем je саставу била и Дукља, об- ласт у којој се српски и арбанашки елеменат непосредно сусре- тао и мешао. Ово мешаше je, и по Владимиру Ћоровићу, дало «веома занимљив етнички и расни спој».28) Фрањо Рачки je оз- начио стару Диоклеју као простор, који je захватао «у главном подручје ријеке Зете и Мораче. тежиште бијаше јој на Скадар- ском језеру; а граничила je на Југу с драчком покрајином бизан- тијском, у коме у обсегу лежали сусједни градови Бар, Љ еш и Огулин, с друге стране на средњем Дриму с бугарском државом. Дриморје од Которскога заљева до Бара, а може бити осим овог града и до Бојане, припадало je такођер Дукљи или Зети».59)

И пре државе кнеза Јована Владимира, прве знатније срп- ске државне творевине на овом подручју, мешала су се словен- ска насеља са арбанашким племенима, која су улазила у састав бугарске државе. Овај се словенски елеменат «особито по Епиру разливао потискујући домаћи арнаутски. Помагале су га у томе обје власти: црквена и државна».30) Носилац ове црквене просве- тне словенске акције на овоме подручју био je св. Климент О- хридски, један од ученика свете браће Кирила и Методија: за шега се држи да je и сам био родом из овога краја где je словен- ски утицај био веома снажан. Најпре као мисионар и просвети- тељ, а затим и као први епископ словенски на овоме подручју

14

св. Климент je развијао врло активан рад. Када je, 893. године, Климент постао епископом, његов мисионарско-просветитељски рад продужио je свети Наум Охридски, монах чији нам јерар- хијски чин није познат. Он je био врло учен човек и трудољубив преводилац црквених дела са грчког језика. Једно старо преда- ње, настало свакако због његове присне личне везе са св. Кли- ментом, казује да су он и Климент били браћа.

Простор Климентове и Наумове делатности одређивао јеВ а- трослав Јагић стављајући га у један део области Кутмичевице за коју je «ипак сигурно да je та област била у југозападној Маке- донији, да су у њу улазила места као Охрид, Девол, Главеница с њиховим окружјима».3’) Владимир Ћоровић вели да je област Климентовог рада «обухватала подручје реке Девола и Шкумбе у горњем и средњем току ... Средиште његове акције било je у Деволу у хришћански већ лепо развијеном месту».32) Климент je на овоме послу провео седам година, од 886. до 893, у функцији учитеља која му je, по византијском праву, «давала не само пра- во наставника, већ je подједно значило угледну функцију над- зора над црквеним стварима».33) Ако се узме као тачно да je из Климентове школе изашло 3.500 ученика, онда се може лакше схватити сва ширина и замашност овога рада, који није могао о- стати без утицаја и на несловенска племена.

Српских племена je, зна се, било и око Солуна, што се јасно види и из казивања Константина Порфирогенита, који помиње Српчиште.34) На целом овом простору вршило се мешање и ста- пање племена: «Етнички и психолошки утицај ратоборних и пре- дузимљивих Илира, односно после Влаха и Арнаута осетио се и међу Србима и међу Хрватима... Старије српске организације освајале су пославењујући поједина племена на која су наила- зиле; али, задржавале су њихова имена као традиционална, она- ко исто као што су задржавале имена многих река, планина и места. Њихов главни успех je био у томе што су та племена вре- меном посрбљена и дала им опште српско име као господујуће и државно. Последњи успех je постигнут у тој традицији са ста- рим племеном Куча, које je још у XVII веку било претежно ар- банашко».35)

Тадашња Дукља, и ужи простор око ње, били су нарочито јако захваћени овим процесом мешања и стапања. Тешко да je само пуки случај, да je баш на овом простору поникла држава Јована Владимира кога једно његово грчко Ж итије слави као заштитника града Драча.34) Јован Владимир je био у добрим од- носима са Византијом тако да између њега и Драчке теме није

15

долазило до сукоба. У борби између византијскога цара Васили- ја II и цара Самуила, Јован Владимир je био на страни цара Ва- силија II. Једно српско изасланство дошло je 992. године у Ца- риград, али je цар Василије II већ био на ратишту. «Савез са Ви- зантијом није помогао Јовану Владимиру: његова земља je била анектирана, а он сам одведен у заробљеништво. Доцније, међу- тим, Самуило га je вратио на зетски престо као вазала, оженив- ши га својом кћерком Косаром-Теодором».37) Када je постао зет цара Самуила Јован Владимир je својој области придружио и Драчку тему: «Разширена тијем начином нова кнежевина про- стирала се на југ негдје до Томора-планине».38) Самуило je побе- дио и заробио Јована Владимира 998. године иако се он бранио из своје тврђаве Облик, данас Тарабош, «на десној обали Бојане, тик до града Скадра, који je на левој супротној обали. Још данас има на Тарабошу насеље са старим рушевинама и зове се 06- лик».39)

Не знамо када je Јован Владимир почео да управља својом облашћу, али се може узети да није био дуго у заробљегопитву код цара Самуила, тако да je он, после тога, могао владити још о- сам година: убијен je на превару 22. маја 1016. године, нешто ма- ње од две године после смрти цара Самуила, за време слабих и несигурних наследника једнога великога освајача који je држао и цео тадашњи арбанашки етнички простор... И владавина и крај живота Јована Владимира, о коме je остало предање да je био добар и правичан човек, приказани су романтички. Млади и лепи сужањ, својом лепотом и стасом, осваја срце кћерке цара победника, жени се њом и враћа на свој престо. Као неку врсту мираза повећава своју територију, да на крају буде убијен и ти- ме постане мученик. Сахрањен je у цркви Пречисте Крајинске, «на југозападној страни Скадарскога Блата, при подножју пла- нине Тарабоша, на 3V2 сахата од Скадра по обали тога блата».40,) Црква га je прогласила за све свеца.

Ту je Косара, која се замонашила после Владимирове смрти, подигла женски манастир: када je умрла била je сахрањена ис- под ногу св. Јована Владимира.41) Легенда о Владимиру и Косари настала je, по свој прилици, убрзо после светитељеве смрти. То je врло дирљива прича са јасном историјском основом у себи: «Ta je легенда ваљда, најшире и најдубље од свих, усјечена у народно памћење Балкана».42) Песнички ју je први обрадио фра Андрија Качић-Миошић.

Чудан je и интересантан био не само земаљски живот овога свеца, него и судбина његових моштију. «Живи Владимир», ка-

16

же Милан Ш уфлај, «био je српски кнез, његово свето тијело по- стало je за дуго својином Арбанаса».43) Скадар, који je био њего- ва престоница, «избија јаче на видик као средиште свеколике радње српске».44) «Српски покрет потиче и сада из Зете, гдје je државна самосвијест српскога народа најбуднија остала. Овдје je и сада владала она породица, којој je св. Владимир њекоч припадао, а на кнежевој столиди сједио му братучед, кому je по извору домаћем било име Добросав, по страном Стјепан, иначе Војслав.. . бијаше му потпуно име Стјепан Добросав Војслав».45)

Из судбине мошти св. Јована Владимира види се како се ра- звијао и вековима одржавао његов култ српскога православнога свеца не само код хришћанских, него и код поисламњених Арба- наса. Негде до око 1215. године његове мошти су почивале у ма- настиру св. Богородице у Крајини где je његов култ био нарочи- то велики. «Ову Крајинску цркву штовали су хришћани као и друге славне цркве старог доба, идући на светковину, докле се Крајињани сасвим нису потурчили, а то се десило на измаку прошлога стољећа, пошто су се поарнаутиди».46) Заједничка све- тиња и хришћана и муслимана овога краја био je крст св. Јована Владимира. На овом крсту се према предању, био заклео цар Владислав кнезу Владимиру, «да му неће бити никакво зло од њега, али није одржао своју реч и Владимир буде убијен. Нај- пре му je био даровао златни крст, али после, за боље уверење његове клетве, пошаље му дрвени, на коме je Христос био раза- пет».47)

Овај je крст био чувен у нородици Мркојевића од које je. још почетком друге половине XIX века, било још око тридесет српских православних домова. Потурчењаци, сви су и поарбана- шени, присвојили су овај крст, који je био окован у сребро и зла- то. Носили су га, о Духовима, «на високу планину Румију, која дијели Крајину од Бара; па на врх планине убоду копље у зем- л>у; а они сви заједно пеку браве, једу, пију, играју, пјевају и ве- селе се до самога мрака. По томе копље с крстом узму и заједко се у село врате пјевајући и пушкама пуцајући. Турци ,Мркоје- вићи’ овај крст не би између себе никоме другоме дали; они га с великијем поштовањем, и као аманет својих старијих, чувају».4’1) «Крст je од четири краја; у дужини има 45 сантиметара, у ши- рину 30 сантиметара, дебео je 2 до 21/г сантиметара. Написа не- ма никаквога, само свуда дебљине крста стоје шаре налик на Foio F o io ... Ha четири краја, који су окружени до 9Va сантиме- тара, насликана су четири Јеванђелиста. На доњем крају крста

17

углављена je једна од бакра позлаћена јабука, а још с ниже — просто дрво, које се ставља када га носе у Румију»/9)

«Колико се штује овај крст, може се судити и по овоме: Тур- ци када га дижу зборе овако: ,Крст се диже, Бог се моли, Госпо- ди помилуј’. Тако и сада при светковини они изговарају те речи са побожношћу и смиреношћу» 50) Овај крст je, према предању, а и по казивању Мавра Орбинија, био направљен од дрвета крс- та на коме je Христос био разапет. Отуда, свакако, и велико по- штовање према њему.

Године 1215. пренео je епирски деспот Михаило Комнен мо- шти св. Јована Владимира у Драч. «Одавде пренешене су у ма- настир саграђен у једној нузделини ријеке Шкумбије, који je по овоме свецу добио своје име. Тај манастир св. Јована Владимира, данас je Шин-Ђон, крај Елбасана, обновљен из темеља у годи- ни 1381. до 1383».5') Обновио га je Карло Топија. «Испод грба слиједи тројезични натпис, којим je у грчком, латинском и срп- ском језику овјековјечио свој ктиторски чин арбанашки прин- чип Карло Топија (1359-1383)... од крви краља францескога».52) Стојан Новаковић je мислио, да се овај манастир, близу Елбаса- на од старина налазио на своме месту и да га je Карло Топија об- новио када je црква била порушена од земљотреса: «Народ je и- шао к цркви и к светитељу по обичају, нити питајући, нити ма- рећи за његов некадашњи национални и политички значај».53) Сигурно je, међутим, да се култ св. Јована Владимира одржавао у Арбанији све до недавно како то показује и велико поштова- ње према његовим моштима.54)

Потискујући, за време Балканског рата, турску војску под командом Џавид-паше Срби су били заробили око 4.500 војника међу којима je било доста и наших Муслимана. Светозар Томић, који се ту налазио, забележио je посету српских војника манас- тиру св. Јована Владимира и пуштање заробљених војника. «Ка- да смо их довели у Елбасан», вели Томић, «и питали ко су и о- дакле су: за свакога који je проговорио српски и казао да je из Санџака или Косова, Солунскога или Битољскога вилајета, сви смо рекли: то je наш пустимо га одмах са објавом кући да иде. Међутим, остале смо упућивали у заробљеничке логоре».54а)

За српеке војнике, после ратних напора и победа, био je тада велики доживљај да су могли посетити овај манастир и покло- нити се светитељевим моштима. Ту се војска причестила: «По- сле причешћа били смо као препорођени. Фотографисали смо се и вратили у Елбасан расположени и одморни. .. Чувари манас- тира, кроз сва времена, били су мухамеданци и православни, а

18

епитропи су увек били од обе вероисповести и то први људи из места. Доскора, све до своје смрти, први епитроп био je отац Ша- кир-паше, данашњег првака у Елбасану».546)

За то далеко време било je карактеристично да je народ, без разлике на народност, а често и на веру, поштовао светитеље и имао страхопоштовања према светињи. Тако има доста доказа не само широке међусобне верске трпељивости између поисламље- них Арбанаса и православних Срба. У Кучима, где je српско-ар- банашка симбиоза била нарочито јака, долазили су Арбанаси у цркву о великим народним светковинама: «Кад православни по- дижу крсте, муслимиии желе, да им се прође с литијом кроз сто- ку. Али Рама из Ледина je давао цркви по добра брава, кад му се литијом пролазило кроз стоку. Он je често пута водио кући свјештеника и с њиме по вишини људи из литије на част. То су чињенице, које показују, да они немају никаквога фанатичнога елепила, које je својствено осталим помуслимањеним становни- цима Скадарскога санџаката».55)

Ношење или «подизање» крста стари je обичај, који се очу- вао и код Куча од старине: «Подизање» крста у Куча je исто о- нако као и у већине других Срба: иде се са крстима и са свеште- ником по сеоском ,удуту’, обилазе се и освећују пол>а, кладенци и ублови, читају се молитве и певају црквене песме. По поврат- ку настаје ручак и гошћење сељака из других села а затим и ве- сеље».56)

Тешко je рећи да ли je све ово било познато и Јохан Георг Хану када je, помињући овај манастир ов. Јована Владимира, написао и ово: «Није без историјског интереса, јер je, можда, у Средњој Арбанији једини остатак из времена старога бугарскога царства, које je разорио цар Василије».57) Милан Ш уфлај тачно истиче, да je Јован Владимир био српски кнез у Зети, који се и у грчким изворима сматрао за заштитника града Драча, чији je некада био господар «и како од Романа и Арбанаса из градова био као такав признаван».58)

За св. Јована Владимира je забележено, да je био «муж пра- ведан, мирољубив и доброчинитељан, град Драч и цела му око- лина уживали су мир и спокојство и нису им претиле опаснос- ти».5’) Он је, видели смо, светац и православних и католика и био je за њих «оно што je од XIII века био Свети Сава».60) Његов се углед ширио «по Албанији до реке Семени, по Маћедонији до О- хрида и Владимира, али у рашким књигама нигде се не спомиње име Владимирово. . . , а у Србљаку, где су много мањи од њега добили службу и синаксар, о Владимиру ни појма нема».61

19

3.

Од смрти св. Јована Владимира па све до појаве Стевана Не- мање морало je бити, у вртлогу политичких догађаја на српско- арбанашком простору, и живљих додира између Срба и Арбана- са, али се ни опсег ни интензитет тих додира не дају утврдити. За то време, више од једнога века, Зета je била успела да се о- форми у независну државу и постане краљевина са својом по- себном црквеном организацијом. Иако je ова зетска држава обу- хватала само један део српских земаља и српскога народа она je успела да се стави на чело и да води нацију. Престоница ове др- жаве био je град Скадар, који постаје и државни и културни центар српске краљевине. У народном сећању остао je Скадар запамћен по чувеној легенди о «Зидању Скадра на Бојани»: од 1043. до Бодинове смрти (умро 1108. године) пуних 145 година, Скадар je српска престоница.62)

Предање о зидању Скадра сачувано je и код Арбанаса по на- шем народном мотиву. «Наравно, овде je легенда анонимна и вр- ло упрошћена, и сурова. Нису Мрњавчевићи јунаци у њој; нема виле; нема целе предисторије о Стоји — Стојану, која тако лепо долази као увод и припрема за трагични крај приче.. . Али je о- снова легенде ту, главне црте њене ту су, као што je и потоње веровање».63) Петар М. Божић вели, да je код Арбанаса, све три вероисповести, нашао да им je ова легенда позната: «Веровање у моћ оне течности као лека много je јаче развијено него код нас, нарочито у Скадру и околини».44)

Владари династије Војисављевића, чије порекло предање доводи у везу са Јованом Владимиром, проширили су своју власт и на Драчку област освајајући je у борби са Византијом и опет je губећи у борби са њом. Иако се Арбанаси не помињу као учес- ници у овим борбама они су, самим тим што су живели на про- стору где су те борбе вођене, били њихови очевидци. Констан- тин Јиречек и Јован Радонић веле: «Средиште Арбанаса било je у четверокуту између градова Валоне, Охрида, Призрена и Ска- дра, особито у пределу Арбану (Arvanon, Alvanon, старосрпски Рабан) код Кроје. .. Разбијене арбанашке насеобине допирале су далеко на север и североисток».65)

ЛИТЕРАТУРА

1) Kristo Frasheri, The History of Albania. A brief survey (Istorija Albanije, Kratak pregied), Tirana 1964, st. 35.

20

2) Georg Stadtmüller, Forschungen zur albanischen Frühgeschichte. Zweite erweitere Auflage (Istrazivanja rane arbanske istorije. Druge prosireno izdanje), Wiesbaden 1966, (sa literaturom).

3) A. M. Селишчев, Славлнское неселение в Албании. Софин 1931, ст. III, 50.4) Стојан Новаковић, Први основи словенске књижевности међу Балкан-

ским Словенима. Легенда о Владимиру и Косари. Београд 1893, ст. 152.5) На истом месту, ст. 26-27.6) A. М. Селишчев, На истом месту, ст. 55.7) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi. . ., st. 74.8) Ha истом месту, ct. 75.9) Ha истом месту, c t . 76.

10) Константин Јиречек — Јован Радовић, Историја Срба, књ. I, Београд 1952, ст. 85.11) Ivan Poipovic, Albano-Slavica. U „Südost-Forschungen", Band XV, 1956, st. 514.12) Na istom mesitu, st. 525-526.13) Станоје Станојевић, Борба за самосталност католичке цркве у Нема- њићкој држави, Београд 1912, ст. 13.14) Ludwig von Thalloszy, Oesterreich-Ungarn und die Balkanländer mit beson­derer Rücksicht auf das okkupierte Serbien. Historisch-politische Vorlesungen gehalten an dem ersten K.u.K. militärischen Verwaltungskurs in Belgrad (Austro- Ugarska l balkanske zemlje sa narocitim osvrtom na oikupiranu Srbiju. Istorijske- poiiticka predavainja drzana na carskom i kraljevskom upravnom kursu u Beo- gradu. Beograd 1916, sit. 25.15) Архив за арбанску старину, језик и етнографију, књ. III, свеска 1-2, 1926, ст. 247.16) На истом месту, ст. 27117) Милинко Ђуровић (са редак. одбором), Историја Црне Горе, књ. I: Од најстаријих времена до краја XII вијека. Титоград 1967, ст. 291.18) Antuin S. Dabmovic, Kotor u drugom Skadarskom ratu (1419-1423), U „Rad jugoslavenslke akademije znanosti i umjetnosti, 1939 (ili 1935), st. 254.19) Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, књ. I, Загреб 1922, ст. 170.20) C. Jirecek, Albanien in der Vergangenheit (Albanija u proslosti). U „Oester- reichische Monatshefte für den Orient", Nr. 1-2, 1914, st. 15.21) Dr Milan Sufflay, Biologie des albanischen Volksstammes. (Oesterreichische Rundschau für historische und soziale Wissenschaften. Jahrganq V, 1916, 17 Heft 1, st. 4.22) Georg Stadtmüller, Navedeno delo, st. 162.23) Ha истом месту, c t . 163.24) Dr Milan Sufflay, Biologie des albanischen Volksstammes, st. 1.25) Ha истом месту, ct. 3.26) Ha истом месту.27) Ha истом месту.28) Владимир Ћоровић, Историја Југославије, ст. 27.29) Farnjo Racki, Borba Juznih Slovena za drzavnu nezavisnost. Bogomili i pa- tare^ni. Beograd 1931, st. 7.30) Ha истом месту, ct. 30.31) Ватрослав .Тагић, Изгнаници из Моравске после Методијеве смрти. Ши- рење словенске цркве и књиге међу Јужним Словенима. У «Изабрани кра- ћи списи», Загреб 1948, ст. 417-418.32) Владимир Ћоровић, Историја Југославије, ст. 48.

21

33) Ватрослав Јагић, Ha наведеном месту, ст. 418.34) Владимир Ћоровић, Историја Југославије, ст. 22.35) На истом месту, ст. 23-24, 25-26.36) Константин Јиречек — Јован Радонић, Историја Срба, I, ст. 119.37) Георгије Остроговски, Историја Византије, Београд 1959, ст. 293.38) Фрањо Рачки, На наведеном месту, ст. 39.39) Фердо Шишић. Летопис Попа Дукљанина, Београд-Загреб 1929, ст. 455 -456.40) Иван С. Јастребов, Подаци за историју српске цркве. Из путничкога записника, Београд 1879, ст. 162.41) Фердо Шишић, Наведено дело.42) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 99.43) Na istom mestu, st. 101, beleska 1.44) Стојан Новаковић, Први основи.. . , ст. 189.45) Фрањо Рачки, Наведено дело, ст. 115-116.46) Иван С. Јастребов, П одаци.. . , ст. 163.47) На истом месту, ст. 163, белешка 3.48) Нићифор Дучић, Врањина у Зети и крисовуље на Цетињу (Гласник српскога ученога друштва, књ. X, св. XXVII трећега реда, 1870, ст. 182 -183, белешка 2).49) Иван С. Јастребов, П одаци.. . , ст. 164.50) На истом месту, ст. 164.51) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 98.52) Na istome mestu.53) Стојан Новаковић, Основи.. . , ст. 276.54) Владимир Ћоровић, Историја Југославије, ст. 67.54а) Светозар Томић, Причест у манастиру св. Јована Владимира код Ел- басана (на Тодорову суботу пре 25 година). У «Гласник», службени лист Српске православне цркве, књ. XIX, број 10-11 од 10/23. априла 1937. го- дине, ст. 263-264.546) На истом месту, ст. 264.55) Стеван Дучић, Живот и обичаји племена Куча. Београд 1931, ст. 493.56) Јован Ердељановић, Кучи, племе v Црној Гори, Београд 1907, ст. 303-304.57) Johann Georg Hahn, Albanische Studien (Albanske stuidije), Jena 1854, st. 83.58) Milan Sufflay, Die Kirchenzustände im vortürkischen Albanien. Die ortho­doxe Durchbruchzone im katholischen Damme (Crkvene prilike u predturskoj Albaniji. Pravoslavna prodoirna zona na katolickom bedemu). U „Vjesnik kra- Ijevslko-hrvatsko-slavonskoga zemaljskoga arhiva“, godina XVII, svezak 1 i 2, 1915, st. 26.59) B. H. Златарски, Историл на бЂлгарската ДЂржава през средните веко- ве. T om I: ГГврво бм гар ско царство, Софил 1927, ст. 766.60) Чедомир Марјановић, Свети Јован Владимир. Београд 1925, ст. 54.61) На истом месту, ст. 72.62) Владимир Ћоровић, Скадар, У «Народна енциклопедија СХС», књ. IV, ст. 146.63) Петар М. Божовић, Зидање Скадра, Прилози за књижевност, језик, и- сторију и фолклор, књ. VI. 1926, ст. 275.64) На истом месту, ст. 276.65) Константин Јиречек — Јован Радонић, Историја Срба, књ. II, Београд 1952, ст. 33.

22

РАСПРОСТИРАЊЕ СРПСКЕ ВЛАСТИ НАД АРБАНАСИМАУ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Стеван Немања, оснивач династије Немањића, преузео je и проширио идеју српске зетске државе. И сам рођен и крштен (по западном обреду) на подручју ове државе, Стеван Немања je, за време своје владавине, проширио границе своје државе у свим правцима где je то, у тадашњим околностима, било могуће. И он je, да би проширио своју државу, морао ратовати са Византијом, која je под својом влашћу држала не само део српских земаља, него и етничко подручје других балканских народа и, самим тим, и Арбанаса. У српским домаћим изворима, на које се стра- ни истраживачи наше и арбанашке прошлости скоро нису ни о- свртали, има прилично података о владавини Стевана Немање, али се у њима нигде не помиње да je он ратовао и против Арба- наса, али се наводи које je делове њихове земље освајао.1)

Причајући о освајањима свога оца Свети Сава наводи, да je Немања освојио «од приморске земл>е Зету с градовима, а од Ра- бна (Арбаније) Пилота оба, а од грчке земље Патково (данашњи крај око Ђаковице), Хвосно (Метохија око Пећи), Драшковину (недалеко од Кострије), Ситницу, Лаб и Липљан и Призренски крај или Подримље и жупу Дубочицу.5) Свети Сава истиче да Стеван Немања све ово «мудрошћу и трудом својим задоби, што je било пропало насиљем од његове дедовине, и што му je при- падало од српске земље».3) Сам Немања, опраштајући се од сво- је властеле при силаску са престола, рекао je да je, преузимају- ћи власт, нашао «упропашћену зем љ у.. . и не лених се, нити ми- ра себи дадох, докле све не повратих. И Божијом помоћи прида- дох вам и у дужину и у ширину, што je свима знано».4)

За област, која се касније називала Косовом, Стојан Новако- вић вели, да се звала Липљан и «тако се по свој прилици звала течајем свега нашега средњега века».5) Из казивања Светога Са- ве се види, да je Стеван Немања, својим осваЈањем, само повра- hao оно што je већ било српско. Још за владе Радослава и Боди- на «Српство je било у кругу Византијске царевине једино југо- словенско племе, које je држало стег независности и стајало у супротности са Грцима... Средиште у тај мах бејаше Зета, Ска-

23

дар, и стога je грчко нападање ишло од Драча и из Драчке обла- сти».6)

Стеван Првовенчани, средњи син Стевана Немање и његов наследник на престолу, казује о освајањима свога оца много ви- ше и употпуњује оно што je забележио Свети Сава. И према Пр- вовенчаноме Стеван Немања je «сакупилац пропалих земаља о- тачаства њ егова.. . и обновилац онога пгго je било пропало».7) О- свајања Стевана Немање почела су после битке код Пантина 1168. године. И Стеван Првовенчани наводи поименично области које je освојио његов отац. Ту су обадва Полога, Призренска об- ласт, Косово и Зетска област, «отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју je насиљем држао грчки народ, град Свач, град Улцињ, град славни Бар».8) За словенско становништво оба- два Полота вели A. М. Селишчев, веома пристрасно пробугарски оријентисан, да je било бугарско, што je, разуме се, сасвим про- извољно».9)

Изгледа да je Немања ове градове порушио, «и претвори славу њихову у пустош, истреби грчко име, да се никако не по- миње име њихово у тој области, а народ свој у њима неповређен остави, да служи држави његовој са страхом и са ученим(?) дан- ком од Светога».10) Пишући, доста касније, биографију Светога Симеона (Стевана Немање) Доментијан понавља све ово и дода- је, да Немања «додаде ка земљи отачаства свога многе земље од области грчкога царства.. . и измени славу њихову у српску»."} Сам Стеван Немања je, у оснивачкој повељи манастира Хилан- дара, састављеној 1198. или 1199. године, када je већ био пред крајем свога живота, истицао шта je све освојио као владар. Он вели да je освојио «од Арбанаса Пилот, и од грчке земље Лаб и Липљан, Дубочицу, Реке, Загрлату, Левче, Белицу, Лепеницу».13) И у Хиландарској повељи Степана Првовенчанога, састављеној 1200. године, понавља се, да његов отац «прибави (стече) од мор- ске земље Зету и са градовима, а од Арбанаса Пилот».13) На кра- ју своје повеље Хиландару Стеван Немања, наводећи шта од зе- мље и људи даје манастиру, помиње Влахе, али нигде Арбана- се.и)

Сва ова Немањина освајања захватила су, види се, и један део територије на којој су живели и Арбанаси, нарочито од Ска- дра према Призрену, према Кроји.15) И после Немањина пораза у битци на Морави 1190. године Срби су задржали, поред осталога, читаво данашње Косово Поље са сливом Ситнице и Лаба и мес- том Липљан. «У котлини Белога Дрима задржали су они покра- јину Хвосно око Пећи и Дечана, која je припадала призренској

24

епископији, у северној Арбанији крајеве Горњи и Доњи Пилот на путу од Призрена у Скадар. Трајна тековина беше Дукљанско Приморје или Зета с градовима Скадар, Бар и Котор».16)

Немањина су освајања за време владавине Стевана Првовен- чанога (1196 до 1228) била више пута угрожавана. Бурни дога- ђаји на Балкану, који су настали после Немањиног повлачења са престола, захватили су и српско-арбанашко подручје. Ни Ар- банија, ни Македонија немају у ово време «самосталну улогу и брзо мењају господаре».’7) Стеван Првовенчани успева да се, је- дно време, одржава на престолу и да га, када му je престо био у- грожен, поново поврати.

Да би могли да завладају Јадранским морем Млеци су, 1205 године, заузели Дубровник и «почели склапати уговоре са срп- ским и арбанашким поглавицама у Приморју, да би обезбедили себи пријатеље, на које би се у борби против Србије могли осло- нити, и да би ту добили помоћ и потпору ако им затреба».18) Иа- ко су се Млеци, као римокатоличка држава, могли ослонити на Вукана, незадовољнога Стевановог старијега брата, ударац je сада дошао Стевану од епирскога деспота Михаила, који je про- терао Млечиће из Драча и Крфа. Михаило je био «у непријатељ- ству са Стеваном, не знамо због чега. Предузимљиви деспот je почео обнављати грчку власт у приморју Дукље, те поседе град Скадар».19)

«Губитак Скадра био je тежак удар за Стевана и за Србију. Скадар je, због свога положаја и због своје тврђаве, био врло ва- жно место као војничка тачка. Скадар je затварао један од нај- важнијих улазака на Балканско полуострво и омогућивао je и- ли спречавао трговачки промет Бојаном из Приморја у унутраш- њост и обратно. Сем тога, Скадар je, особито за народ у зетској области, имао великога значаја и због тога, што je био престони- ца зетских краљева и био због тога драг народним успоменама и традицији».20)

О овоме нападу деспота Михаила забележио je сам Прво- венчани: «И улучи време, када сам био далеко од те стране, узе један од мојих градова, по имену Скадар, који, у истину, Далма- цији припада».21) Михаило je био у савезу са Добромиром Стре- зом, великим непријатељем тадашње Србије. Убијен je, крајем 1214. године, пред градом Бератом; убио га je његов слуга за вре- ме спавања.22)

У ово време биле су пренете мопгги светога Јована Владими- ра из манастира Пречисте Крајинске у једну цркву код Елбаса- на,23) где je његов култ, такође, био велики. Првовенчани je убр-

25

зо успео да поправи свој положај, али je и у Македонији и у Ар- банији владао Теодор Анђел, чији су «намесници са титулом ду- ка и севаста, Грци, Словени, и Арбанаси управљали темама у Македонији и Арбанији све до српске границе која се налазила северно од Арбана, Дебра и Скопља».24) Првовенчани се ородио са севастом Гргуром Камонадом, који je, оженивши се удовицом архонта Димитрија, постао Стеванов зет.25) Овај Димитрије био je син архонта Прогона (1190-1198), који je био први владалац кнежевине Арбаније. Њ ега je наследио његов син Ђини (1190- 1206), а овога Димитрије (1206-1216), који се оженио Комненијом, кћерком Стевана Првовенчанога.24) To je била прва успостављена сродничка веза између Немањића династије и арбанашких прва- ка. Црвовенчани je спојио Зету са својом државом и освојио Ме- тохију, «државно и етнички за сва времена, он je консолидовао државу и труди° се да утврди у њој јединство власти и јединство воље, осигурао je државне границе и утврдио се у Приморју».27

Прва два наследника Стевана Првовенчанога, Радослав и Владислав, нису били ратници, али су успели да, углавном, очу- вају оно што су од оца наследили. Син византијске принцезе и сам ожењен епирском принцезом, Радослав се (1228-1234) осећао више Византијцем него Србином. Победа бугарскога цара АсенаII над Епирцима код Клокотнице, у пролеће 1230. године, изме- нила je ситуацију на Балкану. Под бугарску власт дошли су, поред осталога, и крајеви око Охрида и Скопља. Драч je, изгледа, остао под византијском влашћу, јер се тамо склонио протерани краљ Радослав са женом, да би се, када га je она оставила, вратио у Србију и умро као монах Јован.

За време краља Владислава (1234-1243) византијско-епирски утицај у Србији био je замењен бугарским, јер je краљ Владис- лав био ожењен кћерком цара Асена II. Уопште у то време били су односи између Бугара и Срба врло срдачни тако да су се, та- ко рећи, утркивали око тога коме од њих припада Свети Сава. И у ово време су Епир и Арбанија остали под епирском влашћу. После победе Јована Ватаца, 1246. године, над епирским деспо- том Михаилом II, запосео je он «читаву западну Македонију и Арбанију са Кројом све до Јадранскога мора и до српске грани- це» (1252. године,28) али тада Владислав није више био на прес- толу. Када се повукао са престола резидирао je у Скадру.

Краљ Стефан Урош I (1243-1276), трећи син краља Првовен- чанога, био je сасвим друкчија природа од своје браће. Мудар и одлучан, он je умео да поврати све што je било освојено од срп- ске земље. За време Урошево учврстио je Карло I Анжујски сво-

26

ју власт y Арбанији. «Од тада je новом тековином ,regnum Alba- niae’ управљао напуљски генерални капетан са седиштем у Дра- чу. У краљевским повељама јављају се први пут доцније добро познате арбанске властеоске куће Топија, Аријанита, Скура, Му- саки и других. Дреко Арбаније, убрзо затим, одлазили су посла- ници Карлови свима противницима византијскога цара».25) Зет Анжујске породице, Урош I je успео да одржи српске поседе у Зети где je, после јесени 1276. године, живела његова жена кра- љица Јелена (умрла 1315. године), која je обновила неке градове и римокатоличке цркве.30) Тадашњи геополитички положај Ср- бије био je повољан, нарочито према Драчу, где je, недалеко од овога града, «у зетским планинама била граница српске државе, и стога je Србија могла бити колико користан пријатељ и савез- ник, толико још опаснији противник и непријатељ ономе, који би требао да освоји и да држи Драч».31)

Краљ Драгутин (као самовладар 1276-1282) стајао je, у од- носу према Арбанији, у сенци Карла I Анжујскога, који je опсе- дао град Берат, али су га, у пролеће 1281. године, потукли Визан- тијци. «Грци заузеше Кроју, Карину и друге тврђаве у Арбани- ји».32) Драгутин je био у савезу са Карлом Анжујским али се, по- сле Карловог пораза, српска војска морала повући из Арбаније. На српско-византијској граници, «која се налазила на Шари- Планрши. више Призрена и Липљана», вођено je герилско рато- вање.

Долазак на престо Стевана Уроша II. Милутина (1282-1321) изменио je из основа ситуацију на овоме пр°стору. Према кази- вању архиепископа Данила II., када je Милутин ступио на прес- то, налазила се његова држава у доста тешком положају: «У те дане видела се српстса земља обузета у великој тесноти и ума- њена, јер држава грчкога цара сизаше до места званог Липљан, и овом je царству расла снага, тако да je хтело узети област ота- частва овог христољубивога, па чак и њега самога да има као по- слушнога слугу».33) Одмах у почетку своје владавине Милутин je освојио Скопље, где je пренео своју престоницу, и обадва По- лога, Горњи и Доњи. Почетком 1283. године освојио je Милутин Пореч, Кичево и Дебар. «Погранична линија без склопљенога мира ишла je северно од византијских тврђава Струмице, Про- сека, Прилепа и Кроје».34)

У утакмици око Арбаније, чије je племство редовно приста- јало уз онога ко je побеђивао, умешао се и Милутин na je успео да освоји Драч и држи га једно време. «Одонда улази у наслов српских краљева Албанија, видљиво први пут године 1309. Драч

27

je опет грчки већ године 1301».35) Краљ Милутин je увиђао как- ва му опасност прети од акције Анжујаца у Арбанији. Нарочито од када je Филип Тарентски, син Карла II, прешао са јаком вој- ском у Арбанију 1304. године и освојио Драч.36) Окретан и довит- љив, Милутин je пришао Западу и склопио савез са Карлом од Валоа 27. марта 1308. године са намером да освоје Цариград. Кар- ло Валоа «поклонио je» Милутину, који je био обећао да ће при- мити римокатоличку веру, неке крајеве и међу њима «Кичевски крај до Охридске границе и Дебарске пределе до реке Мати у Арбанији».37)

Од овога савеза није било ништа. Милутин je опет пришао Византији, оженио се Симонидом, и морао да угушује побуне у земљи. Због неиспуњених обећања да ће примити римокатолич- ку веру и због поновнога окретања Византији, папа Јован XXII почео je да ствара савез против Милутина (у мају 1318. године). Овоме савезу су пристугшли и арбанашке «династе и великаши у Албанији, којима je српска власт била несносна и који су хте- ли да je се ослободе... Особито je била жива акција папске курије у Албанији, где су папски изасланици и црквени католички вели- кодостојници потстицали главаре на отпор у борби против Ср- ба».38) «Сазнавши да je букнуо устанак против Милутина, папа je свом силом радио да охрабри устанике у акцији. Он у тим да- нима ствара обруч који стеже Србију. Све суседе краља Милу- тина, за које je веровао да могу бити заинтересовани, окупио je у велики савез против српског краља. Савезници у овом случају били су: мађарски краљ Карло Роберт, Филип Теренски и Мла- ден Шубић. Из њих одмах присташе и неке угледне личности Албаније».39)

Антисрпска агитација у ово време била je јака у целој Арба- нији: «Од Бара до Охрида и Авлоне Арбанија je преплетена мре- жом папинске политике. Готово све бискупије су у рукама гор- љивих прелата, већином јужнофранцуских доминиканаца».40) Папа je, вели Станоје Станојевић, «позвао и албанске и српске главаре, да се дигну на оружје против М илутина».. .41) Срби су се ипак одупрли овоме притиску: Анжујци су, 1319. године, из- губили Драч, а Срби држе делове северно од Мати упркос локал- ним бунама, што су их у време борбе за српски престо водили мањи српски и арбанашки војводе.42) Притиснути између Грка и Срба арбанашки племећи се обраћају Анжујцима и јављају да се желе одметнути од рашкога краља, који неовлаштено држи краљевство и комитате Албаније».43)

28

Смрт краља Милутина (29. X. 1321) зауставила je српско про- дирање у Арбанију. Милутинов наследник, Степан Урош III. Де- чански (1321-1331), није показивао никакву активноет у томе правцу. Када га je отац оженио добио je на управу «зетску зем- љу са свима њезиним градовима и облашћу њиховом».44) Када je постао краљ он je ту област дао своме сину Душану. Скадар je био седиште наследника српскога престола. Двор им je био «на обали реке Дримца» и имао je «многе дивне палате».45) Ту се, у цркви св. Николе, закалуђерила и краљица Јелена.46)

За време Стевана Душана (1331-1355) српска власт над Ар- банијом се и проширила и учврстила. Већ у почетку своје вла- давине Душан je имао да угуши један устанак влестеле у Зети на чијем су се челу налазили војвода Богоје и Арбанас Димитри- је Сума.47) У самоме почетку Душанових освајања јављају се у његовој војсци и Арбанаси. Борба око Арбаније одвијала се сада између Срба и Византинаца иако су Анжујци још били у једном делу Арбаније. Срби еу држали велики део драчке области, али je арбанашко племство било и против њих као што je било и против Византинаца: арбанашки планински пастири опустошили су крај око Берата и Валоне, али их je цар Андроник III «осетно казнио, пошто им je одузео стада која je већим делом уступио варошанима као награду за претрпљену штету.48)

Српска освајања почињу у Арбанији у пролеће 1343. године. Те године Душан je потврдио Кроји, «најважнијем граду у Ар- банији» повластице.49) Повеља je издата на грчком језику, а са- чувана je и на латинском. На молбу бискупа, свештеника и град- скога племства Душан je потврдио «сва права дана им од грчких и српских краљева. При томе ослобађа их од сваког давања «би- ло у Драчу било где другдје».50) Александар Соловјев и В. Мо- шин мисле, да je «врло вероватно да je крал> Душан издавао о- вакве христовуље и простагме на грчком језику и другим новоо- својеним градовима. Београду (Берату), Јанини, Костуру и дру- гим само што нису сачуване».51)

У јесен 1343. године заузели су Срби Берат и Валону. Када je Душан, 1348. године, освојио Тесалију и Епир Арбанаси пре- ђоше Србима. «По Јанинској Хроници, земље побеглих грчких архоната и стратиота пређоше у посед арбанашких поглавица и њихових ратника».52) У једној повељи Дубровчанима Душан се већ 1346. године назива «dei gratia Romanie, Sclavonie et Albanie imperator».53) Долази код Душана и ова титула: «Цар и самодр- жац Србима, Грцима, Бугарима и Арбанасима».54) Константин Јиречек je запазио: «Арбанија се чешће јавља у титули Стевана

29

Душана и његовог брата по оцу, Симеона».55) Када je освајао Е- пир и Тесалију Душанове трупе су се, највећим делом, састојале од Арбанаса.56) Трупе, које су биле под командом војводе Прељу- ба Млечићи називају «Albaneses».

Сеобе Арбанаса на југ, у Тесалију и Епир, биле су много по- годоване Душановим освајањима као пгго су се и Срби користи- ли непријатељским расположењем арбанашких планинских па- стира према грчким архонтима и градском становништву.57) Ар- банаси се тада спустише у Тесалију и Епир «те населише јако о- пустеле крајеве у Х елади».. .58) Упоредо са овим ишло je и поја- чано насељавање из других српских области на Југ: «Ови дола- зе у већим масама тек у Македонију заузимајући мјеста грчких пронијара. Године 1350. спомиње се у Бару 30 српских племића са дјецом, женама и са 1.500 коњаника. Сада се спуштају на југ л>уди из далеких горских крајева Запада. Војвода Младен, отац севастократора Бранка у Охриду, био je негдје заповједник у о- колини Дубровника. Његов унук, ћесар Гргур, подиже (1361) на источној обали Охридскога језера (данас манастир Заум) цркву посвећену ,Богородици Захумској’. У тим крајевима имаде сада (1379) племића из херцеговачкога Невесиња и Љубомира».59)

Проширивши своју власт и на делове Арбаније Душан се почео називати, поред осталога, и царем Арбаније што je он у то време и био. Тако се, видели смо, потписивао и на повељи мана- стиру Хиландару, написаној 26. августа 1340. године.80) И његов полубрат Симеон-Синиша употребљавао je исту такву титулу.81) Душанова освајања, која су озбиљно угрожавала Византију, мо- рала су импоновати арбанашким племићима од којих су многи радо ступали у царску службу и орођавали се са српском влас- телом. У освојеним деловима Епира, Акарнаније и Тесалије, а тако je морало бити и у Арбанији, Душан je постављао за управ- нике своје рођаке и великаше са звучним византијским титула- ма: деспот Симеон у Епиру, деспот Јован Асен, брат његове же- не, у Авлони и у Београду (Берату), ћесар Прељуб у Тесалији, ћесар Војихна у Драми. Сви су они морали да управљају по ви- зантијским законима и да се прилагоде византијској култури.82)

Цар Душан je узимао у овоју службу и чланове угледних ар- банашких породица. Карл Хопф помиње породице Топије, Му- саки, Спатас и вели: «Све су ове породице за време Душана има- ле разне везе са Србијом, орођавали се са словенским породица- ма, затим се ослањали на Симеона и, најпосле, пошто je овај и- мао у виду нарочито Тесалију и Јањину, под његовом слабом вр- ховном влашћу, задобили самосталност».63) Карл Хопф помиње

30

још и породицу Буа и додаје, да и она «као и толика друга арба- нашка племена драговољно се некада потчинила скиптру Душа- новом и од српскога цара задобијена за дворске службе».64) Град Драч je био српски 1295, 1343. и 1385. године.65) Од времена Ду- шанова и Авлона je била под српском влашћу.

Све ово je учинило да се, временом, на српско-арбанашком граничном подручју створи «јак и занимљив појас етничке сим- биозе, у којем се пастирски арбанашки и румунски елеменат ста- пао с пољоделским словенским живљем».66) Царевина Душанова била je свебалканска држава у којој je, поред Срба и Грка, било и Арбанаса и Румуна. За српску средњевековну државу веле Јиречек и Радоњић, да у њој «није било народносних сукоба. Ар- банашке и влашке пастирске општине, романски и грчки варо- шани, као и Саси рудари, слагали су се веома добро. Међу вла- стелом и властеличићима било je такође Несрба, као и грчких архоната и властеле романскога (далматинскога), влашкога (ру- мунскога) и арбанашкога порекла. Могло би се рећи да je пре било црквене супротности између православних и Латина».67)

И српски културни утицај био je, на овоме простору, врло знатан. Преносили су га и виши српски чиновници и онај део ар- банашке властеле, који се био ородио са Србима. Преко њих je, чини се, продирао међу Арбанасе и култ српске државе са којом су они имали пуно додира. Утврђено je, а то ће касније бити још више истакнуто, да су и српско писмо и српски језик били међу Арбанаса врло раширени. «На сјеверу, вели Милан Ш уфлај, доминира српска канцеларија, а на југу грчка. Латински језик гасне. . . Не само Балшићи, већ и Дукађини (1387) и Кастриоте (1422) имају словенску к а н ц е л а р и ј у » . . .“) Успомена на средње- вековну српску државу остала je код Арбанаса дуго жива. Када се, пред крај XVIII века, Доситеј Обрадовић бавио међу Арбана- сима (у јужном делу) забележио je и ово: «Како je мени мило било од истих Албанеза чути да говоре ,Ко Србијом обвлада, то- га ћемо и ми за нашега владатеља признати, зашто серпски кра- љи и наши су били’. Недалеко од Хормова находе се нека пре- красна поља која Албанези не зову другојаче него ,Лепажита’. Питам их ja шта то значи? ,Не знамо’, каж у ми, ,то je име поља’. А када им ja изјасним, казујући да je српска реч, ,море калуђе- ру’, одговоре ми, ,не чуди се ти томе, ми смо са Србљи род и пле- ме у старо време били’».69) Доситеј казује како je био дошао на идеју да арбанашке речи пише српском ћирилицом и да je то и- шло много боље него са грчким словима, «зашто у Грка нема сло-

31

ва за изговорити жа, ча, ша и ha, а ово je све неотложно за ал- бански како год и славенски нужно».70)

После првога светскога рата обишао je овај крај Тихомир Р. Ђорђевић и утврдио велике промене у становништву од времена када je тамо боравио Доситеј Обрадовић са својим другом Мак- симом. Тада je становништво било православно, а Ђорђевић je нашао тамо поисламљене Арбанасе, који су били јако антигрчки расположени. Чак се ни у граду Аргикастру није ни тада осећа- ла нека арбанашка култура «иако су му Арбанаси били претеж- ни становници, већ грчка и турска».71)

2.

Какав je био правни положај Арбанаса у средњевековној српској држави? Број Арбанаса у средњевековној српској др- жави није могуће данас утврдити, али се зна, сигурно, да je ме- ђу поданицима српских владара било, поред Влаха, и Арбанаса, који се помињу у српским средњевековним изворима. Било их je и у приморским градовима и по унутрашњости где се, обично, помињу као сточари, заједно са Власима или сами. У градовима нису ни Срби, осим властеле, имали већа права од Арбанаса.72) Та су права описана у Статутима града Будве и вероватно je, да су била или иста или слична и по другим приморским градови- ма.73) Градови су били аутономни и имали су своје статуте.74) По- ред градова имале су и поједине области своје аутономне уред- бе: по њима су се, на своме дому, управл>але. «Ту иде и Дука- ђин, област српско-арбанашка, а уз њу, без сумње, и све друге арбанашке области, које су током средњих векова потпадали под српску власт».75)

Нема у нашим домаћим изворима из средњега века доказа о некоме бесправноме положају несрпских поданика у нашем сре- дњем веку. Напротив, њихова права су била регулисана на исти начин као и права српских поданика: најпре у даровним пове- љама појединих српских владара појединим црквама и манасти- рима, а затим и у Законику цара Стевана Душана. Тако краљ Владислав даје, 1242. године, земље манастиру св. Николе на Врањини и одређује, да «ни Арбанасин ту нема зимовишта», сва- како као сточар.76) Краљ Стеван Урош II. Милутин одређује, 1300. године, да на панађур код Светог Ђорђа у Скопљу могу долази- ти, поред Срба, Латина, Влаха и «Арбанасин», али да даје као и други «законску царину» као што je важило за Тетово и Грача-

32

ницу и за све друге цркве.77) Краљ Стеван Урош III. Дечански године 1330, у својој повељи манастиру Дечани, регулише права и Влаха и Арбанаса на земљама које он прилаже манастиру. Са- мо они Арбанаси и Власи, којима то дозволи игуман, могу се ко- ристити планином, али сви су они дужни да «доносе црквену сб од св. Срђа».78) И према повељи цара Душана манастиру Светих Арханђела код Призрена Арбанаси су били дужни, да преносе манастиру зејтин из Бара.79) И у даровној повељи краљице Јеле- не манастиру св. Николе на Врањини у Скадарском језеру, изда- тој око 1280. године, помињу се, поред Срба и Латина и Арбанаси и Власи: за све се њих вели да, ако нешто погреше, треба да при- ме «гњев и казну од краља и да краљу плате 500 перпера».80) О- во исто се понавља и у повељи краља Милутина.8')

Владари су располагали и са својим арбанашким поданици- ма исто онако као и са српским. У повељи краља Стевана Душа- на манастиру Трескавцу од 1335. године краљ прилаже манасти- ру половину села Дреновци и «од Арбанаса половину».82) Више се о Арбанасима говори у повељи Душановој манастиру Светих Арханђела код Призрена од 29. априла 1348. године. Ту се наво- де девет арбанашких катуна, који се прилажу «са свим старим међама».83) Додао je и од «земље от Арбанас Шпинадију».84) Ин- тересантно je место из повеље, које одређује, да и «Арбанаси, који се налазе у цркви, раде као и Срби и да дају од одра динар или «полеукну од жита».85) Не види се, дакле, да je било некога већега оптерећања Арбанаса дажбинама, него пгго je важило за Србе. . . У повељи цара Душана манастиру св. Богородице у Ар- хиљевици, вероватно 1354 године, прилаже се, на молбу севасто- кратора Дејана, поред осталога, и «село Арбанаси са свима пра- винама».86)

Потврђујући 1355. године манастиру Хиландару разна пра- ва и повластице Душан одређује, да на томе земљишту не могу пасти своју стоку властела ни велика ни мала, ни Влах ни Арба- насин.87) У Душановој хрисовуљи манастиру Хиландару од 17. маја 1355. године, којом даје метохију св. Петра Коришкога, од- ређује се, да ту не сме пасти стадо ни властелин, мали ни вели- ки, ни Влах, ни Арбанасин. Ако би то неко од њих урадио силом, онда кефалија града Призрена или господар земље да «узме од њих 300 овнова, ни суда ни пре, како пише у христовуљи свето- га краља (Милутина), и књига судбена царства ми, како им je судило царство ми са Арбанаси. . ,»88)

У Законику цара Душана помињу се, поред Влаха, и Арба- наси, али не често. Изгледа да их je било тада много мање него

33

Влаха — сточара. Члан 77 Законика одређује како да се плаћа «потка». «П.отка» je овде оно што једно село учини штете друго- ме или једна група људи другим људима или целоме селу; «пот- ка» између села износила je 50 перпера ,а за Влахе и Арбанасе 100 перпера: половина je ишла власнику, а друга половина ца- ру».89) О истој ствари говори и 82 члан Законика. «Где престоји Влах или Арбанасин на селу, на том селу да нестане други, за њим идући, аколи силом стане, да плати потку и што je попа- сао».90) Теодор Тарановски je објаснио о чему се овде ради: «Тре- ба се ту сетити да су Власи и Арбанаси били ненастањени сточа- ри, који су у то време пасли своја стада у планинама, а у хладно време силазили су доле и тражили зимовиште код настањених становника, — у селима. Наравно су то зимовиште могли да до- бију само по споразуму са господарима зем љ е... евентуално са селима. Ако би продрли у село без споразума, онда би учинили потку, која се у датом случају кажњавала дуплом глобом, јер се законодавац брине да пооштреном казном уклони опасне по јав- ни мир сукобе између настањеног и номадског становништва... Ту се јасно види, да се потка од стране Влаха и Арбанаса саста- јала у насилном продирању унутар сеоске границе, што je баш и сачињавало повреду аграрне својине».91)

Нема, дакле, у српским средњевековним изворима никаквих нарочитих ограничења права и слободе Арбанаса. И за њих су важили сви закони као и за све поданике Немањића државе. У- зимање додатка «и Арбаније» у владарску титулу, прво краља Милутина па затим цара Душана, није означавало никакве им- перијалистичке потезе према Арбанији, него само je било кон- статовање фактичнога стања ствари како je било на терену. Тео- дор Тарановски објашњава: «Чим je нека зеш ва била унета у владарску титулу, то се сматрало као утврђивање стеченога пра- ва на њу. А једанпут стечено право на коју земљу, никада се ни- је губило, јер je вредео принцип неотуђивости државне области или крунског домена, као што се у старо доба говорило. Због не~ срећнога рата могао се који део државне области фактички изгу- бити, али се није при томе губило, нити икада застаравало право на њега утврђено у владалачкој титули.... У титули српских кра- љева није територијална формула имала агресивни карактер, и- зузимајући уношење у њу Албаније од стране краља Уроша II. Милутина, што се може сматрати управљено против Анжуана- ца».92)

Положај Арбанаса у српској средњевековној држави био je нарочито повољан за време владавине Стевана Душана, који je,

34

у неку руку, и војнички организовао Арбанасе и отворио им мо- гућност експанзије у Епир и Тесалију. Иако се, разуме се, ни у средњевековној држави не може говорити о некоме праву наро- да у данашњем смислу речи, може се говорити о праву арбанаш- ке властеле, која je и у Душановој држави имала добре положа- је. Она je могла, а вероватно je и имала, и право учешћа на срп- ским државним саборима, чији je састав, што се световнога еле- мента тиче, зависио од владара. «Када су се, вели Никола Радој- чић, српске границе рашириле и преко грчких и албанских об- ласти, онда се брзо јавило и питање о учествовању Грка и Алба- наца на српским саборима, нарочито Грка, пошто су српски вла- дари изједначивањем Грка са Србима желели легитимирати сво- ју власт над Византијом».93)

Радојчић претпоставља, да je ово практиковано још за вре- ме краља Милутина, али држи као сигурно, да je то било за вре- ме Душаново. Радило се о грчким и арбанашким архонтима, ко- ји су учествовали на саборима «као да су српска властела».94) Ду- шан je «угледне Грке и Албанце и, можда, више него ранији вла- дари, увео у сабор у круг свога величанственога законодавнога рада.. ,»95) И за време распадања српске средњевековне државе остао je правни положај Арбанаса исти: поједини арбанашки ди- насти су се држали и владали по угледу на Немањића владаре.

ЛИТЕРАТУРА

1) Постоје т р и биографије Стевана Немање, које су веома важан извор за његов живот и рад. Две су писали његови синови, Свети Сава и Стеван Првовенчани, а трећу монах Доментијан, ученик и пратилац Светога Саве и, истовремено, и његов биограф. Поред тога има о њему важних података и у д в е Хиландарске повеље.2) Свети Сава, Живот Стевана Немање. У «Старе српске биографије»,

превод Миливоја Башића, Београд 1924, ст. 4.3) На истоме месту.4) На истоме месту, ст. 7.5) Сгојан Новаковић, Српске области X и XII века. Гласник српскога у-

ченога друштва, књ. 48, 1880, ст. 111.6) На истом месту, ст. 148-149.7) Стеван Првовенчани, Живот Стевана Немање, (Старе српске биогра-

фије), ст. 31.8) На истоме месту, ст. 41-42.9) A. М. Селишчев, Полог и его бЂЛгарское население. Исторические, ет-

нографские и динлектические очерки Северо-Западној Македонии. Софил 1929.10) Стеван Првовенчани, На истоме месту, ст. 42.

35

11) Доментијан, Живот светога Симеона (превео др Лазар Мирковић), Бе- оград 1938, ст. 240-241.12) Лазар Мирковић, Списи Светога Саве и Стевана Првовенчанога, Бео- град, ст. 25-26.13) На истом месту, ст. 161-162; сравни: Станоје Станојевић, Немања, (Го- дишњица Николе Чупића, књ. XLIII, 1924, ст. 22).14) Лазар Мирковић, Списи Светог Саве и Стевана Првовенчанога, ст. 27-28.15) Константин Јиречек — Јован Радонић, Историја Срба, књ. II, ст. 33.16) Исти, књ. I, ст. 157.17) На истом месту, ст. 162.18) Станоје Станојевић, Стеван Првовенчани, (Годишњица Н. Чулића, књ. XLIII, 1934, ст. 22.19) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 167.20) Станоје Станојевић, Стеван Првовенчани, ст. 26.21) Стеван Првовенчани, Живот Стефана Н емањ е.. . , ст. 66.22) В. Н. Златарски, Историн на бглгарската дЂржава през средните веко- ве. Tom III: Второ бглгарско царство. Бт>лгарин при Асеновци (1187-1280), Софил 1940, ст. 318.23) Фердо Шишић, Летопис Попа Дукљанина, ст. 124.24) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 171.25) На истом месту, ст. 171, белешка 47.26) Kristo Frasheri, The History of Albania . . st. 43.27) Станоје Станојевић, Стеван Првовенчани.. . , ст. 55-56.28) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 177.29) На истоме месту, ст. 184.30) На истоме менту, ст. 180.31) Станоје Станојевић, Краљ Урош, (Годишњица Николе Чупића, књ. XL1V, 1935, ст. 153.32) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 18833) Архиепископ Данило II, Животи краљева и архиепископа српских, (превод Лазара Мирковића), Београд, ст. 81.34) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 191.35) МЧап Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 39.36) Станоје Станојевић, Краљ Милутин, (Годишњица Николе Чупића, књ. XLVI, 1937, ст. 20).37) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 197.38) Станоје Станојевић, Краљ Милутин, ст. 32.39) Миодраг Ал. Пурковић, Авињонске папе и српске земље. Пожаревац 1934, ст. 21.40) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 40.41) Станоје Станојевић, Краљ Милутин, ст. 33.42) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 41.43) Ha истом месту, ct. 41.44) Архиепископ Данило II, Ж ивоти.. . , ст. 94.45) Ha истоме месту, ст. 156-158.46) На истоме месту, ст. 64.47) Константин Јиречек —■ Ј. Радонић, I, ст. 213.48) На истом месту, ст. 217.49) На истом месту, ст. 221. ,50) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 42.51) Александар Соловјев и Владимир Мошин, Грчке повеље српских вла- дара. Издање текстова, превод и коментар. Београд 1936, ст. VII и LX.

36

52) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 226.53) На истом месту, XI, ст. 2.54) Monumenta serbica, st. 132.55) Константин Јиречек — Ј. Радонић, II, ст. 14.56) Constantin Jirecek, Albanien in der Vergangenheit, st. 19.57) Константин Јиречек — J. Радонић, II, ст. 34.58) Ha истом месту, ст. 145.59) Milan Sufflay, Srbi i Arbamasi, st. 78-79.60) A. Соловјев и B. Кошин, наведено дело, ст. 349.61) На истом месту, ст. 257.62) А. Соловјев и В. Мошин, Наведено дело, ст. VIII.63) Karl Hopf, Geschichte Griechenlands vom Beginn des Mitteialters bis auf unsere Zeit (Istorija Grcke od pocetka srednjega veka do nasih dana), Leipzig 1867-1868, st. 37.64) Na istome mestu, st. 37.65) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 35.66) Na istome mestu, st. 75.67) Константин Јиречек — J. Радонић, II, ст. 239.68) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 131.69) Доситеј Обрадовић, Сабрана дела, I (1811-1961), Београд 1961, ст. 211.70) На истом месту, ст. 210.71) Тихомир Р. Ђорђевић, По Доситејевој Албанији, (Прилози за књижев- ност, језик, историју и фолклор, књ. XVII, св. 2, 1937, ст. 209.72) Теодор Тарановски, Историја српскога права у Немањићкој држави, I део: Историја државнога права, Београд 1931, ст. 85.73) Стојан Новаковић, Законски спомениди српских држава средњега ве- ка. Београд 1912, ст. 47-48, 60-61, 71.74) На истом месту, ст. VIII.75) На истом месту, ст. IX.76) На истом месту, ст. 578.77) На истом месту, ст. 620.78) На истом месту, ст. 647, 652.79) На истом месту, ст. 692.80) На истом месту, ст. 579.81) На истом месту, ст. 580-581.82) На истом месту, ст. 667.83) На истом месту, ст. 688.84) На истом месту, ст. 695.85) На истом месту, ст. 697.86) На истом месту, ст. 739.87) На истом месту, ст. 430.88) Теодор Тарановски, Историја српскога права у Немањићкој држави, II део: Историја кривичнота права, Београд 1931, ст. 103.89) Никола Радојчић, Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. Београд I960, ст. 57.90) На истом месту, ст. 58, 112.91) Теодор Тарановски ,Историја српскога права.. . , књ. II, ст. 102-103.92) На истом месту ст. 128-129.93) Никола Радојчић, Српски државни сабори у средњем веку, Београд 1941, ст. 202.94) На истом месту, ст. 210.95) На истом месту, ст. 308.

37

СРПСКО-АРБАНАШКИ ОДНОС И ЗА ВРЕМЕ ПРОПАДАЊА СРПСКЕ ДРЖАВЕ

Међусобни односи Срба и Арбанаса не мењају се битно ни за време пропадања српске средњевековне државе. Од смрти ца- ра Душана (1355. године) па до пропасти Зете (1490. године) про- лазио je процес разједињења српске државе кроз разне фазе. Најкрупнији догађаји после Душанове смрти за хришћански Балкан били су битка на Марици 1371. године и Косовска битка 1389. године. После битке на Косову настало je још веће разједи- њење остатака Душанове царевине: почињу се појављивати и поједини мањи династи са тежњом да се и они осамостале. На у- жем етничком арбанашком простору појављују се за време цара Душана, а било их je вероватно и за време његових претходника, поједине племићске породице које ће, касније, играти важну уло- гу без да се између њих појави неко ко би могао ујединити арба- нашка племена и створити изграђену арбанашку државну мисао. Њ е неће бити ни за дуго времена после тога.

Једно, касније, казивање вели, да су Арбанаси учествовали на српској страни и у битци на Косову 1389. године. Ово казива- ње навео je Иларион Руварац из Рави-Јосифове хронике, где се вели, да су уз кнеза Лазара и Марка учествовали «и неколико кнезова од Арбаније».1) Иако не можемо рећи, да ли je ово кази- вање тачно, можемо указати на то да je битка на Косову опева- на и код Арбанаса. У тим песмама Милош Обилић je, поред цара Мурата, главна личност. Мотив je овде као и онај у српским на- родним песмама.2) Веселин Чајкановић je указао на то, да je култ Милоша Обилића био познат «у правцу на југу, у елементу који није био српски... Све ово значи да je Милош херој који je имао свој култ и традицију и међу Арбанасима и међу Србима. Он je, дакле, не само српски, него и арбанашки херој».3)

Има више разлога због којих je могло настати једно овакво веровање. У своме отимању од притиска Византије, све већем ширењу и снажењу српске средњевековне државе, српска снага je морала импоновати и простом народу и арбанашкоме племству, које се орођавало са српским. Ово важи нарочито за Северну Ар- банију где je српски утицај био нарочито јак. «Ови крајеви, ве- ли Милан Ш уфлај, тв°ре већ од конца XI. вијека саставни дио

39

српске државе. Обитељи не вуку лозу од бизантијских севаста, већ од српских жупана и ћефалија. Успон им je ванредно брз. У сларини, која настаје распадањем Душанова царства (након 1355) ове обитељи, да дозрију, не требају дуги низ дједова. То су ско- ројевићи из круга малих ратника, који гдјекад у једној јединој особи згушћују процес генерација. На читавом подручју бивше- га српскога царства ничу овакви типови».4)

Сачувана су имена неких од ових племића, који ће се, у про- цесу распадања српске средњевековне државе, све више оеамо- стаљивати, али неће моћи изаћи из свога ужега круга: они ће се орођавати између себе и са неким од остатака српске властеле, која ће успевати да, једно време, одржава своју власт и на ужем арбанашком подручју. Типично je за ове арбанашке племиће, ко- ји воде своју личну и породичну политику, да нису антисрпски расположени и да, знатним делом, остају и даље под српским културним утицајем иако су и Млеци настојали да их придобију за себе. Још дуго времена после битке на Косову (1389) важнији приморски градови били су или под српском влашћу или су се Срби око њих отимали са Млецима.

Од арбанашких породица, које су се после битке на Косову (1389) мешале са српским династима најугледније су биле Топије, од којих je један, Карло Топија, пренео мошти св. Јована Влади- мира у манастир, који je и саградио. На улазу у манастир ставио je, поред грчкога и латинскога, и српски натпис.5) Врло угледна била je и породица Кастриоти, која je, једно време, држала кра- јеве «између Рта Родонскога на западу и Шар-планине на исто- ку, кроз коју je област водио трговачки пут од Приморја до При- зрена».6) Знатна je била и породица Аријанити, која je владала у околини Елбасана и која ће се касније ородити са две српске по- родице: са Бранковићима и са Црнојевићима. Иларион Руварац наводи да je Комнен Аријанит имао три сина и осам кћери. Три од њих су биле удате за Србе: Гојислава за Ивана Црнојевића, Ангелина за српскога деспота Стевана Слепога и Комнина за Гојка Балшића.7) Деспот Стеван Слепи био je пашеног Ђурђа Скендербега, а преко своје таште био je у сродству и са породи- цом Мусаки.8) «На путу од Призрена за Скадар и Љеш простира- ле су се области независне албанске господе Кастриота, пулат- ских Душмана, Дукађина, Закарије и Јониме».5) За Коју Зака- рију се зна, да je учествовао, свакако на страни деспота Стевана Лазаревића, у битци код Ангоре, а касније je, заједно са остали- ма, признао млетачку власт.'0) Спани или Спановићи били су ар- банашка породица из Дриваста. Петер Спан Албанесис био je,

40

1441. године, у пратњи деспота Ђурђа Бранковића у Дубровнику, «те je онде оставио у поклад своје имање». Његов син Алексије (Lessa), filius Petri Spani, био je, 1454. године, деспотов војвода у Новом Брду.")

Интересантан je случај српскога властелина Мркше Ж арко- ev.ha (1396-1414). Син Ж арка, намесника цара Уроша у Зети, ко- ји je био, први пут, ожењен Теодором, кћерком Дејана, сестрића цара Душана, Мркша Ж арковић je био господар Берата, Валоне и Канине. Био je зет Комнине, удове Балше II. Балшића, која je удала за њега своју кћерку Руђину. Мркша, који није знао пи- сати ни читати, него се потписивао са једним или два крста,12) постао je наследник Балшића. «Столовао je у граду Канини код Валоне, где je издавао повеље на српскоме језику. Он je, још у- век, владао прилично великом облашћу: на мору до куле Пирга на ушћу Семена (у средњем веку звала се Девол) до Химере, а у унутрашњости имао je град Берат».13) «Из руку ове српске дина- стије прелази Авлона у турске руке».14) Мркшина удовица Руђи- на покушала je, после Мркшине смрти, да своју област преда Млецима, али je морала бежати испред Турака на Крф, јуна 1417. године.'5)

2.

Посебно место у односима између Срба и Арбанаса, за време од 1360. до 1421. године, заузимала je породица Балшића, која се угасила, по мушкој линији, смрћу Балше III. Балшића 28. априла 1421. године. Оснивач породице Балшића био je, под царем Ду- шаном, сиромашан властелинчић, који je имао само једно село.16) Нејасно je етничко порекло ове породице, али je јасно да су и национално осећање и државна идеја Балшића, били српски. О- ни су се тако осећали и тако радили о чему сведочи низ докуме- ната, које су они издавали. Они су себе сматрали господарима Зете и Приморја, где подижу српске православне цркве (црква св. Николе у Праскавици у Паштровићима), а у њиховој титули се појављује и додатак и «дука драчки». Када издају своје пове- ље одређују да све буде «онако, како je то било у цара Степа- на».17) Немањићи су им углед и они сматрају да продужују њи- хово дело. Када се сазивао сабор за измирење Српске православ- не цркве са Цариградском патријаршијом, Ђорђе Балшић je др- жао Пећ и Призрен.’8) Насстављач архиепископа Данила II. вели, да je овај сабор сазван «по заповести кнеза Лазара и Ђурђа, ко-

41

ји тада началствоваху».19) Само Константин Философ, писац би- ографије деспота Стевана Лазаревића, странац међу Србима, ка- ж е за Ђурђа Балшића да je «арбанагики господин», који «беше узео Јелену сестру његову (Деспота Стевана) за жену од које ро- ди сина Балшу, који такође би господин те земље, сијајући сва- ким добрим делима».20) И за Балшу, Деспотова сестрића, вели Константин Философ, да je арбанашки господин, тј. да je владао и арбанашком земљом. «А у то време, вели Константин Философ, дође и његов нећак Балша арбанашки господин. Унапред je пред- видео смрт своју, јер беше болестан одавно, и ту одмах умре. Њ е- га (Стеван) са великим љубочашћем, а уједно и жалошћу отпре- мивши погребе. Затим улучивши згодно време и узевши сву сво- ју војску, пође на Арбанасе».2')

Не спада овде у уж и круг нашега испитивања питање поре- кла породице Балшића, о чему постоје разноврсна нагађања. Нас овде интересује њихова улога у српско-арбанашким односима о- вога времена, они елементи због којих их присвајају и Срби и Арбанаси. Три сина Балшина, Страцимир, Ђурађ или Ђуро и Балш а II, владали су Зетом и великим деловима Арбаније неко- лико деценија. Први пут се јављају 1360. године, а угасили су се 1421. године. За њих je тврдио Чедомил Мијатовић, да се нису мешали у отимање око власти после Душанове смрти. «Они нису пристајали ни уз једну од две велике партије, које су се бориле за власт и од којих je једној вођ био Лазар, а другој Вукашин. Немогући их добити за пријатеље и савезнике ниједан од тих вођа није хтео да их за непријатеље има. Стога без бриге, да им каква опасност прети од Призрена, Прилепа или Крушевца, Бал- шићи су могли да се одаду његовању само својих интереса, да власт своју потврђују и област своју шире».22) Столовали су, из- гледа према приликама, у Скадру, Улцињу, Бару и у Будви, где су издавали своје повеље, «а катшто у малим летњиковцима, као у селима Годиње и Брчели у Црмници на Скадарском језеру».23)

Балшићи су били способни и амбициозни владари, који су имали јасну коннцепцију државе. Своју власт на арбанашке кра- јеве проширивали су делом женидбеним везама, а делом осваја- њима. Они су, уопште, били породица врло разгранатих сроднич- ких веза и са српским династима и са арбанашким племићима. Балш а Балшић je био ожењен Комненијом, кћерком Андрије Мусаки и Ефимије, која je била кћи севастократора Павла од Го- ре.2,1) Држао je Валону, а потписао се, 1385. године, као «Божи- јом милошћу и дука драчки».25) Те године je и погинуо у борби са Турцима. Да би олакшао свој утицај у Арбанији успоставио je

42

1368. године везе са Папом и примио римокатолички обред. Њ е- гов син Страцимир умро je у Дукађину 1372. или 1370. године.26) Наследио га je синовац Балшин Ђурађ Страшимировић (1385. или 1370. до 1403. године). Он се потписивао «господин свој Зети и Приморију». Држао je Валону, Берат и Химеру.27) Оженио се Је- леном, кћерком кнеза Лазара, која се, касније, када je остала у- довица, удала за Сандаља Хранића, великог војводу босанскога. Из брака са Ђурђем Балшићем имала je сина Балшу.28) Балши- ћима приписује Чедомил Мијатовић намеру, да у Драчу, «као у природној престоници, положе престо нове једне државе која би се од Требиња и Оногопгга пружала до изнад Охрида и Хима- ре».29) Да je та идеја могла бити остварена била би створена једна српско-арбанашка држава са дугим приморским појасом и солид- ним копненим залеђем. Од тога, међутим, није ништа било: Ђу- рађ Страшимировић je умрло у Улцињу априла 1403. године.

Балша III Страшимировић (1403-1421), унук кнеза Лазара, касније пасторак Сандаља Хранића, добио je од мајке добро ва- спитање. Јелена je била угледна и снажна личност, коју су Ла- тини називали «la magnifica dona Helena». Балш а III je био ожењен кћерком арбанашког племића Koje Закарије са којом je имао са- мо две кћерке. Ово му je, изгледа, била друга жена, јер Карл Хопф вели, да je Балша III био ожењен кћерком Никете Топије са којом je имао сина, који je рано умро, Године 1413. Балша III je ударио темељ манастиру св. Николе у Праскавици, у Паштро- вићима.'0) Он je, године 1420, дао повластице и манастиру св. Ни- коле на Врањини. Назива се «самодржавни господар Балша, по милости Божијој дука велики и господар земљи Зетској и свему западноме Цриморју».31) Повељу je писао у своме дворцу у Брче- лима.32) За Балшиће су радиле ковнице новца у Скадру и Улци- њу.33)

Према Карлу Хопфу и Балшићи и Црнојевићи «припадају без спора српскоме племену».34) Милан Ш уфлај вели: «Балшићи су румунскога и влашкога подријетла; слове као Арбанаси, воде српску канцеларију и сматрају се баиггиницима српскога цар- ства».35) Са Балшом III Страшимировићем силази ова породица са историјске сцене. После његове смрти, неко кратко време, «и- гра још улогу грана несретнога Константина Балшића, супруга Јелене Топије и господара Кроје, којему су (1402) Млечани у Драчу одсјекли главу».36)

Поред Балшића, делом у вези са њима, помињу се и Црноје- вићи као господари Зете и зетскога Приморја. Милорад Медако- вић, свакако неосновано, изводи порекло Црнојевића од Стева-

43

на Балшића, који се био склонио у Напуљ. Када je умро Деспот Стеван Лазаревић народ, наводно, није хтео да прими Ђурђа Бранковића као Деспотова наследника «поради издајства, које je његов отац Вук учинио».37) Стеван се, прича Медаковић (веро- ватно према Лукарису) вратио преко Дубровника и са Ђорђем Палмотићем отишао у Арбанију и, нешто касније, заузео Црну Гору. «Од овога Стевана Црногорца названог, происходи племе Црнојевића, које je владало Црном Гором до 1516».38)

Област којом су владали Црнојевићи, није била незнатна. «Они су држали велику област у планинама више Котора и Бу- две, особито у крају Његушима и око Ловћена, па све доле до Скадарскога језера, на чијим су острвима подизали задужбине, у којима су били сахрањивани. Некада су имали добра и на Бо- јани. Они беху потомци силнога властелина Ђураша Илијића који je живео у Зети за време краља Стевана Уроша III, цара Стевана Душана и цара Уроша (око 1326-1362). Из ове породице потицао je и Радич Црнојевић (умро 1396), противник Балши- ћа».19) Само за једнога члана ове породице, најстаријега Стевано- ва сина Ивана, знамо да je био ожењен Гојисавом, сестром Кон- стантина Аријанита и био je пашеног слепога српскога деспота Стевана.40) Милорад Медаковић вели, да je Иван био ожењен Во- јиславом, кћерком Луке Дукађина и да je, што се сасвим погре- шно наводи, имала кћерку Анђелију, која je удата за слепога де- спота Стевана.41)

Иван je био знатна личност. Називао се «благоверним и бо- гом чуваним господаром Зете». Подигнуо je Цетињски манастир 1485. године.42) Један од Црнојевића, Радич, који je издао једну повељу Дубровчанима/3) побунио се против Балшића и погинуо 1396. године у борби са Ђурђем II Балшићем. Стеван Црнојевић je савременик арбанашкога Скендербега, «прави je династа, једи- ни господар читаве Горње Зете. Последњи од Црнојевића, Скен- дербег већ je мухамеданац. Пише се санџак Црне Горе и всој ди- оклетијској земљи господар».44) Црнојевићи су чиста српска по- родица.45)

Међусобних додира и сарадње између Срба и Арбанаса било je и на подручју Епира и Тесалије и после Душанове смрти. У тим je крајевима била извршена масовна колонизација Арбанаса за време цара Душана и под његовом заштитом. Овим области- ма владао je Душанов полубрат Симеон-Синиша, који се, такође, називао царем Срба, Грка и целе Арбаније/“) У ствари, средњом Арбанијом, са Валоном и Бератом, управљао je деспот Јован Ко- мнен Асен, брат цариде Јелене и бугарскога цара Александра

44

(1350-1363), свакако као српски штићеник. Као и цар Душан та- ко и Симеон-Синиша, који je био под јаким културним утицајем Византије, имао je у својој војсци поред Срба и Грка и Арбанасе. По целоме своме поседу делио je титуле: у области између Вало- не и Драча дао je Симеон Арбанасу Блаж у Матаранги (Blasius Matarauga) титулу «севастократора». После устанка Арбанаса против Византије 1358. године Симеон се сусрео са појачаним ар- банашким утицајем. Арбанаси се бејаху ојачали и на Ахелоју и на Арти. У Епиру je Симеон био предао власт своме зету Томи Прељубовићу (1366-1385): «Али, његову моћ ограничила je арба- нашка планинска властела и на југу земље, кавжећи се непре- стано са њима».47) Иако je Тома носио назив деспота истицао се, поред њега, и други деспот, Арбанас Јован Спата, господар Ар- те. Он je био ожењен Томином сестром Јеленом, али то није сме- тало да буде противник Тома Прељубовића, који je био убијен од његове телесне гарде 1384. године.48) Једно време држао je Бе- рат и Валону Хлапен, таст краља Марка (Марка Крал>евића).49)

3.

За српско-арбанашке односе овога доба нарочито je интере- сантна арбанашка породица Кастриота. На ову породицу могу се највише применити речи Влад. Р. Петковића о тесним везама и- змеђу Срба и Арбанаса у ово доба: «У XV веку арбански кнезови у званичној преписци служе се српским језиком. Они подижу цркве српским светитељима; они чине прилоге српским црква- ма. И у манастиру Хиландару живи још успомена на интимне везе ове чувене српске задужбине са арбанашким кнезовима».50) Иван Кастриот (1407-1438), ожењен Воисавом, кћерком једнога српскога властелина из Тетовскога Полога, где je Хиландар имао велика властелинства и уживао велики углед.51) Заједно са сино- вима Репошем, Константином и Ђурђем приложио je Иван Кас- триот манастиру Хиландару село Радосуше с црквом св. Богоро- дице и село Требиште.”) Касније je Иван, заједно са синовима, ку- пио у манастиру Хиландару пирг св. Ђорђа и четири адрфата (братствена улога) за себе и за своја три сина за шесдесет форин- ти. Сачувана je и потврда о тој куповини, писана између 1426. и 1431. године. Због тога je и пирг св. Ђорђа прозван «арбанашки пирг». Репош je умро у манастиру Хиландару 25. јула 1431. годи- не и ту je сахрањен. Обичај je био да се, после смрти завештача, адрфати гасе и они се уписују у манастирски Поменик и поми-

45

њу се док траје манастир.53) Поред Репоша у Хиландару je умро још један члан ове породице, који je носио име Јован. Радослав Грујић je мислио, да je ово био сам Иван Кастриот, који се пред смрт повукао у манастир Хиландар и ту се замонашио пошто му je најмлађи син Ђорђе примио мухамеданство и постао доцније чувени Скендербег».54)

Цео низ научника, нарочито раније, истицао je да je Ђурађ Скендербег био, по мајци, српскога порекла што ће се, видећемо, одразити и у српској традицији о њему. Ослањајући се на Му- сакијеву Хронику писао je Јохан Георг Хан, да Скендербег не води никакво праарбанашко порекло, него српско: «Близу je претпоставка, да Скендербег потиче из једне српске племићске породице, која je била за време српске владавине награђена по- менутим поседом. Словенски облици имена Кастриота могли би чак навести на претпоставку, да je њихово порекло било још све- же, да би се они могли сасвим албанизирати».55) И Хајнрих Зауер Нордендорф вели, да je Скендербегова мајка била српске крви и да je он одведен од куће када му je било 18 година.“) И у једном писму митрополита Василија Петровића, писаном 15. јуна 1757. године млетачкоме Принципу, наводи се и овај Скендербег међу нашим јунацима.57) У писму руској царици Јелисавети, од 10. се- птембра 1758. године, наводи Ђорђа Кастриота Скендербега и И- вана Црнојевића међу своје црногорске претке.58) Не само у ужој српској, него уопште у југословенској традицији, остало je живо сећање на арбанашкога Скендербега.

Случај Ђурђа Скендербега прилично je познат и у науци je обрађиван, али о њему нема, још увек, једне солидно научно пи- сане и са изворима поткрепљене монографије. На ово су укази- вали и Алоис Шмаус и Симо М. Ћирковић. Шмаус наводи, да још нема објавл>ених потребних извора који би осветлили и време и личности Скендербега.59) Ћирковић, сасвим оправдано, истиче: «Још важније ми се чини прикупити све сачуване податке и створити тако подлогу за једну истински научну монографију оСкендербегу, какве још нема у читавој историјској литерату-

6 0 \ри». )У једном савременом извору казује се о одвођењу Ђурђа Ка-

стриота као таоца и о његовом боравку на султановом двору. Константин Михаиловић из Островице, који je и сам био одве- ден у јаничаре, даје интересантне податке о младоме Скендер- бегу. Он казује како, после склопљенога примирја, «одмах нас je цар окренуо на арбанаигке кнезове и сам je дошао, покорио je тада лако све, једнога за другим, а то зато што je један посма-

46

трао кад je други покораван. Један му се кнез одупро, којег су звали Скеидер Ивановић. Како je овај био за султана Мурата у- зет у јаничаре и све je царске ствари био прозрео, предано ми- слећи о својој земљи, једном je успело цару да му овако рекне: ,Скендере, тражи од мене нешто, или ако хоћеш какво војвод- ство, даћу ти га’. Чувши то, молио га je да му да земљу Иванову што je цар учинио и дао му je. Завладао je у њој осим градова, у којима су царски јањичари били, које je он потом, као легити- ман и њима познат, лукаво одвео и измамио из градова, а сам je завладао њима. Цар Мурат je после хтео да их од њега узме, а- ли није могао. Тако исто и Мехмад, син Муратов, и тако су га морали оставити на миру све до смрти, јер je да се брани од Ту- рака врло лако ономе ко познаје њихове ствари и устројство. И тако се Мухамед, покоривши све кнезове арбанашке осим овога Скендера, вратио назад у Једрене».61)

Нас, овде, нарочито интерееује какве су биле Скендербего- ве везе са Србима и у каквом се облику одвијала сарадња међу њима. Ж ена Стевана Црнојевића, Марија, била je сестра Скен- дербегова.62) Син Скендербегов Јован био je ожењен Иреном, кћерком српског десопта Лазара Бранковића, који je умро 1458. године.63) Ж ена Ивана Црнојевића (1465-1490), Гојисава, била je сестра Константина Аријанита, а њезина сестра Андроника, би- ла je удата за Скендербега. Сестра ове две племићке, Ангелина, била je удата за деспота Стевана Слепога, сина Ђурђа Бранкови- ћа. Тако je Скендербег био орођен са двојицом српских динас- та.64) Године 1940. отишао je деспот Стеван Слепи Скендербегу у Арбанију.65)

Два су момента приближавала Скендербега и Бранковиће: родбинске везе и оиасност од Турака, коју су једнако осећали и Ђурађ Бранковић и Скендербег немогући да се од ње одбране. Њихови интереси су се сукобљавали на целом простору на које je раније Деспот Стеван Лазаревић полагао право, јер je Ђурађ Бранковић био Деспотов наследник, признат и од цара Сигис- мунда као «princeps et despota» Рашке и Арбаније.66) После Сеге- динскога мира, склопљенога крајем јула 1444. године, Ђурађ Бранковић je, поред Србије, добио и «онај део Арбаније, који и- мађаше пре пада Смедерева».67) Већ у јесен 1444. године видимо деспота Ђурђа у акцији према Млецима у Зети и Приморју. У борби против Млетака дошло je, нешто касније, и до сарадње између деспота Ђурђа и Скендербега, који се борио против Мле- така због града Дања: «Акција Скендербега добро je дошла дес- поту Ђурђу, те je он, како изгледа, с пролећа 1447. кренуо вој-

47

ску према Зети. С јесени 1447. напредовао je Скендербег толико, да je загрозио и млетачкоме Драчу, тако да je Сенат почетком 1448. вољан био да се мири с њиме. Но како за тај мах није било изгледа да ће се ствар решити мирним путем, беше Сенат у ма- ју 1448. склон да Скендербега тајним путем смакне».66) Да би се могао одупрети Скендербегу Сенат je био склон да се мири с де- спотом Ђурђем и да му да Бар, Дривост и Будву.69)

Још je Јиречек утврдио велики утицај српске канцеларије код арбанашке властеле.70) «Словенска канцеларија арбанашке властеле развијала се под вишеструким утицајем. Али њени ос- нови су пре свега у канцеларијама Душанове и Урошеве власте- ле, касније самосталних обласних господара на тлу данашње Ал- баније, која je имала свој двор и своје ,дијаке’».71) Словенска, тачније речено, српска канцеларија била je, у XV веку, уведена и у Турској, и у Угарској и у Румунији: «У то време експанзија словенскога језика била je велика. Док се са освајањима Нема- њића писани словенски језик само територијално ширио, у доба опадања српске средшевековне државе и померања њених гра- ница на север словенску канцеларију уводе и несловенске ет- ничке групе».72) Дубровачка влада извештава, 28. новембра 1434. године, цара Сигисмунда о стању у Арбанији и истиче да Андри- ји Топији треба писати српски, јер он нема писара за латински језик.73)

Како je, у овом погледу, стајало са Скендербегом? Има не- колико сачуваних докумената из којих се види, да je и он држао српску канцеларију. Признаница, којом Скендербег потврђује, 2. априла 1459. године, да je од свога поклада у Дубровнику узео 500 дуката, писана je српски.74) Српски je писано и Скендербе- гово писмо Дубровчанима од 7. јуна 1459. године, којим им шаље свога канцелара Нинца и моли да му у свему верују и дају шта тражи. Скендербег извештава да «греде цар на нас» и због тога, свакако због тражења помоћи, шаље им Нинца.75) Овај je пут Скендербег изузео из свога поклада у Дубровнику 900 дуката и то потврдио писмом у коме се канцелар Нинац назива «дијак Ни- нац Влакосалик», дакле сасвим српским именом.76) Овај Нинац je повереник Скендербегов и његова веза са Дубровником. Ни- нац je, 13. јуна 1459. године, поново подигао са поклада 1.000 ду- ката. У потврди о томе се вели: «И већ не остаје од те поставе нити и од једне друге у комуну Дубровачку него љубав и при- јазни».77) Интересантно je, да папа Павле II пише, 11. августа 1459. године, из Мантове, да се, због напада Турака на Скендер- бегову територију, католичка вера скоро угасила, а јерес (свака-

48

ко православље) узела маха. Папа поставља за свога нунција Blasio de Lino.78)

Култ Ђурађа Скендербега сачувао се не само код проетога српскога народа, него и код српскога православнога свештенства. Један стари рукопис са Скендербеговим именом сачуван je чак у једноме Цветном Тријоду. Владимир Ћоровић мисли, да je, свакако сигурно, да није никако млађи од XV век а .. . Рукопис je српске рецензије, маћедонске традиције».79) Ако би се овде могло премишљати да ли се ради о арбанашкоме Скендербегу или о Скендербегу Црнојевићу,80) из рукописа, који je преписао хи- ландарски монах Теодосије, види се, да се ради о арбанашкоме Скендербегу. О њему говори «О Скендерје повјест», која je пре- писана са некога старога рускога рукописа.81)

Чедомил Мијатовић се исцрпно забавио анализом овога спи- са и резултате својих истраживања објавио 1890. године.82) Ова «О Скендербегје повјест», коју je Мијатовић имао у рукама, пре- пис je једнога старога рукописа, учињен јануара 1778. године. Ни Мијатовић није могао пронаћи писца оригинала, али држи да je он морао бити Србин, јер за Ивана Кастриота, оца Скендербего-

83\ва, вели, да j e «од кољена краљева македонских, т ј . српских». ) Рукопис казује, да je Скендербег побегао са три стотине Срба, а када je умро били су на сахрани «сви кнежеви српски и остала околна господа и властела».84) Несумњиво je, да су, и личност Скендербегова и његово дело, били и код Срба популарни, «бар онолико колико и на Западу, само што није било штампаних (и- сторија), него се преписивала и у рукопису читала».85)

«Повјест о благочестивом и христољубивом Георгии Черно- евичје, нареченом Скендер-бег», како je сачувана у препису мо- наха Теодосија, подудара се, углавном, са делима Димитрија Франке и Марина Барлетија о Скендербегу. И по Барлетију мајка Скендербегова je «кћи веома племенитога српскога кне- за».86) Помиње се и његова сестра Марија да je била удата за Сте- вана Црнојевића.87) Једна друга сестра Скендербегова «Влица, fu marita al signor Balsa».88) Поред тога Скендербег je био пашеног Ивана Црнојевића за кога je била удата Гоисава, кћерка Марије Мусаки и кнеза Комнена Арианита.89) Интересантно je поменути, да се у Мусакијевој Хроници за Скендербега вели и ово: «. . .ћо- шо valente е per natura Serviano, le virtu del qaule tante ch’era esti- mato non solnm dall’ Albanesi, ma anco da ogn’ altri natione».90)

Ж ива предања o везама породице Кастриота са Србима, ју- наштво и подвиг самога Скендербега, цела она атмосфера у ко- јој je он живео и борио се, учинили су, да je његов култ живео и

49

код Срба све до недавно. Године 1828. објавио je Јован Стерија Поповић свој «Живот и витешка војевања славнога кнеза епир- скога Ђурђа Кастриота Скендербега», које je штампано о трош- ку пештанскога трговца Јосифа Миловука. Стерија je узео ма- теријал из песама Андрије Качића-Миошића, који у својим пес- мама слави дела Скендербегова. To je, код Качића, Јуре Кастри- отић, јунак, који je «сву турску земљу поробио, и здраво се на- траг повратио, није мајка родила јунака, што je мајка Скендер- бега Јурја».91) И у једној француској трагедији, о којој je писао Никола Банашевић, појављује се једна српска принцеза у коју je Скендербег заљубљен.92)

Дивљење Скендербеговом јунаштву тешко да се могло бо- ље изразити него што je то урадио Петар II Петровић-Његош, владика и господар Црне Горе, када je за њега рекао да je — ср- ца Обилића.93) За Скендербегово јунаштво зна и Шћепан Мали: он казује како je слушао, «да Кастриот на пољу Задримском», једним замахом сабље и мишице «воловску je главу отсјекао»94! И кнез Долгоруков, као да зна нешто о Скендербегу, потстиче Црногорце да се сете својих царева и деспота и јунаштва коме се свет диви

«Те сте свагда собом показали Под барјаком Скендербега Ђура Против гадне силе Отоманске».95)

О Скендербегу пева и црногорска момчад исто као и о Оби- лићу, а скептични калуђер Теодосије Мркојевић, који иначе не цени Арбанасе, назива Скендербега витезом, који се нашао у не- верној средини, која je била готова да га изда:

«Скендербегу ми смо помагали Борити се против силе турске:Арнаути то знати не хоће,Они су нам највећи врагови».96)

За овога калуђера Скендербег се вргнуо на своје ујаке, «на Балшиће, на српске кнежеве, баш овога славнога витеза, кога више никад стећи неће, продадоше за новце Турцима».97)

Има вести и о покушајима Скендербега, да помогне Влади- слава, сина Стевана Вукчића Косаче. Босански краљ Стефан То- машевић je био обавестио папу, да je тражио помоћ од «Ђурђа Албанца», али од тога није било ништа: «Важно je истаћи да ни после погибије Стефана Томашевића није напуштена идеја да се Скендербег бори у Босни».98)

50

Према породици Кастриота сачувана je код Срба нека сен- тименталност. Ваљда због њихове близине српској традицији и Хиландару. Један запис бележи, да je, 2. маја 1437. године, умро «господин Иван Кастриот», а један други бележи то исто само каже, да je умро 9. маја.99) У другој половини XVIII века истиче архимандрит Нишки Григорије, «егзарх светога трона Пећкога», да je он «Дрекаловић од Кастриотовића».100) Овај архимандрит потресно јадикује како се српски престо налази у великој не- вољи и каже да je, читајући једну књигу, плакао и чудио се ка- ко je «скиптар царства српскога» пропао због проклете завис- ти.’01)

ЛИТЕРАТУРА

1) Иларион Руварац, Хронолошка питања о времену битке на Марици, смрти краља Вукашина и смрти цара Уроша. У «Зборник Илариона Рувар- ца». Одабрани историјски радови, књ. I, Београд 1934, ст. 72.

2) Глиша Елезовић, Једна арнаутска варијанта о боју на Косову. (Архив за арбанашка старину, језик и етнологају, књ. I, св. 1-2, 1923, ст. 66.

3) Веселин Чајкановић, Мотиви прве арнаутске песме о боју на Косову. (Архив за арбанску старину, језик и етнологију, књ. I, св. 1-2, 1923, ст. 69).

4) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 127.5) Константин Јиречек — Јован Радонић, II. 321.6) Ha истом месту, II, ст. 321.7) Иларион Руварац, О роду деспотице српске Анђелине и срећи деспи-

не Марије, У «Зборник Илариона Руварца, Одабрани историјски радови», св. I, Београд 1934, ст. 37.

8) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 407-408, сравни ст. 401.9) На истом месту, ст. 421.

10) На истом месту, ст. 338.11) На истом месту, II, ст. 390.12) Споменик СКА наука, XI, ст. 47, 49.13) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 319.14) M ilan Sufflay, Srbi i A rbanasi, st. 127.15) Константин Јиречек — J. Радонић, I, ст. 347.16) Милан Ш уфлај, Срби и Арбанаси, ст. 127; сравни: Чедомил Мијато-

вић, Балшићи. Скица за историју Зете, (Гласник српскога ученога друш- тва, књ. XLIX, 1881, ст. 140). Вест о пореклу Балшића налази се код Мав- ра Орбинија и одатле je преузета.

17) Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњега ве- ка, ст. 196-199, 528, 583, 754.

18) Никола Радојчић, Српски државни сабори у средњем веку, ст. 163.19) Данило II. Животи краљева и архиепископа српских, ст. 292.20) Константин Философ, Живот Деспота Стевана Лазаревића. У «Старе

српске биографије XV и XVII века, Београд 1936, ст. 79.21) На истом месту, ст. 110.22) Чедомил Мијатовић, Балш ићи.. . , ст. 185.23) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 423.

51

24) Чедомил Мијатовић, Балш ићи.. . , ст. 188.25) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 318.26) Чедомил Мијатовић, Балш ићи.. . , ст. 193.27) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 319.28) Иларијон Руварац, Краљице и царице српске. У «Зборник Иларијона

Руварца», I, ст. 33-34.29) Чедомил Мијатовић, Балш ићи.. . , ст. 195.30) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 243; сравни: Стојан Новако-

вић, Законски споменици.. . , ст. 754.31) Стојан Новаковић, Законски споменици.. . , ст. 583.32) На истом месту, ст. 584.33) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 21.34) Karl Hoipf, Geschichte Griechenlands, st. 42.35) Milan Sufflay, Povi&st sjevermh Arbanasa (Archiv za arbansku starinu,

jezilk i etnologiju, knj. II., sv. 1, 1924, st. 204, sravni M. Sufflay, Srbi i Arbana- sd, st. 127.3G) Na lstome mestu, st. 204.37) Милорад Медаковић, Повјесница Црне Горе од најстаријих времена

до 1830. Београд 1850, ст. 28.38) На истом месту.39) Константин Јиречек — Ј. Радонић, II, ст. 391.40) На истом месту, I, ст. 401.41) Милорад Медаковић, На истом месту, ст. 29-30.42) Franz Miklosich, Monumenta serbica. speetancia historiam Serbiae, Bosnae,

Ragusi, Bec 1858, st. 534.43) Na istome mestu, st. 566-567.44) Milan Sufflay , Srbi i Arbanasi, st. 129; Povijest sjevernih Arbanasa, st. 205.45) Karl Hopf, Geschichte Griechenlands, st. 42.46) Константин Јиречек — J. Радонић, I, ст. 226.47) Ha истом месту, ст. 241.48) Ha истом месту, ст. 241, 316.49) На истом месту, ст. 249.50) Влад. Р. Петковић, Арбански пирг у Хиландару, (Архив за арбанаску

старину, језик и етнологију, књ. I, св. 1-2, 1923, ст. 196).51) Радослав М. Грујић, Светогорски азили за српске владаоце и власте-

лу после Косовске битке, (Гласник Скопског научног друштва, књ. XI, д.н. 5, 1931, ст. 81.

52) Јован Радонић, Ђурађ Кастриот Скендербег и Арбанија у XV веку. Историјска грађа. СКАН, Споменик XCV, II. разред 74, 1942, ст. 2.

53) На истом месту, ст. 31; сравни: В. Р. Петковић, Арбанашки пирг.. . , ст. 197, Const. Jireeek, Albanien in der Vergangenheit, st. 22.54) Радослав P. Грујић, Светогорски азили.. . , ст. 82.55) Johann Georg Hahn, Reise durch die Gefeite des Drin und Wardar im Auf­

träge der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften unternommen im Jahre 1863 (Putovanje kroz oiblast Drina i Vardara po nalogu carske Akademije nauke, podiuzeto 1863 godine), st. 115-116.

56) Heinrich Sauer-Nordendorf, Skenderbeg und die europäische Politik in seinem Jahrhundert (Skenderbeg i evropslka politika u njegovom veku. U „Sim- pozium o Skenderbegu,,, Pristina 1969, st. 46.

57) Душан Вуксан, Преписка митрополита Василија и Саве и црногорских главара 1752-1759. Споменик СКА, LXXXVIII, други разред 69, 1938, ст. 46.

58) На истом месту, ст. 70.

52

59) Alois Schmaus, Georg Castriota Skanderbeg (Mitteilungen der Südost- europa-Gesellschaft, Nr. 1-2, Januar-Juni 1968, st. 1.60) Симо M. Ћирковић, Ђурађ Кастриот Скендербег и Босна. У «Симпо-

зиум о Скендербегу», Приштина 1969, ст. 51.61) Константин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене или тур-

ска хроника, Споменик САН, CVII, нова серија 9, 1959, ст. 129.62) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 401.63) C. C. Jirecek, Albanien in der Vergangenheit, st. 22.64) Иларијон Руварац, O роду деспотице српске Анђелине и срећи деспи-

не Марије. (У «Зборник Иларијона Руварца», I, ст. 37).65) Константин Јиречек — Ј. Радонић, I, ст. 407-408.66) Heinrich Saiuer-Nordendorf, Na navedenom mestu, st. 45.67) Јован Радонић, Западна Европа и балкански народи према Турцима у

првој половини XV века, Нови Сад 1905, ст. 208.68) На истом месту, ст. 249.69) На истом месту, ст. 25070) C. C. Jirecek, Albanien in der Vergangenheit, st. 22.71) Раде Михаљчић, Словенска канцеларија арбанашке властеле. У «Сим-

позиум о Скендербегу», Приштина 1969, ст. 222.72) На истом месту, ст. 227.73) Јован Радоиић, Ђурађ Кастриот Скедрербег и Арбанија у XV веку,

ст. 87.74) На истом месту, ст. 108.75) На истом месту, ст. 109.76) На истом месту, ст. 109.77) На истом месту.78) На истом месту, ст. 112-113.73) Владимир Ћоворић, Један стари рукопис са Скендер-беговим поме-

ном. У «Архив за арбанашку старину, језик и етнологију», књ. IV, св. 1, издато у Приштини 1969, ст. 104.80) На истом месту, ст. 106-107.81) ЈБубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. II, ст. 528-

529, број 3470.82) Чедомил Мијатовић, Српски рукопис о Скендербегу, (Глас краљевске

српске академије, XXII, 1890, ст. 13-50.83) На истом месту, ст. 16.84) На истом месту.85) На истом месту, ст. 14.86) На истом месту, ст. 22.87) Алекса Ивић, Родословне таблице српских династа и властеле. Нови

Сад 1928, табла 10.88) Charles Hopf, Chroniques greco-romanes. Inedites ou peu connues publikes

avec notes et ta'bles genealogiques, Berlin 1873, s. 295.89) Јован Радонић, Ђурађ Кастриот Скендербег, ст. 229.90) Charles Hopf, Na istome mestu, st. 334.91) Јован Грчић, Млади Стерија као биограф, (Гласник историјскога дру-

штва у Новом Саду, кш. III, св. 1, 1930, ст. 78; сравни Андрија Качић-Мио- шић, Разговор угодни народа словинскога. Кораблица, Загреб 1967, ст. 87 и даље.92) Никола Банашевић, Скендербег у једној француској трагедији. (Ар-

хив за арбанашку старину, језик и етнологију, књ. IV, св. 1, ст. 107-111).93) Цјелокупна дјела Петра II Петровића-Његоша, Београд 1935, ст. 9.

53

94) Ha истом месту, ст. 166.95) Ha истом месту, ст. 235.96) На истом месту, ст. 238.98) Б. Храбак, Дубровчани и Ђерђ Кастриот Скендербег. У «Симпозиум о

Скендербегу», Приштина 1969, ст. 5599) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, ст. 270,

број 270 и 271.100) На истом месту, књ. II, ст. 119, број 3160; ст. 222, број 3271.101) На истом месту, књ. II, ст. 222, број 3272; ст. 458, број 4559.

54

СТАНОВНИШТВО И ЕТНИЧКИ односи НА ПОДРУЧЈУ СРБА И АРБАНАСА ПРЕД ПОДПАДАЊЕ

ПОД ТУРСКУ ВЛАСТ И У ПРВО ВРЕМЕ ТЕ ВЛАСТИ

Пред потпадање оних подручја под турску власт на којима je било измешано српско и арбанашко становништво није било, колико се може утврдити, ни етничких сукоба ни ривалства др- жавних идеја и концепција. Њих, уосталом, арбанашко племство није ни имало, него je, сваки од њих појединачно, војевао за своје интересе и за углед своје породице. Код Срба je и овде био друкчији случај: и Балшићи и Црнојевићи осећали су се носио- цима бар једнога дела средњевековне српске државне идеје и то преносили на своје поданике међу којима je било и Срба и Арба- наса и, свакако, у приморским крајевима остатака романскога становништва, које je временом све више проређивано продира- њем у градове српскога и арбанашкога становништва. Пропада- ње српске државне власти доносило je и појачано продирање Ту- рака с једне и Млетака са друге стране. Млеци су желели да се утврде не само у Приморју него и у његовом залеђу. Са проши- ривањем млетачке власти, латинске и римокатоличке, прошири- вао се, или бар поново васпостављао, и утицај римокатоличке цр- кве, којој je припадала већина Арбанаса. За арбанашко плем- ство, и у време пропадања српске средњевековне државе, утвр- ђено je, да није било верски искључиво. Милан Шуфлај вели: «О вјерском фанатизму нема трага. Насупрот имаде знакова, да вјерских опрека ови крајеви нису никада дубоко осјећали. Има- де јасних знакова чисте симбиозе између католичанства и пра- вославља.. . Сви ти католички арбанашки династи били су веза- ни родбинским везама с православним кнежевским обитељима».')

Ова конфесионална трпељивост није се могла неодразити и на етничке односе. Нарочито у пределима старе Зете и Северне Арбаније где су српско-арбанашки додири били нарочито јаки тако да je настало предање о заједничким предцима неких арба- нашких и црногорских племена. «По традицији племена Север- не Арбаније, они су мешовитог, арбанашко-српскога порекла. Сматрају себе за сроднике црногорских племена».2) Зета, са Ска- дром као седиштем српстсе зетске државе, и његовим пространим залеђем, били би дуго, од 1074. до 1100. године, простор на коме

55

се развијала српска држава. Стојан Новаковић je истицао, да су Срби овога подручја били «једино југословенско племе, које je држало стег независности и стајало у супротности с Грцима. За- то je држава српска тада први пут, колико je нама познато, по- шла путем експанзије и понела слободу и народну државу су- седним племенима».3)

За време Немањића, видели смо, ова област je играла важну улогу у животу српске државе. Да није ова област, која ће бити и простор државе Балшића и Црнојевића и, стално, област на коју су полагали право и Деспот Стеван Лазаревић и Ђурађ Бранковић, била етнички претежно српска, како би се могло де- сити, да се баш ту угасе последњи остаци средњевековне српске државе: Смедеревска деспотовина je пала под турску власт 1459. године, а Зета тек 1496., али je тек 1499. године била припојена Скадарскоме санџаку.4)

Није, данас, могуће дати исцрпнији приказ етничких односа на овоме простору у ово време, али се из онога што се зна могу утврдити две чињенице: српско-православни елеменат и утицај потискивале су и турска (из политичких) и млетачка власт (и из политичких и из верских разлога). Познато je још из X века, да су Скадар и околина били важан српски православни центар из кога je произашао и св. Јован Владимир, једнако поштован и код Срба и код Арбанаса. Цркву Пречисте Крајинске, која се налази у Крајини, на југозападној страни Скадарскога језера, при подно- жју планине Тарабоша, на 3 и по сата од Скадра, претворила je Косара, жена св. Јована Владимира, у манастир.5)

У Скадру, где су поштовани св. Срђ и Вакх, подигла je кра- љица Јелена, 1290. године, цркву посвећену њима.6) За ову црк- ву писао je Иван С. Јастребов, још 1880. године: «Иконостаси, ре- као бих, нису византијски, него право српски. Сви свеци имају одело онако, као што га имају на иконама у Дечанској Лаври, у Пећкој патријаршији и у Грачаничкој цркви».7) Пре Косовске битке зидано je на овоме простору доста православних цркава, а 1440. године подигла je Јелена, кћи кнеза Лазара, на острву Бе- шки цркву посвећену св. Богородици.8) Најважнији je био, не- сумњиво, манастир св. Николе на острву Врањини, у Скадарском језеру, који je често био обдариван од српских владара. Ту се, 9, маја, на «Никољдан врањински», сакупља народ «од све Зете, једнога дијела Арбаније, Дриморја и Црне Горе... ваљда зато, што je у мјесецу мају лакше, но у децембру, долазити, јер, кад je велика студен, зими се Скадарско језеро заледи.9) Имање ово- га манастира потврдио je Мехмед II већ 1478. године. И овај ма-

56

настир и још три друга, плаћали су порез отсеком. «Из тог све- дочанства се види да су манастирима после заузимања Црне Го- ре остала имања и да су на њих тада (1527. године) плаћали оно што и касније, за време Скендер-бега Црнојевића».10)

Сачуван je један попис села 1416. године, вршен по наређе- њу млетачких власти. Наводе се имена села и број домова. Док су у неким селима већином српска имена, у другима су мешови- та, српско-арбанашка: долази име српско, а презиме арбанашко или обратно. Пошто су имена махом поиталијашена тешко их je јасно одредити, али се може рећи да je већина имена хришћан- ска. Помиње се име «поп», што се, вероватно, односи на право- славне свештенике, и «дон», које би се односило на римокатолич- ке свештенике. Види се да je постојала и српска канцеларија, јер се помиње «Tomasio Schiavo scriuan de le corte in schiavo».11) Суде- ћи према именима поменутих лица било je измешано српско и несрпско становништво. Понегде долази српско име, а несрпско презиме.12) Симо Љубић мисли да се овде ради о катастарскоме попису и да je «могуће, да je овај наш од најстаријих, ако не у- прав најстарија те врсте радња».13)

Помињући овај попис из 1416. године A. М. Селишчев вели, да je тамо, у то време, било свега 114 села и 1.237 домова: «Сло- венских домова било je 387. Највећи део тих домова налазио се изнад Скадра. Тада су Словени тамо сачињавали више од поло- вине целокупнога становништва. У доњим Скадарским селима није било много Словена, непгго око 1/5 целокупнога становни- штва».14) Као изразито пробугарски оријентисан, Селишчев из- бегава да помене Србе где год му je то могуће. Стојан Новаковић, међутим, вели: «Пошто се међу становницима свих ових села Скадарскога округа мало види Срба, а доста Италијанаца, може се мислити, да су се Срби с настанком млетачкога господства по- вукли на другу страну, и да je то узрок малом населењу села».15)

О густом српском насељу Зетскога приморја сведочи, поред осталога, и одушевљење са којим je народ дочекао Деспота Сте- вана Лазаревића када je, после смрти Балше III, дошао у те кра- јеве: «Дуж целога пута кроз Зету и Приморје народ je клицањем дочекивао Деспота jep je осетио да га сада заступа и брани вла- дар далеко већег значаја и ауторитета од младог Балшића. Мле~ чани су пажљиво пратили кретање деспотове војске и његове цивилне свите. Али кад су Стеванови ратници опсели Скадар и заузели Бар и Дриваст, Млечани су послали своје посланике на преговоре».16)

57

Продирање Арбанаса у наше приморске градове било je, из- гледа, нарочито јако у X IV веку. «Од тридесетих година XIV ве- ка цела се Албанија нашла под једном централном влашћу (срп- ском) и за скоро пола века у земљи je владао мир, што je погодо- вало развитку привреде. To je време цветаша албанских градо- ва, у првом реду Драча... Нестанком чврсте централне власти (смрћу цара Душана) и на бази даљег развитка појединих при- вредних средишта долази до разбијања привреднога јединства и до стварања привредно све снажнијих феудалних домена албан- ских династа. Ову феудалну раздробљеност, дакле, омогућила je и ојачала све интензивнија измена трговине, која je уВећава- ла материјалну основу албанских феудалаца».17) И док je посто- јала, није српска власт ограничавала кретање Арбанаса. Они су допрли чак у Грбал>, где су се «бавили земљорадњом и сточар- ством. Они су рано почели улазити у град. Ту су се бавили сит- ном трговином и занатима, неки су били и свештеници и монаси, а било je међу њима и кућне послуге. На основу до сада познате грађе изгледа да њихов број није био велики».18) Грбаљ су Турци први пут заузели, и то без отпора, 1479. године, али су га врати- ли Млецима по уговору од 1480, да би га, поново, заузели 1497. године и трајно задржали.19)

У време када je вршен попис села и становнипггва Скадра и околине Деспот Стеван Лазаревић je тражио од Млетака да му се уступе сви ови крајеви. Између Деспота и Млетака закључено je, 15. маја 1422. године, примирје, али je рат између њих био у- брзо обновљен. Срби су опсели Скадар, али га нису могли узети. Један запис бележи: «Године 6930. (1422) доходи деспот Стефан Лазаревић под Скадар и не получи ништа».20) У прво време бор- бе око Скадра између Деспота Стевана и Млетака са Деспотом се држао и Иван Кастриот: «Кад je Деспот у јесен 1422. године дошао у Зету, Јован се састао са њим и послао je шта више свога сина у табор Деспоту».2’) Касније, под претњом Млетака, напус- тио je Деспота и изјавио да воли да признаје «Млетачку власт у оним крајевима но Деспотову».22)

Да у ово време српско становништво у овим крајевима није било незнатно види се и по томе што у уговору, који je деспот Ђурађ Бранковић, године 1426. закључио са Млецима, а који je модификован у новембру исте године, стоји, у тачци трећој, да je митрополиту српскоме «признато с млетачке стране право власти над свима православним црквама у земљама, којима су некада владали Ђурађ и Баоша, под условом, да не може наме- штати игумана у цркви св. Петра «de la reda» и у цркви св. Ми-

58

хаила под Улцињем без одобрења скадарског и улцињског рек- тора. Бискупије, опатије и цркве, које су биле под Ђурђем и Ба- ошом ,а сада су под Млецима, имају иста права, која су имала под Ђурђем и Баошом; а исто тако и архиепископ барски и сви други бискупи, све опатије и цркве, које су некада припадале

Ђурђу».23)Са учвршћивањем млетачке власти у овим крајевима јача-

ле су не само позиције римокатолицизма, него и антисрпска ак- ција. Богородичин манастир на Крајини, Пречиста Крајинска, постаје седиштем римокатоличкога бискупа, који je био спро- водник римокатоличко-млетачке експанзије. На овоме простору он се сусрео са српско-православним отпором, који није било ла- ко сломити: «У православну средину стављен, борећи се и про- тив Турака, могао je он своју мисију само тако успешно изврши- ти ако не иступи сувише оштро против православне вере. Прога- њање ових словенских свештеника, који на простору од Котора до Љеша нису хтели да се покоре закључцима Флорентинскога концила, била je преузета, и то како изгледа прилично темељи- то, Млетачка република».24)

Милан Шуфлај наводи да je, почетком XIV века, «у источ- ном углу Северне Арбаније» православни утицај био доминира- јући: у Призрену, царскоме граду и седишту српске православ- не митрополије, била je у ово доба само једна римокатоличка па- рохија. Простор од Призрена западно према Скадру био je срп- ско-православни и тако ће остати дуго под Турцима. Велико се- ло Купелник (Cupelnich, Koplik) било je претежно српско и пра- вославно. И јужно од Бојане било je православних свештеника, који су се одупирали млетачко-римокатоличкој пропаганди. Не- ки «рор Ginago» успео je, године 1444., да присвоји цркву св. Ма- рије и да дуже времена, од 1445. до 1450, држи манастир св. Ни- коле на Бојани.25)

Дуга млетачка владавина с једне и притисак поисламљених Арбанаса с друге стране погоршавали су ионако тешко стање православнога српскога живља на овоме простору. Иван С. Јас- требов наводи, да je латинска пропаганда била непгго мало јења- ла крајем XV века када су Турци разорили Бар и порушили ма- настир св. Богородице Ртачке. У својој були од 1489. године ту~ жи се папа Иноћентије VIII на тешко стање цркве и на рушење цркава.24) «Католичка вера почела се ширити у доњој Зети, у Арбанији, тек на измаку XVI стољећа, кад су се Турци све више тамо утемељивали, а била je почела и оскудица у православним пастирима, особито у време бегства патријарха у туђу земљу са

59

толиким првацима и одабраним клиром. Нестало je попова, не- стало првака, ослабило свако надање на бољу будућност код ос- талих становника. Догађало се и то, да су деца остајала некрш- тена, мртваци неопојани. Готово су се сви истурчили који су жи- вели у равници, а планински становници били су готови прими- ти свакога самозванца попа, таквих пак било je доста — да се у- велича шкандал».27) Када je Нићифор Дучић обилазио Скадар и околину нашао je, да су становници код Скадра «на Крајини» већином римокатолици. «Но ипак je, вели он, неколико српских породица упркос свијем невољама и притисцима и до сада у сво- јој народности и православљу вјерно и постојано остало. .. А о- ни, који се приљубише римском папи, а послије неки Мухамеду на жалост изгубише свој српски језик и прелише се у арбанаш- ку народност».28) У селу Мркојевићи нашао je Дучић још триде- сет православних Срба, који су се звали Мркојевићи.29)

И Јован Цвијић je истицао, да су у средњем веку, на просто- ру између Призрена и Скадра, у Прилепу и Реци, живели изме- шани Срби и Арбанаси. «У Скадру и у равницама око Бојане и Дрима (Задрим и Забојана) као и у Метохији и Косову, живели су у већини Срби. После турске најезде, Арбанаси су силазили са планина, један део Срба иселио се, остали су исламизирани и поарбанашени. Српских исељеника, Скадрана, има у Подрињу у Србији, у жупи Средској код Призрена, у Тетовској котлини, у косовским, метохијским и у горњоморавским варошима».30)

Поред свих историјских незгода српско становништво у Ска- дру се није гасило. Ту je постојала и српска православна цркве- на општина, која je била под јурисдикцијом Призренског митро- полита. Док су на српске епархије у Старој Србији долазили Гр- ци они су нерадо гледали на везе скадарских Срба са Србијом и Црном Гором. Тако призренски митрополит Партеније пише, 30. маја 1850. године, српској православној црквеној оппггини у Скадру да не узима учитеља из Србије и Црне Горе: ономе ко о- во не послуша прети Партеније проклетством.3’) Мјур Макензи- јева и А. П. Ирбијева истичу, јер су то виделе, да у Скадру жи- ве заједно Срби и Арбанаси. Када су оне биле у Скадру град je имао око 4.500 кућа: «Српска православна општина, ма да je да- леко мања бројем својих чланова од латинске, умела je да изра- ди те je себи подигла малу једну цркврхцу и издржавала школу о

своме трошку».32)И A. М. Селишчев истиче, да су се неке словенске групе о-

држале у овоме крају: «Почетком XX. века живеле су у Скадру словенске породице (148), у Враке (132), у Каменици (13), у Дир-

60

гиљате на Бојани (око 10)».33) О некадашњој густини српскога живља у овоме крају сведоче и сачувани словенски, односно срп- ски, топографски називи: «У близини Скадарскога језера албан- ски су називи сасвим малобројни: на 40 словенских имена дола- зе 4 албанска имена».34) Док није 1864. године подигнута у Ска- дру дрква Александра Невскога, Срби су одлазили у цркву св. Николе, на другој страни Бојане. У ово време имала je српска православна црквена општина у Скадру 234 дома, «а у њима 1.250 душа, на две цркве».35) Андрија Јовићевић додаје: «Данаш- ња српско-православна оаза у Скадру и околини остатак je не- кадашњег српског насеља и православља у овим крајевима. У Балезу, код Коплика, био je бискуп и овај се 1356. године жали архиепископу барскоме, да je његова бискупија пуна шизмати- ка».36)

Теодор А. Ипен, аустроугарски конзул у Скадру, помиње да у овом граду има само 1.000 православних, али не вели да су то Срби. Он, потпуно без основа, тврди: «Православни хришћани, пошто не припадају првобитноме градскоме становништву, него су се тек у новије време доселили и пошто je њихов број мали немају своје посебне градске четврти. Највећим делом станују они у неколико улица на граници између католичкога и мусли- манскога кварта. Према народности деле се у Србе и у Македо- Румуне, који, ови последњи, су се доселили из Елбасана, Тиране и Драча. Један део њих je још увек сачувао свој језик док je и- наче албански језик јако продро».37) И Ипен помиње две српске православне цркве и вели да су неке српске породице долазиле из Црне Горе у Скадар и ту прелазиле на ислам.38) Називи За- дрима и Забојана казују да су тим крајевима Срби дали име. И- пен указује на то да je било етничких померања у Северној Ар- банији где се јављају бројни словенски називи што води своје порекло из ранијега времена.39)

Ијасент Икар, француски конзул у Скадру, наводи да у Ска- дру има 1.400 хришћана и 100 «grecques». Ови «Grecs», вели он, и- мају једну малу цркву на другој обали Бојане и једну школу и «un professeure slave que paie la communote».40) Иван C. Јастребов, који je и по своме пшроком интересовању за ствари и као руски конзул у Скадру, добро познавао ствари на терену, наводи како je «по казивању православних у Скадру, бивши драгоман аус- тријскога конзула Баљарина, године 1854. радио о томе, да сатре имена потписана српски под сваким свецом, да не остане тобоже трага, којим би се могао и простак убедити да je ова црква (цр- ква св. Срђа на Бојани) била српска задужбина».41)

61

Исти случај je и са црквом св. Јована Крститеља, која «ле- жи 2 сахата од Скадра на исток-север, близу села Вране. Око о- ве цркве дуго се водио спор између православних и католика».42) Нарочито ревностан у овоме послу био je поменути француски конзул Исајент Икар, који «ништа друго није радио него само да утамани црквене урвине, напомињући некадашњу славу српске државе и у Албанији, али их није могао одузети из руку право- славних».43) Овај конзул je наговорио Турке у Призрену, да о- крече цркву св. Богородице у Призрену, «да се не виде никакви натписи у њој, а био je наоколо цркве из камена удубљен у зи- довима следећи натпис: ,Сава, брат Немањи, први архиепископ српски’».44) To je чувена Богородица Левишка, задужбина краља Милутина, црква која je претварана у џамију, али je сада реста- урирана.45) У овој цркви био je сахрањен генерал Пиколомини, ко- ји je, 1689. године, освојио био Призрен од Турака. Црква je пре- творена у џамију после друге сеобе Срба у Угарску (1737. годи- не), свакако пре 1756. године. Руски конзул Гиљфердинг видео je чак и остатке фресака у припрати. «После одласка Гиљфер- динга, због политичких компликација које су настале око њего- ве посете, црква je и споља омалтерисана и подигнуто je минаре на звонику».46)

Косово и Метохија су две области, које су и после неколико деценија турске власти остале етнички српске и верски право- славне. Густина српскога православнога насеља засведочена je и остацима бројних цркава и манастира, који су, делимично, оста- ли сачувани све до данас. Када je Бенедикт Курипешић, 1530. го- дине, пролазио преко Косова забележио je и ово: «.. .Готово у сваком селу je црква и свештеник, који врши на вријеме обреде по установах св. Павла, а зато њега, жену му и дјецу, док je жив, уздржаје цијела обћина... Народ je у овој земљи врло богобоје- ћи, и чува се што више може од греха и зла. Иако земља има не- колико планина, ипак овдје расте много вина, а свако жито мо~ же у обиљу да успиева; и земља даје врло много сребра, тако да турски цар све своје новце кује од сребра, које добија од србске земље».47) На Косову je постојала и Милошева црква, која je от- копана 1935. године, дуга je била 11, а широка 6 метара. Ту je, према предању, био сахрашен Милош Обилић.48) Црква се поми- ње још 1792. године у опису пута Дубровчанина Ивана Кабоге у Цариград.49) О црквинама вели, да их има «скоро у свим селима, у српским и арбанашким, а у некоме селу и по два или више цр- квишта. И код Срба и код Арбанаса сва се та црквишта припи- сују српскоме живљу, које се из разних узрока раселило... Цр-

62

квина и црквишта има и у селима где су старинци или старији досељеници поисламљени и поарбанашени».50)

2.Подпадање Срба и Арбанаса под турску власт било je посте-

пено и ишло je скоро упоредо. Данас je тешко, ако je то уопште могуће дати и приближно тачан хронолошки преглед подпада- ња под турску власт појединих крајева где je живело, делом из- мешано, а делом упоредо, српско и арбанашко становништво. За Арбанасе вели Сами беј Фрашери: «Још пре него што je Арба- нија дошла под турску власт, почели су Арбанаси примати тур- ску веру и постајати мухамеданци. Али пошто je Арбанија дош- ла у турске руке проширио се Ислам још даље према принципу: ,Где je мач тамо je и вера’».51)

О ратовањима на Балканском полуострву после српских по- раза на Марици (1371) и на Косову (1389) оставио je нешто пода- така Константин Михаиловић, који je као јаничар учествовао у ратовима на турској страни. Он пише у својим Успоменама или Турској хроници како je цар Мухамед, после примирја са Угар- ском, окренуо своју војску на Арбанију: «А кад je примирје на- чинио, одмах се цар окренуо на арбанашке кнежеве и сам je до- шао; покорио je тада све, једног за другим, и то зато што je је- дан посматрао кад другога покорава».52)

Ово, међутим, није био први озбиљнији поход турски на ове крајеве. И пре je било ових освајачких похода чија je последица била примање Ислама од стране појединих арбанашких кнеже- ва и, заједно са шима, и народа. Неки од њих су, као и Иван Ка- стриот, отац Скендербегов, давали данак и своју децу као тао- це. За Скендер бега вели Константин Михаиловић: «.. .И овај je био још као младић узет међу јаничаре за цара Мурата и на све цареве послове je био затворио очи зато да би се могао у своју земљу назад вратити кад стекне царску милост».53)

О положају хришћана под Турцима даје Михаиловић ове податке: «Хришћане (Турци) зову каури, а свима који су под Турцима цар зна број, колико их има у свакој земљи. Цару дају данак на сваку годину по четрдесет аспри (које Турци зову ак- чан): четрдесет њих чини један златник; сваке године прима цар тога много стотина хиљада. А који год може да зарађује новац, тај даје златник на годину, осим деце и женских глава и осим других прихода који му долазе у његову ризницу на мору и на

63

суву и од сребрених гора (и других ствари). Ови исти хришћани дају и својим господарима под којима су и које зову тимарергер половину царскога данка, а к тому десетак читаве своје летине или хране. Рад никакав не дају ни цару нити икоме господару, нити (на њега) ид,у».54)

Још je интересантније оно што Константин Михаиловић ка- зује о «размножавању» Турака. Турци, вели он, неколико пута годишње «десет до двадесет хиљада хришћана доводе међу по- ганике, па помешавши се, сви се покваре као и речне воде у мо- РУ> ЈеР напустивши своју веру, поганску примају. И кад тако пређу, гори бивају такви хришћани него прави поганици. И тако све то служи њиховом размножавању: док једни ислужују, дру- ги су ислужили и друге доводе а неки се о томе старају (и друге доводе) како их никада не би било мање, као што им je Мухамед наредио. А поврх тога оних који се сваке године добровољно по- турче није мали број. . .»55) На другоме месту се вели, да je при- добијање за Ислам вршено без насиља код оних који су се до- бровољно покорили: «Као што се било десило у Галати кад je цар, не могући им чинити насиље у томе да им одузме синове, као онима који су се били добровољно покорили, а видећи тада много пристојне младежи код оних Ђеновљана, наредио je даих наговарају обећањима и даровима да се турче, па и допуштањем веће самовоље но што je било пристојно, што je по том испало по царевој вољи, јер су очеви, видећи синове склоне свакојаким самовољностима, хтели да их пошаљу у хришћанску земљу, што (многи од њих) опазише, у великој гомили се договорише и по- ђоше пред цара и потурчише се. Од ових су једни узети у сарај, други су растурени другој господи».56)

Овај опробани метод преверавања примењиван je у разно време. На њега потсећа и оно код Петра II Петровића-Његоша: истурчи се плахи и лакоми. А и плахога и лакомога je било и ме- ђу Арбанасима и у ово време, јер има доказа да je Ислам био у- хватио корена у Арбанији и пре пораза Скендербегова. После његове смрти, у тешким приликама које су настале, утицај Ис- лима у Арбанији се још више појачао. Из докумената о Скендер- бегу, које je објавио Јован Радонић,57) види се како je свирепо би- ло поступање Турака према живљу које су заробили. У својој Хроници пише Оруџ Адиловић из Једрене, о походу султана Му- рата на Арбанију 1447. године и вели: «Цркве у арнаутскоме ви- лајету поруши и опустоши. Кад je тој земљи народ исламски почео да напредује, стиже глас Султану да je проклети Јанко (Сибињанин Јанко) поново ступио у дејство. Дође на Косово».58)

64

Ова битка на Косову почела je била 18. октобра 1448. године. Ка- да je Скендербег био побегао у Италију Султан му: «Цркве по- руши и огњем попали. Народ исламски у тој земљи беше добро почео да хвата корен, кад стиже глас да се проклетник Јанко поново дигао».59) Једна анонимна Хроника бележи: «Арнаутскога господара Искендера прогнаше и ту земљу заузеше. Цркве те земље порушише, па на њихово место саградише месџиде. Му- слимани у томе вилајету напредоваше».60)

Војевања и по Арбанији и по оним крајевима, које су држа- ли Бранковићи (Призрен, Косово, Метохију) била су, поред ос- талога, праћена и рушењем цркава. Године 1465. биле су многе цркве претворене у џамије. «Куће неверника који беху напусти- ли град, дадоше муслиманима».61) Дурсунбег, хроничар XV века, који je описао поход Султана Мехмеда II на Арбаиију 1465. го- дине, описује како се поступало према заробљеним хришћанима: «Сваки чадор je био крцато пун заплењеним стварима. Но изда- то беше наређење да се сви зрели мушкарци предаду у беглук. Због тога на свакој станици успут довођене поворке у ланцима пред победоносног Султана. Младо и старо, сви су они вргнути под сабл>у и исечени. Ожеднеле душе ових људи појили су ви- ном са наквашеног мача. Било je станица на којима je по три, че- тири па и по седам хиљада неверника предавано законскоме ма- чу. Дубоке долине од мртвих телеса претворише се у брегове. Пространа поља се од крви преобразише у реку Амударију».62) Одрасле мушкарце, вели хроничар даље, водили су везане у о- ковима: «На свакоме конаку пред Султаном je безброј неверни- ка посечено. Неверници који из овога тржаства претекоше, по- гнуше главу и остадоше у земљи са обавезом да плаћају шерија- том прописану џизију и уобичајене дажбине».63)

О походу на Арбанију 1466. године бележи хоџа Садедин: «Брда и планине вргоше под коњска копита бораца за веру, ве- ћину упорних повезаше у синџире и лисице и његов анархистич- ки барјак скрха, земље им освоји, а поглавице им њихове поуби- ја. И акинџије разаслаше на све стране. На тај начин су биле по- купљене и арбанашке лепотице тако да војска која je свет пре- јурила, постаде скуп вила као рај што je гнездо хурија. Број им се ни ћутке ни усмено говорећи није могао обухватити».64)

Када je освојен Скадар вели Мехмед Хасан-бег огли Солек Заде: «.. .Цркве његове претворене су у џамије. Са њихових му- нара почеше да се поју мухамеданске молитве, а са минбера им се поче помињати име Мухамедово».65) О походу Султана Мехме- да II на Арбанију и о робљу, које je тада, 1466. године, одведено,

65

забележио je и дијак Димитрије, да je било «много мноштво ду- ша које су у тим крајевима живеле».66)

Поступање Турака на ужем српском подручју није било много друкчије. Још пре Косовске битке (1389), у крајевима где су Турци допирали, вршена су насиља и рушење цркава. Један запис бележи: «Ах, колика беше туга на земљи за време кнеза Лазара».67) Један други запис из 1389. године, још пре саме бит- ке на Косову, вели, да су тамо рушене цркве и спаљиване књи- ге у пиргу и «са њима мноштво људи».68) Што се даље одмицало бивало je све горе и то, изгледа, нарочито за време војних похо- да. Запис из године 1394. бележи: «Велика je туга на земљи, се- че хришћана какве није било никада».69) Осиромашење и неста- јање властеле и притисак на цркву и свештенство имали су за последицу и пропадање цркава. Око године 1400. забележено je за цркву манастира Преображења код Прилепа, да je Мрњавче- вићи нису могли држати na су je продали кмету Константину и његовим синовима.70)

Ако би се свирепост султана Мехмеда II према Арбанасима могла објашњавати њиховим јаким отпором према њему, оно што се десило са српским Новим Брдом не може се тим тумачи- ти. После опсаде Новог Брда оно се, 27. јуна 1441. године, преда- ло Турцима,71) свакако уз неке за себе повољне услове. Констан- тин Михаиловић, очевидац свега овога, сведочи, да je султан о- бећао, «да ће их оставити на њиховим имањима и да им младе жене и младеж (неће) пљачкати. А кад се место покорило, цар je наредио да се затворе капије и да се оставе отворена само једна врата. Када су Турци дошли у место, наредили су свим домаћи- нима да сваки са својом служинчади, с мушком и женском че- љади, изађе кроз врата из места на роб, оставл>ајући све своје благо у кућама. И то су ишли један за другим. А цар, стојећи пред вратима, бирао je младиће на једну, а женску чељад надру- гу страну, а мушкарце исто тако на роб на другу страну (а жене на другу страну), па који су међу њима били најистакнутији, на- редио je да се сви посеку. А остатак je наредио да се пусти у град и никоме није било забрањено да буде на своме имању. Младићи (које je изабрао), било je по броју 320, а женске чељади (лепше) 700; женске главе je све раздао међу поганике, а младиће je у- зео себи у јаничаре, и послао их у Анатолију, преко мора, тамо где их чувају. И ja сам исто тако био и тамо у томе месту (Новом Брду), ja који сам узет са двојицом браће моје.. .»”)

Турци су, види се, секли и убијали оне који су им могли би- ти опасни и односили оно што им се свиђало. Један запис из 1467.

66

године помиње, да су Турци те године иселили из Скопља 15 српских православних породица без икакве њихове кривице.73) Ђак Никола, величајући Ивана Црнојевића, помиње 1486. годи- не, да je Бог допустио султану Бајазиту II «силу и власт над хришћанима ради наших грехова и безакоња».74) To je све, поред осталога, водило и опустошењу цркава и нестајању црквених богослужбених књига: због тога се Ђурађ Црнојевић и одлучио да штампа Октоих.75)

Да je народ, под утицајем свих оваквих околности, и код Ср- ба почео да прима Ислам, није било ништа необично. Интересан- тно je, међутим, да поп Вук из Сарајева, бележи 1516. године на Цсалтиру, који je писан за кнеза Михаила у Пљевљима, да je, у то доба, било масовнога прелажења на Ислам: «Тада, те године, у тој земљи беше велико умножавање агарјанских чеда, а у тој истој земљи велико умањивање православне хришћанске вере какво се никад не налази. Тада je царевао најнечастивији цар Селим».76) Према једноме другоме сведочанству, седам година раније, истиче се јачање Ислама, али се вели и то, да се то није дешавало принудом. Монах Марко Требињац истиче велико ума- њивање црквених књига и ктитора и додаје: «А многи, ни од ко- га не мучени, отступише од православља и присташе на њихову веру као што je то Аггостол пре рекао предвиђајући њихово у- множавање и ,великославије’».77)

3.

Када je реч о српско-арбанашким односима и међусобном и- спреплетавању потребно je указати на то, да се ово, највише, од- носи на арбанашка племена Северне Арбаније и на нека црногор- ска племена. Истраживања, која су у томе правцу вршена, дала су интересантне резултате. На томе подручју je и настала српско -арбанашка симбиоза на коју се толико указивало. Један од ових истраживача, Јован Ердељановић, тачно je забележио: «Толико векова траје већ етнографска узајамност између српског и арба- нашког народа и толико много су они примили један од другога, да ће, нема сумње, испитивања тих односа бити и у будуће од великог интереса».78)

Својим истраживањима племена Куча Ердељановић je пока- зао како су настајали, продубљивали се и одржавали додири и међусобна мешања Срба и Арбанаса на овоме простору на коме je дуго вршено померање становништва: досељавали су се и о-

67

пет одсељавали и Срби и Арбанаси. У доста случајева указано je и на заједничко порекло појединих српско-арбанашких поро- ница. Поред чисто крвних додира било je и конфесионалнога ме- шања: римокатолици су примали православље, а православни се католичили, али су и тада своја писма писали «навек српски и ћирилицом и да су та писма слали по православним калуђери- ма».7?) И код Срба домородаца и код Арбанаса, било досељених било поарнаућених Срба, многи обичаји, веровања и навике су и- ли сасвим исти или врло слични. И они су практиковали «подиза- ње» крста, што je општи српски обичај.80) Као и православни Ср- би и кучки Арбанаси су некада славили крсну славу и то св. Ни- колу, свеца који je код Арбанаса био веома поштован. «Али не само да су славили као Срби ови Арбанаси у Кучима, него и сва суседна арбанашка племена: Клименти, Хоти, Груди, и што je интересантно: и њима je била слава св. Никола».81)

За традицију арбанашко-српскога сродства у Кучима наро- чито je интересантан случај породице Дрекаловића, која, по јед- номе етароме предању, води своје порекло од Дрекала, унука Ђурђа Кастриота Скендербега; породица арбанашких Скендер- бега je била код Срба у Црној Гори у великом поштовању. Лале, један од Дрекалових потомака, који je био католик, примио je православље што je имало за последицу, да се међу Кучима у- тврди православна вера. Данас су Кучи српско црногорско пле- ме.82)

Оно пгго je Јован Ердел>ановић урадио за племе Куча, ура- дио je Андрија Јовићевић за Ријечку нахију (у Црној Гори) иза Малесију.83) Јовићевић je и у Ријечкој нахији нашао трагове ар- банашких насеља и навео имена породица које су тамо живе- ле.81) И овде je забележено међусобно прожимање народних оби- чаја и навика («лелекање» су, на пример, Срби примили од Ар- банаса).85) Веровање о томе да постоје репати људи заједничко je Арбанасима и Србима овога краја. Интересантно je, да Јохан Ге- орг Хан вели, да се ово веровање налази само код јужних, али не и код северних Арбанаса и да се преко Грчке протеже до Мале Азије.86)

Још интересантнија су Јовићевићева проучавања Малесије, коју сачињавају: Груди, Хоти, Клименти,Шкреље и Кастрати.87) Ова племена су дуго стајала у блиским односима са Црном Го- ром. На простору, на коме ова племена живе, Јовићевић je на- шао много доказа о томе да су некада тамо живели Срби. То су, пре свега, имена локалитета, српска православна гробља и црк- вишта: «У доба српскога продирања у сјеверну Арбанију ови су

68

крајеви били густо насељени Србима».88) Предаше вели, да je предак данашњих Хота био Србин. У Хотима има много српских имена: «Зато се с великом вјероватноћом може тврдити, да je предак данашњих Хота био Србин и дошао овамо из српских крајева».89)

За предка Кастрата предања кажу, да je био брат Дрекалов и да je дошао из Куча, али je вероватније да je дошао из Куча а- ли да потиче из другога рода, јер Дрекале није имао браће.90) «И- ма доказа да су предци данашњих Климената били православни; то тврде и два клименташка предања. Многобројне цркве право- славнога типа то потврђују. Црема томе, и када се зна, да су њи- хови предци дошли из српских крајева, може се тврдити, да су били Срби или Власи».91) Било je селења Малисора у Црну Гору, а има црногорских породица које воде порекло од Климената: «. . .По свима племенима Малесије, почевши од Зетскога Пол>а до врха Проклетија, има врло много српских имена, што опет, потврђује српско поријекло овога становништва»,92)

И Малисори славе крсну славу иако су католици, али нема два племена, која имају исту славу. Начин славе je исти као и код православних Срба.93) Код њих je, у знатној мери, сачувана и српска традиција: «Малисори пјевају уз гусле о Марку Краље- вићу, кнезу Лазару, Косову, и највише о Ђорђу Кастриоту. Гус- ле су им омиљена свирка и забава, те често за дугих зимских H o ­

h n забављају се у пјесмама».94) Зимски св. Никола општа je на- родна слава код Малисора: «. . .О Никољудне поп свакоме долази у кућу, да ,благослови’ кућу, стадо, кревете и све, што je у кући и око ње, и добија плеће меса».95) Никољдан празнују и хотски муслимани од старина, што значи, да je св. Никола био негда крс- на слава свих Малисора, можда и свих Арбанаса сјеверне Арба- није».96)

У животу и обичајима Малисора, за које je Андрија Јовиће- вић тврдио да се може «са довољном сигурношћу обележити као област арбанашких Срба»,97) има доста заједничкога са право- славним Србима. Доред предања о зајединичкоме пореклу зајед- нички су им и понеки верски обичаји. Сва малисорска племена, видели смо, славе крсну славу, иако су данас римокатолици, што je један чисто српски обичај. Уважавају свештенике, имају при- службице или преславе као и Срби, прослављају храмовске пра- знике као и Срби: «Овога дана се племе сакупи пред црквом и уз свечане мисе народ се пред црквом весели».98) Ускршњи пост др- же врло строго исто као и православни Срби: «Иако католичка црква дозвољава, да се уз ускршњи пост, осим сриједе и петка,

69

једе месо, Малисори га неће дати ни болеснику, што им je свака- ко остатак из времена, док су били православне вјере».99) На бо- гослужењу се држе као и православни, не уносе оружје у црк-

ву.,0°)И за Васа, родоначелник Васојевића, великога и моћнога цр-

ногорскога племена, тврди предање да je потицао «из прве њи- хове заједнице».10') Ово je забележио и Јохан Георг Хан: Wass- Keci, син je некога Кечија исто као и Пипери-Кечи. Први je ро- доначелник Васојевића, а други Пипера, који су, и када je Хан путовао по Арбанији, били православни Срби.102) Васојевићи су се својатали са Краснићима, Хотима и Бонкећима: «Они! су до- некле сродни и по менталитету».103) Васојевићки главари држалк су дуго пријатељске везе са Красничким војводама.104) И из ово- га племена je било прелажења на Ислам и поарнаућивања. Неке породице, које су биле примиле Ислам, касније су се опет покрс- тиле. Године 1857. «покрштен je повећи број поисламљених по- родица у Васојевићима». Кумовао им je војвода Миљан Вуков.105)

Радослав В. Вешовић, који je испитивао племе Васојевића, разматрао je српско-арбанашка предања о пореклу појединих племена на овоме простору. И он je установио које се арбанашко племе добро држало са Србима и, нарочито, са Васојевићима: «.. .Крастенићи и данас држе ово сродство са Васојевићима и сматрају их као једноплеменике по старини. Значајно je да су се Хоти дуго држали своје народности и вјере, и да и сада има око двадесет породица православних које говоре српски. Отуда би дубље испитивање ових арнаутских племена било од великога етнографскога и историскога интереса».106)

За Хас под Паштриком доказано je, да je некада био претежно српско-православна област. Миленко С. Филиповић je посебно проучавао ову област.107) Он je у Хасу нашао бројне трагове срп- ских насеља. То су називи села, која се помињу у српскоме сред- њем веку, географски објекти, велики број српских топонима за мање објекте, «што значи да није било нагле смене становниш- тва, него je ново арбанашко становништво затицало Србе и од њих учило називе неких мањих објеката, и задржавали их не- измењене или изменивши их делимично у духу свога језика».'08) За арбанашке родове тврди Филиповић, «да се може узети као посигурно или претпоставити да су српскога порекла».109)

И у овоме крају остала су жива сећања на некадашњу срп- ску православну прошлост: Арбанаси-муслимани, а у неколико и католици, држе се «старога или јулијанскога календара. Ђур- ђевдан и Митровдан су главни рокови у правним пословима, а ти

70

су рокови увек по староме календару».’10) И католици и мусли- мани Арбанаси признају св. Илију и св. Пантелејмона, који je поштован само код православних хришћана. «Чини се, вели Ми- ленко Филиповић, да je св. Пантелејмон овде имао неки религи- озни култ. Наиме, док су становници села Брода у Призренској Гори били православни, све свадбе су обављане на дан св. Пан- телејмона».1’1) И у Хасу je још жива традиција о сродству поје- диних арбанашких и црногорских племена."2)

Католици-Арбанаси у Хасу држе славу као што je имају и православни Срби. Заједнички им je светитељ св. Никола, а сва- ки род или фис има и своју посебну славу. «Гости се позивају. О слави je главно славска свећа, славскога колача уопште нема».113) За разлику од Срба Арбанаси не спремају за славу ни пшеницу (кољиво), али спремају свећу, коју домаћин пали увече и гори док траје."'1) Као што je обичај код православних Срба и католи- ци-Арбанаси у Хасу секу бадњак за Божић и то по три комада.’15)

Област Ругова, «област у горњем и средњем сливу Пећке Би- стрице», испитивао je M. Р. Барјактаревић."6) Као и за друге, ов- де поменуте области, може се и за Ругово тврдити, да je пре него што су се ту доселили Арбанаси, ту обитавао српски народ. Бар- јактаревић je утврдио, да се ту «и сада налази велики број топо- графских имена која доиста дају основу веровању да je у овоме крају раније живјело српско становништво».117) Ту има доста српских имена и назива: «.. .На крају и околност да je кроз Ру- гову пролазило неколико путева од Пећи или за Пећ, а у којој je од 1346. до 1556. као и од 1557. до 1766. било сједиште српске патријаршије, поткрепљује наше тврђење да je по Ругови несу- мњиво било српских насеља не само у средњем вијеку већ и у ка- снијим стољећима»."8) У Ругови се, код Арбанаса, био склонио и патријарх Арсеније IV Јовановић-Шакабенда када je, јула 1737. године, морао да бежи из Пећи због страха од Турака. Ту «по- клад сатворисмо код станова арбанашких учреждајеми од њих странољу безно »."’)

Руговци Арбанаси дошли су у Ругови као католици, али су овде примили Ислам. To je, вели Барјактаревић, могло бити пре 150 до 180 година. Иако они данас исповедају Ислам сачували су нека стара вјеровања, која имају и православни и католици: о- бичаји о Ђурђевдану у вези са здрављем и лепотом, веровање да уторником и петком не треба ништа важније почети (код Срба je уторак несрећан дан због тога што je на тај дан била изгуб- љена битка на Косову). Иако муслимани, комшије су се посећи- вале на православни Божић изјутра, «којом приликом су ови

положајници (мај пари) брезовом гранчицом чаркали ватру и набрајали жеље исто онако као што се ради и код сусједа им Ср- ба. To je несумњиво остатак из времена када су били хришћа- ни».120)

Постојало je код њих веровање и у моћ молитве православ- них свештеника, нарочито монаха манастира Дечана и Пећке па- тријаршије, које су они чували.121) Женили су се хришћанским, православним и католичким, девојкама. «Такве везе су у рато- вима или другим приликама искоришћаване од једне или друге стране, то јесте пријатељи су се наслањали у невол>и једни на друге».122) У Ругови су свадбени обичаји скоро исти као и код Ср- ба.123) За село Мали Штупељ je утврђено да je било српско и пра- вославно. Ту има и поарбанашених Срба: «Није затим без знача- ја ни то што су баш из Штупеља били наследни чувари Патри- јаршије. Истина, они су били из Великог Штупеља, али некада су Мали и Велики Штупељ свакако чинили једно село».'24)

О обичају славе и о ношњи Арбанаса-католика у области о- ко Пећи писала je Видосава Николић.125) За славу je утврдила да je породична и племенска. «Сваки фис има своју фесту, коју сла- ве сви припадници фиса.. . Осим фесте коју слави сваки фис, сви Шиптари католици у овим селима, славе св. Николу, ,shen Koli: (6. XII), а и св. Арханђела, ,shen Mhili’ (29. IX) као заједнич- ке, опште племенске славе».126) Коље се курбан, прави славска свећа, једна велика и онолико малих колико у задрузи има муш- ких чланова који су стекли право на деобу и део имања. Гости се позивају на славу. Најважнији део славе je увече.. ,127) Прилике под којима су Срби морали да живе у овој области довеле су «до мимикрија код српскога дела становништва. Тако се догодило да до двадесетих година нашега века, готово и није било разлике у мушкој ношњи између Срба и Шиптара. У мешовитим српско- шиптарским селима доскора су (до тридесетих година нашега ве- ка) српске жене носиле шиптарску ношњу, коју су чак и прили- ком удаје у чисто српска села, као невесте, доносиле у својој спреми, na су je тек после извеснога времена замењивале ста- ринском новијом српском метохијском ношњом».128)

ЛИТЕРАТУРА

1) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. S4, 96.2) Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, књ. I,

ст. 245.

72

3) Стојан Новаковић, Српске области у X и X II веку. (Гласник српскога ученога друштва, књ. 48, 1880, ст. 148-149).

4) Бранислав Ђурђев, Турска власт у Црној Гори у XVI и XVII веку, Са- рајево 1953,ст. 30-31.

5) Иван С. Јастребов, Подаци за историју српске цркве.. . , ст. 142-143.

6) Иларијон Руварац, Росаф град, рекоми Скадар, (Гласник српскога у- ченога друштва, књ. 49, 1881, ст. 41).

7) Иван С. Јастребов, О православним српским старим и новим црквама у Скадарском округу, (Гласник српскога ученога друштва, књ. 48, 1880, ст. 367).

8) Иван С. Јастребов, Подаци за историју српске цркве.. . , ст. 143-145.

9) Нићифор Дучић, Врањина у Зети и крисовуље на Цетињу, (Гласник српскога ученога друштва, књ. X, 1870, ст. 175).

10) Бранислав Ђурђев, Турска власт у Црној Гори.. . , ст. 34.

11) Simo Ljubic, Skadarski zemljisnik oid godine 1416 (Starine jugosiovenske akademije znanosti i umjetnosti, knj. XIV, 1882, st. 33).12) Na istome mestu, st. 33.13) Na istome mestu, st. 39.14) A. M. Селишчев, Славннское население в Албании. Софин 1931, ст. 91.

15) Стојан Новаковић, Село, (Из дела «Народ и земља у старој српској др- жави), Београд 1891, ст. 204.16) Надежда Д. Павловић, Деспот Стефан Лазаревић, Суботица-Београд

1968, ст. 206-207.17) Boguimil Hrabak, Privreda Albanije u XIV i XV veku (U „Simpozium o Sken-

derbegu", Pristma 1969, st. 67-68).18) Илија Синдик, Комунално уређење Котора од друге половине X II до

почетка XV стољећа, Београд 1951, ст. 39

19) Александар Соловјев, Грбаљска жупа и Грбаљски статут, (Годишњи- ца Николе Чупића, књ. 40, 1931, ст. 14).

20) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи.

21) Станоје Станојевић, Борба о наследство Балшино (1421-1426). Сремски Карловци, ст. 48.22) На истом месту.23) На истом месту, ст. 74.24) Milan pl. Sufflay, Die Kirchenzustände im vortürkischen Albanien. Die

orthodoxe Durchbruchzone im katholischen Damme (Vjesnik kraljev. hrvatsko- slavansko-dalmatinsikog zemaljsikoga arkiva, god. XVII, sv. 1 i 2, 1915, sit. 28.25) Na istome mestu, st. 33-35.26) Ивак C. Јастребов, Подаци за историју ерпске цркве.. . , ст. 151.27) На истом месту, ст. 151.28) Нићифор Дучић, Врањина у Зети.. . , ст. 182.29) На истом месту, ст. 182-183.30) Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, ст. 248.31) Петар' Костић. Црквени живот Срба у Призрену и околини у X IX ве-

ку. Београд 1928, ст. 18-19.32) Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева, Путовање по словенским земља-

ма Турске у Европи, Београд 1868, ст. 388.33) A. М. Селишчев, Цитирано дело, ст. 92.34) На истом месту, ст. 202.35) Иван С. Јастребов, О православним српским старим и новим црква-

ма..., ст. 385.

73

36) Андрија Јовићевић, Малесија, (Српски етнографски зборник, књ. 27, Београд 1923, ст. 21).37) Theodor A. Ippen, Skutari und die nordialbamische Küstenebene (Skadar i

severoarbansko primorje), Sarajevo 1907, st. 38-39.38) Na istome mestu, st. 40-41.39) Na istome mestu, st. 48.40) Hyaciathe Hecquard, Histoire et deseription de la Haute Albamie ou Gue-

garie (Istorija i oipis Gornje Arbanije ili Gegerije), Paris, st. 16, 22-23.41.) Иван C. Јастребов, O православним српским старим и новим црква-

ма. . . , ст. 370.42) На истом месту, ст. 372.43) На истом месту, ст. 35.44) На истом месту.45) Слободан Ненадовић, Богородица Левишка. Њен постанак и њено ме-

сто у архитектури Милутиновог времена. Београд 1963, ст. 32.46) На истом месту; сравни: Петар Костић, Црквени живот..., ст. 77.47) Petar Matkovic, Putovanje ро balkanskom poluotoku XVI vieka, (Rad

jugoslave-nslke aikademija znanosti i umjetnosti, knj. 56, 1881, st. 180).48) Атанасије Урошевић, Косово, Београд 1965, ст. 29-30.49) Ha истом месту, ст. 32-33.50) На истом месту.51) Sami Веу Frascheri, Was war Albanien, was ist es, was wird es werden

(Sta je bi'Ia Albanija, sta je sada i sta ce biti), B ec-Leipzig 1913, st. 11.

52) Костантин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене или Тур- ска хроника, (Споменик САН, CVII, нова серија 9, Београд 1959, ст. 129).53) На истом месту, ст. 49.54) На истом месту, ст. 69.55) На истом месту, ст. 70.56) На истом месту, ст. 146.57) Јован Радонић, Ђурађ Кастриот Скендербег и Арбанија у XV веку...58) На истом месту, ст. 253.59) На истом месту, ст. 255.60) На истом месту, ст. 260.61) На истом месту, ст. 244.62) На истом месту, ст. 248-249.63) На истом месту, ст. 250.64) На истом месту, ст. 274.65) На истом месту, ст. 295.66) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, Београд

1902, ст. 99, број 328.67) На истом месту, ст. 55, број 171.68) На истом месту, ст. 51-53, број 162.69) На истом месту, ст. 59, број 192.70) На истом месту, ст. 63, број 192.71) В. Радовановић, Ново Брдо, (Народна енциклопедија СХС, књ. III, ст.

121).72) Константин Михаиловић, На наведеном месту, ст. 36; сравни ст. 118.

73) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, ст. 102, број 331.74) На истом месту, ст. 112, број 355.75) На истом месту, ст. 116, број 381; сравни: ст. 117-118, број 382.76) На истом месту, ст. 130-131, број 427.

74

77) Ha истом месту, ст. 125, број 404.78) Јован Ердељановић, Кучи, племе у Црној Гори, Београд 1907, ст. 4.79) На истом месту ,ст. 73.80) Стеван Дучић, Живот и обичаји племена Куча, Београд 1931, ст. 493.81) Јован Ердељановић, Кучи.. . , ст. 298.82) На истом месту, ст. 137, 140 и даље.83) Андрија Јовићевић, Ријечка нахија (у Црној Гори), Београд 1911; Ан-

дрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.84) Андрија Јовићевић, Ријечка нахија, ст. 437-661.85) На истом месту, ст. 761.86) Johann Georg Hahn, Albanische Studien, Jena 1854, Heft 1, st. 163.87) Андрија Јовићевић, Малесија, ст. 5.88) На истом месту, ст. 21.89) На истом месту, ст. 60.90) На истом месту, ст. 70-71.91) На истом месту, ст. 73.92) На истом месту, ст. 76.93) На истом месту, ст. 83.94) На истом месту, ст. 124.95) На истом месту, ст. 125.96) На истом месту, ст. 125.97) На истом месту, ст. 77.98) На истом месту, ст. 128.99) На истом месту, ст. 129.

100) На истом месту, ст. 134.101) Радослав В. Вешовић, Племе Васојевићи у вези са историјом Црне Го- ре и племенским животом суседних Брда. Сарајево 1935, ст. 96.102) Johann Georg Hahn, Albanische Studien, Jena 1854, st. 186.

Радослав В. Вешовић, Племе Васојевићи..., ст. 98.На истом месту, ст. 99На истом месту, ст. 278.На истом месту, ст. 98.Миленко С. Филиповић, Хас под Паштрком, Сарајево 1958.На истом месту, ст. 30.На истом месту, ст. 33.На истом месту, ст. 34.На истом месту, ст. 35.На истом месту, ст. 36.На истом месту, ст. 79.На истом месту, ст. 111.На истом месту, ст. 111.

116) M. P. Барјактаровић, Ругова, Етнолошка и антрополошка проучавања, (Српски етнографски зборник, књ. LXXIV, Београд 1960).117) На истоме месту, ст. 172.118) На истом месту, ст. 173.119) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. II, ст. 113, број 2720.120) M. Р. Барјактаровић, Ругова..., ст. 211.121) На истом месту, ст. 216.122) На истом месту, ст. 221.123) На истом месту, ст. 221-222.124) На истом месту, ст. 226

75

125) Видосава Николић, Прилог проучавању обичаја славе («фесте») код католичких Шиптара у околини Пећи (Метохија). У «Гласнику етнограф- скога друштва САН, IV-VI (1955-1957), ст. 365-376; Видосава Николић, Шип- тарска народна ношња у околини Пећи (Метохија), У «Гласнику етнограф- скога Института САН». VIII, 1959, Београд 1960.

126) Видосава Николић, Прилог проучавању обичаја славе.. . , ст. 366-367.

127) На истом месту, ст. 369, 372.

128) Видосава Николић, Шиптарска народна ношња.. . , ст. 16.

76

ИСЛАМИЗИРАЊЕ КАО ФАКТОР УДАЉИВАЊА СРБА И АРБАНАСА

У међусобним односима Срба и Арбанаса играло je примање Ислама веома важну улогу. Није, овде, место да се детаљније ра- справља о прелажењу било Срба било Арбанаса на Ислам. Слика тога интересантнога процеса je прилично јасна: при одлучивању да се прими Ислам била су, углавноме, два узрока одлучујућа: интимна склоност онога ко je желео да постане мухамеданац и, нарочито, спољне околности и нови политички и друштвени по- редак који je донело собом турско освајање наших крајева. Утвр- ђено je, да je овај други фактор био много важнији од првога. У време продирања Турака на Балкан било je хришћанство свуда, па и у Арбанији, снажан и религиозни и духовно-културни фак- тор, који je вршио знатан утицај на масе. Да није било тако не би се данас могле објаснити многе појаве и обичаји како код поис- ламљених Срба тако исто и код поисламљених Арбанаса.

Иако je друштвени и политички поредак тога времена и у Арбанији и код нас имао доста недостатака, а њих je имао и мо- раће имати сваки друштвени и политички поредак, народне ма- се су биле срасле са њим и нису га радо напуштале. Оне су биле, нарочито, везане за цркву и веома их je онеспокојавало када су виделе да Турци руше и пале цркве. Ово je, истина, било у прво време највише у градовима и око друмова куда je војска пролази- ла, а касније се повећавало и у широким размерама. Пошто je до- машај утицаја турске власти најтеже и најслабије стизао у заба- чене и најудаљеније крајеве тамо се могло очувати и највише храмова. Први, владајући, турски слој у нашим крајевима чини- ли су, углавном, војници и чиновници, којима je било у интересу да народ мирује и ради. Респектовање вере и богомоља био je је- дан од начина да се народ не потстиче на побуне.

Пасивно држање хришћанских држава према судбини хри- шћанскога Балкана чинило je, да je бивало све више људи који су почели да схватају да турска власт није пролазна него да ће дуго да траје и да они морају да траже неко решење и нагодбу са њом. А и једно и друго било je, према тадашњем схватању, могу- ће само тако ако се прими вера господара. Пролазећи кроз Босну

77

забележио je Бенедикт Курипешић, да je било људи, који су ка- зивали да je прелажење на Ислам било и «из опаких разлога и злобе, те веле: сада ћемо помоћи да вас растјерају».1)

И на подручју Арбаније, Зете и Старе Србије било je доста борби не само против Турака, него и између бројних династа, ко- ји су се пре приклонили Исламу него прости народ. Константин Јиречек je истакнуо, да je прелажење на Ислам код Арбанаса и- шло много брже него код Срба, Бугара и Грка. Вероватно и због тога што Арбанаси тада нису имали своје одређене националне државне идеје коју би требало бранити. Турска власт, када се та- мо утврдила, отварала им je сада оне исте могућности успона и власти које им je пружала српска средњевековна држава која je нестајала.2) Расправљајући о исламизирању код Арбанаса истак- нуо je Георг Штадтмилер материјално-политички моменат као један од главних фактора за прелажење на Ислам: «Прелажење на Ислам значило je истовремено успон у виши политички слој, који je уживао различите повластице. . . У овим привредним ко- ристима и повластицама вишега муслиманскога слоја лежао je, природно, јак подстрек да се, примањем Ислама, потурчи. Уства- ри почео je покрет за прелажење (на Ислам) прилично брзо пос- ле турских освајања. Најпре су се појединци турчили, затим су следовала цела села и, на крају, целе области и цела племена».3) И Штадтмилер истиче лакоћу са којом су Арбанаси прелазили на Ислам: «Док Грк радије губи слободу него веру, код просечно- га Арбанаса je обратно. Арбанас je пре готов да слободу од поли- тичкога роггства искупи напуштањем наслеђене вере. Ово схва- тање нашло je свој израз и у арбанашкој изреци ,ku esht shpata, eshte feja’ — ,где je мач тамо je и вера’»/)

Извесно je да je у Арбанији настало масовније исламизира- ње још пре пораза Ђурђа Кастриота Скендербега и, нарочито, по- сле његове смрти. Његови порази и смрт (1468) нису могли оста- ти без јачега утицаја на народ, који није могао да види никакву перспективу за скоро ослобођење од Турака. Тек 158 година по- сле Скендербегове смрти имамо сигурне податке о верском ста- њу на терену Арбаније и Старе Србије: године 1610. обишао je Барски надбискуп Маријан Бици један део овога подручја и ос- тавио врло интересантне податке о стању вере и цркве. Према Фрању Рачкоме Бици je био обишао делове «западнога примор- скога окрајка од Бара до Драча, онда горовита им залеђа арбана- скога те старе Србије. Бар и Драч на западу а Проклетије и H o­

bo Брдо на истоку двије су скрајње црте оних приедела, које je Бици посјетио. Према томе у том се путопису описују земље из-

78

међу давнога зетског и арбанаскога приморја и ријеке Мораве, а дотичу се уз Рашку, Захумље, Требиње и Конавље».5)

Надбискуп Бици je савесно прикупљао податке о стању на терену «идући од жупе до жупе, свагдје истичући стање като- личкога пука и свећенства те издавајући прикладне наредбе, да зло уклони а добро утврди».6) Ово je надбискупу Бициу било мо- гуће само због тога што je уживао заштиту једнога свога поис- ламљенога сродника, који je у Цариграду имао висок положај. Он je путовао под заштитом турских власти.

Бици дели становништво у крајевима кроз које je прошао на Турке (припаднике Ислама) и на хришћане, које, опет, дели на Латине и Шисматике (православне). Даје, обично, и број домова и једних и других, наводи да ли имају цркву и свештеника. На- води и то којим се Јвзиком становништво служи као и то где има цркава, у каквом су стању и где их je било па су претворене у џамије. Из овога Извештаја надбискупа Бициа види се, да je у крајевима које je он посетио, већина становништва била још у- век хришћанска. Наводи и неколико интересантних случајева, да су се старији људи сећали да су и они у младости били хриш- ћани. Било je и поисламљених становника, који су имали хриш- ћанке за жене.7) На једноме месту срео je жену хришћанку, која je била удата за Турчина и плакала je што je, због тога, одлуче- на од цркве.8) Оваквих случајева je било доста.9) У селу Calevacci било je десет муслиманских кућа према шесдесет хришћанских, «poiche quasi tutti hanno le moglie Christiane».10) Бици je наилазио и на поисламљене Арбанасе, који су јавно исповедали Ислам, а код куће су вршили хришћанске обреде. На Ислам су највише пре- лазили због тога да би избегли давање данка. То су чинила чита- ва села.")

За крајеве источно од Дукађина и реке Дрима вели да одат- ле почиње Србија, «che е mediterranea, е arriva verso il Danubio».’2) Одавде, даље, говори се «la lingua Dalmata», наш српски језик, ко- ји je њему, као рођеном на острву Рабу, био познат. Одавде па даље све je мање римокатолика, а више православних: и у При- зрену, и у Јањеву, и у Новом Брду, у Трепчи и Прокупљу. На це- ломе овом подручју наишао je био на организовани црквени жи- вот православних Срба.13)

Само четири године касније описао je Маријан Болица Ска- дарски санџак и предао овај опис у Млецима 25. маја 1614. г.14) О- вај Опис, а нарочито један Извештај о Арбанији из 1570. године, допуњује казивање надбискупа Бициа. Из Извештаја од 1570. го- дине се види, да су у јужним деловима данашње Арбаније већи-

79

ну хришћана сачињавали православни.15) Ове податке употпуњу- је и грађа, коју je објавио Јован Н. Томић из Млетачких архи- ва.14) Грађа се односи на XVII век и почетак XVIII века. Овај ма- теријал je интересантан нарочито због тога што говори «о карак- теру турске управе над овим крајевима, о односу становништва католичке вере према православнима, и о начину турчења поје- диних племена».17)

Досле примања Ислама од стране двојице поглавица на Ис- лам би онда прелазили и други.19) Према попису становништва у Арбанији je у почетку XVIII века и у целој земљи, било 81 паро- хија, 418 села, 5.674 хришћанских домова са 43.169 католика. Православних домова je било 282, а верних 1.966; број турских домова износио je 8.463 са 60.029 верника.15) Један други попис католика Арбаније из 1708. године наводи 6 бискупа, 83 парохи- је, 405 села, 5.984 домова и 51.740 католика.20)

Пада у очи да број припадника Ислама надмашује број хри- шћана. To je била последица све масовнијега прелажења на Ис- лам. Достојао je, нарочито у време султана Селима II, обичај да на Ислам прелази само домаћин куће, а да друга чељад остају у хришћанској вери. Селим II je био обећао да ће сваку хришћан- ску кућу из које један члан прими Ислам ослободити намета што je имало јакога дејства.21) Из извештаја католичких мисионара са подручја Старе Србије и Северне Арбаније види се како се тај процес одвијао у XVII веку. «Узрок напуштању католичке вере и прелазу на мухамеданство свуда je био један и исти: да се спа- су од турскога насиља и великих намета».22) Из истих разлога примали су и православни Срби Ислам. Они су, нарочито после неуспелих устанака крајем XVI и у току XVII века били нарочи- то гоњени.23)

2.Код многих балканских муслимана, па и код Арбанаса, утвр-

ђено je дволично верско држање: док су, формално, примали И- слам и вршили верске обреде, многи су у срцу остајали хришћа- ни. Околности у којима су живели и практичне потребе живота, тражили су од многих да се, и верски, покоре новој власти. Ин- тимно су целе генерације оетајале везане за стару веру својих предака. То, чисто спољашње, практиковање Ислама, и интимно и скривено, хришћанства, било je доста раширено на целоме Бал- кану. Лица, која су тако радила, називана су скривеним хришћа-

80

нима (криптохришћанима). Њих je било за цело време турске власти и код Арбанаса. Било их je у Призренском пашалуку, о- ко Пећи и на Косову, а у јужној Арбанији око Шпата, области која обухвата села између Елбасана и Берата. Док се код првих радило о некадашњим католицима, код других се радило о пра- вославнима. Звали су их Дарамани.24) Било их je еве до 1897. го- дине када су се. руском помоћу, многи од њих објавили хришћа- нима.25)

Независно од овога арбанашки муслимани су се гласили сла- бим у вери. О томе има доста интересантних сведочанстава. Пук- вил истиче, да су Арбанаси били храбри ратници, али слаби му- слимански верници, који су своју веру само спољашње одржава- ли «и, стварно, веровали су исто тако мало у Пророка као и у И- суса Христа. Они се заклињу због тога да би посведочили тач- ност једног казивања и то чешће светим именом Христовим него својом вером: свакако je врло упадљиво из уста припадника Ко- рана чути име Мајке Божије, Мајке Христове.26) Ами Буе у сво- ме делу о европској Турској, које се појавило у Паризу 1840. го- дине, објашњава неношење зара код арбанашких муслиманки ти- ме што они потичу из српско-арбанашке симбиозе.27) И Буе исти- че да има поисламљених Арбанаса, «који јутром иду у џамију а у вече у цркву.. . Тако узимају турска имена и неки од њих, ко- ји су се код наше пратње издавали за муслимане, повукли би нас на страну да би нам показали да се и они знају прекрстити, и да презиру муслимане».20) У Арбанији, нарочито у крајевима јужно од Берата, арбанашки муслимани су познати као слаби верници: «Неки су, тајни грчки хришћани (православни) или иду час у цр- кву, час у џамију према томе како то траже њихови интереси. Због тога су мање строги у изоловању својих жена».25)

Јосеф Милер, који je добро познавао прилике на овоме тере- ну, истиче велико етрахопоштовање поисламњених Арбанаса према манастиру Високи Дечани,30) који су, видећемо, и чували. Јохан Георг Хан истиче, да «турски Албанци» знају да потичу од хришћанских предака, који су, силом околности, примили Ис- лахл. И он вели да оваквих, тајних, хришћана у јужној Арбанији има само у области Шпат. Они, да би избегли плаћање пореза, у- зимају турска имена и «код турских власти важе као мухамедан- ци».3 ) Хан није нашао ових хришћана ни у средњој Арбанији ни у Скадарском крају, али их je и он нашао у Призренском паша- луку и рачуна да их je тамо било око 8.000 душа: већи део je по- реклом Арбанас, а у северном делу села су словенска.32) И Хан je забележио оно исто што je, у своје време, видео и надбискуп Би-

81

ци: да je било и оних, који су били примили Ислам, да дају цркви десетак и да жене, у мешовитим муслиманско-хришћанским бра- ковима, остају хришћанке.33)

Нешто касније од Ј. Г. Хана путовао je кроз Арбанију Ђор- ђе Ђурковић. To je било 1869. и 1879. године. Вели, да je прошао кроз крајеве са обадве стране Дрима, «гдје још ниједан Јевропе- јац није никад ногом стао».34) И Ђурковић je нашао «потајне хри- шћане» код Берата. «То вам je, вели он, неки малени кавгаџијски народ, који ријетко дозволи Турчину да му униђе у села. У црк- вама и капелама редовно служи службу божију један грчки све- штеник, који у Берату станује. Међутим, да не би плаћали поре- зе од главе и трпјели остале терете. Шипаћани су још од давнаш- њих времена узели турска имена, те су их турске влаети доско- ра рачунале у мухамеданце. У средњој Албанији и у Скадарском пашалуку нема потајних хришћана; напротив у пашалуку При- зренском, у нахији Гиганској (ваљда: Гиљанској) имаде богме 14.000 потајних хришћана».35) Карл Штајнмец, који je августа 1905. године, путовао по Арбанији, нашао je у Лурја неке поро- дице «у којима je још само један део католички, док су други већ примили Ислам».36)

За област Косова утврдио je Атанасије Урошевић, да je код «неких арбанашких родова прелаз у ислам био само привидан. Они су уствари били двоверци, криптокатолици: тајни католици у привидном исламу».3/) После 1912. и 1918. године долазило je до «покрштавања Арбанаса, због српске средине која га je изводи- ла, доносила je и посрбљавање тих покрштених и њихових по- томака».38)

Простране области Призренске Горе и Опоља биле су и пр- вих векова турске управе изложене притисцима нове власти. Док се Опоље рано истурчило, Призренска Гора се дуго одржавала верски и национално чиста. Примање Ислама јача после сеобе Срба у земље северно од Саве и Дунава 1690. и 1737. године и, на- рочито, после укидања Пећке патријаршије 1766. године: од ка- да су на епархије Пећке патријаршије почели долазити Грци за епископе, који су се слабо бринули за цркву и народ, појачало се исламизирање и Горе. Народ je остајао без својих свештеника, а грчке владике нису мариле што народ прима Ислам. И призрен- ска епархија je била осамнаест година упражњена.39)

И за Призренску Гору и за Опоље je утврђено да je народ због терора турских власти примао Ислам. Још у другој полови- ни X IX века било je домова у којима «још отац и мати живе као хришћани, а синови верују у Мухамеда, а други je утекао из се-

82

ла и остао хришћанин»/0) Овај се обичај одржао дуго у неким нашим крајевима. У «Новинама читалишта Београдскога», број 2 од марта 1848 године стоји и ово: «У Пештеру и Бихору има таквих домова, у којима се налазе по два брата, па један верује у Христа а други у Мухамеда, један се клања а други крсти. У неким кућама има по три брата и сва три су Турци, а отац им je Србин, и тако синови клањају, а отац се крсти, а кад барјам дође сви заједно прославе, отац иде у цркву, а синови у џамију. У о- вим пределима и то се може наћи да два брата Турчина у једној кући живећи један држи за жену булу, а други христијанку, је- дној je име Ана и другој Назија».41) Марко Миљанов je наводио примере да у једној истој породици један део су хришћани, а други муслимани: једни друге посећују када треба да изврше своје верске обреде.'12)

Од укидања Пећке патријаршије (1766. године) «Горани су се почели турчити готово читавим селима. До тога времена, они су још живели у нади на бољу судбину, када je још њихова на- родна Патријаршија била у Пећи, не гледајући на то, што су се многе њихове цркве сурвале и нису се могле поправити, јер њи- ма, и уопште свим хришћанима у то доба, није могуће било о то- ме ни мислити, па не гледајући на то, што већ у многим селима нису имали попова, које су Турци немилосрдно убијали, — они су се још држали хришћанства: али пошто изгубише народну Цатријаршију као средиште њихове вере, којем су тежили по своме обичају, сасвим клонуше духом. И сада, када се поведе реч о Пећи, производи значајан утисак на Горанске старце. Када сам их питао, да ли имају какве књиге, записе, листине од старога времена, где je забележено што год о староме њиховом животу када су били хришћани, они ми показаше на Пећ, говорећи: ,Та- мо ћеш наћи све што се нас тиче, ако нису то однеле са собом у Стамбол грчки деспоти-ефендије, који су тада почели долазити у Пећ’. Никада нећу заборавити жалостан изглед Горанина из Брода, који ми je те речи казивао и ону замишљеност на лицима слушалаца, којих je било прилично са мном, кад сам их у Броду посетио».43)

Иван С. Јастребов je забележио и један врло интересантан податак о томе како су Срби у Броду надомештали оскудицу у свештенству. Тамо je сввтовњак Максим, врло ваљан човек, «служио готово као поп, премда и није био поп». На Јастребово питање о овоме одговорили су му: «Али шта ћеш када нисмо и- мали правога попа», додали су ми на свршетку причања моји са- беседници/4) Тадашњи, у време Јастребово, призренски митро-

83

полит Мелентије није хтео да посећује Гору иако je народ, и без свештеника, «држао дан светога (Крсну славу), ломио колач и пред разрушеним црквама причешћивао се тим колачем полива- јући га вином».45)

Последња хришћанка у Гори, старица Марија, умрла je кра- јем 1867. године.46) Баба Петра Костића, који je био родом из Го- ре, долазила je својим хришћанским сродницима у Призрен «док су још муж и деца били потурчени».47) Стриц Петра Костића, А- настас, са својим чобанима потурчио се тек 1821. године. Божа- на, стрина Костићевог оца, умрла je као хришћанка у Броду 1856. године.48) Петар Костић наводи да je било случајева да су поје- дине девојке, «да би спасле своју породицу од извесних опасно- сти, привидно прелазиле на Ислам, а затим првом згодном при- ликом бежале од својих мужева, и заједно са својим породицама прелазиле у Србију».4’) Интересантно je, у свему овоме, помену- ти да je, према казивању, Мехмед паша Ротул отерао свога чиф- чију Стаја са земље због тога што je овај примио Ислам са обра- зложењем: «Ти ниси чувао своју веру, те ћеш чувати мој чиф- лик».50)

Иако je примање Ислама доносило, у даљој перспективи, и однарођавање, има доста доказа о интимној оданости и хришћан- ској вери и породичним обичајима и навикама из времена када су обраћеници на Ислам били хришћани, или им je то предавано од предака. Ово, у истој мери, важи како за Арбанасе из праве Арбаније тако и за оне Србе који су, примајући Ислам, постаја- ли Арнауташи. Ако су их и нова вера и нова власт удаљавали је- дне од других приближавало je, поисламљење и оне који су ос- тали хришћани, оно што им je некада било заједничко: верова- ње у заједничке хришћанске светиње.

Владајући турски слој, богат и охол, није радо гледао на о- во, али није у народу могао искоренити ова сећања и предања. Ту није, чак, помагало ни насиље, које се обнављало с времена на време. Један запис из 1574. године бележи и ово: «И тада бе- ше велики зулум од Арнаута, нарочито од Махмуд-Беговића у Пећи, у Скадру од Иван-Беговића, потурчени Бушатлије, у При- зрену од Синан-Пашића Ротуловића, у Ђаковици од Еласу-Па- шића; две хиљаде хришћана около ове вароши исекоше. Тешко нама. Боже, погледај с неба и избави своје стадо».51)

84

Ово je било држање повлашћених властодржаца, којима je прелазак на Ислам донео и власт и богатство. Доле, у народу, за дуго, неће бити тако. Тамо je, нарочито код Арбанаса, разлика у вери мање значила него крвно сродство. Марко Миљанов наводи схватање Арбанаса о односу према народности и вери. Они су, вели Миљанов, говорили: «.. .Јер ако je вјеру промијенио није се разбратио, ни своју крв заборавио, но има нешто да му не да бра- та заборавити, теке брату види невољу, на коју му потрча у по- моћ да заједно шњим гине; па кад своју погибију не штеђе за свога брата, од куд да га за вјеру промијењу остави и заборави, па коликогод вјеру мрзио не да се брат мрзети».”)

Још je Карл Штајнмец истакнуо, да код Арбанаса — Гега нема никаквога верскога фанатизма. Навео je пример где поис- ламњени Арбанаси траже у хришћанској цркви исцељење.53) У племену Краснићи он je видео како je један муслиман-Арбанас молио римокатоличкога свештеника да му овај излечи дете; «сва попова лекарска умешност ограничила се једино на то да спреми боном амајлију».54) Ово je чињено нарочито онда када амајлије хсџа нису помагале. «Амулети су се састојали из једнога парчета папира на коме су биле исписане побожне изреке».55)

Има обиље сачуваних доказа о томе да су и поисламљени Арбанаси, и не само они, веровали у исцелитељску моћ молитве хришћанских свештеника и њихових богомоља. Ова вера je била везана нарочито за велике православне манастире на српскоме простору: за манастир св. Наума на Охридском језеру, за Високе Дечане, за Пећку патријаршију, за манастир св. Јоаникија Де- вичкога и за св. Јована Бигорскога. Ами Буе пише: «Да, још има грчких (читај православних) манастира куда иду болесни Турци да траже исцелење. Неки Турци деле такође и хришћанске пра- зноверице у погледу дејства слободно изабранога поста због не- ких болести или несретних случајева. Има још много Босанаца, који чак имају и свога кућнога патрона. Каже се чак да су неке од њих видели да воде хришћанске свештенике да благослове гробове њихових очева или да им тајно врше помене».56)

Јохан Георг Хан je лично видео у манастиру св. Наума Ох- ридскога, да je постављен посебан тепих за муслимане, који до- лазе у манастир да се моле свецу за исцелење. Када je он питао игумана због чега je овај тепих постављен, «речено je да je он на- мењен Турцима, код којих Светитељ стоји у великом поштова- њу више него код хришћана и да они због тога овде чешће дола- зе и на његовом гробу се моле. И турске жене имају обичај по- сећивати манастир да би своју децу дале да се помажу или да

85

Светитељу учине неки завет».57) Овај манастир je био у тако ве- ликом поштовању код Арбанаса да се чак ни разбојници нису у- суђивали да му наносе штете. Наследно га je чувала арбанашка породица Хусејин-бега: два његова човека су стално била у ма- настиру као стража.5®)

Није било тако давно када je руски књижевник Евгеније Љацки био у св. Науму и описао оно што je тамо видео: видео je случај једног Арбанаса, који je довео болесну кћерку у манастир да тражи исцелење. «Његова вера, пише ЈБацки, у моћ св. Нау- ма била je непоколебљива». Док je Љацки, који je, вели, и сам доживео духовно окрепљење, био у манастиру могао je видети да ће и девојчица, коју je отац довео, бити излечена. Она je, пре- ма опису Љацкога, била нервно тешко поремећена. «Ja сам веро- вао у чудо не мање од Албанца, али само у једно, у оно, које, иа- ко се није догодило, оно се догађало нада мном. Пред вече, када je требало ићи на исповест, ja сам почео осећати да сам се ja ду- шевно и духовно раздвојио. Између два плана мога бића настао je јаз који се није могао премостити. Од мене се одвојио црни човек, с главом веома сличном на профил Мефистотела, који сам негде видео. Нагнувши се над бездан, тај човек, изгледа, није ми се смејао већ ме je сажал>евао».59)

У међусобним, арбанашко-српским, односима играли су ма- настир Дећка патријаршија и Високи Дечани, веома важну уло- гу. Било je времена када су Арбанаси чували обадва ова манас- тира од пљачке и насиља, која нису била ретка.60) «Цео овај крај око Ругова данас драгом вољом држи као закон стари обичај да даје стражу и да се брине о обрани манастира пећкога. Тога ради Арбанаси руговски бирају између себе старјешину који ваља да се о томе брине и који се зове црквени војвода. Кога год они иза- беру, тога представљају игуману пећкога манастира, а он je ду- жан примити свакога кога би они изабрали».61)

Према традицији, коју je забележио M. Р. Барјактаревић, Скадарски везир, после једнога помирења са Руговцима, поста- вио je једнога младића од 15 година за «буљук-башу» и чувара Пећке патријаршије. Касније су његови потомци наслеђивали о- во достојанство. «Између два свјетска рата Жујо и Бека добија- ли су од југословенске државе пензију за те услуге које су у прошлости чинили Патријаршији. Иначе прије стварања Југо- славије војводу je плаћао сам манастир са по двије лире мјесеч- но».62) Последњи носилац овога звања, Рам Каплан, чувао je Пећ- ку патријаршију за време другога светскога рата: године 1956. постао je председник Општинског одбора у Ругови.

86

Када je, године 1960, патријарх Герман посетио Пећку па- тријаршију и Дечане, одликовао je и Рам Никћи Каплани, војво- ду Пећке патријаршије, и Демај Укај Алију, војводу Високих Дечана. «Патријарх им je предао дипломе у знак признања за предано чување ових великих светиша, за које су многи њихови претци, дали своје животе. Предао им je златне прстене на који- ма je урезан грб Пећке патријаршије као симбол своје личне за- хвалности и захвалности Српске православне цркве, да их чува- ју, како им je рекао патријарх, и предају у наслеђе својим по- томцима».63)

Док je Стојан Новаковић мислио да je ово стари обичај, који je био користан и манастиру и војводама, Барјактаревић наводи да се овде, можда, ради о извесној привржености Руговаца хри- шћанским светињама што он није могао сигурно утврдити.64)

И манастир Високи Дечани имао je своје арбанашке заштит- нике, који су се, такође, називали војводама. Високи Дечани су имали султанске фермане, који су их штитили од насиља. Један такав ферман потиче из 1557. године, из године када je обновље- на Пећка патријаршија. Ферман забрањује неком Топћиоглу да врши насиље над манастиром.63) Марко Миљанов je забележио предање о томе, да су се и Арбанаси-муслимани плашили чуда која су се дешавала на гробу св. Краља Дечанскога. Постоји ле- генда и о томе, да Султан није никако могао освојити Високе Де- чане. «Теке, вели Миљанов, то народ вјерује и прича о томе, Ри- шћанин и Турчин, ка’ да су све с очима гледали. И то прича та’ народ да je с тије случајева турски цар страже у манастир поста- вио да чувају, ка што и сад то чине».66)

Иван С. Јастребов назива ове чуваре кавазима иако су они, стварно, били «војводе Високих Дечана», који су долазили по на- слеђу. Истина Јастребов, даље вели, да су се о ово место отимала поједина арбанашка племена и да су вршили притисак на мона- хе да изаберу овога или онога.67) И они су били плаћани од мана- стира: «Свако племе хтело je да манастирски каваз буде њихов човек: због тога су били раздори међу њима, али свагда je ова ра- справа била штетна по сам манастир. Монаси су свагда морали за то плаћати својом стоком и имањем и бити нападани од пле- мена или села, која су хтела да наметну манастиру свог војводу против жеље братства манастирског».68)

Енглескиње Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева биле су у Дечанима када je тамо био игуман Серафим Ристић, који их je дочекао са литијом и почастима. Оне су забележиле и ово: «Број муслиманских Арбанаса не треба мешати са бројем Албанезада

87

који се зову мухамедани. Има читавих села тако званих мусли- мана, који су сви у потаји хришћани. Нека су села то и изричи- то признала од како се објавио Хати-хумајун, а друга ће на сву прилику то учинити одмах по првоме покрету који се окрене не- згодно по мухамеданску владу».69)

И ове две Енглескиње, које су знале наш језик и биле добро обавештене о крајевима кроз које су пролазиле, забележиле су да поисламљени и Срби и Арбанаси у болести «често траже да им хришћански свештеници читају молитве, а о извесним праз- ницима пуно их je у цркви дечанској, долазе да остоје службу у част светаца од којих се боје.. . О другим неким празницима Ар- наути се понашају сасвим друкчије: дођу капели једној ту у око- лини где се обично хришћани скупљају да се причесте, ту опко- ле врата па никога не пуштају на причест, који им не плати неку таксу».70)

Однос појединих угледнијих Арбанаса према манастиру Де- чанскоме зависио je често и од њиховог карактера. Серафим Ри- стић, врло заслужни игуман овога манастира, сам je забележио, да су дечанскога игумана хаџи-Данила поглавице турске и арна- утске често звале, «да им шиша деци косу и стога су га звали ку- мом. Најзнатнији и најбогатији Арнаутин Рамосић звао га je те му je свако дете шишао и почитовао га je као што сами христи- јани почитују свога кума».71)

Игуман Серафим казује даље, како су неки угледни Арба- наси помагали да се спасе манастир од турских намета и, када je хаџи-Данило пошао у писанију по Балканским земљама и, ка- сније, у Јерусалим они су чували манастир јер су му то обећали када je полазио. У своме дому je овај богати Рамосић чувао крст манастира Дечана који je био узео у залогу да би тиме помогао манастрфу. Када су му понудили да врате новац и поврате крст у манастир он им je рекао да му га још оставе: однео га je био у једну посебну зграду, упалио пред њим кандило и тако држао. Хаџи-Данилу je признао да му je, од како je овај крст код њега, све пошло боље: «.. .Јер од када сам узео од тебе овај крст од о- но доба велики ми je берићет у кући: жена ми родила два сина и у свему сам много напреднији».72) Хаџи-Данило му je испунио жељу.

Прилике су се, касније, мењале и стање манастира постајало много теже. У једној представци, коју je игуман Серафим са братством послао, 15. фебруара 1859. године, рускоме цару Алек- сандру II изнели су како се много погоршало стање манастира и како су Арбанаси постали насртљиви: да би се сачували морали

88

су потплаћивати племена да чувају манастир. Стање се, веле, погоршало нарочито «од зимус» тако да постоји опасност да се братство разбежи: «Ах, страшно je и помислити да оставе овај дивни спомен православни времена српскога народа, ову једину подпору православља у овоме крају, ову једину утеху поробље- них верних».73)

4.

Није, колико je нама познато, довољно испитано ни то да и- ма код Арбанаса, и хришћана и муслимана, сличних или сасвим истоветних, елемената у веровањима и схватањима света и жи- вота. Ово се односи, нарочито, на северне Арбанасе, јер су јужни Арбаиаси били више под утицајем грчким и са Србима нису има- ли много додира, али се и код њих уочавају исти елементи као и код оних у Севериој Арбанији. Марко Миљанов je на једном ме- сту навео како су се Турци трудили да отварањем својих школа одуче Арбанасе од држања хришћапских обичаја и веровања, а- ли у томе нису имали успеха. «Турци су, вели Миљанов, труди- ли се око арбанашкије потурченије племена да не славе, особи- то св. Николу, говорећи им: ,Сад Мухамеда верујете, а не свето- га Николу и прве ваше свеце’. Али су Турци мало у то могли ус- кратит’, но су и сад Арбанаси, који се крсте и клањају, заједно на славе и на свадбе, жене се једни од других, као пријед».74)

Код Арбанаса традиција веровања у православне свеце по- тиче још од времена св. Јована Владимира и одржала се, тако ре- ћи, све до данас. Ова je традиција била, и остала, нарочито жива у областима где су се додиривали и, касније, измешали Арбана- си са православним Србима под чијим су духовним и културним утицајем дуго били. У својим испитивањима на терену полови- ном X IX века могао je Иван С. Јастребов утврдити знаке српско- православнога утицаја и на Арбанасе католике у Северној Арба- нији. Претци ових Арбанаса били су раније православни па су за време турске власти, због немања својих свештеника, примили и оне, које je слала пропаганда из Рима. Да би имали више успеха ови свештеници-мисионари су носили браде као и православни попови. «Унија je била готово свуда примљена, без препреке, о- собито по местима где je православље ослабило, тј. у планинама, где вера игра узгредну улогу у животу. Зато видимо у Мириди- тима и сад, обичај примати причешће у оба вида, видимо код њих старих грчких крстова. Код њих су се чували остаци старих цр-

89

кава са византијским стилом, са изображеним свецима на зидо- вима, али ваља рећи да je код Миридита све то у мањини. Више je цркава таквих остало у рушевинама, где су више или мање становници били богати те су могли украшавати своје храмо- ве».57) Код Арбанаса се дуго могло наћи католичких свештеника са брадама. Један такав поп живео je у племену Пулати: «Он je казивао покојноме Ђорђу Поповићу, оцу садашњега драгомана рускога конзулата, Алексе Поповића, да он и до сад, тј. до 1835. године, није могао научити своје Малисоре (Брђане) крстити се како се крсте Латини, и тужио се, да се они крсте са три прста и са свим по начину православном».76)

Ако се може рећи, да нема ништа необичнога у томе да пра- вославни Срби и Арбанаси католици имају неке заједничке, оп- штехришћанске, свеце, мање je обично и врло интересантно, да и поисламљени Арбанаси и лоисламљени Срби имају неке зајед- ничке празнике и верске обичаје. Марко Миљанов je истицао за Арбанасе, да они «више свечева од нас у годину славе, и један у другога иде». И они, као и православни Срби имају крсну славу, коју су славили као и православни Срби.77) Поред крсне славе славили су и друге хришћанске свеце, које су поштовали и пои- сламљени Арбанаси и Срби.78)

Главни хришћански празници, које су попгговали и поислам- љени Арбанаси и Срби, били су ови: Бадњидан, када су и поис- ламљени Арбанаси и Срби вршили неке хришћанске обичаје. Стеван Дучић je утврдио за племе Куче, да су «до недавно мус- лимани Арбанаси ложили бадњаке по српскоме обичају, палили свеће уочи Митровдана односно уочи Никољдана. Послије су их одвикле хоџе од тога».79) У Средечкој жупи муслимани «славе Бадњидан, ложе бадњаке, а врх бадњака бацају на кров ,за сва- ку дивљину и живину’».80) Као и православни Срби «славе и по- исламљени Арбанаси Ђурђевдан (Shin Gjergj). «Ha Ђурђевдан и муслимани обилазе своје њиве и ките их врбом, а сваки домаћин коље јагње ,курбан’ и једе га са укућанима и комшијама на сво- ме гумну».81) У Кучима су и Срби и Арбанаси, католици и мусли- мани, дуго времена лразновали Шћепандан заједно. Тек касније, под утицајем језуита, «Арбанаси, а по примјеру овијех и мусли- мани славе Шћепандан десетак дана прије».82) Сви славе св. Гос- пу (Богородицу), све свете, Петровдан, Митровдан и држе заду- шнице. На дан св. Симеона у жупи Средечкој почињала je сетва: «Тога дана православни и муслимани носе семе у цркву .на мо- литву’». И православни и муслимани празнују Велшш Четвртак, а православни свих девет четвртака после Ускрса, да не би ту-

90

као град усеве».83) «Дизање крста je стари народни обичај у кра- јевима где je било измешано српско-православнио и арбанашко- муслиманско становништво.

Нарочито je било велико поштовање св. Јанићија Девичко- га. У народу око Девича не помиње се име св. Јанићија Девичко- га док се не поклони Истоку и прекрсти, па се онда окрену Деви- чу и назову: свети Јањићије, старац (или: красни).84) За Арбана- се у Прешевској области утврдио je Јован Хаџи-Васиљевић, да у «кућама и данашњи дан се чува по који крст или икона из вре- мена хришћанства. Многи од њих, старији, још и данашњи дан пале воштану свећу на Ђурђев дан, али то се држи у великој тајности. Многа породица још и данашњи дан je задржала помен о својој некадашњој домаћој слави, али се тај дан ни домаћелт женском чељадету не показује. Девојка нипошто не сме да зна за тај породични дан и празник, а мушкарцу се показује тек по- што наврши двадесету годину. Девојци ће се казати празник оне куће у коју се она уда; она ће знати само за мужевљев праз- ник».85) За становнике Призренске Горе утврдио je Милисав Jly- товац, да су, иако поисламљени, чували успомену на стару веру и обичаје. Они су «чували предмете у вези са старом вером. У кући једнога Капетановића у Броду нашао сам Св. Писмо. При- чали су ми да по ковчезима и на таваницама има још славских и других икона, које као и старе обичаје чувају жене».86)

Код југословенских муслимана, који су српскога порекла, било je доста раширено поштовање хришћанских светаца. Зна се да су муслимани босанскога града Чајниче, за време другога светскога рата, сачували чудотворну икону св. Богородице, коју и они поштују. О овоме поштовању забележио je Карл Пач 1909. године: «.. .Два дана у години, на 28. августа и 21. септембра, о- собито на први дан, ходочасте овамо по неколико хиљада право- славних из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Турске и Србије, који исказују почаст светој чудотворној слици Маријиној. Зато се je Чајниче прозвало босански Марије-Цел. . .»87) На поклоње- ње и исцелење иду св. Василију Острошкоме и муслимани и ка- толици. Познато je и то, да муслимани, када се нађу у невољи, одлазе православним свештеницима да им читају молитве. У Бо- сни, око манастира Фојнице, фрањевци су читали молитве му- слиманима и давали им лекове. На захтев пашин наређује гвар- дијан овога манастира, 21. октобра 1754. године, фрањевцима, да не смеју више својим молитвама, лековима и записима помагати Турцима. Гвардијан наређује: «Инди, братијо, гледајте добро, да који у напридак тога не чини нипошто, јер бисмо на муку у-

91

дарили велику. И ако тко дође вам од Турака за неки посао, ка- жите: господару, то више ми чинити не смијемо, јербо je паша јазак учинио, да севапа учинит не моремо, који би приступио».88)

Описујући свој пут од Млетака за Цариград забележио je Француз Кукле (Quickie) 1658. године, да je био у Сарајеву и ви- део како муслимани прослављају «ноћ пророка Илије»: «Запа- љују, вели, на залазу сунца много свећа, које горе сву ноћ, кроз прозор виђају се све џамије сјајне од светиљака и воштаница, што их свак по својој могућности онамо шаље».89) У Херцеговини муслимани празнују Илијиндан тек после подне. Веле: до подне je Илија, а од подне Алија.

ЛИТЕРАТУРА

1) Rad jugosdavenske akademije znanosti i umjetnosti, knj. LVI, 1881, st. 163.2) Comstantin Jirecek, Albanien in der Vergangenheit, st. 24.3) Georg Stadlmüller, Die Islamisierung bei den Albanerin (Islamiziranje kod

Arbanasa). (U „Jahrbücher für Geschichte Osteuropas", herausgegeben von Hans Koch, neue Folge), Baind 3, 1955, st. 404.4) Na istome mestu, st. 405-406.5) Franjo Racki, Izvjestaj barskog nadbiskupa Marina Bizzia o svojem puto-

vanju god. 1610 po Arbamskoj i Stairoj Srbiji (Starine jugoslovenske alkademije znanosti i umjetnosti, knj. XX., 1888, st. 50).6) Na istome mestu, st. 51.7) Na istome mestu, st. 73, 74.8) Na istome mestu, st. 91.9) Na istome mestu, st. 92.

10) Na istome mestu, st. 105.11) Na istome mestu, st. 105-106.12) Na istome mestu, st. 114.13) Na istome mestu, st. 127.14) Marijana Balizze, Kotoranina, Opis Sandzakata Skadarskoga od godine 1614. (Starine jug. akademije znanosti i umjetnosti, knj. XII, 1880).15) Na istome mestu, st. 202.16) Јован Томић, Грађа за историју Горње Албаније, (Споменик СКА, XLII, 1905, ст. 51-78).17) На истом месту, ст. 53.18) На истом месту, ст. 58.19) На истом месту, ст. 72.20) На истом месту, ст. 77.21) Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, Београд 1913, ст. 23-24.22) На истом месту, ст. 28.23) На истом месту, ст. 29; сравни: Јован Н. Томић, Грађа за историју по- крета на Балкану против Турака крајем XVI и почетком XVII века, Бео- град 1933; Јован Н. Томић, Састанак и договор српских главара у Кучима 1914. године ради устанка на Турке, Београд 1911.

92

24) Stavro Skendi, The Albanian awakening 1878-1912 (Budjnje Albanije 1878- 1912), New Yoilk 1967, st. 12-13.25) Stavro Skendi, Religion in Albania during the Ottoman Rule (Vera u Alba- niji za vreme otomanske vlade). U „Südost-Forschungen", Intematiomele Zeit­schrift für Geschichte, Kultur und Landeskunde Südosteuropas, Bd. XV, 1956, st. 323-324.26) Po'uqueville's Reise durch Morea und Albanien nach Constantinope'l und in mehrere andere Theile des othomanisehen Reiches in den Jahren 1798, 1799, 1800 und 1801. Drittes Buch, Leipzig 1805, st. 58-59.

27) Ami Boue, Die europäische Türkei, Bd. I., Wien 1889, st. 624.28) Na istome mestu, st. 633.29) Na istome mestu, Bd. II., Wien 1889, st. 249.

30) Joseph Müller, Albanien, Rumelien und die österreichisch-montenegrinische Grence. Prag 1844, st. 76.31) Johann Georg Hahn, Albanische Studien, Jena 1854, st. 18.32) Na istome mestu, st. 18.

33) Johann Georg Haihn, Reiise durch die Gebiete des Drin und Wardar im Auf­träge der Kaiser! Akademie der Wissenschaften unternommen im Jahre 1863, st. 43, 85.34) Ђорђе Ђурковић, Албанија, Црте о земљи и народу, Сарајево 1885, ст. 5.35) На истом месту, ст. 19-20.36) Karl Steinmetz, Von der Adria zum Schwarzen Drin (Od Adrije do Crnoga Drima), Sarajevo 1908, st. 51.37) Атанасије Урошевић, Косово, Београд 1965, ст. 96-97.38) Ha истом месту, ст. 105.39) Иван С. Јастребов, Подаци за историју српске цркве.. . , ст. 27-28.40) На истом месту, ст. 139.

41) Код Јована Н. Томића, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, ст. 90; сравни Милисав В. Лутовац, Бихор и Корита, Београд 1967, ст. 40.

42) Марко Миљанов, Живот и обичаји Арбанаса, (Сабрана дјела, књ. 2, Титоград 1967, ст. 73.43) Иван С. Јастребов, Подаци.. . , ст. 140-141.44) Иван С. Јастребов, Подаци.. . , ст. 142, бел. 2.45) Иван С. Јастребов, Стара Сербиа и Албаниа, ст. 96.46) Иван С. Јастребов, Подаци.. . , ст. 142.47) Јован Н. Томић, О Арнаутима.. . , ст. 21.48) Петар Костић, Црквени живот.. . , ст. 47-48, белешка 1.49) На истом месту, ст. 113.50) На истом месту, ст. 82.51) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, ст. 219, број 713.52) Марко Миљанов, Живот и обичаји Арбанаса.. . , ст. 77.53) Karl Steinmetz, Von der Adria zum Schwarzen Drin, st. 18.54) Карл Штајнмец, Северна Арбанија, Скопље 1910, ст. 53.

55) Karl Steinmetz, Eine Reise durch die Hochländergaue Oberalbanien, Wien- Leipzig, 1904, st. 22, beleska 4.

56) Ami Boue, Die europäische Türkei, Bd. II., Wien 1889, st. 249.57) Johann Georg Hahn, Reise durch die Gebiete des Drin und Wardar, st. 108.58) Na istome mestu, st. 108, 110.

59) Евгеније Љацки, Ha изворима вечности (књига написана 1936. године), превео Милутин Деврња, («Хришћанска мисао», број 9-10, ст. 123-124).

93

60) Владимир Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српскога народа, Београд 1950, ст. 86-88, 248-250.61) Стојан Новаковић, «Црквени војвода», остатак Пећке патријаршијске хрисовуље у једном народном обичају овога краја, (Годишњица Николе Чупића, књ. XI, 1889, ст. 292.62) M. Р. Барјактаровић, Ругова.. . , ст. 112.63) Гласник, службени лист СПЦ, број 6, јуни 1960, ст. 160.64) Стојан Новаковић, «Црквени војвода», ст. 293; M. Р. Барјактаровић, Ругова.. . , ст. 112.65) Иван С. Јастребов, Подаци.. . , ст. 37-38.66) Марко Миљанов, Живот и обичаји Арбанаса.. . , ст. 61-62.67) Иван С. Јастребов, Стара Сербиа и Албаниа.. . , ст. 32.68) Иван С. Јастребов, Подаци.. . , ст. 55.69) Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева, Путовање по словенским земљама Турске у Европи.. . , ст. 326.70) На истом месту.71) Серафим Ристић, Дечански споменици, Београд 1864, ст. 48-49.72) На истом месту, ст. 52.73) На истом месту, ст. 78-79.74) Марко Миљанов, Живот и обичаји Арбанаса.. . , ст. 72-73.75) Иван С. Јастребов, О православним српским старим и новим црквама у Старој Зети.. . , ст. 160; сравни: И. С. Јастребов, Подаци.. . , ст. 60.76) На истом месту, ст. 161.77) Марко Миљанов, Живот и обичаји Арбанаса.. . , ст. 71-72.78) Видосава Николић, Прилог проучавању обичаја славе.. . , ст. 365-366.79) Стеван Дучић, Живот и обичаји племена Куча.. . , ст. 493.80) Видосава Николић, Природа у веровању и обичајима у Сретачкој жу- пи, (Гласник етнографскога музеја САН и умјетности, књ, IX-X, 1960-1961, ст. 129).81) На истом месту, ст. 130.82) Стеван Дучић, Живот и обичаји.. . , ст. 245-246.83) Видосава Николић, Природа у веровању.. . , ст. 135.84) Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа, Београд 1967, ст. 71.85) Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Историјска, етнографска и политичка испитивања. Књ. II: Прешевска област, Београд 1913, ст. 140.86) Милисав Лутовац, Гора и Опоље, Београд 1955, ст. 271.87) Карло Пач, Из Плевљанскога санџака, (Гласник земаљскога музеја Босне и Херцеговине, XXI, 1909, ст. 108.88) Владимир Ћоровић, Неколико Фојничких писама, (Гласник земаљског музеја Еосне и Херцеговине, XXI, 1900, ст. 485).89) Ciro Truhelka, Opis Dulbrovnika i Bosne iz 1658 (Glasnik zemaljskoga ma- zeja Bosne i Hercegovine, knj. XVII, 1905, st. 428-429).

94

ШИРБЊЕ АРБАНАСА HA СРПСКОМ ПРОСТОРУ ЗА ВРЕМЕ ТУРСКЕ ВЛАДАВИНЕ

Врло je тешко, ако je то уопште могуће, дати исцрпан при- каз етапа и броја ширења и продирања Арбанаса у српске зем- ље. Оно што се може јасно и одређено рећи јесте, да je то био дуг и сложен процес и да се, највећим делом, дешавао под заш- титом и уз помоћ турских власти, што, опет, не може да значи, да je то био део неке планске политике Цариграда. Видели смо да су Арбанаси, примајући у већини Ислам, постајали повлаги- ћен иарод и нико им није сметао да се изливају куда су и како су хтели.

Они су се кретали са простора средњевековне Арбаније, чи- ју географску слику приказује Милан Шуфлај када вели, да je «то био поглавити географски и етнографски појам, никада крут, вазда текући, али притом у сталном расту... Појам средњовечне Арбаније знатно je мањи од данашњега политичкога. Он обсиже, у најширем смислу, земљу од арбанашких Алпа, од Пепелнатих или Мјесечевих Гора.. . до Томора, од Дрина до Војуше или чет- верокут Бар-Авлона-Охрид-Призрен. Два последња угла узета су тек због маркантности. Тачније треба на њихова мјеста стави- ти два много мање позната имена, а то су Свети Спас на Дрину и Струга на сјеверном шиљку Охридскога језера, које се у Жити- ју св. Наума назива ,Бело Језеро’».1)

На другом месту су Шуфлај, JI. Талоци и К. Јиречек навели, да je, у византијским изворима X I века, Alvanon, Arvanon signifi- cal ßabun serborum ulrumque Polatum, regionem scilicet totam a laeu Scutarensi ad Drin barr (?) viae Scodra-Prizren se applicantem comprehedneus (?) saeculo ХИ-iam aliquante maiug est Arbano Byzanti- norum.2) Приказујући «Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustratia». Станоје Станојевић je за границе Арбаније, како су ту одређене, рекао да «иду далеко преко природних, етничких и и- сторијских граница те области, која би се у то доба могла с раз- логом назвати Арбанијом. Ту je у границе средњевековне Арба- није унет Призрен и готово цела Метохија и, сем тога, Зетско приморје чак до Дубовице. Повлачење такве границе нема нарав- но са науком ничега заједничког, оно je изведено по политичким комбинацијама и претензијама аустро-угарских политичара».3)

95

Приказујући једно друго Шуфлајево дело4) Станоје Стано- јевић je замерио Шуфлају на растегнутом појму Арбаније и на- гласио, да je Шуфлај «изоставио чисто српске крајеве, који су у збирци извора били унети у обим Арбаније».5) У једноме Опису Источне Европе, који je настао «по свој прилици у првим месеци- ма 1308. године», како мисли Владимир Ћоровић,6) вели се за Ар- банију да je «доста широка и велика» и да су јој становници ра- тоборни. Сва се Арбанија делила на две покрајине: Клисуру и Томорицу, али наводи и друге области: Cumania, Stophan, Polatus, Devra.7)

Јован Цвијић je тврдио, да су се арбанашка племена, пред словенском навалом повукла била у «планине и на арбанашко приморје, нарочито јужно од Скадра, ту су остали изоловани и нису давали знаке народнога и државнога живота. У ово су доба само местимично прелазили долину Црнога Дрима на истоку, мо- жда једва где и северну граниду Епира на Југу. И у овако огра- ничену етнографску Албанију населили су се многи српски досе- љеници (нарочито у Северној и средњој Албанији) за време дуге српске владавине. У Задриму и Забојани код Скадра превлађи- вало je српско становништво, тако да je Скадар могао бити пре- стоница Зете».8) И Константин Јиречек je држао да су Арбанаси у раном средњем веку били ограничени на једној малој области: главнина им je становала у четвероуглу Скадар-Призрен-Охрид- Валона. У XIV веку помињу се и у садашњој Црмници и код Ко- тора.9) Илија Синдик вели, да je Арбанаса највише било у Грб- љу и да су се највише бавили земљорадњом и сточарством, али нису могли бити кметови, «ако нису били припадници општине и нису плаћали дажбине као други Грбљани».10)

К. Герсин (др Нико Жупанић) указује на то, да се у средњем веку под именом Арбаније разумевала «брдовита област између Драча и Охридског Језера. Млечићи су у XV веку проширили опсег појма Арбаније у северном правцу до Боке Которске док се данас, према меродавним ауторима, под Арбанијом разуме изду- жено приморје између Бојане и залива Арте».1') Јохан Георг Хан пише: «Албанија се налази између 39 и 43 степена северне ши- рине, она je једно узко приморје, јер права линија њезине обале износи близу 100 сати, док просечна ширина износи око 30 сати, која се према северној граниди за Vs шири, према југу пак за то- лико смањује».12) Северна Арбанија je, и према Хану, до смрти цара Душана претстављала «интегрални део српскога царства», али je то, после Душанове смрти, престало: династи ове области ослободили су се потчињености српској држави.'3)

96

2.Било je, видели смо, арбанашког становниигтва у српској

средњевековној држави, које je, највећим делом, било сточарско. Стојан Новаковић je тврдио, да се живот у селима старих срп- ских земаља био тако искристалисао да су имена Власи и Арба- наси постала «синоними са именом сточара. И у нашим спомени- цима помињу се почесто Арбанаси не као национално име, него као апелативно име за ненастањене пастире».14) Да касније рас- прострањавање Арбанаса у српским земљама није могло настати од овога елемента може се узети као сигурно. Ово распрострања- вање je настало током времена, у етапама које су биле условље- не разним околностима. Узима се као доказано да je ово проди- рање арбанашкога елемента у српске земље било последица при- мања Мслама уз заштиту коју су поисламљени Арбанаси ужива- ли од стране турске власти. Георг Штадтмилер вели, да турска власт није ометала ширеше Арбанства на Балкану, него му јепо- годовала пошто je велики део Арбанаса, око 1600. године, био примио Ислам: «Повлађивани од Османлија могли су Арбанаси тада запосести највећи део области Старе Србије и Западне Ма- кедоније. Са распростирањем арбанашке народности ширила се тада све више и ознака ,Арбанија’ за ове области».15)

На исти овај моменат указивали су и Јован Цвијић и Јован Н. Томић. Цвијић вели, да су Арбанаси, примивши Ислам, «до- били потпуну слободу и постали господари».18) Цвијић, с правом, помиње и економски моменат као фактор који je подстицао Арба- насе ка исељавање: «Окренули су се на Исток и почели насеља- вати плодне котлине. А под утицајем превласти Арбанаса, Срби у Арбанији су били исламизирани и поарбанашени, изузев јед- нога дела оних у области Голога Брода на левој обали Црнога Дрима, и оних који су пребегли у унутрашњост Полуострва».17)

Јован Н. Томић, који je темељито проучавао насељавање Ар~ банаса у српске земље и, уопште, српско-арбанашке односе, ис- тиче, такође, да je ово арбанашко ширење било под заштитом Ту- рака: «Ширење Арбанаса изван граница праве Арбаније није та- ко давнашњега порекла. У доба њена самосталнога живота и све док je сачињавала једну покрајину у држави народа на вишем ступњу него што су Арбанаси, њене су границе биле врло скром- не. Те се границе арбанашкој нацији не мењају ни за два прва века турскога господарења, за све време напредовања и снажења турске државе. Тек од времена када Турцима потчињени хриш- ћански народи, у првоме реду Срби, покушавају да дођу до сло-

97

боде, Арбанаси као насеље почињу прелазити стару међу. Њих, и то нарочито Арбанасе мухамеданце, Турци употребљавају као елеменат за уништење покрета за слободу и за проширење му- хамед анства ».18)

Јован Цвијић je утврдио четири арбанашке миграционе стру- је у наше земље: Малисорску, Дукађинску, струју Шкумбије и струју Тоска, која се спуштала у Епир и одатле у Средњу Грчку. За нас су важне прве три миграционе струје, јер су водиле у H a ­

rne крајеве. Малисорска струја се «распала у две гране, од којих je једна ишла Метохијској и Косовској котлини где je српско становништво било ретко због исељавања у Моравску Србију и у Угарску. Друга струја je преко превоја на Проклетијама преш- ла у долину Горњег Лима и Плава (поглавито Клименти) и у до- лину Горњега Ибра између Рожаја и Рибарића; одатле се она ра- зливала на Запад до Новога Пазара и Сјенице и асимилирала са и- сламизираним српским становништвом».19) Дукађинска струја je обухватала арбанашко становништво око Дрима са Миридитима и становништвом из области Маће и Лурије. Ова струја je продр- ла најдаље на Исток, до Масурице и Лесковца у долини Јужне Мораве. Драгутин М. Ђорђевић je утврдио, да су ова арбанашка продирања прешла чак и преко Мораве до села Чечине: насеља- вајући ове крајеве Арбанаси су вршили велике зулуме: «Али ка- ко су сва насеља од Шумана код Лебана до Лесковца, дуж Јабла- нице, била чисто српска, служила су као јака брана против арба- нашкога надирања према Лесковцу и Морави».20) Под притиском арбанашкога продирања повлачили су се становници Косова и Метохије и насељавали се у пределе Лесковачке Мораве. «За ста- новнике из тих крајева зна се да су ,од куде Пећ’ и да су овде до- спели услед арбанашкога зулума. Њих називају ,староседелци’, ,старинци’, да су ,туј од век’, па чак и од ,латинско’».21)

Дукађинска струја овладала je у Љуми, затим у Шарпла- нинским жупама (Гора и Опоље), у околини Призрена, у Мето- хији и на Косову... «Идући за српским миграцијама, једна арба- нашка струја пошла je на север, али су je на путу код Ваљева масакрирали Турци; само један мали број арбанашких породица успео je да пређе Саву и да се настани у Сремским селима Ртков- цима и Никинцима где су се асимилирали са Хрватима».22) Ово су били Клименти, римокатолици по вери, «и задржали су само успомену о своме арнаутскоме пореклу».23)

Струја Шкумбија ишла je старим римским путем Via Egnatia «продрла je у Западну Македонију, где Арбанаси чине више о- самљених група; осим појединачно, нису ушли у голу и љети

98

спрљену долину Вардара, као и на левој обали ове реке. Изван Via Egnatia северно од Струге и Охрида, арбанашки су пастири прешли Црни Дрим и високе планине и ојачали су арбанашко становништво у неколико планинских области око Дебра, асими- лирајући Србе. Прешли су у Тетовску котлину и у околину Ско- пља, до Куманова, а у растуреним групама и до Вардара».24)

Хронологија ових померања арбанашкога становништва ни- је утврђена. У XVI веку етничка граница Арбанаса «не допире ни до састава Црнога и Белога Дрима. Дукађин задуго није при- падао Арбанији».25) Маријан Бици je, видели смо, забележио да од Дукађина почиње Србија.28) О српскоме карактеру Метохије и, нарочито, Косова оставили су податке и Бенедикт Курипе- шић и Маријан Бици. У Опису Скадарскога санџака из 1614. го- дине даје Маријан Болица нешто података и о становништву о- вих крајева. Док je у градовима био више заступљен страни еле- менат, села су била српска и православна.27) За Пећ каже, да je «sedia patriarcale de calogieri di rito serviano e greco, dove resisiede il patriarche Gjovani, con gran pompa et custodio da Turchi gjaniceri ot- tenuti della Porta di Constantinopoli et da lui mantementi a proviggone in santuosimo pallaggio e rischissima e bellissima chiesa, che tiene con grande Venerratione diversi corpi de' santi greci, dove si trove un cor- po santo del re Milutin de Servia.. .»2e) У једноме «Realzione» Арба- баније из 1570. године вели се, да арбанашка граница допире до Дукађина.29) што би се могло узети као доказ да у то време није даље било арбанашкога елемента. Три године после овога «Rela- zione» забележио je Дифрен Канаја, француски посланик на Пор- ти, да су Арбанаси, као пљачкаши, продрли све до Качаника, где су убили «петорицу кадија и сву њихову пратњу. Због тога je посланство морало проћи кроз кланац са оружјем у руци».30)

Према истраживањима Јована Хаџи-Васиљевића није тада могло бити Арбанаса у овој области. И почетком XX века, после свих досељавања и мешања становништва, у Кумановској обла- сти je било 2/3 Срба према Ј/з Арбанаса, који потичу из племена Краснићи и Гаши: «Али племенска традиционална организација и не постоји у ових Арнаута. Стога што су у се претворили зна- тан проценат српскога елемента, они немају све оне карактерне облике својих сродника у матици својој. Већина од њих говори српски језик, а у помешаним селима сви говоре српски. Они се и у ношњи мало разликују од Срба... Данашњи Арнаути у овој об- ласти нису сви Арнаути. Доста су они у се претопили Срба. По- мухамедани ли се Србин у селу у коме има Арнаута, он се и по- арнаути јер сви Срби у измешаним селима знају арнаутски».31)

99

3.Од пада Зете до обнављања Пећке патријаршије (1557) про-

текло je 67 година. За то време био je положај Срба у турској ца- ревини тежак и у многом неодређен. Турци нису могли превиђа- ти чињеницу, да су се Срби најдуже борили против њих и били последњи савладани. Има знакова да су Срби, и за то време, ус- певали да свој простор сачувају од већег прилива странога еле- мента. Из једнога прегледа становништва неколико санџаката из прве половине XVI века, који je дао Омер Лифти Баркан, види се да број поисламљених становника није још тада био велики. Наводимо, само, неке од њих: санџак Охрид имао je од 33.389 ста- новника само 641 муслимана; санџак Скадар од 24.975 становни- ка само 1.116 муслимана; санџак Дукађин није имао још нијед- нога муслимана од 1.829 становника; санџак Призрен од 18.741 становника само 359 муслимана; санџак Вучитрн од 19.614 ста- новника само 700 муслимана.32) Овај попис становништва вршен je о-ко 1520. до 1530. године, а то je време када je Бенедикт Кури- пешић пролазио преко Косова. «На територији садашње Косов- ско-Метохијске области, вели Атанасије Урошевић, не узимају- ћи градове у обзир, муслиманско се становништво, са око 250 ку- ћа једино јавља у Метохији (код Пећи) и у Лабу».33)

И Адем Ханџић истиче претежно српски етнички карактер Косова и оспорава тезу да je тамо почело досељавање Арбанаса тек после Велике сеобе у земље северно од Саве и Дунава (1690). На основу једнога турскога пописа становништва у области Бран- ковића из 1455. године који je обухватио 600 села види се да je становништво било претежно српско и православно: «Утицај православне цркве био je врло јак, што се види по бројноме све- ћенству, црквама и манастирима. Скоро у сваком селу био je е- видентиран поп а у значајним селима по два и три попа. Осим тога у селима су живјели и бројни испосници (калуђери) . . . Од неславенскога становништва које je ту било стално насељено могли су се као мањина утврдити Арбанаси, Грци, Бугари. .. Нај- већи број тих страних имена je отпало на арбанашко становниш- тво, док су остали представљали гхојединачне и ријетке случаје- ве. Арбанаси се појављују у цијелој овој области, свакако у зна- тно ограниченом броју. Налазимо их редовито на трговима по неколико домаћинстава».34)

Од обнављања Пећке патријаршије (1557) до патријарха Јо- вана (1592. до 1614) српски народ je, унутар граница велике тур- ске царевине, доживљавао своју и духовнорелигиозну и етнич-

100

ку обнову.35) Породица Соколовића налазила се на челу не само Српске православне цркве, него je из ове породице било и неко- лико високих турских великодостојника, који нису заборавили своје српско порекло, ни интересе својих сународника. За време ових Соколовића десило се наше пуно и црквено и етничко ује- дињење, које, по опсегу и важности, знатно превазилази оно што je цар Душан био постигао.

Преокрет, и то врло трагичан, у односима српскога народа и турске царевине настаје са доласком патријарха Јована Кантула (1592-1614) на чело Српске православне цркве. Патријарх Јован je напустио политику сарадње српскога народа са турском држа- вом и ставио се на чело пабуне против ње. Ову линију борбе про- тив турске власти следиће и сви српски патријарси даље, изумају- ћи само патријарха Пајсија, директнога Јованова наследника, који je морао да исправља оно што још се исправити дало.

У ово време оформио се био покрет за ослобо-ђење од Турака и веровало се у помоћ и подршку Запада у овој акдији. «У томе покрету српски народ je узео јачег учешћа него који било други народ на Балканском Полуострву. Уопште сви што су радили на покрету хришћана на Балканскоме Полуострву против Турака нарочито су водили рачуна о учешћу српскога народа. А то није било без узрока. Српски народ je био најмногобројнији од дру- гих народа под турском влашћу, показивао je најмање воље да сноси турски јарам и највише готовости за покрет».38)

Време патријарха Јована означава и почетак појачаног тур- ског притиска на српски народ, али, истовремено, и време сарад-- ње Срба и Арбанаса у борби против Турака. Та сарадња je има- ла дугу традицију и обнављала се када год се за то указала при- лика.37) Као и у XV веку тако су и у XVI и почетком XVII века и Срби и Арбанаси, желећи да се ослободе од Турака, успостављали међусобне везе и погледали на Запад тражећи помоћ, која je ви- ше обећавана него игго je била стварна. Када je реч о овим доди- рима и сарадњи онда се, највише, мисли на становнике Северне Арбаније где je била остварена српско-арбанашка симбиоза што je омогућивало заједничку акцију српскога и арбанашкога хриги- ћнског живља.38)

Акција за покретање борбе против Турака кретала се, кра- јем XVI и почетка XVII века, око две истакнуте црквене лично- сти: око пећкога патријарха Јована и око охридскога архиепис- копа Атанасија, који je био врло покретан а мало реалан. И један и други су тражили ослонац на Западу, који се у Арбанији осла- њао на римокатоличко свештенство, а на српскоме простору на

101

патријарха Јована Кантула. Архивска грађа, која je о томе об- јављена, даје јасну слику ове активности. Интересантно je напо- менути, да су патријарх Јован и архиепископ Атанасије имали у својој титули додатак «и Арбаније» и Маћедоније. Тако се нази- ва патријарх Јован у пуномоћи, коју je дао Јовану Ренезију.35) О- хридски архиепископ Атанасије, једна изразито авантуристичка природа, китио се титулама веома произвољно и без икаквога и- сторијскога основа. Он je, ваљда да би што више опсенио хриш- ћански Запад, истовремено црквени поглавар и Прве Јустинија- не, и Бугарске, и Србије, и Арбаније, и Влашке и Молдавије, и Литве и Русије.40) Као да je то разметање са титулама била наро- чита слабост охридских архиепископа китио се титулама тако исто и охридски архиепископ Дионисије у молби од 20. децембра 1757. године, којом je тражио књиге из Русије (ово тражење по- казује да су и његово свештенство и народ били Словени). На о- вој молби назива се Дионисије старешином земље «Македоније, Бугарске, Албанске, Далматинске, Српске и уопше целога Или- рика».41)

На организовању устанка против Турака радили су и римо- католички бискупи Арбаније, који су се више ослањали на Па- пу него на Млетке. У то време заједно сарађују на овоме послу и православни и римокатолички свештеници (Дамјан Љубибратић и фра Доминик Андријашевић), изасланици крстаре од једне зе- мље до друге, бројни авантуристи вуку из свега тога добре лич- не користи за себе. У Напуљу, где се стичу поклисари са Балка- на, напул>ски вицекраљ окупља око себе и Арбанасе и Србе из јужних крајева.42) Према једној вести Дукађинци су се спрема- ли 1597. године да устану против Турака и да нападну Улцињ.43) Химериотима je архиепископ Атанасије стално давао наду да ће их наоружати и повести у борбу против Турака. Године 1607. из- био je један арбанашки устанак у области Кроје. На оружје je било устало око 3.000 људи. И овом приликом прикључили су им се Дукађинци. «Цри овоме раду успех арбанашких племена ве- зиван je за акцију војводе Грдана, који je једнако стајао у вези са главарима суседних племена и радио договорно са патријар- хом пећким Јованом. Бол>е рећи сматрало се да успеха у Арба- нији може бити само ако овај ступи у акцију, јер се рачунало да ће овај побунити Црну Гору и суседне јој крајеве па тим подели- ти турску силу и ослабити je према Арбанији, на коју би се у- путила шпанска флота и војска. Стога je вице-краљ и слао она изасланства Грдану».44) У вези са овим преговарало се о заузећу Љеша, Скадра и Котора о чему je и патријарх Јован био обавеш-

102

тен. . .iS) Када су се, 1609. године, поново побунили Дукађинци прикључила су им се, поред Климената, Хота и Кастриота, и срп- ска племена Кучи, Пипери, Буатоножићи и Бјелопавлићи.46) И овај je устанак пропао. Није имао више успеха ни покушај ми- трополита Висариона и «султана Јахије» («Александар кнез од Црне Горе»). Митрополит Висарион je имао разгранате везе и са арбанашким племенима и са хајдучким харамбашом Вергом (Vergo), који je нападао Турке. Под утицајем ове двојице Кли- менти су без успеха напали Јањево 1615. године.47)

Доказујући, да није било никаквог састанка и договора срп- ских главара у Кучима 1614. године Јован Н. Томић вели, да je постојао договор о покрету између српских и арбанашких глава- ра и договор са шпанским краљем који je требао да им укаже војничку помоћ.. ,4е) Све док je постојала сарадња између Срба и северних арбанашких племена у борби против Турака не може се говорити о неком националном антагонизму ни једних ни дру- гих. Исламизирање није крајем XVI и почетком XVII века још било узело толикога маха да би и код једних и код других било потамнило свет о хришћанској солидарности и о жељи да се о- слободе од турскога ропства. Трагични крај живота патријарха Јована и, нешто пре тога (пре 1612. године) смрт војводе Грдана, учинили cv да je код Срба, за једно извесно време, било јењало одушевљење за борбу против Турака. Патријарх Јован je 1614. године «отишао у Цариград народним послом, он je тамо задр- жан, и по свој прилици од Турака удављен. О његовој смрти се зна само по једном запису око слике у Патријаршији у Пећи, где се вели да се он престави у Цариграду 14. октобра те године и да му je гроб у Цариграду близу Јени капије.49)

Одлазак или принудно одвођење патријарха Јована у Цари-

град био je, несумњиво, акт освете од стране Турака. Њему су

следили други као што су, и пре тога, Турци били појачали свој

притисак на Србе: тај притисак je нашао најдрастичнији израз у

спаљивању мошти Св. Саве. Поисламљени Арбанас, велики ве-

зир Синан-паша, са својим једноверним саплеменицима, наредио

je да се тело Св. Саве однесе из манастира Милешева у Београд

и спали на Врачару.50) Један запис из 1595. године бележи: «Не-

ка се зна када Турци спалише Светога Саву, архиепископа срп-

ске и приморске земље, у Београду. Начелни везир Синан-паша,

који je био пред војском».5') Десет година касније потсећа један

други запис на овај догађај: «И у та времена спали проклети Си-

103

нан-паша Светога Саву у Београду; и беше много невоља калу- ђерима и запустошење цркава».52)

Није сасвим јасно: који je од двојице Синан-паша дао да се спали тело Св. Саве. Постојала су двојица Синан-паша и обоји- са су били из области Љума и потичу, према Ивану С. Јастребо- ву, из српскога рода. Једноме од њих дао je султан Мурат III (1574-1595) низ села у крају где се родио. Његови се поданици називају рајом, која му je обрађивала та села. Назив раја пока- зује да су они још тада били хришћани (у овоме случају Срби). «Становнике турске царевине друге вере на пример латинске зо- ву управ Латин или католик». Ови Срби су прешли на Ислам и затим се поарнаутили због услуга које им je чинио овај Синан- паша.53) To je било време робовања која су погоршавала положај хришћана. Један запис бележи 1571. године, да «у то време беше велика туга од Турака и велика глад по целој земљи».54)

Док je патријарх Јован био на челу цркве било je, према на- шим домаћим вестима, турских насиља. Један, подужи, запис бе- лежи 1598. године недела турске војске која се враћала из Угар- ске и зимовала јужно од Саве и Дунава. Писац записа вели: «Да, укратко, кажем: палећи села и градове, опустошише многе црк- ве и покрадоше свете иконе и света места оскрнавише и раско- паше; и тада, у то љуто, зимско време, свлачили су (људе) до на- га и тукли их на земљи, други су наги везивани за репове коња, који су их вукли; једне посекоше, а друге устрелише. И не беше места где нису мртви лежали. Други су одвођени у туђу земљу и растављани (од сродника). И беше тада горко кукање и плач, пријатељ од пријатеља биваше растављен, брат од брата, син од оца, мајка од сина. И чујаше се горки плач и ридање. Куку и јао нама, говораху, било би нам много боље, да нас све један гроб прими, него што бивамо одвођени у туђу земљу. Горко су ридали и плакали један другоме. И би коначно запустошење земље».5") Слично се дешавало и 1609. године. Један запис бележи: «И ра- ди умножавања сваке неправде међу људима одвођена су деца од родитеља својих и ишчезну свака блага љубав код људи, чо- век човека дави и коље».58) Један други запис, из исте године, ка- зује, да je било «много страхова од Турака и од софте и од мно- го зла њихова».57) И те, 1615. године, беше велико гоњење хриш- ћана.58) Све je ово морало утицати на народ и појачавати прела- жење на Ислам као заштиту од прогона који су се множили. То

je, свакако, морало бити једнако и код Срба и код Арбанаса хри-

шћана.

104

4.У времену, које се све више мењало и под околностима које

су бивале све теже, умножаван je и код Арбанаса прелазак на Ислам. Има нечега психолошки тешко објашњивога у чињеници, да су ови обраћеници били опијани фанатизмом и неком прими- тивном глађу за обиљем које им je недостајало док су били раја. Код њих се искристализавала још већа нетрпељивост према хри- шћанима у којима су они сада гледали и живо онеспокојавање своје изневерене савести и угрожавање њиховога новога, повла- шћенога, положаја. Бранећи сада турску царевину они су, исто- времено, бранили и свој повлашћени положај и пустахилук за који нису никоме одговарали. А држави, која je била почела да се љуља, био je баш овакав елеменат потребан. «Све док Турска јача, све док je она своје изабране трупе састављала одабирају- ћи хришћански подмладак, Арнаути у турској војсци и иначе не истичу се ничим. Лли кад Турска почиње слабити, и војнички и финансијски и територјално, и код хришћана под турском вла- шћу, којима су на челу Срби, почињу дизати главу и покушава- ти да се ослободе претешкога јарма, Арнаути муслимани јесу ти којима се турска власт обраћа и њима служи за што јаче угње- тавање раје».59)

Вук Винавер истиче, да су Арбанаси, примајући Ислам, по- стајали нови део «владајуће класе» што им je омогућавало да према хришћанима, у овоме случају према Србима, врше насиље: «У ратним годинама, током којих je од краја XVI века Турска у- век доживљавала убрзање свога пропадања, Арбанаси су могли да запоседну широке просторе, продирући као неопходан елеме- нат турскога поретка ван своје етничке територије. . . Прелаз на Ислам и играње истакнуте улоге (посебно у доба рат, омогући- ло je многим Арбанасима да постану јак фактор, који je истовре- мено и конзервативан (мада сами део општега нереда) они су сво- јом војном конзервативном силом с једне стране спречавали др- жаву да се брже распадне, али су баш својом акцијом доприно- сили даљем нереду и распадању државе: рушећи безбедност спречавали су развој нових елемената који су једини могли да

их трајније издвоје из царства и омогуће им стварни успон на

широкој бази, а не само на основи мутнога јатагана изолованих.

често завађених горштака и разбојника који нису желели ништа

друго него ничију власт у близини својих оваца и чифчија и што

слабију власт у даљим крајевима које су похарати мислили».60)

105

Уочено je већ, да су поисламљени Арбанаси успевали да то- ком времена заузму утицајне положаје у Турској царевини. Ами Буе их je због тога и назвао «Швајцарцима Истока»: «Арбанаси су Швајцарци Истока, увек су понеки у служби Султана као и у оној египатских паша, л>уди из државе барбара, чак Миридити. били су некада у служби Папа, Напоља, Француске под Хенри- хом IV и Аустрије».61) И Сами-бег Фрашери вели, да су Арбана- си били Турцима врло одани. «Због тога налазили су Турци у Ар- наутима верне и храбре саборце док су Арнаути код Турака на- лазили владу, која je била потпуно према њиховом укусу. За време Турака била je Албанија богата и цветајућа земља, јер су Арнаути, заједно са Турцима, ишли свуда у рат и враћали се на- товарени богатим пленом, златом, сребром, скупоценим оружјем и коњима из Арабије, Курдистана и Маџарске назад у Арбани-

ју»-62)Сами-бег Фрашери наводи да je у турској царевини било 25

великих везира, који су били Арбанаси и «били управо највеће и најмоћније личности које су заузимале овај положај».63) К. Герсин додаје, да су Арбанаси у Старој Србији били носиоци И- слама и да су због тога имали повлашћени положај: бити тамо Арбанас значило je исто толико као бити муслиман. Због тога су и они Срби, који су примили Ислам гледали да што пре науче арбанашки језик иако су у породици говорили српски. . ,64) И мно- го касније указивао je Екрем-бег Влора на велики утицај поис- ламљених Арбанаса у Турској. У својим «Успоменама» он наво- ди један разговор са Талат-пашом, који je 1921. године убијен у Берлину. Паша му je рекао: «Ви сте много више него Турци ко- ристили од моћи царства».65)

Овај повлашћени положај омогућио je Арбанасима у Тур- ској да врше своје пљачкашке походе и да се натурају хришћа- нима који се нису могли бранити. Увек наоружани и орни за пља- чку ови су Арбанаси, кроз неколико векова, продирали на разне стране. То су чинили и сами и онда када су сачињавали део тур- ских трупа. Један запис из 1651. године казује, да су «Арванити и Климанти» (Клименти) у саставу трупа Али-паше Ченгића пљачкали цркве и манастире и робили народ.68) Године 1778, 17. августа, напало je педесет Арбанаса манастир св. Јована Рилско- га, недалеко од Софије, «и изгориха до основаниа все здание кро- мје пирга и цркве».67) Пљачкашки походи нису штедели ни Све- ту Гору: године 1821., вероватно у вези са грчким устанком, Ар- банаси су напали и манастир Хиландар и опљачкали га. Већина монаха се разбегла, у манастиру je остало само дванаест монаха:

106

«И велико зло претрпесмо од ерсовскије Арнаута, такође и од Сераскерових људи, који су били у караули».68)

Продирање Арбанаса у српске земље није вршено само мир- ним путем, него и насилним потискивањем и покоравањем срп- скога живља, које je било незаштићено и, због учешћа у устан- цима против Турака, и политички компромитовано. Све je то о- лакшавало и гушење српских оаза у ужој Арбанији, које су се задржале још од средњега века. «Арбанаси и Срби су измешани, нарочито северно од клисуре Црнога Дрима. Највећа оаза са срп- ским становништвом je Голо Брдо; ово становништво je архаич- них особина и делимично исламизирано. Северно од Голог Брда. у областима Черменика, Булчизи и у долини Маће, наилази се на арбанашке породице српскога порекла, које су очувале срп- ске и хригићанске обичаје. Многе српске породице на другој о- бали Дрима у Радики и Малој Реци, пореклом су из ове три, да- нас арбанашке области. Оне одржавају везе са оним својим исла- мизираним и поарбанашеним рођацима, посећују их о празници- ма и до скора су се сматрали обавезним да освете крв».65)

Српски исељеници из Арбаније насељавали су се на разне стране. «Они од Скадра и Драча расули су се по Македонији, по Старој Србији (у Средској, па Тетовској, Поречкој и Битољској Котлини, у горњем току Пчиње. Остали Срби из Арбаније, из долине Маће и из области Мокре, Черменике, Булчуза итд. по- главито су се насељавали у западној Маћедонији (околина Дебра и Мијачка област, Маврово, и др.). Има их у Горњој Пчињи, ко- ји су пореклом из Елбасана (Басановци). Ова јужна струја je за- хватила и кренула и велики део старога становништва Јужне Мораве».70) И у пограничном етничком простору арбанашкога средњега века насељавало се српско становништво за време ду- ге српске владавине: «У Задриму и Забојани код Скадра прео- влађивало je српско становнииггво: тако je Скадар могао бити престоница Зете. Али за време Турака Арбанаси су се напрасно раширили».7’)

Из извештаја Марина Биција може се више дознати о томе какав je био бројни однос између хришћана и поисламљених Ар- банаса, него какав je био тај однос између Срба и Арбанаса у тим прелазним областима. Не би се могло рећи да су тада, на томе простору, сви «Латини» били Арбанаси. Поред нешто Дубровча- на било je туда и Срба римокатоличке вере.72) За реку Дрим вели Бици, да она «divide verso la parte settentrionale l'Albania dalla Ser- via».73) Јован Цвијић je истицао, да je y Љуми, y почетку XVII века, «живео знатан број српскога становништва, али je морало

107

бити и Арбанаса».74) Иван С. Јастребов je забележио и ово: «Још 1820. године у ЈБуми су се многи служили српским језиком. Ми знамо и сада неке Љумљане, који су нам причали да су њихови очеви пре педесет година, још зборили српским језиком. Сада у ЈБуми и у Опољу зборе арнаутски, јер српскога језика нико не зна од становника. Само у Гори сачуван je српски језик».75) За Подрим je утврдио Миленко С. Филиповић, да je арбанашка ко- лонизација тамо доста свежа: «Међу Арбанасима и Подриму и- ма их који су по-реклом из Малесије, а више их je из Миридитске области и Дукађина. У Цапарцима су ми Миридити казивали та се они нису женили од Малисора, јер су се Малисори много ,тур- чили’, прелазили на Ислам. Међутим, прелазили су на Ислам много и Миридити (,Фанде’)».78) Овде, према Филиповићевим ис- питивањима, «Срби представљају најстарију групу становниш- тва. Некада су они били једино становништво. Спуиггање Арбана- са у Подриму отпочело je за турскога времена. Међутим, од тих старијих досељеника нема ни трага нити се зна да ли се посрби- ли (што није невероватно) или су изумрли или се даље премести- ли. Нарочито велики прилив католичких Миридита настао je о- ко 1880. године. У то исто време долазе и арбанашке избеглице из Србије (1878). Тада су Срби морали да напусте Вележу и Шпи- надију. Арбанаси су истискивали Србе и на тај начин што би по- једини Арбанаси чифчије наговарали агу да уклони његовог су- седа Србина чифчију и да доведе неког његовог рођака или ку- ма Арбанаса. Многи Срби су се иселили сасвим, а многи су, по- што су почифличени, постали врло покретљиви и селили се из села у село. У Шпинадији, Вележу и другде су још веома свеже успомене и многобројни трагови од некадашњега српскога ста- новништва. Многи од Срба су прелазили на Ислам и данас су већ сасвим или готово сасвим поарбанашени. Сада арбанашки родови у селу Свркама зову се Поповићи, Томашевићи и Цветковићи. Цветковићи набрајају ове родове: Сали-Лимон-Исак-Цветко. Пре- ма томе они су прешли на Ислам тек почетком X IX века».77) И- сламизирања je било у XVII веку и на простору који нас овде ин- тересује и у Епиру. Григорије Љвов Арш истиче, да je почетком XVII века било само 3% поисламл>ених Арбанаса, а у почетку X IX века било их je не мање од половине.78)

У XVII веку се погоршао и однос српскога народа према тур- ској власти. Још крајем XVI века почели су српски устанци про- тив Турака. Око 1594. године побунили су се Срби у Банату под вођством владике Тодора; исте године je био избио и један уста- нак око Пећи; године 1597. побунила су се херцеговачка и црно-

108

горска племена на челу са војводом Грданом. «Око 1608. године пећки патријарх Јован организовао je заверу широких размера, која обухвата Србе из Херцеговине и Црне Горе, из околине Ска- дра, и неколико племена из Северне Арбаније».79) Даље се, зна се, иижу српски устанци иза којих долазе погроми над народом.

Поисламљени Арбанаси добили су били одрешене руке и могли су. као верни турски савезници, да се шире како су хтели. «Начин je овај. Најпре се јаве арнаутске чете, које одводе децу и људе и уцењују их, становништво се престане бавити сточар- ством, престане обрађивати и њиве, које су удаљене од села, јер не сме. Печалба му постане главна зарада. У овако ослабљеним и застрашеним селима населе се најпре две-три арбанашке по- родице. Ти Арбанаси одржавају живу везу са својим сродници- ма у матици и са целим фисом, који их, ако треба, помажу; тако Арбанаси постепено растерају словенске сељаке из села».80 Ар- банаси су отимали стоку и нападали пастирска насеља. «Потом су се постепено спуштали у долине и ту потискивајући пред со- бом и земљорадничко становништво, које je напуштало огњиш- та и селило се некамо или je, да би сачувало свој посед и стекло заштиту коју имају Арнаути мухамеданци, морало примати њи- хову веру, с временом навикавало се на њихов начин живота и рада. удруживало се са њима у походима против трећега, на- шавши да je пљачкашки рад лакши од тешкога земљорадничко- га живота».8')

За време ратних похода или устанака, који су изазивали од- мазде, највише je страдало хришћанско становништво. «Хриш- ћанско становништво или се повлачило отуда са хришћанском војском на територију њена господара или je, оставши на своме огњишту, било излагано свакојаком насиљу, од којега су се хри- шћани спасавали једино примајући муслиманство. У првоме слу- чају, ако су крајеви блиски арнаутским, Арнаути мухамеданци заузимају напуштене земље, плодније од својих; а за оба случа- ја мухамедизирање хришћанскога становништва у српској зем- љи, турске власти користиле су се Арнаутима мухамеданцима, који нису били само ревносни извршиоци наређења и жеља пред- ставника турске власти и пљачкаши за свој рачун не само према Србима него и према својим саплеменицима католичке вере».82)

Покрећући се из својих старих седишта Арбанаси су, сас- вим разумљиво, запоседали најпре оне области са којима су се граничили. У Метохију су се, на пример, почели насељавати у XVII веку иако je тамо, нарочито у брдовитим пределима, било арбанашких пастира и за време средњевековне српске државе.

109

Као резултат својих испитивања Метохије утврдио je Милисав Лутовац, да je ова област у XIV, XV и XVI веку била « au point de \u e ethnique, une des provinces serbes les plus homogenes».83) Obo стање ce већ y XVII веку променило због доласка Арбанаса и по- арбанашених Срба. Турци су у ово време држали Метохију и, разуме се, повлађивали поисламљени елементи,84) али je она, и поред тога, остала религиозни центар Срба и седиште Патријар- шије.

Критикујући ове тезе Лутовца тврдио je Георг Штадтмилер, да je тамо и тада било арбанашких пастира, који нису били ср- бизирани. Теза Штадтмилерова je ово: док je функционисала турска административна управа у провинцијама мировали су и ти Арбанаси, а то je било у XV и XVI веку. Када je у XVII веку турска централна власт у провинцијама почела слабити настао je, у склопу опште анархије, погодан час за арбанашке пастир- ске ратнике да загосподаре земљом. Појачани приливом из Се- верне Арбаније од XVII до XIX века претворили су старосрпску област у арбанашко национално тло.85)

Ако би било тачно, као што то мисли Штадтмилер, да није било у интересу турске власти да подстиче исламизирање, на- водно због смањивања броја пореских обвезника,88) онда се теш- ко може објаснити савлађивање српске православне већине од стране арбанашких досељеника. Неки снажнији фактор, него што су били они сами, морао je стајати иза њих и давати им за- маха за натурање своје власти. Иако се не може рећи, да je у свим крајевима било исто, може се рећи да je било крајева где су се и исламизирање и поарнаућавање натурали силом. Тако се зна за Опоље, да je примило Ислам под притиском Кукли-бега (умро 1537. године); за њега се зна да je био велики насилник и да je присиљавао Србе да примају Ислам.87) Лутовац вели: «Ста- ро српско становништво под притиском Кукли-бега делом je при- мило Ислам, а делом се иселило још у XVI веку».88)

Истраживачи су покушавали да за поједине области одреде и време када су тамо дошли Арбанаси. За Ругову je Мирко Р. Бар- јактаровић утврдио да je, пре досељавања Арбанаса, имала срп- ски карактер. О томе, поред осталога, сведоче и бројни географ- ски називи. У Ругову су се Арбанаси почели досељавати почет- ком XVIII века. Досељиници су били Клименти и били су, када су тамо дошли, римокатолици. Затечено српско становништво се временом поарбанашило, али je остало везано за српску тради- цију. Током времена било je исељавања и из Ругове и то најви- ше у Метохији. Било je исељавања и у Турску.89) Становници

110

Ругове, и православни и католици, насилно су преведени на И- слам: «У Кућиштима се отворено прича како се један њихов пре- дак одупирао насилном исламизирању».90) Јован Н. Томић je, ме- ђутим, тврдио да су Арбанаси, који су дошли у Ругову, били већ исламизирани.91) Барјактаровић допушта и могућност, да су се неки Руговци турчили «можда и без икаквога притиска. Да je тако било говори нам и тврдња која се често чује као одговор на питање зашто су њихови стари промијенили вјеру: да су, наиме, они то урадили зато што je Ислам ,најбоља вјера’ и што им се веома свидио».'2)

Хас под Паштриком, у средњем веку чисто српска област, и- спитивао je Миленко С. Филиповић. И ова област je поарбанаше- на. Године 1771. било je у њој још 3.000 српских домова, који су иза себе оставили бројне трагове: имена, која се помињу у сред- њем веку, географске објекте, велики број српских топонима за мање објекте «што значи да није било нагле смене становништва, него да je ново арбанашко становништво затицало Србе и од њих учило називе неких мањих објеката, и задржало их неизмењене или изменивши их делимично у духу свога језика».93) Филипо- вић наводи цео низ доказа о очуваном српскоме утицају код да- нашњега арбанашкога живља у Хасу: остатак црквишта, слав- љење православних хришћанских празника, прослављање св. Цантелејмона, који je у «поштовању само код православних хри- шћана», држање крсне славе (Арбанаси католици), славл>ење бадњега дана и Божића на православни начин. Муслимани Арба- наси а и католици држе се старога или Јулијанскога календара, «У занимљиве последице некадашње српско-арбанашке симбио- наси а и католици држе се старога или Јулијанскога календара. зе спада и преузимање српске традиције».94) Очувано je предање «о генеолошком сродству појединих арбанашких и црногорских племена».95) За неке од родова арбанашких у Хасу нашао je Фи- липовић да се «може узети као посигурно или претпоставити да су српскога порекла. Пада у очи да су такви родови груписани у неким селима».95а)

Покушај, учињен после Првога светскога рата, да се изврши колонизација српскога елемента у Хасу, извођен између 1929. и 1934. године само je делимично успео. Године 1940. било je у Ха- су 1.195 арбанашких кућа, од тога муслимана 879, католика 316, цигана 43, Срба 390 кућа. Године 1941. протерани су Срби од и- талијанских и арбанашких власти, али су се некк од њих, после Другога светскога рата, вратили и обновили своје куће96) Године 1941, одмах после слома Југославије, почео je у овоме крају по-

111

ново да бесни арбанашки терор: у Ђаковици je убијен српски православни свештеник Слободан Поповић, а свештениди Урош Поповић и Лука Поповић убијени су 21. фебруара 1943. године за време вршења Св. Литургије.57) Геноцид и у овим српским крајевима био je за време Другог светског рата врло безобзиран.

Опоље, планинска жупа од око 108 кв. км., исламизирана јеи поарбанашена врло рано. «Стари Опољци су били Срби који су се још за време Кукли-бега морали делом иселити а делом при- мити Ислам. Међу ове остатке су се нагло утиснули нови досе- љеници Арбанаси и поарбанашени Срби, који су били динамич- нији од староседелаца, јер су се ослањали на јако залеђе оних о- бласти из којих су долазили. Тај процес стапања развијао се бр- зо, јер није било верске разлике између досељеника и староседе- лаца. Најзад, и повлашћени положај Арбанаса муслимана допри- нео je томе изједначењу и стапашу у једну етничку групу».90) О- во досељавање, «углавном почело средином XVIII века и завр- шило се у току педесет година»,99) долазило je из Арбаније, По- дримља и Хаса.

У време када je Иван С. Јастребов пролазио овим крајевима налазиле су се «готово по свим селима црквине од цркава. Опољ- ци, када их ко пита, за зидине, на којима се једва виде фунда- менти, одговарају да су то урвине од цркава».100) Јастребов je, ве- ли, очекивао да ће овде наћи више српских старина него што je нашао: «...Све што je било за свагда je пропало, јер je све упропа- стио Кукли-бег и његови потомци. Да се ту српско православље находило не може у то нико посумњати, судећи по неким цркве- ним урвинама и темељима, готово по свим селима». . .10’) И Опол>- ци, иако Арбанаси муслимани, славе православне празнике и о- државају српске православне обичаје: о венчању, воде српско коло о празницима, дуго су одржавали и божићне обичаје.102) Ми- лисав Лутовац je свега овога нашао много мање: хришћански спо- меници, чије je трагове видео Јастребов, скоро су данас сви уни- штени.103)

Призренска Гора, планинска жупа која захвата површину од око 400 кв. км., најдуже се опирала исламизирању и продира- њу арбанашкога елемента. Ислам су Горани почели да примају после 1690. године. «Склоњено у планинском масиву, њено ста- новништво није било изложено притиску и непосредним покре- тима који су прво захватали плодне долине поред путева. Сем тога и као сточари везани за царске пашњаке, Горани су у првим вековима турске владавине могли имати заштите и због великих прихода».104) Примање Ислама je појачано после укидања Пећке

112

патријаршије (1766. године). Виша грчка јерархија, која je поче- ла долазити на српске епархије, национално туђа и лакома на но- вац, није водила рачуна о подизању свештеничкога подмлатка, кога je бивало све мање. Немање свештеника и све јачи притисак турских власти, убрзавали су масовно прелажење на Ислам. «У- право од овога времена (од укидања Пећке патријаршије) Гора- ни су се почели турчити готово читавим селима. До тога време- на они су још живели у нади на бољу судбину када je још њихо- ва народна патријаршија била у Пећи, не гледајући на то, што су се многе њихове цркве сурвале и нису се више могле поправи- ти».105)

Становници Брода су најдуже пружали отпор исламизира- њу, али су и они, на крају, морали попустити. «Брођани казују, да су деца њихова многе године остајала некрштена; сами они нису слушали службу Божију у селу, јер ни један поп није хтео к њима долазити. Али славу су држали, ломили колач, и при цр- квинама цркве причешћивали се овим колачем, заливајући га вином . . . Митрополит Јањићије молио je једнога попа, из села Бјело Поље, да се пресели, по молби Брођана, у њихово село, а- ли узалуд. Док je Јањићије био жив, није се могло казати да се хришћанство угасило у Броду, а са смрћу Јањићијевом нестаде и међу Брођанима хришћанства; они се истурче, а неки преселе у Призрен, где и сада, (за време Јастребова) живе».108)

Становници Призренске Горе иако су примили Ислам, нису се дали поарбанашити. «Не гледајући на то, што су Горани постали мухамеданци, држе се многих српских обичаја. Осим тога што им з/сене певају песму уочи Божића, забележену у књизи г. Сре- ћковића, имају обичај стављати бадњак уочи истог празника по неким кућама, на пример у Броду.. . не гледајући на то што тур- ска вера забрањује сваке врсте играње, кад чине свадбе, са ве- ликим задовол>ством играју коло чисто српски, које се може ви- дети по селима Србије, или као што играју Срби Средске и Си- ринићке жупе».107)

Они су чували старе српске обичаје нарочито о великим хри- шћанским празницима. «Горани су сачували и старе посмртне о- бичаје — задушнице, које се дају четири пута годишње: после седам и четрдесет дана, затим на пола и на крају године.108) «Го~ рани не воле да говоре арбанашки и пре ће сва Гора говорити турски него арбанашки. Власти се старају да Гору сасвим потур- че натурајући женама турски језик; због тога су у Гори отвори- ли школу за турски језик за дечаке и девојчице. Узалудан посао.

113

Док орани не почну ступати у родбинске везе са Арнаутима дот- ле ће знати само свој језик».'09)

Горани су сачували своју српску националну свест и српски језик. Сви «говоре чисто српским језиком; особито су жене њи- хове сачувале тај језик у његовој првобитној чистоћи.. . Од ско- ра су почели више се привикавати и турском језику, јер им je потребан у војсци. Али ипак они не могу оставити свој језик, јер жене им другога језика не знају. Због тога турска влада насто- јава, да они своје девојке дају у Призренску женску школу или у турске фамилије, да би научиле турски говорити».'10)

У област Призренске Горе насељавали су се Арбанаси из Ел- басана као пушкари, јер je овај занат био развијен у селима Го- ре. Досељеници из суседне Љуме долазили су као «сејмени», чу- вари стоке и воденица. Највећи број досељеника био je из Под- рима и Хаса, који су бежали због крвне освете.111) Сва ова досе- љавања нису могла изменити етнички састав Призренске Горе и- ако се на томе настојавало. а, изгледа, и још увек настојава. Ис- питујући недавно Призренску Гору могао je Милисав Лутовац у- становити, да je и данас код Горана жива српска национална свест. «Сем по којег фанатичног хоџе који je бар пред страним светом хтео да буде ,прави Турчин’ из Анатолије, код свих je по- стојала скривена свест о српскоме пореклу и прошлости, те су признавали да je њиховог рода цар у Призрену и Милош Обилић на Косову. Међутим, млађи и напреднији нараштаји, ослобођени верских предрасуда, тумачи су интимних осећаја својих очева и дедова. Они сада са више поноса истичу своју српску прошлост, а стара гробишта и црквине сматрају као њене остатке. То изби- ја у изузетним тренуцима и код старе генерације. Такав се слу- чај догодио и у новије време када je један Брођанин (Зећирија Е- мин Штичар, сада студент медицине), који се школовао у Алба- Ш1 ји, отворио после ослобођења шиптарску ш колу у Броду. Ус- тали су против тога баш стари људи, говорећи да су они чували свој језик онда када je то било тешко чинити акамоли сада у сло- боди. Разуме се, народне власти су схватиле ово народно осећа- ње»."2)

У сам Призрен и у ближу околину продирали су Арбанаси и из Метохије, и из Горе и из Опоља. Притисак на православне Ср- бе, нарочито у новије време, бивао je све јачи. Петронију, игума- ну манастира св. Марка код Призрена (до 1. јуна 1876) нудили су Арбанаси «најлепшу девојку под погодбом, да ступи у мухаме- данску веру, манастир св. Марка обрати у текију, и он да буде старешина, шеик."3) Поседе манастира св. Марка и св. Петра Ко-

114

ришкога населиле су Фанде, из племена Миридита, који су при- мили Ислам тек после насељавања у Метохију. Они су, време- ном, протеривали Србе и са села.114) Интересантно je да су ови Арбанаси, и поред оваквих насилничких мера, показивали изве- стан респект према православној вери. Петар Костић наводи ин- тересантан пример монаха Вићентија из манастира св. Тројице код Призрена. Вићентије je био родом из Призрена и умно огра- ничен. У околини, код простога света, бејаше оглашен као «Бож- ји човек». Зато су много оболели, а нарочито Арбанаси, тражили да им баш он чита посебне молитве. Будући да je био сасвим не- писмен он би више пута отворио ма какву црквену књигу и на- опако je држао, да би тобоже читао разне молитве.115) У Поменику манастира св. Тројице код Дризрена има сачуваних трагова да су «потурчењаци уписивали своје родитеље у Поменик, што до- казује по моме мишљењу, да су се морали турчити. Јер они, ко- ји су се у другом пасу као мухамеданци рађали, били су већ фа- натизовани».118)

Географско и историјско Косово насељавали су Арбанаси постепено. Географски назив «Косово» јавља се тек после битке између српске и турске војске 1389. године. За средњевековне Србије све до поменуте битке ова област, са једним сумњивим изузетком, није ниједном поменута под именом Косово».117) Пос- ле Косовске битке садашња Косовска котлина се стално назива Косовом."8) Област Косова и дошла je под турску власт са падом Новог Брда 1456. године и «остаје под њом пуна четири и по ве- ка, све до Балканскога рата 1912. године».119) Константин Михаи- ловић помиње Косово Доље као јасно одређени географски по- јам.'20) Атанасије Урошевић мисли, да етничке промене на Косо- ву 1»1су последица неких турских досел>авања, него да потичу с краја XVII и у почетку XVIII века и да су последица две велике сеобе Срба из ових области у земље северно од Саве и Дунава: «То исељавање знатнога броја Срба са Косова изазвало je досе- љавање Арбанаса, чиме je дотадашња етничка слика Косова до- ста измењена. Чувши за напуштена имања, па и читава села, а притешњени у својој планинској матици, Арбанаси су се почели упућивати у Метохију и на Косово и насељавати се по њима. Та je њихова аутоколонизација трајала доста дуго, јер су они после једни за другима долазили скоро се до средине прошлога века и тиме извршили јак поремећај етничкога стања из доба XVII и ранијих векова».121)

Нема никакве сумње у то да je средњевековно становниш- тво Косова било српско. И Марин Бици, када говори о като-ли-

115

цима на Косову. мисли на католике српскога језика, односно на- родности «док о католичким или поисламљеним Арбанасима на Косову нема ни речи. Штавише, говорећи о Косову, како je то лепо поље и добро обрађено, он још каже, да je оно пуно право- славних («шизматичких») села, тј. села са православним станов- ништвом».122) Утврђено je да су Арбанаси, долазећи у ову област, радије насељавали брдовите крајеве него равнице: равнице су др- жали турски велепоседници, који су за чуфчије радо држали Србе, радије нето Арбанасе: «Тако су чифлици сачували српство у Косовској равници. И све до насељавања арбанашких мухаџи- ра из ослобођених крајева Србије 1878. Косовска равница je би- ла српска».123)

Не постоји сагласност у томе колики je могао бити број срп- скога становништва које се отселило са овога подручја. У сваком случају број je морао бити знатан, јер се бежало испред турске освете за коју се знало да je немилосрдна. Јован Н. Томић je твр- дио да je масовнога исељавања могло бити из крајева у које «Тур- ци нису одмах упали и из којих се народ имао када повлачити испред Турака. То су: Санџак, Косово са Горњим Поморављем и цела Србија у границама до овог Балканског рата, где су се ће- саровци задржали дуже. .. Са терена пак граничнога са Арбана- сима том приликом измакнули су само појединци и то одмах са ћесарском војском која je узмицала, и они што су, као добровољ- ци, остали у ћесарској војсци, кад су je други напустили и по- вратили се Турцима».124)

Ова исељавања омогућила су масовни покрет Арбанаса, «та- ко да већ у првој половини XVIII века, пре него ће наступити други догађај (друга сеоба) истога карактера као и овај из 1690. године, Арнаути муслимани прелазе преко првога терена гранич- нога са правом Арбанијом, учвршћују се у Ругову, продиру у Косово преко Качаника, и силазе у Стару Србију и у Санџак».125) За Арбанасе у Прешевској области казивали су Срби да су се о- ни тамо населили после Косовске битке: «. . .Они знају за Косово и за њих све почиње и све се свршава са Косовом. Али ово срп- ско предање није ни са тога тачно што су и сами Срби у овим се- лима и областима нови досељеници из западпих крајева. То што они знају о Арнаутима још у време Косовске битке, што своје сазнање доводе у везу са Косовом и Косовском битком, то може значити да су они још у старим својим постојбинама били сусе- ди, па негде, ваљда, и помешано лсивели са Арнаутима. А инте- ресантна су српска предања како су се Арнаути овуда населили продирањем, и она су сасвим тачна, јер се Арнаути и данашњи

116

дан у другим областима највише на тај начин насел>авају у сргх- ским и хришћанским селима».12Е)

Друга сеоба под патријархом Арсенијем IV Јовановићем-Ша- кабентом отворила je још веће могућности досел>авања Арбана- са. Клименти, Хоти и Груде били су и сами на страни Аустро-У- гарске па су се и они, делимично, морали повући са ћесарском војском. На напуштене и на отете земље досељавали су се Арба- наси муслимани «као освајачи и султанови заточници против бунтовне раје».127)

У Санџак почињу Арбанаси продирати од почетка XVIII ве- ка. Први досељеници тамо нису били прави Арбанаси него поар- банашени Срби, «који су, нашавши се међу Арбанасима, прими- ли њихове обичаје и усвојили арбанашки језик, али нису забора- вили ни своје порекло ни своју традицију нити свој некадашњи језик».’28) To je насељавање извршено на Пештеру. Ради се, ов- де, о Климентима, који су примили Ислам, али нису сви остали где су насељени. Један део Климената, заједно са Србима, пресе- лио се у Србију испод планине Рудника и Авале, «а други су пре- шли чак у Срем и населили се у селима Ртковцима и Никинцима код Митровице».129)

Српско становништво Рожаја и Штавице учествовало je ак- тивно у покрету против Турака и крајем XVII и почетком XVIII века. Освете нису гхрестале ни за дуго после тога. Један запис из 1764. године бележи: «Нека се зна када изађе Осман-паша на Ро- жаје и поара и попали и не оста ништа живо».130) Ово je било 18. о- ктобра 1764. године, а шест година касније сведочи један други запис, да су Турци чинили зулум на Рожају и да су се Рожајци покушали бранити, али без успеха: «Војска поједе жито и сир и масло и поклаше волове, и краве, и овце, овнове, и хришћански домови опустоше од зулума. Сиротиња je била на леду и снегу и плакаше љуто и веома горко. И тада опустоши Трговиште од зу- лума. Људи говораху да je било војске 7.000, а војска лежаше че- тири недеље. Војска дође 3. децембра 1770, а диже се 2. јануара (1771 ).131)

И ово je имало за последицу исељавање Срба и досељавање Арбанаса што je слабило српски живаљ и имало за последице рушење српских православних цркава и манастира, којих je у овоме крају било доста. Испитивања су утврдила да je ова об- ласт била «богата српским остацима из средњега века. То није чудно ако се узме у обзир да je она тада била једна од централ- них области Старе Рашке. Мноштво црквица и калуђерских на- сеобина сведоче о томе да je земља углавном припадала цркви,

117

над њом су калуђери вршили надзор и бавили се економијом».'32) И у овоме крају било je арбанашких насеља. Досељавали су се из планина Куча, Климента, Хота и Шаља: «Насељавања су вр- шена на два начина — у прво време потискивањем старога ста- новништва, а нешто касније мирним поседовањем агаларскога земљишта. Дрвоме начину насељавања претходиле су швачка- шке чете поменутих племена, а затим поседовање опустеле зе- мље».133)

Јака српска традиција и остатак српскога, иако поисламље- нога, становништва утицали су на Клименте да једним делом приме српски језик. «Само се тамо где су у тешњим везама са Метохијом и Руговом, одржао арбанашки говор, као у Јабла- ници, Баћу, Доцићу, Букељу, Плунцу и Банџову. Друга Кли- ментска насеља која су у почетку била двојезична у додиру са ,Бошњацима’, дефинитивно су примила српски језик. У томе je пресудну улогу имала женидба са девојкама из суседнога Бихо- ра. Сем тога, планинци из поменутих села, силазећи око града Рожаја где се говори српски, брзо прелазе са арбанашкога на срп- ски говор као у Ибровцу. Као последицу ових утицаја треба узе- ти и то што насеља где се још говори у кући арбанашки нису хтела оснивати шиптарске школе, иако су им народне власти у овоме погледу ишле на руку».134) Млађе генерације су се, у наци- оналном погледу, сасвим еманциповале: «Њих сада не можеш рас- познати од њихових суседа Срба православне вере. Скидање за- ра и губљење предрасуда ослободили су их назадних окова који су их спутавали економски и духовно. Језик je чисто српски са основним особинама зетске говорне групе».135) И у оним селима, где има Арбанаса, и где се у кући говори арбанашки, знају и срп- ски језик.136)

И Бихор и Корита били су до краја XVII века етнички чис- то српске области. -<Тек после 1690. године почиње се мењати ет- нички састав становништва, јер je Бихор учествовао у устанку 1687-1690. године.137) После устанка 1737-1739. године почиње ма- совно прелажење на Ислам, али je остало и даље православнога живља. Долазили су Срби као чифчије на турске поседе. На И- слам су прелазили богати староседеоци на које су се, опет, нас- лањали њихови православни сродници: «У XVIII веку, а особито после ослобођења Србије, исељавања и усељавања су бивала све интензивнија и мешања све изразитија. Бихор и Корита су по- стали сталне станице на миграционом путу Брда-Шумадија».138)

Етнички су Бихор и Корита, и поред прелажења на Ислам, остали српска област: «То не значи да сем православних Срба

118

није било овде-онде по који представник турске власти. Али се углавном етничка слика није мењала до краја XVIII века, када настају већи поремећаји у саставу становништва ове области, који неће престати све до новијих времена».139) Исламизирање православних Срба на Бихору почело je крајем XVII века: «Ма- совније прелажење на Ислам настаје тек почетком XVIII века. Али још тада су православни Срби живели у појединим селима где их сада нема, што се види из Шудиковског поменика, који je писан пре 1738. године».140)

Етничким односима на Косову и у Новопазарскоме Санџаку бавио се и Теодор Ипен.141) Дуго времена аустријски конзул у Скадру Теодор Ипен je важио као признати аустроугарски стру- чњак за етничке односе на српско-арбанашкоме простору. Код, тада, нејаснога бројнога односа становништва на овоме простору Ипен je узео да je, у време када je он обилазио ове крајеве, било тамо око 300.000 становника, «од тога су 177.000 мухамеданци,123.000 немухамеданци што одговара односу 59°/о : 41%».142) Број Арбанаса означио je Ипен са око 90.000, са напоменом, да су они тамо продирали под заштитом Турака и да су, затим, са тога под- ручја продирали према Нишу, Лесковцу, Врању, Прокупљу и Куршумлији.143) Од 1878. године, када je створен вилајет Косово, припадао му je и санџак Нови Параз.'44)

Теодор Ипен сматра да су Пештер и Рожај «највећим делом насељени Арбанасима», који су се тамо населили после 1690. и 1737. године. Ипен даје приказ ових померања Арбанаса и вели да су се као клин зарили у словенску, односно српску, област.'45) За Рожај каже Ипен да има још бројније арбанашко становниш- тво него Пештер.148) Ови су Арбанаси мухамеданци из племена Климената, Хота, Шаља, Гаша и Краснића.’47) И Јован Н. Томић узима да су Арбанаси на Пештеру «прво и најстарије арбанашко насеље у Санџаку, које су Турци довукли ту а потиче од като- личкога племена Климента у Брдима, које je старином српско и доцније поарнаућено».’48)

Новија испитивања Милисава В. Лутовца о етничким одно- сима на овоме простору дају сасвим друкчију слику. Лутовац je нашао у Рожају и у Штавици 77 родова Срба-муслимана са 158 домова и 33 рода православних Срба са 485 домова.149) И у сели- ма, која више нису православна, Лутовац je нашао јаку српско- православну традицију: «Црквина и гробља има готово у свако- ме селу, а у неким већим насељима и по два-три, по једно у сва- ком удаљеном сеоском крају... Сем црквица и капела у гробљи- ма, постојале су и цркве већег значаја за неколико околних се-

119

л а .. . Неке су цркве биле мали манастири или поседи — прњаво- ри каквог већега манастира где су живели калуђери».150) Ова ја- ка традиција чинила je да су поарбанашени Срби из Баћа, који су били мухамеданци, «носили поклон манастиру Црној Реци. О- ва традиција упућује на то да je Баћ био метох Студенице и да су овде у пећини живели калуђери тога манастира».15') За Рожај смо видели да je године 1764. страдао од Турака и да je то стра- дање било још јаче 1770. године.

За Нови Пазар, свакако град и ужу околину, навео je Ипен, да je имао око 12.000 становника и да су они «босанскога племе- на» са примесом арбанашкога елемента и да ту има породица из Пештера и Рожаја као и из Пећи, Ђако-вице и Скадра.152) За ста- новништво Колашина (не црногорскога) вели, да je чисто словен- ско и да нема ништа арбанашкога. Погрешно je, вели, раширено мишљење да je Колашин насељен Арбанасима и објашњава то доста неспретно: да се цео тај крај назива арнаутлуком: «Ствар- но су Колашинци етнографски чисти Словени и показују у сво- јим обичајима и навикама делимично арбанашке утицаје. За сва- кога познаваоца њихово замењивање са Арбанасима чини сама околност немогућим, јер код Колашинаца нема родовске органи- зације, него као код Црногораца служи племе као основа соци- јалне организације».153)

Са ових подручја продирали су Арбанаси даље у Моравску долину, Топлицу и у области Јужне Србије. Овамо су се досеља- вали Арбанаси из области Призрена, Пећи, Приштине и Скадра. Утврђено je да «исел>авање није престало од сеобе под Чарноје- вићем 1690».154) Арбанашка насеља била су продрла и до Лесков- ца и Ниша. Било je арбанашких насеља и на ужем подручју на коме се развијала нова српска држава од почетка XIX века. Би- ло их je у Ћуприји, Алексинцу и Свилајнцу. Свагде, где их je би- ло, вршили су велика насиља. По Хати-шерифу од 1833. године Арнаути из Ћуприје, где их je 1826. године нашао и Јоаким Ву- јић, требали су да се иселе из Србије, али су се исељавали споро. Куће свих Арбанаса, који су се исељавали, откупљиване су. Кнез Милош je дозвољавао, да се њихове куће плаћају и скуп- л>е само да што пре одлазе: «Ко год je имао тапију на имање ис- плаћено му je».'55)

Арбанашко насеље било je нарочито јако у Алексинцу. «Ста- ри људи су ми причали, вели Тихомир Р. Ђорђевић, да су Арна- ути имали засебну малу, која се звала Арнаутска мала, кроз ко- ју хришћанска душа није смела проћи. У фебруару 1824. године они убију свога ајана и Шишман-паша пошаље своје сердаре са

120

500 момака, опколе Алексинац и позову их на предају. Видећи да се не могу одупрети, они се предаду, уђу, па све их натоваре и истерају оданде, куд ко зна да иде, а ономе што je убио ајана, његову кућу и фиса његова све попале и сав мал и беглук одуз- му, а жене и децу у Лесковац отерају, а убица побегне. Изгледа пак да сви Арнаути иису тада отишли из Алексинца, већ су ос- тали до ослобођења тих крајева».153) Арбанаса je било тада и по другим крајевима Милошеве Србије, али «колико je свега Арна- ута било у Србији не да се одредити.157)

У називима поједдних локалитета у ужој Србији остали су трагови о некадашњем арбанашкоме притиску тамо. За област Лепенице забележени су називи ових локалитета. Т. Радивоје- вић наводи изразе «арнаутска колиба». «арнаутско брдо», «Ар- наутовац», презиме Арнаутовићи и слично.’58) За област Такова вршио je испитивања Милеико С. Филиповић.159) Он истиче да су Арбанаси долазили у област Рудника за време аустријске окупа- ције 1718-1739. године. Пошто су они долазили као сточари Фи- липовић претпоставља да je међу њима могло бити и Срба из краја око Сјенице. У аустријској војној служби у овоме крају било je и Климената160)

Филиповић je скренуо пажњу на то, да су у овоме крају «Ар- наутима називани и Срби-сточари из Новопазарскога Санџака, који су у ове крајеве долазили са стоком. «Арнаутима» се зову сви становници тога краја, али се у ужем смислу сматрају «Ар- наутима» само они чији преци су дошли овамо из Новога Пазара и уопште из бившега Новопазарскога Санџака.161) И из Извешта- ја који су слали из тадашње нахије Пожешке кнезу Милошу ви- ди се, да je та област називана ариаутлуком. Вал>да и због стал- нога досељавања Арбанаса у тај крај. Васа Поповић јавља кнезу Милошу, 10. априла 1829. године, да се из Гусиња, Бихора и Пе- штера доселило у Сјеничко Поље «преко 100 кућа и више».162) Владимир Ћоровић наводи, да су, још у средњем веку, на под- ручју Херцеговине «пастирске општине» звали «Арнаутима», па и кад су српскога порекла».163) Ћоровић каже даље: «Да су Арна- ути и околине Плава и Гусира и северније одатле ишли на сво- јим катунима у Босну на зимовник све до недавно, знамо из за- нимљивих бележака о њиховом сточарству од Милоша Велими- ровића (Годишњица Н. Чупића, XVIII, стр. 166/180) и иначе; и по томе, као и по старијим везама, овај утицај који налазимо у на- њим називима бива лако разумљив».164)

Ради се, овде, о називика пољопривредних алата и појмова везаних за сточарство.165) У Горњој Херцеговини одржали су се

121

све до данас ови заједнички називи. Миленко С. Филиповић ис- тиче, да je и у средшем веку било веза између Арбанаса и Босне. «Било je Арбанаса као ратних најамника у Херцеговини у сред- њем веку. По Босни и Херцеговини констатовани су на више ме- ста арбанашки елементи у именима места и родова».166) Владис- лав Скарић зна о досељавању Арбанаса у долину Лима и у Хер- цеговачку Шуму. Код Сиша у Северној Далмацији, има село Арба- наси: «Име Арбанаси даје нам могућност приближно одредити ври- јеме њиховог доласка, јер je име Арбанас старије од имена Арна- у т . . . ријеч Арнаут су у наше крајеве донијели Турци».'67)

И у XIX веку било je досељавања Арбанаса у Босну и Хер- цеговину, али су се тада досељавали мирним путем као салепџи- је, бозаџије и терзије. «На гласу су кроз сву Херцеговину ,Ска- дарски ферани’ и њихов вез. Многи од њих који су долазили као појединци или као мање породичне скупине, остајаху понекад стално на месту, у које су дошли, појачавајући нарочито мусли- мански елеменат. Њихова путовања те врсте допирала су врло далеко. Од таквих Арнаута настала je у Бијељини Арнаутска ма- ла и заселак Арнаути у општини Улишњак у срезу Маглајско- ме».168) Досељавања арбанашких породица било je и у Рами. Ми- ленко С. Филиповић je утврдио да je, за време турске управе, у Босни било доста Арбанаса заптија и пандура. «У околини Трав- ника je забележена народна песма са припевом у коме има шест арбанашких речи».169)

Нарочито масовно било je насељавање Арбанаса у Топлици. Они су тамо дошли када je Топлица била скоро опустела. Тако je у њој све до пред рат за независност Србије становништво било готово сасвим арабанашко. Када су ови крајеви припали Србији, Арбанаси се, нешто милом нешто силом, скоро сви иселише де- лом на Косово а делом у његову околину.170) И у Врањску и у Скопску област продирали су Арбанаси. Арбанашко насељавање у селима Скопскога Поља «пада крајем XVIII и почетком XIX века. Тада су се многе мале арбанашке групе населиле на бре- жуљкастом земл>ишту (Ридска села) и на випгој алувијалној рав- ни Вардара (Средореку) у северозападном делу Скопскога По- ља».171) Највећи део ових досељеника иселио се због климе или je изумро. Нова досељавања су уследила «око средине XIX ве- ка», али се од њих очувало само 38 домова: «Они живе у селу Шишевцу, и то на додиру Скопскога Доља и планине Водна».172) Јача и масовнија досељавања Арбанаса у Скопско Поље уследи- ла су од почетка XIX века, «а нарочито после Првога и Другога светскога рата почео je нови и највећи талас досељавања арба-

122

нашкога становништва у села Скопскога Поља, сада више не из Албаније и даљих етапних области, већ из околних, претежно планинских, насеља. . . Од почетка XX века до данас, тј. за пе- риоду дугу око педесет година, доселило се у села Скопскога По- ља око 123 шиптарска рода или тачније 86,85% свих Арбана- са».173) После Другога светскога рата нови српски иасељеници пољскога села Синђелић били су протерани и ту су се населили Арбанаси.'74) Јован Ф. Трифуноски могао je, на лицу места, утвр- дити: «Од свих других етничких група (Македонаца, Срба, Ци- гана, Турака најаче досељавање Шиптара у Скопско Поље вр- ши се и сада непрекидно и најживље. Затим шиптарско станов- ништво има и највећи природни прираштај тако да ће њихов број ускоро бити још већи».175) Њихов проценат у Скопскоме По- љу износио je 14% од целокупнога становништва.176)

На овоме простору извршен je интересантан етнички процес. Док je у селима Скопскога Поља, до почетка XX века, био јачи хришћански и словенски елеменат, после je преовладао арбана- шко-муслимански.. «Због бројних Шиптара сада нису ретки де- лови Скопскога Поља у којима се граде делови насеља, џамије, оснивају муслиманска гробља, шиптарске школе и друго».177) За област Прешева утврдио je Јован Хаџи-Васиљевић оно исто што се дешавало и на другим подручјима: са насељавањем Арбанаса долазило je и превођење на Ислам, а са тиме и поарнаућивање: «Те и све околности повукле су за собом нагли поремећај у ре- ду цркава и манастира. Још и данашњи дан се показује на траго- ве манастиришта у арнаутским селима, а има још живих људи који памте огромне развалине манастира више Прешева и села Норче, али се не памти када су они пропали. Међутим, извесно je да су пропали.. .»,78) Да се и овде ради, знатним делом, о поарба- нашеним Србима види се и по томе што већина «Арнаута спрема се и дочекује Божић као и Срби. Готове сва јела на Бадњи дан, и постављају совру, као Срби, само што не полажу Бадњак. О о- воме се зна, само се не говори радо. Они и то крију као своју до- маћу тајну. У колико смо ми могли да уђемо у суштину ове ства- ри, многи Арнаути држе овај празник и из сујеверја ,да с пољем, берићетом, не изостају иза својих суседа хришћана.'79)

Док je у овоме крају владала турска власт муслимани Арба- наси «примали су турски језик, турско национално осећање и та- ко су се изједначавали са правим Турцима».180) За становништво Кумановске области вели Јован Хаџи-Васиљевић да, «до пре пе- десет година» није осим Срба и Турака постојао и још који дру- ги народ. У Турке су убрајали и Арбанасе муслимане, и Цигане,

123

и, од 1865. године, Черкезе. И ово арбанашко становништво «на- родност означава називом вере».181) Са престанком турске влае- ти, од 1912. године, потпуно je престао процес турцизирања: «Са- да су међу муслиманским становништвом најјача претапања из- међу Арбанаса и Цигана. Цигани радо примају арбанашки језик и сматрају се Шиптарима».182)

На простору Тиквеша и Рајевца, које чини, «пространа и ни- ска котлина севернога Повардарја, чија површина захвата око 2050 кв. километара, згушњавало се хришћанско становништво бежећи исггред арбанашкога притиска».'83) Арбанаси су 1821. го- дине, у саставу турских трупа у борби против грчких устаника, пустошили ове крајеве. На овај крај напали су Арбанаси и 1878. године, али нису пленили.184) Муслиманско становништво ове о- бласти je словенско, не зна турски језик, чува многе старе оби- чаје и веровања, код неких су још очувана стара српска имена, али, због вере, сматрају себе Турцима.135) Стварно, то je српско становништво, које се повлачило испред арбанашких кретања «из Шумадије и других средње-арбанашких области преко Пре- спе и Охрида и Црнога Дрима продрли (су) на Исток, тако, да са- да, у продужењу оне велике арнаутске зоне од Горњега Вардара па на Север, чине знатне оазе око Дебра, Кичева, Охрида; утис- нули су цео један појас арбанашких насеља који се пружа од Преспанскога језера на Исток скоро до лакта Црне изнад Мари- јова,на Север преко Жељезничке Црне и Крушева до између Пореча и Прилепа; најпосле у великој маси обухватили планин- ску групу Јакупице између Бабуне и Вардара од Велеса до Скоп- ља међу њима има и поарбанашених Срба».184)

И у правцу Горње Пчиње, српске етничке области, продира- ли су Арбанаси: «Од Арбанаса били су на разне начине истиски- вани досељеници који су пореклом из околине Прешева, Кума- нова, Врање, Гњилана, Косова, Пусте Реке и из других крајева који леже југозападно, западно и северо-западно од Горње Пчи- ње. . . Приликом исељавања Моравци су у Пчињу пренели тапи- је од имања која су им ,заграбили’ Арбанаси».187)

У области Дебра нашао je Јохан Георг Хан, да je Горњи Де- бар био насељен Арбанасима муслиманима: «Напротив, вели он, у поседу Горњега Дебра деле се ови са православним хришћани- ма који говоре бугарски и, према изричним подацима једнога си- гурнога човека, има и муслимана који говоре бугарски. Ови су по- следњи, врло вероватно, тек сразмерно у новије време прешли на Ислам».188) За целу област Дебра тврдио je Иван С. Јастребов, који je и овуда пролазио, да je, релативно, доста касно, исламизи-

124

рана, али да су они који су примили Ислам задржали своје хри- шћанске обичаје. Ово важи нарочито за жене, које су посећива-- ле развалине цркава и манастира. «Остало je тако још међу на- ма из хришћанскога времена, говорили су ми старци, да само H a ­

rne жене носе још хришћанска имена. Никоме и не пада наум да то забрани . . . На моје питање: коме жене Малисорке дају пред- ност, хоџи или попу, одговорили су ми без двоумљења: послед- њему. To je још остало у крви жена».189)

У Доњем Дебру муслимани су празновали св. Николу 9. M a ­

ja; тога празника нису радили три дана, него су се гостили. То исто су радили и 15. августа (Велика Госпојина). Неки су светковали и Ђурђевдан. Жене им се нису покривале. За становништво овога краја забележили су Галеба Цаликрушева и Александар Стоја- новски, да се «овде међусобно преплећу албански, македонски, српски и влашки етнос. У последњим предеоним целинама кат- кад преовлађује један од њих, али не постоји ниједан предео у коме се не би сусрели сви заједно. Тако, константујемо да je у Горњем Дебру доминантан словенски живаљ, а не тако знатним примесама албанског и влашкога становништва. Словенско ста- новништво чине два по броју скоро равноправна слоја доморо- дачкога македонскога и српско-динарскога. У Голом Брду, иако сасвим незнатно, преовлађује словенско становништво, с нешто друкчијом структуром: македонски елеменат je много бројнији од динарско-српскога. Несловенско становништво сачињава вла- шки и албански елеменат».190)

Према испитивањима Бранислава Русића Арбанаси су поче- ли да прелазе у Дебарско Поље после турских освајања: «Они су почели да надиру у валовима почев од лоследњих година XVIII века и до најновијих дана плаве Поље, запљускују његове источ- не стране, и прелазе у суседне и даље пределе ка средишним об- ластима Македоније. Испред себе су терали, а делом и са собом повлачили Македонце из арбанашкога дела Поља и из суседних предела западно од Дрима, а заостале су одрођавали и претапа- ли у себе. Преци многих данашњих арбанашких родова који су се доселили до двадесетих или делом и тридесетих година прош- лога века, нису били мухамеданци, него .католици’ или ,Ј1ати- ни’».’91)

И овде се прелажење на Ислам вршило делом из економских разлога а делом насиљем. Они, који су прелазили на Ислам, по- арбанашавани су и, касније, би и сами прогонили своје раније сроднике: «У њихове испражњене куће су пристизали нови по- арбанашени Словени или прави Арбанаси из суседних и даљих

125

предела Арбаније. Али веза између поарбанашених досељеника и мештана Македонаца није била нагло прекидана, о чему сведо- че имена и број Македонаца који се од XV до XIX века помињу као посетиоци или дариваоци појединих манастира (Слепачкога, Маткиног и Биогорског), и назива села и места и вода око њих, и

192\жива народна предања». )Промене односа становништва на овоме простору дешавале

су се и од 1941. године под заштитом италијанско-арбанашких власти, које су потстицале умножавање арбанашкога елемента. За време италијанско-арбанашке окупације одлазио je наш еле- менат и насељавао се по другим крајевима Јужне Србије. «Од 1948. године je и нездраво стање у сељачким задругама Поља о- јачавало одлажење у градове на разне радове и службе. Арбана- си су прелазили већином на ослобођена македонска имања у Де- бру, или су се ради земље премештали у суседна села на маке- донској или арбанашкој страни П,оља, мањи je део избегао због кривица почињених од Ослобођења и уједињења до најновијих дана (особито 1913. у Кривцима), — а остали су се иселили у Тур- ску по својој жељи».1”)

Бранислав Русић je испитивао и Малесију, «мали предео у западној Македонији. Захвата цео слив Големе Реке, која се код села Глобичице с источне или десне стране улива у Црни Дрим. Она се простире између предела Дебра на Истоку, Жупе («џу- пе») дебарске на северозападу, Дримкола дебарскога на западу и северних узвишица Поља струшког или Горњих села на југу».”4) И овде су се досељавали Арбанаси, који су терорисали становни- штво: «Њена богатства у ситној стоци привукла су и Арбанасе из Зајаза у Кичевији. Пљачкања су увек била праћена одвође- њем у ропство људи и жена чије je ослобођење било везано са великим новчаним уценама, затим убијањем становника и паље- шем села. Та безакоња су била врло честа, особито после гладних година у Северној Арбанији».195) Малесија je, нарочито, страдала од Арбанаса 1878. године када су арбанашке «азбије» ишле у по- моћ турској војсци за време рата са Русијом. Затим, опет, 1903. године за време Илинданскога устанка: «Том приликом су тур- ски војници запалили сва села, убили приличан број бораца и других људи и тиме изазвали исељавања многих породица».’96)

Док je Јохан Георг Хан, свуда где су Срби живели, видео са- мо Бугаре и српски локални језик називао бугарским, дотле но- вији истраживачи у Југославији, који раде под притиском режи- ма и његове званичне тезе о постојању посебнога македонскога народа, све тамошње Србе називају Македонцима. што они нису.

126

Бранислав Русић je, у томе правцу ишао тако далеко, да je по- стојање оваквих «Македонаца» налазио чак у XV веку што не чине ни садашњи македонски комунисти. На тезу Јохана Георг Хана иронично се осврнуо Васа Ђерић наводећи једно казивање Вука Ст. Караџића из времена пре него што je Хан путовао тим крајевима. Вук Ст. Караџић je, 1849. године, «разговарао са дво- јицом људи из Дибре, који су му казивали да онамо има много ,српскијех’ села, по којима се говори српски онако као што су о- ни говорили, тј. између српскога и бугарскога, али опет ближе к српскоме него к правом бугарскоме».197) Ово je Вук Ст. Караџић поновио и у своме Ријечнику (1852. године) само са додатком: «. . .Само што су они гдјекојијем ријечима заносили на бугарски и казивали су ми да онамо има много села по којима људи гово- ре онако као и они и зову се Срби, као и они што су говорили».'93)

За дијалекат, који се говорио у Јужној Србији, Вук Ст. Ка- раџић je тврдио да га «прави Бугари опет не разумеју».199) Побу- гаривање говорнога језика нашега народа Јужне Србије вршио je П. Ј. Шафарик. Вук га je, због тога, опоменуо 1827. године: «Сад ћу Вас нешто опоменути, писао му je Вук. Немојте Ви Србе бугарити. Не само што Лесковчани и Припггинци нису Бугари, него су и сами Видинци, Ћипровчани и Пироћанци по језику ближе Србима него Бугарима, и ако чисто не говоре ни једним језиком; не дајте се да Вас варају којекакви бугарски пиљари, који, као и сваки други човјек, свој народ радије увеличавају».199)

ЛИТЕРАТУРА

1) Milan Sufflay, Srbi i Arbanasi, st. 28-29.2) L. Thalloczy, E. Sufflay, C. Jirecek, Acta et diplomata res Albania.e aetatis

i'Uustrantia. Volumen I. Annas 344-1343, III-IV, Vindobona© MCMXIII.3) Архив за арбанашку старину, језик и етнологију, књ. I, св. 1-2, 1923,

ст. 235.4) Milan v. Sufflay, Städte und Burgen Albaniens hauptsächlich während des

Mittelalters (Varosi i tvrdjave Albanije poglavito za vreme srednjega veka), Wien-Leipzig 1929.

5) Архив за арбанашку старину, језик и етнологију, књ. II, св. 1, 1924, ст. 403.

6) На истом месту, ст. 236.7) На истом месту, ст. 237.8) Јован Цвијић, Балканско полуострвво и Јужнословенске земље, књ.

I, Загреб 1922, ст. 170.9) C. Ј. Jirecek, Albanien in der Vergangenheit, st. 7.

10) Илија Синдик, Комунално уређење Котора од друге половине XII до почетка XV столећа, Београд 1950, ст. 81.

127

11) G. Gersin (Dr Niko Zupanic), Al'tserbiem und die albanische Frage (Stara Srbija i albansko pitanje), Wien 1912, st. 33-34.

12) Johann Georg Hahn, Albanische Studien, Jena 1854, st. 3.13) Na istome mestu, st. 324-325.14) Стојан Новаковић, Село, (Глас СКА наука, XXIV, 1891, ст. 22, бел. 1).15) Georg StaditmüUer, Forschungen zur albanischen Frühgeschichte, zweite

erweiterte Auflage, Wiesbaden 1966, st. 173.16) Јован Цвијић, Балканско полуострво.. . , ст. 170.17) Ha истом месту, ст. 170-171.18) Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, ст. 5.19) Јован Цвијић, Балканско полуострво.. . , ст. 171.20) Драгутин М. Ђорђевић, Живот и обичаји народни у Лесковачкој Мо-

рави, Београд 1958, ст. 7.21) На истом месту, ст. 7-8.22) Јован Цвијић, Балканско полуострво.. . , ст. 171.23) Мита Костић, Арнаутско насеље у Срему, («Јужна Србија», Скопље

1923, ст. 251).24) Јован Цвијић, Балканско полуострво.. . , ст. 172.25) Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку.. . , ст. 72.26) Старине југословенске академије знаности и умјетности, књ. XX, 1888,

ст. 113.27) На истом месту, ст. 120.28) На истом месту, ст. 182.29) На истом месту, ст. 196.30) Јован Н. Томић, О Арнаутима у Северној Србији и Санџаку.. . , ст. 14,

белешка 1.31) Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Историјска, етнограф-

ска и политичка испитиваша. Кн>. I: Кумановска област, Београд 1909, ст. 172, 179.32) Атанасије Урошеаић, Становништво Балканског полуострва у првој

половини XVI века. У «Зборник радова Етнографскога института», књ. 4, Београд 1962, ст. 130.

33) На истом месту, ст. 134.34) Ђоко Слијепчевић, Историја српске православне цркве, књ. I, Мин-

хен 1962, ст. 345-352.35) Адем Ханџић, Неколико вијести о Арбанасима на Косову и Метохији

средином XV вијека. У «Симпозијум о Скендербегу», Приштина 1969, ст. 203.36) Јован Н. Томић, Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Бал-

канском полуострву 1592-1614, Земун 1903, ст. 18.37) Јован Радонић, Западна Европа и балкански народи према Турцима у

првој половини XV века, Нови Сад 1905.38) Јован Н. Томић, Грађа за историју Горње Албаније, (Споменик СКА,

XLII, 1905, ст. 52.39) Јован Н. Томић, Састанак и договор српских главара у Кучима 1614. го-

дине ради устанка на Турке, Београд 1901, ст. 57.40) Јован Н. Томић, Грађа за историју покрета на Балкану против Тура-

ка крајем XVI и почетком XVII века, Београд 1933, ст. 22 и даље.41) Стеван М. Димитријевић, Грађа за српску историју из руских архива

и библиотека, Београд 1922, ст. 233, (Споменик СКА LIII, II разред 45).42) Јован Н. Томић, Пећки патријарх Јован.. . , ст. 26-27.43) Јован Н. Томић, Грађа.. . , ст. 2.44) Јован Н. Томић, Пећки патријарх Јован.. . , ст. 89.

128

45) Ha истом месту, ст. 90.46) Јован Н. Томић, Састанак и договор.. . , ст. 40; сравни: Јован Н. То-

мић, Пећки патријарх Јован.. . , ст. -25.47) Јован Н. Томић, Састанак и договор.. . , ст. 22-23.48) На истом месту, ст. 81.49) Јован Н. Томић, Пећки патријарх Јован.. . , ст. 142.50) Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, ст. 16.51) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, ст. 252,

број 876.52) На истом месту, број 941.53) Иван С. Јастребов, Подаци.. . , ст. 106; сравни: И. С. Јастребов, Стара

Сербиа и Албаниа, ст. 213-215.54) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, ст. 215,

број 698.55) На истом месту, број 894.56) На истом месту, број 968.57) На истом месту, број 975.58) На истом месту, број 1021.59) Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, ст. 13.60) Вук Винавер, Дубровник и Турска у XVIII веку, Београд 1966, ст. 32-34.61) Ami Baue, Die europäische Türkei, Bd. II., st. 205.62) Sami Bey Fraschera, Was war Albanien, was ist es und was wird es werden,

st. 12 (knjiga pisama 1899 godine); Sravni: Ami Baue, Ibid. st. 205-206.63) Sami Bey Frascheri, Na istome mestu, st. 12.64) K. Gersin, Alt-Serbien und die albanische Frage, st. 28-29.65) Bkrem Bey Vlora, Lebenserinnerungen. Bd. I. München 1968, st. 104.66) ЈБубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, ст. 368-

369, број 1467.67) На истом месту, кн>. III, ст. 206, број5854.68) На истом месту, кн>. V, ст. 295, број 9113.69) Јован Цвијић, Балканско полуострво.. . , ст. 246-247.70) Јован Цвијић,Метанастазичка кретања. Њ ихови узроци и последице.

Београд 1922, ст. 9.71) На истом месту, ст. 16.72) Старине Југословенске академије знаности и умјетности, књ. XX, 1888,

ст. 113-127.73) На истом есту, ст. 84.74) Јован Цвијић, Балканско полуострво.. . , ст. 247.75) Иван С. Јастребов, П одаци.. . , ст. 129.76) Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа, Београд 1967, ст.

54.77) На истом месту, ст. 83.78) Григории Л бвович Арш, Арбанил и Епир в кон-ћц XVIII и Начал% XIX

в-ћка, Москва 1963, ст. 75.79) Јован Цвијић, Метанастазичка кретањ а.. . , ст. 30.80) Јован Цвијић, Балканско полуострво.. . , ст. 172, белешка 1.81) Јован Н. Томић, О Арбанасима у Старој Србији и Санџаку.. . , ст. 15.82) На истом месту, ст. 18.83) Milisav Lutovac, La Metohija. Etüde de geographie humame. Paris 1935,

st. 66.84) Ha истом месту, ct. 66-68.

129

85) U „Revue internationale des etudee balkaniques, III. Annee, tom I, 1937, st. 276, 277.86) Na istome mestu.87) Иван C. Јастребов, Подаци.. . , ст. 110.88) Милисав Лутовац, Гора и Опоље.. . , ст. 262.89) Мирко Р. Барјактаровић, Ругова.. . , ст. 172-181.90) На истом месту, ст. 209.91) Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку.. . , ст. 53.92) Мирко Р. Барјактаровић, Ругова.. . , ст. 210.93) Миленко С .Филиповић, Хас под Паштрком, Сарајево 1958, ст. 30.94) На истом месту, ст. 35.95) На истом месту, ст. 36.96) На истом месту, ст. 38-39, 51.97) Споменица православнога свештенства 1941-1945, Београд 1960, ст. 117,

119.98) Милисав Лутовац, Гора и Опоље.. . , ст. 287.99) На истом месту, ст. 276-277.

100) Иван С. Јастребов, П одаци.. . , ст. 124.101) На истом месту, ст. 128.102) На истом месту, стр. 128.103) Милисав Лутовац, Гора и Опоље, ст. 260-261.104) На истом месту, ст. 268.105) Иван С. Јастребов, П одаци.. . , ст. 141.106) На истом месту, ст. 141-142.107) Иван С. Јастребов, П одаци.. . , ст. 139.108) Милисав Лутовац, Гора и Опоље.. . , ст. 95.109) Иван С. Јастребов, Стара Сербиа и Албаниа.. . , ст. 95.110) Иван С. Јастребов, П одаци.. . , ст. 138.111) Милисав Лутовац, Гора и Опоље.. . , ст. 273-274.112) На истом месту, ст. 283.113) Петар Костић, Црквени живот православних Срба.. . , ст. 131.114) На иетом месту, ст. 136.115) На истом месту, ст. 152.116) На истом месту, ст. 158.117) Атанасије Урошевић, К осово.. . , ст. 2.118) На истом месту, ст. 3.119) На истом месту, ст. 20.120) Константин Михаиловић из Островице, Јаничареве успомене.. . , ст. 19 -20, 31, 62, 107.121) Атанасије Урошевић, К осово.. . , ст. 21.122) На истом месту, ст. 70.123) На истом месту, ст. 20.124) Јован Н. Томић, О Арбанасима у Старој Србији и Санџаку.. . , ст. 50.125) На истом месту, ст. 53126) Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. Историјска, етнограф- ска и политичка испитивања. Књ. II: Прешевска област, Београд 1913, ст. 137.127) Јован Н. Томић, О Арбанасима у Старој Србији и Санџаку.. . , ст. 60.128) На истом месту, ст. 73.129) На истом месту, ст. 89.130) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. II, ст. 217, број 3252.

130

131) Ha истом месту, ст. 236, број 3355.132) Милисав В. Лутовац, Рожаје и Ш тавица.. . , ст. 346.133) На истом месту, ст. 351.134) На истом месту, ст. 352-353.135) На истом месту, ст. 355.136) На истом месту, ст. 348.137) Милисав В. Лутовац, Бихор и Корита, ст. 15.138) На истом месту, ст. 28, 39.139) На истом месту, ст. 30.140) На истом месту, ст. 39.141) Theodor Ippern, Novibazar und Kossovo. Eine Studie. Wien 1892.142) Na istome mestu, st. 10.143) Na istome mestu, st. 18.144) Na istome mestu, st. 50.145) Na istome mestu, st. 112.146) Na istome mestu, st. 114.147) Na istome mestu, st. 115.148) Јован H. Томић, O Арбанасима.. . , c t . 73.149) Милисав B. Лутовац, Рожај и Ш тавица.. . , ст. 347.150) Ha истом месту, ст. 345.151) На истом месту, ст. 377.152) Theodor Ippen, Novibazar und Kossovo, st. 128.153) Na istome mestu, st. 77.154) Владимир Стојанчевић, Косовско-Полимска миграција у Србију кне- за Милоша. САНУ, Гласник етнографског музеја IX -X (1960-1961), Београд 1961, ст. 181.155) Тихомир Р. Ђорђевић, Арнаути у Србији за време кнеза Милоша (1815 -1829). У «Архив за арбанашку старину...», кн>. I, св. 1-2, 1923, ст. 200.156) На истом меету, ст. 201.157) На истом месту, ст. 201.158) Т. РадиЕојевић, Лепеница. Антропографска испитивања. Насеља срп, ских земаља, књ. VII, Београд 1911.159) Миленко С. Филиповић, Таково. (Српски етнографски зборник, књ. T.XXV, насеља и порекло становништва, књ. 37. Београд 1960).160) На истом месту, ст. 113.161) На истом месту, ст. 244.162) Данило Вуловић, Књажеска канцеларија, књ. I: Пожешка нахија 1815 -1839, Београд 1953, ст. 256.163) Владимир Ћоровић, Напомене о албанским траговима у Херцеговини. У «Архив за арбанашку старину.. . , књ. I, св. 1-2, 1923, ст. 202.164) На истом месту, ст. 202.165) На истом месту.166) Миленко С. Филиповић, Рама у Босни. Српски етнографски зборник, књ. LXIX. Насеља и порекло становништва, књ. 35, Београд 1955, ст. 15; сравни: Владимир Ћоровић, «Напомене...», ст. 202-205.167) Владислав Скарић, Поријекло православнога народа у сјеверозапад- ној Босни. (Гласник земал>скога музеја за Босну и Херцеговину, књ. XXX, 1918, ст. 229).168) Владимир Ћоровић, Напомене о албанским траговима.. . , ст. 204.169) Миленко С. Филиповић, Рама у Босни.. . , ст. 48.170) Вл. Карић. Србија. Опис земље, народа и државе. Београд 1887, ст. 758.

131

171) -Јован Ф. Трифуноски, Сеоска насеља Скопскога Поља. Антропогео- графска испитивања. (Српски етнографски зборник, кк>. LXIX). Насеља и порекло становништва, књ. 35, Београд 1955, ст. 386.172) На истом месту, ст. 386.173) На истом месту, ст. 387.174) На истом месту, ст. 388.175) На истом месту, ст. 389.176) На истом месту, ст. 372.177) На истом месту, ст. 389.178) Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара С р б и ј а . к њ . II: Прешевска област, ст. 368.179) На истом месту, ст. 144.180) Јован Ф. Трифуноски, Сеоека насеља Скопскога П ољ а.. . , ст. 395.181) Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, књ. I: Кумановска об- ласт, ст. 281.182) Јован Ф. Трифуноски, Сеоска насеља Скопскога П ољ а.. . , ст. 397.183) Војислав С. Радовановић, Тиквеш и Рајец. Антропогеографска испи- тивања. Насеља и порекло становништва, књ. 17, Београд 1924, ст. 133.184) На истом месту, ст. 331.185) На истом месту, ст. 262.186) На истом месту, ст. 272-273.187) Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња. Српски етнографски зборник, књ. LXXVII. Насеља и порекло становништва, књ. 38, Београд 1964, ст. 57.188) Johann Georg Hahn, Reise durch das Gebiet des Drin und Wardar, st. 93. 180) ИЕан C. Јастребов, Стара Сербиа и Албаниа.. . , ст. 223.190) Галеба Паликрушева и Александар Стојановски, Дебарска област у шесдесетим годинама XV века. (У «Симпозиум о Скендербегу», Приштина 1969, ст. 187-188).191) Бранислав Русић, Поље Дебарско. (У «Годишен зборник», књ. VI, 1953. ст. 134).192) На истом месту, ст. 135.193) На истом месту, ст. 148.194) Бранислав Русић, Малесија. (У «Годишен зборник», књ. VI, 1953, ст. 1).195) На истом месту, ст. 17-18.196) На истом месту, ст. 21.197) Вас. Ђерић, О српскоме имену у Старој Србији и Маћедонији. Београд 1904, ст. 6.198) На истом месту, ст. 6.199) На истом месту, ст. 7.200) На истом месту, ст. 7.

132

ОДБРАНА ОД ПОАРНАУЋИВАЊА

Стање Срба под турском влашћу било je тешко. Нарочито у оним областима где су продирали Арбанаси и доносили свој фана- тизам и терор. Због својих услуга Турској царевини поисламље- ни Арбанаси су уживали и поверење и заштиту. Тако je остало и кроз цео XIX век. Војвода Гавро Вуковић, човек који je добро познавао и званичну турску политику на Балкану и наклоност Велике Порте према Арбанасима, записао je и ово: «Арбанија je била Султану као зеница у оку. На европској страни царства нај- више je у њу полагао. Стога je употребио сву снагу, да Енглеска не отцијепи Арбанију од Турака. јер кад би њу изгубио не би му више било седиште у Јилдизу».1)

Под таквом заштитом Султана Арбанаси, који су били при- мили Ислам, нису презали ни од каквих насиља према Србима, који су били без заштите. Ни они Арбанаси, који су били у мле- тачкој служби, нису бол>е поступали према Србима. У једном пи- сму црногорских главара ванредноме провидуру Вићентију Гри- тију, од 23. априла 1749. године, стоји: «И за наше крвнике Ар- банасе, који учинише од нас велико зло и побише ни главаре под твоје око, питамо грацију да их из Боке дигнете ђегођ je прин- ципова заповијед, пак тада, ако инако не може бити, ми ћемо ва- шему г.г. погодити и наше зло што су ни Арбанаси учинили, принципу ћемо погодити и наше главаре опростит, тек Арбанаси да из Боке макну, е видимо да нигда ова Крајина неће бити у ми- ру докле буду Арбанаси у Боку».2)

Још много горе било je у оним крајевима где се, после се- оба од 1690. и 1737. године, лроредило српско становништво. Из казивања даскала Стефана из манастира Раванице, види се да je са патријархом Арсенијем III Црнојевићем прешло у земље се- верно од Саве и Дунава «мноштво српскога народа 37.000 фами- лија и толико je у војну службу цезарску ступило».3) Даскал Стефан казује, да у то време беше «велико плењење и расејање народа хришћанскога и запустошење све земље српска, манасти- ра, вароши и села који су запустели, нека сасвим изгорела. Та- кође je и наш манастир Раваница у Србији био сасвим запус- тио»/) У своме опису «Запустошење Србије», у време од 1690. до 1699. године, даје ђакон Атанасије врло потресну слику: помор,

133

затим мач и помор, пљачка и глад. Људе, који су помрли од raa- flM, растрзавали су пси. Атанасије вели: «Све je ово било у моје дане и моје су очи виделе и трупови помрлих људи лежаху ио свим улицама великога Београда, и по свим селима и на свим пу- тевима лежаху мртви и немаше кога ко би их сахранио; они, ко- ји још ходаху живи немаху више изгледа, ни људске љепоте, него беху поцрњели од глади и лица им бејаху као лица етиоп- ска (црна), и тако умираху и није остао ни десети део љ уди... О- ни, који су остали живи, избегоше из своје земље, и оставише je сву пусту... И још од Турака видесмо много зла, гоњења и запу- стошења светих цркава и потпуно уништење српскога рода».*)

Не може се, разуме се, ова потресна слика страдања и запу- стошења применити на цео тадашњи српски етнички простор. На ово je указивао још Јован Н. Томић, који je побијао тезу о масов- номе исељавању Срба са Косова и Метохије 1690. године. «Тако представљен факт, вели он, не одговара истини. To je једна ис- торијска заблуда, која се, недовољно проучавана, могла одржа- ти све до данас. Тој погрешци je извор у белешкама и хроникама које су писали православни свештеници и у њиховом идентифи- ковању пустоши која je услед тога наступила у православљу на тој страни са пропашћу самога народа српскога».6) Ни Томић, ме- ђутим, не оспорава да je у тим крајевима, услед велике сеобе 1690. године, српско православно становништво јако проређено: «Никад ниједан српски крај није био лишен толикога броја и достојанственика и простих свештеника, као тај крај у то доба; и по стицају прилика je српски православни живаљ, лишен сво- јих најбољих помагача у борби са мухамеданством, који су, сле- дујући примеру Патријарха и других достојанственика црквених, бежали испред Турака знајући шта их чека, био најпре подвргнут процесу мухамеданизирања и арнаућења него икад дотле. Али тај српски православни живаљ није испразнио терен гранични са Ар- банасима него je, подлегавши сили, био подвргнут бржем муха- меданизирању и арнаућењу, пгго je за српску националну идеју значило исто што и нестанак српскога живља, јер je мухамеда- низирани и поарнаућени елеменат давао највеће противнике пра- вослављу, у коме je оличаван српски народ и његова национална идеја».7)

Утврђено je већ како се вршио процес однарођавања оних који су примили Ислам. И Ислам je универзална вера у којој се нациопално гаси и све се потчињава верскоме моменту: све до буђења модерних национализама Турску царевину je унутраш- ње уједињавала вера и оданост Исламу. Оснивач ове вере, Муха-

134

мед, био je онај фактор који сједињ ује све вернике много више него што je то био случај са хришћанством. Иван С. Јастребов je утврдио за крајеве које je испитивао, да Србин, када прими Ис- лам, «сматра за срамоту да се служи матерњим језиком, да му се не каже да je потурица; он већ мрзи на српски језик».8) Прима- њем Ислама укл>учивало се у владајући слој, који je био повла- шћен и могао je да прави успехе без обзира на своје национално порекло. Онај ко, у Турској царевини, прими Ислам постао je «турске вере», али га нико није питао да ли je турске народности, јер je вера била много важнија од народности.

На српскоме етничкоме простору било je и касније много ви- ше поарбанашених Срба него етнички чистих Арбанаса. Прави Арбанаси су поарнаућене Србе називали Арнауташима и двоји- ли се од њих, јер су себе сматрали нечим вишим. «Морам и то казати, вели Јастребов, да je Арнауташ свагда више заслепљен фанатизмом, него прави Арнаутин дошљак, који више мрзи на Арнауташа, него на хришћанина».9) Између једних и других по~ стоји велика разлика не само по етничком пореклу него и по мен- талитету. «Црави Арбанас сматра за срамоту да тражи освете и- ли задовољење преко власти, осим власти старијих свога фиса, такозванога суда ,плаћенија’ (то je суд стараца). .. Арнауташ го- тово не зна шта je част: он je лажљив, не држи задату реч. Пра- ви Арнаут неће то учинити: он je веран својој речи и неће нико- га издати, он зна за поштење. Арнауташ улизује се свакоме, ње- гове намере и понашање пред властима je подло, притворно и ли~ цемерно. Арнаутин се понаша у таквим случајевима достојан- ствено, племенито».10)

2.

У приликама какве су тада биле на целоме српском етничком простору главну отпорну снагу однарођавању чиниле су правосла- вна вера и српска национална свест, која се била органски срасла са православном вером. Бити Србин значило je тада, а и много касније, бити православне вере. To je било веровање народа, ко- је се одржало и у народној традицији све до наших дана. Ту ор- ганску сраслост православнога веровања и српске националне свести лепо je, а и тачно, изразио владика Петар II Петровић Ње- гош речима:

«Сваки Србин који се превјери,Просто вјеру што загрли другу,

135

Но му просто не било пред Богом Што оцрни образ пред свијетом Те се звати Србином не хоће.Ово ти je Србе искобило,Робовима туђим учинило».11)

Ова два елемента сачињавали су главну отпорну снагу пре- лажењу Срба на Ислам и поарнаућавању. За време дугога роп- ства под Турцима они су били оличени у Пећкој патријаршији као остатку некадашње српске моћи и славе. Основана 1346. го- дине за време цара Душана, његовом вољом и због тадашњих др- жавних и црквених потреба, Српска патријаршија je, губљењем државне самосталности, губила и од свога простора и од свога у- гледа док се није, за време пропадања остатака српске средње- вековне државе, сасвим угасила. Тек од свога обнављања 1557. године, извршенога вољом и пристанком централне турске вла- сти, Српска патријаршија, која се од тада зове само Пећком па- тријаршијом, постала je оно што je било трајно у веровању и у националној свести Срба. Главни узрок овоме лежи у чињеници. да je обновљена Пећка патријаршија, и национално-политички и духовно, оличавала несталу српску државу. Истицано je код нас чешће, да je патријарх Макарије Соколовић, захваљујући све- срдној помоћи свога сродника (а можда и брата) Мехмед-паше Соколовића, успео да у територијалне оквире Пећке патријар- шије, обухвати скоро све српске земље и да je тиме учини етнич- ки српскијом од оне цара Душана. «Напуштајући старе традици- је, које сада већ нису имале реалне подлоге, Макарије и његови помагачи нису тражили да се Пећка патријаршија обнови у гра- ницама, које je имала у доба када je основана.. . Макарије и ње- гови помагачи када су одређивали границе новој црквеној орга- низацији, оставили су сасвим претензије старе Пећке патријар- шије, а нове патријаршијске границе заокружили су у главном према етнографским приликама, какве су у тај мах биле».12)

Обновљена Пећка патријаршија обухватала je, црквено-ад- министративно, све српске крајеве који су били тада под турском влашћу, али није била пропуштена прилика да власт Патријар- шије буде проширена и на оне крајеве под млетачком влашћу где су живели Срби. «Под влашћу обновљене Пећке патријарши- је био je уједињен, први пут у својој историји, цео српски народ,.. .под Пећком патријаршијом сада, када су пале све политичке границе, то je могло постати дело. Међу Србима, које je, после деспота, у унутратњости српских земаља, водило једино свеш-

136

тенство, као оно које je имало социјално уважен положај и које je било најобразованије, престале су све разлике... Нивелација je извршена до краја. Народ je, за разлику од стања у Средњем веку, постао јединственији колективни појам, из којега се одва- јало само оно што није чисто и прекаљено, а у којем се ништа није истицало неким својим посебним тежњама и особинама, K o ­

je би стршиле изнад целине».13)Један je од тешко објашњивих парадокса историје и то, да

се један народ, који je Турцима најдуже давао отпор на Балкану и последњи положио оружје, духовно уједини и културно и ет- нички толико оснажи баш под влашћу истих тих Турака у вре- ме њихове велике моћи. Корени овога историјскога парадокса су и бројни и врло сложени. Најглавнији од њих треба, чини нам се, тражити у јаком српскоме културноме и духовноме утицају на турском двору одмах после изгубљене битке на Косову. Побед- ник Бајазит постао je зет побеђене кнежевске куће и много више од тога: поштовалац и личности књегиње Милице, жене јакога духа и високога морала, и Деспота Стевана, човека витеза и ду- ховно уздигнуте личности. И султанија Мара, кћи мудрога и тра- гичнога деспота Ђурђа Бранковића, појачала je српски утицај на царскоме двору. За њу се зна да je била веома поштована на дво- ру и да je сачувала своју православну веру и чинила много добра црквама и манастирима. Од ње je и Султан Мехмед II, освајач Цариграда, научио српски језик и писмо.

Српски језик, српско писмо и српска ћирилица били су дуго и у званичној употреби на Порти где се знало да се њима служи не само у Србији, него и у Бугарској, Босни, Зети, Арбанији и Дубровнику. «Прво султанско писмо са царском тургом, писано српски и ћирилицом, упутио je, 10. јула 1430. године, Мурат II Дубровчанима. Сачуван je низ султанских српских писама, као и писама санџак бегова. Од самога Султана Мехмеда II Освајача очувана су у Дубровнику 44 српска пиема; док je свега једно пи- сано латинским језиком. . . Сва преписка између турских и хр- ватских крајишких великаша вођена je тим писмом и језиком. .. Муслимани су га држали до пред крај XIX стољећа, када je по- тиснута из употребе живом активношћу аустријских власти. Та- козвано ,беговско’ писмо развило се из курзивне ћирилице и ни- је ништа друго немо само једна грана њена».14) Карл Пач рекао je за ову ћирилицу, да су je босанско-херцеговачки бегови звали «Стара Србија» и да су њоме писали не само бегови, него «и фа- милије и трговци, међу њима такођер и православни.. . У Плев- љу зове се босанчица ,стара јазија’ или ,тембелска јазија’, а ко-

137

лико сам могао сазнати. .. служе се њоме фамилије Бајровића и Корјенића и неколико муслиманских свећеника. .. Кроз Босан- це je писмо доспело такођер и до у Цариград, гдје je дапаче и на двору употребљавано било, тако да су приморани били и тајни агенти да ју науче, да би могли надзирати дописивања».15) Да се српски језик и српско писмо тако дуго могли одржати у зва- ничној употреби на Порти свакако je заслуга наших људи који су примали ислам али су, бар у интимноме кругу, сачували свој језик и сећање на своје порекло. Појава сасвим супротна од оне код простога света који се, примајући Ислам, и поарнаућивао.

Све ове, тада врло повољне околности, умело je да искорис- ти српско, и више и ниже, свештенство, које je трајно било на- ционално свесно. Те тадашње наше водеће генерације, судећи по свему шта су и како су радиле, сачињавали су људи виших мо- ралних и духовних квалитета, чија je национална и православна свест била врло будна. Из рушевина, под туђом влашћу, са ма- ло перспектива пред собом, они су остварили идејно и духовно јединство народа и створили једно осећање заједнице које се ве- ковима одржавало. Ову, тадашњу, духовно-националну атмос- феру, изразио je Владимир Ћоровић на њему својствен начин: «Под нашим политичким вођама ми нисмо извршили своје ује- дишење услед противности њихових интереса; под вођством Па- тријаршије ми смо га, ето, извршшш у две противничке државе. Дух децентрализације, који je код нас био уједно и дух деком- позиције и који je у XIV и XV веку довео до пада наше царство и нашу државу, ишчезло je ,као дим’ и место њега се моћно раз- вија централистичка снага Пећи. Остварила се, буквално, еван- ђелска слика једнога стада и једнога пастира. Никад више није- дан српски покрет не може да се одржи, чак ни да се јави озбиљ- но, са јасним партикуларистичким тежњама; уколико се ствара- ју нови организми државни, они се стварају само као зачетак и прва фаза за даље развијање које ће обухватити целину».16)

Пећка патријаршија, тако названа због тога што јој je било седиште у манастиру св .Спаса у Пећи, постала je временом срп- ски и национални и црквенк центар. У личности пећких патри- јараха, који су од обнављања Патријаршије 1557. године били и српски етнарси, била je сконцентрисана и духовна и световна власт. Патријарх и црквено-народни сабори, које je он сазивао, били су органи национално-духовне и световне власти. Добро ор- ганизована и вођена, срођена са дугом и богатом националном традицијом, Српска православна црква je тада чинила све, да се народ окупља око ње. Она je расправљала и пресуђивала, у мно-

138

го случјева, распре и спорове старајући се да људи не иду на суд туђину. Судило се, у оквиру Цркве, и по Крмчији Светога Саве и по Законику цара Душана и тиме je одржаван духовно-нацио- нални коптинуитет са епохом Немањића, која je, у свести и је- рархије и народа, живела у Пећи. Још крајем XVII века, у вре- ме масовнога ангажовања Срба на страни Аустрије и Млетака, истиче цетињски митрополит Висарион 1689. године, да je «ве- лика црква дома Спасова, која се зове Пећ, архиепископија оп- шта и <Зож и пресветло сунце које сија и лучи своје зраке по цс- лој српској земљи».'7)

У наглашавању значаја и снаге наше народне и државне традиције ишло се тако далеко да je чисто национално уздизано изнад религиознога. Тако Ћоровић вели: «Оно, што чини српско православље, српску веру, то није вера ортодоксије или уопште нека религија, него je то оно, што je спојено уз веру, све духовно наслеђе старине, сва традиција веровања. Традиционализам je општа и врло јака особеност свих патријархалних и примитив- них народа, а за читаво време нашег робовања под Турцима он je био наше главно духовно обележје. Везане за традиције и оби- чаје, које му црква не само што није ометала, него их je толери- рала и шта више помагала, после, идентификовање цркве и др- жаве по јединству вере, по династичкоме учествовању у унапре- ђењу црквених интереса, по сјају, који je имала црква за време- на народних владара, све je то учинило, да појам о српскоме пра- вослављу и ,часноме крсту’ постане широком асоцијацијом иде- ја, појам о читавој прошлости и духовном кругу племенске за- једнице, која носи у себи трагове и спомене нечега светлог и ле- пог и живи у једном осећању истих мисли, успомена и жеља. Тим више и тим јаче, што je читав духовни живот кроз неколи- ко стотина година представљало свештенство, жив носилац не- мањићких традиција, и што je оно, са патријархом заједно, пре- ко својих житија, летописа, слова, поред сјајних владарских за- дужбина, непосредно оживљавало старе успомене, подржавало мржњу на ,неверне Агарјане’ и израђивало народну идеологију прегалаштва и чежње за обнављањем свега тога великог и лепог, што je пало и пропало. Није случајно, да су се главна зборишта народна налазила око манастира и цркава и да je врло много на- ционалних покрета у XVI, XVII и XVIII веку имало духовна ли- ца за своје вође».'8) Дишући о нашим манастирима рекао je Вук Сефановић-Караџић и ово: «. . .Они су до данас били прави и је- дини стубови и чувари закона ришћанскога и имена српскога. Не само што људи иду тамо те се исповедају и причешћују и слуша-

139

ју часну летурђију него се ту о многим празницима. .. купи на- род као на панађур. Код некојих манастира, кад je лијепо врије- ме, скупи се неколико хиљада душ а.. . Ту се кадшто и народне старјешине (кнезови и кметови) договарају које о чему».15)

Оличење те духовно-националне традиције српске и носилац власти био je пећки патријарх. Цео народ je у њему гледао свога представника, а иностранство законитога представника српскога народа. У целоме српскоме народу није било личности која би се, како по личноме угледу тако и по национално-политичкоме зна- чају, могла упоређивати са пећким патријархом. Он je имао Сул- тански берат, исто као и епископи, и то му je и пред турским властима давало велики значај и подизало углед. «Бератлије су, вели Вук Стефановић-Караџић, се звали и наши кнезови који су берате имали, а у Цариграду се бератлије разликују од остале раје и по одијелу (чини ми се да смију носити жуте местве и цр- вене јеменије), те их по сокацима не смију устављати и питати јесу ли платили харач и имају ли тескеру».20)

Царски берат je, поред осталога, обезбеђивао и личну сигур- ност патријарха и епископа када су путовали по народу». «На својим походима патријарси су јашили на коњу, богато украше- ном; у левици су држали узду а десницом су благосиљали народ, који je пред њима иадао на кољена. Пред патријархом су ђакони носили велики патријаршијски крст, а за њим жезао. У обичним приликама патријарха су пратила по два каваза (оружане слуге), а када je галао у пастирску посету у народ, имо je велику оружа- ну пратњу на кошима и пешице».21).

Пећки патријарси су ословљавани са свети, јер je верни на- род у њима гледао не само своје представнике него и лица друк- чијега, узвишенијега и строжијега живота, што су они и били. Под њиховим вођством и старањем догодило се код Срба «нешто што je у основу најближе правоме хришћанству, а ипак тако ре- тко; у нас je, ето, по тим општим схватањима, Црква доиста пос- тала народ, а народ Црква, истина не у теолошком и моралистич- ком него и национално-политичкоме смислу. Наше православље, ,српска вера’, постало je оваплоћење наше национално-државне традиције. а наша национална психа дала je митологиској вери хришћанства и извесне елементе правога веровања».22)

Јован Цвијић je истицао, да су се православље и српска иа~ родност почели да прожимају још за време Светог Саве, који je српскоме православљу дао бројне националне особености, али су се «потпуно стопили крајем XV века. Православна вера je гото- во изгубила свој догматски, црквени, и примила je више етнички

140

карактер и тако постала ,српска црква’. Она je била саставни део народнога духа, готово исто онако као и фолклор. Православље je нашло једно моћно средство у Пећкој патријаршији, која je 1557. године обновљена... Крајњи циљ ,српске цркве’ био je на- родно ослобођење. Народна девиза je била проста и јасна: непре- кидна борба за ,крст часни и слободу златну’».23)

Иако и Ћоровић и Цвијић преувеличавају значај чисто на- ционално-политичкога момента у овој «српској вери», сигурно je да je она била онај фактор који je најуспешније штитио и од и- сламизирања и од ноарнаућивања. Народ je живео култом и ду- хом Пећке патријаршије и када je она укинута 1766. године не- стало je и најважнијега упоришта народне самоодбране и наде да ће се тешко стање изменити на боље.

3.

Укидање Пећке патријаршије, 11. септембра 1766. године, био je веома тежак ударац и Српској православној цркви и цело- ме српскоме народу. Од тога времена се умножавају прелажења на Ислам и, заједно са тиме, однарођавање и поарбанашавање. Тамо, где није било продирања Арбанаса, поисламљени Срби су почели да себе сматрају Турцима што они, разуме се, нису могли бити. Примајући Ислам, веру владајуће нације, поисламљени Ср- би су примали и турску државну идеју и кроз то се, још више, приближавали поисламљеним Арбанасима, који су Турску царе- вину сматрали својом државом и много доприносили изградњи њезине силе и моћи. Пећка патријаршија je, видели смо, бранила и његовала не само православну српску свест народа, него и срп- ску националну и државну идеју. Када je она укинута десило се, на национално-политичкоме плану, друго српско Косово: српски православни народ подпао je сада, поред политичко-национално- га ропства, и под црквено-духовно ропство фанариота, људи ма- теријално веома лакомих и национално велико-грчки оријенти- саних.

Не спада, овде, у оквир наших истраживања приказивање припрема, узрока и начина укидања Пећке патријаршије 1766. године,24) али je потребно указати на непосредне последице овога чина. Прва, и то врло важна, била je у томе да су се сада против српске црквене самосталности усавезиле Турска држава, која je тада у српскоме народу гледала свога најопаснијега непријатеља на Балкану, и грчка васељенска Патријаршија, која je била но-

141

силац «велике грчке идеје», изразито и доследно антисловенске, а тиме, разуме се, и антисрпске. Довођење Грка на престо Пећ- ких патријараха у времену од велике сеобе 1690. године до уки- дања Пећке патријаршије 1766. године, који су и припремили у- кидање Патријаршије, и, после тога, довођење Грка и на српске епархије, било je, црквено-политички гледано, употпуњавање о- безправљења српскога народа. Што je отпор више српске јерар- хије довођењу Грка на чело Српске православне цркве бивао ве- ћи, то су и последице пораза биле теже. Јеромонах Никифор, ко- ји се замонашио у манастиру Високи Дечани, записао je у мана- стиру св. Петра Коришкога код Призрена 1765. године, само го- дину дана пре укидања Патријаршије, да je Грк — патријарх Калиник II протерао Србина патријарха Василија Јовановића- Бркића. Јеромонах je забележио: «. . .И тада je била међу њима велика распра («молва») и метеж због престола и патријаршије српске».25)

П,ошто je, у ово време, званична руска политика на Балкану помагала остварење «велике грчке идеје» није ни Руска право- славна црква хтела притећи Србима у помоћ. Једна молба Це- тињскога митрополита Саве Петровића, упућена Московскоме митрополиту Платону, да «подигне пали престо српске архиепи- скопије» остала je без одговора.26) У писму грофу Михаилу Ила- риновићу Воронцову, писаном 25. априла 1755. године, владика Василије Петровић помиње епископа Грка Гаврила, који je био дошао на Пећки престо и почео да прогони Србе епископе и да од њих тражи новац. Немајући шта да му дају они су се разбе- жали на разне стране.27) Гаврило je, вели се даље у писму, хтео да и у делу Скендерије постави свога епископа, али je то тамош- њи народ одбио и запретио да ће га убити ако тамо дође.28) Га- врило je имао Султанов ферман на Пећку патријаршију иако о- на, формално, још није била укинута. Из писма митрополита Василија Алексеју Михаиловићу Обрескову, писаном 25. априла 1755. године, види се да je Гаврило овај ферман купио за 80.000 гроша и, када je дошао за пећкога партијарха, тражио je да што пре наплати тај новац.29)

У Цариграду се, и на Високој Порти и у Васељенској патри- јаршији, врло добро знало шта je Пећка патријаршија значила за српски народ. Због тога je све чињено да се она не обнови. Ка- да je Пећка патријаршија укинута «формирана je пространа Призренска митрополија на челу са Гаврилом, бившим митропо- литом Амасијским, дакле Грком. Она je обухватала Призренски, Новобрдски, Приштевски, Вучитрнски, Ђаковачки и Пећки

142

крај».30) И на ову, просторно веома велику епархију, слати су Гр- ци-епископи. Они су, зна се, куповали своје епархије и, када су се нашли на њима, гледали да се што пре одуже. Вук Стефано- вић-Караџић je забележио, да су се фанариоти старали, «да са- купе новаца, да изваде главно и добитак, да би могли и у напре- дак закупљивати и подмићивати, или, ако их други наматну и шћерају, да могу живјети док се опет таково што нађе; а, треће, што су и они сами понајвише л>уди прости (којекакве пропали- це, или калуђери, који су наиме каквога манастира напросили себи новаца), а кадшто и најрђавији».31) За њих вели Радослав Грујић да су, после 1766. године, долазили за владике, управни- ке манастира и друге црквене представнике, а истидали се себич- ношћу, грабљивошћу и насиљем према народу и свештенству».32)

О грабљивости и неподобности ових странаца на високим цр- квеним положајима сачувано je обиље материјала. Горак je био живот оно мало српских православних свештеника који су им се морали подчињавати. Они су се повезивали са носиоцима локал- них турских власти и, захваљујући бератима које су имали, мо- гли су да раде шта хоће. Док су зулумћари упадали у куће све- штеника и у манастире и чинили разне зулуме, «дотле je мирско свештенство у варошима морало ноћу вршити св. Литургију и венчавати, место камилавке покривали главу и заклањати браду црним марамама, а при пратњама трпети каменице дечурлије уз подругљиву песму на турскоме:

«Један поп липса, три свеће сагореше, шта да му за душу дадемо? мокраћу са изметом».33)

У односу на српски народ подударали су се интереси и Ва- сељенске патријаршије, и Велике Порте и арбанашке експанзи- је, која je постојала све агресивнија. Ово je важило нарочито за цело подручје тадашње Призренске митрополије. Према једно- ме ферману Султана Махмуда II (1808-1839) под управу ове ми- трополије припадала je и «арнаутека Скендерија» (тако стоји у оригиналу) с окрузима и градовима, нахијама и селима њеним: а за овим иду сви услови као и у бератима даваним митрополити- ма, постављаним на места митрополитска»34). Утврђено je, да су баш ови митрополити Грци били изразито антисрпски располо- жени иако им je паства била српска. Када je Скадарска српска православна црквена општина затражила, 30. маја 1850. године, од митрополита Партенија да им у школи буде учитељ Србин он

143

je тражио да учитељи буду «раја нашега цара, а не друге нације ни пашопортлије, а ми чујемо јер имате од друге нације учитеља који вам учи децу».35) Партеније наређује општини, «да изабере- те у вашу православну школу учитеља који ће бити царска ра- ја».36) Радило се, овде, о учитељима из Србије, који су доносили собом и здраву српску националну свест.

Стање у коме се, после укидања Пећке патријаршије 1766. го- дине, нашао српски народ утидало je и на опадање образовања ср- пског православног свештенства: манастири су били осиромашили, цркве порушене, није се где имало ни учити књигу. Вук Стефано- вић-Караџић тачно истиче, да су се Срби-владике, колико-толико, старале о образовању свештеника, «али су по томе грчке владике и митрополити дотле доћерали свештенство, да je тешко наћи по- па, који зна добро читати. Они никада не питају, зна ли што онај, који хоће да се запопи, него само гледају може ли платити. Али од онаки архијереја не може се ничем бољему ни надати, једно што су они људи од туђега народа и језика, и то од народа, који са народом српским никад није био (нити ласно може бити) у правом прија- тељству».37)

Године 1784. пише Доситеј Обрадовић владици Јосифу Ша- кабенти о тешкоме стању нашега народа под управом грчких владика, који долазе да њима «предудрчене и измужене овце жи- ве деру, и ако je јоште гди у костима мозга остало, с благословом и проклињањем, с молитвама и анатемама да испију, исисају и пождеру».38) И француски дипломат, Боа ле Конт, забележио je 1834. године о грчким владикама: «Под турском владавином вла- дике су слате из Патријаршије, и били су по правилу Грци, који нису нимало марили за земљу. Очекујући све од Цариграда, они су с пашама и кадијама експлоатисали земљу, која je за њих би- ла туђа, у свему су се слагали са осталим чиновницима Порти- ним».3’) Иван Јастребов додаје: «Митрополити још више почеше тлачити православне и (без тога оштећене од харача и свакога несрећнога насиља, порезима и цаметима) старали су се само о скупљању мирије. . . На тај начин митрополити су постали пра- ви господари (владике), а не пастири. Хиљаде кућа хришћанских осташе без попова по неколико година: а митрополити нису ма- рили, што су хришћани због тих зулума превртали вером».40)

4.

Овакво тешко стање, у коме се цео низ деценија, налазио српски народ под турско-арбанашком влашћу, учинило je, да je

144

на широким српским етничким просторима српски живаљ сла- био, али није нестајао. И тамо, где je временом, преовлађивао арбанашки елеменат и појачавало се поарбанашавање Срба, ос- тајало je понешто православних Срба, али и тамо где их je, си- лом околности, нестајало остајали су српска православна тради- ција и српски културни и верски споменици. Ђорђе Ђурковић, који je 1869. и 1879. године путовао кроз ове крајеве, забележио je за простор између реке Дрима и црногорске границе, да су и тамо, где више није било Срба, остала словенска имена села и разних локалитета. «Племенске приче, вели он, посвједочавају и- сто, да се између горњега Лима и Дрима нашироко измијешао и арбанапгки сој».41 Ђурковић je у Гусињскоме крају нашао 2.800 православних Срба, а у Плаву «од 2.500 становника угледан део припада српској народности и представља трговачки сталеж у мјесту. .. Што ближе црногорској међашкој нахији Васојевића, тијем ређе чујеш арбанашку ријеч. Отуда нам бива јасно, да су Црногорци 1879. године могли заузети сјеверну половину Гусињ- ске нахије, која броји око 500 Арбанаса и 2.500 Срба, без иједног пушчаног метка.42) Плав и Гусиње су старе српске области. Гавро А. Шкриванић je утврдио да су називи села, како су гласили у повељи краља Милутина, писаној око 1315. године, «углавном о- стали непромењени».43)

О етничкоме односу на простору Старе Србије, где су се на- рочито јако сусретали Срби и Арбанаси, оставили су нешто по~ датака и странци, који су пролазили овим крајевима. Туда je про- лазио и Пуквил године 1798, 1799, 1800. и 1801. године, дакле кра- јем XVIII и почетком XIX, века. У поглављу о Арбанасила Пук- вил вели, «да они и даље упорно држе словенски језик и да, ус- пркос удаљености од своје отаџбине, остају Арбанаси и горди су на овај назив».44) За крај око Скопља вели, да чини део Бугарске и Србије и да je «веома слабо насељен. Једва се виде неколико села а скоро нигде нема обрађене земље».45) У Призрену je могао утврдити, да je становништво мухамеданско и хришћанско и да становници «не говоре никако осим словенски».46) На путу од Призрена за Скадар био je узнемираван од разбојника: «.. .Већи-- на исповедају грчку веру и међу њима се налази само мало му- слимана».47) У Скадру je нашао муслимане и хришћане: «Домаћи језик je илирски, једна мешавина словенскога и бугарскога».43) У Скадру je нашао 12.000 становника, пола хришћана а пола му- слимана. Православни су имали свога епископа, а то je могао би- ти само српски православни епископ, док су католици добијали помоћ са стране.49)

145

Године 1840. изашло je у Паризу француско издање књиге Ами Буеа «Европска Турска». Буе je рођен 16. марта 1797. годи- не у Хамбургу и много боље je обавештен о крајевима кроз које je пролазио. Зна да Срби живе у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори «и у једном делу пашалука Приштине, Пећи и При- зрена. У овим последњим областима уочава се појава, да Срби, који живе са Арбанасима, на крају су постали Арнаути».50) Зна и за исељење Срба са Косова, Ибра и Новога Пазара као и то да су те исељенике Маџари и Немци називали Рацима. У границама изван тадашње кнежевине Србије помиње «Србо-Арбанасе».5') «Број Срба у пашалуцима Приштина, Пећ и Призрен остаје не- одређен. Из ових земаља и из арбанашких дистрикта Куршум- лије, Прокушва, Гиљана и Врања као и из Рашке и Крушевца су већином следовала исељавања Срба, који сада насељавају је- дан мали део Славоније, Бачке, комитата Бач и угарску обалу Дунава до Сент-Андреје испод Пеште».52) Напуштене крајеве су, вели, населили Арбанаси-Геге, «без да су поседовали смисао за рад истих».

И Ами Буе истиче, да Срби живе помешани са Арбанасима у равници између Призрена и Пећи и између Врања и Митрови- це «док они под именом Арнаута насељавају скоро сами област на извору Лепенице, околину Црнољеве и Реке северозападну ивицу равнице код Приштине, Кратова, Куршумлије, Прокуп- ља и Метохије. У брдима између Арбаније и Босне измешани су са Бошњацима као и у Колашину на Тари, у Гусињу, Плаву, на обалама горњега Ибра, код Рожаја, у области Сухи До и продиру чак до платоа на западу и северозападу од Новога Пазара. У об- ласти Зете, уздуж Мораче и у Климентима, са ону страну Зема, мешају се са Црногорцима».53)

Као лекар у турској војсци имао je др Јосеф Милер доста могућности да упозна крајеве и народе где je боравио. И он je о- ставио интересантне податке и о Србима и о Арбанасима.54) Ми- лер истиче, да Арбанаси-Геге мрзе Србе и Црногорце и да они мрзе чак и Тоске, који су друге, православне, вере. Каже за Ге- ге да су «свирепи, подмукли, упорни, ненаклоњени никаквим но- винама, против свакога су који не познаје њихов језик.. . и неће их никада, без одлучних, крвавих реформи њиховог политичког и религиозног живота моћи захватити дух европскога хуманиз- ма».55)

Ова Милерова оцена потврђује се и казивањем савремених српских извора. Један запис из 1843. године казује како су Ар- наути пленили Качаник, село Злокућане и Скопску Црну Гору.56)

146

Поп Паун из Старог Нагоричана забележио je, да су се Арбанаси 1843. године побунили против Султана јер нису хтели да дају низам.57) Покрет за увођењем реформи изазвао je и 1842. године побуну Арбанаса у Кумановској области. Сакупило се било око 4-5.000 Арбанаса. Хтели су да зауставе царску војску. Један sä­nne из 1844. године казује како су Арбанаси врпшли насиља: «Једнима узеше стоку, другима децу».58) Јеромонах Серафим, на- месник манастира Високи Дечани, казује 30. јуна 1845. године, како су се Арбанаси побунили под вођством некога Дервиша из села Џаре, Тетовска нахија. «Са њим, вели Серафим, бејаше цео Арнаутлук. Побили се испред Скопља, код села Катланово, и надби царска војска. И послаше њега и његово друштво, више од 300 људи, у заточење у Цариград».59) Турска војска, која се била утаборила код манастира Дечана, похватала je у Ђаковачкој и Пећкој нахији 200 људи, који су, повезани у ланце, били посла- ти у Цариград. Неки су се вратили после пола године, а неки по- сле годину дана. Серафим бележи: «Све горе и горе чинише зу- лум и злоупотребленија».60)

За Србе вели Милер, да већином живе у равницама и у пред- горју, а Арбанаси у дивљини и усамљености. Наводи места и кра- јеве где Срби живе сами, непомешани са Арбанасима, а где, опет, помешани. Измешане Србе и Арбанасе налази у Рожају, Црве- ној планини, Сухо-долу, у подгорју Колашина и дуж тока Ибра у Јањеву. Северозападно од Пећи близу Плава, Таре и Белога Поља и у целоме опсегу слива Ереника између Дечана, Ђакови- це и Фшаи».61) Бројни подаци о Србима, које je добијао од грч- ких владика, рачунајући ту и наше муслимане не изгледају си- гурни.62) Даје податке о бројноме односу српскога и арбанашко- га становништва у Бару, Улцињу и свуда куда je пролазио. У Ба- ру и Улцињу чине Срби већину, у Љешу има 64 «Словена-като- лика», у срезу Пекхим нашао je «200-240 породица несјредињених грчко-словенскога и јелинскога порекла».62) У Охриду je нашао «само мало» Арбанаса, «врло бројни су напротив Словени од ко- јих Vs исповедају Ислам а остатак православну веру».43) У Стру- ми je већина становништва православна.64)

Нарочито je интересантно казивање Јосефа Милера о броју и односу становништва у Дукађину и источно од њега. Даје и овде податке из 1838. године. За Пећ вели, да има 12.000 станов- ника, али само 130 православних и 20 католичких породица: «Црема пореклу чине Словени претежну већину, јер има само 62 османске породице према 100 арбанашких и 20 Цинцарских по- родица».65) Тада je манастир Пећке патријаршије служио као ка-

147

сарна нередовних трупа (Тоска).66) У извештају, који je, 15. ав- густа 1886. године, руски конзул Тимајев послао рускоме посла- нику у Цариград, слоји и ово: «У граду Пећи муслимани спрово- де страшну самовољу: насилно турче хришћане, изнуђавају од њих новац и робу, бацају на њих камење и упадају у хришћан- ске школе. Хришћани из Пећи беже у Призрен и у Босну».47) О- ваква насиља помињу и Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева, K o ­

je су и саме биле у Пећи. Оне су тамо нашле уређену српску школу снабдевену књигама из Србије. Школу je водила Ката- рина Симић, монахиња изванредних особина. И у њезину школу су Арбанаси «два пута упали. . . па покупили све ствари што у њој нађоше; него по срећи школа јој je тако сиромашна да их не мами много. . . Арнаути терају своју силу тако далеко, да се ба- цају камењем на пратњу каквог упокојеног хришћанина, а на мртваце набацују прашине и ђубрета».68)

У манастиру Високи Дечани нашао je Милер седам монаха, који су се бранили од зулума захваљујући народном веровању, да «свакоме Турчину, који прекрочи манастирски праг прети си- гурна смрт, и томе захваљују заштиту од пљачкаша».69) У сели- ма Растовиа и Бабаи нашао je Милер, у првоме 80 а у другоме 200 «словенских становника»; место Веља Короница имало je 160 становника српскога порекла. У Ђаковици je нашао 18.000 муха- меданаца, 450 католика и 2.600 православних, свакако Срба, који су имали «невидљиву цркву св. Петке». «Према националности било je 17.000 Арбанаса, 3.800 Срба и 180 Османлија као и неко- лико Цинцара и Цигана».70) Макензијева и Ирбијева виделе су у Ђаковици српску православну цркву и школу. Свештеник je био поп Стеван, «достојан свакога хришћанскога пастира. Кад je до- шао у своју парохију, ту не беше ни цркве ни школе; па зар je чудо кад у Ђаковици нема више од 15 или 16 српских кућа? А- ли je поп Стеван био у слободној Србији те не могаше да своје стадо остави онако како га je нашао. Он je умео да ради и да штеди док не стече толико новаца да могаше зидовима оградити место једно где подиже чисту једну црквицу, школу, једну и где приреди као неко стовариште књига из Београда».71) У селима о- ко Ђаковице Милер je нашао да живи измешано српско-арбана- шко становништво./?) Два сата североисточно од Фшаи, на реци Дриму, живело je 70 поисламљених Срба. Таквих je било и се- верно од «свињећега моста».

У Призрену je Милер нашао 6.000 кућа са 4.000 мухамедана- ца, 2.150 католика и 18.800 православних становника: «...Према националности чине стварне Османлије 1/6 (без да се ту убрајају

148

овде привремено стационирани батаљони 14 пешадијскога пука од 720 људи), Срби чине 4/5, Арнаути 1'6, Цинцари 1/12 станов- ништва; у овај број нису нешто око 600 Циганских хорди уброје- не».;з) Када су биле у Призрену Макензијева и Ирбијева су на- шле око 4.000 домова. Од аустријскога конзула су чуле да има32.000 мухамеданаца, 12.000 православних и 2.000 католика.74) «У вароши се, веле оне, говори српски, арбанашки и турски. Што се српски језик сматра за главни при свем томе што су Срби овде у мањини, то се има приписати српскоме карактеру који си не да отуђити и после успомена које су скопчане са овим местом; а ка- жу да се то често приписати може и томе, што су неки од мусли- мана српскога порекла, — иначе су већином Арнаути».75) Због те~ рора и страха за физички опстанак многи су се Срби селили и из Цризрена, али су им жене, као и у Пећи, биле против тога. «Срп- ски народ, веле ове две Енглескиње, вал>а да je захвалан овим добрим женама, јер зацело не треба да раскине последњу алку која га везује са етаром земљом; ми смо већ спомињале како вла- да у кнежевини не охрабрава исељавање из Старе Србије».76)

Када je Јохан Георг Хан 1863. године, дакле 25 година после Јосефа Милера био у Призрену, нашао je тамо 11.540 домова:8.000 су били муслимански, 3.000 «грчки» (Хан je избегавао да помиње српско име), и 150 католичких. Број становника je изно- сио 40.000 од чега су 36.000 били муслимани, 8.000 «грчке вере-> (Бугари и Власи, опет нема Срба) и 2.000 католика.77) Не зачуђа- ва од Хана да уместо Срба налази у Призрену Бугаре, којих та~ мо није никада било. Он помиње да у Призрену постоје две пра- вославне цркве и једна приватна кућа, која je преуређена у ка- толичку цркву.76) Хан не помиње ни православнога митрополита призренскога, али помиње да тамо резидира римокатолички бис- куп под којим има седам парохија.79) Напомиње и то да су крш- ћани држали у својим рукама сву трговину.80)

Велимир Стојанчевић je испитивао отсељавање српскога ста- новништва из Призренскога, Пећкога, Приштинскога и Скадар- скога пашалука у време између 1815. и 1839. године. Досељавања у Србију из ових «пашалука било je готово у свакој години кнез Милошеве владавине».81) Трагова о овим досељавањима има и у српскоме архивноме материјалу. Године 1819. побегло je из Пећи 35 лица због арбанашких зулума: убили су у самоодбрани пет Турака и морали су да беже.82) Тешко стање у тим крајевима, че- сте арбанашке побуне, сукоби са турском централном влашћу још су више поторшавали живот Срба у тим крајевима. Петар

149

Лазаревић јавља кнезу Милошу, 9. марта 1832. године, да и он сам саветује Србе преко границе да се склањају у Србију.83)

Ово се дешавало и касније. Илија Гарашанин пише, 22. а- прила 1844. године, Богдану Ђорђевићу у Ђуприју: «Од нападени- ја и превеликога зулума бежећи и сада од непрестано свирепу- јући Турака-Арнаута, пребегле су преко границе на нашу стра- ну, под заштиту свјетлога Књаза и Правитељства нашег, многе христијанске фамилије које су се које гди по отечеству нашем, саме себи мјесто нашавше, смјеетиле; а између ови осам фамили- ја такови које су дошле овде и предале молбу да им се гди мјес- то за уживање определи, изјавивши и они да су ради на војски овђе остати и поселити се».84)

Све ове околности, понекада веома тешке, чиниле су да се, на целоме томе проетору, све више проређивао српско-православ- ни живаљ. «Тако се вршила и промена у етничким односима, конфесионалним пропорцијама, економици крајева, општој фи- зиономији горњих области. Конкретно гледано кроз призму исто- ријско-архивне документације, то значи да се у структури ет- ничких односа — углавном принудним исељавањем — вршило смањење српско-православнога становништва, па се делом пре- ко тога, а делом процесом исламизације мењала и конфесионал- на слика горњих области, а преко исељавања српскога сеоскога и градскога становништва вршила се и флуктуација радне снаге у сеоској и градској привреди, а самим тим и опадање опште про- изводности тих крајева».85)

5.

Живећи под оваквим околностима, препуштени сами себи, Срби су на целоме иодручју, где су били измешани са Арбанаси- ма, били упућени на самоодбрану. Једино што их je морално и духовно крепило било je постојање две српске државе, Србије и Црне Горе. За Прешевску област утврдио je Јован Хаџи-Васиље- вић, да je у овој области и Арбанасима било познато име кнеза Михаила и да су се они осилили нарочито после његове погибије. «Нигде, вели Васиљевић, нисмо слушали тако лепих анегдота о кнезу Михаилу као у овој области. Овај свет верује да je њему с с невиђене стране пала цар-Душанова круна на главу и барјак што je на Косову пао».86) Кнез Данило je уживао велики углед нарочито код католичких арбанашких племена: када су Макен- зијева и Ирбијева била у Дећи слушале су легенде о њему.87)

150

Тамо где није било Арбанаса са њиховим терором и намет- љивошћу прелажење на Ислам није било, биолошки гледано, та- ко опасно. Привредна потчињеност оних који нису прелазили на Ислам није била лака али им je, када би постали кметови мусли- манских бегова, животна сигурност била загарантована. На ши- рокоме подручју Босне и Херцеговине, дела Црне Горе и Санџа- ка, а и по Јужној и Старој Србији, говорили су и хришћани и му- слимани једним истим језиком и били етнички исто. Родови су се познавали и често одржавали родбинске везе и када су испо- ведали различиту веру.

Почетак заустављања и потискивања арбанашкога таласа. који je, као што смо видели био дубоко продро у српско нацио- нално тло, почео je још за време кнеза Милоша, али су озбиљ- није мере настале тек после ослободилачких ратова 1876-1878. године. Нове мере су учиниле да се и тамо, где су владали под- ношљивији односи између Срба и Арбанаса, на пример из фиса Климената и Сопа, ти односи погоршају.88) Оно што су били у- чинили Карађорђе и Милош Обреновић Турци су могли забора- вити, али нису могли заборавити ове нове ослободилачке ратове, јер су схватили да се њима смера на њихово пуно истеривање са Балкана. Званична турска мржња према Србима преносила се, све више, и на поисламљење Арбанаса, који су схватили да, бране- ћи турску царевину, бране и своје повластице и своје животне интересе. С друге стране и Аустро-Угарска je појачавајући свој утицај у Арбанији, потстицала и католичке Арбанасе против Ср- ба. Уз аустро-угарски утицај појавио се био рано и утицај Ита- лије, где су живеле бројне арбанашке колоније. «Чујем, пише И- лија Гарашанин, 22. августа 1866. године, Јовану Мариновићу, да има и агената италијанских у Арнаутлуку. Није ли се Итали- ја и тамо чак, па и на хетерију обратила за помоћ? Некако све у- једно иде. Сећаш се шта једном новине о Гарибалдију говори- ше?»89)

Неослобођени Срби, који су још били под турском влашћу, полагали су сву своју наду у Србију и, делом, и у Црну Гору, ко- ја je имала више и додира и искуства са Арбанасима. И Србија и Црна Гора су сложно његовале српску идеју и припремале се да ослободе српске крајеве, који су били окићени обиљем српских верских и културних споменика. «Стара Србија. писале су Ма- кензијева и Ирбијева, je онај крај у Турској у Европи, који je највећма скопчан са словенским народним предањима; ту je глав- ни извор народној песми, ту je седиште старе владе српске, ту je позорница где паде српско царство. Земљиште je у овоме крају

151

богато и живописно, а руво народно једно од оних који су задр- жали највише ориђиналности и сјајности. Велика драж Старе Србије лежи у томе што усред њезине данашње дивљачности ле- же остатци који сведоче како je она некада била хришћанска и цивилизована земља. Између суровости албанских села путник наилази на стару престоницу и на патријаршију једну, на вели- ке цркве у византијскоме стилу, на фреске раније италијанске вештине».90)

Из ових нада, које су полагане у Србију и у Црну Гору, јачао je унутрашњи отпор и појединаца и маса, које су, сада, имале у кога да упиру погледе. По градовима, и у најтежим околностима, Срби су се трудили да трговину држе у својим рукама. Тако je било и у Призрену и у Приштини, где je бивало седиште вилаје- та. «У првој половини XIX века трговци у Приштини били су са- мо Срби и Јевреји, а у другој, поред њих, још и Турци».9’) У При- зрену je, захваљујући Сими Игуманову, успело да 1871. године отворе Српску православну богословију, једно изванредно важ- но културно и национално жариште. Респектујући српску број- ну снагу у овоме вилајету турске су власти, од почетка августа 1871. па до половине 1874. године, издавале лист «Призрен», који je био званични вилајетски лист, «који je штампан с једне стране на турском, а с друге на српском језику».92) Још 1840. године по- стојала je у Скопљу српска цркввна штампарија где je, 1840. го-

93\дине, штампан један молитвеник. )Срби су, где je то било могуће, покушавали да се бране диза-

њем устанака. У Кумановској области Срби су подигли устанак 1837. године, али су јако пострадали. Један устанак подигли су Срби 1876. године у Лабу, Копаонику и Топлици. Реакција Тура- ка и Арбанаса била je оштра и то je још више појачавало исеља- вање Срба. «Арбанаси су попалили усташке куће, опљачкали стоку и другу покретност, а усташи и њихова чељад гладни и ос- кудно одевени избегли су у Србију. Поред кућа Арбанаси су за- палили и порушили цркве у селима Штави, Бабици, Борнацу, Кијевчићу, Граничану (и школу) и у Лозну. У овоме последњем побили су ,бежанце из Ибра’».94)

Ратови Србије и Црне Горе са Турском 1876. и 1877. и 1878. године, и последице које су отуда настале, означавају почетак јачега потискивања Арбанаса из крајева у које су били продрли. Настаје «инверсна миграција Арбанаса».95) Тачан број исељених Арбанаса je тешко утврдити. Наводи се да их je било око 30.000, али je могуће да их je било и више. Ови су исељеници добили на- зив «мухаџири» и били су штићени и помагани од турских влас-

152

ти. Потиснути из крајева, где су се раније били сместили, ови су се Арбанаси сада населили највише у Лабу и у северноме делу Косова. «Они су учинили да се у тим пределима згусне арбанаш- ко становништво и отсутно надвлада над српским».96) Један део о- вих «мухаџира» отишао je даље у Ђаковицу и Призрен. «Велики део Арбанаса који су се повукли из тада ослобођене Топлице и Јабланице нселио се на Косову и тиме појачао арбанашки жи- ваљ. С друге стране, пак, Срби су, услед насталих зулума делом од самих тих арбанашких избеглица, делом од других Арбанаса које je због приближавања Србије захватио бес против српства, селе се у већ примакнуту Србију. Доласком «мухаџира» разра- ђУЈУ се дотле простране ледине и осушују мочваре, што иде у ко- рист земљорадње на штету сточарства».97)

Радослав Павловић вели: «На Косову има још живих стара- ца који памте, кад су у Лабу била многа српска села, а пред сам наш рат с Турцима било je у Лабу неколико српских села, а до пре -30 и 40 годииа било je стараца који су причали како знају када je на Косову било врло мало Арнаута. Последња je српска кућа која се из Лаба иселила Вукадина Гатића из Трновице, ко- ји се населио 1897. године у селу Тиовцу, у Бањској општини, Косаничкоме срезу».98)

Када се показало да Срби имају великога успеха у рату про- тив Турске покушала je турска пропаганда код Арнаута да про- шири веровање да ће, после рата, Велике силе принудити и Ср- бију и Црну Гору, да Султану врате све што су освојиле и «да ће граница између Турске и Србије бити и даље онде где je и до ра- това била, и да ће Арнаути добити накнаду за упропашћење сво- га иметка услед ратова и њихове сеобе у Турску.99) Ово су, разу- ме се, биле илузије, али су оне утицале на Арбанасе да појачају своја дивљања према Србима: «Из аутентичних се извора зна, да су онда Арнаути, јавно, усред бела дана, усред села или града, у- бијали Србе; да су их усијаним гвожђем боли и врелим вршњи- цама пекли и мучили, а власти турске ни мрднути нису хтеле. Факт je да су Арнаути онда јавно бешчастили српско женскиње, одводили га у ропство, убијали нејач, и одводили и односили сто- ке и имања српскога колико je ко хтео и могао».100)

Најмање Арбанаса je исељено из области Врања и из Јабла- нице. На српској страни je било мишљења да Арбанасе не само да не треба исељавати, него да треба дозволити повратак и они- ма који су се иселили. Зна се да je и турска влада, помогнута од руске и енглеске, тражила од српске владе да се дозволи повра- так исељеним Арбанасима на што je она, једно време, била скло-

153

на, али од тога није било нипгга. Исељавање je продужено и да- ље. Феликс Каниц вели, да je до 1878. године у кази Лесковац, Прокупље и Куршумлија било 83.000 Арбанаса: када je он био тамо 1889. године нашао их je једва 3.000, а од 10.000 Турака у Нишу нашао je само 100.10') Према попису становништва од 1895. године било je у Топлици и у Врањском округу, срез Јабланица, 1.677 Арбанаса, а према попису становништва од 1900. године на томе простору било je свега 1970 Арбанаса, од тога у Топличком округу свега 27.’02)

Избегле Арбанасе као и наше муслимане из Босне и Херце- говине, који су после окупације 1878. године напуц1тали свој крај, турске власти су насељавале у онај део Старе Србије, који je још био остао под њиховом влашћу. Наше муслимане, ваљда због језика, називали су Бошњацима. Они из Новога Пазара и Сјенице, који су «долазили појединачно и појединачно се насе- љавали у арбанашким селима.. . били су већ напустили свој је- зик или су били пред његовим напуштањем. Оне друге je очува- ло то што су били групно насељени с «Магзит Бошњачки, Суви- дол).103) Таквих je било око 500.104) Турске власти су, да би се ос- ветили Србима, ударале новчане намете на српско становниш- тво: «Само Дервиш-паша изнудио je Србима у Призрену преко30.000 гроша, и тим новцем подигнуо je преко шесдесет кућа за арбанашке исељенике».105)

Стање, које je настало у вези ратова 1876. и 1877. и 1878, ставило je на дневни ред и тако звано «питање арнаутско», како га назива Јован Ристић. У ово питање, и то на српску штету, умешао се, и енглески посланик у Београду Гулд (Gould). У своме писму Филипу Христићу, од 29. августа 1879. године, пише Ристић: «. . .Ми бисмо пре а после нашли неки modus vivendi са Арнаути- ма, да он није код нас и код својих колега чинио кораке, па нај- после преко своје владе изазвао читаву комисију сила против нас. Најпосле хтео je да ми пише ноту, што ja предупредих од- бивши га тиме, да je директно позван у тој ствари да говори пре турски посланик но енглески (јер je лакше имати посла са Тур- ском него са Енглеском)».104)

Исељени Арбанаси нису престајали да оружано нападају не само на нову границу Србије, него и да прелазе преко ње и да пљачкају. Ристић je, 8. фебруара 1879. године, тражио од Хрис- тића да интервенише на Порти да ова пошаље војску на Косово, јер валија у Приштини ништа не предузима да осигура ред и мир.'07) Српске власти су марљиво прибирале податке о штетама које су Арбанаси, својим упадима, наносили српском народу. Ри-

154

стић обавештава, 16. јуна 1870. године, Христића о овоме и вели: «Материјал о штетама учињеним последњом инвазијом арнаут- ском прикушБа се, да можемо поднети рачун. Нека иде, јер ко зна зашта тај рачун може послужити».108)

Ристић истиче у писму, од 29. августа 1879. године: «Скоро ћеш добити упутства, да се одговори Порти и на питање о Арна- утима и то: 1) о исељешша, којима ће се жеља узети у признање кад се молбом обрате, јер они то до сада нису чинили, но су се о- ружјем обраћали; и, 2) о накнадама, које ћемо прогласити као правно стечене па у своје време и намиривати се».109) За што пот- пуније исељавање Арбанаса са јужне границе биле су неке вој- не власти, али je Ристић био против тога. Он je, ипак, «одбијао дипломатску интервенцију, коју су му против војнога гледишта нудили Руси и Енглези».110).

Иако српске власти, као што се види, нису желеле да мате- ријалио оштећују Арбанасе, који су одлазили, ови нису, у најве- ћем делу случајева, могли да обуздају своју мржњу на Србе: «О- ни су предњачили осталима у злостављању Срба у турским по- граничним пределима као и у упадању у Србију».111) Само ретки међу њима држали су се добро са Србима. Један од њих био je Берам, предак Јашара Пардуса, старешине села Весковца. Он je одлазио на славу једноме своме пријатељу Србину и овај je при- јатељ долазио њему: «Данашњи Јашир држи се ,старих’ (прехри- шћанских) обичаја који су му остали од предака: прославља Бад- ње вече, ,држи’ девет четвртака да му град не бије поље, праз- нује Ђурђев дан (Шин Ђерђ)».'15)

Ако je успело да се један део територије, после ослободилач- ких ратова, ослободи од Арбанаса, није се могло поправити ста- ње нашега народа на широком подручју Старе и Јужне Србије где je нови развој догађаја учинио да још више појача арбанаш- ки и турски терор над Србима. То ће, видећемо, уследити наро- чито после оснивања тзв. «Призренске» или «Арбанашке Лиге», којом почиње буђење националне свести код Арбанаса. У одно- сима Срба и Арбанаса, који су, средином XIX века, били добри, настаће знатно погоршање, али je, и тада, код трезвених Арба- наса остала успомена на некадашњу заједнничку борбу против Турака. Путујући, у лето 1896. године, возом од Скопља за Ми- тровицу забележио je Јован Хаџи-Васиљевић свој разговор са једним просвећенијим Арбанасом, који му je рекао: «Видиш ли ово поље, показујући ми руком Косово Поље, овде смо се некад заједно ми и ви борили, и ви сте овде барјак испустили, па ми смо га прихватили и јуначки носили».113) Арбанас je казивао, да je

155

барјак испустио Милош Обилић, а прихватио га Скендер-бег. «Тако су, говораше ми даље мој сапутник, нама Краснићима при- чали наши дедови и прадедови».114)

ЛИТЕРАТУРА

1) Војвода Гавро Вуковић, Црна Гора и Турска 1896. године. (У «Записи», часопис за науку и књижевност, књ. VI, св. 1, 1930, ст. 35).2) Ћорђе А. Миловић, Нека писма владике Саве и Василија Петровића.

(У «Историјски записи», год. X, књ. XIII, св. 1-2, 1957, ст. 281).3) Споменик СКА, XIX, 1892, ст. 54.4) На истом месту, ст. 54.5) Панта С. Срећковић, Второе запустјеније Атанасија дијакона Сербина.

1691-1699. (Споменик СКА, V, 1890, ст. 32, 35).6) .Тован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку.. . , ст. 46.7) На истом месту, ст. 48.8) Иван С. Јастребов, П одаци.. . , ст. 133.9) На истом месту.

10) На истом месту, ст. 132.11) Цјелокупка дјела Петра Петровића-Његоша, Београд 1938, ст. 238.12) Станоје Станојевић, Историја српскога народа. Друго поправљено из- дање, Београд 1910, ст. 208.13) Владимир Ћоровић, Историја Југославије, ст. 312.14> М. Жеравчић, Српски језик као дипломатски језик на Порти у току XV и XVI стољећа. «У «Црква — календар» СПЦ за преступну годину 1948, ст. 23-24).15) Карл Пач, Из Плеваљанскога санџака. (У «Гласник земаљскога музеја БиХ», XXI, 1909, ст. 117, 119).16) Владимир Ћоровић, Историја Југославије, ст. 312.17) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, ст. 219, број 713.18) Владимир Ћоровић, Вера и раса у српској прошлости (уводно предава- ње из српске хисторије, одржано 15. XII. 1919. на Београдском универзи- тету. У «Покрети и дела», Београд 1920, ст. 34-35).19) Вукови записи, приредио Војислав Ђурић, Београд 1964, ст. 64.20) Вук Стефановић-Караџић, Српски Ријечник, ст. 23.21) Радослав Грујић, Пећка патријаршија. (У «Народна енциклопедија СХС», књ. III, ст. 378).22) Владимир Ћоровић, Историја Југославије, ст. 313.23) Јован Цвијић, Балканско полуострво.. . , ст. 252.24) О овоме види детаљније код: Ђоко Слијепчевић, Укидање Пећке па- тријаршије 1766. године, Београд 1939.25) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. II, ст. 121. број 3269.26) Гласник српскога ученога друштва, књ. V,( св. XXII старога реда), ст. 358.27) Марко Драговић, Материјал за историју Црне Горе. (Споменик СКА, XXV, 1895, ст. 22).28) Душан Д. Вуксан, Преписка митрополита Василија, митрополита Саве и црногорских главара 1752-1759. (Споменик СКА, LXXXVII, други разред 69, 1938, ст. 26-27.

156

29) Ha истом месту, ст. 27.30) Јован Радонић, Римска курија и Јужнословенске зем љ е.. . , ст. 665.31) Вук Стефановић-Караџић, Географическо-статистическо описанијеСр- бије. У «Даници» за 1827, ст, 115.32) Радослав Грујић, Фанариоти. У «Народна енциклопедија СХС», књ. IV, ст. 735.33) Петар Костић, Црквени ж ивот.. . , ст. 3.34) Иван С. Јастребов, Подаци.. . , ст. 34.35) На истом месту, ст. 77.36) На истом месту; сравни: Петар Костић, Црквени ж ивот.. .39) Вук Стефановић-Караџић, Географическо-статистическо.. . , ст. 114-115.38) Домаћа писма Доситеја Обрадовића. Издање СКЗ, Београд 1899, ст. 9-10.39) Споменик СКА, XXIV ст. 22.40) Иван С. Јастребов, П одаци.. . , ст. 27-28.41) Ђурђе Ђурковић, Албанија. Црте о земљи и народу, Сарајево 1885, ст 33.42) На истом месту, ст. 52.43) Гавро III. Шкриванић, Властелинство св. Стефана у Бањској. (Историј- ски часопис, орган САН, кн>. VI, 1956, ст. 178).44) Pouquevilles, Reis© durch Morea und Albanien nach Constantinopel und

in mehrere andere Theile des osmamschen Reiches in den Jahren 1798, 1799, 1800 und 1801, Zweiter Band, Leipzig 1805, st. 61.45) Na istome mestu, st. 126.46) Na istome mestu, st. 131.47) Na istome mestu, st. 135.48) Na istome mestu, st. 138.49) Na istome mestu, st. 143.50) Ami Boue, Die europäische Türkei, Bd. I. Wien 1889, st. 341.51) Na istome mestu, st. 342.52) Na istome mestu, st. 343-34453) Na istome mestu, st. 345.54) Dr. Joseph Müller, Albanien, Rumeliem und die österreichisch-montenegri-

nische Grenze oder statistisch-topographische Darstellung der Paschalik Skutan, Prizrend, Ipek, Toli-Manastir, Jakova, Tirana, Kavaje, Elbassan, und Ohrid, so wie des Grenzdistrickts von Budua im Oesterreich-Albanien, nach Beobachtun­gen dargestellt. Prag 1844.55) Na istome mestu, st. 18-19.

56) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. V, ст. 319, број 9248.57) На истом месту, књ. V, ст. 319, број 9249.58) Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија.. . , кн>. I: Кумановска о- бласт, ст. 83.59) Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. V ст. 323, број 9271.60) На истом месту.61) Joseph Müller, Navedeno delo, st. 21.62) Na istome mestu, st. 56, 58, 64.63) Na istome mestu, st. 68.64) Na istome mestu, st. 69.65) Na istome mestu, st. 74.66) Na istome mestu, st. 75.

67) A. M. Селишцев, Славннскгсе население в Албании. . , ст. 103.68) М. Макензијева и А. П. Ирбијева, Путовања.. . , ст. 293.

157

69) Joseph Müller, Na istome mestu, st. 76.70) Na istome mestu, st. 78.

71) M. Макензијева и A. П. Ирбијева, Путовања.. . , ст. 333.72) Joseph Müller, Na istome mestu, st. 79.73) Na istome mestu, st. 82-83.

74) Mjyp Макензијева и A. П. Ирбијева. Путовања.. . , ст. 335.75) Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева, Путовања........ ст. 347.76) На истом месту, ст. 355.77) Johann Georg Hahn, Reise durch die Gebiete, st. 79.78) Na istome mestu, st. 80.79) Na istome mestu.80) Na istome mestu, st. 81.81) Владимир Стојанчевлћ, Косовско-Полимска миграција у Србију кнеза

Ммлоша. (Гласник етнографског института САН и уметности), IX-X, 1960- 1961, Београд 1961, ст. 183.82) Данило Вуловић, Књажеска канцеларија, књ. I: Нахија Пожешка

1815-1839, Београд 1935, ст. 111.83) На истоме месту, ст. 387.84) Преписка Илије Гарашанина, књ. Ј, 1839-1849, сакупио и за штампу

средио Гргур Јакшић, Београд 1950, ст. 92.85) Владимир Стојанчевић, Косовско-Полимска миграција.. . , ст. 181.86) Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија.. . , књ. II: Прешевска

област, ст. 238.87) Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева: Путовања.. . , ст. 353.88) Радослав Љ. Павловић, Сеоба Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877

-1878. године. (Гласник етноргафскога института САН и уметности, IV-VI, 1955, ст. 85).83) Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу, књ. II, од 4. I. 1859. до

29. III. 1874, Београд 1931, ст. 162.90) Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева, Путовања.. . , ст. XIV.91) Атанасије Урошевић, Приштина.. . , ст. 13.92) Тодор П. Станковић, Белешке о Старој Србији и Македонији, Ниш

1915, ст. 34.93) На истом месту, ст. 37-38.94) Радослав Љ. Павловић, Сеоба Срба и Арбанаса.. . , ст. 60.95) На истом месту, ст. 73.96) На истоме месту, ст. 76-77.97) Атанасије Урошевић, К осово.. . , ст. 22.98) Радослав Љ. Павловић, Сеоба Срба.. . , ст. 77, белешка 1.99ј Јован Хаџи-Васиљевић, Арбанаска лига — арнаутска конгра — и срп-

ски народ у Турском царству (1878-1882), Београд 1909, ст. 3.100) На истом месту, ст. 5.101) Felix Karnitz, Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römer­zeit bis zur Gegenwart. II. Band, Staat und Gesellschaft. Leipzig 1914, st. 113.102) Na istome mestu, st. 114.103) Атанасије Урошевић, К осово.. . , ст. 104-105.104) Радослав Павловић, Сеоба Срба.. . . ст. 85.105) На истом месту, ст. 77.106) Писма Јована Ристића Филипу Христићу од 1870. до 1873. и од 1877. до 1880. Београд 1931, ст. 268.107) На истом месту, ст. 263.108) На истом месту, ст. 265.

158

109) Ha истом месту, ст. 271.110) Ha истом месту, ст. 272, белешка 1.111) Радослав Љ. Павловић, Сеоба Срба.. . , ст. 87112) На истом месту, ст. 86.113) Јован Хаџи-Васиљевић, Арбанаска лига — арнаутска ст. 22-23, белешка 1.114) На истом месту, ст. 23.

159

СРПСКО-АРБАНАШКИ ОДНОСИ У XIX ВЕКУ

Српско-арбанашки односи у XIX веку, веку јачања модер- нога национализма, имају цео них особености. Оне проистичу је- дним делом из чињенице да се, почетком XIX века, на једноме делу српскога етничкога простора почела да ствара и уобличава нова српска држава, која се није могла мирити с тиме да остане у границама које je тада имала. Иако мала по простору она je из себе зрачила ослободилачку идеју, која je захватала и неослобо- ђене српске крајеве, нарочито оне под турском влашћу. Илија Гарашанин je видео темељ српске политике у томе, да ова Срби- ја схвати, «да она у овоме стању остати не сме, и да она само у сојузу са осталим окружавајућим je народима за постићу своју будућност свој задатак имати мора»1)

Два успела српска Устанка против Турске, 1804. и 1815. го- дине, била су опомена Турској, да се она, на простору који етнич- ки није био њезин, неће моћи дуго одржати. Већ je Први српски устанак поставио питање деобе Турске, које после цео низ деце- нија неће бити скидано са дневнога реда.. Неослобођени део срп- скога народа схватао je да се Турска почиње распадати и тиме je више упирао очи у Србију. Поред Русије пратиле су и Аустро-У- гарска и Италија будно све шта се догађа на Балкану, нарочито на ономе делу његовом где су се сусретали и међусобно мешали Срби и Арбанаси. У фази процеса слабљења и распадања Турске почиње се зарађати и оформљивати и арбанашки национализам и појављивати тежња за стварањем своје државе. Ако je Ђорђе Ђурковић, још у другој половини XIX века, могао писати, да je Арбанија «више националан, него ли политичан или хисторичан појам» и да «никад није било јединствене арбанашке државе или такве покрајине»,2) то се, нарочито од друге половине XIX века није више могло говорити.

Што' су погледи и Карађорђа и кнеза Милоша били уперени према класичним српским крајевима, које je угрожавала турско- арбанашка власт, било je и природно и разумл>иво. Они су оба- двојица у себи носили стару српску државну традицију и у њи- ховој визији je лебдео идеал обнављања старе српске државе. За Карађорђев поход према Сјеници и Новоме Пазару, куда je во-

161

дио пут ослобођењу Старе Србије од Турака, писао je Илија Га- рашанин: «Поход овога војводе још сви Срби добро памте и није потребно да ми следујући предлог новим доводима подкрепљује- мо».3)

Карађорђе je тежио Косову, али je тек његов унук, Петар I Ка- рађорђевић, успео да ослободи Косово према коме je била усме- рена сва српска ослободилачка активност. Још 1873. године гово- рио je Иван С. Јастребов Панту Срећковићу: «На Косову су Ср- би изгубили царство, на Косову ће одсудна битка решити будућ- ност Балканскога полуострва и будућност српскога народа».4) Три деценије касније, у априлу 1903. године, рекли су арбанашки бар- јактари Садик-паши, претседнику Комисије за смиравање: «Ко- сово се налази у нашој власти и ми смо га пре пет стотина година отели Србима мачем као хероји, какви смо и данас. Ако Срби до- ђу на Косово и мачем га натраг поврате, онда ћемо ми постати верни поданици српскога краља».5)

За Карађорђа je писао Леополд Ранке, да je он, својим про- дором у Ново-Пазарски Санџак, тежио да прошири своју власт на некадашњу колевку старе српске државе. Карађорђе je, вели Ранке, продро био у Васојевиће и Дробњаке, где je све хришћан- ско становништво било готово да се дигне на оружје, али je овај за- мах био ометен продором Турака од Ниша.6) Из исписа, које je о- бјавио Михаило Гавриловић из Париских архива, види се да je, после Карађорђевих успеха, дошло до руско-француских разго- вора о судбини Турске и о њезиној подели. На једној конферен- цији између рускога министра спољних послова. грофа Румјан- цова, и француског амбасадора у Петрограду, генерала Коленку- ра, држаној 4. марта 1808. године, Румјанцов je предлагао да Арба- нија, Архипелаг и део Боене припадну Француској, а други део Боене и Хрватска Аустро-Угарској.7) Овај je руски предлог об- нављан и при закључку руско-француских разговора. У одлуци српскога народа од 16. августа 1809. године (по староме календа- ру), којом се тражила заштита од Наполеона, у тачци 12, стоји, да je српска војска дошла у Сјеницу, Нову Варош, Нови Пазар и Пријепоље и да се сјединила са Црногорцима и тиме прекинула комуникације између Арбаније и Босне. Тамо се вели, да Бјело- павлићи, Пипери и Брда «сада заједно ратују против Турака».8)

У плановима рускога цара Александра I из 1808. године о по- дели Турске «Србија улази двојако, било да се направи независ- ном краљевином под каквим надвојводом, али с тиме да не буде никад присаједињена земљама Хабзбурга, било да се са Маћедо- нијом присаједини њима».9) Границе ове Србије требале би да

162

буду: «. . .на Западу Дрина, на југу Шар-Планина са Скопљем, и одавде линија на југоистоку Софије и најзад Тимок».10)

Кнез Милош Обреновић je будно пазио на све шта се деша- ва у «Арнаутлуку», тј. у тадашњој области целе Старе Србије. Под овим именом се тада подразумевала «област од Сједице и Но- вог Пазара до Прокупља, и даље, унутар Турске све до Скадра». Поред свога буднога мотрења шта се тамо догађа, кнез Милош je успостављао и везе са појединим водећим људима из Арбаније. Мудар и обазрив, какав je био, кнез Милош je брижл>иво одаби- рао људе преко којих je одржавао ове везе, увек на опрези да их Турци не открију. Реалан у процени догађаја на Балкану свога времена, Милош се није дао уплести у акцију Хетерије, која се веома трудила да га придобије за себе. Свестан са каквим je те- шкоћама добио оно мало мира и слободе за себе и за народ, Ми- лош je то чувао врло брижљиво. Још 1816. године он je добио ферман од Порте по коме су турске војне посаде могле бити само у градовима и да се «из посаде искључују јаничарске породице (под којима су се подразумевали Босанци и Арнаути), које су до- тле чувале градове и чиниле зло народу, и да се на њихово мес- то доведу Турци доброга владања из Румелије».")

Ову повластицу, тако важну за народ и земљу, Милош није хтео да стави на ко-цку, али je, од самога почетка своје владави- не, успоставио личне везе са Скадареким везиром Мустафа-па- шом Бушатлијом, чија породица, по предахву, потиче од Црноје- вића. Иако се нису лично познавали они су имали честе и раз- гранате везе. Мустафа-паша Бушатлија je био, вели Бартол Ку- ниберт, «човек силан благом својим и својом влашћу нада свима Арнаутима, поготову све својим клетвеницима».12) Мустафа-паша и кнез Милош су постали временом «присни пријатељи и, с из- весним обредигла уобичајеним у Албанији, бејаху они посред- ством својих изасланика углавили побратимску везу с обећањем да се узајамно помажу у случају потребе. Пун дивљења према даровима и срећи Милошевој, Мустафа обично не предузимаше никаквога важнога посла докле се с њим не посаветова, те врло често следоваше саветима што му их он даваше».13)

Налазећи се у опозицији према Порти, највише због захте- ва да се и у Арбанији уведу реформе, Мустафа-паша je «заиста имао великог интереса да ступи у тешње везе с Милошем, јер се бојао Порте. која je на сваки начин гледала да сломи моћ наслед- них паша».'4) Милошеви поверљиви људи, које je слао Мустафа- паши, свиђали су успут и друге Милоше послове код арбанаш- ких племенских главара са којима je Милош имао поверљиве од-

163

носе. Преко њих je Милош утидао и на њихово држање према Мустафа-паши.

Колико je, ипак, био јак Милошев утицај на Мустафа-пашу види се најбо-ље по томе како се паша користио Милошевим са- ветима за време руско-турског рата 1827-1828. године. Кнез Ми- лош je, по договору са Русима, све чинио, да наговори свога при- јатеља да, у најмању руку, буде што спорији и што немарнији према Султановим тражењима да га помогне војском у рату про- тив Русије. Султан je тражио најпре 40.000, а затим 60.000 војни- ка, који су требали да иду на фронт на Дунаву и задају Русима снажан ударац. П,о Милошевим саветима Мустафа-паша je ма- неврисао тако да за цело време између њега и Руса није ни дош- ло до оружанога судара. Паша je вршио само тактичке потезе, који нису утицали на ток и исход рата. Једноме Милошевом иза- сланику Мустафа-паша je рекао, маја 1829. године, и ово: «Ja не идем да велику Русију победим, то не могу, но само да докажем Султану да нисам хришћанин већ мухамеданац. Но нисам зату- цани Турчин и ja знам шта je човечанство и ко год уђе у Цари- град и њиме завлада њему ћу се клањати».15)

Када je Мустафа-паша Бушатлија устао и против Султана и био сасвим поражен Милош га није напустио. После турскога по- раза у рату са Русима паша je нашао да je време да се и он оса- мостали и устао je против редовне турске војеке, али je био по- ражен. Михаило Гавриловић мисли, да ова акција Мустафа-паше није била само «покрет за одбрану породичних интереса, већ и одбрана арнаутскога партикуларизма против централне власти у Цариграду и против реформаторских тежњи Махмуда II».16) О- во револуционарно врење било je, истовремено, захватило и Бос- ну где се на чело незадовољника био ставио Хусејин Градашче- вић.

Да би помогао своме пријатељу, и у овако тешком његовом положају, Милош je послао Мустафа-паши свога татарина Бог- дана, који се, уз пут био размимоишао са пашиним изаслаником кнезу Милошу, који му je ноеио писмо и поруке. Мустафа-паша тражи да Милош «поклони поверење свему ономе што ће му ње- гов човек казати».17) Везир je тражио помоћ у новцу и храни и предлагао Милошу да запоседне границе од 1813. године и сам град Ниш, али се Милош није дао навести на то што би га могло довести у рат са Турском. Да би, колико толико, олакшао поло- жај Мустафа-паше Милош се заложио код младога архимандри- та Петра II Петровића-Његоша, да Црногорци не нападају вези- ра док je он у борби са Турцима. Послао му je у два маха по

164

250.000 гроша, али je овај новац, незгодним стицајем околности,допао у турске руке и Милош je имао муке да се оправда код Ту-рака да се овде ради о пашином новцу, који je био код његовогбанкара у Београду.10) Турци су задржали новац, али и подозре-ње према Милошу да je и он помагао ову акцију против Султана.Огорчен и разочарак због неуспеха Мустафа-паше Милош му jeписао: «Ja никада ни у сну нисам могао снити да ће дело ваше о-вако проћи, као што je прошло».”) Побеђен и напуштен, некадамоћни Скадарски везир предао се, октобра 1931. године, Султану.Петар II Петровић-Његош јавља, 6. децембра 1831. године, рус-коме конзулу у Дубровнику Јеремији Гагићу, да се Мустафа-па-ша налази у Скадру «у кући Хусејин-аге Чолака», који «великизулум чини по Скадру, а особито од пријатеља везирских. Вјешаих, сијече их и ставља на колац, а људе Мустафине, који нијесус њим у Цариград пошли, шиље их у Манастир (Битољ), у Уру-

2 0 \мнелиЈу, и ту их лишавају живота разнијем мучени]ама». )Искуство Милошево са Мустафа-пашом, учинило га je оба-

зривијим према покрету и акцији капетана Хусејина Градашче- вића. Кнез je пажљиво пратио и ову акцију као, уосталом, све што се дешавало у «Арнаутлуку». Преко свога кнеза нахије По- жешке, Васе Поповића, Милош се редовно обавештавао о свему што се тамо дешава. Васа Доповић јавља кнезу Милошу, 1. апри- ла 1830. године, да му je успело да организује обавештајну слу- жбу у Арнаутлуку: један момак, који je знао добро арбанашки, отишао je код капетана Армаша и ради заједно са њим, — «а о- вај нас je момак и до сада на овај крај које у чему послуживао, надам се биће нам поуздан, а он се може сам и са језиком арнаут- ским служити».2’)

О кретању босанске војске пише кнез Милош Васу Поповићу (писмо без датума), да треба да пошаље једнога човека у Нови Пазар, код Ђул-аге, «да нас о периодическом движенију Бошња- ка извештава. Одобравајући ово немереније ваше у пуној мери, ускоравам још додати вам, да je нама једнако нужно и Арнаут- ска движенија знати, како год и босанска, и зато вам препоручи- ти ускоравам, да свако средство гледате, како би нам и о арнаут- ским движенијама поуздане вести долазиле. Пошаљите макар и на тај пут једнога поузданога човека, а и побратиму вашему Ка- рићу пишите, да се и он за нашу ползу у овоме делу потруди. које ће му се за особиту услугу припознати, као што му и овоме приликом моју особиту признатељност објавите, што je и наше- га Петра онако лепо дочекао и пропратио, да je безопасно наме- реније своје докучио».22)

165

Како je кнез Милош гледао на тежњу Арбанаса да се осло- боде од власти Цариграда дознајемо из једне његове изјаве у раз- говору са Боа-ле-Контом (Bois-le Comte). Милош му je рекао: «. . . Нека се Србима, Грцима, Арбанасама и Бугарима да да упра- вљају сами собом у земљама у којима живе, и нека се, ако je баш потребно, од Цариграда направи велика трговачка варош, под га- ранцијом свих сила, од које неће нико зазирати, и која ће чини- ти добра целом свету. Зашто покоравати један народ другоме на- роду?.. .»23) Милош je, ипак, желео да из своје државе исели Ар- банасе. Многи од њих су се, као и поисламљени Срби, сматрали Турцима.24) И Милош и народ су запамтили да je међу јањичари- ма, који су се, после смрти Бећир-паше, доселили у Србију, било и Арбанаса. Било их je и међу спахијама и ерлијама. Ваљевски муселим, у јануару 1804. године, пред избијање Првога српскога устанка, био je Арбанас Пореч-Алија. Било их je и у Београду, где су били познати као најгори зулумћари. Абдула Арнаутин, Макачки спахија, био je отео кћер Пауна Влаха из Ћуприје, где je тада било доста Арбанаса. Кнез Милош je много учинио, да се Арбанаси иселе из његове државе. Није их прогонио, него им je откупљивао имање и олакшавао одлазак.25)

У случају Мустафа-паше Бушатлије држао се млади црно- горски архимандрит, Петар II Петровић-Његош, друкчије него кнез Милош. Он je био млад, неискусан, пун идеализма и без и- какве упућености у политичку игру, коју су играли кнез Милош и Мустафа-паша. Он je, ипак, послушао савет кнеза Милоша и није нападао Мустафа-пашу, али није ни дозвољавао Црногор- цима да иду у пашину војску. Из једнога писма Његошева Мус- тафа-паши, од 28. фебруара 1831. године, види се да Његош ни- је одобравао врбовање Црногораца за војску. «Ако не примиш Црногорце, вели он паши, биће наше пријатељство јако».24)

Према капетану Хусејину Градашчевићу држао се Његош сасвим друкчије. Њега je одушевио покрет босанских бегова и о- но што му je пренео игуман манастира Ђурђеви Стубови, Мојси- је Зечевић, кога je он слао Градашчевићу. У писму «Змају од Бо- сне», писаном 4. фебруара 1831. године, Његош га уверава, «да ћемо одсада у напредак бити једно и крв проливати за вјеру и слободу нашу».27) Моли га да се јуначки држи и опомиње исто- времено, да ће га Турци напасти. Он je, вели, са својим Црногор- цима спреман «ударити на низам, који се налази око Скадра», а- ли немају муниције. Због тога моли да му се пошаље стотину то- вара фишека, «да тиме низам што je око Скадра разбијемо и да га отолен расћерамо».28)

166

Полазећи на Косово и верујући у своју победу војска Хусе- јина Градашчевића je певала:

«Ми идемо на Косово равно,Где нам стари славу изгубише,Стару нашу славу прађедовску.И ми ћемо на Пољу Косову Ил’ изгубит’ вјеру и јунаштво,Или ћемо ако Алах даде,Душманина свога побједити И у Босну вратити се славно. . .»29)

Хусејинова војска je, 16. јула 1831. године, победила војску великога везира на Косову, Хусејин je постао био везир у Трав- нику, али све то није дуго трајало. «Кад je године 1832. кренула на њ нова царска војска, помогнута од херцеговачких бегова, он би, већ упола напуштен, 18. маја коначно потучен кад Булога близу Сарајева и натеран да се са својим пријатељима бегством спасава у Аустрију».30)

2.Илија Гарашанин je био први српски државник, који je у

свој план ослобођења српскога народа унео и С еверну Арбанију. У своме «Начертанију» састављеном крајем 1844. године, које je претстављало програм спољне и националне политике тадашње Србије, Гарашанин je и Северну Арбанију сматрао за област о којој треба имати исцрпне податке.31) Упирући свој поглед и пре- ма Северној Арбанији Гарашанин je желео да Србији, стално у- грожаваној од Аустро-Угарске, отвори трговачки пут, «који би Србију на море довео и за њу тамо пристаниште створио. Овакав пут само je онај за сад могућан који преко Скадра у Дулцињ (Ул- циљ) води. Овде би нашао српски трговац са својим природним производима у далматинским природним бродарима и трговци- ма своје једноплеменике и при томе врло веште и спосо-бне људе који би их при куповању страних јеслапа добро и поштено по- служили и на руци били. Овде би дакле нужно било србску тр- говачку агенцију подићи и под одбрану и заштиту ове продају српских производа и к у п њ у ф ранцуских и енглеских еспапа ста- вити».32)

Гарашанин je предлагао да на челу ове трговачке агенције буде постављен један трговачки агент, чије би седиште било у Улцињу, «који ће оданде српском трговцу, као простом показати куд треба да иде».”) Ма колико да je Гарашанин овоме трговач-

167

ком агенту придавао чисто трговачки значај и задатак, он je и- мао у виду и политичку важност ове трговачке агенције. «У по- литичком обзиру, вели Гарашанин, имало би ово средство не ма- њу важност, јербо ће се нов агент србски налазити међу житељ- ством србским и ова прилика принели би јаче уплив Србије на сјеверне Арбанасе и на Црну Гору, а ово су управо они народи који имаду кључеве од врата Босне и Херцеговине и од самога мора Адријатическога. Постављање ове агенције србске и утеме- љење њено онамо ми смо уверени као политически Србије сма- тран би био од необичне важности међу оним народима и тешњи сојуз ови житеља са Србијом постигао би се врло лако».34)

У своме Саставу, који je Гарашанин 1845. године предао кне- зу Александру Карађорђевићу, он, поново, упућује поглед на о- ву страну и мисли, да би Србија требала да од Порте тражи «о- влашћење за присојузити себи племена Карадага, Пипере, Васо- јевиће, Бјелопавлиће и Куче, која су сада независима, а често по- казују непријатељство према Порти... По народном сродству мо- гла би Србија пријузити оне житеље горовити предела по пред- варитељном соизволенију њиовом, па затим би нужне кораке чи- нити ваљало. Почем се ово сојединеније довршило буде, онда мо- ж е Србија од Порте искати, да јој она уступи, или част земље, и- ли најмање један слободан пут за докучити Адријатическога мо- ра, које би за трговину од велике ползе било».35)

Трезвен, какав je био од природе, Гарашанин није, после стварања овога свога програма, седео скрштених руку, него je тражио и успостављао везе са католичким првацима Северне Ар- баније. Гарашанин je исправно био схватио, да je, у борби за ру- ш ењ е Турске, потребна сарадња и са Арбанасима: «Он je осећао да српска и грчка акција против Турске неће моћи успети, ако у њој не буду узели учешћа и Арбанаси».36) Већ 1846. године Гара- шанин je био успоставио везу са дон Карлом Красним, који je радио на томе да Арбанасе-католике придобије за Србију. Крас- ни je за ову акцију био придобио и Биб Доду, поглавицу племена Миридита, «који je био готов да помаже устанак против Турака, али да и Миридити имају своју аутономију и слободу вероиспо- вести под српском владом».37) Везе између Гарашанина и Арбана- са одржаване су преко поверљивих личности.

Гарашанин je радио с планом. Цела територија, која je ула- зила у сферу Гарашаниновог интересовања, била je подељена на области. На челу сваке од тих области стајала je личност посеб- нога поверења Гарашинова. Арбанија и Црна Гора сачињавале су јужни део области, где je вршена пропаганда. Лица која су руко-

168

водила овом пропагандом, била су плаћена по 100 талира годиш- ње ако су овим послом руководили од својих кућа. Само je Крас- ном и још једноме ђакону у Књажевцу давано више: Красном je било обећано 166 талира и 16 гроша.30) Са Красним je радио Мати- ја Бан, који je уживао нарочито поверење Гарашаниново. Мати- ја Бан je, преко Краснога, повезао Биб Доду и са владиком Пет- ром II Петровићем Његошем. Према једноме извештају Банову Гарашанину, од 18. децембра 1849. године, Његош и Биб Дода су били ухватили веру «на велику владичину радост».39) Красни je, у лето 1849. године, долазио у Београд. По повратку кући јавио je Гарашанину, да je почео рад на организовању политичке про- паганде и тражио још новаца за «барут и кремен када се прибли- жи време устанка». Ова веза je одржавана преко Скадра где се налазио повереник ове пропаганде Јован Илић.40)

Један од Гарашанинових агената у Арбанији био je Стеван Верковић, бивши фрањевачки питомац, човек који je касније и- здао Србе и постао носилац великобугарске пропаганде. Гараша- нин обавештава Тимотеја Кнежевића, 8. августа 1848. године, да je Верковић већ био у Србији и «био употребљаван у делу дава- ња известија од стране турске Арбаније». Томо Ковачевић, један други Гарашанинов повереник, поднео je извештај 1850. године о стању на терену. У новембру исте године био je Верковић, поно- во, у Београду. Ковачевић je предложио, да се Верковић поша- ље у Миридите и да понесе писмо Красном. «Ово je утолико лак- ше било остварити што je и сам Верковић желео да иде у Алба- нију»/’)

Добро обавеигген са разних страна о стању у нашим краје- вима под Турском Гарашанин je био врло забринут и због акци- је Великих сила и због унутрашњег стања у Србији. Поводом ве- сти о подели Турске пише он, 16. августа 1848. године, Авраму Петронијевићу, да би уједињење свих словенских народа «био један преки пут да се овај рачун делења Турске поквари».42) С друге стране Гарашанин je видео, да су хришћани под турском влашћу спремни да се буне. «Немало сваки дан, пише он 22. ав- густа 1848. године Јовану Мариновићу, долазили су ми и долазе христијани из Турске, изјавл>ујући највећу готовост согласити се са свакрш нашим плановима и предпријатијама. . . Ja сам их сва- гдер морао с неким надеждама отпуштати, знајући да они без со- гласија са Србијом нису кадри ништа изврпшти, а да боље спо- л>е споразумјеније и познанство наше с њима неће ниједној стра- ни од штете бити. Истина, да се овакве мисли данас сматрају код

169

нас као неко сањиво бунцање, опет зато ja знам да често подоб- но делање може изненада најлепшу ползу принети».43)

У ово време наступа извесно затишје у Гарашаниновим ве- зама са Северном Арбанијом. Не би се могло оспорити да je он и даље будно пазио шта се дешава на томе простору и како се развија политика Турске према хришћанима и Великих сила према Турској. Пада у очи да из Гарашанинове преписке прове- јава неповерење према руско ј политици, а у Аустрији види при- роднога непријатеља Србије, али није ништа радио против ње. «Аустрија, пише Гарашанин, 24. јула 1853. године Јовану Мари- новићу, не може псдпомагати никад напредак Србије, но мора се овоме противити колико више може. Ово je њојзи природна по- литика, коју би сваки на њеном месту набљудавати за нужно на- лазио и морао. Глупо би било друкчије мислити. Аустрија, има- јући толике Србе и остале Словене који с нама граниче, мора се бојати од напретка Србије, макар да ниједну јоту није јој Срби- ја повода таквој сумњи до сада дала, али други људи много даље увиђају него ми шта се кад догодити може шта ли не, па оно што држе да им шкодљиво бити може на сто и више година најпред уклањају с пута, само ако могу».44)

Гарашанин je знао, да ослобођење хришћана од турскога ро- пства зависи од тога да ли ће се Турска моћи одржати или ће се распасти под теретом унутрашњих нереда, који се нису смири- вали. «Баш ће та Турска, пише он Јовану Мариновићу 28. јула 1853. године, ускорити и нашу пропаст. Бог je убио како није ка- дра узаптити зла над хришћанима. Не може од ње никад ништа бити, само би требало мислити шта je најбоље уместо ње створи- ти».45) Огорчен je на Мајендофа, који му je рекао, да Србији не ддју независност од Турске, «јер не знамо шта би после било и били ви срећнији били».46)

У једном другом разговору, о коме он пише Мариновићу 7. августа 1853. године, Мајендорф му je објаснио, да се и Аустрија и Турска боје «ових идеја ослобођавања народности, јер би то ла- ко повода дати могло, да се те идеје распростру и на остале наро- де њиних провинција, које они и без тога с тешком муком у ми- ру одржавају»/'7) Због ширења тих ослободилачких идеја у Ср- бији, и изван ње, спремале су се и Турска и Аустрија да уђу у Србију. али до тога није дошло. . . Већ у ово време Аустрија je била бацила око на Арбанију. -Наши су добили, пише Гараша- нин 28. маја 1854. године Јовану Мариновићу, копију писма ко- је садржава уговор међу Портом и Аустријом о уласку аустриј- ских трупа у Арбанију, и ja држим да су те о томе известили, а-

170

ко не буду, као што би требало, и копију послали».48) Српски ка- пућехаја у Цариграду, Николајевић, био je обавестио Гарашани- на, да je «између Порте и западних сила и Аустрије закључен тајни уговор по коме Аустрија својом војском може заузети Цр- ну Гору, Херцеговину, Босну, један део Албаније, па, ако би се потреба указала, и Србију».49) Две године касније почело je у Скадру грађење нове римокатоличке цркве, свакако новчаном помоћу из Беча.50)

Ове, доста туробне перепективе, нису се оствариле. Гараша- нин je, после промене на престолу у Србији, продужио свој рад узимајући увек и Северну Арбанију у озбиљну комбинацију. На концепту једнога Мемоара, који je био спремио за кнеза Михаи- ла, Гарашанин je забележио 1860. године: «Треба израније на о- вај народ дејствовати, који никад не треба сматрати као и што саме Турке. Треба се трудити да се одцепе од Турака. Јербо ови (Арбанаси) би највеће сметше лравили у време устанка сојузу грко-српском. Ствар je ова тешка, јер се има посла с народом ко- ји не зна ни читати ни писати, који нема свога центрума и врло je неповеритељен. Треба, дакле, дејствовати на њене фисове и поглаваре који имају ролу какву међу њима».51) Гарашанин je о- вим знатно проширио оно што je речено у његовом «Начертани- ју»: јасније гледа у будућност и планира шта би требало радити. Да je време за акцију било сазрело то се чинило и младоме кне- зу Николи Петровићу. Он пише, 26. новембра 1860. године, кне- зу Михаилу, да се он сада налази на тачци «с које треба да заси- ја зрак среће и слободе сваком Србину. Не смећите само с ума да имате свуда браће Ваше и лево и десно. који на Вас погледају».5’)

Кнез Михаило и Илија Гарашанин развијали су живо сво- ју активност на ослобођењу балканских хришћана при чему су увек Северну Арбанију узамали у обзир. «У Албанији хватале су се везе са виђенијим главарима Миридита и северних Арнаута, слати су тамо повереници и утврђивали се договори за случај ра- та. И у Албанији и у Херцеговини за време Петра II и кнеза Да- нила Црна Гора ради у договору са Србијом».53) У ово време рад српске дипломатије помагали су руски конзули на Балкану: «И- шло се тако далеко да су се у руским консулатима чувале шиф- ре повереника српске владе и службена конзуларна руска пошта служила je за преношење поверљивих писама. Од 1860. до 1867. руска дипломатија упућује балканске народе и државе на Бео- град као средиште око кога треба да се окупе у борби против Турске».54)

171

Илија Гарашанин je, вели Гргур Јакпгић, знао да je у Арба- нији много лакше радити са католицима, због чега je центар о- вих акција увек био у Миридитима, него са муслиманима, који су били везани за Порту. И поред тога он се трудио да и са њима у- хвати везе.55) Гарашанин je држао да би, у случају општега ус- танка против Турске, «Арнаути претстављали највећу сметњу за извршење српско-грчкога савеза и да би их, због тога, требало претходно задобити одвајајући их од Турака».56) Турска je, међу- тим, предузимала мере да појача свој утицај у Арбанији и то je, једним делом, хтела постићи враћањем арбанашких бегова у др- жавну службу. У једноме извештају Јована Ристића из Царигра- да, из марта 1864. године, стоји: «Арбанска аристократија, коју je правитељство још тако недавно гонило и старало се да ју уда- л>и од свакога утицаја у државним пословима, сад почиње изно- ва добијати значај, но већ као сила правител>ствена. Многе ад- министративне дужности бијаху у последње вријеме поверене неким највише уплива имајућим албанским беговима».57)

П,орта je, с друге стране, чинила напоре да се и у Арбанији покупи заостали данак, да се похватају неки незадовољници (Са- ли Марк) и да се покоре војној регрутацији. «Арбанаси су то од- били и пустили глас да ће закључити савез са Србима и Црно- гордима ако се покуша употребити сила».58) Гарашанин je, да би био у току ствари, послао 1864. године у Арбанију капетана Љу- бомира Ивановића да ради у Северној Арбанији. Ивановић je, је- дно време, радио са Гаспар Красником. када je овај онемогућен за рад послао je у Београд, фебруара 1866. године, римокатолич- кога свештеника Франца Маурија, који се био Словенац, родом из Горице. Служећи код бискупа у Скадру научио je био арбана- шки језик и радио тамо као свештеник, али je остао одушевљен Словен. «Његов задатак се састојао у томе да ислита опште при- лике, расположење у народу и пошље шифровани извештај».55)

У то време радио je на хватању веза у Северној Арбанији и млади књаз Никола Петровић. Он јавља, 28. јула 1866. године кнезу Михаилу: «.. .Такођер и ja с моје стране нисам дослен про- пуштао колико у Ерцеговини, толико и у Арбанији, настојати код људи од уплива и мојега особитог повјерења, да у тамошњем народу продубим чувство за нашу општу ствар и да га, колико се више може, приправим на све и свашто, што би се догодити мо- гло, па нећу одслен изостати око тога свеколико моје старање у- лагати».60)

Године 1866. Франц Маури je дошао у Београд и поддео пис- мени извештај.61) Извештај je писан немачким језиком, подаци у

172

њему су доста интересантни. Аустро-угарски конзул у Драчу мр- зи Србе и ради против њих, по Арбанији се оснивају грчки и и- талијански комитети, троши се новац на пропаганду, али je ус- пех мали.62) Наводи како му je један поглавица племена Хоти ре- као, када га je питао да ли би хтели да се у борби против Турака наслоне на Србе: «Да, држаше стари, Срби не мисле на нас, они су протерали Турке и живе мирно и срећно под својим кнезом; он je додао, да би нас Срби, када би ми били са њима, принуђа- вали да постанемо ,Грци’ (он je мислио на веру); онда остајем ja радије под Турцима, који нам сада већ дозвољавају да подиже- мо цркве».63)

Када je Маури уверио овога Арбанаса, да Срби не би то чи- нили, него би им помогли да и код њих буде као што je у Аустри- ји, он je узвикнуо: «Ах, како бих желео да то време што пре до- ђе, тада би се ми осветили (извршили крвну освету за сва пре- трпљена страдања».64) Маури вели, да je римокатоличко свештен- ство нерасположено према Србима и он je, вели, имао доста му- ке да извесна предубеђења против Срба разбије, али му je сву- да успело да их обавести. «Чињеница, вели он, да сам са већи- ном лично познат највише je допринела успеху».65) Када им je о- бећао помоћ у новцу неповерење je почело да ишчезава. Племе- на Хоти, Кастрати, Приепши и Груде радије би ишли са Срби- јом него са Црном Гором.66) Уверавао je да би он, да je могао у Арбанији продужити своју мисију, у пролеће скоро све католи- ке Арбаније могао начинити пријатељима Срба, да би тиме по- могао да се збаци омрзнути турски јарам.67)

Уз подршку руске дипломатије, у ствари грофа Игњатијева, Гарашанин je покушао да ради у Арбанији и преко Џелал-паше, угледнога Арбанаса из породиде Зугуа. «Преко развијених род- бинских веза, он je био у стању да гголитички утиче и на бегове из других арбанашких области, па чак и на католичко племе Ми- ридита».68) Гроф Игњатијев, са којим га je у вези довео Наум Си- до, упутио je Џелал-пашу на Србе. У Цариграду се најпре састао са Јованом Ристићем, који га je упутио дал>е на кнеза Михаила. Паша je, међутим, више држао до Руса, којима je предао једну претставку о својим намерама.69) Срби су пак желели да Џелал- пашу извуку испод рускога утицаја и предложили су му да иде у Арбанију и почне акцију. «Тек када ова отпочне, дотуриће му се помоћ, нарочито изабраним путем и л и доласком српске војске. У међувремену, вал>ало je чинити новчане издатке за потпуно придобијање Арбанаса, јер ако они не би стали на страну Срби- је, тврдио je Ристић, зацело би на турски позив пошли против

173

ње, надајући се великом плену у земљи, којој су приписивали ,баснословна богатства’».70)

Везе између Џелал-паше и Гарашанина одржавао je Наум Сидо, који je био и човек грофа Игњатијева. Он je, 1866. године, био у Београду и Гарашанина детаљно обавестио о целој ствари, о Џелал-паши и о његовој околини. Није био много сигуран у па- шин карактер na je предлагао да га што пре увуку у акцију. Бо- јали су се, ако још дуго остане у Цариграду, да може промениги своје држање. Ако би отишао из Цариграда и појавио се у Арба- нији био би већ компромитован и не би се више лако могао вра- тити натраг. «Једном у Албанији, својим везама он би лако ус- пео да себи потчини племенске поглавице. Али, да се не би суви- ше осилио и да би извршавао наређења из Србије, Сидо je пред- ложио да се предузму ове три мере: 1) да се арбанашки бегови позову и потпишу претставку Великими силама, којом би тра- жили независност Арбаније; то ће их све компромитовати пред Портом и неће моћи натраг. 2) Да даду «бесу», да ће остати верни савезници и 3) да се обавежу да ће дати таоце. Ова три чина, по Сидовом мишљењу, дала би беговима право контроле над Џела- ловим држањем. Али, као најбоље средство, за придобијање, требало je разделити новац.71)

Развој прилика на Балкану учинио je да од свега овога није било ништа. Није користило ни тражење кнеза Михаила да же- ли да Џелал-пашу види на положају Скендербега. Нису помогли ни богати поклони, које му je послао кнез Михаило. Јован Рис- тић се бојао да Џелал-паша не приђе Турцима na je «своју пре- писку о односима са Арбанасима и Грцима склонио код Игњати- јева».72) У Цариграду je и дал>е Наум Сидо био Ристићев повере- ник. Требао je да се и даље «обавештава о арбанашким стварима, да одржава везу с Арбанасима и да код њих подржава веру у бу- дућу помоћ Србије».73) Ристић je, јула 1866. године, предлагао Га- рашанину да се Наум Сидо постави за чиновника у руском кон- зулату у Драчу. Гроф Игњатијев je пристао на то, али да га пла- ћа Србија.

Џелал-паша je, у међувремену, постајао све нестрпљивији и помишљао je да тражи помоћ од Наполеона, а то се није свиђало ни Русрша ни Србима. Наум Сидо je зазирао од овога и тврдио да би можда било могуће да Арбанаси, ако би на овај начин били о- слобођени од турске власти, приме хришћанство: «Тада би се мо- гло десити да Наполеон створи уз подршку језуита једну албан- ску католичку државу, непријател>ски расположену према Сло- венима и Грцима. Опасност од такве комбинације захтевала je да

174

се Џелал-паша одврати од пута за Париз».74) . .. Наде на Џелал- пашу су почеле да бледе када je, у септембру 1866. године, оти- шао у Шумлу да од Омер-паше затражи команду над башибоз- луком. У децембру исте године поново je успостављена веза с њим.75) Касније je Џелал-паша постављен за команданта Херце- говине и није, својим пријатељима, тајио «своју намеру да после ослобођења Арбаније, себе прогласи краљем».76)

До ослобођења Арбаније није долазило, јер није дошло ни до општега устанка хришћана на Балкану. Гроф Игњатијев je по- кушавао да се у Арбанији дигне побуна пре него што би тамо сти- гле турске трупе. За дизање буне он je нудио Србији зајам од2.000 турских лира из својих личних сретстава али с тим да му се овај новац врати када се дсбије руски зајам.77) Рад на дизању побуне у Арбанији продужен je био и 1867. године: поверљиви л>уди су били послати из Цариграда у Арбанију да припремају устанак и да ухвате везу са Џелал-пашом у Мостару и од њега добију упутства за рад. «Паша je имао да преузме вођство ус- танка чим се он буде развио. По рачуну агената Северна Арба- нија je могла да броји око 150.000 бораца, а за њих 50.000 већ се сматрало да су наклоњени устанку. Упућени агенти, међу који- ма je главни Џелалов присталица био Хасан Кока, обавезали су се да запале Албанију у року од два месеца. За издржавање по- крета тражили су 200.000 гроша, оружја, муниције и храну».78)

О дизању устанка у Арбанији договарали су се, после посе- те кнеза Михаила Цариграду, у пролеће 1867. године, Игшатијев и Јован Мариновић, јер још није била напуштена идеја о диза- њу општега устанка на Балкану, који je требао да «почне побу- ном у Албанији. За Србију то je претпостављало меру обезбеђе- ња: прво: против Портине дугогодишње праксе да гуши хриш- ћанске буне довођењем Арбанаса, и друго, противу пресецања комуникација између Србије и Грчке учешћем Арбанаса у побу- нама на страни Турске. Њихова претходна побуна, као увод у општи устанак, приморала би Порту да упути на ту страну једи- нице стајаће војске које je држала у приправности за акцију про- тив Србије и Грчке».79)

Идеја je била да се у Арбанији прво побуне муслимани тако да побуну хришћана Дорта не би могла искористити да муслима- не Арбанасе окрене против хришћана. И овај се пут гроф Игња- тијев ангажовао на раду за дизање устанка. У Арбанији je оти- шао Станко Везенковић, који je био руски повереник, тамо je и- зазвао нереде, био рањен и побегао у Црну Гору. У Београд je

175

стигао средином јуна 1867. године и поднео извештај. Џелал-па- ша није отишао у Арбанију како je то тражио Игњатијев,80)

Иако je био незадовољан са свим овим радом Гарашанин ни- је напупггао помагање акције у Арбанији. Он je био организовао довођење у Београд пет виђених Арбанаса, који су тамо и сти- гли средином фебруара 1868. године. «Придобијени су поклони- ма, они су послати натраг да чекају на знак за устанак».8') Али, никаквога знака није било. Наде, које су полагане на устанак у Арбанији нису биле реалне: «Арбанаси су, истина, у то време ла- ко устајали на оружје, али не да би решили свој национални проблем, него да би се одупрли турским реформама. Ослобођени тих мера, они су могли са истом лакоћом да се одазову и султа- новом позиву да бране Ислам и да се за то наплате пленом у хри- шћанским областима».82)

Сумирајући, знатно касније, цео овај рад на ослобођењу бал- канских хришћана, Милутин Гарашанин, син Илије Гарашани- на, je писао: «Радило се са дигогомацијом европском непрестано, али и кроз целу царевину турску непрестано je ширена мрежа, преко које je имала да прелети варница ослобођења, кроз све на- роде њене у један мах, и да припали највеличанственију нацио- налну револуцију, у којој je Србији најстарији глас био у напред зајамчен. И што се ближе приступало моменту те страшне екс- плозије, то je и за европске силе ситуација постајала све разго- ветнија и све озбиљнија. Ни једна од њих није била више у заб- луди; свака je разумела шта се спрема и свака je признавала да je центар балканских догађаја дефинитивно у Србији утврђен».*3)

Погибијом кнеза Михаила морала je бити обустављена сва ова акција.

И са друге српске стране, из Црне Горе, много пре него што je из Београдскога пашалука почела да се уобличава Србија, одр- жавани су врло живи и разноврсни односи између Арбанаса и Црногораца. Ти се односи могу пратити још од почетка XVII ве- ка, свакако као реакција на честе побуне Срба. Порта je била ре- шила да расели Црногорце и Клименте. «За Црногорце, који се овога пута беху много уплашили, посредовали су неки арбанаш- ки прваци . . . и израдише им милост, али под погодбом да не сме- ју више чинити штете ни појединцима ни њиховим харачари- ма».9"') Владимир Ћоровић се, овде, ослања на један запис из ма- настира Завале, који je он прегледао и преписао: из њега се ви-

176

ди, да je тада био велики зулум над Црном Гором. «Нека се зна, стоји у запису, како бист гонение и разбојишче на Црнои Гори и доведоше робе многе и рекоше дати Црногорци на аз араче и да- доше талце».65)

Глигор Станојевић наводи податке о сарадњи Црногораца и Арбанаса за време Кандидскога рата. Овај покрет je био обухва- тио поред Црногораца и Херцеговину и «сва брдска и сусједна ал- банска племена, па и центар саме Албаније. . . To je први покрет у овоме крају оваквих размјера и у политичком и у борбеном по- гледу».“) Када je Михаило Милорадовић долазио у Црну Гору настојавао je да за акдију против Турака придобије и Клименте, који су тада били у непријатељству и са Турцима и са Арбанаси- ма муслиманима.87) Према Хаџи Калфи, турскоме географу из XVII века, у Црној Гори je тада било и Арбанаса пастира.

Природа односа између Арбанаса и Црногораца није била у- век иста, него се мењала зависно од прилика и околности под ко- јима су живели и једни и други. Понекада су се међусобно бори- ли, понекада опет мирили и сарађивали. Блиски додири у прош- лости, упућеност једних на друге, често слична или истоветна народна традиција, упућивали су једне на друге. Заједничко им je било да су ценили јунаке и јунаштво и тежњу за самостално- шћу и слободом. Док су црногорска племена, бар делимично, би- ла сло-бодна или су се борила за слободу Арбанаси су, чак и они северни, били под турском влашћу, која их je често користила за борбу против Црногораца.

Немогуће je, разуме се, дати исцрпан приказ ових односа, а- ли je ипак могуће указати на важније моменте из њих. У сачу- ваним документима, махом личној преписци црногорских митро- полита са разним лицима, има нешто података и о односима Ар- банаса и Црногораца. Владике су се обраћале било млетачким властима било турским великодостојницима у вези пограничних изгреда, који су бивали доста чести. Захваљујући документима, које je објавио др Јевто Миловић, ови се односи могу пратити од почетка септембра 1685. године.£3) Млетачки провидури за Боку Которску и данашње Црногорско приморје, са којима су Црно- горци имали разноврсне везе, имали су у својој титулатури и «Арбаније» назив који им je остао још из Средњега века.

Из сачуване, и објављене, преписке види се да се, најчешће, радило о грабежима и осветама.89) Маја месеца 1691. године јав- ља владика Висарион Бајица Пјетру Дуоду, изванредноме прови- дуру, и Живу Грбичићу, да су Црногорци посекли десет непри- јатељскмх глава и донели «обиљежје» о томе па их шаљу њима

177

и моле, «да их добровољно с веселијем срцем дочекате и помилу- јете и дарујете да и други пут буде им мило, и њима и другијема, учинити јунаштво».90)

У писму владике Данила Ђироламу Бучију, од 27. септем- бра 1711. године, владика се назива «metropolta de Albania, cioe di Schenderia» и вели, да je «Албанија наша баштина. Ви мало бри- нете о њој, али je то наша земља, те, иако je под Турцима, Бож- јом вољом бити ће цара Петра».91) Скоро две године касније, 7. фебруара 1713. године, пише владика Данило изванредном про- видуру Николи Контаринију у вези неких отетих турских коња и оптужује некога Бућа због увреда Црногорцима: «Нијесу, вели владика, моја браћа њему кметићи, него су они бољари и бољар- ски синови».92) Вук Станишић јавља, 10. августа 1729. године, ка- ко му je јављено да су Турци послали за Пљевље «тисућу кошах захире. Не знамо куда ће тај враг. Овамо у Арбанију не купи се јошт ништа. Када чујемо, даћемо вам на знање».93)

Станиша Станишић јавља, 15. јуна 1746. године, изванред- номе лровидуру Марину Донау: «.. .Данас у неђељу на ову пија- цу (Котор) учиншпе Арбанаси једно велико зло какво се од мно- го времена није учинило. Једној жени црногорској јако Арбанас разби зубе замлатицом насред пазара и сву јој главу и образ о- крвавио».94) Збор црногорски извештава провидура Винченцу Гритија, 11. јуна 1747. године, да су Арбанаси, који су у Котору напали црногорске жене, хтели убити једнога главара, а једнога су већ убили, «који су до јуче с Турцима на Принципа војевали у вријеме рата кад смо ми Принципа вјерно служили и крви H a ­

rne пролијевали како нам пишу атестати. Сад видимо да Котора- ни уче Арбанасе да бију Црногорце, Принципове официре, а H a ­

rne главаре».95)Из једнога писма црногорских главара провидуру Винченцу

Гритију од 27. новембра 1747. године, види се да су се Црногор- ци борили на страни Млетака против Турака и показали велико јунаштво али се већ на то заборавило, јер су у Котору примље- на четири Арбанаса, који су се били замерили Црногорцима ти- ме што су убили једнога Црногорца. Траже од провидура «да ка- стигате злочинце Арбанасе».9*) Дрногорски главари пишу, 24. ок- тобра 1756. године, провидуру Ђустину Болдуу, да су Црногорци, на челу са владиком Данилом, затворили Турке у граду Бару,«пашу од Арбанаса разбише, а оружје и господу, принципове разпрезентанте, от турскога робства сачуваше, такођер и под (О)лцињ Принципа вјерно по-служисмо и зато се познајемо из- дајници Порте Отоманске и ничим нас за то преведри Принцип

178

није помиловао но уписа нам неколикох платах и обећа увијек да ће нама курит и зато бисмо преварени».97)

Када се, за време Шћепана Малог, кнез Долгоруки налазио у Црној Гори, покушавао je да хришћане «Арбанасе и Херцегов- це склони да узму оружје против Турака, и обећао им заштиту и помоћ рускога двора. Ова обећања хришћани су радо примили и обећали верност руској царици, али жестоке казне и варвар- ство Турака за најмање подизање задржали су их од устанка».93) Црногорци су ипак, 1778. године, напали и Арбанију и Херцего- вину, али од руске гхомоћи није било ништа, «јер тек што je кнез Долгоруки успио лијепијем ријечима да баци ватру рата у Алба- нију, напустио je земљу оставивши народ без средстава и изло- жен турској освети».99)

Односи Црногораца и Арбанаса за време митрополита ПетраI Петровића-Његоша постају и интересантнији и добијају шири значај. Иако je митрополит Петар I продужио проруску линију, он се повезује и наслања и на Беч, који све више почиње увиђа- ти геополитички значај и Црне Горе и Северне Арбаније за слу- чај једнога озбиљнога обрачуна са Турцима и потискивања Мле- така са северне обале Јадранскога мора. У укрштеном сукобу ин- тереса ове три, тада моћне, државе јављају се и претензије Ска-- дарскога везира Махмуд-паше Бушатлије да се одметне од Сул- тана и прогласи господарем Арбаније. «Махмуд-паша Бушатлија заноси се великим плановима: помишљао je да освоји Далмаци- ју, Епир и Тесалију и да Црну Гору припоји своме санџаку.100) О- кретан и безобзиран, Махмуд-паша je тражио савезнике на раз- ним странама и нашао једнога у Французима, који су му слали и официре за увежбавање војске.101. И Беч му je, да би га имао на својој страни, слао новчану помоћ: два аустријска официра, који су му били донели 16.000 дуката за набавку оружја и муниције Махмуд-паша je дао погубити.107)

За време митрополита Петра I у Црној Гори су се сусретали и сукобљавали руски и аустро-угарски утицаји. Иако je био ра- зочаран у држање Русије митрополит Петар није много веровао нк Аустро-Угарској, али je гледао да из настале ситуације изву- че што више користи за Црну Гору, која није никада могла би- ти сигурна да неће бити нападнута од Турске било са стране Ар- баније било из Босне и Херцеговине. Највећа опасност претила je ипак од Махмуд-паше, под чијим су утицајем била и ар- банашка племена. Паша je водио своју личну и династичку по- литику, која није могла бити задовољена, а да се не нанесе ште- та Црној Гори. Црна Гора je сматрала да њој припада део зем-

179

љишта које су тада држали Турци. У претставци црногорске де- легације царици Марији Терезији, од 22. априла 1779. године, стоји, у шестој тачци, и ово: «.. .Ако би Ваше Величанство поно- во заузело Србију и Босну и да напредује према Арбанији то, у таквом случају, захтевамо да та равница са Скадарским језером до ушћа Бојане, буде остављена у својину нашега народа, да се њом заокругли земља, али наравно увек под заштитом висо- кога двора».103)

Шеснаест година пре тога, стоји у извештају Паулићеву о стању у Црној Гори, да je црногорски владика «с неким људима покушавао» да се обнови стара српска држава, која би имала да обухвати: Србију, Бугарску, Горњ у Арбанију , Далмацију, Карло- вачки Банат и Славонију. По томе договору имали су сви право- славни у тим земљама у један дан да побију све своје Турке, а у аустријским провинцијама све официре странце. За ово je задо- бијен тадашњи горњо-карловачки епископ Јакшић преко писама које су попови носили. Цело je предузеће осујећено само зато, што није свуда нађен потребан број вођа».104) На идеју стварања једне српске државе долазио je митрополит Петар и касније. То би била «словено-српска држава» у чији би састав ушла и «Црна Гора са прикључењем трију арбанашких градова: Подгорице, Спужа и Жабљака».105)

Гроф Кауниц, који je молбу Црногораца поднео цару, схва- тио je значај Црне Горе у једноме рату Аустро-Угарске са Тур- ском па истиче, да би, у томе моменту, све што «може понети о- ружје пошло с нама, а тако исто и њима суседни народи: Арба- наси, Србијанци, Бошњаци, међу којима je већина старовјераца, али их има и римокатоличке вјере; те би тако Црна Гора постала збораште за разне народе, а Турска би на једанпут имала иза леђа једну непријатељску силу од побуњених својих поданика».106)

Све су ово, разуме се, били планови и комбинације од којих није било ништа. Црногорци су били, и остали, препуштени са- ми себи и морали су да се супростављају и п о је д и н а ч н и м арбана- шким упадима и организованим нападима Скадарскога везира Махмуд-паше Бушатлије. У кући Бушатлија чувала се традици- ја о њиховом пореклу од потурченога сина Ивана Црнојевића. «Та традиција о пореклу Бушатлија јачала je њихове претензи- је према Црној Гори, а нарочито Махмудове, те за цијело врије- ме своје власти одлучно настоји да Црну Гору потчини».107) Као одметник од Порте Махмуд-паша Бушатлија je хтео да своју власт протегне и на средњу и јужну Арбанију што je изазвало јачи отпор Цариграда.108) Јула 1786. године он je вршио поход на

180

Косово, и освојио Приштину. «Изгледа да се сада догађа његова етничка експанзија Албанаца, нови њихов притисак у централ- ним областима Немањићке државе, старе Рашке».109)

У снажним личностима Махмуд-паше Бушатлије и митропо- лита Петра I Петровића-Његоша сусреле су се две политичке те- жње и две кондепције, које су једна другу искључивале. Да би остварили ове своје тежње, које су погађале интересе Турске, о- бојица су полагали право на исте територије. Само, док je народ, који je претстављао митрополит Петар I, имао јасну и оформље- ну свест и државну идеју, Махмуд-паша Бушатлија je код Арба- наса, које je покушао да организује, морао стварати и једно и друго, што, из више разлога, није било лако: поисламљени Ар- банаси имали су на Порти доста велики утицај и сматрали су турску државну идеју својом и то преносили на своје племенике. Великодостојницима турским, који су били пореклом Арбанаси, није ишло у рачун, да се било ко осили у њиховој отаџбини.

С друге стране Бушатлијама je успело да уједине многе ар- банашке снаге и да, повлашћујући трговачко-приморски елеме- нат, привредно подигну бар један део земље. Они су тежили за аутономијом и на ономе простору који су хтели да имају. Тиме су постицали развијање арбанашке националне свести. «Под Ма- хмуд-пашом Бушатлијом постао je Скадар политички центар пр- вога реда на Балкану и у источној политици уопште».110) «Насе- љавање нових и нових Арбанаса у далеком залеђу доносило je повезивање скадарских трговаца са унутрашношћу. Скадрани су онда оживели стари пут на море из Србије и Македоније и преу- зели на њему главну улогу».111)

Глигор Станојевић вели, да je Махмуд-паша Бушатлија те- жио да у Северној Арбанији заведе монархију. «Његови подани- ци ословљавали су га владарском титулом. .. По природи je био деспот, човјек без икаквих политичких и моралних скрупула, спреман на сваки злочин. Он je одбацио оно албанско осећање части и задате речи: његови поступци потсећају на некога ита- лијанскога ренесанскога владара који je Макијавелијева начела спроводио у пракси»."2)

Махмуд-паша je хтео да постигне много више него што му je било могуће. Није му никада успело да своју власт прошири ју- жно од Драча и Тиране, али je «допринео јачању сепаратистич- ких тежњи албанскога народа. Његово најјаче упориште су била сјеверно-албанашка племена. To je била и сувише уска и пресла- ба основа за стварање посебне државе у сјеверној Албанији, гдје

181

су дјеловали други јачи фактори, поникли на вишој економској основи».113)

Да би што јаче утврдио своју власт и тиме нанео штету Цр- ној Гори Махмуд-паша Бушатлија je подбуњивао и поткупљи- вао поједина црногорска племена. Нешто давање мита у сирома- шној и гладној средини, а нешто опет вршење привреднога при- тиска затварањем пазара, а, уз то још, и сујете и лакомост поје- динаца, чинили су да je Махмуд-паша имао и тренутних успеха у томе правцу. Тако су Кучи, године 1788, чим се Махмуд-паша појавио у Подгорици, изјавили му своју послушност. «И не само то. Кучи са једним одредом Скадрана нападоше Пипере који се склонише у планину. Кучи опљачкаше, разорише и попалише Пипере»."4)

Кад год je нападао Црну Гору Махмуд-паша je у својој вој- сци имао и Арбанасе. Заједно са њима je, 23. јуна 1785. године, дошао до Цетиња и спалио Цетињски манастир. Да не би учест- вовао у руско-турском рату 1782- 1792. године одметнуо се био од Султана и покушао да се осамостали у Арбанији. Године 1790. Црна Гора je два пута била нападнута од Турске, а 1796. године поново je напада Махмуд-паша.115) До великога, историјски вео- ма важног, сукоба између Црнотораца и Махмуд-паше Бушатли- је дошло je почетком јула 1796. године код села Мартинића. Бит- ка je трајала од 2. до 11. јула. Медаковић вели, да je ова битка почела 11. јула у шест сати изјутра, «која je непрекидно до три сата по подне трајала. Густа je магла ове била притисла, и није се могло разабрати, чија ће побједа бити; док уједном помоли се турска војска и почне бјежати пут тврдине Спужа».116)

Митрополит Петар I je покушао да отклони овај сукоб, али му то није пошло за руком. Уочи битке митрополит изађе «међу окупљене јунаке и помоливши се Богу закрсти по обичају пра- вославне цркве сузним очима воду и причести њоме своје храбре војнике»."7) Пред почетак битке митрополит je одржао војници- ма охрабрујући говор. «Он je, рекао je митрополит за војску Ма- хмуд-паше, окупио силну војску, али му je војска јадна и чемер- на, а више свега нама ће сила божија помоћи»."8 Црногорци су одржали сјајну победу, Махмуд-паша je био рањен.

Пораз Махмуд-пашин није био дефинитиван. Иако рањен он je прикупљао снагу и спремао се за реванш. Медаковић вели, да паша, «исте године у мјесецу септембру, тек игго je рану залечио, навали са још већом силом, да би коначно истријебио ову искру српске слободе».119) Битка се, овај пут, водила на Крусима 22. се- птембра 1796. године. Уочи битке митрополит je опет храбрио и

182

поучавао војнике. «Вас су, говорио je он, непријатељи као љуте рисове разјарили и у вама силни дух храбрости, дух витештва дише. Устремите се на непријатења наше вјере, нашега предра- гога имена српскога и наше дражајше вољности. . . Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сада се боје Црногора- ца, боје се српскијех витезова, који нијесу вични своју постојби- ну оставл>ати, а још мање црним образом на свој дом повраћа- ти».120)

И овој битци главна ударна снага Мамуд-паше били су Ар- банаси. И пре него што je почео огањ из пушака, пише Медако- вић, «завриште Арбанаси из свега гласа; истим начином са ври- штањем јаве се и Црногорци, али je глас нејачи био потом, што je Црногораца мало, а Турака много».12’ Црногорци су ипак одне- ли одлучујућу победу. «У највећем сраженију увате Црногорци живог Махмуд-пашу, те му одмах посијеку главу и однесу je у стан нашег славном увјеначнога побједитеља. Тијело Махмуд-па- шино спале Црногорци услед свога табора».122) Главу пашину дао je митрополит да се сахрани «за успомену кад су Црногорци сил- нога везира савладали и њега жива ухватили. Глава се иста и да- нас на Цетињу чува».1”)

О погибији Махмуд-паше Бушатлије има сачуван и један шпански извештај од 1. новембра 1796. године у коме, поред ос- талога, стоји: «Овај догађај био je у толико пријатнији овом дво- ру што поступци овога паше нису одговарали надама које je Пор- та имала кад je прихватила посредовање Његовог Величанства и одлучила да му опрости потврдивши му власт у Македонији и Албанији.. ,»124) Глигор Станојевић наводи млетачке изворе пре- ма којима je Махмуд-пашу «убио старјешина његових стријела- ца у тренутку када je други пут нападао Црногорце. Сви су стога мишљења да je то изведено тајним радом Порте, «каже бајило Фоскарини, али овај извештај није тачан. По народноме преда- њу и традицији пашу je посекао Богдан Вуков из Залаза. И брат Махмуд-пашин Ибрахим потврдио je, да je он погинуо од непри- јатељске црногорске руке».125)

Црногорске победе, јула и септембра 1796. године, несумњи- во су крупан догађај у историји и Црне Горе и Северне Арбани- је, али су не мање важне и за Турску царевину. «Турци Црну Го- ру сада почињу друкчије да узимају него раније; почињу да на њу гледају као на туђу државу. Црна Гора je овом победом доби- ла Бјелопавлиће и Ципере и они су припојени дефинитивно Цр- ној Гори».124) Јагош Јовановић истиче, да се овим победама ство- рио темељ за ближу сарадњу између Црногораца и Брђана, а Пи-

183

пери и Бјелопавлићи «на својим посебним племенским скупшти- нама донијели су одлуку (1796) да се коначно уједине са Црно- горцима, обавезујући се да ће потпуно извршавати Владичина наређења».127)

И за Турску je пораз Махмуд-паше Бушатлије имао велики значај. Његов пораз je «онемогућавао издвајање Арбаније из Турске на нивоу вишем од простога одметања. . . док je Скадар имао претензија и према неалбанским крајевима, то je у овоме тренутку отсудна битка на Крусима значила снажан ударац по турској власти у нашим крајевима уопште и истовремено дога- ђај који je истим Турцима помогао да сузбију планове разних одметника».123)

Наши млађи историчари из Црне Горе, и не само они, исти- чу да су победе на Мартинићима и Крусима омогућиле стварање црногорске државе, а тиме и црногорске државности што се, гле- дано у историјском континуитету развијања Црне Горе, не би мо- гло узети као тачно. Црногорски митрополити сматрали су, и као световни и као духовни поглавари народа у Црној Гори, да су о- ни наследници српске државне идеје и мисију Црне Горе виде- ли у томе да обнове стару српску државу. Уосталом, нико није био, у целоме току своје ослободилачке борбе, српскији од Црно- гораца и њихових духовних и народних старешина. «Цетињска митрополија била je носилац традиције о Црнојевићима, која се надовезује на Немањићку традицију. На тај начин, Црква у Цр- ној Гори била je носилац идеје државности. Она je сама, као ор- ганизација, остатак српске средњевековне феудалне државе. Це- тињске владике су одлучно истицале своје право на првенство у Црној Гори, позивајући се на легитимитет своје власти коју су им предали Црнојевићи. Владика Сава, у писму Дубровчанима од 25. јуна 1775. године, каже: «Ви знате како je било од стари- на, од последњег нашега принципа Ивана Црнојевића, да je овај пук црногорски вођен митрополитима цетињским».’29)

Тачно je, међутим, да je, после црногорских победа, јула и септембра 1796. године, Цетиње, као центар црногорске државе, потиснуло Скадар око кога су Бушатлије окупљале Арбанасе. «Када je у исто време пропала и Венеција, могло се са Његуша, 23. децембра 1797, поноено писати у Беч: ,али... везир албански и република венецијанека нестадоше. . .»130) Ни после победе из 1796. године није Црна Гора била остављена на миру. Устанци у Шумадији 1804. и 1815. године заталасали су све поробљене пра- вославне народе под турском влашћу. Карађорђе je, априла 1807. године, био пошао на Пријепољ. Сјеницу и Нови Пазар са наме-

184

ром да се састане са Црногорцима.131) Мустафа-паша Бушатлија спремао се, 1810. године, да нападне Црну Гору, али je митропо- лит Петар I желео да то отклони и писао паши: «Ако ово зло не прекинеш, ми ћемо се помоћу Божјом бранити».132)

У следећим годинама било je борби и поред митрополитовог настојања да их не буде. Јула 1812. године Арбанаси су напали Љуботин, али су били адбијени тако, «да су безобзирно морали пут Скадра бјежати. Ова црногорска побједа над Арбанасима, би- ла je поразним ударом за Фраицузе, који су тада свакога часа изгледали глас чути, да су Арбанаси разбили Црногорце; они пак (Французи), да одмах прегазе Црну Гору».133) Крајем јуна 1813. године Карађорђе je молио митрополита Петра I да заплаши Ар- банасе, «да не би могла сва Арнаутија на нас поћи да би могли наше дело лакше окончати».3’4) Године 1828. Арбанаси су, под вођством сина Махмуд-паше Бушатлије, напали на Пољане. «По- љани дочекају Арбанасе и побију се, а међутим притекну им Цр- ногорци и то Лешњани и Комани у помоћ и пролију своју крв са Арбанасима. Бој je био жесток и трајао je пуна четири сата. И- нокосни будући Пољани нијесу се могли стрести Арбанашко- га немилог господарења. Они су пре претрпјели много бједе, али зато опет нијесу пошли Видину на војну.135) После низа пораза Арбанаси најпосле принуђени буду оканити се ратовања, пак у- чинити мир с овим народом, који Турке неће за икакве господаре да призна».'36)

После ових борби био je склопљен мир у седам тачака, али се Турци, по своме обичају, нису држали одредаба овога мира. При закључењу мира сетио се цар Никола I и Црногораца и на- редио да им се изда «заоставша пензија за седамнаест година».137) Када се стање на границама нешто смирило обратио се, 1829. го- дине, Доменик Пренк, принц од Миритида, који je био због лече- ња дошао у Котор, митрополиту Петру I и зажелео да дође на Цетиње ради лечења. Митрополит je, 18/30. јула 1829. године, од- говорио да би га радо примио када би му могао пружити удобно- сти. Понудио му je своју кућу у Стањевиће, «ђе су воде да ниђе љепшијех у Црној Гори нема и арија колико боља и здравија мо- же бити, а сувише близу градовах, гђе и лијечник к њему дохо- дити може».138) Истога дана митрополит Петар I je писао и Прен- ку и објаснио му своју понуду: «Служите се, вели се у писму, да- кле с том кућом и вјерујте да ће ми драго бити ако Вас у што друго послужити могу и да ja желим, да Вам Бог дарује излече- ње и совершно здравље и да се здраво и весело у своје отечество повратите».139)

185

Ускоро иза тога, 18. октобра 1830. године, на Лучин-дан, у- покојио се митрополит Петар I. Јунак и молитвеник, победилац у толиким бојевима, завршио je свој тешки животни пут, али су бриге и проблеми његовога народа остали и даље нерешени. На- следници митрополита Петра, све агилни и даровити л>уди, има- ће много брига и труда да уређују односе Црногораца са Арбани- сама.

4.Чим je ступио на престо свога стрица митрополита Петра I,

иако врло млад и без икаквога државничкога искуства, Петар II Петровић-Његош, и сам васпитан у традицијама и предањима свога краја, био je, стицајем околности, принуђен да одреди свој став према Мустафа-паши Бушатлији, у коме je он гледао свога далеког сродника, чији су се предди поисламили. To je било вре- ме када се и сам Мустафа-паша налазио у тешкоме обрачуну са Портом из кога je изашао побеђен. У побуни Мустафа-паше про- тив Султана Петар II je видео погодну могућност да са њим са- рађује. «У распаду турскога царства он гледа ослобођење своје потлачене браће и за то je готов да помогне сваку акцију, ма с које стране долазила, која иде на рушење ове империје».140)

Такву могућност гледао je Петар II у побуни Хусејина Гра- дапгчевића, «Змаја од Босне», и тадашњега Скадарскога везира Мустафа-паше Бушатлије. О односу Петра II са њима има доста података у преписци Петра II.14') Први, нама познат, траг о овим односима налазимо у једноме писму Петра II Јеремији М. Гаги- ћу, писаном 4. фебруара 1831. године. Скадарски везир му je предлагао мир и послао му je некога Муха. Везир je, зна се, био у оно време у врло тешком положају и мир са Црном Гором био му je врло потребан. Не прецењујући ни своју улогу ни снагу Петар II je на ласкаве речи, које му je везир упутио био уздрж- љив. Муха му je пренео везирову поруку: «.. .И ово ми je рекао да ће с Тобом држат пријатељство боље него ли га итко од ва- шијех старијех држао и валах ни у кога нејма узданице данас у свијет него у Тебе, нити данас имаде до Тебе».'42) На ово je Пе- тар II рекао: «Спахија, Ти ми поздрави везира љубазно и реци му ово: да ћу ja њему помоћ и бих му рад био помоћ ако могах, једно што je старином мени и свакојему Црногорцу брат, а друго што ми je комшија».143)

Везир je, то се види из једнога Његошевога писма везиру од 28. фебруара 1831. године, тражио војничку помоћ, али га je, пре-

186

ма савету Гагића, Петар II одбио.144) Из једнога писма Петра II кнезу Милошу, који je и сам желео да Црногорци остану мирни, писанога 6/18. марта 1831. године, види се, да Петар II није дао војничку помоћ због тога што je Русија била против тога, а ни он сам није волео, да «ниједан Црногорац у тој војсци за душмана погине».'45) Ако се Петар II није хтео војнички да ангажује на страни Бушатлије, он je одржавао везе са племеном Хоти, чији je капетан Хусејин-ага Хот био у везировој војсци. Када су му трупе, 1.400 Хота, страшно настрадале у борби са редовном тур- ском војском, рекао je један Арбанас једноме Црногорцу, да су овде Арбанаси тако настрадали «што јошт није нигде било од је- дне нације».146)

Јављајући, 6. децембра 1831. године, Јеремији М. Гагићу о приликама у Арбанији, Петар II истиче своје добре везе са Ар- банасима и вели, да би он могао паши «сутра да хоћемо сву Ар- банију против њега подигнути и подбунити; али ми се нећемо у такве ствари мијешати, но желимо, ако он хоће, мир да je међу нама».147) Ово се односило на Намик-Али-пашу, новога везира, који je нападао на Црну Гору и Арбанасе угњетавао. Када je па- ша хтео да се повуче за Скадар Хоти му нису дали да прође. «Скоро се цела Северна Арбанија ујединила против Порте, јер Арбанаси неће да дају своју дјецу у војску».148) У октобру 1832. године Петар II je племенима Северне Арбаније понудио савез. Са племеном Хоти био je већ склопио уговор о заједничкој акци- ји. «Они су имали да затворе Скадарски пут и да заузму Плави- цу, те да тако спријече долазак Турака из Скадра у помоћ Под- горици. У Љешкопољу je било ратно вијеће гђе су Хоти дали стотину бираних људи као таоце Црногорцима, да их неће у ово- ме покрету издати. И Црногорци су дали њима, ради чврстике вјере, исто толико људи за таоце».149) Радило се, овде, према јед- ном писму Јеремији М. Гагићу, од 13. марта 1832. године, о диза- њу устанка Хота, Малисора и Миридита против Турака, али je покушај пропао. Устаниди су се повукли, а Турци извршили страшну одмазду.150)

У наредним годинама били су напори владике Петра II уе- мерени на то да одржава мир на црногорско-арбанашкој грани- ци што му није увек полазило за руком. Владика je, како je то и- стицао и Вук Стефановић-Караџић, желео мир на својим грани- цама, али то није хтео Скадарски везир. Он je сматрао да je «Цр- на Гора турска област и њени становници турски поданици» и тражио да му се покоравају.’51) Из Његошевих писама се, међу- тим, види, да je мир на границама некада зависио од везира и Ту-

187

рака, а некада, опет, од Арбанаса, који су, због пљачке и освете, отказивали послушност и везиру. Тако пише владика Петар II 12. јуна 1839. године, Јеремији М. Гагићу, да му се чини да везир понекада помаже Арбанасе, јер je на то принуђен и «јер слаба je јошт његова власт у Арбанији».152)

Нешто више од две године касније, 4. маја 1841. године, јав- ља Петар II Јеремији М. Гагићу, да на црногорско-арбанашкој граници долази често до сукоба.153) Нешто касније, 21. новембра 1841. године, јавља он опет Гагићу, да арбанашким «заповједни- цима нијесам могао одавно чинити никаква предложенија о ми- ру, зашто точно знам да га они неће, а везир Скадарски, и да би хтјео, не смије од њи учинити га».154) Из свога личнога искуства Његош je био стекао уверење, да je мир на овој граници могућ са- мо онда ако «би поеланици од двора рускога и турскога међу на- ма мир утврдили».’“)

Ово су, нажалост, биле само неоствариве жеље владичине. Не само да није било трајнога мира, него су сукоби бивали све чешћи. Некада су нападали Турци, некада, опет, Арбанаси, а по- некада заједно и једни и други. Да би се ослабио владичин углед у земљи Скадарски везир je комбиновао оружане нападе са под- мићивањем Црногораца. Виценцу Баларину, аустро-угарском конзулу у Скадру, пише Његош, 15. маја 1845. године, да везир забрањује Црногорцима долазак на пазаре и пушта само оне, ко- ји приђу њему, «који им рече да je противник и отпадник своје нације, различита им награжденија дају, како у одијелу свитно- ме и фесовима и у парама и проче».156) Његош јавља, 15. јануара 1846. године, Гагићу: «Около десет барјака турскијех већ имамо у наше руке. Паша je Скадарски по повеленију својега прави- тељства ове барјаке раздавао по Крајини нашим, потстрекавају- ћи Црногорце да устају против својега правитељства и да се здру- же с Турцима, од којих ће свагде добро дочекивани и обдарени бити. Глупа турска политика».157)

Налазећи се на ветрометини, изложен турској и арбанашкој самовољи, Петар II као да je хтео да верује, да су немири на цр- ногорско-арбанашкој граници више последица арбанашке само- воље, него што би потицали од везира. Он пише, 2. јуна 1844, го- дине, Карлу Василевичу Неселроде, да су Арбанаси ослепљени фанатизмом и да би желели истребити све хришћане. «Истина je, вели он у овоме писму, да их турска влада не може задржати од свих злодјела, али je, исто тако, истина, да свако злодјело, K o ­

je нам чине Арбанаси и Бошњаци, Порта обилно награђује. То

188

противријечи мирољубивим намјерама и обећањима Отоманске Порте».'58)

Уморан у сталном рвању са тешком стварношћу око себе и без снаге да je измени, ГХетар II јавља Гагићу, 12. августа 1843. године, о нападу Арбанаса и јада се: «Истина да je мучно водити рат 100.000 народа црногорскога са 2.000.000 Бошњака и Арбана- са, а особито у данашње вријеме када им правитељство Цари- градско сваку нужну помоћ у изобиљу против нас даје».159)

Све ово, цео низ неуспеха и разочарања које je доживл>авао, нису могли убити в о љ у код Његоша да ради и на ослобођењу Се- верне Арбаније од Турака. На овоме послу он je сарађивао са И- лијом Гарашанином, са којим je одржавао везе и преко писама и преко Матије Бана, човека који je имао везе и са Миридитским кнезом Биб Додом. Матија Бан, као повереник Гарашанинов, од~ лазио je и код Јеремије М. Гагића160) и код Његоша, који je преко њега слао и своје личне поруке кнезу Александру Карађорђеви- ћу.'61) Шаљући кнезу Александру писмо по Матији Бану, Његош вели за Бана, да je «силно воодушевљен благородним народољу- бљен» због чега га и препоручује кнезу.162) Његошу je морало би- ти познато Гарашаниново «Начертаније» и идеје које су у њему биле изнете. У писму кнезу Александру Карађорђевићу, од јула 1849. године, Његош признаје, да je Гарашанин, са пристанком кнежевим, одредио Матију Бана, «да се с њим могу споразумје- вати и Вама доводити до знања о нашој општој ствари. Мени се овај начин допада и смијем исповједити пред Богом и Српством, како мало споразумјеније буде и чим томе иколико благопријат- но вријеме дође да ће много лакше бити него што нам се чини желајему цјел> постићи».163) Његош потврђује да je примио пис- мо од 29. маја 1849. године (Матија Бан му га je донео) и да «та- кођер и од њега сам много којешта доброга разумио».'64)

И Петар II je у Илију Гарашанина гледао великога човека и државника, који неуморно ради за српску ствар. «Нема, пише владика 5. јула 1850. године Гарашанину, једнога Србина који више за Српство послује и мисли од Вас, нема једнога Србина којега Српство (више) искрено љуби и поштује од Вас, и нема је- днога Србина који Вас више од мене љуби и поштује».'65) Нешто касније, вероватно због неких интрига, Његош пише Гарашани- ну, 11. новембра 1850. године, и уверава га, да он нема ништа за- једничко са партијом «којекаквих ветрањалах». «Да ми je икако једничко са партијом «којекаквих ветрањалах». «Да ми je икако могуће, рад бих био за много нешто са Вама разговарати, а не би ни Вама противно било».146)

189

Данас, још увек, мало знамо о појединостима заједничкога рада Илије Гарашанина и владике Петра II Петровића-Његоша. Главне линије тога рада су, међутим, доста јасне: Његош je све- сно и одушевљено сарађивао са Гарашанином на остварењу на- ционалнога плана, који je био изложен у «Начертанију» и пред- виђао сарадњу са арбанашким племенима Северне Арбаније. Ма- тија Бан пише Његошу, да ће добити талијански писано писмо из Арбаније, «.. .писаће Вам га један важан и васпитан човјек, који je ових дана код нас био, све инструкције добио и у своје се мјесто вратио, да по свој Албанији путује».’67)

Родољубив и скроман, какав je био, Његош није тражио ни за себе лично ни за Црну Гору неке користи од овога свога рада. У једноме разговору са Матијом Баном он je рекао шта би он же- лео када се Српство уједини: «Ja бих тада, рекао je он, у моју Пећку патријаршију, а кнез српски у Призрен. Мени духовна а њему световна власт над народом слободним и уједињеним».168) У последњем поздраву кнезу и Гарашанину Његош je зажелео: «Сјетите ме се гдје год кад ме већ не буде и нека потомство бар дозна наше намјере кад му дјела не можемо оставити. . У 69) Вла- дика Детар II je целога свога века желео да види остварено срп- ско уједињење. У једноме писму Осман-паши Скопљаку, Ска- дарскоме везиру, од 5. октобра 1847. године, Његош пише: «.. .Ja бих волио но ишта на свијету видјети слогу међу браћом у који- ма једна крв кипи, коју je једно млијеко одгојило и једна коли- јевка одњихала. . . Ja бих рад да сам се мало доцније родио, јер би видио евоју браћу ђе су се себе и својијех споменули и ђе су јавно пред свијетом казали да су они достојни праунуци и по- томци старијех витезовах нашега народа. .. Када са мном гово- риш како мој брат Бошњак, ja сам Твој брат, твој пријатељ. Али када говориш као туђин, како Азијатин, како непријатељ наше- га племена и имена, мени je то противно и свакоме би благород- но мислећему човјеку противно било. Ja знам ти ћеш рећи када ово моје писмо видиш: ,Шта овај човјек којешта пише и сније- ва?’, али се надам да ће наши потомци, кад било да било, дати до- стојну оцијену отачастваљубнима мислима и писму владичину, на којега се данас виче са сваке стране како на бијелу врану».'70)

Кнез Данило, синовац и наследник Петра II Петровића-Ње- гоша, продужио je политику свога стрица према Северној Арба- нији. О раду кнеза Данила у овоме правцу имамо нешто подата- ка у извештајима француског конзула из Скадра Ијасент Екара, који je и сам долазио у Црну Гору. Француска je, 23. јула 1853. године, отворила у Скадру вице-конзулат, који je доцније био

190

подигнут на степен конзулата. Ијасент Екар дошао je у Скадар 20. октобра 1853. године са задатком, да среди прилике у Арбани- ји, помогне јачање турске власти и сузбија руски утицај. Један од његових задатака био je да отклони сукобе између Арбаније и Црне Горе и да Црну Гору задобије за Француску.'71)

О својој посети књазу Данилу Екар je, 15. априла 1855. годи- не, послао извештај своме министру. Књаз Данило га je два пу~ та примио и на њега, изгледа, оставио добар утисак. Тема њихо- вих разговора били су односи између Црне Горе и Арбаније. О- бадва пута je било разговора о Арбанији при чему je Данило из- разио жељу да се установи мир са Арбанијом и тражио да се о томе поведу преговори.172) Екар je предлагао да Турска призна Црној Гори самосталност: «Слободна са те стране, а не плашећи се пријетњи да ће њено хришћанско становништво ујединити са Црном Гором, Турска би могла посветити пажњу уздизању Сје- верне Арбаније која обилује свим до сада неискоришћеним бо- гатствима којима она господари само по имену».173)

Екар je знао за српску пропаганду и рад на организовању хришћанских народа против Турске. У писму Екарову, од 11. ју- ла 1854.(7), стоји, да je Србија «поставила себи у задатак да ује- дини разне народе европске Турске, було у једну снажну федера- цију, било образујући уставну владу. У томе циљу она je одасла- ла емисаре у разне крајеве да у њима пронађе лица која би би- ла у стању да раде по плану који би био продискутован у Београ- ду. Албанија je послала свога изасланика. Он je тамо имао сас- танак са кнезом и Илијом Гарашанином».7’4) Арбанашкоме иза- сланику речено je у Београду «да би Србија дала знак за побуну и да се ниједан народ не би смио покренути прије него што би се она сама дигла на оружје и прешла своје границе, а да би Алба- нија сачувала бар своју неутралност, у колико не би била у ста- н>у да се дигне на оружје».'75)

По повратку из Србије изасланик je обишао Миридите и о- датле отишао у Пулате и у брда око Скадра. «Његов je план сву- да с тим већим одушевљењем дочекиван у колико je он обећавао сигурну помоћ Француске, евентуалну помоћ Енглееке а изнад свега изгнање Турске и вјерску слободу».176) Када je француски дипломата Проспер Буре (Prosper Bouree) био на Цетињу кнез Данило му je рекао: «У споразуму смо са Албанцима да се диг- немо на устанак, ако дође до рата. Потребно je да држимо шпи- јуне код Турака, као што их они имају код нас, али ми немамо новаца да их плаћамо».'77)

191

Арбанаси су ценили јунаштво Црногораца, али су се више плашили од Србије за коју су веровали да je јако наоружана. Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева забележиле су како су им Арбанаси у Приштини говорили: «Ако се они (Србијанци) при- друже Црногорцима онда ће опет бити битка на Косову, нас ће потући па онда морамо примити што нам год кажу. Дај да потра- жимо људе који су били у Србији па да питамо колико се пореза тамо плаћа».'73) Ове две Енглескиње су на путовању кроз Стару Србију забележиле да je углед кнеза Данила био код Арбанаса врло велики. Он je умео да придобије Арбанасе католике за се- бе: неке од њих, који су били заробл>ени, кнез Данило je добро третирао. За време напада Турака на Црну Гору само je један део Малисора учествовао на турској страни. Један Арбанас који je, изгледа, био заробљен од Црногораца па пуштен, причао им je «како су ови лепо поступали с Арбанасима које заробише та- ко да готово подозревасмо да je и сам био међу овим последњи- ма. Он енергично изјављиваше да Миридити у прошлом рату ни- су ишли на Црну Гору нити ће кад год унапредак ићи на њу

Књаз Данило je 1856. године покушао да регулише односе са Портом. Радило се, изгледа, о томе да кнез Данило призна сизи- ренство Султана. Био je направљен и текст уговора «по којему књаз Црногорски и брдски са своје тачке независности пристаје признати номинално сизиренство Отоманске Порте».180) У угово- ру je изражено, да се Црној Гори присаједини тадашњи херцего- вачки пашалук и «о-д стране Албаније да се досадашње границе исправе и да се присаједини приморски предјел Бар».18') Сви ста- новници ове проширене државе, «без разлике вјере и национа- литета уживају једнака права са осталим поданицима књаза цр- ногорскога».’82)

5.

Наследник књаза Данила, књаз Никола Петровић-Његош, продужио je политику свога стрица према Арбанасима. Динами- чан владар и даровит песник, и уопште врло књижеван човек, књаз Никола je био и пламен родољуб. У својим родољубивим дочаравињима он je испољавао моменте пуне несебичности. Да би се српство ујединило он je, као и владика Петар II, био готов да се одрече престола: у септембру 1866. године постигнут je изме- ђу њега и кнеза Михаила Обреновића споразум, којим су «пос- тигнута два врло важна резултата, Србија и Црна Гора здружи- ле су се да у будуће заједнички раде на ослобођењу њихове још

192

подјармљене браће; али, што je много важније, оне су у овом у- говору поставиле и чврст темељ јединству будуће српске држа- ве».183) Предвиђено je да се књаз Никола одрекне престола у ко- рист кнеза Михаила ако би се ослободио Новопазарски санџак од турске власти».184)

И ово je, знатним делом, плод напора и рада Илије Гараша- нина: 27. априла 1866. године јавља он Јовану Мариновићу, да су се међу Арбанасима почели јављати италијански агенти. «Мора, вели Гарашанин, да су они и у Грчкој покренули хетеристе. .. Страх ме je за Црну Гору; зато сам послао нарочито јуче Пиро- ћанца (1837-1897) на Цетиње и да види да ли нису и тамо допрли агенти чији. Он ће изјавити књазу Николи совјете особите ре- зерве према агентима страним, који неће оскудијевати ни у об- рицањима ни у новцу. Ja се бојим да тамо новац не успе, а и за Арнаутлук још више, јер тамо je затегнутост с Турском велика, а и без ове могу новци све учинити, па из најдубљег сна Арнау- те пробудити. Овим се и наше положење страшно отешчава».185) У лето 1866. године дошло je у Арбанији до велике побуне, јер je Порта хтела да покупи регруте.186)

И пре тога je књаз Никола будно пазио шта се дешава у Тур- ској. Његова je пажња била усмерена и на Херцеговину и на Се- верну Арбанију. Већ од 1855. године у Скадру je постојао, више приватно него званично, црногорски иосматрач, а од 1863. годи- не тамо je постојала црногорска агенција. Први црногорски агент у Скадру био je Перо Пејовић, који je одржавао везе са арбана- шким племенима и због тога je био рђаво гледан од гувернера Скадра.187) Чим je избио устанак у Херцеговини Црногорци су по- чели да раде у Крајини и да тамо спремају устанак против Тура- ка, али, због обзира према Европској ко-мисији није се тамо овај пут ништа десило.1”8) Када je пак црногорска војска упала на по- дручје Скадарске Крајине настала je била велика узнемиреност у Северној Арбанији.189) Дошло je до борби између Турака и Цр- ногораца: у битци код Крњице Турци су, 11/23. марта 1862. годи- не, претрпели пораз и дали 514 заробљеника. Књаз Никола je за- бележио: «Погибе ту и Арбанаса много, а што претече заробише Црногорци заједно са њиховим вођом Хасан Хотом и поведоше на Цетиње. Тојебило умарту».190) Поред Хасан Хота налазили су се међу заробљеницима и Мурат Исмар, командант арбанашке Крајине Шабан Мурат, бимбаша из Крајине и Хајдар-ага, бимба- ша из Скадра. Свима je њима било дозвољено да задрже своје о- ружје.'91)

193

Црногорска победа код Крњице дубоко je одјекнула код Ар- банаса и прилично их смекшала. Могли су сада видети да Тур- ска није више сила, која их може штитити. Са своје стране су Црногорци покушали да успоставе везе са Малисорима: Машо Врбица je био добио наређење да се повеже са њиховим прваци- ма. «Извјештавајући о томе војводу Мирка, Врбица je истакао да ће употријебити све силе не би ли окренуо Хоте и Груде на Тур- ке, па им свашта обећао».192) Црногорскоме агенту у Подгорици, Мираш Али-Нику, пошло je за руком, да заинтересује одреде Хота, Кастриота, Шкерља, Климената и Груда, — «многи пред- ставници ових сјеверно-арбанашких племена дали су обећање, да неће узети учешћа у покрету према Кучима».193) Црногорски пораз код Медуна осујетио je ове напоре.

У пролеће 1862. године побунили су се Миридити против Ту- рака због покушаја турских власти да изврше мобилизацију мла- дића за војску. Турци су веровали да je главни подстрекач ове побуне римокатолички свештеник Де Гашпар. Он je, стварно, проповедао «да je и грехота и срамота да римокатолички Албан- ци у интересу муслимана војују на слободну браћу хришћане, Црногорце».194) Овакво схватање једнога хришћанскога свеште- ника у толико je разумљивије када се упореди са схватањима о- нога црногорскога Брђанина, који се чудио, да британски посла- ник у Царираду не може да се заузме за Биб Доду због тога што je он протестант, а Биб Дода католик. «Боже мој, узвикнуо je Бр- ђанин, зар нећемо никад престати да слушамо о Латинима, про- тестантима и православнима, а никад да слушамо о хришћанима који један другоме помажу као браћа».195) Ауторке сведоче, да се, овде, није радило о Црногорцу, који je учио негде изван Цр- не Горе, «већ je био човек у годинама и од старе школе. . .»196) Де Гашпар je био пуштен, али je морао да се уздржава од рада. За његово се пуштање била заложила Француска.

Када je регулисао опстанак свога конзула у Скадру књаз Никола je могао да се више посвети северно-арбанашким племе- нима. Знајући колико je важан положај његовог конзула у Ска- дру књаз Никола je био донео одлуку, «да на дужност представ- Ш1ка упути свога секретара Јована Вацлика, за којега je био убе- ђен да ће успешније обављати деликатне дипломатске разговоре и да ће потпуније заступати црногорске интересе».197)

Главна арбанашка личност, са којом je књаз Никола одржа- вао везе, био je Биб Дода. И он, и још неки други арбанашки пр- ваци, нерадо су гледали турску власт. Са њима je био у вези и књажев агент у Скадру Перо Пејовић, који je одлазио и у Оро-

194

ше код Биб Доде.195) Када je Биб Дода умро арбанашки су прва- ци продужили везе са Цетињем... «Цриликом своје званичне по- сете Цетињу марта 1871. године, срески Которски комесар, Буди- славић, видео je на Цетињу дванајест арбанашких главара. Чуо je од њих да се у њиховим крајевима испијају чаше уз ријечи: ,у здравље нашега премилостивог књаза Николе’».199) Ове су гла- варе, при повратку, похватали Турци, али су били пуштени на заузимање књаза Николе. «Овај догађај придобио je Књазу и Црној Гори сталну благодарност и приврженост Краснића и њи- хових главара све до побуне Ђаковачке 1879. године, када je у борби против Мехмед-Али-паше погинуо, Шећер-ага и када je у- становом Арбанашке лиге и превлашћу аустријскога уплива, струја у Арбанији ударила сасвимјем противнијем правцем, која je одмогла Црној Гори, али Арбанасима нимало помогла није».200)

Цетиње je било постало збориште главара не само из Херце- говине и Старе Србије, него и из Арбаније. Они су долазили та- мо да се обавесте о томе да ли je дошло време за устанак против Турака. Сам je књаз Никола о томе записао: «Главар Миридита, највећег племена арбанашкога, и сам je дошао на Цетиње и уве- равао књаза Николу о својој привржености и готовости, да сваки час устане и буде с Црном Гором. Довео je по томе свога сина Пренча и оставио на Цетиње да се учи и да буде јемац заједнице Миридита с Црном Гором».201) Тада се арбанашки главари виђаху често на Цетињу. «Књаз их дариваше новцем и оружјем и утвр- ђиваше их у томе, да се држе Црне Горе, па кад дође ура, да за- једнички ударе на Турке и ослободе се заједно са Србима. Сло- бодно, у то вријеме je био најјачи уплив црногорски у Арбанији, иако je Аустрија већ онда трошила благо на Арбанасе преко сво- јих конзула и попова римокатоличкијех»202)

Када je, априла 1871. године, избила буна у Краснићима до- шли су арбанашки прваци на Цетиње, али им je књаз Никола та- да саветовао да се умире, јер опште прилике нису биле погодне за акцију. Прваци из Скадра, јула 1871 године, били су у вези са црногорским претставником, који им je, према књажевом наре- ђењу, саветовао да буду мирни.203) Када je Шефкет-паша повео акцију против Миридита, многи су се, заједно са првацима Се- верне Арбаније, склонили на Цетиње. Поводом тога, писао je, ок- тобра 1873. године, аустро-угарски конзул у Скадру Васић: «Сје- верна Арбанија мора да западне лагано у српске интересе ако их не заштити аустро-угарска влада».204)

У то време васпитавао се на Цетињу син Миридитскога ка- петана Кола Примус. «Он je био спона између Црне Горе и Сје-

195

верне Арбаније од уклањања Пера Пејовића из Скадра».205) За време кризе у истрази и суђењу поводом Подгоричкога покоља дошао je на Цетиње капетан Кол «у пратњи синовца и десет сво- јих саплеменика. Он je изабрао баш ово вријеме да да доказа о своме пријатељству наспрам Црне Горе. У исто вријеме када он, а можда и у заједници са њим, дошло je на Цетиње и једно веће изасланство сјеверно-арбанашког племена Краснићи или Крсте- нић. Приликом Богојављенске скупштине барон Лихтенберг на- рочито je запазио велики број Миридита, као и становнике ције- ле Сјеверне Арбаније, који су били дошли да изјаве да ће при о- чекиваном рату подићи устанак, при чему су особито готови Ми- ридити да заузму Скадарску тврђаву, којој je лак прилаз кроз рупу, коју je прошле јесени начинио гром».306)

На развијање пријател>ских односа између Црне Горе и ар- банашких племена Турска није могла гледати мирно. Мехмед-А- ли-паша, који je у Скадар дошао са новом војском, и Скадарски валија Исмаил-паша успели су да за себе придобију Хотскога капетана Чун Мулу. Обдаривши га богато, послали су га да и другима објави, да Султан од њих тражи само да буду мирни.207) Када су га саплеменици почели подозревати да их je издао Чун Мула их позове да са њим на челу нападну Скадар што су они, 6. августа 1871. године, и урадили, али су били поражени. Напад- нути од турске војске Малисори су оставили на бојишту 400 мрт- вих, а остатак се разбјежао.

Просуђујући и овај случај књаз Никола je, у односу на ар- банашке главаре, доживео још једно разочарење и писао: «Но арбанашка племена, вична да живе свако за себе, а без икакве свијести о својој народности и сло-боди народној, не могу се међу собом сложити за тако велико дјело. Затворише се у своја пле- мена, гдје их царска војска није смјела нападати. Покрет се ути- ша без даљих непосредних посљедица, осим што je у владе тур- ске остало неповјерење према Арбанасима, а у овијех мржња на владу царску. За будући рад и ова посљеница тога арбанашкога покрета била je књазу Николи добро дошла».208)

Догађаји на Балкану у првој десетини друге половине XIX века, у које je била уплетена и Црна Гора, нису се могли не одра- зити и на односе између Црне Горе и Арбанаса. Уочи рата 1876. године радио je активно на арбанашкој граници Марко Миљанов, чувени јунак, који je опеван и код Арбанаса за своје јуначке подвиге. Миљанов je био унапређен за бригадира и постављен за окружнога капетана у Подгорици да би, нешто касније, пао у немилост код књаза Николе.289) Марко Миљанов je био пријатељ

196

Арбанаса. У једном писму Нову Спасојеву, командиру кучкоме (без датума) Миљанов вели: «Ja бих за арбанашки народ свако добро желио и учинио, када би мога, нека ми Бог зна, но се не може вјеровати великијема да ће добро учињет’ народу, а то се види на српски народ којега су избавили од Турака у Босну и Ерцеговину».210)

За Марка Миљанова се зна да je неколико пута мирио црно- горска племена са Арбанасима. Он je «одржавао најбоље везе с Арбанасима, правилно држећи, да су Срби и Арбанаси у Старој Србији упућени једни на друге, као и то, да Срби од такве поли- тике могу имати једино користи, које су, док смо ми сиђели скр- штенијех руку, пропуштајући сваку прилику и стварајући са- мо неприлике, други знали уочити и почели их брати».211) Коли- ко je Марко Миљанов био омиљен и код Арбанаса види се, по- ред осталога, и из овога случаја: када je он једном дошао у Ко- мове се «брзо рашчуло и по другим катунима, и стаде пуцањ из пушака у част његовог доласка. Кад околни Арбанаси чују пу- цањ и дознају кога ради je то све, истуре и они пушке, јер, као јунаци, и они су му се обрадовали, жељни га виђети. Сјутра дани Срби и Арбанаси, као на војску да иду, и скупе се око војводе

212\да га само виде и разговоре се». )Када je избио руско-турски рат и почео рат Србије и Црне

Горе са Турском књаз Никола je развио живу акцију међу Арба- насима. Иван С. Јастребов јавља, 28. децембра 1876. године, гро- фу Игњатијеву из Скадра, да се међу Арбанасима појавила иде- ја о независности и да Пренк одржава везе са књазом Николом. Послао му je католичког свештеника дон Прима Дочи ради пре- говора о заједничкој акцији против Турака у случају ако дође до руско-турског рата.213) Према једноме извештају од 28. фебру- ара и 1. марта 1877. године књаз Никола je дао Арбанасима 2.800 «червноцев» за куповање оружја што je Турцима тешко могло остати непознато. Према извештају од 30. марта 1877. године Турци су напали Миридите, да би их онемогућили да се повежу са Црногорцима.214)

Наде, које je књаз Никола полагао у сарадњу са Арбанаси- ма, показале су се узалудним. За време док je он био заузет Хер- цеговачким устанком, Малисори су, 28. јуна 1875. године, напали на Куче. «Између њих и заповједништва турске војске у Подго- рици морало je бити споразума за овај напад, јер je једно одје- лење низама прије зоре кренуло пут Куча, да отвори пут и у случају потребе помогне војсци турској, која je наредна стојала да испадне из Подгорице, ако би Кучима кренула црногорска вој-

197

ска са границе иза Мораче, према Пољанима, где je логорова- ла».215) Малисори, којих je било 6.000, претрпели су тежак по- раз».216)

У рату Црне Горе са Турцима 1876. године Арбанаси су били на страгш Турске. Књаз Никола пише, 8. маја (26. априла по ста- ром календару) 1876. године, грофу Андрашију: «Арбанска гра- ница Црне Горе јесте та, која je у извјесним приликама била по- плавл>ена војском својега моћнога сусједа, чак без претходне об- јаве рата».217) Ратовање Црне Горе било je успешно и на овој страни и било би, свакако, још успешније да су материјалне мо- гућности Црне Горе биле веће. Обавештавајући кнеза Милана О- бреновића о овоме пише му књаз Никола, 15. октобра 1876. годи- не, да je пут за Арбанију отворен, «но без средстава, нарочито у Арбанији, не само да не можемо ниједан корак у томе правцу предузети».210)

Црногорски успеси утицали су на главаре арбанашких пле- мена тако да су се, поново, почели оријентисати према Црној Го- ри. После освајања Бара и припреме за напад на Улцињ знатно je опала подршка Малесије Турцима: «Од цијеле Малесије дола- зе барјактари, али само са 20 до 30, па и ови се одмах врћу у сво- ја племена. Паша их није у стању уетавити»,219) Сам je књаз Ни- кола писао, да je ступио у спо-разум са арбанашким племенима: «Шаље имале су по тој уредби књажевој, кад војска књажевау- дари на Скадар, ударити преко Риоле, а у исто вријеме и Мири- дити. Миридите je књаз задобио још у вријеме устанка 1875. предвиђајући рат, који je по томе наступио. У то име долазио je тајно на Цетиње главар Миридита Кола са својим сином Прен- ком, којега je на Цетињу и оставио за боље увјерење своје пре- даности».220) У књажевом Главном стану налазио се повереник Пренк-паше: «Књаз му одреди плату и свијема његовим људима, обећа му оружје и који топ послати, тек устане на Турке. За бо- љу и јачу свезу књаз пошаље два Црногорда, да стоје крај Прен- ка у Орошу. Влада турска дозна за ове одношаје и ухвати Ми- ридита Марк Ђон Ноцу, који je оне црногорске изасланике про- вео у Миридите — и осуди га на смрт. У исто вријеме пошаље паша Скадарски капетана Марка у Миридите с новцем да у Ми- ридите посије раздор и придобије их за царску страну».221)

Турско злато je и овде учинило своје: и млади Пренк се са- да ставио на страну Турака, а књажеви се изасланици једва спа- су: «Тек пошто Црногорци узеше Бар и Улцињ и све до Бојане и кад je видео да je и пад Скадра извјестан, јави се опет књазу да je спреман са Миридитима ударити у исто вријеме на Скадар,

198

само да му пошаље новаца, оружја и који топ. Књаз му обећа о- ву помоћ и нареди да Миридити крену они час, кад чују да je војска црногорска прешла Бојану».2”)

Односи Црне Горе са Арбанасима погоршали су се после од- луке Берлинскога конгреса 1878. године, којим се дозвол>ава те- риторијално проширење Црне Горе. Црна Гора je требала да до- бије, поред осталога, и Длав и Грсиње. Нову границу између Тур- ске, односно Арбаније, и Црне Горе требала je да утврди једна мешовита Комисија у којој су се налазили представници и Тур- ске и Црне Горе. Берлински Конгрес je «истакао начело, да се но- вом границом српско од арнаутскога племена одвоји, предложи- ли су Комисији линију, која би ходила границом Куча, оставља- јући Арбанасима четири мала сеоца градска и једно село Кли- ментачко, које се находи на десној страни Цијевне. . . Берлкнски уговор опредељује да Кучка крајина има остати Арбанији, али je она уважила разлоге црногорскога комесара и ријешила, да поднесе и ово питање ријешењу влада великијех сила».223)

Због ометања рада Комисије од стране Турске, која je заку- лисно радила на томе да Црној Гори припадне што мање терито- рије на црногорско-арбанашкој граници, одређиваше граница између Црне Горе и Турске веома je отежавано. Турска je чини- ла све што јој je било могуће да се одлуке Берлинскога коннгре- са о територијалном проширењу Црне Горе не изврше. Она je, нарочито, ометала припајање Плава и Гусиња Црној Гори и тиме изазивала сукобе, који су били врло сложени и, често, крвави. На моменте на овоме сектору долазило je и до оружаних сукоба, које je потстицала и организовала турска влада: «Она je живје- ла у заблуди, да ће моћи одржати све оно земљиште, које je Бер- лински конгрес дао Црној Гори, ако се становници тога земљиш- та успротиве сједињењу с Црном Гором. У то име она je дала у- путке валији Скадарскоме и Призренскоме, да Арнаутлук наору- жају и науче, да бојем дочекају улазак црногорске војске у она мјеста, па и самој царској војсци да се одупру силом, ако би ова дошла да њихова мјеста предају Црној Гори. Но Црна Гора није хтјела наново ратити за земљиште већ задобијено, но je захтије- вала од Порте уредну и мирну предају».224)

Порта je, и овде, играла дволичну игру: арбанашко станов- ништво je потстицала на отпор и оружала га, а велике силе уве- равала, да она чини све да се одредбе Берлинскога уговора извр- ше. Жртва ове игре био je и Мехмед-Али-паша, Немац по рође- њу под именом Блац, кога je арнаутска маса зверски убила у Ђа- ковици — «посјекоше му главу и набише je на једну дугачку мо-

199

тку, те je уз грозну вику носише по вароши, а тијело искомађе- но вукоше за њом по калдрми».225)

Спор око одређивања црногорско-арбанашке границе трајао je од завршетка Берлинскога конгреса до 27. новембра 1880. го- дине, када су Црногорци ушли у Улцињ. За то време долазили су са турске стране разни предлози за решење овога питања, ко- ји су обично брзо били повлачени и подношени други, који су чињени из тактичких обзира. Један од тих предлога био je, да се, у замену за Плав и Гусиње, Црној Гори уступи Кучка крајина и племена Хоти, Груде и Клименти. Подносећи овај предлог Тур- ска je, истовремено, подбуњивала ова племена да се одупру пот- чињавању Црној Гори.226) Појавила се била и идеја да се Црној Гори да «једно проширење земљишта између Јадранскога мора и Скадарскога језера до ушћа реке Бојане, обухватајући ту и ва- рош Улцињ».227)

После доста напора, дипломатских мера и претњи војном силом од стране великих сила, уступљен je Црној Гори Улцињ са околином: 27. новембра 1880. године војвода Божо Петровић je ушао са својим трупама у Улцињ, «акламиран од цјелокупног становништва, које му je изишло у сусрет.. ,»228) И поред турске агитације да се несловенско становништво исели из Улциња ни- је нико хтео да се сели: «Шта више, молили су Улцињани своје власти да изагнају пашине изасланике, и јер су они већ доста трпјели од Лиге и скадарске владе, који су их нагонили да се противе Црној Гори».22?) Овим je било скинуто и ово питање са дневног реда.

За нову, црногорску, управу овде била je карактеристична слобода, коју су уживали нови књажеви поданици. «Имам овде, пише војвода Гавро Вуковић, да наведем једну горку појаву. И- ма више од година како je Улцињ присаједињен нашој држави. Улцињ je арнаутско мјесто са језиком арнаутским, вјера муха- меданска. Од тога доба многи Црногорци настанили су се у Ул- цињу. Умјесто да доносе српски језик и да га шире међу Арнау- тима, они су научили арнаутски. А Арнаути чак нијесу називали ни ,добро јутро’ нашки, већ су се поздрављали узајамно са арна- утским поздравом ’тунга тјета’».230)

6.

У развијању односа између северно-арбанашких племена и Црне Горе као и Арбанаса и Србије одиграла je Арбанашка лига веома важну, иако сасвим негативну, улогу. Најпре одлуке мира

200

V Сан Стефану (1878), затим одлуке Берлинскога конгреса исте године, изазвале су и код једнога дела просвећенијих Арбанаса национално буђење. Ставро Скедни, и сам Арбанас, вели да до мира у Сан Стефану није било јасно шта се, стварно, замишљало под Арбанијом у то време и да то није могло лако бити дефини- сано.231) Од тога времена почиње се и код водећега слоја Арбана- са будити и уобличавати национална свест и појављивати теж- ња за тим да буде и територијално означено шта je то Арбанија. Пораз Турске у рату са Русијом, у коме су учествовали и јаки ар- банашки одреди, тешко je погодио и водећи, поисламљени, арба- нашки слој, који je имао велики утицај на Порти. Васа Ефенди, Арбанас хришћанске вере, истиче, да су Арбанаси дали Турској велики број великих везира, чувених паша и војсковођа. «Арба- нашки елеменат je био у свако доба веран својим принципима. Стално су Арбаиаси волели свога суверена и воле га још; они во- ле своју отаџбину и њезине традиције свом снагом своје душе, целом енергијом свога карактера».232)

И касније, када се већ видело да се распадање Турске неће моћи зауетавити, арбанашки националисти у служби Порте, ни- су желели да буду издвајани из турске државе: тражили су ау- тоиомију у саставу турске царевине.233) Из средине Арбанаса, по природи добрих војника, узимали су Султани своју личну гар- ду, која им je била најоданији део турске војске. Када je књаз Никола, по други пут, августа 1899. године, посетио Цариград, где je, као и први пут, био врло пријатељски примл>ен, показао му je Султан и своју арбанаш ку гарду, која je на књаза Николу оставила снажан утисак. «Нијесам вјеровао, вели књаз, у своме опису овога путовања, својим очима да видим те људе како мар- ширају по такту музике не кварећи своје редове. Шта. Арбана- си и дисциплина. Ко би то икад веровао».234) Леополд фрајхер фон Хлумецки примећује, да им je Султан скоро искључиво по- веравао своју личну заштиту и да су они били једини у Царигра- ду, који су и мирно доба били снабдевани «оштром муници- јом».235')

Није сасвим јасно ко je био први ко je дао и де ју за стварање једне Арбанашке лиге у облику у коме je она остала позната у историји. У време када je она оформљена на Арбанасе, на њихо- вом ужем националном подручју, вршени су идејно-политички утицаји са неколико страна: из Италије, из Египта, где je било доста богатих Арбанаса, и из Румуније, где je живела једна гру- па арбанашких емиграната. У време пред руско-турски рат и пред рат Србије и Црне Горе са Турском и у Цариграду je живе-

201

ла и деловала јака арбанашка колонија. Тамо je, крајем 1875. го- дине, био доведен и син Биб Додин, младић од својих 19 година. Над њим je вршен јак турски надзор и око његових симпатија су се отимале и Аустро-Угарска и Србија. Чак се и Русија интересо- вала за њега и била готова да га помаже. У једноме извештају српскога посланика у Цариграду, од 31. јануара 1876. године, се наводи ко се све отима око младога принца и вели: «Са Србима, на против, он би желео бити у искреном пријатељству који ин- терес он добро схваћа, јер он зна, додаје Константиновић (пове- реник српскога посланства), а томе сам га ja од детињства учио, да без тесна пријатељства са Србима његова земља сб од Тура- ка ослободити не може, као што и то добро разуме, да пријатељ- ство везано с њим било би од велике користи Србији».236)

Заједничко свим овим утицајима са стране било je, да се Ар- банија ослободи. На томе je радило књижевно-политичко друш- тво Арбанаса у Цариграду исто као и «Италијанско-албански од- бор за ослобођење Албанасца на Истоку», чије je седиште било у Милану. Овај je одбор, 6. септембра 1876. године, издао један про- глас Арбанасима у пет тачака. У четвртој тачци овога прогласа се каже: «Одбор ће Италиско-албански прогласом написаним ал- бански и грчки позвати храбру браћу у Македонији, Епиру и Ал- банији, да пруже руку Југословенима против оппггега свога уг- њетача. А дотле управља братски поздрав и похвалу великодуш- ном словенском народу.23/) Из Египта je стизао новац преко Лолу- на тајним путем, али je Порта открила овај канал и пресекла га. Тамо je игтампан и npeu Б уква р за Арбанасе и то грчким слови- ма и прва школа за Арбанасе je отворена о њиховом трошку.238)

Сви ови утицаји су чинили да се различито тумачило са ко- је je стране дошла идеја за оснивање Арбанашке лиге или, како je друкчије зову, Арбанашке конгре (конгреса). Турски порази и, нарочито, победе Србије и Црне Горе уплашиле су и турске власти и Арбанасе и потстицале питање: гита ће сада настати? У међувремену од примирја Србије и Турске (од 23. јануара) па до састанка Берлинскога конгреса, «крстариле су по Косовском и Битољском вилајету читаве организоване групе Арнаута и аги- товале, да се арнаутска конгра што лре образује. . . и Порта je, независно од Арнаута, инспирисала такав покрет арнаут ски пре~ ко својих агената».239)

Арбанашка лига или Арбанашка конгра зове се још и При- зреиска лига, јер je, у своме историјскоме облику, основана у Призрену. Први састанак одржан je 23. маја 1878. године у Бај- рак- џамији у Призрену, јер je «медериз те џамије био и привре-

202

мени претседник Конгре Призренске. Седнице су Конгрине биле тајне и нико осим изасланика и нарочито позваних из Призрена и околике, није пуштан у седницу. Седнице су трајале две пуне недеље, и држане су свакога дана. У њима су се разилазили Ар- наути Косовских и Дебарских крајева са онима из Јужне Арба- није, управо ови са севера били су зато, да се више неуступа ар- наутских земаља Србији и Црној Гори, да они сами између себе бирају чиновнике и да не плаћају Султану данак. А они из Сред- ње и Јужне Арбаније тражили су више од тога: да се за Арбани- ју добије потпуна самосталност и да се одрече свака покорност Султану».240)

После компромиса између ова два схватања изабран je био Главни одбор и утврђена листа повереника за цео Арнаутлук са задатком да се оснивају пододбори. Први збор Арнаута одржан je 5. јуна 1878. године у Призрену и на њему су проглашене од- луке Конгре, које су биле упућене против Србије, Црне Горе и Грчке. Захтевано je да се Арнаутима врати све оно што су Србија и Црна Гора биле освојиле, да им се врати самосталност и да Сул- тан од њих не тражи рекруте и порез».241) Састављена je била «муазара» у два примерка са преко 4.000 потписа и мухура. Јед- на je лослата Султану а друга Берлинском конгресу. Однели су je Абдула-бег Фрашери и Јован Врето. «Конгра je била позвала и Србе Призренце, да и они ставе своје мухуре на муазар за Бер- лински конгрес, и они су то морали учинити. Њих преко триде- сет највиђенијих Срба Цризренских ставило je на муазару своје потписе и печате».242)

Ставро Скенди каже, да су се учесници овога конгреса сас- тали 10. јуна у једној медреси у Призрену. Већина учесника су били велепоседници, хоџе и племенске поглавице. Међу њима je било и хришћана. На састанку су учествовали и претставници муслиманских велепоседника из Босне и Херцеговине и Новопа- зарскога санџака. Главна личност конгреса био je Абдул Фраше- ри, бекташ из Јужне Арбаније, који je и отворио састанак.243) На састанку je изабрано вођство Лиге са Мустафом Тетова на че- лу.244) Екрем-беј Влора гледао je у овоме скупу неку врсту «на- родне владе» сличне оној швајцарских кантона Швиц, Ури и Ун- тервалден из 1291. године. «Лига, вели он, није била руковођена из једнога центра, него je дејствовала у више делова Арбаније преко локалних одбора, који су били међусобно повезани само једном лабавом везом.. . Уједињавала их je основна мисао: од- брана отаџбинскога тла, које je било угрожено од Срба, Црного- раца, Бугара и Грка».245)

203

Арбанашка лига je имала, од самога оснивања, изразито ан- тисловенски, а посебно антисрпски, карактер. М. Едит Дархем, Енглескиња, која je страшно мрзела Србе, и која je у Арбанији провела доста времена, забележила je, да je у Арбанији постоја- ла «народна балада о лорду Беконсфилду, вођи великобританске делегације на Берлинском конгресу, у којој се он проклиње што je њихову земљу излиферовао Словенима. . .246) Постојала су три важнија средишта Арбанашке лиге: Призрен за североисточну и источну Арбанију, Скадар за северну и северозападну Арбанију и Превеза за Јужну Арбанију.247) «Под тим именом, вели књаз Никола, она je (Турска)) хтјела спријечити заузимање турскога земљишта Аустријом, а у исто вријеме оправдати себе пред Ев- ропом, зашто не испуњава закључке европскога конгреса».248) Спиридон Гопчевић указује на то да je код Турака постојао страх од Аустро-Угарске да ће она, после окупирања Босне и Херцего- вине, заузети и Новопазарски санџак: Призренска лига je наре- дила да се 3.000 наоружаних њезиних присталица пошаље пре- ма Новом Пазару с тиме да ће појачање бити послато. Плевљан- ски муфтија je проповедао уништење Аустро-Угарске.249)

Иван С. Јастребов, руски конзул у неколико места на Бал- кану, истицао je, да je Арбанашка лига основана убрзо пошто je био закључен мир у Сан Стефану, али je добила свој познати об- лик «у време када je Европа предузела мере против тога уговора и када се сама Турска почела жалити и плакати пред Европом, да je она против своје воље потнисала овај уговор».250) У једноме поверљивоме извештају Ивана С. Јастребова H. К. Гирсу, од 5. јула 1879. године, стоји и ово: «Сви који су писали о Лиги посма- 'трали су и оцењивали површно као да су сами Арбанаси измис- лили ту Лигу и као да би код њих било проговорило сазнање о својој националности и независности».251)

Иван С. Јастребов je тврдио, да je аустроугарска влада да- ла Великој Цорти идеју да се створи Арбанашка лига. «Аустро- Угарска, вели Јастребов, можда више него Турска, заинтересо- вана je тиме, да Србија и Црна Гора не прошире своје границе, измислила je овај трик. При овоме се користила и лакомисленим понашањем бившега италијанскога конзула у Скадру, господина Берио, у односу са Арбанасима».252) Порта je, мисли Јастребов, примила ову аустро-угарску идеју, а Аустрија je преко својих агената, који су радили помоћу римокатоличких свештеника, плаћаних из Беча, помагала да je главни гувернер убрзо успео да се организује тзв. Лига, плаћајући члановима новцем. Све je ово видео и енглески конзул: за чланове Лиге били су бирани бе-

204

гови и хоџе. За програм, који je био стаставио Призренски паша, вели, да je био инспирисан са ОЕе стране и да je депеша, коју je Лига послала Берлинском конгресу, била састављена у аустро-у- гарскоме конзулату у Призрену, а прегледали су je паша и ен- глески конзул. Италијански конзул Берио није учествовао у о- воме послу, јер je, због покушаја устанка у Миридитима, био пре- мештен за Пиреј.253)

Иако je тешко претпоставити да je Јастребов све ово, наве- дено у његовом поверл>ивом извештају, произвољно употребље- но, мора се указати и на то, да су на заседању Лиге у Призрену, као што je то већ поменуто, били и претставници велепоседника из Босне и Херцеговине и Новопазарскога санџака, који су били огорчени на Монархију, којој je било у интересу да се, на томе простору, слаби и турска и српска власт. М. Едит Дархем истиче, да je Берлински понгрес потстакао оснивање Арбанашке лиге и проузроковао народни устанак који je потстакнуо султана Аб- дул Хамида да, бар за кратко време, опозове забрану употребе арбанашког језика.2М) Ставро Скенди помиње, да Арбанија, у ве- зи одлука Берлинскога конгреса, први пут постаје међународни проблем.255) У Меморандуму, који су поднели Берлинскоме кон- гресу, арбанашки прваци су тражили да им се призна национал- ност и да се ослободе како турске тако исто и словенске власти: оно, што се замишљало под Арбанијом, требало je да буде једна тврђава против словенске инвазије и један елеменат политике и трговачке равнотеже на Балкану.256) Према једној претставци Централнога комитета у Цариграду ова je аутономија требала да буде остварена унутар турске царевине.257)

Разбуђени арбанашки национализам, сиров и суров и неу- равнотежен у својим претензијама, а потстицан од државе која се и сама гушила у супротностима интереса својих народа, тра- жио je, сасвим природно, одређено територијално упориште. А- ко се из одлука мира у Сан Стефану родио великобугарски на- ционализам, који ни до данас не да Балкану да се смири, из тих истих одлука, иако индиректно, родио се и великоарбанашки на- ционализам, који су разбуктавале и потхрањивале и Турска, у своме интересу, и Аустро-Угарска и Италија, која му je, априла 1941. године, омогућила да се, бар привремено, оствари.

Територијалне тежње вођа Арбанашке лиге биле су не само претенциозне него и дрске: они су захтевали све оно где се, под заштитом турске власти, током векова изливало арбанашко језе- ро. Васа Ефенди наводи, као арбанашке земље, вилајете Скадар- ски, Јањински и Битољски. Ту спадају, поред Скадра и Северне

205

Арбаније, области Дећ, Приштина, Врање, Качаник, Скопље, Прилеп, Битољ, Флорин, Кребена, Јањина све до залива Преве- за.258) Исту територију, као арбанашку, наводе и писци нове, ко- мунистичке, «Историје Арбаније».™) И они веле, да су одлуке мира у Сан Стефану изазвале код тадашњих арбанашких прва- ка и изненаћње и тежњу да обележе оно што сматрају својим, а што je и данас територијална садржина великоарбанске идеје. Као реакција на ово дошла je, видели смо, Арбанашка или При- зренска лига.260) И Сами-бег Фрашери наводио je 1899. године, да Арбанију чине 15 санџака од којих су Скадар, Пећ, Приштина, Призрен, Скопље, Битољ и Дебар спорни са Србима.261) «Да би избегла уступање тих крајева, турска влада je потстакла Арба- насе на отпор».262)

Разумљиво je, да су овакве територијалне претензије арба- нашких националиста морале наићи на отпор и код Срба и код Грка. Али у самоме отпору није било садржано оно најважније што je изазвало погоршавање и заоштраваше међусобних одно- са: традиционални арбанашки терор према незаштићеним Срби- ма под турском влашћу појачавао се много више стварањем Ар- банашке Лиге и однео много недужних српских живота. Од са- да се свесно ради на искорењивању српскога живља свагде где je могла стићи арбанашка рука, која je била, у односу на Србе, и под турском и под аустро-угарском заштитом.

Ствараше Арбанашке лиге погоршало je и односе између Ар- баније и Црне Горе. Како су се ти односи развијали после Бер- линскога конгреса обрадили су, доста исцрпно, Јован Вукић и Илија Радосављевић.263) Из свега што су они изнели у својим из- лагањима, види се, да се између Арбанаса и Црне Горе постави- ла Велика Порта, која није желела ни ослобођете Арбанаса ни- ти њихово осамостал>ивање. «Порта je истицала као главни раз- лог због кога наводно ту територију (Плав и Гусињ) не уступа Црној Гори — одупирање арбанашкога становништва организо- ваног у Албанској лиги. Она je тим поводом образлагала да не може убиједити своје војнике — муслимане да се боре против муслимана Плава и Гусиња у корист и њихових заједничких на- ционалних и вјерских непријатеља црногорских хришћана.264)

Ово je, разуме се, био само изговор Порте, која није бранила арбанашке него своје интересе. Она je онемогућавала непосредни контакт Црне Горе са Арбанашком лигом што je Црна Гора тра- жила: «То се може запазити по многим списима који говоре о томе да je турска власт систематски припремала тај отпор. Из докумената се види да су турски војници пресвлачени у арбана-

206

шка одијела и тако слати као тобожњи припадници Албанске ли- ге против Црне Горе».265) Тактику подбуњивања Арбанаса против Црне Горе примењивала je Турска и онда када je већ било сас- вим јасно да ће се морати помирити са уступањем Улциња. «Да- кле, Албанска лига je маска којом je прикривана унапријед при- премљсна дјелатност званичне Турске, усмјерена на то да се не спроведу одлуке Берлинскога уговора о предаји Црној Гори Пла- ва и Гусиња».266)

Књазу Николи je све то било добро познато. За њега je ре- као Антонио Цатерно ди Сан Ђулијано: «. . .И ja верујем, нема никога ко би боље познавао стварне односе у Арбанији и целоме Балкану од њега».267) Сам je књаз написао, да je «имао доста до- каза и увјерења, да je сва противност Арбаније марифетлук Пор- тин, да Гусиње за себе задржи. Арбанија, која никакве свијести о својој народности и самосталности нема, не би се ни чула, да je Порта озбиљно кренула да преда Гусиње».268) Књаз Никола je веровао да je главни организатор Лиге био Хусејин Хусни-паша заједно са Абедин-пашом, који je био Арбанас и тада министар спољних послова Турске.26’) Организатор арбанашког отпора на терену био je Муктар-паша, који je, због Плава и Гусиња, прово- цирао рат са Црном Гором.270)

На нешто више од две године пре Берлинског конгреса књаз Никола je, 8. маја 1876. године, указивао грофу Андрашију на то да Турска појачава војску у Арбанији и да je «оружана флотила на Скадарском језеру била појачана и своја извиђања врши до у наше воде; обала Барска, којом се обавља трговина неколико наших најбогатијих округа, строго je блокирана турскијем крс- тарицама под изговором кријумчарења оружја. Најзад, што je нарочито тешко за нас, извоз жита за Црну Гору je забрањен, а чак од неког времена, прелаз лица je забрањен на граници у јед- ном и другом правцу».271) Књаз мисли да безбедност Црне Горе према арбанашкој граници захтјева, да «Турска не може окупља- ти у Арбанији и уопште у граничним мјестима понаособ, снаге веће него у обичним гарнизонима. Флотила на Скадарском је- зару била би враћена на сташе мира, блокада Бара била би диг- нута, слободни промет лица — робе установљен на граници».272)

Књаз Никола je ово писао грофу Андрашију, јер je знао ко- лико je аустро-угарска Монархија заинтересована за развој до- гађаја баш у Арбанији. To je интересовање порасло нарочито по- сле пораза Аустро-Угарске 1866. године, а постојало je и раније. Сузбијена и у Немачкој и у Италији Монархија je желела да се шири на Балкану и то, пре свега, у правцу Солуна. На томе

207

путу сукобљавала се са српским иародом с једне и са руским у - тицајем на Балкану с друге стране. Пошто je, према одлуци Бер- линског конгреса, заузела Босну и Херцеговину и продрла у Но- вопазарски санџак, било je јасно куда Монархија даље смера. За~ поседањем Новопазарскога санџака Аустро-Угарска je онемогу- ћила спајање Србије са Црном Гором са којима je морала рачу- нати у својој планираној пенетрацији на Балкану.

Још пред почетак рада Берлинског конгреса књаз Никола je. 1878 године, писао рускоме цару Александру II, да je обавештен да предстоји сазивање «европскога аеропага» па вели: «Ова пер- спектива јако ме узнемирава, јер ми je искуство доказало да Е- вропа не жели повећање Црне Горе и да би она хтјела, у колико јој то буде могуће, затворити нас у нашим брдима».273) Књаз мо- ли рускога цара, да се заложи да Црна Гора добије проширење и да тиме «постане једна мала земља способна за опстанак помоћу својих сретстава».274) Таква Црна Гора биће, уверава он цара, «је- дно вјерно дијете Русије, тако исто вјерно као што je била и ста- ра Црна Гора коју je у њезиним стијенама држала нада да ће је- днога дана видјети моћнога православнога цара како ломи син- џире са којим je њу Турска била уобручила».275).

У чињеници да су тада на Балкану постојале три православ- не словенске државе виделе су и Аустро-Угарска и Турска, а до- брим делом и Италија, угрожавање својих интереса. Због тога су све три, свака на свој начин, заговарале стварање једне аутоном- не Арбаније као протутеже словенскоме масиву. Као од Турске признати заштитник римокатолика у Арбанији Аустро-Угарска je вршила јак утицај на Арбанасе римокатоличке вере на које су се, видели смо, ослањале и Србија и Црна Гора. Ако су Макензи- јева и Ирбијева, приликом своје посете Скадру, почетком друге половине XIX века, могле забележити да тамошњи римокатолич- ки Арбанаси имају много више симпатија према Словенима него према Грцима,276) ово њихово расположење се било изменило још пре Берлинскога конгреса. Један Арбанас — римокатолик рекао им je тада, да су «многи и многи очекивали да ће хришћанске силе потпомоћи црногорскога књаза, па не би им немило било кад би га видели да улази сам у Скадар».277)

Аустро-угарски конзул у Скадру, Ф. Липих, поднео je својој влади предлог о стварању једне арбанашке државе, која би била бастион против Словена.278) Та антисловенска, практично изрази- то антисрпска нота, остаће и даље стално наглашена у свим на- порима великих сила да се створи једна арбанашка држава. О- билна материјална сретства, која je Аустро-Угарска трошила у

208

Арбанији, давала су подршку њезином политичком утицају. Цен- тар из кога се тај утицај ширио био je Скадар, где je резидирао и аустро-угарски конзул. Теодор Ипен, који je као аустро-угар- ски конзул провео у Скадру време од 1897. до 1903. године, казу- је да je положај римокатоличкога свештенства почео да се по- правља тек од половине XIX века. «До овога времена није Ска- дар имао католичке цркве, него само капелу св. Марије Магда- лене изван града на другој обали Бојане».279) Римокатолички би- скуп je резидирао дуго времена изван града Скадра у селу Ју- бани. Грађење нове римокатоличке цркве у Скадру почело je 1856. године. Ова je црква рестаурисана 1898. године и то, разу- ме се, све помоћу материјалних сретстава која су долазила из Беча. Постепено je Скадар постајао важан римокатолички цен- тар: ту je била отворена једна језуитска богословија и једна све- товна школа. Поред језуита у Скадру су постојали и Фрањевци, који су имали сво] манастир и држали школу за дечаке. Поред њ их постојала je и група калуђерица трећега реда св. Фрање, K o ­

je су држале школу за девојке и дечји врт за дечаке и девојчи- це. Болницу са 40 кревета држале су милосрдне сестре св. Ви- ценца Падуанског, које су припадале провинцији Загреб.280) За о- ву «религиозну помоћ», коју je давала Аустро-Угарска Арбана- сима, тврдио je Екрем-бег Влора, да није служила арбанашкој националној ствари, него јој je штетила, «јер je постала узроком продирања једне нове пропаганде, која je постала италијанска и због неопрезности лослужила и сама за ширење италијанскога језика».28')

Од године 1897. појавила се била у Арбанији и једна проау- стријска партија, коју je основао поп Папа Јорђи, који je био пра- вославни свештеник у Елбасану. Овој партији je пришло и плем- ство земље. Њезин je циљ био да Арбанија постане друга аус- тријска Босна са посебним земаљским уставом, једним арбанаш- ким гувернером и скупштином.282) Када je, године 1880, лорд Фиу Морис предлагао да се створи једна арбанашка држава, «која би имала да обухвати велике делове Косовскога и Битољскога ви- лајета» Аустро-Угарска je била против тога, да би сада сама тра- жила стварање једне такве државе.283)

О расположењу римокатолика и у својој држави и у Арбани- ји водио je књаз Никола озбиљнога рачуна. Када су Црној Гори припали Бар и Улцињ преселило се отуда нешто римокатолика у Скадар, који je постао седиште архидијацезе за Северну Арба- нију. Ово исељавање je дело рада аустро-угарских дипломатских представника, као и једнога дела римокатоличкога свештенства.

209

У овоме раду се нарочито истицао аустро-угарски конзул у Ба- ру. «Он je, вели књаз Никола, нагонио све римокатолике у Бар- скоме округу да се упишу у поданство аустријско. Да то лакше постигне, свима je зборио, да Бар неће остати Црној Гори, него да je он аустријски. Дошли су у Бар нови римокатолички свеш- теници, који су, по добијеном налогу одмах од првога дана про- тивили се свакој наредби мјесне власти и изјављиваху, да они ис- те не признају. Римокатолички свештеник у Улцињу тако je ис- то поступио и јавно je позвао народ, да се противи Црногорцима. Најмљени људи од Барскога конзула — Нетовића — викали су јавно по сокацима: ,Живео наш цар Фрањо Јосиф’».284)

Решен да свакоме учини по правди књаз Никола се, ни ов- де, није дао збунити. Он се, 1879. године, обратио Јосипу Јурају Штросмајеру и обавестио га да у Бару и околини има 2.000 римо- католика, тј. «на земљишту између мора и Скадарскога језера, које je припало Црној Гори».285) Вештим дипло-матским радом књаз Никола je успео да обнови стару Барску архиепископију и добије архибискупа који ће носити у својој титули и «примас Србије». Да би се осамосталио од утицаја споља књаз je желео да за спремање римокатоличкога свештенства у његовој држави о- снује богословију и уведе у богослужење словенски језик.284) Цр- на Гора je, 18. августа 1886. године, прва од словенских земаља склопила Конкордат са Светом Столицом. «Ja се, писао je кнез Никола папи Лаву XIII после закључења Конкордата, не мало поносим тијем што сам први међу словенским владарима ступио у уређене одношаје са Римском столицом. Мој ће понос бити још већи и правда ће га још јаче успјех, ако ми Милост Ba­rne Светости допусти да будем први међу словенским владаоци- ма православне вјере, који су у св. римокатоличким црквама сво- јијех држава завели старословенско богослужење».287)

Ако je књазу Николи успело да придобије римокатолике своје државе није му успело да се обустави антисрпска пропа- ганда међу северо-арбанашким племенима. Обилазећи Северну Арбанију могао je др Курт Хасерт утврдити колико je тамо јак аустро-угарски утицај. Истичући вредноћу и културни утицај римокатоличкога свештенства, које je заелуживало дивљење, Хасерт je видео, да je оно обилно помогнуто из Беча и да тамо, у свакој парохијској кући виси слика цара Фрање Јосифа и да ни- где нема Султанове слике. Пало му je у очи да je оштрица аус- тро-угарске пропаганде тамо уперена против Србије и Црне Го- ре, које желе да, руском помоћу, васпоставе старо српско цар- ство.283)

210

Пала му je у очи и италијанска пропаганда и ширење итали- јанскога језика. Леополд фрајхер фон Хлумецки je истицао да je Италија почела да појачава своје интересовање за Балкан око 1895. године и да je потстицај за то дао Гироламо де Рада. На конгресу који je он одржао 1895. године у Каршвиано Калабро, створена je парола «Г Adriatico е mare italiano ed albanse».289) Код ових исељеника из Арбаније разбудило се раније национално о~ сећање. У нрограму, који су они створили, тражила се потпуна аутономија Арбаније у коју су, и по њиховом схватању, улазили вилајети Косово, Битољ, Скадар и Јањина, а то je опсег Велике Арбаније «од Бојане до врата Јањине».290)

Карл Штајнмец, који je августа 1905. године, путовао кроз Северну Арбанију, утврдио je, да je у арбанашким брдима остао стари аустро-угарски утицај неослабљен и да се италијански у- тицај осећа само уз обалу. Каже, даље, да je реч «Немчија» по- зната свима у брдима док о Италији знају једва и само име. Све ово je последица промене аустро-угарске политике: римокато- личко свештенство за Арбанију није више школовано у Ита- лији, него у Монархији.291) За римокатоличко свештенство у Арбанији рекао je Антонио Патерно ди сан Ђулијано, да je оно «стварно аустријско чиновништво»292)

Аустро-угарски и италијански утицаји у Арбанији више су се сусретали, него сукобљавали, јер им je религиозно-културни интерес био исти, а интересовање за територијални утицај дало се ускладити. Антонио Патерно ди сан Ђулијано, једно време ми- нистар спољних послова Италије, разграничио je ово интересо- вање овако: «Аустрија има свој стварни интерес у вилајетима Косово и Битољ и уопште уздуж линије Сарајево-Солун. Итали- ја има свој (интерес) у вилајету Скадар и делимично у Јањини, дакле на обали Јадранскога мора».293) Непотцењујући аустро-у- гарски утицај у Северној Арбанији, на Косову и даље према Би- тољу Сан Ђулијано вели, да су ови Арбанаси ипак верни Султа- ну и да желе да се одржи независност Турске и, «изгледа да до сада у њима не просејава ни најмања искрица арбанашке нацио- налне свести».294) Арбанаси су, уз то, када наступе одлучни мо- менти, непоуздани својим заштитницима и «уствари баш онда и у толико мање када он (Арбанас) зна да доброчинства нису била несебична».295)

A. М. Селишчев вели, да je арбанашка тежња за аутономијом добила свој пун израз у Арбанашкој лиги за коју вели, да je и- мала не само политички, него и друштвено-етнички значај: она je потстрекач заоштравања верскога фанатизма код Арбанаса —

211

мухамеданаца, паљевина, грабежа, насиља и убистава српскога православнога живља.296) У почетку, вели Селишчев, и турска влада je подржавала тезу о Великој Арбанији, која би била ау- тономна под њезином влашћу, али je касније престала да je по- држава због све јачега буђења арбанашке националне свести: «Влада je подузела мере за пригушивање активности арбанаш- ких аутономиста».297)

Знајући крајње циљеве и смерове стварања арбанашке ау- тономне кнежевине као изразито антисловенске Иван С. Јастре- бов je био против њезинога стварања. У већ поменутом поверљи- вом извештају H. К. Гирсу, од 5. јула 1879 године, ЈасТребов je детаљно образложио овај свој став. Ако би била створена једна арбанашка аутономна кнежевина у границама, које су тада тра- жили арбанашки националисти, онда би, вели Јастребов, и Црна Гора и Србија имале да се помире с тиме, да од ослобођења Ста- ре и Јужне Србије не би могло бити ништа: «. . .Србија би имала да се заувек опрости од Старе Србије, Призрен, Дечани, Пећ, Ка- чаник, Приштина и сво Косово Поље припадају Арбанији, и Ма- кедонија би имала да се лиши великога дела свога словенскога становништва у корист те арбанашке кнежевине».298) Такву јед- ну арбанашку аутономну кнежевину, вели Јастребов дал>е, по- магали би «сви наши непријатељи — и Турци, и Аустријанци, и Енглези и Италијани. Они не би пропустили погодну прилику да настоје да створе што je могуће већу и јачу Арбанију. Када се буду осетили као посебна нација они ће дати да се осети презир према Словенима».'"99) Јастребов указује и на то да није случај- но, да «Турци и скоро сви публидисти Стару Србију сматрају као део Арбаније. Чак и сада. Због тога je и њима (Русима) у интере- су да јачају независност Србије и Црне Горе».300)

Идеја једне аутономне Арбаније одржавала се и даље и и- грала je важну улогу у утакмици како Срба и Арбанаса тако ис- то и Италијана око тога чији ће утицај тамо преовладати. Од ка- ко се, 1889. године, Виктс-р Емануел оженио Јеленом, кћерком књаза Николе, почео je да се јача и италијански утицај у Црној Гори. Од професора Антонија Балдакија потиче идеја о стварању једне црногорско-арбанашке кнежевине, којој би припадала само Севериа Арбанија.30') Интересантно je, и овде, напоменути, да je, и поред јакога аустро-угарскога утицаја и материјалне помоћи коју су добијали, један део северно-арбанашких поглавица и да- ље са књазом Николом одржавао добре везе: «Упркос национал- нога антагонизма између Арбаније и Црне Горе, а због велике материјалке помоћи и незадовољства са турском влашћу изгле-

212

да да je знатан део Арбанаса био добро расположен према Црној Гори».302)

Црна Гора, због свога положаја, одржавала je стално инте- ресовање за стање у Арбанији и за покушаје решеша Арбанаш- кога питања. Војвода Гавро Вуковић, човек поверења књаза Ни коле, забележио je, да су књаз и он расматрајући ово питање тражили како би се оно најбоље могло да реши .Видећи у Арба- насима опасност за Црну Гору, Вуковић je мислио да «не смије- мо допустити, да се тај жилави народ групише, а још мање да до- бије своју аутономију. Он би постао опасан, нарочито за Црну Гору, која je сусједна католичкој Арбанији»303) Из казивања вој- воде Вуковића произилази, да се књаз Никола, једно време, но- сио мишљу да покуша задобити «симпатије муслиманских Ар- банаса, који имају ослонца код самога Султана, ма да je и његов уплив био почео да опада. Уплив Аустрије и Италије, поред сви- ју напора и силних новаца, ширио се код католика, а код мус- лимана много мање, доста слабо».304)

Аустро-угарску je, вели Албин А. Кучбах, њезина пропаган- да у Арбанији много коштала и била je уперена против Србије и Црне Горе. Кучбах je означио барона Нопчу као човека који je био један од најревноснијих аустро-угарских агитатора у Арба- нији. «Био je мршав човек средњега раста, веома свестан циља и окретан и пошто je говорио арбанашки као што говори један до- мородац, умео je он изванредно да се опходи са Арбанасима. Он није никада долазио празних руку, нарочито je био издашан код делења муниције, једнога у Арбанији веома траженога артик-

305\ла». )Ни књаз Никола, када би преговарао са Арбанасима, није

био празне руке. Он je добро познавао њихов менталитет и тако поступао. Када je успео да успоставом добре односе са Султаном књаз je био дошао на идеју да, уз Султанов пристанак, успоста- ви трајну сарадњу са Арбанасима са којима Црногорци имају до- ста заједничкога. То заједничко означио je војвода Гавро Вуко- вић овако: «Наше државне установе су патријархалне, сличне арбанашким. Патријархална подела на племена, братства, барја- ке; уважавање личнога јунаштва; јавна народна правда скоро без закона, без адвоката, а освета капитална казна над убицама. Они нам симпатишу и кажу: «,Кад небисмо могли бити Султано- ви, најрадије бисмо били под црногорским књазом’. На ову тан- ку жицу требало нам je ударити и то Султановом руком иако у њу нисмо много вјеровали».306)

213

Замисао о сарадњи са Арбанасима помоћу самога Султана била je врло интересантна, али сасвим нереална. У дочаравању могућности те сарадње испуштале су се из вида и тешко насле- ђе прошлости и јаки утицаји страних фактора, који су неумор- но потстицали Арбанасе против Срба. Уз све то превиђало се да ни сама Турска, у то доба, није могла много утицати на Арбана- се. После стварања Арбанашке лиге на целоме томе простору о- снажиће се анархија и дивљање које je, највише, погађало баш Србе. Идеја да сам Султан треба да увери Арбанасе да им Црно- горци нису непријатељи била je обична илузија. Књаз Никола je, тада, овако резоновао, да сам Султан треба да Арбанасима улије поверење према књазу Николи и «да им избије из главе да су им Црногорци у ма чему опасни. Да би се то постигло треба да Сул- тан шаље своје мисионаре Арнауте из двора, којих има мнош- тво у својој личној служби, па да они проповедају код Мухаме- данаца каква им опасност грози са свакоје стране, осим од Кња- за Николе и Црногораца, као и то да заједнички бране Арбанију од свакога; да ти мисионари створе одношаје између Црне Горе и Арбаније, да препоруче познатим беговима, да могу слободно код књаза на Цетиње ићи у госте и на договор, а Црногорци да крстаре по Арбанији и тијем да учине познанство, пријатељство и улију повјерење. Требало je да Султан јавно манифестује, чим би Султан увјерио Арнауте у потпуну слободу између књаза и њега. На примјер да пошаље, једну батерију топова из Призрена преко Пећи у Беране у Црну Гору, па ако бисмо je и тајно повра- тили, јер нам нијесу били од потребе».307) Султан je требао да књаза Мирка, који je на другоме књажевом путу у Цариград и- шао са њим и био примљен од Султана, именује својим ађутан- том под видом што je велики војвода зетски, гдје живи мноштво мухамеданаца, поданика црногорских, који имају привилегије да у Црној Гори славе Султанов дан најсвечаније, као да су његови поданици».308)

ЛИТЕРАТУРА

1) Драгослав Страњаковић, Како je постало Гарашаниново «Начертани- је». У «Споменик СКАН», други разред 70, 1939, ст. 75.

2) Ђорђе Ђурковић, Албанија. Црте о земљи и народу, ст. 6.3) Драгослав Страњаковић, Како je настало Гарашаниново «Начертани-

је», ст. 92.4) Иван С. Јастребов, Стара Сербиа и Албаниа.. . , ст. V.5) K. Gersin (Dr Niko Zupanic), Altserbien und die albanische Frage (Stara

Srbija i albansko pitanje), Wien 1912, st. 31.

214

6) Јован М. Јовановић, Јужна Србија од краја XVIII века до ослобође- ња. (Едиција «Српски народ у XIX веку», кн>. 16, Београд, ст. 53).

7) Михаило Гавриловић, Исписи из Париских архива. Грађа за историју Првога српскога устанка, Београд 1904, ст. 300, 309.

8) На истом месту, ст. 467.9) Јован М. Јовановић, Јужна Србија.. . , ст. 53.

10) На истом месту, ст. 54.11) Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. I, ст. 249.12) Бартол Куниберт, Српски устанак и прва влада Милоша Обреновића

1804-1850. Београд 1901, ст. 222.13) На истом месту.14) Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. III, ст. 93.15) На истом месту, ст. 104.16) На истом месту, ст. 334.17) На истом месту, ст. 335-336.13) На истом месту, ст. 342.19) На истом месту, ст. 349.20) Душан Д. Вуксан, Писма Петра II Петровића-Шегоша, књ. I, Београд

1940. ст. 35.21) Данило Вуловић, Књажеска канцеларија, кн>. I: Нахија Пожешка

1815-1839, Београд, ст. 270.22) На истом месту, ст. 332.23) Стојан Новаковић, Србија у години 1834. Писма грофа Боа Ле Конта

министру иностраних дела у Паризу о тадашњем стању у Србији. (Споме- ник СКА, XXIV, 1894, ст. 39).

24) Тихомир Р. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша. Становништво — на- сеља. Београд 1924, ст. 133, 136.25) На истом месту, ст. 164-169.26) Душан В. Вуксан, Писма Петра II Петровића-Његоша, ст. 16.27) На истом месту, ст. 54.28) На истом месту.29) Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, кн>. III, ст. 353.30) Владимир Ћоровић, Историја Југославије, ст. 459.31) Драгослав Страњаковић, Какао je постало Гарашаниново «Начертани-

је»?, ст. 80..32) На истом месту, ст. 90.33) На истом месту.34) На истом месту, ст. 91.35) На истом месту, ст. 197.36) Гргур Јакшић, Један извештај о Арбанији (1866). У «Архив за арба-

нашку старину, језик и етнологију, књ. II, св. 2, Београд 1924, ст. 169.37) Драгослав Страњаковић, Политичка пропаганда Србије у југословен-

ским покрајинама 1844-1858. У «Гласник историјскога друштва у Новом Саду, књ. IX, св. 2, 1936, ст. 157.38) На истом месту, ст. 171.39) На истом месту, ст. 175.40) На истом месту.41) На истом месту, ст. 304.42) Преписка Илије Гарашанина, књ. I. (1939-1849), Београд 1950, ст. 266-

267.43) Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу, књ. I, од 29. III. 1848.

до 31. XII. 1858, Београд 1931, ст. 11.

215

44) Ha истом месту, ст. 90.45) Ha истом месту, ст. 103.46) На истом месту, ст. 120.47) На истом месту, ст. 121.48) На истом месту, ст. 181.49) На истом месту, ст. 215, белешка 1.50) Theodor A. Ippen, Skutari und die nordalbanische Küstenebene, Sarajevo

1907, st. 40.51) Гргур Јакшић и Војислав Ј. Вучковић, Спољна политика Србије.. . ,

ст. 137.52) Цјелокуна дјела Николе I Петровића-Његоша, књ. VI, Цетиње 1969,

ст. 28.53) Др Васо Чубриловић — др Владимир Ћоровић, Србија од 1858. до 1903.

Београд, ст. 22.54) На истом месту, ст. 24.55) Гргур Јакшић, Један извештај о Арбанији 1866, на наведеном месту,

ст. 169.56) Гргур Јакшић, Из нове српске историје.. . , Београд 1953, ст. 42.57) Гргур Јакшић и Војислав Вучковић, Спољна политика Србије.. . , ст.

208, белешка 40.58) На истом месту, ст. 240.59) На истом месту, ст. 241.60) Цјелокупна дјела Николе I Петровића-Његоша, књ. VI, ст. 63.61) Гргур Јакшић, Један извештај из 1866. године.. . , ст. 171.62) На истом месту, ст. 173.63) На истом месту, ст. 174.64) На истом месту.65) На истом месту, ст. 176.66) На истом месту, ст. 189.67) На истом месту, ст. 192.68) Гргур Јакшић и Војислав Вучковић, Спољна политика.. . , ст. 241.69) На истом месту, ст. 243.70) На истом месту.71) На истом месту, ст. 244.72) На истом месту, ст. 246.73) На истом месту.74) На истом месту, 280.75. На истом месту, ст. 339.76) На истом месту, ст. 341.77) На истом месту, ст. 340.78) На истом месту, ст. 341.79) На истом месту, ст. 414.80) На истом месту, ст. 415.81) На истом месту, ст. 416.82) На истом месту, ст. 469.83) Милутин Гарашанин, Два намесништва, Београд 1896, ст. 25.84) Владимир Ћоровић, Одношаји Црне Горе са Дубровником од Карло-

вачкога до Пожаревачкога мира, (Глас СКАН CLXXXVI, други разред 94. 1941 ст. 18.85) На истом месту.86) Глигор Станојевић, Црна Гора у доба владике Данила, Цетиње 1955,

ст. 16.

216

87) Ha истом месту, ст. 64.88) Јевто Миловић, Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782),

Цетиње 1956.89) На истом месту, ст. 2-6.90) На истом месту, ст. 6.91) На истом месту, ст. 19-20, 38692) На истом месту, ст. 25.93) На истом месту, ст. 94.94) На истом месту, ст. 182.95) На истом месту, ст. 185.96) На истом месту, ст. 192.97) На истом месту, ст. 262.98) Љубомир Стојановић, Прилог историји Црне Горе времена Степана

Малога, (Годишњица Николе Чупића, књ. XI, 1889, ст. 327).99) Душан Д. Вуксан, Петар I Петровић-Његош и његово доба. Цетиње

1951, ст. 10.100) Петар И. Поповић, Црна Гора у доба Петра I и Петра II, Београд 1951, ст. 28.101) Душан Лекић, Спољна политика Петра I Петровића-Његоша (1784- 1830), Цетиње 1950, ст. 107.102) Душан Д. Вуксаи, Петар I . . . , ст. 48.103) Владан Ђорђевић, Црна Гора и Аустрија у XVIII веку, ст. 9.104) На истом месту, ст. 50.105) Душан Лекић, Спољна политика Петра I . . . , ст. 214.106) Владан Ђорђевић, Црна Гора и Аустрија.. . , ет. 19.107) Глигор Станојевић, Црна Гора пред стварање државе 1773-1796, Бео- град, 1962, ст. 82.108) Глигор Станојевић, Поход Порте против Махмут-паше 1787. године, (У «Историјски записи», год. XVII, књ. XXI, св. 1, 1964, ст. 119).109) Богољуб Петковић, Махмуд-паша Бушатлија од 1787. до 1796. године, (У «Историјски записи», год. IX, књ. XIII, св. 1-2, 1957, ст. 214).110) Вук Винавер, Дубровник и Турска у XVIII веку, ст. 34.111) Вук Винавер, Црна Гора, Скадар и Дубровник, крајем XVIII века, (У «Историјски записи», год. IX, књ. XII, св. 2, 1956, ст. 55).112) Глигор Станојевић, Црна Гора пред стварањем др ж аве.. . , ст. 269.113) На истом месту.114) На истом месту, ст. 188.115) Петар И. Поповић, Црна Гора.. . , ст. 16-26.116) Мшгорад Медаковић, Повјесница Црне Горе од најстаријег времена до 1830, ст. 94.117) На истом месту, ст. 91-92.118) На истом месту, ст. 92.119) На истом месту, ст. 97.120) На истом месту, ст. 98-99.121) На истом месту, ст. 100.122) На истом месту, ст. 101.123) На истом месту, ст. 103.124) «Историјски записи», год. X, књ. XIII, св. 1-2, 1957, ст. 240.125) Глигор Станојевић, Црна Гора. . . , ст. 267.126) Петар И. Поповић, Црна Гора. . . , ст. 34.127) Јагош Јовановић, Стварање црногорске државе и развој црногорске националности, Цетиње 1948, ст. 163.

217

128) Вук Винавер, Црна Гора, Скадар, Дубровник.. . , ст. 74-75.129) Глигор Станојевић, Црна Гора.. . , ст. 44.130) Вук Винавер, Црна Гора, Скадар, Дубровник.. . , ст. 76-77.131) Петар И. Поповић, Црна Гора.. . , ст. 107.132) Милорад Медаковић, Повјесница Црне Горе.. . , ст. 186.133) На истом месту, ст. 191.134) Петар И. Поповић, Црна Гора.. . , ст. 107.135) Милорад Медаковић, Повјесница Црне Горе.. . , ст. 215.136) На истом месту.137) На истом месту, ст. 215.138) Душан Д. Вуксан, Петар I . . . , ст. 366.139) На истом месту.140) Јован Ћетковић, Два момента из владавине Петра II Петровића-Ње- гоша, (У «Историјски запиеи», год. IV, књ. VII, св. 1-12, 1951, ст. 361).141) Један део ове преписке објавио je Душан Д. Вуксан 1940. године под насловом «Писма Петра II Петровића-Његоша». Опширнија преписка Пе- тра II објављена je у Београду у три књиге, према којима се овде цитира.142) Писма Петра II Петровића-Његоша, Београд 1951, књ. I, ст. 40.143) На истом месту.144) На истом месту, ст. 43, 457; Д. Вуксан, Писма.. . , ст. 16.145) Душан Д. Вуксан, Писма.. . , ст. 17.146) Петар Петровић-Његош, Писма, кн>. I, ст. 51.147) На истом месту, ст. 89.148) На истом месту, ст. 129.149) Јован Ћетковић, Два момента.. . , ст. 365.150) На истом месту, ст. 366.151) Вук Стефановић-Караџић, Црна Гора и Бока Которска, Београд 1922, ст. 64.152) Писма Петра II Петровића-Његоша,153) На истом месту, ст. 279.154) На истом месту, ст. 308.155) На истом месту, књ. III, ст. 59.156) На истом месту, ст. 226.157) На истом месту, ст. 282-283.158) На истом месту, ст. 123.159) На истом месту, ст. 63.160) На истом месту, ст. 384.161) На истом месту, ст. 382.162) На истом месту, ст. 429.163) На истом месту, ст. 419.164) На истом месту, ст. 418.165) На истом месту, ст. 438.166) На истом месту, ст. 445.167) Јован Ћетковић, Два момента.. . , ст. 371.168) Писма Петра II Петровића-Његоша, књ. III, ст. 373.169) На истом месту, ст. 378.170) На истом месту, ст. 357-358.171) Андрија Лаиновић, Француски конзул у Скадру Ијасент Екар и ње- гова прва посјета Црној Гори, (У «Историјски записи», год. IX, књ. XII, св. 1-2, 1956, ст. 192).172) На истом месту, ст. 199.173) На истом месту, ст. 202.

218

174) Андрија Лаиновић, Мисија једнога францускога дипломате на Балка- ну уочи Кримскога рата, У («Историјски записи», год. IX, књ. XII, св. 1-2, 1956, ст. 112).175) На истом месту.176) На истом месту, ст. 113.177) На истом месту, ст. 106.178) Г. Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева, Путовања.. . , ст. 193.179) На истом месту, 352, 382.180) Бранко Павићевић, План књаза Данила за регулисање односа са Пор- том 1856. године, (V «Историјски записи», год. XIII, св. 1, 1960, ст. 54).181) На истом месту.182) На истом месту.183) Мило Вукчевић, Црна Гора и Херцеговина уочи рата 1874-1876. Це- тише 1950, ст. 21.184) На истом месту.185) Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу, књ. II, ст. 168-169.186) На истом месту, ст. 169, белешка 1.187) Димо Вујовић, Спор око протјеривања црногорскога агента из Скад- ра 1872. године, (У «Историјски записи», год. XVI, свеска 4, 1963, ст. 563, 586.188) Бранко Павићевић, Црна Гора ур ату 1862. године, Београд 1963, ст. 266.189) На истом месту, ст. 267.190) Цјелокупна дјела Николе I Петровића-Његоша, св. 5, ст. 86.191) Бранко Павићевић, Црна Гора у рату 1862. године, ст. 272.192) На истом месту, ст. 315.193) На истом месту.194) Г. Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева, Путовањ е.. . , ст. 394.195) На истом месту, ст. 383.196) На истом месту.197) Бранко Павићевић, Црна Гора у очи рата 1862. године, ст. 519.198) Мило Вукчевић, Црна Гора и Херцеговина.. . , ст. 34.199) На истом месту.200) Никола Петровић-Његош, Цјелокупна дјела, св. 5, ст. 169.201) На истом месту, ст. 107.202) На истом месту, ст. 168.203) Мило Вукчевић, Црна Гора.. . , ст. 34-35.204) На истом месту, ст. 36.205) На истом месту, ст. 89.206) На истом месту, ст. 89-90.207) Никола Петровић-Његош, Цјелокупна дјела, кн>. 5, ст. 171.208) На истом месту, ст. 172.209) Б. Богићевић, Зашто je војвода Марко Миљанов, пао у немилост кн>а- за Николе, (У «Историјски записи», књ. IV, св. 4-6, октобар-децембар 1949, ст. 66-69).210) Сабрана дјела Марка Миљанова, књ. I, Титоград 1967, ст. 150.211) На истбм месту, књ. V, ст. 36.212) На истом месту, ст. 32.213) A. М. Селишчев: Славннское население в Албании, ст. 112.214) На истом месту, ст. 114.215) Никола I Петровић-Његош, Цјелокупна дјела, књ. 5, ст. 369.216) На истом месту, ст. 370.217) На истом месту, кн>. VI; Писма, Биографија, ст. 178-179.218) На истом месту, ст. 188.

219

219) Ha истом месту, књ. V, ст. 497.220) На истом месту, кн>. V, ст. 498.221) На истом месту, ст. 499.222) На истом месту.223) На истом месту, ст. 558-559.224) На истом месту, ст. 539.225) На истом месту, ст. 543.226) Јово Вукић, Плавско-Гусињска афера и ослобођење Улциња 1880. го- дине, Сарајево 1929, ст. 44.227) На истом месту, ст. 77; сравни: Никола Петровић-Његош, Цјелокупна дјела, књ. V, ст. 585.228) Јово Вукић, Плавско-Гусињска аф ера.. . , ст. 118.229) Никола Петровић-Његош, Цјелокупна дјела, књ. V, ст. 603.230) Војвода Гавро Вуковић, Црна Гора и Турска 1896. године, (Записи, ча- сопис за науку и књижевност, кн>. VI, св. 1, 1930, ст. 33).231) Stavro Skendi, The Albanian national Awakening 1878-1912. New Jersv 1967, st. 31.232) W assa Effendi, Albanien und die Albanesen, Berlin 1879, st. 54.233) Ekrem Bey Vlora, Lebenserinnerungen, Bd. I (1885-1912), München 1968, st. 102-103.234) Никола Петровић-Његош, Цјелокупна дјела, књ. V, ст. 712.235) Leopold Freihherr von Chlumecky, Die Halo-Albanesen und die Balkan Politik (Italo-Albanezi i Balkanska politika). U „Oesterreichische Rundschau, Dezember 1900, Bd. V , s. 335).236) Јован Хаџи-Васиљевић, Арбанаска лига — Арнаутска конгра — и српски народ у турском царству (1878-1882), Београд 1909, ст. 30.237) На истом месту, ст. 27.238) На истом месту, ст. 28-29.239) Н а истом месту, ст. 37.240) На истом месту, ст. 40.241) На истом месту, ст. 42.242) На истом месту.243) Ставро Скенди, Наведено дело, ст. 36.244) На истом месту, ст. 37.245) Ekrem Bey Vlora, Eriinerungen, st. 136.246) M. Edith Duirham, Die slawische Gefahr. Zwanzig Jahre Balkan-Erinnerun­gen (Slovenska opasnost. Dvadeset godina usipomena sa Balkaina) Stuttgart 1922, st. 125.247) Ekrem Bey Vlora, Erinnerungen..., st. 136, sravni: Spirodon Gopcevic, Oberalbanien und seine Liga, Leipzig, 1881, st. 98.248) Никола Петровић-Његош, Цјелокупна дјела, књ. V, ст. 536-537.249) Spiridon Gopcevic, Das Fürstentum Albanien, seine Vergangenheit, ethnolo­gische Verhältnisse, politische Lage und Aussichten für die Zukunst. Berlin 1914, st. 14.250) A . M. Селишчев, Славннское население.. . , ст. 115.251) Ha истом месту.252) Ha истом месту.253) На истом месту, ст. 116.254) M. Edith Durham, Die slawische Gefahr .. ., st. 125.255) Stavro Skendi, Navedeno delo, st. 43.256) Na istome mestu, st. 46.257) N a istome mestu.

220

258) Wassa Effendi, Albanien und die Albanesen, st. 11-12.259) Historia e Shqiperise. Vellim i dyje, Tirane 1965, st. 123.260) Na istome mestu, st. 129.261) Sami Bey Frasheri, W as war Albanien, was ist es, was wird es werden?, st. 50.262) Arbanasko-juznoslovemski odnosi: 1 (politicki odnosi Arbanasa i Juznih Slovena. U „Enciklopedija Jugoslavije“, I., A-Bosk, Zagreb 1955, st. 157).263) Јован Вукић, Плавско-Гусињска аф ера... ; И ли ја Радосављевић, М о ђународни положај Црне Горе у X IX вијеку. Београд 1960.264) Илија Радосављевић, Међународни полож ај.. . , ст. 82.265) На истом месту, ст. 83.266) На истом месту, ст. 84.267) Antonio Paterno dli San Giulliano, Briefe über Albanien (Pisma o Arbaniji), nemacki prevod od D. Schulz i W . Wichmann, Leipzig 1913, st. 92.268) Никола Петровић-Његош, Цјелокупна дјела, књ. V, ст. 561.269) На истом месту, ст. 583.270) На истом месту, ст. 562.271) На истом месту, књ. VI, ст. 179.272) На истом месту, ст. 180.273) На истом месту, ст. 223.274) На истом месту, ст. 224.275) На истом месту.276) Г. М јур Макензијева и А. П. Ирбијева, Путовања.. . , ст. 393.277) На истом месту.278) Stavro Skendi, Navedeno deio, st. 238 i dalje.279) Theodor A. Ippen, Skutari und die nordalbanische Küstenebene, st. 39.280) Na istome mestu, st. 40.281) Ekrem Bey Vlore, Die Wahrheit über das Vorgehen der Jungtürken in Albanien, W ien 1911, st. 42.282) N a istome mestu, st. 39.283) Владан Ђорђевић, Арнаути и велике силе. Београд 1913, ст. 130-131.284) Никола Петровић-Његош, Цјелокупна дјела, књ. V, ст. 528.285) На истом месту, књ. VI, ст. 244.286) На истом месту, ст. 234, 247, 268.287) На истом месту, ст. 272-273.288) Kurt Hassert, Wanderungen in Nord-Albanien (Separatabdruck aus Mittei­lungen d. k. k. geographischen Gesellschaft in W ien 1898, Heft 5 u. 6, st. 368).289) Leopold Freiherr von Chlumecky, Die Italo-Albanesen und die Balkan- politik, st. 333.290) Na istome mestu, st. 334.291) Karl Steinmetz, Von der Adria zum Schwarzen Drin (Od Jadranslkoga mora do Crnoga Drima) Sarajevo 1908, st. 47.292) Antonio Paterno di San Giulliano, Briefe über A lbanien.. . , sit. 46.293) Na istome mestu, st. 51.294) N a istome mestu, st. 80.295) N a istome mestu, st. 150.296) A. M. Селишчев, Славлнское население.. . , ст. 72.297) Ha истом месту, ст. 72-73.298) На истом месту, ст. 120.299) На истом месту, ст. 121.300) На истом месту, ст. 122.301) Stavro Skendi, Navedeno delo, st. 246, 291.

221

302) N a istomu mestu, st. 292.303) Војвода Гавро Вуковић, Црна Гора и Турска 1896. године.. . , ст. 32.304) На истом месту, ст. 35.305) Albin S. Kuitschbach, Der Brandherd Europas. 50 Jahre Balkan-Erinnerun­gen, Leipzig 1929, st. 254.306) Војвода Гавро Вуковић, Црна Гора и Турска 1896..., ст. 35.307) На истом месту, ст. 26.308) На истом месту.

222

СРПСКО-АРБАНАШКИ ОДНОСИ ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА

Ратови Србије и Црне Горе са Турском не само да нису до- нели ослобођење српскога народа него су на целом простору где су Срби и Арбанаси били измешани, још више затровали и по- горшали односе између њих. Када су српски добровол>ци, «који су се налазили испред фронта Белимарковићевога корпуса допр- ли до Грачанице на Косову и тамо се причестили»,1) поверовало се у то да je настало време ослобођења српскога народа. «Нара- штај који je у томе тренутку одлучивао о судбини Србије, био je опијен национализмом... На све стране слушало се једно и исто, а то je да смо ми Срби и да, као Срби, имамо заветну мисао по- кајати Косово. Српство je постало једна вера за коју се живи и мре, а та вера имала je своју Библију — народне песме, које се нису читале ради читања и лепоте језика, него ради надахнућа за велике патриотске подвиге. Тај националистички занос био je огромна морална снага; руковођен мудром и енергичном владом, могао je дати много. Али, после погибије кнеза Михаила, тај за- нос je остао без управе и компаса».2)

Не само да, овај пут, није дошло до ослобођења српскога на- рода, него се стање на целоме простору, на коме су били изме- шани Срби и Арбанаси још више погоршало. Још уочи Берлин- скога конгреса била je, под разним утицајима, појачана антисрп- ска атмосфера да би, после оснивања Арбанашке лиге, постала још затрованија. За скоро три и по деценије, од Берлинскога кон- греса па до првога Балканскога рата, настало je немилосрдно са- тирање Срба и терор над њима тако да су многи морали да беже и напуштају своју стару постојбину. «Исељавања у Србију због ових зулума су необично честа. Има скоро целих области у Ср- бији које су насељене Косовцима и Пећанцима. Рачуна се да je у време од првога српско-турскога рата 1876. до 1912. иселило у Србију преко 400.000 Старосрбијанаца».3) Само из Косовскога ви- лајета иселило се од 1876. до 1912. године око 150.000 Срба.4) Од 1880. до 1900. године «зна се да се само из једнога дела Старе Ср- бије, и то са Косова, из Метохије и суседних области у Србију преселило преко 60.000 душа».5)

223

Ни сукоб између Арбанашке лиге и турске владе, који се временом све више заоштравао, није олакшавао овај тешки по- ложај Срба на томе простору. Тамошњи су Срби сада имали, стварно, два господара, којима су морали плаћати намете.6) Да би иронија тешке субине нашега народа у тим крајевима била још већа неки арбанашки прваци, гоњени од турске власти, бежали су не само у Италију него и у Црну Гору. Тако je, када je Дер- виш-паша улазио у Призрен да умири Арбанасе, побегао из При- зрена и претседник Арбанашке лиге, Хаџи Јумер-ефендија; оти- шао je у Подгорицу и, несмејући да се више врати, тамо и умро.')

На целоме подручју и Старе и Јужне Србије настало je хао- тично стање које су распиривале и самовоља арбанашких прва- ка, који су се опирали турским властима када су хтеле да заве- ду ред. Појачавању овога хаотичнога стања доприносили су и а- устро-угарски агенти, који су потстицали Арбанасе да нападају и на тадашњу границу између Турске и Србије. Стојан Новако- вић пише, 11/23. априла 1879. године, Ватрославу Јагићу о овоме стању и вели: «.. .Иначе у нас ништа ново осим вечитих бојева с Арнаутима на тамошњој граниди».8) Ова je одређена према Бер- линскоме уговору иако није одговарала жељама и тражењу Ср- бије. Влада Србије била je решила, 3. јануара 1878. године, да се траже границе «имајући у виду природне стратегиске тачке за одбрану будућих граница српских».9)

И Србија и Црна Гора су скретале пажњу и турској влади и великим силама на ово безнадежно тешко стање српскога наро- да под турском влашћу, али то није много користило. Владан Ђорђевић je скретао пажњу и рускоме посланику у Цариграду, Нелидову. на ово стање и поменуо да «и дан дањи стотинама срп- ских породица емигрирају у Србију. .. и да ће за релативно кра- тко време из целога Косовскога вилајета нестати Срба или да ће се оно што остане потурчити само да спасе го живот, ако се стра- шноме арнаутскоме зулуму не стане на пут».10) И руски конзули са терена јављају у Цариград о тешкоме стању Срба. Тако je је- дно цело српско село изјавило рускоме конзулу да ће, ако и да- ље потрају ови зулуми, «листом прећи у мухамеданство. Ми ће- мо, рекоше сељаци конзулу, у души остати Срби и православни, али да би спасли животе и имање ми се до бољих прилика мора- мо потурчити».11)

На стално настојање Србије и Црне Горе, а делом и због светске јавности, пристала je била турска влада да образује јед- ну Комисију, која je требала да испита арбанашке злочине над Србима и да у тој Комисији буде и један српски представник (о-

224

дређен je био српски конзул у Приштини Тодор Станковић),12) а- ли je то све била обмана. Не само да арбанашки злочини нису престали, него су они вршени заједно са турским регуларним трупама: 1. јуна 18S9. године они су извршили напад на граници код Јабланице.13) Само недељу дана касније, 8. јуна 1899. године, јавио je Вукашин Петровић, који je замењивао претседника вла- де, да je овај напад био организован од стране Турака.'4) Турска влада je, међутим, тражила извињење од српске владе.15)

Положај Срба у Турској погоршао се нарочито после неус- пелог рата Србије са Бугарском (1885. године). «Од свих хришћа- на Срби су тада били највише угрожени. У Београду се стога схватило да се за Србе у Турској треба живље заузимати и међу њима деловати тако да и они осете старање и деловање Србије. Са овим циљем било je основано Друштво Св. Саве у Београду (1886) и отворени конзулати у Скопљу и Солуну, а 1889. у При- штини. Марта месеца 1887. године основано je у Министарству просвете оделење «за српске школе и цркве ван Србије».14) Не- марно држање турске владе према српским тужбама Слободан Јовановић je објашњавао и слабим ауторитетом који je ова вла- да имала код Арбанаса. Ова влада «не само није хтела, него није ни могла задовољити наше захтеве. У Старој Србији углед ње- них власти био je сасвим опао. Њени органи нису могли доспети ни до места своје дужности, докле не би ухватили бесу с арнаут- ским поглавицама. Како je Порта могла притегнути Арнауте да не чине зулуме, кад их више није држала на узди? Стара Србија била je одметнута област — Арнаутлук, како се тада говорило. Царске власти нису значиле ништа, арнаутске поглавице са сво- јом мартинком били су једини чувари реда».17)

Слободан Јовановић не претерује када каже да je српске од- носе са Турском највише мутило арнаутско питање, које се пос- тавило још уочи Берлинскога конгреса.18) Од Берлинскога кон- греса постајало je арбанашко питање све актуелније. За цео про- стор на коме су живели и Арбанаси све више су се интересовале и Аустро-Угарска и Италија. О томе су између њих постојала три споразума: један од 1897, други од 1901. и трећи од 1907. го- дине. У сва три споразума се садржи «шта обе стране неће пре- дузимати' на томе подручју».19) Избијање устанка на Криту (1897. године) ојачало je још више политички покрет међу Арбанаси- ма што се одражавало и у супротстављању мерама турске владе да се спроведу реформе и у Арбанији.

На турској страни се борио ипак знатан део Арбанаса и то као добровољци. Када су се «повратили кући, они су, онако нао-

225

ружани, стали пљачкати и убијати ненаоружано српско станов- ништво. . . У мају 1898. влада покреће на Порти арнаутско пита- ње. . . Само у току 1898. године убијено je 23 лица, рањено 20, из- вршено je разбојништва 49 и отимачина, 12 силовања и отмица. .. Доред тога фанатична мржња на Србе рађала je жељу да се тур- ска граница према Србији очисти од Срба, као што je српска гра- ница према Турској била чиста од Арнаута. Изгледало je да у Старој Србији предстоји или истребљење Срба или њихово исе- љавање».20)

Не спада, овде, у ужи круг нашега интересовања приказива- ње оштрих обрачунавања између турских власти и Арбанаса о- ко тога да ли ће се или не моћи провести реформе и међу Ар- банасима. Сама пак чињениоца, да су ови турско-арбанашки о- брачуни одигравали, углавном, на простору на коме су били на- сељени Срби и Арбанаси, чинила je да су ови обрачуни тешко погађали и наш живаљ тамо: то je време појачанога насиља Ар- банаса над Србима, који су се нашли између две ватре — арбана- шке обести и турске освете. Међу Арбанасима није, ни овај пут, било јединства: док je један арбанашки слој, онај који je био чвр- шће везан за турску власт, био за заштиту турских државних интереса, други je тражио разлучивање тих интереса «на народ- не арбанашке и државне турске».21) Између њих je била «пле- менска аристократија» и богати елементи у варошима».22)

На целоме простору Косовскога вилајета владало je хаотич- но стање. Изван Скопља, седишта вилајета, није, у ово време, било никакве безбедности. «Она се није осећала или зато што су моћ и утицај органа власти били минимални, или стога што се ти органи нису никако интересовали за право дејство закона».23) И- ма података, да je и почетком X X века била отмица српских же- на и девојака узела толиког маха, да je, немогавши бити спрече- на, појачавала исељавања у Србију и Црну Гору, «а у Тетовско- Гостиварскоме крају бежања према Истоку, у крајеве које анар- хија још није била приметно захватила».24) Било je отимања и мушке деце и одраслих мушкараца.25) Михаило Вујић, министар спољних послова Србије, обавештава Стојана Новаковића, срп- ског посланика у Петрограду, 16. августа 1902. године: «. . . Ка- рактеристично je поменути да су у овој години Арнаути више него икада ударили на част и образ жена и девојака Српкиша. А још je сиптоматичнија појава пгго ове године Арнаути — пример редак у аналима арнаутских злочина, — ударају на српске све- тиње, цркве и манастире. Власти турске показале су се потпуно индиферентне према жалбама Срба».26) Михаило Вујић обавеш-

226

тава, 11. августа 1902. годане, Саву Грујића, посланика у Цари- граду, да je стање у Старој Србији све теже: «Остали су неизме- њиви одношаји, до којих je довела политика, заснована на по- влађивању Арбанаса, а у њима je управо корен зла које не допу- шта да се у Старој Србији успоставе једиом ред и мир бар онак- ви какви су у другим странама европске Турске. Најгора им je последица, што углед власти пада све ниже, а необузданост Ар- банаса расте све више, те се дошло до стања које претставља а- нархију у најопаснијем смислу те речи. Потпуно сигурни да им власт не може ништа, Арнаути не презају ни од каквога зулума, који су сваким даном све ужаснији и разноврснији, те je због њих стање у Старој Србији поетало за Србе несносно до неиздр- жљивости. Нису им више заштићени ни имање ни част ни жи- вот: имања се грабе и швачкају; част се каља силовањима жена и девојака, а живот се губи сад не више само за то да се задово- љи прохтев каквог осионога зулумћара арбанашкога, него по пла- ну који као да није без утицаја претставника власти, што се ви- ди и по смеру који je јасан до очигледности. Па и некада хваље- на толеранција турска према цркви сасвим ее изгубила, јер су у последње време готово обичне појаве пљачкања цркава и мана- стира, а свештеници по варошима чак и на очима власти нису по- штеђени од напада турске дечурлије».27)

Разулареност и самовоља остали су годинама трајна обележ- ја арбанашке делатности на овоме простору: убилачки располо- жени према Србима, понекада и завађени између самих себе, по- хлепни и на аустро-угарску и на италијанску пару, они су бежа- ли и из турске војске, која je, још увек, била њихова. Милосав Куртовић, српски конзул у Скопљу јавл>а, 25. марта 1902. годи- не, своме министру, да Арбанаси беже из турске војске и терори- шу народ: «Сви су боси, вели он, гладни, голи, немају ни кошу- ља на себи. Сељани, да би се спасли беде и веће несреће, прину- ђени су да их одену, нахране, да им дају хране за њихове домо- ве, па и пара унапред».28)

У Ђаковици су, јавља Куртовић Вујићу, 18. априла 1902. го- дине, избили нереди и дошло je до међусобне борбе између Бајра- ма Цура и Риза-бега: хиљаду наоружаних Арбанаса дивљало je по овоме месту.29) Оружје и новац дају Аустро-Угарска и Итали- ја, подижу по Арбанији школе и дају стипендије за школовање младића у сеојим земљама. Миленко Веснић, српски посланик у Риму. јавља своме министру, 2. јула 1902. године, о материјалној помоћи Италије Арбанасима, која се даје на разне начине: «Ар- банасима уливају увереше, да раде само на њиховом благостању,

227

да не траже за себе освајања; али да неће допустити да их дру- ги покоре: помагаће их на њиховом раду за самоуправом... Аус- тријанци раде преко својих конзула и преко католичких еписко- па. Да би сузбили италијанске тежње ови последњи су поукла- њали све калуђере (францишканце) италијанског порекла, које су до скора имали у своме подручју».30)

Сима Аврамовић, српски конзул у Приштини, јавља 30. ја- нуара 1903. године, Сими Лозанићу како аустро-католички аген- ти «се редовно труде да одржавају анархију и изазивају јаче по- тресе међу Арбанасима у тим странама Старе Србије, нарочито њихови мисионари, употребили су и ову објаву рефорама као по- годно сретство да изазову сукобе, ради извођења својих плано- ва».31) Аврамовић обавештава, 2. маја 1903. године, Павла Дени- ћа, заменика министра спољних послова, о једној пакленој на- мери католичкога фратра у Пећи Арангела, који «беше напра- вио једну српску заставу на којој je написао великим српским

словима ово: ,На оружје Срби соколови, да светимо Лазу и Косо- во. Сама слога Србила спасава’. Ову заставу требало je побити ноћу, уочи првога дана Ускрса, пред кућом реченога Ејеб-бега (Махмудбеговића). Кад би то видела руља муслиманска појури- ла би у цркву где су Срби сви изјутра рано били, и извршила по- кољ ,издајника’. Ну, у то je време стигао и Зејнел-бег Махмудбе- говић, те je ову намеру осујетио не давши да се застава побије и покаже фанатичним Пећанцима».32)

Положај Срба je погоршала и тзв. «Колаш инска аф ера» (у лето 1902. године). Радило се, овде, о открићу веће количине о- ружја, углавноме пушака, у српским насељима Старога Колаши- на, а за које су Турци оптуживали званичну Србију да je она то оружје илегално пребацила преко границе с циљем да се тамош- ње становништво наоружа у случају евентуалнога устанка, про- тив Турака и арбанашкога насиља.33) Власти су организовале по- ход против Старога Колашина, који су предводили Исо Бољети- нац, Ферхад-бег Драга и Адем Чауши из Новога Пазара.34) Извр- шене су безобзирне физичке одмазде, затворене српске школе и протерани учитељи из целога Ново-пазарскога и Приштинскога санџака.35) Страдао je, опет, само недужни народ, који није имао заштите ни са које стране.

Арбанасе — хришћане лотстицало je против православних Срба римокатоличко свештенегво, које je било под јаким утица- јем и аустро-угарске и италијанске пропаганде и плаћено од ње. Ова je пропаганда била нарочито јака у санџацима Новопазар- скоме, Приштинскоме и Пећкоме. С друге стране «арбанашки му-

228

слимани су најпре устајали против увођења хришћанских зап- тија у жандармеријску службу и полицијске установе, видећи у томе могућност за изједначење раје са муслиманима, а преко то- га и евентуалку контролу хришћанских државних службеника према могућим незаконитим поступцима од стране муслимана».36) Михаило Вујић пише, 20. августа 1902. године војводи Гавру Ву- ковићу, министру спољних послова Црне Горе: «Укроћавање Ар- банаса могло би се извршити када би Порта разоружала Арбана- се или, ако би јој то из било којих разлога било немогуће, — до- пустити да и Срби могу слободно носити оружје и употребљава- ти га онда када турске власти нису у стању да им помогну про- тив зликоваца».37) Када je објављен позив хришћанима да се и они уписују у полицију били су ти позиви цепани и од Турака и од Арбанаса. Сима Аврамовић, српски конзул у Приштини, јав- ља, 27. јануара 1903. године, Сими Лозанићу, да се, поред цепа- ња ових позива «могло чути и по која погрдна псовка за онога коме je чак и на памет пало, да царску сабљу веша о ђаурска бед- ра».38) Упис су ометали и домаћи Турци. «Међутим сами су при- штевски бегови предлагали за заптије оне своје чивчије Србе ко- ји су познати као турске удворице и неваљали људи. Муфтија приштински дао je уписати неколико таквих својих српских чивчија».35)

Једину занггиту могли су Срби очекивати од руских конзу- ла, који су о свему што се дешавало на терену обавештавали ру- ску амбасаду у Цариграду, али ни од тога није било много кори- сти. Русија je, заједно са Аустро-Угарском, признала и Италији право да, заједно са њима, расправља о свему што се буде тица- ло стања на Балкану. Јован Пламенац je тврдио, да су се Аустро -Угарска и Италија биле споразумеле, «да Аустрија слободно и- де на Солун, а за то уступа Италији Горњу Арбанију са Скад- ром».40) Српски конзул у Скопљу, Милисав Куртовић, јавља, 6. марта 1903. године, Министарству спољних послова, да je секре- тар аустро-угарскога конзулата у Призрену, Муцан, наредио тридесеторици Арбанаса — католика, да дођу у Скопље и да се упишу у жандармерију: «Преко Скадра и Плевља преноси се кријумчарски из Аустрије у Призрен оружје: нове мартинке и раздаје их Арнаутима — католицима, да би били наоружани про- тив Срба, а да би се могли бранити и од мухамеданских Арнаута. Пушке дају аустријске агенти и понеким поглаварима мухаме- данских Арнаута, да би их задобили за себе».41)

У једноме извештају Данила Драгашевића, писара Генерал- нога конзулата у Скопљу, министру спољних послова Љ. Кал.е-

229

вићу, од 30. јула 1903. године, стоји да круже гласови, «који су, вероватно, из аустријских извора, да je врло згодно ако се пову- че војска више Кажадника у Маћедонији. Тада би Аустрија са својим агентима узбунила Арбакасе тако, да тај пожар она оку- пацијом до Солуна угаси. Зна се поуздано и то, а то иде у прилог горњему, да je овдашњи аустро-угарски конзул Пара, раздао ус- коро грдан новац скоро пуштеним бугарашима и ови непрестано му долазе у конзулат. Виђенији да пак не би пали у очи, шаљу своје жене».42)

Из извештаја српских конзула са подручја Јужне и Старе Србије види се да држање руских конзула према заштити срп- скога живља није било уједначено. Већина их je штитила бугар- ске интересе и према аустро-угарској пропаганди била скоро не- моћна. Турска, и поред свих напора српске владе, није још при- знавала постојање српскога народа на овој територији, него je Србе метала или у «бугар-милет» или у «рум-милет». Митропо- лит Фирмилијан пише, 8. јануара 1903. године, Милисаву Курто- вићу: «Сад дакле Србија има на основу реченога право захтева- ти признање српске народности у Турској, па чак може и проте- стовати: зашто оволики српски свет да постоји без признања сво- је народности и зашто званичним путем да се именује и назива «рум-милет» или «Бугар-милет», а не својим сопственим «Срб- милет» што у истини и јесте, јер Срби нису ни Грци ни Бугари, тј. ни «рум-милет» ни «Бугар-милет».43) Михаило Ристић, гене- рални конзул у Битољу, јавља, 25. јануара 1903. године, Сими: Лозанићу, да je још 1896. године био баш у Косовском вилајету најјачи покрет за признање српске народности».44) Док je турска власт могла да самосталније управља на Косовскоме вилајету тамо су излазили и листови, прво «Призрен», а затим и «Косово» на српском и турском јези к у док о арбанашкоме јерику тада ни- је било ни говора. У штампарији Косовскога вилајета у Пришти- ни штампани су и један буквар и читаика за српске школе на српскоме језику. To je престало крајем јануара 1886. године ка- да се мења и званична политика турске владе према Србима. «У- редништво .Косова’, Исмаил Ерен, je у последњем, двојезичноме, броју, обавестило читаоце да ће се српски текст укинути и због тога што се није пријавио довољан број претплатника Срба. Ме- ђутим, ово су били само привидни разлози за укидање српскога текста, а стварни разлог je био политичке природе. Муслимани у Приштини су постајали све огорченији на Србе, а осећало се да ће, ускоро, у Приштини бити отворен и конзулат Србије. Све je то допринело да се српски текст избаци из ,Косова’» .А5)

230

Ни положај руских конзула није био лак. Нарочито оних у Призрену и Скопљу. Аустроугарска пропаганда je бунила Арба- насе против њих. На једноме своме састанку у селу Зоиће код Призрена Арбанаси су се бунили против рускога конзула у При- зрену. Када се било прочуло да руски конзул треба да дође и у Косовску Митровицу настала je узбуна међу Арбанасима, јер су држали да он долази «како би могао контролисати рад арбанаш- ко-турске управе и злоупотребе њезине власти над тамошњим Србима, пошто су се турски представници власти у овим краје- вима после Колашинских догађаја показивали врло осионим и крутим».46)

Један арбанашки збор у Ђаковици решио je, јануара 1903. године, да спречи отварање рускога конзулата у Косовској Ми- тровици. Ову своју одлуку потврдили су и на збору на Лачком мосту. Када би у Косовску Митровицу дошао и аустро-угарски конзул онда се они не би бунили ни против рускога. Сима Авра- мовић пише, 4. фебруара 1903. године, Сими Лозанићу: «Сви Ми- тровачки муслимани и Арбанаси из околине желе сад да дође и аустријски конзул, јер сматрају да би овај био против Срба, а на страни Арбанаса, чим би се паралисао утицај и рад Русије у од- брани хришћанскога елемента»/7)

Реч je, овде, о рускоме конзулу Георгију Степановичу Шчер- бини, који je дошао у Косовску Митровицу и показао се херој- ски. Када je он дошао и почео свој рад осута je била на њега мр- жња и Арбанаса, и Турака и аустро-угарских агената. «Њега, ја- вља Сима Аврамовић Сими Лозанићу, 17. марта 1903. године, криве за сву ову несрећу (реформе), јер их je он донео те данас у Митровици муслиман треба да се уклања пред ђаурима. Ако би, пак, конзул пристао и подејствовао да се реформе повуку, он- да га неће гонити да одлази, у противноме, сви ће изгинути а ње- га у Митровици оставити неће. Огорчење против г. Шчербина ме- ђу Арбанасима достигло je кулминацију».48)

Арбанашки отпор против доласка рускога конзула у Косов- ску Митровицу почео je доста пре него пгго je он тамо стигао. Си- ма Аврамовић јавља, 17. новембра 1902. године, Василију Анто- нићу, да Иса Бољетинац спрема отпор против доласка рускога конзула и да га у томе подржава тајно и Шемси-паша. «Ису, ве- ли Аврамовић, храбре на то и аустријске присталице, којих има међу виђенијим Турцима у Митровици, нарочито Ибраим Деба. тамошњи имућни и упливни трговац, који je интиман пријатељ Исин».45)

231

Бројни извештаји српских конзула са терена показују да се Арбанаси нису дали смирити. Напали су Вучитрн и ударили на српску православну цркву. Куртовић јавља, 18. марта 1903. го- дине, Лозанићу о томе и вели: «Наши затворише цркву изнутра, но Арнаути разбшпе врата и с оружјем продреше у њу. Наши се људи почеше скривати по цркви. Арнаути уђоше у олтар, пре- тураше по часној трпези (под којом je био сакривен намесник Парлић), претресоше сваки угао у цркви тражећи оружје, које наравно нису нашли јер га није било. Тада почеше пљачкати цр- кву... Све док je ова пљачка трајала, власт се турска жива није појавила, остављајући Арнаутима одрешене руке да чине шта хоће. Тек je сутра дан дошла полиција да учини увиђај».50)

Арбанаси су били опколили и напали Косовску Митровицу, али се конзул Шчербина није дао уплашити. Сима Аврамовић јавља, 6. фебруара 1903. године, Сими Лозанићу о овоме и вели: «Унаточ ових гласова и претњи г. Шчербина као прави јунак из- лази свакога дана, па чак и околину Митровице у лов. Кад иде по вароши, ни гаваза не узима собом, већ једнога грађанина ради друштва. Сви му се Турци и Арбанаси диве а и овде се о његовој храбрости прича не само међу Србима, већ и међу муслиманима, с највећим респектом. Онај који смрти дрско у очи гледа, по пој- мовима ових горштака, човек je достојан поштовања, у толико пре кад je још и ђаур».51)

Напад Арбанаса на Косовску Митровицу био je одбијен. «Ру- ски конзул г. Шчербина, јавља Сима Аврамовић, 19. марта 1903. године, Сими Лозанићу, био je тога дана heros du jour: презирају- ћи све опасности, и не водећи рачуна о томе да je цео овај покрет поглавито против њега управљен, он се излагао неустрашиво, до- лазећи у близину арбанашких позиција, сам, само са гавазом. Највећа топовска паљба вршена je под његовим непосредним надзором крај топовске послуге. Док je овако његово храбро др- жање подизало дух у Срба, митровачки Турци били су страхови- то огорчени. Они су давали чак и јавнога израза своме негодова- њу што Арбанаси нису ноћу напали на Митровицу, јер би боље успели, наравно зато што су им се они хтели, под заштитом мра- ка, придружити».” )

Шчербина je своју храброст платио главом. Један каплар у турској војсци, Арбанас Ибрахим Гн>иланац, чији je брат (или рођак) погинуо у нападу на Косовску Митровицу, извршио je а- тентат на Шчербину. «Пројектил je прошао кроз десну страну црне џигерице».53) Иако je одмах позван лекар, Жак-паша, ста- ње болесника je било безнадежно. Умро je 28. марта 1903. године

232

у два сата изјутра. Сава Грујић јавља, 31. марта 1903. године, Па- влу Денићу, заступнику министра спољних послова: «Смрт пр- вог рускога конзула на нашем тужноме Косову доиста je пуна трагичности и диван je пример хришћанскога пожртвовања за ближње своје».54)

Ни после овога необичнога догађаја нису турске власти ус- пеле да смире Арбанасе. Само се у народу почео да шири страх од последица које су могле настати. Атентатор je ухваћен, нај- пре осуђен на доживотну робију а после смрти Шчербина на смрт. Сима Аврамовић јавља, 21. марта 1903. године, Сими Лозанићу: «Страх и општа неизвесност завладали су муслиманским станов-- ништвом. Неколико овдашњих одличнијих Турака раслродају имање и уступају радње с намером да се селе у Азију. Сви веру- ју да мора скоро овим страиама престати господарство Султано- во».55)

Из године 1903. има доста података о томе да je активност Арбанаса на целоме простору Јужне и Старе Србије постајала све већа. Качак Рамадан уценио je учитеља у Боровцу са педе- сет лира — да плати уцену или да изгуби главу.54) Конзул Кур- товић јавља, 12. фебруара 1903. године, конзулу Михаилу Рис- тићу у Битољ, да je арбанашко-турски терор толико досадио на- роду да се српске и бугарске чете договарају о заједничкој акци- ји: «Четовође из Бугарске силазе са четама у села, заклињу све сељаке и Србе и Бугараше на еванђеље, револвер и нож, да ће се борити за слободу и да неће одавати тајне организације».17) Курто-вић јавља, 2. марта 1903. године, министарству спољних послова, да je једно изасланство ишло на Косово, да приволи Ар- науте да прихвате реформе, али без успеха. Арбанаси су одгово- рили сазивањем збора у селу Зоиће код Призрена: «Већ су у пе- так виђали групе Арнаута, који су ишли за Призрен, пгго je све изазвало страх код Призренских Срба... Арнаути веле, да неће више трпети у Призрену конзуле рускога и аустријскога и срп - ск-у б о гослови ју ».5*)

Илија Ћифарић, српски агент, јавља о појачаној акцији ау~ стријских агената и мисионара у Северној Арбанији. Они наго- варају Арбанасе, да «треба да истребе ове ђауре (рају), јер се ра- ди њих траже реформе, те ће Арнаути због тих реформи пропа- сти, зато треба, веле, једнога по једнога убијати и зулуме им чи- нити, док сви не пребегну у Србију, а тада ће Арнаути бити мир- ни од реформа».59) Куртовић јавља, 24. марта 1903. године, Си- ми Лозанићу: «Један из пратње Риза-бега Ђаковачкога говорио je нашем агенту Ћифарићу, да Италија ради на томе, да Арнау-

233

ти сами изјаве жељу да припадну Италији. Други пак Арнаути намеравају, да, ако их Порта и даље ,тиранише’, затраже зашти- ту страних сила и оснују неку врсту републике. Неки су Арнау- ти, веле, и то већина, за аустријски протекторат, други за итали- јански, а трећи (а то je најновија струја) за енглески протекто- рат, у томе би случају Албанија била нека врста Мисира».60)

Збор у селу Зоиће није био одржан, јер су га турске власти забраниле, али je зато био одржан код бреста близу села Зојића, «где се обично Арнаути скупљају и везују бесу». Арбанаси су претили да ће напасти Србе у Великој Хочи, Зоочишту и Раовцу, да им покупе оружје: «Срби сазнав за ово, отишли су у Призрен и јавили рускоме конзулу Тухолки, који им je саветовао да не дају оружје, већ да се боре питајући их могу ли издржати 24 са- хата на пушки».61) Куртовић јавља, 10. марта 1903. године, Сими Лозанићу, да нико озбиљно не ради на томе да се Арбанаси сти- шају, «аустријски људи све их више драже на непослушност према властима и на мржњу према Србима».62) Нешто касније, 14. априла 1903. године, јавља Куртовић министарству спољних послова, да се Арбанаси спремају, «да одрже још један валики збор и то код Муратова гроба на Косову, на коме ће поново изја- вити да не примају реформе. Мушир Омер Ружди-паша спречи- ће одржавање овога збора, ако Арнаути не одустану од своје намере».63)

Шест дана касније јавља Иван Иванић, вицеконзул у Скоп- љу, Министарству спољних послова, да су у Призрену похапшени неки Арбанаси и да ће бити одведени у Цариград.64) Михаило Ри- стић јавља, 31. априла 1903. године, да су Арнаути 25. и 26. марта затворили чаршију у Дебру. Скупљали су се по џамијама и са- ветовали бунтујући против Султана, који je «продао земљу». У случају некога напада, «они ће прво побити све хришћане, па он- да који дође нека побије њих — Арбанасе — али ће наћи пусту земљу».“ ) Неки Јакуп Оџин из села Длабочице, «крвопија и уби- ца», тражио je од Смиљана Мартиновића три турске лире «као казну што je своју кћерку удао без његовог одобрења». Ако он о- во не плати претио je убиством или да ће му кћерку одвојити од мужа, да ради у турскоме селу док то не заради.66)

На подручју Старе и Јужне Србије вођен je прави рат изме- ђу побуњених Арбанаса и турске војске, који je обично испадао врло рђаво за Арбанасе. Турска војска je и убијала и палила ар- банашке куће.67) Уочи избијања Илинданскога устанка, 30. јула 1903. године, комитске чете су побиле неколико Арбанаса, али су ови запалили село Карбуницу.68) Неуспех Илинданскога устан-

234

ка погоршао je још више положај хришћана. Заменик генерал- нога конзула у Скопљу, М. Марковић, јавља, 31. јула 1903. годи- не: «Синоћ je један путник стигао из Дебарскога краја и донео вест, да су Арнаути, којима je власт наредила да се боре против комита, напали на нека хришћанска села и извршили покојб. О- во тај путник тврди да je било, али не зна у којим je селима из- вршен покољ».*5) Само дан касније, 1. августа, јавл>а Марковић Министарству спољних послова, да су Арбанаси напали комите у манастиру св. Богородице код Кичева: «Арнаути су манастир оп- колили и после јаке и очајне борбе, у којој je пао велики број Арнаута, Арнаути су били приморани да манастир упале и разо- ре. Да ли се je ко од комита спасао бегством не зна се, али je на- ђен знатан број мртвих и рањених».70) Арбанаси из Љуме и Деб- ра напали су на Кичевски крај и многа села попалили».71)

И из извештаја аустро-угарских конзула види се, да су Ар- банаси нападали и знучили наш живаљ. Тако јавља, 31. јула 1903. године, аустро-угарски конзул у Битољу, Аугуст Ктал, грофу Голуховскоме. да су Арбанаси напали код села Смилево триде- сет лица и тешко их ранили и мучили: свет није смео да обрађу- је земљу.72) Аустро-угарском конзулу у Скопљу, Бохумилу Ца- ра, био je дошао до руку извод из једне инструкције Николе Па- шића генералном конзулу др Г. Николићу о тешкоме положају Срба на Косову и Метохији. Из извештаја се види, да се на Ср- бе у Призрену врши економски притисак; у Пећи их убијају Ар- банаси; у Гиљану српски «пудари» плаћају главом што су се примили те службе, а кајмакам као претставник власти, не чини ништа да их заштити.73) Уз извештај се каже: «Сва ова тврђења су поткрепљена конкретним примерима, који неоспорно показу- ју њихову тачност и истовремено бацају жалосну светлост на по- ложај Срба у областима најближим до саме Србије».73) У једно- ме другоме Пдшићевом извештају, од 20. јуна 1904. године, се, поново, указује на тежак положај Срба, који страдају и од Ег- зархије и од Арбанаса, «чију je самовољу турска влада немоћна да сузбије».74)

Вероватно због безизгледности стања у коме су се налазили појавило се «међу арбанашким фисовским старешинама Метохије (неколико) л.уди који су хтели успоставу добрих односа и при- јатељских веза са Србијом. Несумњиво, било je у томе, по свој прилици, и тежње да се и политички ради против турске управе у мешовитим арбанашко-српским крајевима у Косовскоме вила- јету. Пара (аустро-угарски конзул) наводи неколико таквих слу- чајева».75) Из Ђаковице, где су Арбанаси били најоштрије распо-

235

ложени и према турској власти и према Србима, ишла je једна арбанашко-српска делегација у Београд. Носила je собом једну претставку «снабдевену многобројним потписима и печатима» у којој су изражавали своје симпатије за српску владу и за њези- на настојања да се приближи Метохијским Арбанасима.76) И са Косова су одлазиле делегације: у једној je било осам лица Срба и Арбанаса на челу са Адем-бег Заима; у једној другој делегаци- ји била су два Србина и два Арбанаса под вођством Едхем Адем Заима из Ђаковице. У Србији су добили као дар 15 пушака — мартинки, које су, пошто су били проказани, морали да предају Приштинскоме мутасерифу.77)

Неуспех Арбанашкога покрета (1902. и 1903.) није обеску- ражио Арбанасе. У борби са турском војском они су били туче- ни, јер je оружана снага државе била већа од њихове упорности «пгго je и довело да покрет релативно брзо и потпуно пропад- не».78) Положај Срба се није мењао, јер je терор арбанашки про- дужен. Арбанашка емиграција, нарочито она која се нашла на Западу, није мировала. Ови арбанашки емигранти су, године 1907, поднели Хашкој конференцији за мир једну претставку у којој су тражили аутономију за Арбанију,79) али од тога није било ни- шта.

Државни преврат у Цариграду и долазак Младотурака на власт 1908. године није променио на боље ни положај Арбанаса ни Срба. Начин, на који су Младотурци почели да владају и над Арбанасима, изазвао je код њих огорчење. Уместо давања нацио- налних права поробљеним народима Турске почели су Младо- турци отоманизирање, које je погађало и Србе и Арбанасе. Арба- нашки захтеви да добију самосталност својих цркава, школе и унутрашње управе не само да се нису остварили него се држање режима према њима још више погоршало: забрањене су и арба- нашке школе и листови. Едит Дурхам вели: «Било je забрањено у штампи помињати било Арбанију било Арбанасе. Сада су сви били Османлије».80) И турске и арбанашке власти су и даље про- гониле Србе: «Цолитика истребљења Срба, исто као и раније, и- мала je у Младотурцима заштитнике, арнаутски зулуми су се си- стематски настављали, а власт je мирно гледала».8’) У турскоме Парламенту у Цариграду било je 25 Арбанаса, а само три Србина.

Арбанашко незадовољство je долазило до израза у новим по- бунама. Већ 1908. године они су у Цариграду тражили пуну ау- тономију под Султановим суверенитетом, али су одбијали и у Ко- совском и у Скадарском вилајету да плаћају данак и да служе војску. Крајем 1909. године дошло je опет до сукоба између тур-

236

ске војске и побуњеника, «који се нису увек свршавали у корист редовне војске». Активност арбанашке емиграције, и у Америци и у Европи, постаје све већа, а Италија, поред Аустро-Угарске, почиње да све јасније истиче своје интересе у Арбанији.82) У про- леће 1910. године «дигла се права буна, чији je центар био у Пе- ћи; буна се раширила на неколико округа; у буни je учествовало 20.000 Арнаута, који су изашли пред педесет батаљона пешади-. 83ч]е, са потпуно модерним маузеркама». )

Цариградска влада je веровала, да je ову побуну потстакла Аустро-Угарска «ради олакшавања свог даљега продирања пре- ма Солуну. .. а стварањем ,аутономне’ Арбаније спречавање сва- кога ширења Србије према Југу».84) Реакција турске владе на о- ву побуну била je врло оштра. Бројни арбанашки прваци морали су се уклонити из Цариграда. Десило се, опет, да се арбанашке по- главице спасавају бежањем у Црну Гору, «где се почело стварати средиште за буну против Младотурака».85) Чудна je, и овај пут, би- ла игра судбине: међу арбанашким емигрантима, који су се склони- ли у Црну Гору, биле су махом «српске крвопије» из Косовскога краја,86) али их je краљ Никола прихватио и штитио и поред ош- трих дипломатских интервенција Русије. Своје држање према арбанашким поглавицама објашњавао je краљ Никола, 15. авгу- ста 1908. године, Чарикову, заступнику рускога министра спољ- них послова, овако: «Ови су Арнаути најближе моје комшије на југу и ми морамо будно на њих да пазимо, јер њихова тежња да искористе сваку прилику да би повриједили црногорске границе добро je позната. И ето зашто сам ријешио да поново успоставим мој консулат у Скадру, који сам био неко вријеме укинуо усли- јед буџетскога тешкога стања, па нијесмо могли предвиђети пре- окрет ствари у Турској».87)

Активност књаза Николе међу северноарбанашким племени- ма била je, у ово време, велика. Он je Арбанасе, чак и Ису Боље- тинца, примио наоружане и остављао им оружје. Имао je међу арбанашким племенима и своје поверенике. Радило се, овај пут, о Малисорској побуни, која je била захватила великог маха. Ка- да су били притешњени од турске редовне војске они су «прела- зили у Црну Гору било сами било са својим породицама, стоком и осталим инвентаром. Чести сукоби са Турцима, с једне, и видо- вита политика кнеза, касније краља Николе Петровића, с друге стране, допринели су да je утицај Црне Горе, а посебно владара, све више растао».88)

Црна Гора je примала пребегле Малисоре што je боље могла. «Дјеца неких од тих људи школовала су се чак и у црногорским

237

војним школама... Цетиње je званично одржавало коректне чак пријатељске односе са Турском. У потаји, међутим, краљ je све- срдно подстицао и стварно помагао Малисорску побуну. Устани- ци су без икаквих потешкоћа не само прелазили у Црну Гору и враћали се у Турску, преводили породице, стоку и преносили покретни инвентар, већ су се у Црно-ј Гори снабдевали оружјем и мунидијом и лијечили се од рана задобијених у борби против турске војске, општили са органима црногорских власти, добија- ли савјете и добровољце за борбу против Турака. Добровол>це je, углавноме, давало наше погранично племе Кучи и она албанска насеља која су припадала Црној Гори».89)

Када се ова акција стишала краљ Никола je, 17. новембра 1910. године, обавестио рускога конзула на Цетињу, С. Арсеније- ва, «да се Арбанаси, који су недавно пребјегли у Црну Гору и у њој траже склониште, данас повраћају на своја огњишта на ос- нову једнога споразума између црногорске краљевске владе, тур- ске легације и Скадарскога валије са друге стране. Овај спора- зум je био резултат дугих преговора, јер смо сматрали да нам je част у питању, када бисмо повратили безусловно оне јадне људе који су дошли да потраже гостопримство у нашој земљи».90)

И Екрем бег Влора истиче помоћ, коју je краљ Никола ука- зивао Арбанасима 1909. и 1910. године. «Црна Гора je, вели он, примила Косоваре и Малисоре лепо, не због љубави, него у оче- кивању да их придобије за себе и да касније помоћу њиховог у- тицаја и даље тражи проширење Црне Горе на арбанашкоме тлу, што je 1878. године управо због отпора ових арбанашких племе- на било осујећено. Несумњиво je, да су од свих словенских сусе- да Арбанаса Црногорци њима по духовном држању и начину живота најближи, што се објашњава неоспорним чињеницама, да je више од половине тадашњих Црногораца било арбанашке крви».91) Према Екрем бегу Влори нашло се у Црној Гори 1911. године преко 11.000 Арбанаса (мухамеданаца и католика), које je хранила црногорска влада: «Ово je црногорски краљ узео као по- вод, да се као једна врста протектора Арбанаса обрати (великим) силама и да их подстакне на заштиту ових избеглица. Истовре- мено су Црногорци потстицали Арбанасе да стално нападају тур- ске пограничне страже и да упадају на арбанашко подручје».92) На Цетиње je био добегао Исмаил Кемал бег Влора, априла 1908. године, са својом пратњом у којој je био и писац Луиђи Гураку- ки. Они су били гости краља Николе и дрногорске владе.93) Ис- маил Кемал бег Влора ће, касније, прогласити прву арбанашку привремену владу.94)

238

У овако сложеним и револуцијом осенченим ситуацијама, каква je била ова са којом je био суочен и краљ Никола, сенти- ментални моменат игра само споредну улогу. Сигурно je, да je краљ Никола имао доста симпатија за Северну Арбанију, али je, исто тако, сигурно, да je он овде имао у виду и своје интересе. Свестан да он сам не може много урадити он je «тражио међу ве- ликим силама протектора за овоју акцију у Северној Арбанији, која би, као аутономна област, отргнута од Турске, дошла под његову власт. Арбанаси су прихватили идеју стварања албанске државе, католичка племена Северне Албаније мирила су се с концепцијом краља Николе, који je уживао велику популарност међу њима, о њиховој аутономној области под његовом влашћу. Аустрија je потпиривала идеју стварања албанске државе, ради слабљења положаја Србије и обезбеђивања свога продирања пре- ма Солуну».95)

Све су ово, разуме се, биле само пусте жеље: код Арбанаса je била сазрела тежња за својом државом, коју су они дочарава- ли у много већем опсегу него што je то било могуће остварити. Исти Исмаил Кемал бег Влора, који je код крал>а Николе био на- шао уточиште, тражио je, као претседник привремене владе, да велике силе очисте «арбанашко тло» од Словена и Грка.’6) На је- дноме другоме месту он je писао «о наводним историјским прави- ма Срба на Косово и хвалио Арбанасе, који су својим пушкама и насиљем протерали «хришћанске Словене» са висоравни.97)

ЛИТЕРАХУРА

1) Војвода Живојин Мишић, М оје успомене. Београд 1969, ст. 91-92.2) Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књ. I, Београд 1934,

ст. 516.3) Јован М. Јовановић, Јужна Србија од краја X I I I века до ослобођења.

Београд, сг. 39.4) K. Gersin (Dr Niko Zuipanic), Altserbien und albanische Frage, sit. 29.5) Јован M. Јовановић, Јужна Србија.. . , ст. 41.6) Јован Хаџи-Васиљевић, Арбанска лига — арнаутска конгра — и срп-

ски народ. ст. 109.7) На истом месту, ст. 118.8) Ватрослав Јагић, Стојан Новаковић по преписци са мном године 1867.

до 1891., (Годишњица Николе Чупића, књ. X X X , 1923, ст. 281).9) Никола П. Шкеровић, Записници седница Министарскога савета Срби-

је 1862-1892, Београд 1952, ст. 338.10) Владан Ђорђевић, Србија и Турска (Јилдиз-Порта-Фанар) 1894-1897, Београд 1928, ст. 112.11) На истом месту, ст. 112-113.

239

12) Vladan Georgevitsch, Das Ende der Obrenovitch. Beiträge zur Geschichte Serbiens 1897-1900. Leipzig 1905, st. 241-242.13) N a istome mestu, st. 336.14) N a istome mestu, st. 337.15) Na istome mestu, st. 339.16) Мита Костић, O бројном, социјално-економскоме и политичкоме стању Срба под Турцима у Новопазарскоме санџаку после Берлинскога конгреса 1878. У «Историјски часопис», књ. X V I-X V III , 1963-1965, ст. 400.17) Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књ. II (1897-1903), Београд 1931, ст. 77.18) На истом месту, ст. 257-258.19) Јован М. Јовановић, Борба за народно уједињење 1903-1908, Београд, ст. 80.20) Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књ. II, ст. 76.21) Владимир Стојанчевић, Друштвено-политичке прилике међу Арбана- сима у Косовскоме вилајету на почетку X X века и арбанашки отпор про- тив турских реформи 1902-1903, (У «Историјски часопис», књ. X I, 1960, ст. 176).22) На истом месту.23) Владимир Стојанчевић, Прилике у западној половини Косовскога ви- лајета према извештајима аустријскога конзула у Скопљу 1900. и 1901, (У «Историјски часопис», књ. X II-X III , 1961-1962, ст. 291).24) На истом месту, ст. 296.25) На истом месту, ст. 307.26) Владимир Ћоровић, Дипломатска преписка краљевине Србије, књ. I (јануар 1902. — 1. јун 1903), Београд 1933, ст. 272.27) На истом месту, ст. 264.28) К а истом месту, ст. 58.29) На истом месту, ст. 109.30) На истом месту, ст. 240-241.31) На истом месту, ст. 493-494.32) На истом месту, ст, 723.33) Владимир Стојанчевић, Прилике у западној половини Косовскога ви- лајета, ст. 300.34) На истом месту, ст. 302.35) На истом месту, ст. 305.36) Владимир Стојанчевић, Друштвено-политичке прилике.. . , ст. 208.37) Владимир Ћоровић, Дипломатска преписка.. . , ст. 277.38) На истом месту, ст. 480.39) На истом месту, ст. 481.40) Никола Шкеровић, Црна Гора на освитку X X вијека, Београд 1964, ст. 137.41) Љубен Лапе, Извештаи од 1903 година на српските консули, митропо- лити и училишни инспектери во Македонија, Скопје 1956, ст. 154.42) Н а истом месту, ст. 317.43) На истом месту, ст. 19.44) Н а истом месту, ст. 54.45) Исмаил Ерен, Штампарија Косовскога вилајета у Приштини (1877-1888), У «Gjurmime Albanologjike» (Албанолошка истраживања), књ. 3, 1966, ст. 180.46) Владимир Стојанчевић, Друштвено-политичке прилике.. . , ст. 187.47) Владимир Ћоровић, Дипломатска преписка.. . , ст. 512.

240

48) Ha истом месту, ct. 616.49) Ha истом месту, c t . 350.50) Ha истом месту, ct. 620.51) Ha истом месту, ст. 523.52) Ha истом месту, ст. 625.53) Ha истом месту, ст. 627.54) На истом месту, ст. 661.55) На истом месту, ст. 640.56) На истом месту, ст. 39.57) На истом месту, ст. 145.58) На истом месту, ст. 151.59) На истом месту.60) Владимир Ћоровић, Дипломатска преписка... , ст. 647.61) Ha истом месту, ст. 154.62) Ha истом месту, ст. 156.63) На истом месту, ст. 182.64) На истом месту, ст. 187.65) На истом месту, ст. 192.66) На истом месту, ст. 210.67) На истом месту, ст. 217.68) На истом месту, ст. 316.69) На истом месту, ст. 319.70) На истом месту, ст. 319-320.71) На истом месту, ст. 325.72) Извештаји од 1903-1904. година на австриските представници во М аке- донија. Превод, редакција и коментар Данчо Зографски. Скопје 1955, ст. 55.73) На истом месту, ст. 176.73а) На истом месту.74) На истом месту, ст. 221.74) Владимир Стојанчевић, Прилике у западној половини Косовскога ви- лајета, ст. 314.76) На истом месту, ст. 314-315.77) На истом месту, ст. 315.78) Владимир Стојанчевић, Друштвено-политичке прилике.. . , ст. 211.79) Јован М. Јовановић, Борба за народно уједињење.. . , ст. 65.80) M. Edith Durham, The struggle for Scutari (Turk, Slav and Albama) London 1914, st. 17.81) Јован M. Јовановић, Борба за народно уједињење.. . , ст. 69.82) На истом месту, ст. 81.83) На истом месту.84) Никола П. Шкеровић, Црна Гора.. . , ст. 562.85) Јован М. Јовановић, Борба за народно уједињење.. . , ст. 82.86) На истом месту.87) Цјелокупна дјела Николе Петровића-Његоша, књ. VI, ст. 369.88) Драган Р. Живојиновић, Устанак Малисора 1911. године и америчка помоћ ЦрНој Гори. У «Историјски записи», ст. 325.89) Никола Шкеровић, Црна Гора.. . , ст. 571.90) Цјелокупна дјела Николе I Петровића-Његоша, књ. VI, ст. 373.91) Ekretn Bey Vlora, Lebenserinnerungen, knj. I. (1885-1912), München 1968, st. 223.92) N a istome mestu, st. 223.93) Na istome mestu, st. 223-224.

241

94} Na istome mestu, st. 275.95) Никола Шкеровић, Црна Гора.. . , ст. 572.96) Ekrem Bey Vlora, Na istome mestu, st. 275.97) Ekrem Bey Vlora, Die Wahrheit über das Vorgehen der Jungtürken in Albanien, W ien 1911, st. 43.

242

ОДНОСИ СРБА И АРБАНАСА ЗА ВРЕМЕ БАЛКАНСКОГ РАТА

Уочи Балканскога рата развијао je, видели смо, краљ Нико- ла врло живу акцију међу Арбанасима и пружао им помоћ и по- дршку, коју Србија, из неколико разлога, није могла чинити. Марко П. Цемовић, вицеконзул Србије, јавља, 10. децембра 1910. године: «Арбанаси који су утекли из Скадарскога и Косовскога вилајета необично су лепо били примљени у Црној Гори. Њима се допало црногорско државно уређење и начин живота. Изгледа да je склопљен споразум између Црне Горе и арбанашких еми- граната односно ослобођеша Арбаније, и да je Италија дала по- требна сретства. Било да je ово тачно или не, али су арнаутски емисари из Косовскога и Скадарскога вилајета стигли у Дебар и проповедају да je спас Арбанаса у заједници са Црном Гором».1) Јуна месеца 1911. године ишао je Јанко Вукотић у Колашин и Андријевипу, да «ступи у везу са Исом Бољетинцем, Сулејманом Батушом и уопште са Косовским Арбанасима».2)

На Косову и Метохији Арбанаси су, поново, постали врло активни. Реда тамо није било, него су разне банде крстариле кра- јем и радиле шта су хтеле. Народ je патио и био беспомоћан. Ми- лан Ракић, српски конзул у Приштини. јавља 20. септембра 1911. године, да Арбанаси опет воде преговоре са Џавид-пашом, који je «најомрзнутија личност код Арнаута» и да му постављају број- не захтеве. Они су тражили, «да им се допусти ношење оружја и да власт разда пушке Арнаутима који их немају; да се не уво- де никакве реформе; него да остане стање пре устава; да хриш- ћани не служе војску; да Арнаути служе војску само у крајеви- ма где Арнаути живе; да дају десетину, не осмину, а порез на и- мање и стоку да плаћају по нарочито смањеној тарифи; да чи- новници у овим крајевима буду Арнаути».3)

Стање на Косову и у Метохији, пуно експлозивних могућно- сти, интересовало je не само Балканске државе, него и Велике силе. Фактор, који je не само изазивао нереде и немире на овоме подручју, него претио да изазове и европски сукоб, били су Ар~ банаси, потстицани и од Аустро-Угарске и од Италије. У самој чињеници, да су арбанашке тежње, да створе своју државу у границама које су знатно превазилазиле њихово стварно етнич-

243

ко подручје, садржавали су се узроци њиховога сукоба и са Ср- бима и са Грцима, који није ни до сада превазиђен. У време пред Балкански рат, који ће целом овом питању дати сасвим друкчи- ји обрт, арбанашким питањем су се интересовале и све оне ев- ропске силе, које су се интересовале и решењем Балканскога пи- тања. Има доказа, да je анексија Босне и Херцеговине од стране Ауетро-Угарске (1908) неповољно деловала и на неке арбанашке вође. Ненадовић, српски посланик у Цариграду, јавља, 13/26. ја- нуара 1909. године, Министарству спол>них послова, да су арба- нашки посланици са Косова скренули пажњу Великом везиру на нерасположење, које влада у Косовском вилајету због анек- сије Босне и Херцеговине и изразили бојазан, да то може бити повод за нове нереде. Један члан босанско-херцеговачкога клу- ба у Цариграду пошао je био, наводно, у Косовски вилајет, да припрема устанак Арбанаса. Ненадовић je држао да, под извес- ним условима, један такав устанак не би био рђав.4)

Турско-италијански рат (1911) оживео je још више интересо- вање за стање на Косову и Метохији, јер се очекивала могућност избијања рата и на Балкану. У упутству српске владе послани- цима у Лондону, Паризу и Петрограду од 18. септембра - 31. ок- тобра 1911. године, указује се на могућност, да Аустро-Угарска може да подстакне Арбанасе на буну и тиме створи повод за сво- ју оружану интервенцију и окупацију. Ако би се то десило, онда ни Србија не би могла остати мирна.5) Ненадовић јавља, 18/31. о- ктобра 1911. године, да je био код министра спољних послова А- сим-бега и да му je скренуо пажњу на гласове о наоружању му- слимана у Косовском вилајету. Министар му je, вели, рекао, да су све то само измишљене вести, — осим ако се оружје не про- даје за новац и «тиме не тргује као што je некада радио Топал- Сава у Врању».4) Супротно овоме био je Сазонов, руски минис- тар спољних послова, уверен у могућност избијања арбанашких нереда. Српски посланик у Петрограду, Поповић, јавља 4/17. де- цембра 1911. године, да му je Сазонов изразио своју бојазан, али je нагласио, да ипак очекује да Аустро-Угарска неће ништа пре- дузимати, јер између ње и Италије постоји споразум о Арбанији. У противноме би дошло до конфликта између њих.7)

Мирослав Спалајковић, тада српски посланик у Софији, ја- вља, 17/30. јула 1911. године, Министарству спољних послова, да je имао разговор са Гешовом у коме je треткрано и питање ауто- номије Арбаније. Гешов je држао да би Турци, нарочито после догађаја у Кочанима, могли проширити права Арбанаса и при- знати им аутономију.8) Нешто касније, 28. јула - 10. августа 1911.

244

године, јавља Спалајковић у Београд, да je имао разговор и са турским отправником послова у Софији, Рефик-бегом, и да му je скренуо пажњу на то, да би давање било какве аутономије Ар- банасима било за Турску врло опасно: «Арбанаси су, рекао сам му, извршили своје обавезе и сада могу ићи кући, иначе њихово остајање пада на терет српскоме становништву на Косову и то би било, у свакоме погледу, непријатно».9) Спалајковић je скренуо пажњу Рефик-бегу и на то, да није ни у турскоме интересу, да се сада отвара арбанашко питање: «Није, уопште, у интересу Тур- ске да буде створена једна нова државна област под именом Ар- баније са утврђеним границама и са својим гувернером и са по- себним политичким правима».10)

До арбанашкога устанка je ипак дошло 1912. године. To je, и «по броју учесника и по простору, на коме се развијала била је- дна од највећих акција ове врсте, које je Турска уопште има- ла».") Устанак je избио у лето 1912. године и већ 14. августа 1912. арбанашки су побуњеници ушли у Скопље. «Француски конзул у Скопљу јавља, 17. августа, да je 14. августа упало у Скопље најмање 12.000 Арнаута, наоружаних добрим пушкама, и да им турске власти не дају отпора».12) Арбанаси су загосподарили свим главним градовима у Косовскоме вилајету. Косовски валија je поднео оставку «налазећи да у интересу државне целине не мо- же више да управља када Цариградска влада помаже одвајање Арбаније. У једноме делу Арнаутлука и Срби су се придружили својим вековним тлачигељима — Арнаутима. To je био лослед- њи доказ да се Отоманско царство приближава своме крају».13) У току септембра 1912. године београдске су новине пуне извешта- ја о тешкоме стању Срба на Југу и о арбанашким зулумима над њима. Јасно je било да се спор са Турском може репшти само ра- том''')

2.

Пре избијања рата био je, зна се, склопљен Балкански са- вез. У прокламацији, коју je краљ Петар I упутио поводом изби- јања рата, стоји и ово место: «Моја војска у Старој Србији поред хришћана затећи ће и Србе муслимане, с којим наш народ живи заједно већ хиљаду и три стотине година делећи с њима срећу и несрећу. Ми им свима ноеимо слободу, братство, јединство у све- му са Србима. Наша ће Србија и тамо донети жељени мир и на- предак, као што je то донела окрузима ослобођеним 1877/78. го- дине: у њима живе слободни, напредни, свесни, задовољни гра-

245

ђани. Тај живот имамо да заснујемо на обалама Лаба, Ситнице, Дрима, Вардара».15)

Да ли je краљ Петар I, истичући све ово, био нереалан? Он je, свакако, овде имао у виду претежно српско етничко порекло како тамошњих Срба муслимана тако исто и поарбанашених Ср- ба чији je број био велики. За све њих je важило оно што je Јо- ван Хаџи-ВасиЈвевић рекао за неке крајеве где живе помешани Срби и Арбанаси: «Арбанаси, вели он, неће никако јавно и пред више људи признати да су били једно и исто са садашњим сво- јим суседима хришћанима, а не могу да мимоиђу традицију. Да се не би ни по пореклу изједначили са суседима православним довијају се кад морају да признају да су били хришћани, да су им стари били бар католици — Латини. Међутим, у кући говоре ср п ск и ».'6) Васиљевић, даље, наводи, да има много случајева, «на- рочито у Старој Србији, да су многе задруге српске једнога фи- са са Арнаутима — што ће свакако бити, да су и ови Арнаути били Срби православни, па прешли у Ислам» (наводи приме- ре).17) И даље: «Арнаути се сви носе као у свом Скопљанскоме о- кругу, али je говор чисто српски. Говоре као и Тиквешгки Тур- ци, а држе и обичаје српске — што ће свакојако бити да су чис- ти Срби а прешли у Ислам. Како ми причају Срби — Арнаути о- ви и на дому говоре српски».'8)

Победе Србије и Црне Горе у Балканскоме рату биле су и брзе и темељите: «Срби заузимају Косово, улазе у Новопазарски Санџак, освајају Метохију, 29. октобра састаје се српска и црно- горска војска. Српска војска креће се на море. 18. новембра ула- зи у Љеш, 26. у Кроју, 28. у Тирану, а 29. у Драч. . ,»19) «Преко је- днога савршено непознатога терена, без путева и икаквих срет- става за живот, српске трупе, морене глађу и мразом, успеше да превале непроходне Арбанашке Алпе, и 21. новембра, после јед- не мање борбе, једна српска колона заузе Љеш, а одмах за тим Сан-Ђовани ди Медуа. Друга пак српска колона заузе 28. новем- бра Тирану, а 29. новембра српска коњица уђе у Драч, где je пр- во извршена нека врста религиознога венчања између српских војника и мора, а затим одрж ано богослуж ењ е у цркви за срећан исход целог овог предузећа. Излазак на море значио je за њих симболисано задовољење највеће државне потребе, коју je Срби- ја у то време имала».20)

Димитрије Туцовић, противник политике тадашње српске владе према Арбанији, схватио je и на свој начин протумачио из- лазак Србије на море: «За буржоаски режим слободан излазак на море претстављао je више него једно трговинско питање; то je

246

био, као што ћемо доцније видети, онај животни нерв о коме b ü ­ch цео привредно-финансијски систем буржоазије, кредит на страни, опстанак режима. Када je за време анексионе кризе Ми- ловановићев предлог о ,ходнику на море’ пропао, грозничаво се радило на добијању Јадранске жељезнице. А после победе на Ку- манову и Битољу, када je из области преко којих води пут за о- ба мора, Јадранско и Јегејско, Турска потиснута, слободан изла- зак Србије на море био je већ у пола постигнут циљ».21) И К. Гер- син (др Нико Жупанић) истиче, да Србија није могла имати пу- ну слободу без изласка на море и да je, геополитички гледано, било најприродније, да она тај излазак добије на Арбанашком приморју, јер je Северна Арбанија «природна геополитичка до- пуна Старе Србије».” )

Српско ослобођење Косова и Метохије и прелаз кроз Арба- нију извршени су без већега отпора Арбанаса што je, историјски гледано, од великога значаја. Војвода Живојин Мишић пише: «Продирући у томе правцу (према југу), наше трупе су наилази- ле, у први мах, на отпор Албанаца мештана које су доцније по- државали и делови Џавид-пашиних трупа. Наше трупе су их ра- стеривале, али они су се опет појављивали на једноме или оба бо- ка... али чим су наше трупе почеле силазити у Музећију, свако- га дана им се предавало 5-6 његових изгладнелих официра, са гомилама босоногих војника. Албанци из богате Музећије и око- лине Берата нису му довољно давали ништа од хране, а он силом није смео ништа да узме, бојећи се побуне становништва».23)

Албин Кучбах je истакнуо, да су Срби одржавали пријатељ- ске везе са неким арбанашким поглавицама, који су се за време рата неутрално држали. Један део се борио против Срба.24) За И- су Бољетинца се зна да се дао поткупити од Србије и Црне Горе, да се бори на њиховој страни: «За доста звечећега новца показао се он спремним да помогне Србе у борби против Турака. То га, међутим, није ометало да закључи сличан уговор и са Турци- ма».25)

Победе Србије и Црне Горе осујетиле су планове о стварању једне арбанашке државе изван уж ега арбанашкога етничкога простора. Срби су били повратили своје историјско тло на коме се налазе највећи и најзначајнији историјски и верско-култур- ни споменици за које je везано најславније доба српске историје. Срби нису били против стварања једне арбанашке државе у при- родним етничким границама њиховим, али су били решени да заштите своје националне интересе, које су угрожавале велико- арбанашке претензије, које су биле помагане од Аустро-Угарске

247

и Италије. Да je било остављено Србима и Арбанасима да се они сами споразумевају о својим границама врло je вероватно да би они нашли једно решење које би могло задовољити обадве стра- не. Између њих су се, међутим, поставиле и Аустро-Угарска и Италија ,а друге Велике силе су лавирале тако да би се избегао но- ви европски сукоб. Краљ Никола јавља, 15. новембра 1912. годи- не, генералу Митру Мартиновићу, да су га страни дипломати на Цетињу обавестили да, «што се тиче аутономије Арбаније, Аус- трија се мучи и ради код Сила да и њих склони на то питање. По- вољнога одговора није до сада добила ни са једне стране, а што се тиче Скадра, сама Аустрија и друге силе склониле су се да о- стане Црној Гори; а да кораци Гизеловскога код нас били су је- дан прости блеф (варање) и покушај да нам што год измами у накнади за њено спрам нас тобож пријатељско држање у том пи- тању».26)

За разлику од Србије, која je брзо остварила своје циљеве, имала je Црна Гора доста тешкоћа око освајања Скадра, града који ће играти веома важну улогу у преговорима око стварања арбанашке државе. Из поменутога писма краља Николе генера- лу Митру Мартиновићу види се да je напад на Скадар био одре- ђен за 21. новембар 1912. године. Краљ je међутим желео да град буде освојен без великих жртава. Ако има изгледа за то, вели он, «грехота би била изгубити три-четири хиљаде људи на утврђе- њу једнога града, који ће нам једним потезом пера припасти, ja се надам».27) Нада краљева je била узалудна: Велике силе не са- мо да нису доделиле Скадар Црној Гори, него су, на захтев Аус- тро-Угарске, вршиле упоран притисак на Црну Гору. Из страха да упорност краља Николе не изазове нови сукоб, Русија je вр~ шила одлучан притисак на Србију да она прекине борбу око Ска- дра што je, 8. априла 1913. годкне, српска влада морала да уради. Два дана касније међународна флота je блокирала црногорске воде.

Скадар се, 23. априла 1913. године, предао Црној Гори, која je и даље била одлучена да га задржи, али je и та њезина упорност била сломљена. Када je краљ Никола видео да je његова упорност и одлучност узалудна, послао je, 4. маја 1913. године, енглескоме министарству спољних послова, преко енглескога посланика на Цетињу, телеграм, који гласи: «Моје достојанство и достојанство мога народа не допуштају ми да се потчиним изолованим запо- ведничким захтевима, и ja предајем судбину Скадра у руке Ве- ликих сила».28)

248

Цео стицај међународних околности био je такав, да Црна Гора није могла задржати Скадар. Поред Великих сила на стра- ну Аустро-Угарске стао je био и Ватикан. «Цетињаки вјесник», број 5 од 16. јануара 1913. године, преноси чланак из «Ријечкога новога листа» у коме се напада Ватикан због тражења да Скадар припадне Арбанији, која још није била ни створена: «.. .Ватикан, досљедан својим антиослободилачким традицијама, својој про- тусловенској политици, дкже свој глас, да се не даде Црној Гори Скадар, без којег би све огромне жртве, поднесене у овоме осло- бодилачкоме рату од ове мале краљевине кашега народа, биле у- залудне». У једноме чланку Сплитске «Пучке слободе», који je пренео «Цетињски вјесник» (број 7 од 23. јануара 1913. године) стоји, да се Папа обратио Лондону, Берлину и Бечу и тражио да се Скадар преда Арбанији, «јер спојити га са Црном Гором зна- чило би изручити оно становништво његовим непријатељима. Ово, с другим ријечима, значи: боље je да Скадар остане у рука- ма Арнаута, него га дати хришћанској Црној Гори».

Истичући, даље, широке слободе, које су римокатолици у- живали у Црној Гори, «Пучка слобода» наставља: «.. .Док ми же- лимо, сви Словени католици, да наша браћа Срби добију што ви- ше турскога земЈвишта, да ловрате своју старину коју су крвљу својих синова откупили, дотле из католичкога Рима ради се про- ти словенским и хришћанским интересима; воле некрсту него крсту. Није се томе ни чудити, јер je познато непријатељство да- нашњег поглавице католичке цркве проти Хрватима и Србима и свему ономе што je словенско».

Улазак црногорске војске у Скадар био je радосно дочекан од целокупнога становништва «без обзира на вјерске разлике, и- зразили су симпатије према црногорској војсци; изјаве лојалности Скадарскога епископа, свештенства и католичких првака, као и од стране муслиманских првака, речито говоре, несумњиво, о ра- сположењу Скадарскога становништва да се Скадар преда Црној Гори, јер у томе виде његов политички и економски успјех. . .»2,Ј Пре него што je морала напустити Скадар дала je влада Црне Го- ре изјаву, «да задржава своје право да питање Скадра узме у ра- сматрање онога дана када буду, у току Мировних преговора са Турским царством, савезници претресали са Великим силама де- финитивно уређење гранида Албаније».30) Скадар je, по овлаш- ћењу своје владе предао, 25. априла 1913. године (по старом ка- лендару), Петар Пламенац међународним трупама. Пре напуш- тања Скадра, 14. маја 1913. године, у два сата после подне, црно-

249

горска војска je изнела из Скадра «све што je припадало војсци и влади Црне Горе».31)

Скадар je, 23. априла. 1913. године, Есад-паша Топтани пре- дао Црногорцима: добио je слободан излазак из тврђаве, са ору- жјем, са свом ратном спремом и са свима војничким почастима. Скадар je већ био изнурен опсадом и у њему се осећала глад ко- ја се тешко подносила.32) Пре предаје града Есад-паша je, 10. а- прила, известио турско Министарство војно, да «пошто су потре- бе за живот у тврђави утрошене, спреман сам да кренем у прав- цу Љеш-Тирана».33)

Есад-паша je био старешина великога братства Топтани, бо- гатих и моћних бегова из Тиране.34) Есад-паша je био онај офи- цир, који je 1908. године уручио султану одлуку о његовом зба- цивању са престола.35) Као командант турске војске у Скадру храбро je одољевао црногорским нападима на град, али га je, на крају, морао предати. Краљ Никола je, у два маха, слао Есад-па- ши Петра Пламенца. Друш пут, 14. марта 1913. године, «с пред- логом Црногорске врховне команде да се из Скадра евакуише страно конзуларно особље и том приликом предочио Есад-паши да je у изгледу образовање аутономне Албаније, па му je још је- дном саветовао да Скадар преда Црној Гори, и сам да иде у Ти- рану и тамо припреми терен како би се могао прогласити за кне- за Албаније. Есад-паша je ову вијест примио са задовољством, али je одговорио да Скадар не може да преда док не би пале још неке важне тачке у систему Скадарске одбране».36)

3.

Када се поставило питање граница сукобиле су се српска и арбанашка теза о томе шта коме треба да припадне. «Србија je тражила овакве границе: граница Албаније не сме прећи водо- делницу која дели реке на оне које падају у Охридско језеро и Црни Дрим, и на оне које падају непосредно у Јадранско море. На тај начин, Србија добија западну обалу Охридскога језера, доли- ну Црнога Дрима. На северу граница између Албаније и нове Цр- не Горе треба да иде реком Маћ, и н и у ком случају северније од реке Дрима».37) Исмаил Кемал-бег Влора, који je под заштитом Аустро-Угарске био образовао провизорну владу, поднео je био свој предлог граница нове арбанашке државе. «По његовом зах- теву, требало je да у састав Албаније уђе, с ,хинтерландом’, и Пећ и Митровица, и Приштина, па чак и Битољ и Скопље».38)

Аустро-Угарска je, преко Исмаил Кемал-бег Влоре, хтела да створи Велику Арбанију, један сан Арбанаса све до данас. Ови

250

арбаншки захтеви, када би били остварени, онемогућили би о- стварење највећих и најсветијих српских националних тежњи и лишили Србе плодова њихових победа. У преговорима и диску- сијама о томе како треба дд буде повучена граница између Арба- није, с једне стране, и Србије и Црне Горе с друге етране, Вели- ке силе су вршиле на Србију и Црну Гору јак притисак, а Русија, принципијелно наклоњена Србима, није могла да се супротстави овим захтевима Великих сила. Аустро-Угарска и они који су je подржавали, упорно je тражила да Арбанији припадну и Дебар и Ђаковица, али су Србија и Црна Гора одбијале да пристану на то. На крају, уз подршку Русије, Срби су добили и Призрен, и Пећ, и Ђаковицу и Дебар. «У питању Ђаковице претегла je јед- на околност врло важна за православну Русију. Манастир Деча- ни имао je у околини Ђиковице имања, а у самој Ђаковици метох. ,Па што одмах не кажете’, чудили су се и л.утили Руси, пребацу- јући Србима».39)

Услов бечке владе je био да, ако Ђаковица припадне Срби- ма, онда Скадар мора припасти Арбанији. На овоме су се сложи- ле Велике силе. Сазонов je, 28. фебруара 1913. године, јавио и Цетињу и Београду, да je руска влада «стекла убеђење да није могуће добити Скадар за Црну Гору, и да би Русија према томе у томе питању остала усамљена, ако би настојала у корист Црне Горе... Према томе, жеља краља Николе да заузме Скадар без- надежна je и задаће непоправив удар интересима његове динас- тије».40) Конференција амбасадора донела je, 23. марта 1913. го- дине, одлуку да Скадар има припасти Арбанији. И тако je оста- ло. Одлуку о томе како ће изгледати нова арбанашка држава требале су донети Велике силе.

И Србији и Црној Гори je било стало до тога, да уреде своје односе са Арбанасима. Ово се, пре свега, односило на Северну Ар- банију, али се имала у виду и Јужна Арбанија. То су покушава- ли са два угледна Арбанаса: Есад-пашом и Пренк Биб Додом, по- главицом племена Миридити. Док je Есад-паша био пријатељ Ср- ба и желео сарадњу са њима, Пренк Биб Дода je био друкчија природа. У преговорима и са Црном Гором и са Србијом он je и- мао у виду најпре своје личне интересе и интересе свога племе- на. Досланик Србије на Цетињу, Гавриловић, јавља, 24. децем- бра 1912. године, да je Пренк Биб Дода дошао на Цетиње и тра- жи војску и новац, да би могао прогласити аутономију католика и православних, али га краљ Никола, свакако због искуства које je имао са њим, није узимао озбиљно и сматрао га je полтроном.41)

251

Само три дана касније јавља Гавриловић Министарству спољ- них послова, да je Пренк Биб Дода отишао за Котор и да се из- даје за пријатеља Црне Горе и за пријатеља Србије.42) И по по- вратку из Котора Пренк Биб Дода je тражио подршку краља Ни- коле да се прогласи за кнеза Миридита под заштитом Црне Го- ре. Краљ га je упутио на српску владу, која би му могла помоћи да оствари ту своју намеру. «Крал. га уопште не цени, јавља Га- вриловић, јер je непостојан и кукавица, али ипак мисли, да би добро било искористити га против независне Арбаније».43)

Трудећи се да обезбеди интересе Црне Горе крал> Никола je тражио, да Сан Ђовани ди Медуа припадне Црној Гори и да, е- вентуално помоћу грчке владе, један од црногорских принчева постане господар Арбаније. Гавриловић јавља, 14. децембра 1912. године: «Краљ није уверен у успех од њега тражене кандидату- ре, али очекује од тога индиректно подизање свога угледа... .»4') У међувремену се, јавља Гавриловић 16. децембра 1912. године. Дренк Биб Дода обратио се Србији за помоћ, да се прогласи кнезом Миридита и тако створи католичку Арбанију; тражио je 3.000 пушака. Гавриловић истиче да je Пренк Биб Дода потомак поз- нате породице, да je био у затвору код Турака у Цариграду и и- ма чин паше, али да не ужива велики углед због своје непосто- јаности. «Он je, вели Гавриловић, врло непостојан и плашљив човек и још уз то bon vivant. Ипак ужива довољно угледа, да би могао водити разговоре о арбанашким стварима. У вези овога мо- лим потребна упутства о арбанашким стварима и то врло преш- но».45)

Никола Пашић je, 17. децембра 1912. године, одговорио Га- вриловићу да Пренк Биб Доди треба дати три до четири хиљаде динара, али му поставити следеће услове: «Он мора постати кне- зом Миридита, али под покровитељством српскога краља. Област Миридита добиће разне повластице што се тиче школе и цркве. Миридити и његове црквене поглавице морају приступити овоме споразуму. Пушке, међутим, неће добити».46) Пренк Биб Дода je примио овај предлог али рекао je да треба да иде у Љеш и Кал- мет да се посаветује са црквеним старешинама. Треба новаца, јер код Арбанаса и уопште у пословима ове врсте новац игра велику улогу. Дода ће текст прокламације објаснити Миридитима или, у најмању руку, онај део који говори о односима између кнежеви- на и Србије.47) Касније се открило да je Пренк Биб Дода мислио сасвим друкчије, него што je радио. Никола Пашић обавештава, 13. јула 1913. године, српскога посланика у Риму, да су Мириди- ти сакупили хиљаду наполеона да потплате човека, који би убио

252

Есад-пашу, који се тада налазио у Риму где je, истовремено, био и Пренк Биб Дода. Све je ово било саопштено и Есад-паши.48)

Никола Дашић je, 29. децембра 1912. године, наредио Срп- ској врховној команди у Скопљу да учини све пгго може, и то вр- ло брзо, да угледни Арбанаси из Пећи, Ђаковице, Призрена и Де- бра шаљу телеграме у Лондон у којима треба да траже да оста- ну под српском влашћу и да не буду сједињени са Арбанасима из Приморја: «Они треба да кажу да већина њих говори српски, а да остала мањина српски разуме и да они од памтивека живе сједињени са Србима и да и даље желе да остану сједињени са њима».49)

Ствари су, међутим, биле много сложеније и теже решиве. Аустро-Угарска и Италија биле су откројисале једну карту бу- дуће арбанашке државе која je обухватала простране ерпске об- ласти. Српски посланик у Риму, Михаиловић, јавља 31. децем- бра 1912. године, Министарству спољних послова, да je разгова- рао са кнезом Скала и покушао да га увери, да се италијански и аустро-угарски интереси у Арбанији не могу подударати. Јасно je, истиче Михаиловић, да Аустро-Угарска жели да створи Ве- лику Арбанију на штету осталих балканских народа и да «Ита- лија има исто толико разлога да се супротстави слабљењу бал- канских држава, а нарочито Србије».50)

И Италија и Аустро-Угарска слагале су се у томе, да се Србији онемогући излазак на Јадранско море у Арбанији, а Русија није ту ништа могла помоћи. Сазонов тражи од рускога посланика у Лондону, 27. октобр - 9. новембра 1912. године, да je потребно да Пашића увери у то, да je корисно да Србија напусти тражење да изађе на Јадранско море: «Попупггање Србије у питању добија- ња свога пристаништа на Јадранскоме мору омогућило би да се настоји на другим захтевима као и на територијалноме повећа- њу Србије и на, највише могућем, ограничавању аутономије Ар- баније».5')

Ако je Србија морала да попушта у овоме питању она није ни могла ни хтела да попушта у питању Ђаковице и Дебра. Ми- нистарство спољних послова јавља, 9. фебруара 1913. године, своме посланику у Бечу, Јовану М. Јовановићу, и тражи од ње- га да енергично настоји на томе да ова два места припадну Ср- бији: «Ђаковица и Дебар нису никада имала додира са Литорале и неће га ни у будуће имати».52) Русија je, једно време, опомиња- ла Србију да и овде попушта, јер je она питање разграничења са Арбанијом препустила Великим силама.53) Пашић je писао по- сланику Поповићу у Петроград да су, када je он био у Русији, и

253

Сазонов и Коковцев били другчијега мишљења.54) «.. .Нико у Ср- бији, вели Пашић, неће дозволити да Ђаковица и Дебар буду ар- банашки. Ако пак Србија подлегне на бојноме пољу онда, у нај- мању руку, неће бити презирана од света, јер ће свет високо це- нити један народ, који се није хтео жив предати у ропство Аус- трије».55) Србија je, вели Пашић, одбила предлог Тројнога савеза, да добије Солун и целу Вардарску долину ако се одрекне Јадран- скога мора и измени своју политику».56)

У међувремену су се ствари још више компликовале, јер се појавило и питање Скадра. Михаиловић јавља, 11. фебруара 1913. године из Рима, да je био код Сан Ђулијана и изнео му став Ср- бије, која више не може да попушта. Био je, вели, и код кнеза Скалеа и код шефа кабинета Контаринија и дознао да се краљ Никола боји, да се његова династија неће моћи одржати ако Цр- на Гора изгуби Скадар. Бугарски посланик на Цетињу, Ризов, у- веравао je свога аустријско-угарскога колегу да ће, ако Црна Го- ра изгуби Скадар, доћи до уједињења Црне Горе са Србијом: «.. .Русија због тога и жртвује Скадар, да би постигла овај цил>, јер и иначе није задовољна много са црногорском династијом».57)

Поповић јавља, 13 .фебруара 1913. године, из Петрограда, да je питање Скадра безнадежно, питање Ђаковице врло слабо, а за Дебар се не може ништа да гарантује, али постоји извесна на- да, «а нарочито због припадања Дебра Егзархијској епархији».58) «Русија ће се, вели Поповић, потрудити свима силама, да од Ар- баније отргне толико колико je могуће, али сама Русија није у томе непосредно заинтересована. Аустро-Угарска пак сматра о- вај предмет као животно питање, јер би стварањем Велике Ар- баније Србија претрпела неуспех».59)

И српски посланик у Лондону, Грујић, јавља 5. марта 1913. године, да je био код сер Едуард Греја и да и он саветује попуш- тање у питању Ђаковице и Дебра.40) Поповић јавља, 5. марта 1913. године из Петрограда, да je Сазонов против краља Николе. Русија, уверавао je Сазонов, чини све да се добију Пећ, Призрен, Дечани и Дебар. Додао je, да се око Ђаковице води, још увек, спор: «Он рече, да не спава ниједне ноћи због арбанашкога пита- ња».61) Пашић јавља, 14. марта 1913. године, Поповићу поверљи- во, да je српском посланику у Бечу речено, да Аустро-Угарска не може предложити припајање Ђаковице Србији због обзира пре- ма Арбанасима. Она би могла пристати на ово само онда ако би на ово пристао цео Тројни савез: «У погледу Скадра Аустрија H e­

be ни у коме случају дозволити да буде одвојен од Арбаније».62)

254

Јован М. Јовановић јавља из Беча, 23. марта 1913. године, да му je гроф Белински рекао, да би Аустро-Угарска пристала да Ђаковица припадне Србији под условом, да жељезница од Увца до Солуна буде власништво Друштва јужних жељезница при че- му би српска влада добила све потребне гаранције. Србија би тре- бала да прихвати ове жеље, које су садржане у познатом Мемо- рандуму и да, на крају, Србија пристане, да Арбанаси, без обзи- ра које вере, који ће бити њезини поданици, остану под протек- торатом Великих сила».63) Половином априла 1913. године појавио се у Бечу Исмаил Кемал-бег Влора, председник привремене ар- банашке владе, и посетио Јована М. Јовановића. Тужио му се, да су и Италија и Аустро-Угарска «кроз своје пријатељство упро- пастиле Арбанију, јер су најбоље делове препустили Грчкој и Србији».64) Исмаил Кемал-бег je рекао Јовановићу, да му je, ка- да je питао аустро-угарско министарство спољних послова заш- то су Призрен, Пећ, Ђаковица и Дебар уступљени Србији и Цр- ној Гори, одговорено, да je то учињено због тога да би увек пос- тојао један «foyer d' agittation» у коме се могу изазвати случајеви према којима би се Монархија могла држати онако како je то њој потребно.65)

Исмаил Кемал-бег Влора био je очито незадовољан са оним што су Аустро-Угарска и Италија биле постигле за Арбанију. У једноме разговору, који je имао са Живојином Балугџићем у Ми- лану, Исмаил Кемал-бег je рекао, да je он увек, а нарочито после разговора у Риму и Бечу, био уверен, да су Србија и Арбанија у- пућене једна на другу: «Као савезници ви би нам могли дати је- дан део онога што вам je Европа дала од Арбаније, а ми можемо дати Србији оно што она треба. Ви ћете, ако примите мој пред- лог, за то већ наћи једну формулу».“ ) Био je и код краља Нико- ле, који му je саветовао да приступи савезу са православном Ру- сијом.

Јован М. Јовановић je објаснио Исмаил Кемал-бегу, да Ср- бија не може водити другу политику осим оне, која тежи слобод- номе изласку на море и то значи толико, да Србија жели да са Арбанијом има добре односе. Треба рачунати са тим, да може на- стати моменат, да се односи између две земље поправе и да се изнађе посебан споразум».67) А то je било баш оно што се могло најтеже постићи: ни Србија, ни Црна Гора нису могле жртвовати своје историјско тло, да би Аустро-Угарска и Италија могле ство- рити своју Велику Арбанију. Оне су, као победнице, тражиле и историјске и стратегијске границе и укидање граница између њих. У претставци српске делегације (Стојан Новаковић, Андра

255

Николић и Миленко Веснић), која je, 8. јануара 1913. године, под- нета Лондонској конференцији, стоји, да Срби не могу «имати ништа против тога да се Арбанија организује као автономна зе- мља.. . Иако су нам победе српске војске и фактичко освајање арбанашке територије давале легитимну основу да ту освојену земљу задржимо за нас, опет се нисмо устезали да поднесемо но- ве жртве, само да покажемо да поштујемо и права свакога дру- гога народа и да водимо рачуна о жељама и интересима Великих сила».68)

У поменутој претставци се вели даље, да Србија има право да на прво место поставља «освајачко право, јер су на основу то- га права у своје време Турци присвојили све наше земље, али ми претпостављамо да на прво место метнемо наше историјске, ет- ничке и културне разлоге, дакле више морално право».69) Наво- де, у продужењу, те разлоге, којих je било много: «Већина у тим крајевима данас јесу Арнаути; али од половине X IV века па до краја X V II века била je та земља тако чиста српска и култиви- сана, да су Срби наместили своју Патријаршију у Пећи. . . Близу Пећи налази се српски манастир Дечани, најзнаменитији споме- ник српске архитектуре и српске побожности из X IV века. Про- сто се не може замислити да би седиште српске Патријаршије и да би се величанствени Дечани подизали у једноме крају, у ко- ме не би српски народ био у већини. Онај крај у коме су Пећ, Ђаковица и Дечани, то je најсветија земља за српски народ међу свим његовим земљама. Не може се замислити никаква црногор- ска или србијанска влада, која би била у стању да ту земљу ус- тупи било Арнаутима, било ма коме другоме; најмање би то да- нас било могуће, пошто je србијанска и црногорска војска у кр- вавој борби отела од Турака и Арнаута ту своју земљу. У томе питању српски народ нити може нити хоће да попушта, нити се упуштати и у какве погодбе и компромисе, па зато ни српска вла- да није у стању то учинити. . . Али и ту као и у осталим српским земљама северно од Охрида и у околини Белог и уједињеног Дрима Арнаути су скорашња колонизација, управо инвазија».70)

Аустро-Угарска je била и против спајања Црне Горе и Срби- је преко Новопазарскога санџака. Ако би се то десило, јављао je, 27. септембра 1912. године, принц Штолберг немачком канцлеру Батману Холвегу, онда би Србија трајно привлачила југословен- ске елементе Босне и Херцеговине, Хрватске, Славоније и Дал- мације и претстављала «стално угрожавање мира и безбедности Аустро-Угарске. Због тога je неопходно да се ово спречи: Она

256

не може дозволити да јој, проширењем Србије у Санџаку, буде постављена брана на јужној граници, ово утолико више што би ово, као и проширење балканских држава према Арбанији, зна- чило затварање према Јадрану».71)

У члану другоме прелиминарнога мира, који je потписан 30. маја 1913. године у Лондону, одређено je да Арбанија остане под турском влашћу, а Великим силама je стављено у дужност, «да одреде границе Арбаније и уреде сва остала питања која се тичу Арбаније».72) Овај уговор, који није никада парафиран, није од- редио границе између Србије и новостворене аутономне Арбани- је. Те je границе требала да одреди једна «интернационална ко- мисија, састављена од нарочитих делегата Великих сила».73) Ка- да je почела рад ова je комисија радила веома споро и била нес- ложна. Србија се била постарала да војнички држи оно што je сматрала да треба да њој припадне.

4.

Излазак на море остао je за Србију и даље врло важно пи- тање. Намера да се у Драчу, на арбанашкој територији добије и- злазак на море није се могла оетварити, јер се Аустро-Угарска у- порно противила. Из дипломатске преписке око овога питања ја- сно се види да Србија, у овоме питању, није могла рачунати ни на подршку Русије. Русија, и поред најбоље воље да помогне Ср- бији, није могла да савлада отпор Аустро-Угарске, Италије и Не- мачке, која je подржавала тезе Аустро-Угарске. Само je Фран- цуска показивала разумевање за интересе Србије. У својим у с - поменама забележио je Поенкаре: «.. .Пред неумољивом опози- цијом дуалистичке Монархије, пред услужношћу Берлина пре- ма својим савезницима, Русија je имала да се стара да избегне су- коб чије би последице могле бити кобне за више народа. Став ко- ји je Русија морала заузети наметнуо јој je интерес човечан- ства».74) Српскоме посланику у Петрограду рекао je Сазонов, да je и он на страни Србије, али да није био моменат да она, овај пут, оствари све своје жеље: «Добили сте, рекао je министар, ве- лику државу, и у изгледу вам je још већа држава. .. Мудро je зауставити се покаткад у успесима. Ако даље будете тражили Драч, изгубићете и Београд. Пазите. У Бечу су изгубили гла- ву».75)

Одбијајући Србију од Јадранског мора Аустро-Угарска ју je упућивала према Јегејскоме мору. Из Беча су указивали и на то

257

да Србија може добити излазак на море преко Босне на Далма- тинској обали као и жељезницом која би била изграђена преко Санџака и Црне Горе до Јадранскога мора. Спомињана je и мо- гућност грађеша једне жељезничке линије од Дунава до Јадран- скога мора «преко арбанашке области».67) Гроф Пурталес јавља, 9. новембра 1912. године, своме министру спољних послова, да je био код Сазонова и да je разговарао са њим о евентуалној же- љезничкој линији Дунав-Јадранско море, која би допирала до Сан Ђовани ди Медуа и питао да ли би СрбиЈа била задовољна да изађе на море на овај начин.77)

Питање грађења једне жељезничке линије од Косовске Ми- тровице преко Призрена и Скадра до Сан Ђовани ди Медуа по- кретао je код Султана и Владан Ђорђевић уз пристанак краље- ва Милана и Александра Обреновића. Ово je он урадио када je и- шао у Цариград да преда Султану своја опозивна писма. Та же- љезничка линија je требала да буде повезана са линијом Кладо- во-Ниш-Куршумлија и била би дуга 250 км.78) Краљ Александар je, када je посетио Букурешт, био обећао да ће повезати Тимоч- ку жељезничку линију са Румунијом, али се показало да се ова пруга не би исплатила без изласка на Јадранско море.79) Султан je био обећао Владану Ђорђевићу, да ће питање грађења жел>ез- ничке линије продискутовати са надлежним војним личностима: «Он je наредио Мунир-паши, да од мене узме једну белешку о свим нашим жељама».80)

Од свега овога није, разуме се, било ништа, али није гасила ни нада да ће, једнога дана, бити изграђена Балканска жељез- ничка линија. Када je, марта 1908. године, тадашњи књаз Нико- ла био у Русији разговарао je о томе са Г. Чариковим и тражио да та линија «прође преко наше земље, а никако од Призрена на Сан Ђовани ди Медуа».81) Извољски je упућивао књаза Николу да се о овоме споразуме са Србијом. Књаз je предлагао да «же- ЈБезница прође преко Пећи, Плава, Гусиња па да нашом земљом уљеже обилазећи Ком низ Братоножиће на Подгорицу».82) Чари- ков je рекао књазу, да ће «гаранцију километричку» предузети Друштво које гради жељезнице и додао: «Него, само, господару, Ви као добар пријатељ Султанов, треба да израдите да Султан да наредбу за ту линију: Призрен-Пећ-Плав-Гусињ, па за друго све ће бити лако».8°)

Лако, разуме се, није било и цео овај проблем je остао нере- шен.

258

ЛИТЕРАТУРА

1) Андрија Лаиновић, Грађа о балканској политици у вези са албанским побунама 1911. године, (У «Покрајински државни архив — Arkivi shtetnor i krahines: Годишњак Покрајинскога државнога архива, I, 1965, ст. 17.2) На истоме месту, ст. 32.3) На истом месту, ст. 44.4) M. Boghitschewitsch, Die auswärtige Politik Serbiens 1903-1914, Bd. I.;

Geheimdokumente aus serbischen Archiven, Berlin 1928, st. 84-49.5) Na istome mestu, st. 170.6) Na istome mestu, st. 187.7) Na istome mestu, st. 192.8) Na istome mestu, st. 224.9) Na istome mestu, st. 225.

10) Na istome mestu, st. 225-226.11) Ђурђе Јелинић, Нова Србија и Југославија, Београд 1923, ст. 228.12) Димитрије Поповић, Борба за народно уједињење 1908-1914, ст. 83.13) Јован Јовановић, Борба за народно уједињење 1903-1908, ст. 83-84.14) Димитрије Поповић, Борба за народно уједињење.. . , ст. 83.15) Ђурђе Јелинић, Нова Србија и____ ст. 292.16) Јован Хаџи-Васиљевић, Муслимани наше крви у Јужној Србији, (У «Братство» Друштва Св. Саве, књ. X IX , 1925, ст. 37).17) На истом месту.18) На истом месту.19) Димитрије Поповић, Борба за народно уједињење.. . , ст. 86.20) Ђурђе Јелинић, Нова Србија и . . . , ст. 297.21) Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија. У «Изабрани списи», књ. II, Београд 1950, ст. 102.22) K. Gersiin (Dr Niko Zupanic), Altserbien und die albanische Fraqe. W ien 1912, st. 24.23) Војвода Ж ивојин Мишић, M oje успомене, ст. 268.24) Alibiin Kutscbbach, Die Serben im Ba-lkankrieg 1912-1913, und im Krieg gegen die Bulgaren. Stuttgart 1913, st. 81.25) Albin Kutschbach, Der Brandherd Europas. 50 Jahre Balkan-Erinnerungen. Leipzig 1929, st. 252-253.26) Цјелокупна дјела Николе I Петровића-Његоша, књ. VI, ст. 383.27) На истом месту, ст. 383.28) Димитрије Поповић, Борба за народно уједињење.. . , ст. 128.29) Одговор црногорске владе на ноту Великих сила. (У «Историјски запи- си», књ. IV, св. 4-6, 1949, ст. 124).30) На истом месту.31) На истом месту, ст. 128.32) Владимир Ћоровић, Историја Југославије, ст. 555.33) Одговор црногорске владе на ноту Великих сила. (У «Историјски запи- си», књ. IV, св. 4-6, 1949, ст. 121).34) M. Edith Durham, The Struggle for Scutari, st. 10.35) Ekrem Bey Vlora, Lebenserinnerungen, Bd. I, st. 202-203.36) Митар Ђуришић, Улога краља Никола у првоме Балканскоме рату, (У «Историјски записи», год. X III, књ. X V II, 1960, ст. 88).37) Димитрије Поповић, Борба за народно уједињење.. . , ст. 111.38) На истом месту, ст. 112.39) На истом месту, ст. 113-114.

259

40) Ha истом месту, ст. 118.41) M. Boghitschewitsch, N a istome mestu, Bd. I, st. 262.42) Na istome mestu, st. 264.43) N a istome mestu, st. 266.44) N a istome mestu, st. 266-267.45) Na istome mestu, st. 270.46) N a istome mestu.47) N a istome mestu, st 271.48) Na istome mestu, st. 346.49) N a istome mestu, st. 280.50) Na istome mestu, st. 286.51) Na istome mestu, Bd. II, st. 300.52) N a istome mestu, Bd. I, st. 286.53) N a istome mestu, st. 294.54) Na istome mestu.55) N a istome mestu, st. 295.56) N a istome mestu.57) N a istome mestu, st. 297.58) N a istome mestu, st. 298.59) Na istome mestu, st. 298-299.60) N a istome mestu, st. 306-307.61) N a istome mestu, st. 309.62) Na istome mestu.63) Na istome mestu, st. 311.64) Na istome mestu, st. 324.65) N a istome mestu, st. 324-325.66) Na istome mestu, st. 325.67) N a istome mestu.68) Владан Ђорђевић, Арнаути и Велике силе, Београд 1913, ст. 172.69) На истом месту, ст. 173.70) На истом месту, ст. 174-175.71) M. Boghitschewitsch, Na istome mestu, Bd. II, st. 223-224.72) Ђурђе Јелинић, Нова Србија и . . . , ст. 300.73) На истом месту, ст. 314.74) Димитрије Поповић, Борба за народно уједињење.. . , ст. 97.75) На истом месту, ст. 100.76) M. Boghitschewitsch, Na istome me-stu, Bd. II, st. 289.77) N a istome mestu, st. 296.78) Vladan Georgewitsch, Das Eende der Obernovitch, st. 58.79) N a istome mestu, st. 62.80) Na istome mestu, st. 73.81) Цјелокупна дјела Николе I Петровића-Његоша, књ. V, ст. 764.82) На истом месту.83) На истом месту.

260

ПОЛОЖАЈ И СТАЊЕ АРБАНАСА У СРПСКИМ ДРЖАВАМА ПОСЛЕ БАЛКАНСКОГ РАТА

После закљученога мира између Балканских савезника и Турске и повучених граница између Србије и Црне Горе с једне и новостворене аутономне Арбаније с друге стране, стање на те- рену се почело смиравати. И у Србији и у Црној Гори нашао се доста велики број Арбанаса, којима сада није остајало ништа друго него да се мире са новом стварношћу иако им то није мо- гло бити лако. Од народа, који je, и поред свих револта у годи- нама уочи Балканскога рата, изазвао нереде, био повлашћен, Ар- банаси су у Србији и у Црној Гори постали поданици држава Ko­je нису волели. Остало им je било само то, да се помире са новом стварношћу или да се селе у Турску. Заједно са турским жив- љем одсељавале су се, после 1912. године, и арбанашке породи- це, које су исповедале Ислам и биле одане турској држави. «Од1913. године, када je Косовско-Метохијска област имала 497.455 становника, до 1920. године, када je број становника спао на 439.000, укуггао становништво смањило се за око 60.000, а међу њима je био велики број занатлија и других привредника».’)

И Србија и Црна Гора су уводиле редовну власт на ослобо- ђеној територији што није било ни лако ни једноставно. Црна Гора je добила Плевље, Бијело Поље, Беране са Рожајем, Плав и Гусињ, Пећ и Ђаковицу, области где je било јако заступљено арбанашко становништво, које се тешко мирило са насталим про- менама.1) Од свих оних нада и тежњи, које су код Арбанаса буја- ле после оснивања Арбанашке лиге, није било ништа: настало je оно стање које те масе нису желеле.

Када су тамо успоставиле своју власт нису ни Србија ни Цр- на Гора према арбанашком становништву примењивале никак- ве репресалије. Само тамо, где je изазиван неред и побуне морао je бити уведен ред. Управо само на изазивања са арбанашке стра- не долазиле су мере, које се у таквим приликама свагде приме- њују. Власти су желеле мир и настојале на томе да се становни- штво укључи у редован живот и рад. Једно од важнијих питања, које je морало бити решено, било je аграрно питање, јер су вели- ки поседници били махом Арбанаси — муслимани. Да би се ово питање што правилније решило образовала je Црногорска влада

261

Аграрну комисију, која je требала да изведе аграрну реформу на простору који je припао Црној Гори. На територији, која je при- пала Србији као да се овај проблем није постављао у тако ошт- рој мери.

Из извештаја Аграрне комисије се види, да je само из Ђа- ковачке нахије било одбегло са турском војском 69 поседника, који су имали појединачно до 70 рала земље. Премеравањем зе- мље у пет општина Пећкога среза, вршено средином фебруара1914. године, утврђено je да поједини бегови «не знају стање сво- га имања».3) У Фонд земље, на коју je требало насељавати срп- ско становништво, уношена je, углавноме, «царска Mepäja», «без земље ага и бегова па ни оних који су били одбјегли, а то су би- ле највећим делом необрађене земље које je требало крчити».4 И- мања одметника, «качака», била су конфискована и заведена у нарочити инвентар и давана на обрађивање појединцима с тим да приход припада државној каси. Коначно решење о њима тре- бало je да се донесе после закљученога мира с Турском.5) Купо- вине имања, учињене после уласка црногорске војске, нису при- знаване.

Насељавањем je руководио Главни одбор за насељавање на чијем je челу био војвода Гавро Вуковић, а чланови су били: Ми- ло Дожић, Филип Јерговић, Гаврило Церовић и Михаило Ивано- вић. Секретар je био Новица Новичић. Образована су била и два месна одбора у Дећи и Ђаковици. Одбор je радио према Закону о насељавању новоослобођених предјела Црне Горе. Сва земља у новоослобођеним крајевима била je проглашена за државну и- мовину. Држава je задржала за себе право прече купње оне зем- ље која je била у искључивом поседу појединаца.6) Закон je ре- гулисао и сузбијање трговине земљом, арендирање исељених и качачких имања, регулисање односа између ага и чивчија као и начин наплаћивања државних дажбина.

Ово je, несумњиво, био почетак националне колонизације на простору који je био за све Србе веома важан, а коју je прекинуо Први светски рат, да би она била настављена после њега. Та на- стављена колонизација, иако не онако вођена како je требало, о- бећавала je и у националноме и у привредноме погледу много. Тамо су одлазили људи из пасивних крајева и тражили плодни- је тло. које су они, у највећем делу случајева, сами култивиса- ли. Један, иако веома необичан, насељеник на Косову, Адам При- бићевић, дао je приказ овога насељавања на Косову и Метохији. Он вели, да се доста «храбрости тражило да се пође на Косово, у Дреницу, Метохију. Наша je држава, али у крају преовлађује

262

досељ ени арнаутски живаљ, познат под именом ,љути Арнау- тин’ наше народне песме, уз то крај узбуркан одметничким, ка- чачким или у Македонији комитским покретом».7)

Адам Прибићевић, интелектуалац и врло угледан човек, и сам се населио био на Косову, крчио ледину и кроз свој труд и зној стварао скроман посед. Да се, овде, није радило о некој, ус- ко српској, политици насељавања на Косову и у Метохији види се и по томе пгго су тамо долазили и Словенци и Рушњаци.8) У- слови под којима je почињао рад и живот досељеника били су врло тешки. «Некада су досељеници, вели Прибићевић, живели по две до три године дана у граду, у близини додељене земље, немогући се од качака на њу населити. 1925. године прошао je поред мене, кад сам био на орању, у сред белога дана, последњи качак, кога сам видео. Признајем да нисам био пријатно изнена- ђен у таквом случају. .. Насељеници су затим били људи које нису размазили ни природа ни живот. С малим изузетком, поти- цали су из брдских, пасивних крајева. Све наши брђани, горш- таци, храњени пројом, јечменицом, а некад просеницом и зобени- цом, миловани леденим планинским зраком, шибани бурама и засипани сметовима снега, жељни равнице, гладни земље, загри- зали су похлепно у њу, мрвили je, трошили je и удобравали.. . Сумњам да у целој Европи има сељака који би не надмашили већ само домашили овога Србина горштака у издржљивости, способности трпљења и одрицања, у јуначкој одлучности да се ухвати у коштац и носи са овим тегобама».9)

Има нешто истине у ономе шта о тој колонизацији пише А- ли Хадри, да je, наиме, овом колонизацијом требало «изменити национални састав становништва на Косову и Метохији на ште- ту Арбанаса. .. Уједно je требало да насел>енички елеменат ути- че на постепену асимилацију албанашког живља».10) И на једно- ме другоме месту Али Хадри истиче ово исто и вели, да je нова власт хтела «ослањањем на експоненте режима из тога словен- скога становништва обезбедити друштвено-економске и поли- тичке позиције великосрпских хегемониста у овоме делу Југо- славије».'1)

Али Хадри je оптерећен, овде, са три комплекса: арбанаш- ком искључивошћу и комунистичком укалупљеношћу и анти- српском загрижљивошћу. Он, а и бројни други, не може да схва- ти сложеност историјских удеса и свега онога шта je за српски народ значило ослобођење Косова. После низа векова принудно- га денационализирања српскога живља у Старој и Јужној Срби- ји поново се оцртавало време, да се ти наши крајеви почну, по-

263

ново, национализовати и да се и код нашега поисламљенога жив- ља почне разбуђиваше замрле националне свести. Домаћа истра- живања, нарочито она која je вршио Јован Хаџи-Васиљевић, по- казала су, да je код нашега поисламљенога елемента у овим кра- јевима било, још увек, не сасвим угашено национално осећање и сећање на њихово национално српско порекло. У селу Бела Цр- ква, Ораховачка област, живела je породица Попићи: «У овој по- родици се од старине чувала икона и нико ту икону, до пре не- колико година, није померио са онога места где се затекла. Пре неколико година довела се у Попића једна млада Арнаутка, и о- на ту икону склони на таван. Али брзо по том у Попића пође све наопако. Никакав им више посао није цветао. .. док се нису ста- рије жене у кући сетиле оне иконе и повратиле je на њено пре- ђашње место у кући. Прилике су се измениле, и Попићима по- ново пошла напредица».12) Овакав и сличних случајева, видели смо, било je доста.

Нападајући тезу о «Арнауташима» као тенденциозну, која «са научном објективношћу нема никакве везе», Марк Краснићи ипак истиче међусобне етничке утицаје на Косову и Метохији: «Они се, вели он, одражавају како у погледу начина живота и навика, тако и у материјалној и уопште духовној култури... Ме- ђусобни српско-шиптарски утицаји су такође знатни. Они су до- шли до израза за време Турака, па и у каснијем периоду, а одра- жавају се у материјалној и духовној култури, као и у друштве- номе животу уопште. Пре свега, познато je да je фолклор, наро- чито народна поезија, један од елемената који својим заједнич- ким мотивима у многоме везује балканске народе, нарочито Србе и Шиптаре. У овоме погледу се не може тачно рећи до које je мере утицао један народ на други, или коме су припадали прво- битно извесни мотиви и уметничке творевине на томе пољ у.. . Српске породице, немоћне да се саме одупиру зулуму за време Турака, стављале су се под заштиту појединих истакнутих фисо- ва, или фиских поглавара (барјактара), односно виђенијих људи. Кад je неко од Срба признао један фис као свој онда je уживао његову пуну заштиту. Било je случајева да je Шиптар применио крвну освету над Шиптаром што je убио Србина који je припа- дао његовом фису. Иначе фис није никако дирао у национална и верска осећања Срба, који су своју солидарност са Шиптарима изражавали тиме што су припали некоме фису, тј. ономе који je био најјачи у средини».13)

И ови моменти су, свакако, поред стварности коју je донело ново доба, утицали да се арбанашке масе код нас све више сљуб-

264

љују са новим стањем и да нову државу почињу сматрати сво- јом. Познато je, да je седам Арбанаса из Јабланичкога среза до- било 1914. године Карађорђеве звезде за показану храброст у биткама са аустро-угарским трупама. Азем Бејта, познати вођа качака, учествовао je, 1918. године, у истеривању немачких тру- па из Србије.'") У једноме летку арбанашке омладине са Косова и Метохије, који je издат поводом 550-годишњице Косовске бит- ке, указује се на то да je Југославија и њ ихова отаџбина. Ово je, истииа, било после италијанске окупације Арбаније, априла 1939. године.15)

За време Првога светскога рата Арбанасе на Косову и Мето- хији су повлађивале и Аустро-Угарска и Немачка. У немачкоме војноме стану потписана je, 17-18. маја 1917. године, погодба по којој и Призрен и Приштина треба да припадну Арбанији.16) На- де Бугара, да ће њима прићи становништво овога краја нису се оствариле. Није им помогло чак ни обећање да ће, после рата, добити Велику Арбанију. Онај део Арбанаса, који je пришао Бу- гарима није то учинио из љубави према њима, него «из тренутне материјалне користи и због пљачке».17)

2.

Процес сређивања односа између Арбанаса и српске власти на Косову и Метохији омело je избијање Првога светскога рата и све оно што je он донео собом. За време повлачења српске вој- ске кроз Арбанију није држање Арбанаса било свуда исто. Ни а- утономна Арбанија, која je у личности принца Вида добила сво- га владара, није била успела да се среди. Принц Вид je остао и- грачка у рукама племенских поглавица, који су држали сву власт у својим рукама. На овоме простору су се и даље укршта- вали утицаји Италије и Аустро-Угарске. «Националне аспираци- је и борба албанскога народа да створи своју независну државу биле су само формално остварене по распаду Отоманске импери- је у Европи и завршетку Балканских ратова 1913. . . Међутим, кад je избио први светски рат, односно када je Турска у њега ступила на страни Централних сила у Албанији je дошло до по- буне. Принц Вид je једноставно побегао, а у односу на зараћене империјалистичке силе сами су се Албанци углавном поделили у две групе: једни за Централне силе ,а други за Антанту. У међу- собноме сукобу груиисали су се према својим племенским и ло- калним интересима. У том општем метежу у Албанији, ослања- јући се на подршку коју je добио од Антанте и од Србије и Црне

265

Горе, највише je имао успеха Есад-паша, бивши командант од- бране Скадра у Балканскоме рату, који je са својим присталица- ма под својом командом углавноме држао Средњу Албанију са седиштем у Драчу».18)

За време повлачења српске војске кроз Арбанију, које je би- ло разноструко тешко, арбанашко становништво се држало не- једнако. Најнепријатељскије je било држање римокатоличкога свештенства и становништва, које je било под јаким утицајем А- устро-Угарске. Када су аустро-угарске трупе ушле у Пећ и Ђа- ковицу настало je «масакрирање Срба који се повлаче». Мали- сори су устали на оружје против Срба «подстицани од католич- кога свештенства», а у области Маћи избила je побуна против Е- сад-паше, који je био предусретљив према Србима.19) «Док je срп- ска војска при своме повлачењу кроз Северну Албанију била на- падана од католичкога дела становништва, харангираног од ка- толичкога свештенства и других аустријских агената, у Средњој Албанији, која je стајала под утицајем Есад-паше и њего-вих при- сталица, становништво се, углавном, односило пријатељски пре- ма српској војсци».'0)

Нарочито непријатељско je било држање Италијана, који су били окупирали Валону. Италијанске војне власти су биле за- браниле српским трупама пут ка Валони. Неколико узастопних годишта будући регрута (од 16 до 20 година), које Србија беше спасла да не остану у ропству Аустријанаца, Немаца и Бугара, беху успели да у огромним масама стигну у Средњу Арбанију и да, на домак Јадранскога мора, услед поменуте забране, помру сви од глади и изнурености.. . стари и оболели краљ Петар беше из Драча отишао у Валону, да ту сачека одлуку савезника о бу- дућој судбини српске војске. Али у Валони, чим je стигао, он до- би једну сасвим обичну заповест од италијанскога команданта места: да у року од 24 сата има са својом свитом, која je износи- ла четири човека, напусти варош. После тога он беше отишао у Солун где je био примљен и дочекан од свога старог ратног друга, генерала Сараја».21) Војвода Живојин Мишић, који je и сам прешао Арбанију, записао je ово: «.. .У току два месеца у- мрло je 150.000 војника и избеглица. Од 40.000 регрута прелаз преко Албаније преживело je свега 8.000».22)

Развој догађаја на ратиштима и све изразитије победе сила Антанте поново су поставиле на дневни ред питање одаоса Срба и Арбанаса. Слом Централних сила био je избацио Аустро-Угарску из игре у Арбанији. На њезино место ступа сада Италија, која je имала од сила Антанте којима je пришла, одређена обећања: по

266

Лондонскоме уговору од априла 1915. године Италија je требала да добије у трајни посед Валону и острво Сесано са залеђем: «У односу на преостали део албанске државе, Италија je добила и формално признање прстектората над њом, самим тим што je о- на у међународним односима имала да заступа Арбанију».23)

После завршетка Првога светскога рата, у коме je и Србија била победник, настао je између Италије и нове југословенске државе у настајању сукоб око утицаја у Арбанији. Радило се о томе ко ће пре стићи у Скадар и одатле проширити свој утицај на Северну Арбанију. Да не би била изненађена српска влада je, још у марту 1917. године, намеравала да «од Црногораца и Алба- наца створи једну посебну војну експедицију, која би имала да упадне у Црну Гору и Северну Албакију и да тамо, поред вој- ничке, изврши и одређену политичку мисију. Али Врховна ко- манда није прихватила овај план, јер није имала поверења у је~ дну посебну црногорско-албанску јединицу».24) Влада je, међу- тим, остала при своме плану и за команданта ове јединице био je одређен генерал Милош Васић. Одреду je био дат назив «Скадар- ска група». Задатак му je био, «да брзом акцијом из Метохије што пре протерају све непријатељске делове који би се још на- лазили у Црној Гори и да овладају на првом месту Скадром».25)

И поред, знатним делом, непријатељскога држања арбанаш- кога становништва према српској војсци за време њезинога по- влачења кроз Арбанију, нису ни српска влада ни српска Врхов- на команда смерале никакве одмазде. У Инструкцијама које су дате речено je да поступак према арбанашком становништву тре- ба да буде добар како се оно не би изазвало на отпор, који би мо- гао да спречи извршење главнога задатка Скадарске групе.26) На крају Упутства војвода Мишић подвлачи, да однос према арба- нашком становништву треба такођер да буде пријатељски, и да ће се, у томе циљу, «команданту другог југословенског пука да- ти повећа сума новаца ради исплате реквизиција».27)

До формирања посебне «Скадарске групе» није ипак дошло, него je командант Другога југословенскога пука, који je био у Пећи, добио наређење да што пре уђе у Скадар. У наређењу се, поред осталога, каже: «.. .Било би од великога интереса да у Ска- дар стигнете пре италијанских трупа, које ће можда доћи са ју- га иако би требало да се задрже, по уговореним споразумима, ју- жно од Маће. Ако би талијанске трупе покушале да вас уклоне из Скадра, одбити то категорички и тражити упутства од Врхов- не команде».28)

267

Четири дана касније ово je измењено: у Скадар улазе енгле- ске, француске и италијанске трупе, а од српске војске само је- дна чета, која ће бити под француском командом.29) Чим су се на- шли у Скадру Италијани су почели политичку акцију: «Они су се нарочито борили против евентуалних планова да се Скадар и Северна Албанија прикључе новој југословенској држави. Као противтежу таквим плановима, Италијани су у својој пропаган- ди истицали независну Албанију, надајући се да ће je тако чита- ву ставити под свој протекторат».30) Пропаганда je проширена би- ла и на градове Улцињ и Бар са намером да се цело Црногорско приморје споји са Арбанијом што je учињено априла 1941. годи- не после слома Југославије.

И у овој ситуацији се Есад-паша држао као пријатељ Срба. Из Париза, где се тада налазио, поручио je својим људима у Ска- дар, «да се у свему држе солидарно са српским трупама у Скад- ру и да се за савете имају обраћати само команданту српских трупа».3') У исто време вођена je врло активна антисрпска про- паганда. У Скадру je, 28. новембра 1918. године, одржана просла- ва дана независности Арбаније на којој су учествовали претстав- ници из целе Арбаније. «Скадар je био изабран као место просла- ве да би се тиме манифестовала његова нераздељивост од Алба- није. Манифестовало се кроз варош и држани разни говори, ко- јима je тражена Велика Арбанија, у чији би састав ушли чак и Скопље и Нови Пазар».32) Пре тога су, 22. новембра 1918. године, српске трупе биле напустиле Скадар. Енглеске и француске тру- пе напустиле су Скадар марта 1920. године, а италијанске крајем маја исте године.

Српска акција у Скадру, где су радиле две антијугословен- ске групе, није уродила никаквим плодом. Једну групу су сачи- њавали Скадрани, већим делом католици, а другу избеглице са југословенске територије, које су се биле окупиле у Скадру. Ра- дило се, овде, скоро искључиво, о муслиманима — Арбанасима, који су ту формирали такозвани «К осовск и комитет» и почели да издају лист «Попули» (народ). Први број овога листа, који je узашао почетком 1919. године, имао je антијугословенски ка- рактер.33)

Са овом антијугословенском акцијом су се повезали и прва- ци Плава и Гусиња, где je избио један устанак, који се проширио према Пећи и Ђаковици. Устанак je почео прве половине фебру- ара 1919. године: 9. фебруара кренуле су три колоне преко Деча- на, долином Бистрице и преко Ругове у правцу Пећи, али су би- ле поражене. Са побуњеницима из Плава и Гусиња борба се во-

268

дила и 19. и 20. фебруара, али су побуњеници, и поред упорнога отпора, били савладани. «Са побуњеницима су се повукле и њи- хове породице. Тако се у Скадру нашло око 2.000 избеглица из Плава и Гусиња».3,1) У Београду се, и то с правом, држало да je ова побуна дело Мталије и краља Николе, који се није мирио са положајем у коме се нашао.35) Побуну су помагале и присталице крал>а Николе, којих je било у Скадру. «Ови људи краља Нико- ле одржавали су састанке са претставницима избеглица, па су преко њих успоставили везу са скоро свим главарима погранич- них албанских племена, од којих су многи положили заклетку крал>у Николи».34)

Сређивање односа између краљевине Срба, Хрвата и Слове- наца и Арбаније, која je после Првога светскога рата висила у ваздуху, ометале су Велике силе, које су имале обавеза према И- талији. Оне су, исто тако, имале обавеза и према Србији, која je прерасла у краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У јануару 1920. године предлагале су француска и енглеска влада ултимативно влади Срба, Хрвата и Словенаца да прими део Далмације и Ар- баније, али да, као накнаду за ово, Италија добије Ријеку.37) У - опште, питање припадања Ријеке и Скадра повезивано je на Кон- ференцији мира и било тешко решиво због тежњи Италија да до- бије и једно и друго. Са југословенске стране одлучивајући фак- тори у овим преговорима били су Никола Пашић и др Анте Трум- бић, који се нису увек слагали у томе коме од ова два града тре- ба дати првенство. Југословенска делегација je тражила обадва ова града за себе, али није добила ниједан, јер je, поред остало- га, италијанске захтеве у Арбанији помагао и Вудро Вилсон.38)

Радило се о томе да ли ће, и под којим условима, моћи бити очувана независност Арбаније. Пашић je, у томе правцу, пома- гао арбанашке националисте у Паризу «како би се сузбила свака могућност трампе и давања Италији Ријеке а Југославији Скад- ра. Пашић je обележио своје жеље: ,Албанија као слободна др- жава и не даје се ништа ни Италији ни Грчкој ни Југославији, а само ако то може да се оствари, Југославији се даје стратегијска граница’. Мислио je да су се албански делегати у Паризу ,увери- ли да наша држава искрено заступа њихову независност у гра- ницама које не задиру у нашу територију’, али je сумњиво да ли ће се моћи нешто урадити и ,да ћемо моћи сачувати их од итали- јанскога протектората’ ».39)

Заузимајући овакав став Никола Пашић je, 25. децембра 1919. године, резоновао овако: «Дубљи и виши интереси нашега народа захтевају од руководилаца нашом будућом политиком да

269

нађу начина да та два народа, који живе не само као суседи хи~ љаду и неколико стотина година, него и заједнички, ступе у те- сне пријатељске везе, да се солидаришу у одбрани Балканаодту- ђих утицаја».40) У своме извештају, од фебруара 1920. године, Пашић je истакнуо како Вилсон «на једној страни брани Алба- нију од нас, а на другој страни доводи у Албанију Италију, нај- опаснијега непријатеља не само албанскога народа, него целога Балканскога полуострва. Вилсон у својим нотама брани од нас принцип народнога самоопределења, а у исто време даје мандат за уређење Албаније једној великој сили, која je открила своју балканску политику у борби са Југославијом и увлачи Италију у Албанију и на Балканско полуострво».41) ГГашић je, јануара 1922. године, пред Народном скупштином истицао, да се он борио за независност Арбаније и био од посланика подржан у томе.42)

Када je реч о игри Великих сила на Балкану треба помену- ти и то, да je Аустро-Угарска у понуди сепаратнога мира Србији нудила јој врло повољне услове. Руски посланик у Атини, Ди- мидов, јавио je својој влади, 28. маја 1915. године, о једној овак- вој понуди, учињеној преко грчке владе, «на основи да Северна Арбанија буде уступљена Србији, и да се даду широке аутоно- мије српским областима у Хабзбуршкој монархији».43)

Напуштање претензија да се и Скадар укл>учи у краљевину Срба, Хрвата и Словенаца није југословенској влади падало ла- ко, али je ипак одбијала да помаже черечење Арбаније. Цео срп- ски народ, а нарочито Црна Гора, желели су да Скадар припад- не њиховој држави. Андрија Радовић, који je и на Конференци- ји мира играо неку улогу, тражио je да српске трупе окупирају Скадар после повлачења савезничких трупа, али то влада није примила. Радовић je ово своје тражење објаснио на седници ју- гословенске мировне делегације, 4. априла 1919. године, овако: «Требало je одмах и безусловно тражити Скадар у састав наше државе; Скадар je увек био у засебном специјалном положају и одвајао се од целе Албаније; Црна Гора никад није одустајала од тражења Скадра; она га je могла добити и раније уз извесне ком- пензације Аустрији; он je за Црну Гору животно питање као што je с друге стране и за Скадар сам животно питање да буде у са- ставу наше државе, он иначе не би могао остати без хинтерлан- да (залеђа), који припада нама и који се протеже чак до Крагу- јевца».44)

Анте Трумбић je, у разговору са француским дипломатима. указивао на «географско јединство Северне Арбаније и Црне Го- ре, позивајући се на крв у два маха проливену за Скадар, и тра-

270

жио да Скадар, у колико се буде нарушио интегритет и сувере- нитет Албаније, припадне Црној Гори, тј. краљевини Срба, Хр- вата и Словенаца».'15)

Ништа од овога свега није остварено. Скадар се претварао у центар антијугословенске активности: 4. марта 1920. године одр- жана je у Скадру велика скупштина арбанашких првака међу којима су били и неки прваци са Косова. Скупштина je изабрала делегацију од четири члана, која je требала да иде на конферен- цију амбасадора у Париз.46) И црногорска емигрантска влада je покушавала да од Скадра направи центар за своју активност против краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Стање у Арбанији није се смиравало. Миридити су се побунили против централне власти и послали једну делегацију у Женеву да траже засебну републику. Арбанашка влада je оптуживала владу СХС, да она помаже ову побуну и да има претензија на арбанашку територи-ју-47)

Новембра 1921. године конференција амбасадора у Паризу утврдила je границе Арбаније, «које су се углавноме поклапале са оним које je утврдила конференција амбасадора у Лондону 1913. године».48) Ово je, ускоро, потврдило и Друштво народа у Женеви и тиме je и питање Скадра било скинуто са дневнога реда. После протеривања Италијана из Арбаније стање се почело сре- ђивати. «Очигледно je, вели Вук Винавер, београдека политика имала као прву алтернативу независну Албанију, тј. истеривање италијанских трупа из целе Албаније и Валоне, а тек онда др у гу алтернативу: ако Валона остане италијанска, онда север дели- мично Југославији».49) Са решењем граница Арбаније и ствара- њем југословенско-италијанскога споразума било je уклоњено и «Црногорско питање» као међународни проблем, а Енглеска je могла тврдити да je то нека врста плебисцита за Југославију».50)

Италијанска пропаганла није престајала ни у Арбанији ни међу Арбанасима, који су живели у краљевини СХС. Она je пот- стицала на побуне и предочавала Арбанасима стварање Велике Арбаније. Дошло je до арбанашких побуна у Дреници и на Ко- сову, али су те побуне биле брзо савладане. Акција се развијала из Скадра преко Плава и Гусиња све до Дебра. Италијански от- правник послова у Београду тражи, 3. јануара 1919. године, да се наша војска повуче из Пишкопеје, Хаса и Љуме. «Добио je одго- вор, да су југословенске трупе само у оним крајевима из којих су истерани непријатељи».51)

Ове побуне су погоршавале однос на терену, јер су изазива- ле одмазде, које нису могле изостати тамо где су побуњениди од-

271

бијали да предају оружје. «У једноме сукобу погину 10 до два- десет војника. Војска je одмах почела топовима да руши побуње- ничке куће. А онда je окружни начелник у Пећи 17. априла 1919. јавио да je ушао у траг завери која je припремала побуну у Ме- тохији. Качачки вођа Азем Бејта сукобио се 28. априла са вој- ском, na je бомбардовано село Сухо Грло. Одмах се покрет проши- рио и у мају извештаји говоре о правој побуни у Дреници».52)

Побуне су угушене, јер нова држава Срба, Хрвата и Слове- наца није била Турска у распадању. Угушујући побуне домаћих Арбанаса југословенска влада je помагала национални покрет у Арбанији, који je ишао за тим да из земље истера Италијане, «при чему je наравно било за југословенске руководиоце важни- је да Италијани оду из Албаније него да Југославија добије део Албаније».53)

Догађаји у Арбанији су се развијали доста драматично. Есад -паша je пришао Италијанима; дошло je до националне скупшти- не у Лушњу; Драчка влада je била збачена и формирана нова, која je послала нове делегате за ГГариз. У Београд су дошла два делегата и тражила признање независне Арбаније у границама од 1913. године; 10. марта 1920. године ушао je Ахмет-бег Зогу у Скадар; италијанске трупе су се почеле да повлаче из земље. Из- међу Николе Папгића и Нитија склопљен je споразум о ствара- н>у независне Арбаније у границама од 1913 године, али се Нити одупирао да напусти Валону. Пашић je, 3. марта 1920. године, пи- сао: «Требало би покренути албанска племена да се бране од И- талије».64) У томе их je краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у- срдно помагала.

ЛИТЕРАТУРА

1) М арк Краснићи, Савремене друштвено-географске промене на Косову и Метохији, Приштина 1963, ст. 23.2) Ђоко Пејовић, Аграрна политика црногорске владе у крајевима осло-

бођеним у Балканском рату 1912, (У «Историјски записи», год. V III, кш. XI.. св. 1-2, 1955, ст. 215).3) На истом месту, ст. 217.4) На истом месту, ст. 218.5) На истом месту, ст. 220.6) На истом месту, ст. 221, 223.7) Адам Прибићевић, Од господина до сељака, Виндзор, 1953, ст. 45.8) На истом месту, ст. 45-46.9) На истом месту, ст. 45.

10) А ли Хадри, Косово и Метохија у краљевини Југославији, (У «Историј- ски гласник», 1-2, 1967, ст. 74.

272

11) А ли Хадри, Национално угњетавање шиптарске народности и став и борба КПЈ за национална права Шиптара за време старе Југославије, (У «Gjurmime Albanologjike», 2, 1965, ст. 147).12) Јован Хаџи-Васиљевић, Муслимани наше крви у Јужној Србији, (У «Братство» друштва Св. Саве, књ. X IX , 1925, ст. 59).13) Марк Краснићи, Савремене друштвено-географске промене, ст. 220, 222.14) Вук Винавер, Италијанска агитација против Југославије на албанско- југословенској граници 1918-1920. (У «Историјски записи», год. X IX , књ. X X III, св. 3, 1966, ст. 480, белешка 10).15) А ли Хадри, Национално угњетавање.. . , ст. 160.16) Крсте Битковски, 1'лад, страдања и отпор становништва Косова и М е- тохије за време бугареке окупације 1915-1918, (У «Историјски гласник», 4, 1963, ст. 83).17) На истом месту, ст. 93.18) Милан Ж . Живановић, О евакуацији српске војске из Албаније и ње- ној реорганизацији на К рф у (1915-1317) према француским изворима, (У «Историјски гласник», књ. X IV -X V , 1963-1965, ст. 280).19) На истом месту, ст. 262.20) На истом месту, ст. 280-281.21) Ђурђе Јелинић, Нова Србија и Југославија, ст. 346.22) Војвода Живојин Мишић, М оје успомене, ст. 352.23) Милан Ж . Живановић, О евакуацији.. . , ст. 280.24) Димо Вујовић, Ослобођење Скадра 1918. године и стање на црногорско -албанској граници, (У «Историјски записи», год. X III, књ. X V II, св. 1, 1960, ст. 93-94).25) На истом месту, ст. 95.26) На исто меего, ст. 95.27) Војвода Ж ивојин Мишић, Моје успомене.. . , ст. 376.28) Димо Вујовић, Ослобођење Скадра.. . , ег. 95.29) На истом месту, ст. 96.30) Ка истом месту, ст. 99.31) На истом месту, ст. 103.32) На истом месту, ст. 105.33) На истом месту, ст. 110.34) На истом месту, ст. 112-113.35) Ка истом месту, ст. 115.36) На истом месту.37) Вук Винавер, Италијанска акција против Југославије.. . , ст. 509.38) Анцреј Митровић, Југославија на конференцији мира 1919-1920. Бео- град 1968, ст. 171.39) Вук Винавер, Италијанска акција.. . , ет. 509.40) Ra истом месту, ст. 509.41) На истом месту, ст. 510.42) На истом месту.43) Милан Џ. Ђорђевић, Срби и Југословени за време рата 1914-1918, Бео- град 1922, ст. 62, белешка 2.44) Андреј Митровић, Југославија на конференцији.. . , ст. 170.45) На истом месту, ст. 173.46) Димо Вујовић, Ослобођење Скадра.. . , ст. 119.47) На истом месту, ст. 126.48) На истом месту, ст. 128.49) Вук Винавер, Италијанска акција.. . , ст. 502.

273

50) Вук Винавер, О интересовању енглеске јавности за проблем Црне Го- ре после Првога светскога рата, (У «Историјски записи», год. X V III, књ. X X II, св. 1, 1965, ст. 181).51) Вук Винавер, Италијанска акција.. . , ст. 481.52) На истом месту, ст. 491.53) На истом месту, ст. 501.54) На истом месту, ст. 513.

274

СРПСКО ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ У АРБАНИЈИ И ДОБИЈАЊЕ САМОСТАЛНОСТИ

АРБАНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У односима између Арбанаса и Срба, нарочито после Прво- га светскога рата, играло je доста важну улогу и Српско црквено питање у Арбанији. Оно се односило делом на Скадар и његово подручје, а делом на погранични појас између Арбаније и кра- л>евине Срба, Хрвата и Словенаца. Колики je био број нашега живља тамо не можемо данас утврдити. Стефан Цанков je, упад- јбиво пристрасно, навео да je у Арбанији остало 25.000 Јужних Словена од којих je било 10.000 православних а 15.000 муслима- на. Он их je све, без устручавања, назвао Бугарима, али међу о- ве православне није рачунао Србе у Скадру и његовој околини.')

Време од краја Балканскога рата до краја Првога светскога рата било je, у црквено-административноме погледу, провизори- ум. После Првога светскога рата појавило се питање црквене ју- рисдикције над овим нашим живљем. Два су момента овде игра- ла важну улогу: питање одржања српске национелне мањине и питање канонскога разграничења између Српске православне цр- кве и Васељенске патријаршије под чијом je канонском управом стајала Православна црква у Арбанији. За време турске власти на овоме подручју су се сукобљавали утицаји Васељенске патри- јаршије и Бугарске егзархије. До укидања Пећке патријаршије (1766) и Охридске архиепископије (1767) ови крајеви су потпада- ли под њихову црквену управу, а после тога под управу Васе- љенске патријаршије.

За Србе су били од посебнога интереса Скадар и шегова око- лина. За Скадар су, зна се, везани бројни догађаји из историје Срба и многе успомене. У Скадру je, како пише и архиепископ Данило II, замонашена краљида Јелена, жена краља Уроша I. To je било у цркви св. Николе, коју je она и подигла. Архиепис- коп Данило II пише; «Призвавши христољубива једнога нарочи- тога од монаха својих, најчаснијега старца по имену Јова, из ње- гове руке прими монашки образ (свету схиму) у цркви св. Нико- ле, у славноме граду Скадру».2) Код Скадра се, «на обали реке Дримца», налазио двор цара Душана (када je још био престоло- наследник).3) За Скадар се, у целој својој историји, борио српски

275

народ и сачувао према њему сентиментално осећање, које није избледило ни код потомака, нарочито оних из Црне Горе. Милан Стојадиновић наводи у својим «Мемоарима» како je патријарх Гаврило Дожић био одушевљен када му je казивао о понуди И- талије у вези њезинога намераванога уласка у Арбанију: Југо- славији je нуђен Скадар и део Северне Арбаније. Када je ово чуо патријарх je узвикнуо: «Ах, то би било славно. Ми Црногорци смо изгубили толико људи у јуришима на Тарабош да бисмо ос- војили Скадар, али нам га савезници не дадоше. .. О њему се уз гусле певало. .. Ja бих у томе случају, са Вама заједно, на челу наших трупа, ушао у некадашњу престоницу Иве Црнојевића... Камо среће јуначке да се то оствари, заврши патријарх, а очи су му сијале од задовољства и једне наде, која се неочекивано по- јавила».4)

Скадар je припадао под јурисдикцију рашко-призренске ми- трополије, која се у X IX веку простирала од Бијелога Поља до Скадра и Охрида».5) «Од присаједињења рашке и скендеријске (старозетске) епархије призренској, па све до 1879. године, раш- ко-призренска митрополија, како се она тада називала, заузима- ла je простор од Скадра, Улциња, Подгорице, преко бивших тур- ских Васојевића до Бијелога Поља, кроз Ново-Пазарски санџак северно од Шаре и Качаника све до Призрена. А пошто су изве- сни крајеви, Улциш и Подгорица, припали Црној Гори, онда се тај губитак потпунио 1880. године тиме што су овој епархији припали П љ евљ е , Прибој и Пријепоље».6) У Скадру je постојала српска православна црквено-школска општина, која je у X IX ве- ку била активна. Србима ове општине пише, 30. маја 1850. годи- не, рашко-призренски митрополит ПартениЈе, Грк, да они добро чувају православље, да шаљу децу у српску ш колу («а деца пра- вославна нека уче свој језик и закон») и да им учитељи не буду «пашопортлије», него Султанови поданици.7)

После Балканских ратова ове се изменило. Пошто je Пећ припала Црној Гори била je обновљена Пећка епархија, која je дошла под јурисдикцију црногорскога митрополита на Цетињу. За првога епископа ове епархије je дошао др Гаврило Дожић по- што je прво био изабран од Васељенске патријаршије за митро- полита рашко-призренскога.8) После Првога светскога рата ова епархија je остала у границама из 1912. године. «До 1926. године управљао je Пећком епархијом призренски епископ Михаило, а од тада има свога епископа, Јеротеја Гавриловића, који станује v вароши Пећи; пошто je сам Пећки манастир претворен поново у Патријаршијску ставропигију, те подпада директно под патри-

276

јарха».9) Из једнога званичнога акта Св. архијерејскога синода Светоме архијерејскоме сабору, од 25. новембра 1924. године, ви- ди се да je влада Црне Горе била решила «да посвети већу бригу нашем народу у овоме крају: 1914. године постављени смо (Вик- тор) за Митрополитскога намесника у Скадру. Али аустријска о- купација и наше конфинирање прекинули су нашу делатност све до краја светскога рата».10)

После Првога светскога рата регулисани су односи између Српске православне цркве и Васељенске патријаршије. To je у- чињено одлуком Цариградског синода од 19. марта 1920. године број 2056") и Томосом Цариградске патријаршије од 19. фебру- ара 1922. године број 1198.'2) Однос према српскоме црквеном пи- тању у Арбанији објаснио je др Георгије Летић овако: «Када да- кле Цариградска патријаршија за издавање поменутог Томоса није поставила увет да се митрополија рашко-призренска и О- хридска одрекну својих делова у Албанији, нити je она питање јурисдикције тих делова решила, а још мање у споразуму са тим митрополијама, јасно je да су те митрополије у целини (неокр- њено) са свим својим стеченим правима прешле у састав Српске цркве и до сада те митрополије (данас епископије), односно Срп- ска црква, имају да одлуче о односу тих својих делова у Алба- нији и да о томе директно преговарају са албанском државом и претставницима будуће Албанске православне цркве».13)

Сергије Троицки je истицао, да ове две епархије чине «јед- ну непрекидну територију и због тога на основу горе наведенога 118 Картагинскога правила, морају бити потчињене истој цркве- ној српској власти, док, напротив, од територије Цариградске па- тријаршије оне су одељене другим државама и због тога, на ос- нову 17 Картагинскога правила и тумачења овог правила у зва- ничном Зборнику Цариградске цркве — Пвдалион, оне не мо- рају да буду потчишене Цркви Цариградској».м)

2.Када je извршено разграничење између краљевине СХС и

Арбаније поставило се одмах и питање опслуживања нашега жи- вља, које je остало под влашћу арбанашке државе. Из првих по- ратних година имамо неколико интересантних сведочанстава о настојањима наших, и црквених и државних, власти да се помо- гне нашем живљу који je остао под арбанашком влашћу. Никола Пашић, тада претседник Министарскога савета, пише, 11. јуна1922. године, патријарху Димитрију и скреће му пажњу на поло-

277

жај нашега намесништва у Скадру, «које стоји под непосредном јурисдикцијом Ваше Светости као главара Пећке архиепископи- је» и истиче да би «било у интересу наше Свете Цркве и тамош- њега нашега народа да се то намесништво подигне на степен ви- карнога епископата, а садашњи намесник у чин викарнога епи- скопа».15) Пашић, даље, истиче, да je ово жеља нашега тамошње- га народа, коју je изразио преко наше Делегације у Скадру: «По- треба ова постала je још живља усљед тога, што je Скадар остао изван граница наше краљевине».16)

Не располажемо, за сада, подацима о томе када je створеи наш викаријат у Скадру и када je Виктор рукоположен за епис- копа и опет послат у Скадар. Из једнога извештаја патријарха Димитрија Светоме архијерејскоме синоду, од 15/28. септембра1923. године, види се да je тај викаријат већ постојао и да je Вик- тор био у Скадру. Патријарх преноси Светоме синоду извештај, који je добио из Скадра. Из тога се извештаја види какво je тада било стање у Скадру. Стање није било добро: наш српски живал^ тамо страдао je и од притиска арбанашких власти и од римокато- личке пропаганде: «За многе je обала Јадрана била полазна тач- ка продирања, те je на тај начин наш елеменат у овоме крају био први на ударцу. Они себи (католички мисионари) поред ка- толичке пропаганде, стављају у задатак однарођавање нашега е- лемеита; све што je потсећало на српску прошлост уништено je ».17)

Епископ Виктор истиче да се и православни Арбанаси нала- зе у вртлогу борбе својих вођа и ако «буду остављени сами себи мораће подлећи двострукој сили: политичким властима и итали- јанском новцу».18) Виктор тражи моралну и материјалну помоћ, «да се хитно и енергично стане на пут мешању страних елемена- та у ствари наше цркве; а да му се материјално поправи стање, потребно je да наша држава нађе начина да му економски при- тече у помоћ, док je још време».19) Извештај епископа Виктора je достављен министру спољних послова «с молбом за дејство да се нашим црквеним органима у Скадру омогући несметано врше- ње дужности, као што je то од увек било, док се не регулише но- ви статус Православне цркве у Албанији и однос исте према на- шој Патријаршији».20)

Када je Арбанија постала самостална држава појавила се код православних Арбанаса разумљива жеља да и они добију црквену самосталност. Још 1908. године православни Арбанаси, исељени у Северну Америку, прогласили су своју самосталну ар- банашку цркву у Северној Америци са седиштем у Бостону.21)

278

Православни конгрес, одржан 1921. године у Корчи, прогласио je независност Арбанашке правоелавне цркве без пристанка Ва- сељенске патријаршије. Устезање Васељенске патријаршије да ову Цркву призна имало je за последицу протеривање архиепи- скопа Грка из Арбаније. Када се већ једном почело ићи путем своје воље онда се није заустављало: 12. септембра 1922. године одржан je други православни конгрес у Берату и проглашена а- утономија Албанске православне цркве са седиштем у Корчи. О- колности под којима je ово учињено биле су сасвим неповољне: није било довољно епископа који би могли чинити Св. синод ове цркве, која се прогласила аутономном. Из Северне Америке je био дошао Фан Ноли, који je постављен за епископа у Драчу, у Корчи je био епископ Јеротеј, а трећи епископ Христифор Киси био je у Берету. Због активнога учешћа у унутрашњеполитич- ким борбама и образовања своје владе, са које je брзо био збачен, Фан Ноли je морао брзо да напусти Арбанију.22)

Арбанашки православни конгрес у Берату донео je био, сеп- тембра 1922. године, Статуте аутокефалне православне цркве у Арбанији. Већ 6. децембра 1922. године Министарство спољних послова краљевине СХС доставило je канцеларији Патријарши- је СПЦ српски превод ових статута.23) Ови Статути су кратки, и- мају свега 14 чланова и врло су невешто састављени. Поред Све- тога синода важно тело je и «Високи савет» чијега претседника бира конгрес. Члан пети Статута ставља «Високом савету» у ду- жност, «да се споразуме са Светом Васељенском патријаршијом и евентуално са другим патријаршијама и автокефалним право- славним црквама, да се званично призна независност наше црк- ве».24)

Службени језик Арбанашке православне цркве je арбанаш- ки: «Но ако неки од клера нису извежбани на томе језику или у- след тога што недостају неки потребни услови за то даде се пра- во служити другим језицима, као и до сада, старајући се уколи- ко je могуће да на албанскоме језику служе: а) благодарење за државу и цркву, б) Еванђеље, Апостол и проповед, в) Оченаш и уз то што више могу».25) Ово се, несумњиво, односило на грчки и словенски језик. Када се буде формирао Св. синод од четири е- пископа они ће морати «у року од три меееца да сазову црквени сабор и да изгласају опнгги црквени Статут, оснивајући се на на- рочита правила за изборе».26)

После сабора у Берату почели су преговори са Васељенском патријаршијом,27) али се није могло доћи до споразума. «Гласник» службени орган СПЦ, (од 1-14. децембра 1923. године) јавља, да

279

je арбанашка делегација била у Цариграду «ради црквенога пи- тања у Албанији», али je Васељенски патријарх «изјавио да не може признати цркве у Албанији него да би могао признати само њену Аутономност». Арбанашка влада није признала овај пред- лог. «Она je настојала да омете учешће трију епархијских епи- скопа у избору патријарха или бар да православни народ у Ал- банији прогласи да та три епископа не учествују у избору у име његово него у име своје».28)

Док су трајала упорна настојања православних Арбанаса да добију црквену самосталност однос и њихов и арбанашких влас- ти и према нашем викарном епископу у Скадру и према настоја- њима Охридскога епископа (тада je то био др Николај Велими- ровић). да наш живаљ у Арбанији добије потребан број душебри- жника, био je непријател>ски. Из Извештаја, који je Свети архи- јерејски синод, 12-25. новембра 1924. године, поднео Светове ар- хијерејскоме сабору види се какво je било стање у Скадарскоме викаријату. Овај се Извештај Светога архијерејскога синода те- мељи на Извештају епископа Виктора и на Извештајима Мини- старства спољних послова краљевине СХС. Према овим Извеш- тајима арбанашка влада je тек 4. новембра 1923. године одобри- ла епископу Виктору вршење црквених обреда. «Том приликом, вели се у Извештају Светога архијерејскога синода, изрекао je префект и ове карактеристичне речи: да се епископу викару Виктору као православноме епископу — пријатељу и госту одо- брава служење за своје личне верске потребе. Што значи, да се нашем епископу викару дозвољава само чинодејствовање без признања осталих њ егови х права као православнога епископа Скадарскога» ” )

Префект je овакву своју изјаву објашњавао тиме, да Грци и Румуни не би тражили исто право. Свети архијерејски синод, међутим, истиче, да има сазнања о томе, да се арбанашка влада непријатељски понаша «према нашој цркви и нашем живљу та- мо».30) Свети архијерејски синод наводи и доказе о томе, које je био прибавио наш конзул у Корчи: у Драчу je био посвећен «је- дан православни хришћанин из Лина за свепггеника у Лину, а то je једно од оних места, која су у области Охридске епархије. а територијално припадају држави Албанској, а над којима je местима и даље задржана власт и јурисдикција епископа Охрид- скога.3’) Из села Јабуништа, срез Струга, пребегао je у Арбанију свештеник Стојан Стојковић, «иначе велики бугарски пропага- тор» и врши свештеничку дужност у селу Врдлина: «Из само та два примера јасно се види колико je албанска и црквена и поли-

280

тичка власт непријатељски расположена према нашој цркви у Албанији».32)

Наводе се, даље, мере које je Свети архијерејски синод пре- дузео да се заштите интереси наше цркве у Арбанији: 15-28. а- прила 1924. године замол>ено je Министарство спољних послова да интервенише код арбанашке владе «у корист наше цркве, а у- једно и да својим путем и начином лосаветује нашу црквену оп- штину у Лину, да она против оваквих поступака албанских вла- сти протествује код албанске владе и да такав протест поднесе и своме епископу Охридскоме».33) Од Миниетарства спол>них пос- лова je тражено, «да дипломатским путем интервенише код ал- банске владе за заштиту јерархијских права наше цркве на те- риторији Албаније».3“) Намера Светога архијерејскога синода je била да у Арбанију пошаље Охридскога епископа др Николаја Ве- лимировића, али се том «није могло приступити, јер су томе сме- тале политичке неприлике».35)

Епископ Виктор истиче, да je он још 1914. године постављен био за заменика тадашњега епископа Пећкога др Гаврила Дожи- ћа у Скадру, али се тамо није могао одржати када су у Скадар у- шле аустро-угарске трупе. После Првога светскога рата он je, ве- ли (али не наводи када), био хиротонисан за епископа и враћен у Скадар, али je одмах био изложен прогонима арбанашких влас- ти: 15-28. јануара 1923. године добио je званични акт од Префек- туре у Скадру, датиран са 21. јануара 1923. године, «којим вам се забрањује вршење службе све док не учинимо потребни спо- разум и не добијемо одобрење Синода автокефалне цркве. Осим тога наш je стан стављен под кадзор, као и наше кретање».36)

Арбанашке државне власти ометале су српским православ- ним свештеницима у Скадру да врше богослужење. Протојереј Матијевић одведен je после богослужења у Префектуру где му je, у присуству «меснога пароха Штиркића» саопштено, да je и њему забрањено вршење богослужења. Власти се обраћају само пароху Штиркићу. Викторов одговор на ове мере био je, «да цр- ква буде затворена до страсне Недеље»: «Иза овога, Префектура саопштава албанској влади и синоду у Корчи, да у Скадру нема православнога свештеника и позива их да упуте једнога. Траже- ни свештеник je допутовао 4. априла. Тражио je да га примкмо што смо ми одбили и наредили да му се не допусти служење у нашој цркви. Заборављен од својих господара живео je у беди. Отпутовао je 8. маја».37)

Епископ Виктор, свакако погрешно обавештен, истиче да je покрет за автокефалну Цркву у Арбанији «дело италијанске про-

281

паганде. Покретачи су познати њ ени агенти, Фан Ноли са друш- твом».38) Виктор je, исто тако, био у заблуди када je тврдио, да вође покрета за автокефалност желе да албанску православну цркву «приведу Унији, што би значило потпуно уништење пра- вославних у овој земљи».39) Свети архијерејски синод, на крају, моли Свети архијерејски сабор, «да се позове викарни епископ г. Виктор, да поднесе свој извештај о стању цркве српске у Скад- ру и у Албанији».40)

Док je епископ Викар, под врло тешким околностима, радио у Скадру, покушавао je Охридски епископ др Николај Велими- ровић, да среди наше црквене прилике на ономе делу Арбаније, који je, канонски, подпадао под његову јурисдикцију. У једноме своме писму Министру вера, писаном 21. децембра 1923. године, указује епископ Николај на то, да су, при повлачењу границе из- међу Арбаније и краљевине СХС, «сва села низ Дрим до Пиш- копеје... била у саставу поверене ми Охридске епархије.. .»41) Е- пископ Николај пита: «Но иако je држава пристала, да ли се и наша Црква може и сме одрећи ових села, да ли она сме напус- тити децу своју, чији су предци страдали и умирали за њу, да ли она сме дозволити, да се свака веза са овом својом граном, јед- ним ударом за свагда пресече».42) Сва ова села, вели епископ Ни- колај, налазе се под његовом јурисдикцијом «све донде докле се то не буде друкчије регулисало између наше Цркве и Цариград- ске патријаршије, односно евентуално и Цркве Албанске ако се и кад ова буде автокефално организовала».43)

Да би Црква код овога света могла вршити своју мисију епи- скоп Николај тражи од државе и моралну и материјалну помоћ. Он истиче, да je после смрти свештеника Ђорђа ГГ.оповића поста- вио за свештеника у Лину Тому Кавајевића из Струге. Моли да се за ово издејствује пристанак арбанашких власти и да му се одреди стална помоћ — плата и да му се издаје преко конзулата у Корчи.44) Из једнога другога извештаја епископа Николаја Ми- нистру вера, од 11. јануара 1924. године, види се, да je свепггеник Тома Кавајевић био послат у Лин, али су му арбанашке власти забраниле да долази у додир са народом, «као и да улази у цркву, а наредили му да одмах иде у Поградец кајмакаму ради визе па- соша».45) Власти у Поградцу су наредиле Кавајевићу да одмах напусти Арбанију. «И тако се овај одмах под стражом морао вра- тити у Охрид».46)

Епископ Николај истиче, да овај случај јасно показује, «да албанска влада неће да разуме право наше цркве над окупираним словенским селима од Лина па низ Дрим до Пишкопеје. Зато су

282

ова села на целоме томе простору остала без једнога свештеника и народ хришћански je у очајању због тога».47) Епископ Николај je о свему овоме обавестио и Свети архијерејски синод. Из једно- га акта епископа Николаја Светоме архијерејскоге синоду, од 5- 18. фебруара 1924. године, види се да су тешкоће долазиле делом и од стране наших пограничних власти. Оне су забрањивале све- штенику Јовану Трпеновићу, пароху Дреначком, да прелази гра- ницу ради опслужења онога дела парохије, који je остао под ар- банашком влашћу. «Када смо се ми, вели епископ Николај, об- ратили нашим властима одобрен му je био одлазак, али поред то- га пограничне власти нису му дале да иде и да врши своју дуж- ност».48)

У међувремену су арбанашке власти за свештеника постави- ле «неког свештеника Стојана избеглицу из Лабуништа, среза Струшкога, и да се са њима (парохијанима) споразуме за своје потребе, те je на овај начин нашем свештенику онемогућен одла- зак у своја парохијска села ради вршења верских чинодејстава, која су села стицајем околности политички припала Албанској држави а у црквеном погледу они су још под нашом јурисдик- цијом и у нашој епархији, пошто сада и албанске власти не доз- вољавају нашем свештенику прелаз и вршење своје парохијске дужности у тим селима».'*9)

Из акта епископа Николаја Светоме архијерејскоме синоду, од 22. марта - 4 .априла 1924. године, види се, да се овде радило о двадесет и пет села, која су припала Арбанији. «Но, вели епи- скоп, иако су сва ова села политички одвојена од наше државе, иако припадају Албанији, она ипак по црквеноме праву још у- век припадају под канонску јурисдикцију Охридске епархије и припадаће све дотле докле не буде друкчије решено, између Ha­

rne Цркве и Цариградске патријаршије, односно евентуално и цр- кве Албанске, ако се и кад ова буде автокефално организовала».” ) Епископ Николај понавл.а даље, да арбанашке власти нису до- зволиле свештенику Томи Кавајевићу да врши своју дужност у Лину. Он je, вели, и од Министра вера тражио, «да се учине е- нергични кораци код албанашке владе и да се поштује наша цр- квена јурисдикција у Арбанији док друкчије не буде решено. Наш конзул у Корчи известио je епископа Николаја, да су и се- љаци у селу Лин намерили запопити сина бившега нашега паро- ха Линскога и тражили одобрење од Арбанашкога црквенога са- бора, да он може служити на словенскоме језику.5')

Епископ Николај je тачно видео, да арбанашке државне вла- сти настоје да онемогуће јурисдикцију наше Цркве на својој те-

283

риторији и пре него што се то питање буде канонски решило. «О- во се, вели владика, по моме мишљењу не сме дозволити. Наша Црква не сме се одрећи ових села у толико пре што су све то хришћанска села, што има села, која су у саставу епархије, а која се налазе и на нашој територији, што су вековима била у саста- ву поверене ми епархије и што су по црквеном праву и данас у њеном саставу и најзад што су синови ових села крв лили за о- ву државу».5'2) Тражи да се Свети архијерејски синод заложи код наше владе, да би ова «издејствовала одобрење албанске владе, да наша Црква може поставити викариога епископа за села крај Дрима, која се налазе у Албанији и у саставу су Охридске епар- хије».53)

оо.

Држање арбанашких власти, и државних и црквених, које су се тек формирале, било je непријатељско и према нашој ма- њини у Арбанији и према нашој Цркви, која je тамо бранила сво- ја права. Током 1924. године одигравали су се у унутрашшеполи- тичкоме животу Арбаније крупни догађаји. Када je Ахмет-бег Зогу био принуђен да напусти Арбанију на власт je, 16. јуна 1924. године дошао Фан Ноли, али je већ 22. децембра 1924. године мо- рао да бежи из Тиране у Валону и да тамо напусти власт, коју je опет, уз југословенску помоћ, заузео Ахмет-бег Зогу.54) Рођен 1883. године у селу Ихрик код Једрене, право му je име било Сти- лијан Мавромати, Фан Ноли je 1924. године од двојице епископа, који су били отпали од Васељенске патријаршије, био хиротони- сан за епископа и тиме се директно укопчао у акцију православ- них Арбанаса да добије црквену самосталност.55) Иако je, убрзо после хиротонисања за епископа морао да напусти Арбанију Фан Ноли je доста допринео јачању арбанашкога православнога по- крета. «Он je, вели Екрем-бег Влора, спасао православни део ар- банашкога народа за Арбанију и за арбанашку нацију».56)

Следећих година продужили су православни Арбанаси са напорима да од Васељенске патријаршије добију црквену неза- висност али нису, за дуго времена, имали успеха. Није јасно, бар ми не располажемо изворним подацима о томе, како су се разви- јали односи између Српске православне цркве и арбанашке вла- де и вођа православнога арбанашкога покрета за црквено осамо- стаљивање. Пошто је Ахмет-бег Зогу дошао на власт помоћу ју- гословенске владе могло се очекивати да ће он имати више разу-- мевања за жеље и потребе СПЦ, али се то није десило. После од-

284

ласка Фан Нолија из Арбаније православно арбанашко црквено питање улази у нову фазу. На црквено-политичкој сцени у Ар- банији појављује се Висаријон Џувани. Рођен у Елбасану, Арба- нас по народности, Висарион je био грчки ђак. Завршио je бого- словске студије у Атини и био клирик Васељенске патријарши- је. Једно време je био свештеник грчке дркве у Софији.

Висарион je, по свему што се о њему зна, био човек окретан и превртљив. Зна се да je, једно време, био у југословенској слу- жби и био од ње плаћан. Он je и са СПЦ успоставио везе и успео да, свакако са пристанком СПЦ, буде рукоположен за епископа. Иван Сњегаров вели: «Вероватно са дозволом Српске црквене власти, маја 1925. године, два руска епископа, избеглице у Југо- славији, Ставропољски епископ Михаил и Екатаринославски Гер- моген, рукоположили су у Херцег Новом, Далмација, архиман- дрита Висариона за епископа. Осим тога, уз пристанак арбанаш- ке државе, српски патријарх je поставио за свога викара Викто- ра, да из Скадра управља православним словенским селима у Арбанији».57)

Иван Сњегаров не наводи изворе за ово своје казивање, али се зна да се ово одиграло. Само, и пре тога Виктор je био патри- јархов викар у Скадру, а овај чин му je, свакако, олакшао поло- жај тамо. Ова два руска епископа, који су били под јурисдикци- јом Руске заграничне цркве, не би се смели упустити у овај по- сао без, бар прећутнога, пристанка СПЦ, која je штитила ову Ру- ску заграничну цркву. Гермоген, који се овде помиње исти je о- нај, који je за време Другога светскога рата пристао да од др Ан- те Павелића, поглавара усташке Независне Државе Хрватске, буде наименован за Загребачкога митрополита и поглавара Хр~ ватске православне цркве, које није никада било.58)

Опет без пристанка СПЦ не би се могло десити, да њезии викарни епископ Виктор, заједно са Висарионом, хиротонишу још три арбанашка епископа без дозволе Васељенске патријар- шије, који су били Арбанаси. То су били: архимандрит Агатан- гел Чамче, хиротонисан за епископа у Корчи, обудовљени свеш- теник Евтимије Куцеа, хиротонисан за епископа у Аргиракастро и обудовели свештеник Атанасије, хиротонисан за епископа за Елбасан. «Тако je била створена арбанашка православна јерар- хија. Четири Арбанаса епископа образовали су Синод, који je и- забрао епископа Висариона за Драчкога митрополита и архиепи- скопа Арбаније. Пошто je био потврђен од краља Зогуа, 26. фе- бруара 1929, Синод je прогласио Арбанашку православну цркву

285

за аутокефалну и о томе писмено обавестио друге православне цркве (осим бугарске као ,шизматичке’».59)

Стеван Цанков вели, да je епископ Виктор, заједно са Виса- рионом, учествовао на арбанашком црквеном сабору у Корчи.40) Сњегаров додаје, да je Виктор, после свега овога, био постављен од С-ветога синода Арбанашке православне цркве за Скадарскога митрополита. . /’) Реакција Васељенске патријаршије на све ово била je, како се и могло очекивати, негативна. Патријаршија je издала једну посланицу православноме арбанашкоме народу у којој je тражено да избегава свако црквено општење са новом је- рархијом. О свему овоме Патријаршија je обавестила и друге православне цркве: «А Српску патријаршију je замолила да пре- дузме строге мере против епископа Виктора, који je узео учешћа у рукополагању тројице нових арбанашких епископа».62)

Српска православна црква није осудила Виктора нити га je позвала на одговорност чиме je, опет прећутно, било одобрено све оно што се радило на стварању канонске јерархије Арбана- шке православне цркве. Цанков вели, да су ова рукоположења, и поред чисто формалне неисправности, биле и важеће и целис- ходне.63) Први, који je признао автокефалност Арбанашке право- славне цркве био je митрополит Антоније, тада претседник Све- тога синода Руске заграничне цркве што би, опет, тешко било могуће, без сагласнссти СПЦ. Сњегаров вели: «Српска црква се званично уздржала од општења са Арбанашком, али je прикри- вено радила да она добије автокефалност. За те услуге, после стварања арбанашкога Синода, арбанашки краљ Зогу одликовао je српскога патријарха Димитрија орденом Скендербега».64)

Иако непризната од Васел>енске патријаршије Арбанашка православна црква je продужила рад на своме сређивању: 14. ав- густа 1929. године објављен je нови Устав Арбанашке православ- не цркве, који je потпуно регулисао њезин живот и рад.65) Годи- не 1930. обновљени су преговори са Васељенском патријаршијом са нешто више изгледа на успех. На челу Цркве се налазио сада Христофор Киси, који je био рукоположен у Цариграду. Прего- вори су се, ипак, одужили и завршени су тек фебруара 1937. го- дине. Томос Васељенске патријаршије издат je 12. априла 1937. године и тиме je ово питање било скинуто са дневнога реда. За архиепископа Тиране и целе Арбаније дошао je сада Христофор Киси, а за епископа у Корчи и Аргирокастри изабрана су била нова лица док je епископ Берата Агатангел добио опрост од Ва- сељенске патријаршије и остао на своме месту.66)

286

Не знамо шта je све, од стране СПЦ, предузимано у вези о- вога питања према коме она, из бројних разлога, није могла би- ти незаинтересована. Има доказа да се СПЦ интересовала како се одвијају преговори између Васељенске патријаршије и право- славних Арбанаса. Према једној бележци у Гласнику, службе- ном органу СПЦ, бавио се овим питањем и Свети архијерејски сабор СПЦ на своме заседању, септембра 1931. године. Тамо сто- ји: «Свети архијерејски сабор je тачно обележио своје станови- ште према новонасталој православној цркви у Албанији».67)

Овде се, сигурно, мисли на проглашавање автокефалности православне цркве у Арбанији 1929. године после објављивања њезинога новога Устава. Даље се, с времена на време, јавља о томе шта се дешава у црквеноме животу православних Арбана- са. Августа месеца 1934. године Гласник преноси вести из «Пре- гледа цркве епархије Жичке», да у Арбанији постоје четири е- пархије, 438 парохија и 27 мушких манастира и да се црква «на- лази у врло неповољној ситуацији, јер се са стране католичке цркве стално ради на унијаћењу православних, нарочито у Ел- басану. Црква албанска не може, изгледа, да се развије ни због тога, што нема довољно материјалних сретстава и што црква ни- је де јуре још призната. У албанској су цркви и богослужбене књиге преведене на албански језик, а уведен je и нови кален- дар».68) Према писању Атинских листова епископ Висарион се тужио краљу Ахмет-бегу Зогуу на прогањање православне вере у Албанији и да се «краљевски претставници у иностранству не брину за уређење односа албанске цркве према другим право- славним црквама».69)

О преговорима између Васељенске патријаршије и претстав- ника Православне арбанашке цркве јавља Гласник: «Архиепис- коп Висарион као свој услов истиче, да буде признат за архиепи- скопа. Васељенска патријаршија као да je вољна да повољно ре- ши ово питање».70) Преговори су се, ипак, отезали. Из званично- га извештаја Министарства спољних послова Југославије, који je, 30. децембра 1936. године, послат Патријаршији, види се да преговори нису били завршени. Из овога се извештаја види и то, да je Министарство спољних послова обавештавало нашу Па- тријаршију о томе и раније. Југословенски генерални конзул у Цариграду био je код патријарха Венијамина и тражио обавеш- тење о току ових преговора. Патријарх je потврдио да се прего- вори воде и упутио конзула на епископа Германоса, члана Све- тога синода, који je водио преговоре са арбанашком делегацијом.

287

Германос je признао «и да je већ постигнута сагласност у начел- ним питањима».71)

Наш генерални конзул подвукао je Германосу велики значај решења овога питања за целу Православну цркву. «Краљевски Генерални конзул, вели се у извештају, скренуо je нарочиту па- жњу Германосу на наше специјалне интересе у погледу српских мањина у Албанији, које су насељене у области Скадра и дуж Преспанскога језера. Ове српске православне мањине потпадају под јурисдикцију Рашко-призренске митрополије и Охридске е- пархије, па су према томе ван надлежности Васељенске патри- јаршије. За решење њиховог питања, речено je Германосу, да je надлежна једино Српска патријаршија.” )

Германос се, у одговору на интересовање нашега Генерално- га конзула, скривао иза става арбанашке владе о мањинама и оба- везама, које je она преузела на себе приликом ступања у Друш- тво народа. «Према свему изгледа, вели Генерални конзул, да je питање нашега елемента додиривано у преговорима између Па- тријаршије и арбанашке владе и да арбанашка влада сматра да je то питање решено њеном обавезом о мањинама. Овим би се свакако хтело, према мишљењу Краљевскога генералнога конзу- ла, избећи преговоре са нама по питању српскога православнога елемента».73) Наш Генерални конзул je оспоравао овакво схвата- ње и доказивао да ово питање «треба решити преговорима Цари- градске и Српске патријаршије са арбанашком владом у грани- цама сваке цркве посебно».74)

Пошто су се преговори између Васељенске патријаршије и арбанашке владе приводили крају наш Генерални конзул je ис- тицао, «да je потребно да ми наше захтеве у колико се тичу срп- ског живља у Албанији, поставимо и Патријаршији и арбанашкој влади».75) Министарство спољних послова пита да ли je Патри- јаршија «већ ступила у преговоре са Васељенском патријарши- јом и са претставницима Цравославне цркве у Албанији у циљу формирања захтева наше Цркве».76) Уз свој извештај приложи- ло je Министарство спољних послова и списак села и домова на подручју Префектуре Корче, и Скадра, који су били српски, а који je списак саставио наш конзул у Корчи.77)

Нисмо могли утврдити да ли je између наше и Арбанашке православне цркве долазило до каквога споразума о овоме. По- знато je да су и наша Црква и Министарство спољних послова помагали да се код нас школује арбанашки богословски под- младак. При Православној богословији у Битољу постојало je посебно оделење за то, а на Православноме богословскоме фа-

288

култету у Београду било je студената из Арбаније, који су били наши стипендисти. «Гласник СПЦ» јавља, јануара 1938. године, да ће «ових дана бити у Корчи отворена прва православна бого- словија Арбанашке православне цркве». Решење je донео Свети синод автокефалне Албанске православне цркве. Издржаваће се из Фонда Ивана Банке, «који je тестаментом оставио албанској Православној цркви повећу своту новаца».78)

У Уставу СПЦ, и ономе од 16. новембра 1931. и ономе од 1. августа (19. јула) 1946. године води се Скадарски викаријат као саставни део СПЦ/чл. 13, 19 Устава од 36. XI. 1931. и чл. 15, 16 У- става од 1. VIII. (19. VII. 1946). . . Када су, после капитулације И- талије 1943. године, Немци окупирали Арбанију, издало je ново Регенство, 4. априла 1944. године, декрет о проширењу Устава Арбанашке православне цркве и «на ослобођену територију». Ар- банашка православна црква узела je под своју јурисдикцију Призренску епархију и основала још две нове: једну у Пешкопе- ји, а другу у Струги.79) Рашко-призренски епископ Серафим био je ухапшен од арбанашко-италијанских власти и интерниран у Тирану, где je, 13. јануара 1945. године, умро и био сахрањен на Тиранском православном гробљу «поред костурнице изгинулих српских војника у рату 1915-1918. године».80)

ЛИТЕРАТУРА

1) Стефан Цанков, Албанската православна Ц Ђ р к в а и неината уредба. (У «Годишник на Софиискин универзитет», V I: Богословски факултет, 1935, ст. 10.2) Архиепископ Данило II, Животи краљева и архиепископа српских,

(превео др Лазар Мирковић), Београд 1935, ст. 64.3) На истом месту, ст. 158.4) Милан Стојадиновић, Ни рат, ни пакт. Буенос Аирес 1963, ст. 572.5) Петар Костић, Црквени живот православних Срба у Призрену и њего-

вој околини у X IX веку, Београд 1928, ст. 9.6) На иетом месту, ст. 23.7) На истом месту, ст. 18.8) Радослав Грујић, Пећка епархија. У «Енциклопедија Срба, Хрвата и

Слор.енаца», књ. III, ст. 370.9) Гласник СПЦ, број 2-3, 1. марта — 16. фебруара 1950, ст. 19.

10) Кзвештај Светога синода Светоме архијерејском сабору СПЦ од 25. X I. 1924. Фотокопија докумената налази се код писца. До сада нису објављи- вани.И ) Гласник СКЦ, број 7, 1922, ст. 100.12) На истом месту, број 9, ст. 129.13) Навод код: Сергиј Тројицки, Црквена јурисдиктдија над православном дијаспором. У «Гласник СПЦ», год. X III, број 19 од 30 (17) јула 1932, ст. 294 295.

289

14) Ha истом месту, ст. 295.15) Фотокопија оригиналног писма код писца.16) Н а истом месту.17) Фотокопија извештаја код писца.18) На истом месту.19) На истом месту.20) На истом месту.21) Stavro Skendi, Albamia, N ew York, 1956, st. 289.22) Na istome mestu, st. 290.23) Фотокопија акта и превод Статута код писца.24) На истом месту.25) На истом месту.26) На истом месту.27) Stavro Skendi, A lban ia ..., st. 290.28) Гласник СПЦ, год. IV , број 23 од 1. (14) X II. 1923, ст. 364.29) Фотокопија код писца.30) На истом месту.31) На истом месту.32) Н а истом месту.33) На истом месту.34) На истом месту.35) На истом месту.36) На истом месту.37) На истом месту.38) На истом месту.39) На истом месту.40) На истом месту.41) Фотокопија оверенога преписа писма код писца.42) На истом месту.42) На истом месту.43) На истом месту.44) На истом месту.45) На истом месту.46) На истом месту.47) На истом месту.48) Фотокопија акта код писца.49) На истом месту.50) Фотокогагја код писца.51) На истом месту.52) На истом месту.53) На истом месту.54) Ekrem Bey Vlora, Erkunerungem, II, st. 205.55) Иван Снегаров, КратЂК исторически очерк за помесните православни Ц Ђ р к в и Румунска, Гт>рчка, Полска, Финландска, Чехословашка и бившите прибалтииски цђкви. Софил 1948, ст. 124.56) Eki&m Bey Vlora, Na istome mestu.57) Иван Снегаров, Ha истом месту, ст. 124.58) 'Боко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, књ. II, М ин- хен 1966, ст. 685.59) Иван Снегаров, На истом месту, ст. 124.60) Стефан Цанков, На истом месту, ст. 3561) Иван Снегаров, На истом месту, ст. 124.

290

62) Стефан Цанков, Ha истом месту, ст. 39.G3) На истом месту, ст. 40.64) Иван Снегаров, На истом месту, ст. 125.65) Ставро Скенди, На истом месту, ст. 290.66) Иван Снегаров, На истом месту, ст. 125.67) Гласник СПЦ, год. X II, број 19 од 1. (14) X. 1931.68) Гласник СПЦ, год. XV , број 27-28 од 26. V III. (8. IX ) 1934, ст. 432.69) Гласник СПЦ, год. XV I, број 9 и 10 од 15. (28) IV . 1935, ст. 154.70) Гласник, год. XV I, број 22-23 од 15. (28) V III. 1935, ст. 423.71) Фотокопија извештаја код писца.72) На истом месту.73) На истом месту.74) На истом месту.75) На истом месту.76) На истом месту.77) На истом месту.78) Гласник СПЦ, год. X IX , број 1-2 од 10. (23) I. 1938, ст. 22.79) Stavro Skendi, Na istome mestu, st. 293.80) Гласник СПЦ, број 5-6 од 30. VI. 1945, ст. 62-63.

АРБАНАШКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ

У низу непријатеља, који су се трудили да краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославија, буде разорена, арбана- шка мањина у Југославији и њезина емиграција заузимају по- себно место. И када je рат био завршен и постало јасно да после рата створено стање неће моћи бити ни брзо ни лако измењено Арбанаси, ни они из Арбаније, ни они који су остали у краљеви- ни СХС, нису мировали. У Меморандуму за Конференцију мира у Паризу, састављеном 29. децембра 1918. године, истакнуо јеге- нерал Петар Пешић, у вези изазивања нереда од стране Арбана- са, и ово: «Најглавнији узрок свему овоме лежи у несређености прилика у опште, а посебно у Албанији, у којој разни утицаји владају и непријатељски агенти не престају дражећи Албанце противу Срба».’)

Нешто ови утидаји споља, који нису престајали, а нешто, о- пет, наслеђено непријатељство против Срба, чинили су да се је- дан део Арбанаса у новој краљевини није могао да смири и поми- ри са новим стањем. Ни смиривање нереда и побуна, које су и- зазивали Арбанаси у краљевини СХС, није означавало крај њи- ховога рада против државе која се сређивала. Незадовољство je тињало, роварења нису престајала, заваравања под утицајем ту- ђе пропаганде нису давала да се Арбанаси смире. Нова држава била je њима туђа и неки су je напустили селећи се у друге зем- ље.

Могло би се уопште рећи, да су Арбанаси народ склон селе- њу. На простору краљевине СХС. где je било и Арбанаса и Тура- ка, долазило je, временом, до одлива становништва; и то не са- мо после Првога светскога рата. Али Хадри наводи број станов- ника са подручја Косова и Метохије од друге половине X IX ве- ка: године 1880. било je Арбанаса на овоме подручју 240.000; го- дине 1890 већ их je било 301.000, а 1900. године 475.000. Према попису становништва од 1921. године било их je 461.970, а 1931. године 552.352. Уочи избијања Другога светскога рата, 31. марта 1941. године, било их je 600.627 душа.2)

Турци, а делом и Арбанаси — муслимани селили су се нај- више у Турску. Било je селења и у Арбанију: тамо су се селила

293

највише она лица, која су била или компромитована својим ра- дом против државе или она која су постајала жртвама иреден- тистичке пропаганде, која je, преко Арбаније ,стално струјала из Италије. «До тридесетих година било je исељено у Турску око 40-45.000 лица. Након тога, исељавање je престало, јер турска влада je одбила да издаје улазне визе, како би избегла негатив- не последице од неорганизованог и непланскога усељавања ново- га становништва».3) Године 1935. вођени су између турске и ју- гословенске владе преговори о исељењу у Турску и Турака и Арбанаса — муслимана. Турска je била вољна да прими око 200.000 усељеника, који су по менталитету слични Турцима, «те ће се у Турској лако асимиловати, као што je то случај са неким деловима албанскога становништва код нас».4) Преговори су во- ђени и јуна 1938. године. Била je састављена и парафирана кон- венција о исељавању. «Како се из доцнијих докумената види, турска влада није хтела да потпише и прими ову конвенцију јер je овога пута била незадовољна финансијским обавезама Југо- славије».5) Према Ј. Годарту у Арбанију се отселило око 40.000 душа. Још у току Балканскога рата одлазила су нека лица из о- них крајева које je била освојила српска војска. Бежало се из о- них крајева где су вршени препади на српске војнике или су, због било чега другога, били излагани одмаздама.

Не би се, објективно гледајући, могло рећи, да je арбанашко становништво у краљевини СХС, касније Југославији, било по- литички бесправно. Земља се налазила у фази сређивања и о не- кој идеалној, ни политичкој ни друштвеној, правди у њој није могло бити ни говора: и на унутрашњеполитичкоме и на друш- твеноме животу земље одражавало се оно што се, тих година, де- шавало у Европи. Није, за коректне грађане, било ни обесправ- љења, ни отимачина имања, ни прогона. Није их било ни према Арбанасима. И они су, као и сви грађани, могли бити политички опредељени како су хтели. Купили су се, обично, око својих ис- такнутих првака и следили за њима. Већ августа 1919. године о- снована je за њих политичка странка Џемијет. У почетку се странка звала «И сљ а м М ухаф аза ји Х у к у к Џемијет» (Друштво за заштиту права муслимана). «Странком je руководио Централ- ни одбор, који се бирао на партијскоме конгресу сваке године у априлу. . . Главна je тежња Џемијета просветно-културни напре- дак муслимана у Јужној Србији. Политички програм Џемијета сличан je програму Демократске странке, према коме je и изра- ђиван. Орган странке je био «Хак» (право), а затим «Хак Јоли» (пут к праву) и најпосле «Муџаеда» (борба)».6)

294

Као политичка странка Џемијет je учествовао на изборима. На изборима од 28. новембра 1920. године добио je осам послани- ка, на изборима од 18. марта 1923. године четрнаест, а на избори- ма од 8. фебруара 1925. године ниједнога посланика. «У почетку1924. године Џемијет се поцепао на две групе: већу, под вођством Ферад Драге, и другу, мању, под вођством Кенан Зија. Прва je би- ла у опозицији кабинету Пашић-Прибићевић, а друга одобрава- ла његову политику. На конгресу у Скопљу победила je група Ферад Драге».7)

Издавачи «Историјскога архива К П Ј » веле, сасвим погреш- но, да je Џемијет основала «велико-српска хегемонистичка кли- ка» с циљем «да се спречи класна диференцијација међу мањин- ским масама Македоније, да се поведе још енергичније борба против КП.Ј и јединства раднога народа Македоније, на бази рас- пиривања националне мржње и верске нетрпел>ивости».8) Живко Аврамовски, сасвим погрешно, вели да je Џемијет основан 1923. године на иницијативу Радикалне странке.9)

Тачно je, међутим, да je држање Џемијета према новој др- жави било дволично. Они су, прваци странке, с једне стране, ко- ристили све повластице тадашњега водећега политичкога слоја у држави, а с друге, њихова je организација «била коришћена и за спровођење иредентистичке пропаганде, нарочито после по- горшавања југословенско-албанских односа 1924. годлне. Према неким подацима, претседник ове организације, Ферад-бег Драга, био je у сталној вези са Тиранском владом, од које je примао но- вац».10) За време Другога светскога рата појавиће се и Ферад-бег Драга и његов син Али Драга као активни експоненти великоар- банашке пропаганде на Косову: они су тражили да се округ Ко- совска Митровица припоји Арбанији11)

После 1925. године Џемијет je, званично, престао да ради, а- ли je, понегде, још деловао илегално.

2.Арбанашке избеглице и исељениди из Југославије концен-

трисали су се у разним земљама, а највише у Арбанији. Од оно- га дела избеглица за време Балканскога рата били су формира- ни арбанашки добровољачки одреди од 3.000 Косовара, како су они себе звали. На челу им je био капетан Гиларди. Они су, кас- није, помагали проиталијанску владу у Драчу на челу са Турхан -пашом. У овој влади je био и Хасан Приштина, један од најваж- нијих вођа избеглица са Косова. Ову владу je помагао и Исо Бо-

295

љетин. Хасан Приштина je био међу онима који су основали по- крет «Света група».12) Једно време био je министар унутрашњих дела у авбанашкој влади Бајрам Цури.13) Њему je, касније, вла- да била дозволила да у «бреговима Префектуре Косово» држи своје оружане одреде због чега je био од владе плаћен.14) Авни Ристен био je у Парламенту у Тирани посланик за Косово.15)

«Косовска емиграција се стварала одмах после уласка фран- цуских и српских трупа на Косово и Метохију 1918. и 1919. го- дине. Велики број Шиптара са Косова и Метохије одметнуо се тада у планине и водио борбу против српске војске и власти. .. Емиграција са Косова и Метохије играла je значајну улогу у го- динама политичкога превирања у Албанији до 1924. године... На међународноме плану они су (вођи ове емиграције) развили жи- ву активност упућујући Друштву народа бројне Меморандуме у циљу одбране права шиптарскога народа у Југославији».’6)

Арбанашка емиграција са Косова и Метохије била je, најве- ћим делом, последица неуспеха побуна домаћих Арбанаса про- тив власти. Арбанаси су, из заседа, убијали усамљене српске вој- нике, ометали успостављање општинских власти, ометали при- купљање оружја и заостале имовине бугарских власти, које су се биле повукле.17) Качачке банде су биле непријатне не само властима него и народу. Када су Малисори били напали село Ју- ник сељаци Арбанаси су стали на страну војске и борили се про- тив њих.18) Када су присталице Есад-паше увиделе да његове по- зиције слабе «изразили су жељу, у другој половини децембра. дошавши тајно у Пишкопеју, да српска војска окупира Мати, да се тамо што пре успостави српска власт, а народ разоружа».19)

На другој страни Италија je продужила да активно помаже качачки покрет: «. . .Малисори уз југословенску границу припре- мали су се за напад; под кринком Арбанаса, италијански војни- ци су се представл>али (као качаци), а за качаке, који су прелази- ли границу, сакупљани су добровољни прилози. Док би борави- ли у Албанији, качаци су примали пуно војничко следовање као регуларна италијанска војска. ЕБихов je задатак био да нападну Пећку и Ђаковичку војну поеаду».20)

Антисрпска стремљења арбанашких емиграната помагао je и Д’ Анунцио. Косовскоме комитету, који je заседао у Скадру, и спремао напад Косовара на Југославију обећао je Д’ Анунцио но вац и оружје. Појединости о томе он je био утврдио са Хасан-бег Приштином и Бајрам Цуријем. На Косову се овај покрет окуп- љао око Азем Бејте, који je био родом из Галице... Две подмор- нице са оружјем и материјалом, које je био обећао Д’ Анунцио,

296

требале су да дођу у Сан Ђовани ди Медуа. Ту je ову пошшвку очекивао Косовар Дервиш Митровица. Напад на краљевину СХС спречила je тада арбанашка влада јер je знала да би тиме дове- ла опстанак Арбаније у питање.21) Ове мере владе погоршале су однос између Косовара и Ахмет-бег Зогуа.22)

Унутрашњеполитичке смутње у Арбанији, атентат на Ах- мет-бег Зогуа (23. II. 1924), неуспех нове владе на челу са Шев- кет-бег Верлаци, тастом Ахмет-бег Зогуа, да одржи мир и ред у земљи, активност Бајрам Цуриа на арбанашко-југословенској граници, бегство Ахмед-бег Зогуа из Арбаније и долазак владе Фан Нолија, која се није дуго одржала, све je то појачавало не- мире на арбанашко-југословенској граници. Помагање југосло- венске владе да се Ахмет-бег Зогу врати у Арбанију и бегство Фан Нолија требали су да се негативно одразе на роварења ар- банашке емиграције. Екрем-уег Влора вели: «Југословенска вла- да je била на ово покренута углавном због смутњи Хасан-бег Приштине и Д’ Анунција, који су припремали револуцију на Ко- сову».23)

Од почетка 1925. године до италијанске окупације Арбаније, априла 1939. године, владао je у Арбанији Ахмет-бег Зогу. Ње- говим доласком на власт настао je нови талас арбанашке емигра- ције, која се у иностранству почела да повезује са хрватском и македонствујушчом емиграцијом. Најугледнија личност ове нове арбанашке емиграције био je Фан Ноли кога je Мусолини био пријатељски примио и помагао све док се није споразумео ca А- хмет-бег Зогуом, који je изневерио наде које je Југославија по- лагала у њега. Фан Ноли je морао да напусти Италију.24) Напуш- тањем Италије Фан Ноли није напустио свој рад, а ни Италија помагање арбанашке емиграције из Југославије. Италија je при- добила Зогуа и пристала на његово проглашење за краља Арба- није октобра 1928. године.25)

Током 1925. године почела се арбанашка емиграција органи- зационо уобличавати. Фан Ноли je, 25. марта 1925. године, осно- вао «KONARE» (Komiteti National Revolutionär), једну организаци- ју антифашистичко-демократскога карактера. У јесен исте годи- не «KONARE» се поделило на два дела: десно крило добило je на- зив «BASHKIMl KOMBETAR» на челу са Казим Коцули, који je дошао под југословенски утицај, а друго «CLIRIMI NACIONAL» са седиштем у Женеви и са радикалним програмом за ослобође- ње Арбаније.26) За однос према Југославији био je важан онај део арбанашке емиграције, који je дошао под политички утицај И- талије и био и финансијски зависан од ње. После првога (1926) и

297

другога (1927) Тиранскога пакта Арбанија долази под утицај и контролу Италије. «Акција Косовске емиграције уклопила се у onniTy борбу против Југославије, коју су водиле на једној стра- ни усташе, а на другој Македонствујушчи. Италијанска влада je била главни ослонац ових покрета».57) Овај део арбанашке еми- грације окупљао се око «Македонскога дела» и око «Балканске федерације», два органа који су водили револуционарну кампа- њу против Југославије. Уводник «Балканске федерације» од 20. августа 1930. године пише о путу Косовског револуционарнога комитета. У априлу 1927. године издали су Коеовски и Албански комитет заједничку декларацију против угњетавања Арбанаса на Косову, потписану од неколико арбанашких емигрантских пр- вака, међу њима и од Бедри Пејани.28)

На челу проиталијанскога дела арбанашке емиграције стајао je Хасан-бег Приштина. За себе и за своје пријатеље добијао je од италијанске владе 50.000 лира месечно. Да би он и Мустафа Кру- ја мотли око себе окупљати активније елементе арбанашке еми- грације била je подигнута ова сума на око 200.000 лира, да би, септембра 1927. године, била још повећана. Сарадња ове групе са Антом Павелићем и Иваном-Ванчом Михаиловим била je про- дужена. Њихови претставници састајали су се и у Пешти и у Софији и договарали о нападу на Југославију.29)

Ова група je била обавезна, да пред међународним форуми- ма иступа по инструкцијама Италије. По инструкдијама Мусо- линија поднео je Хасан-бег Приштина, септембра 1927. године, Друштву народа једну петицију о начину поступања према ар- банашкој мањини у Југославији. Петиција je остала без дејства, али je, овом приликом, било утврђено, да између Хасан-бег При- штине и бившега аустро-угарскога гувернера Босне и Херцего- вине, генерала Саркотића, постоје везе. Посредовањем капетана Маротиса дошло je између њих до контакта. Било je уговорено да се закључи један општи уговор о сарадњи претставника поје- диних народности са територије краљевине СХС.30) После потпи- сивања другога Тиранскога пакта (1927), који je Италији широм отворио врата Арбаније, Мусолини je изгубио интересовање за Хасан-бег Приштину.31) Веза између антијугословенских група са подручја Југославије није ни после овога престала: «Ствара- њем сепаратистичке усташке емиграције италијанска фашистич- ка влада je добила снажно оружје за притисак на Југославију. Ово оружје je постајало све јаче комбиновањем усташких акци- ја са акцијама ВМРО и Косовскога комитета».32)

298

3.Италија je била трајно заинтересована у Арбанији и, поред

осталога, ни због тога није према Југославији никада имала ис- крено пријатељско држање. Арбанашка иреденда могла je увек, када се то Италији учини корисним, бити стављена у акцлју. Јо- ван Дучић, тада наш посланик у Риму, извештава, 17. децембра1936. године, Милана Стојадиновића о разговору који je имао са грофом Ћаном. Ћано му je, вели Дучић, рекао: «И са Албанијом ћемо лако. Казаћу краљу (Зогуу) да не може друкчије. . . Мора се ићи с временом. . . Уосталом и њему je боље да имадне са со- бом не само Италију него и Југославију. Када се нас двоје спора- зумемо, одиста, какво изненађење за цео свет».33)

Из Дневника грофа. Ћана види се не само то, да je Италија рано била решена да запоседне Арбанију, него и то, да, и поред тога што je гроф Ћано био Зогуу кум на венчању, овога уклони чим се то покаже као потребно. У своме Дневнику, под 27. окто- бром 1938. године, записао je гроф Ћано како je тражен убица за краља Зогуа: неки Коци био je готов да краља убије за десет ми- лиона лира, чиме би се дао непосредан повод за улазак Италије у Арбанију.34) До убиства није дошло, али je све било спремљено за окупацију Арбаније.

Уговор између Југославије и Италије, потписан 25. марта1937. године, обавезао je обадве стране. «да на својој територији не дозволе, нити помажу на било какав начин, макакву делат- ност, која би била уперена против територијалне целокупности или постојећег поретка друге стране уговорнице пли која би би- ла такве природе да би могла нашкодити пријатељским односи- ма обеју земаља».35) Стојадиновић je био у великој заблуди када je веровао да je овим уговором био рашчишћен однос између Ју- гославије и Италије у погледу Арбаније. Признавајући Италији привилегован положај у Арбанији Стојадиновић се мирио са о- ним што je Италија већ тамо држала, «али сам желео, вели он, да бар у будуће не чини никакав потез у Албанији без претход- нога овлашћења и пристанка Југославије. И у том погледу имао сам успеха. Такво обећање дато ми je од стране Мусолинија и би- ло je заиста поштовано док сам ja био претседник југословенске владе».34)

Арбанашко питање било je главна тема разговора између грофа Ћана и Стојадиновића за време Ћанове посете Југослави- ји (Ђано je стигао у Београд 21. I. 1939). У своме Дневнику Ђано je забележио: «Договорио сам се са Дучеом, шта треба да радим

299

и говорим у Југославији. Главна тачка: албанско питање. Сло- жили смо се да се не би исплатило проиграти због Албаније дра- гоцено пријатељство Београда. Према томе, како ствари стоје да- нас, ступићемо у акцију само онда, ако будемо могли доћи до спо- разума са Југославијом на следећој бази: заокружавање југосло- венске границе, демилитаризација албанских међа, војни савез, подршка за освајање Солуна од стране Срба».37) Гроф Ћано je предлагао коректуру граница на северу Арбаније и укидање «Албанског националнога средишта које стално потпирује аги- тацију на подручју Косова».38)

И Стојадиновић истиче, да je, у време Ћанове посете, пита- ње Арбаније стајало за Италију у првоме реду. Он свој тадашњи став приказује овако: држати се Пашићевог принципа: Балкан— балканским народима. «Али ако се у томе не би успело, онда никако не дозволити да Италија сама уђе у Албанију, које би, на пример, могло бити да се крајњи северни део Албаније, то јест Скадар са пристаништем Сан Ђовани (San Giovanni) припоји Ју- гославији».39) Ћано je, овом приликом. објавио намеру Италије да окупира Арбанију и тражио споразум и сагласност са Југосла- вијом. Ћано je рекао: «. . .Томе се нико неће успротивити. Искр- цавање трупа би преузела Италија на себе, а после просто усту- пила један део, око Скадра, Југославији».40)

Стојадиновић je већ 5. фебруара 1939. године оборен са вла- сти, али je питање односа према Арбанији и Италији остало от- ворено, а тиме и рад арбанашке емиграције против Југославије. Цитањем поделе Арбаније између Југославије и Италије обрађи- вао je, на основу архивске грађе, Живко Аврамовски.4') Мишље- ња југословенских дипломата, који су се бавили тада овим пита- њем, била су подељена. Таса Динић, југословенски војни изасла- ник у Тирани, гледао je реално на ствари и «сматрао да ,свим сретствима’ треба осујетити успех продирања арбанскога иреден- тизма у односу на Косово и Метохију, који je Италија користила да привуче себи албанашке владајуће кругове».42) Радивоје Јан- ковић, тада југословенски посланик у Тирани, препоручивао je Стојадиновићу, фебруара 1937. године, да се треба супротстави- ти италијанском продирању у Арбанију: «.. .Наше je да Албани- ју окуражимо да чува своју самосталност. Боље je данас помоћи албански народ да се ослободи талијанских концееија, него су- тра талијанских освајања».43) Иван Вукотић пише Стојадинови- ћу, 3. фебруара 1939. године: «. . .Подела Арбаније и присаједи- њење њених северних и средишних крајева нашој краљевини био би један велики наш национални успех и остварење наших

300

природних аспирација. Побољшао би се наш стратешки положај на томе делу границе. Постигле би се неоцењиве економске ко- ристи и природном везом спојиле би се две значајне области: Зетска и Вардарска. Ликвидирала би се и арбанашка иредента и арбанашка држава која je била замишљена и створена од наших непријатеља. . . Према изложеном мишљења сам да треба иско- ристити повољну ситуацију и поделом Арбаније свршити једно велико народно дело».44)

Иво Андрић, тада помоћник министра спољних послова, чо- век до чијег мишљења je Стојадиновић много држао, мислио je, «да je најповољнија ситуација за Југославију постојање незави- сне албанске државе».45) И Андрић je схватио опасност, која пре- ти Југославији ако Италија сама окупира целу Арбанију и «нас угрози на врло осетљивим местима, према Боки Которској и пре- ма Косову».46) Андрић je поделу Арбаније сматрао «само као је- дно нужно зло коме се може одупрети, и као једна велика ште- та из које треба извући онолико користи колико се да, тј. од два зла изабрати мање» (Из Андрићева реферата од 30. I. 1939)».47)

Тадашњи, најодговорнији, југословенски војни кругови, ми- нистар војске и морнарице Милутин Недић и начелник Главног генералштаба, Душан Симовић, били су против поделе Арбани- је. Симовићев став био je, тада, ово: «Под извесним околностима, наше најцелисходније држање према италијанској војној акци- ји у Албанији требало би да се управи не у правцу брзога слама- ња отпора Албаније против Италије већ напротив у дискретном подржавању Албаније, да што дуже истраје у борби против И- талије како у току италијанске окупације тако и доцније по за- вршеној окупацији».48) «Наша ће земља, тврдио je Симовић, и- мати више користи од самосталне Албаније пошто ће њена тери- торија бити одлична брана италијанске пенетрације на Балка- ну».49)

Милутин Недић се слагао са Симовићевим мишљењем, али je, само у случају нужде, пристајао и на поделу Арбаније. «У то- ме случају, писао je Недић, за нас je много боље и корисније да прихватимо поделу између нас и Италије и да настојимо да себи обезбедимо већу северну половину, него да Италија окупира це- лу Албанију и да нам се као непријатељ примакне центру држа- ве (Косову). .. Можемо препустити Италији иницијативу за по- литичку и војну акцију, али морамо и ми политички радити та- ко, да не будемо завојевачи али да учествујемо у подели Алба- није».50)

301

Италија je, држећи се свога плана и не обазирући се на др- жање Југославије, 7. априла 1939. године, ушла у Арбанију. Ни- је било никаквога плански организованога отпора, али je било, на неколико места, спонтанога отпора (Драч, Валона, Саранде), који je брзо сломљен.51) Држање Великих сила према овоме са- мовољноме чину било je скоро сасвим индиферентно. Гроф Ћано je записао у своме Дневнику: «. . .Дуче je врло задовољан и због тога што je међународни одјек раван нули или скоро ни толико. Меморандум који ми je предао лорд Перт током срдачнога разго- вора, могао би да буде састављен од наших властитих људи. .. Југословени се држе толико пријатељски да се то може проту- мачити само бескрајним страхом. Исто се може рећи о Грцима».52)

Италија je, и после окупације Арбаније, продужила да уве- рава југословенске одговорне факторе, да она нема никаквих не- пријатељских намера према Југославији. To je, 22. априла 1939. године, говорио гроф Ћано Цинцар-Марковићу на састанку са њим у Венецији. Да су то била само празна уверавања показало се врло брзо: већ у мају 1939. године Италија je повела борбу против југословенскога утицаја у Северној Арбанији. У току ле- та 1939. године дата су упуства арбанашким емигрантима, «да приступе конкретној акцији на Косову и Метохији. 22. јула Ћа- но je дао Инструкције за акцију у Чамурији и на Косову, која je требало да се одвија у три фазе. Прво, општа пропагандна делат- ност на културној и верској основи; друго, јавна организација на томе пољу и, треће, тајна војна организација која би сарађивала са италијанском војском у случају да избије неизбежна југосло- венска криза».53)

Арбанашки иредентистички покрет je оживео. Бачена je па- рола «Косово», која je, у односу на Југославију, имала да служи као притисак и уцена. Већ јуна 1939. године отворен je био у Ри- му биро за организовање арбанашкога иредентистичкога покре- та.54) Током јула 1939. године биле су већ организоване групе Ко- совара и качака за упад у Југославију. Долазило je до сукоба и чаркања 30. јуна и 1. јула, а агенти су прелазили границу и пре- причавали говор италијанскога министра просвете. Неколико ар- банашких јавних радника побегло je из Југославије и у Арбани- ји повело иредентистичку пропаганду.55) Када je, августа 1939. године, гроф Ђано посетио Тирану обећао je Арбанасима Велику Арбанију. Акција Косовара се осећала на све стране. У планина- ма су се почели јављати одметниди и изазивати сукобе са жан- дарима. У Арбанији je била створена Арбанашка фашистичка странка.

302

Иредентистичку пропаганду je нарочито ширило римокато- личко свештенство. «У својој пропаганди католички клер je у- веравао муслиманско становништво да je оно од старине било ка- толичко и да je моменат да се врати вери својих предака. Сем то- га оно je тврдило да ће сви они који не напусте Ислам бити на- силно исељени у Турску, ако пређу у католичанство, Италија ће предузети све мере да заштити њихове интересе и да створи Ве- лику Арбанију од Тиране до Скопља».56) Италија je помагала ру- ководиоце Косовскога комитета, Бедри Пејани и Ибрахима Ђа- кову, који су раније одржавали везе са Совјетима.

Италијанска пропаганда и у Арбанији и на Косову и Мето- хији подгрејавала je наду маса на брзи слом Југославије и на скоро стварање Велике Арбаније. Јануара 1940. године изјавио je у Скадру Кољ Биба, секретар Арбанашке фашистичке стран- ке, да ће Италија ускоро анектирати крајеве Југославије и Грч- ке, који су насељени Арбанасима. Током маја 1940. године тајно су организоване групе качака за убацивање у Југославију. «Чак су неким качацима, који су били пореклом са Косова, издељене титуле резервних официра и новчане награде, како би се обаве- зали на учешће у фашистичкој акцији. Једна мања група кача- ка добила je налог да 9. јуна пређе границу и изврши рекогнис- тирање у срезу Подгоричком».57)

У Југославији се појачао италијанско-немачки притисак: ју- гословенска влада протерала je Јулиуса Ханауа, који je фунги- рао као енглески трговац, а затим и енглескога вице-конзула у Скопљу Паркера, «који je имао везе са емиграцијом из Албани- је».58) Ханау je био трговац оружја и енглески обавештајац, који je радио под именом «Цезар» и био повезан са Јулином Емери- ем. Ралф Паркер je био важна личност на овоме послу. Радио je и са Ганијем и Саидом Круезијем.59) Круезију су родом из Ђако- вице и имали су утицаја са обадве стране југословенско-арбана- шке границе. У ово време су били под енглеским утицајем и тре- бало их je искористити против Италије.60)

Уочи избијања Другога светскога рата беснео je на целоме простору рат обавештајних служби. Војничко присуство Итали- је на југословенско-арбанашкој граници и новац, који je дават на све стране, чинили су своје: са Косова и Метохије бежало се у Арбанију, ступало у италијанску службу и опет враћало на- траг са одређеним задацима. У Тирани je, ових дана, формиран нови Косовски комитет са Ћерим-бегом Махмудбеговићем из Пе- ћи на челу. Италијански обавештајни официри појачавали су акцију међу Косоварима: све je било спремљено за крваве орги-

303

je над Србима Косова и Метохије, које су настале после слома Југославије априла 1941. године.61)

ЛИТЕРАТУРА

1) Записници са седница делегације крал>евине СХС на Мировној конфе- ренцији у Паризу 1919-1920. Приредили Богдан Кризман и Богумил Храбак. Београд 1960, ст. 322.2) А ли Хадри, Косово и Метохија у краљевини Југославији. У «Историј-

ски гласник», 1-2, 1967, ст. 54.3) Ж ивко Аврамовски, Прилог питању италијанско-албанске1 иредентис-

тичке пропаганде на Косову и Метохији у време Минхенске кризе и оку- пације Албаније. У «Историјски гласник», 2-3, 1964, ст. 125.4) На истом месту.5) На истом месту, ст. 126.6) Ј. П., Џемијет. У «Народна енциклопедија СХС», књ. IV , ст. 972.7) На истом месту.8) Историјски архив КПЈ. T o m II: Конгреси и земаљске конференције

К П Ј 1919-1937. Београд 1950, ст. 477, белешка 35.9) Ж ивко Аврамовски, Прилог питању италијанско-албанске иредентис-

тичке пропаганде.. . , ст. 123.10) На истом месту.11) А ли Хадри, Окупациони систем на Косову и Метохији 1941-1944. У «Ју- гословенски историјски часопис», 2, 1965, ст. 43.12) Ekrem Bey Vlora, Lebenserinnerungen, Bd. II (1912-1925), München, 1913, st. 69.13) Giovanni Zamlboni. Mussolinis Expansionspolitik auf dem Balkan. Hamburq 1970, st. L.14) Na istome mestu, st. XLIX.15) Ekrem Bey Vloira, Lebenserinnerungen, Bd. II, st. 176.16) Ж ивко Аврамовски, Акција југословенске владе против Зогуовог ре- жима и Албаније преко Цене-бега Криезиуа (1926-1927), У «Gjurmime A lba - nologjike», 2, 1965, ст. 230.17) Богумил Храбак, Реокупација области српске и црногорске државе с албанском већином становништва у јесен 1918. године и држање Арбанаса према успостављању власти. У «Gjurmime Albanologjike», 3, 1966, ст. 267.18) Ha истом месту, ст. 291.19) На истом месту, ст. 288.20) На истом месту, ст. 291.21) Ekrem Bey Vlora, Lebemsermnerumgem, II, st. 154.22) N a istome mestu.23) N a istome mestu.24) Giovanni Zambomi, N a istome metsu, st. 307.25) Ж ивко Аврамовски, Балканске земље и велике силе 1935-1937. од ита- лијанске агресије на Етиопију до југословенско-италијанског пакта, Бео- град 1968, ст. 10.26) Giovanni Zamlboni, N a istome mestu, st. 309.27) Ж ивко Аврамовски, Прилог питању.. . , ст. 124.28) Opsimije vidi kod Dojko Slijepcevic, The Mcaedonian Question. Chicago 1958, st. 195.

304

29) Giovanni Zamboni, Na istome mestu, st. 313, beleska 2530) N a istome mestu, st. 314.31) Na istome mestu, st. 387.32) Живко Аврамовски, Балканске земље и велике силе.. . , ст. 10.33) Милан Стојадиновић, Ни рат, ни пакт, ст. 455.34) GaleazzO’ Ciano, Tagebücher 1937-1938. Hamburg 1949, st. 264-265.35) М илан Стојадиновић, Ни рат, ни пакт, ст. 457.36) На истом месту, ст. 461.37) Ж ивко Аврамовски, Италијанска окупација Албаније и држање југо- словенске владе, ст. 10, белешка 28.38) На истом месту, ст. 11.39) Милан Стојадиновић, На истом месту, ст. 567.40) На истом месту, ст. 570.41) Живко Аврамовски, Питање поделе Албаније у разговорима Стојади- новић-Ћано јануара 1939. и став неких дипломатских и војних личности, (Годишњак покрајинскога државнога архива, I, Приштина 1965).42) На истом месту, ст. 138.43) На истом месту, ст. 142.44) На истом месту, ст. 149-150.45) На истом месту, ст. 150-151.46) На истом месту, ст. 151.47) На истом месту.48) На истом месту, ст. 153.49) На истом месту, ст. 156.50) На истом месту, ст. 155.51) Владимир Дедијер, Југословенско-албански односи (1939-1948). Београд 1948, ст. 49-51.52) Навод код Дедијера, На истом месту, ст. 51-52.53) Живко Аврамовски, Прилог питању.. . , ст. 134.54) Вук Винавер, Фашизам и југословенско-албански односи на почетку другога светскога рата. У «Историјски записи», год. X X III, св. 1-2, 1970, ст. 104.55) На истом месту, ст. 105.56) Живко Аврамовски, Прилог питању.. . , ст. 135.57) Вук Винавер, Фашизам и југословенско-албански односи.. . , ст. 116.58) На истом месту, ст. 117.59) Julian Amery, Sons of the Eagle, st. 24-25.60) Na istome mestu, st. 29.61) Вук Винавер, Фашизам и југословенско-албански односи.. . , ст. 121.

305

КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ КАО САВЕЗНИК АРБАНАСА

У БОРБИ ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ

У својој борби против нове државе нашли су југословенски Арбанаси драгоценога савезника у Комунистичкој партији Југо- славије (КПЈ). Још су српски социјалисти за време Балканскога рата, а и касније, иступали против проширења Србије и Црне Го- ре у правцу Арбаније и, нарочито, против изласка Србије на Ја- дранско море преко арбанашке територије. На једном митингу, одржаном септембра 1913 године, донета je резолуција против новога ангажовања Србије у Арбанији: «.. .Ми се плашимо, вели се тамо, да ова српско-арбанашка кланица није нарочито потста- кнута, да би за собом повукла замашније, светске догађаје који су везани за Средоземно море и за Предњу Азију».3) У Извешта- ју Главне партијске управе, поднетом X Конгресу Српске соција- листичке партије (од 1. VI. 1911. до 31. XII. 1913), жигоше се срп- ско ангажовање у Арбанији, да би се изашло на Јадранско море/) Социјалисти тадашње Србије заговарали су једну аутономну Ар- банију, али само «као аутономни члан једне демс-кратске Бал- канске федерације Арбанија може живети правим самосталним животом».3)

Став српских социјалиста према српско-арбанашким односи- ма за време, и после, Балканских ратова изнео je најпотпуније Димитрије Туцовић у своме делу «Србија и Арбанија», писаном јануара 1914. године/) Иако се ни Димитрију Туцовићу, а ни со- цијалистима из тадашње краљевине Србије, не може оспорити патриотизам, мора се истаћи, да je њихово схватање српскога на- ционалнога питања веома одударало од општег схватања српско- га народа. И они, поред свих ослободилачких напора српског на- рода, виде у српским националним тежњама одблеске ш овиниз - ма, једно дефектно схватање, које ће касније југословенски ко- мунисти прихватити и продубити.5) Димитрије Туцовић, занет тадашњом социјалистичком фразеологијом, нападао je разграни- чење између Арбаније и Србије како га je одредила била Лондон- ска конференција: «Лондонска коннференицја, вели он, била je према Арбанији још свирепија него Берлински конгрес према Србији. Њеним одлукама несумњиво je највише оштећен арба-

307

нашки народ; али онај што je највише добио нису балканске др- жаве већ заинтересовани капиталистички и власнички кругови великих сила, Аустро-Угарске и Италије».6)

Схватања Туцовићева била су веома далеко од стварности, како се она искристализовала на повученој српско-арбанашкој граници; поједине групе Арбанаса, формиране у банде, напада- ле су, понекада и јаком бројном снагом, не само на српске гра- ничне страже, него и на дубљу унутрашњост и убијале и робиле. Отуда су Србија после Балканских ратова и краљевина СХС, по- сле Првога светскога рата, трижале према Арбанији стратегиј- ске границе. У М еморандуму генерала Петра Пешића, рађеном за Конференцију мира у Паризу, одбијају се границе из 1913. годи- не и даје образложење за то; «. . .Ми смо били принуђени у про- леће 1915. године после једнога озбиљнога упада многобројних албанских банди, да продремо на албанску територију и заузме- мо границу, обележену на карти, коју сада тражимо, која je при- родна стратегијска граница и која нам једино даје безбедност и могућност да са релативно слабом пограничном посадом обезбе- ђујемо нашу територију».7)

Туцовић je био против изласка Србије на Јадранско море преко арбанашке територије иако тада није било друге могућно- сти. Он je у тој тежњи Србије гледао «онај животни нерв о коме виси цео привредно-финансијски систем буржоазије, кредит на страни, опстанак режима».8) «Сан о изласку на Јадранско море завојевањем Арбаније припада прошлости, али његова сенка ће дуго времена помрачивати небо над српским народом. Србија je хтела и излазак на море и једну своју колонију, na je остала без изласка на море а од замишљене колоније створила je неприја- тељства: хтела je да истисне туђи утицај из Арбаније, а постигла je да га још више учврсти».9) Национално конструктивнији нису били српски социјалисти ни за време Првога светскога рата. Јо- ван Јовановић јавља, 24. фебруара 1918. године, министру спољ- них послова о конференцији социјалистичких и радничких прет- ставника у Лондону (од 20. до 24. II. 1918), на којој су били А. Павловић, К. Новаковић, К. Чапља. У резолуцији, која je тада донета, тражи се: «Начело самоопределења; евакуација Србије, Црне Горе и Албаније; питање о Балканскоме полуострву да ре- ши специјална конференција претставника Балканских држава или нарочита међународна конференција на бази, да свакоме бу- де гарантовано право слободног развијања свих народности».10) Када су ово тражили српски социјалисти над њиховом, ратом и патњама измученом земљом, већ се осмехивало сунце победе.

308

Српским социјалистима недостајала je конструктивна наци- онална концепција и здрава национална идеја. Они су, у своме идеолошкоме пубертету, примали за готово све што им je стиза- ло са других страна, мало или нимало заинтересованих за судбину нашега народа. Они су и на српско национално питање гледали, знатним делом, кроз призму марксистичке логике, и због тога нису схватали суштину ствари: природно право српскога народа да се ослободи и уједини на целоме своме историјскоме и нацио- налноме простору. Они су веровали у могућност стварања једне Балканске федерације што није било остварљиво, али je дуго ос- тало као пропагандна наркоза, коју су били преузели и балкан- ски комунисти. Димитрије Туцовић je писао: «.. .Само стварањем нове заједнице на место срушенога турскога господарства могла се сачувати давно изубљена национална слобода да се опет не у- топи у крвавој међусс-бној отмици око задобивених области, от- мици која je највећа несрећа по слободу Балканских народа».11)

Има, међутим, код Димитрија Туцовића и позитивних схва- тања. Он, отворено, указује на елементе, који омогућују сарад- њу Срба и Арбанаса: «Не само, вели он, измешаност насеља и сродност суседних племена већ и узајамност интереса упућива- ли су ова два народа на споразум и пријатељске односе. Као што пут на Јадранско море иде преко једноставнога арбанашкога на- сеља. везе Арбанаса са унутрашњошћу полуострва воде преко српске границе. Као што je нама потребно море, још више je њи- ма потребно копно. Ако нас упућује на Арбанасе брига за из- воз, Арбанасе упућује на нас брига за хлеб. Ако се те две стране споразумевају, оне се узајамно стешњивају и даље».12)

Има података да су социјалистичке идеје, иако у скромноме опсегу, налазиле присталиде и међу појединим арбанашким и турским интелектуалцима на Косову и Метохији. Према истра- живањима Миодрага Николића појављују се «прве искре рад- ничкога кружока у Призрену формирана je, маја 1907. године, а нешто касније, почетком XX века (1904-1909) и у другим мес- тима... основане су прве социјалистичке организације». Из рад- ничкога кружокау Призрену формирана je, маја 1907. године, прва илегална социјалистичка организација на Косову.’3) У Гњи- лану je било присталица социјализма у јесен 1904, у Косовској Митровици 1906, у Вучитрну 1909. године. Ове групе, настале у- главном, под утицајем социјалиста из Србије, биле су под утица- јем листа «Социјалистичка зора», који je излазио у Скопљу од 1910. године. После Балканских ратова ове су се групе оформи-

309

ле у Партију, да би, после Првога светскога рата, прерасле у ор- ганизације КПЈ.14)

После Првога светскога рата, када je у краљевини СХС, КЦЈ била легална и могла легално да ради, нашла je присталица и међу арбанашким и турским масама, не само у Старој него и у Јужној Србији. «Године 1919. постигнути су значајни резултати у стварању организација у Македонији и на Косову и Метохији. Обновљена je организација у Битољу, а створене су нове у Ка- вадару, Штипу, Куманову, Тетову, Ђевђелији, Неготину, При- лепу, Охриду, Урошевцу, Гњилану, Призрену, Приштини. У Скопљу je, 7. и 8. јануара 1920. године, одржана партијска кон- фереиција за Стару Србију и Мекедонију; на њој je донета одлу- ка да се у Скопљу покрене партијски лист «Социјалистичка зо- ра» и изабран je Покрајински секретаријат за Македонију и Ста- ру Србију са седиштем у Скопљу, који je потпао под Покрајин- ски одбор за Србију и Македонију у Београду».15)

Један од главних агитатора-комуниста био je Арбанас Зеф ЈБус Марк, који je често затваран у Ђаковици и био, на крају, не- посредно после избора, убијен.. .,6) Интересантно je поменути да je међу присталицама и шириоцима комунистичких идеја међу Арбанасима и Турцима било и истакнутих мухамеданских свеш- теника. Најистакнутији међу њима био je Хаџи Омер Љутви Па- чаризи (1869-1929), «шеф једне дервишке секте, човек који je за- вршио највише верске школе и коме су се дубоко клањали вер- ници — у исто време налазио се у првим редовима активиста ор- ганизације КПЈ у Призрену».17) Један од истакнутих чланова му- слиманске комунистичке организације у Призренском округу био je дервиш Маља Исмаил из Ораховца. Истакнут je био и Ха- ки Хајредин, шеих из Призрена, који je био у вези са свим виђе- нијим комунистима. Истакнути члан КПЈ у Призренскоме окру- гу био je и учитељ Тарамбаба Мухарем Али, који je био посла- нички кандидат KIIJ за Призренски округ.’8)

Ови комунисти су се старали о превођењу комунистичкога материјала на турски и арбанашки језик, а «Имерова текија по- стала je центар предизборне пропаганде. Ту су долазили људи са села и распитивали се о програму Партије, узимали пропагандни материјал и бележили све оно «што мора сваки човек да зна».19) У својим беседама верницима Хаџи Имер Пачаризи «говорио je о Партији, о потреби да се сви људи боре за правду и да гласају за комунистичке кандидате као једине истинске претставнике рад- ника и сељака».20) И у социјалистичким и у комунистичким ор- ганизацијама било je у руководству и Арбанаса и Турака: за о-

310

круг Косовску Митровицу био je, 1920. године, за посланика иза- бран Етхем Булбуловић, «али je после Обзнане издао Партију».21)

За интересе арбанашких маса залагали су се тада комунис- тички прваци — Срби, Илија Красојевић и Милић Шћекић. Ар- банаси су гласали за њих како у Пећи и Призрену тако исто и у «Звечанском округу, где je такође био изабран комунистички кандидат. Шиптари су дали велики број гласова за комунистич- ке кандидате у Пећи и Ђаковици, али у овим срезовима нису од- нели изборну победу».22) Красојевић je убијен јуна 1922. годи- не.23) Непријатељство Арбанаса према новој држави потстицали су у оно време и црногорски Зеленаши и, разуме се, Италија, ко- ја je ове хранила, наоружавала и одевала.24) Тада су се црногор- ски комунисти изјашњавали за јединство Црне Горе са Србијом— тадашњи водећи црногорски комунисти су «једним дијелом потицали из редова црногорске емиграције у Србији до Првога светскога рата, која се активно борила за уједињење Црне Горе са Србијом».25)

2.Доношење Обзнане и Закоиа о заштити државе прекинули

су делатност комуниста у Старој Србији. «To je имало за после-дицу губљење ранијега утицаја КПЈ на део шиптарских маса».25)Бачена у илегалност и оптерећена сукобима у вођству КПЈ није,за подуже времена, могла да развија свој рад међу југословен-ским Арбанасима. Батрић Јовановић вели, да je у току припре-ме за III конгрес КПЈ, одржан у Бечу 1926. године, на Обласнојконференцији КПЈ за Црну Гору, решено, поред осталога, «по-бољшање рада КПЈ међу муслиманима и Шиптарима».27) КемалСејфула истиче, да се КПЈ «увек обраћала националним мањи-нама и позивала их да заједно са другим нашим народима водеборбу за демократизацију земље.. . КПЈ je таквим својим ставомстворила себи ослонац у редовима националних мањина, отвори-ла им перспективу за решење мањинскога питања, привлачилаих у активну борбу путем свих оних акција које je водила про-тив капиталистичке Југославије, а за једну нову заједницу свихнаших народа и осталих националности. У тој борби мањине сусе често везивале за политику Партије, за борбу радничке кла-

28\се». )Независна радничка партија Југославије (НРПЈ) донела je,

у својој Резолуц и ји о националноме питању у Југославији, 1923. године, одлуку према којој je дужност Партије, «да са организа-

311

цијама радних маса угњетених нација води заједничке отворене борбе за право на отцепљење, односно да помаже покрете угње- тених нација у циљу формирања независних држава како Хр- ватске, Словеније, Македоније, Црне Горе, тако и ради ослобо- ђења Албаније».29)

Унутрашњеполитичке прилике у Арбанији, борба између снага које су се окупљале око Ахмет-бега Зогуа и Фан Нолија, смена режима и борба за власт, нису се могле не одразити и на расположење југословенских Арбанаса. Ово тим пре што je по- сле Првога светскога рата против краљевине СХС радила и број- на арбанашка емиграција. Вођство ове арбанашке иреденте оку- пљало се око Косовскога комитета, који je, још почетком 1920. године, ступио у везу са Коминтерном и са комунистичком Бал - канском федерацијом. Још тада се говорило да Косовски коми- тет прима новчану помоћ од Коминтерне.30) У децембру 1921. го- дине je Бајрам Цури (1862-1925), један од првака Косовскога ко- митета, посетио совјетскога посланика у Бечу и дискутовао са њим питање Косова. «Он je рускоме дипломати предао један Ме- морандум».31)

Већ 1928. године основали су арбанашки емигранти у Сов- јетском Савезу КП Албаније.32) Те исте године донео je IV Кон- грес КПЈ, одржан октобра 1928. године у Дрездену, у својој Ре- золуц и ји и ову одлуку: «Партија изјављује солидарност револу- ционарних радника и сељака осталих нација Југославије, а пре свега Србије, са албанским национално-револуционарним покре- том у лицу Косовскога комитета и позива радничку класу да све- срдно помаже борбу раскомаданога и угњетенога албанскога на- рода за независну и уједињену Албанију».33)

Оштрица je, и овде, била уперена против «великосрпске бур- жоазије», која, наводно, угњетава и арбанашки народ: «Поред тога, вели се даље у Резолуци ји , она je у тежњи за окупацијом Северне Албаније с ,албанским’ четама организованим у Југосла- вији, срушила албанску народну владу Фан Нолија. .. и довела на власт беговску контрареволуцију Ахмет-бег Зогуа... Албан- ски народ, капиталистички још неразвијен, како у Албанији та- ко и у Југославији, може да се ослободи и уједини само у насло- ну на радништво, сељаштво и остале покрете угњетених нација на Балкану, у масовној национално-револуционарној борби како против великосрпског, тако и против италијанског империјализ- ма и домаће беговске контрареволуције».34

Пада у очи да су ове исте, 3928. године, арбанашки емигран- ти у Совјетскоме Савезу основали КП Арбаније и да je идуће,

312

1929. године, Коминтерна послала у Арбанију своје агенте, да о- ни и тамо организују Комунистичку партију. Водећа личност ме- ђу тадашњим арбанашким комунистима био je А л и Келменди. Рођен у Пећи 1900. године, Келменди je стигао на Косово у про- леће 1930. године са намером да и тамо организује комунистичке ћелије, али je имао мало успеха. Са њим je радио и Асим Вокши, који je рођен у Ђаковици. Вокши je био у Шпанском грађанском рату где je и погинуо 4. октобра 1937. године. Али Келменди je умро у Паризу 1939. године.35)

После поделе Југославије на бановине и оснивања Зетске бановине, 3. септембра 1931. године, дошао je један део Косова и Метохије у састав ове бановине. Тамо су, сада, комунисти из Цр- не Горе могли активније да раде.36) Од IV конгреса КПЈ, октобра 1928. године, па до IV Партијске конференције, одржане у ЈБуб- љани 24. и 25. децембра 1934. године, активност КПЈ на Косову и Метохији била je слаба. Тај период времена, «који je обухватао шест година, оцењен je као најтежи у историји Партије».37) У на- редноме периоду, а нарочито после доласка Јосипа Броза-Тита на чело КЦЈ, појачан je био рад КПЈ на свима плановима. «Дола- ском друга Тита, вели Кемал Сејфула, на чело КПЈ отпочео je све снажнији продор КПЈ у редове националних мањина у Југо- славији. .. Велика брига je посвећена проблему националних ма- њина, развијању партијске организације у њиховим редовима и одлучној борби за лобољшање положаја мањина, за политичку диференцијацију међу њима, за јасно постављање перспективе пред радним народом — припадницима многобројних мањина у нашој земљи».38)

Али Харди вели, да je IV Партијска конференција КПЈ тра- жила враћање земље Арбанасима и да je, тек 1935. године, «зау- зет правилан став о националном питању».39) Овде се мисли на одлуке Јулскога пленума ЦК КПЈ, који je одржан у Сплиту. У Окружници, коју je издао ЦК КПЈ, стоји и ово: «Ми настављамо са свом снагом борбу против режима великосрпскога угњетава- ња, за слободу и права угњетених народа. Наш став који долази до изражаја у нашем основноме захтеву: право на самоопределе- њ е све до права на отцепљење, ми не мењамо. Али не смемо по- стављати тежиште на отцепљење него потцртавати да сваки на- род има право да сам одлучи о евојој судбини. Тежиште се, дак- ле, поставља на право самоопределења. Баш због тога истичемо захтев за народним скупштинама, односно саборима у Загребу, Љубљани, Скопљу, Цетињу и Сарајеву, који ће бити изабрани слободним изборима».40) О Београду и Србима нема ни речи.

313

Црваци југословенских Арбанаса — комуниста нарочито су истицали, да je доласком Јосипа Броза-Тита на чело КПЈ заузет «правилан став у пуном смислу речи према Шиптарској нацио- налној мањини, што долази до израза нарочито на V Земаљској конференцији КПЈ, која je у својој Резолуци ји , указујући на ак- туелност борбе за решење националнога питања, поставила ко- мунистима Косова и Метохије овај задатак: «. . .Борба за слобо- ду и равноправност арнаутских маса на Косову и Метохији и Санџаку, а у исто вријеме и борба против талијанских агената, који у овим крајевимо настоје разним обећањима обманути угње- тене Арнауте и изазвати ратни сукоб у томе дијелу Југослави- је».41)

Извесна, иако слабо уочљива, комунистичка активност на Косову и Метохији осећала се и 1932. године. Радило се о актив- ности «народне омладине» свих народности на овоме продручју, која je издала један летак у корист Арбанаса. У летку се устаје против насељавања Срба, наводне забране употребе матерњега је- зика и вршења својих обичаја и против кулука. Тражила се по- дела манастирске з е л љ е и читлука и тражена заједничка борба Арбанаса и Црногораца.42) Средином 1937. године образован je О- бласни комитет КПЈ за Косово и Метохију,43) али je, по казива- шу Батрића Јовановића, овај Обласни комитет био потчињен По- крајинскоме комитету КПЈ за Црну Гору, јер се на Покрајинско- ме саветовању, одржаном у Подгорици новембра 1938. године, по- мињу Санџак, Косово и Метохија.44) Тако je било и 1939. и 1940. године. Средином 1940. године одржана je IV Покрајинска кон- ференција КПЈ за Црну Гору, Санџак, Косово и Метохију. Од- лучено je, да се води борба против «секташкога става у односу на шиптарску и луслиманску омладину и појачање рада међу жен- ском омладином».45)

Јуна 1939. године, приликом прославе 550-годишњице Косов- ске битке, упутила je арбанашка омладина Косова и Метохије јавности један летак у коме je оштро напала политику режима. Нападнуто je и закључење конвенције о исељењу Турака и Ар- банаса у Турску. У летку има доста произвољности. Не одговара истини, поред осталога, ни следећи навод у летку: « . .У веков- ним борбама у прошлости, пред најездом турских освајача, ви сте се борили раме уз раме са Србима. За време петвековног роп- ства под Турцима, Арнаути су заједно са српским комитама че- товали бранећи част и достојанство свога народа. Пред налетом германских завојевача као војници у српској војсци од 1914. до 1918. године, ви, потомци Скендербега и Леке Дукађина... сво-

314

јом храброшћу задивили сте старешине у борбама код Београда, Смедерева, на Мачковом Камену и другим местима».46) Док je други део овога цитиранога места тачан, први je сасвим произ- вољан.

Није јасно када су партијске организације КПЈ на Косову и Метохији одвојене од ЦК КПЈ за Црну Гору. Батрић Јовановић наводи да je, од 7. до 9. августа 1940. године, у селу Барама, срез Шавнички, у кући Милана Жугића, одржана V III Партијска кон- ференција за Црну Гору, Боку, Санџак, Косово и Метохију. На овој конференцији тражена je, поред осталога, борба «против ве- ликосрпских хегемониста свих врста и њихових агената, као и а- гената страних империјалиста, у првоме реду италијанских аге- ната у Црногорској федералистичкој странци, као и бегова и барјактара на Косову и Метохији».47)

Николас Ц. Пано, међутим, наводи да je КПЈ 1940. године од- лучила, да се Обласни комитет за Косово одвоји од Покрајинског комитета за Црну Гору и директно потчини ЦК КПЈ. Пано, даље, вели, да je Обласном комитету КПЈ за Косово и Метохију ставље- но у дужност да се повеже са комунистима у Арбанији и да по- могне стварање како организација отпора тако исто и КП Арба- није.48) Али Харди наводи, да je, јуна 1940. године, одржана др у - га редовна конференција Обласнога комитета КПЈ за Косово и Метохију. На овој конференцији «изнети су пропусти партијске организације у периоду од 1937. до 1940. и поред осталога да се није довољно продрло међу Шиптаре, указано je на успехе кому- ниста и скојеваца у организовању противратних акција».49) Глав- ни свој задатак видео je Обласни комитет у томе, да се изврши «продор међу Шиптаре и њихово окупљање око КПЈ, а то се мо- же постићи тек пошто сваки члан Партије буде изградио испра- ван став по томе питању и затим га преносио на широке народне масе».50)

На овој конференцији изабран je нови Обласни комитет. Црема Владу Стругару није овај Обласни комитет имао много у- спеха у придобијању арбанашких маса за Партију.51) У суочењу са чињеницама звучи театрално тврђење Кемала Сејфуле о то- ме да je КПЈ, за време од 1937. до 1941. године, имала највећу потпору од припадника националних мањина па, међу њима, и Арбанаса.. .“ ) Из званичних партијских докумената се види, да je до сарадње, у већим размерама, између комуниста Срба и Ар- банаса на Косову и Метохији долазило, чак и после почетка не- мачко-совјетскога рата, веома споро. Секретар ЦК СКОЈ-а за ко- сово и Метохију обавештава, 1. децембра 1942. године ЦК КПЈ,

315

да на томе подручју постоји шест Месних комитета СКОЈ-а са1.726 чланова, али je «главни проблем у њиховом раду још уви- јек отсуство арбанашке омладине из активне борбе. Тако, и од целога наведенога броја Скојеваца, свега њих 97 су Шиптари».53) Три и по месеца пре тога, на саветовању СКОЈ-а за Косово и Ме- тохију, утврђено je, да нема јединства између арбанашке и срп- ске омладине. У Закл>учцима саветовања се вели: «Српска и цр- ногорска омладина се од почетка фашистичке окупације налази- ла на позицијама народно-ослободилачке борбе. У борби за на- ционално ослобођење и свој бољи живот она жели да сарађује са шиптарском омладином . . . Шиптарска пета колона, која je код нас бројна, настоји свим силама да јој онемогући да нађе свој пут. Она распаљује животињску националну мржњу према Ср- бима и Црногорцима и њиховој омладини с којом би млади Шип- тари требали да се повезују да би остварили своја права. У томе правцу Шиптарска пета колона вешто историшћава бојазан од о- свете за почињена недела, која je усађена у срцима шиптарске омладине. .. Међутим, СКОЈ-евске организације су још далеко од шиптарске омладине и везе са том омладином су слабе и број Скојеваца из њених редова врло мали (изузимајући, донекле, Ђаковицу).54) На саветовању Обласнога комитета КПЈ за Косово и Метохију, одржанога 31. августа 1941. године, решено je, и по- ред овако слабе идеолошко-политичке припреме арбанашких ма- са: «Радити да другови у Арбанији отпочну са акцијама, јер би то имало јаког одјека на оријентацију овдашњих маса».55)

3 .Капитулацијом Југославије, априла 1941. године, почело je

раскомадавање Југославије. На конференцији у Бечу, одржаној 21. и 22. априла 1941. године, расправљано je и питање поделе Ју- жне и Старе Србије: као ривали појавили су се Бугари, иза ко- јих je стајала Немачка, и Арбанаси, које je помагала Италија. Повучена je привремена гранична линија између Бугарске и и- талијанске окупационе зоне; уговор о дефинитивноме разграни- чењу био je закључен тек 29. марта 1943. године у Тирани и тре- бао je да ступи на снагу 15. јуна исте године, али je ступио на сна- гу месец дана касније.56) Гроф Ћано, који се тако много заузимао за окупацију Арбаније, тражио je за Арбанију, односно за Ита- лију, што већи простор: «Италијанска делегација инсистирала je на проширењу границе подручја предвиђенога за ,Велику Алба- нију’, док je представник Рајха указивао на потребу признања

316

великобугарских претензија с позивом на наводне етничке разло- ге за то. Ђано се позивао на јаку опозицију у великоалбанским националистичким круговима, уколико би се подручје Косова до- дијелило Бугарској».'7) О српскоме становништву тамо није, овом приликом, нико ни говорио.

Изузев три среза, која су оетала у оквиру окупиране Срби- је, «и делова Гњиланскога и Урошевачкога среза које су окупи- рали Бугари, ова област je припојена Албанији. Окупатор je про- гласио ,уједињење Шиптара’ и стварање ,Велике Албаније’, ко- ја се у ствари састојала у прикључењу Косова и Метохије итали- јанској окупационој зони».58) Овој својој «Великој Арбанији» И- талијани су припојили и Улцињ, Тузи, Плав и Гусиш и «пет гра- ничних срезова у Западној Македонији».59)

За крајеве, који су дошли под власт окупиране Србије, донео je Савет комесара, 6. августа 1941. године, У р ед б у о уређењу у о- бласти Косова, која je ступила на снагу два дана касније.60) Вла- да генерала Милана Недића донела je нову Уредбу о администра- тивној подели Србије. Она предвиђа да се општа управа врши по окрузима, срезовима и општинама. И rio овој Уредби постоји Ми- тровачки округ са седиштем у Косовској Митровиди.61) Овоме о- кругу су припадали срезови: вучитрнски, дежевски, лапски, ко- сово-митровачки и студенички. Окружни начелник био je Арба- нас (Ибрахим Љутви), а његов заменик Србин.62)

Краљевим указом од 12. августа 1941. године окупирано под- ручје Старе и Јужне Србије анектирано je Италији. На овоме по- ДРУЧЈУ постојале су три жандармеријске окружне команде, ш е - сет и четири среске и четири стотине четрдесет жандармеријских станица.") Влада Арбаније решила je, 8. октобра 1941. годцне, да сви становници ових крајева, који су арбанашкога порекла, пос- тану држављани Арбаније. Према решењу исте владе, од 5. фе- бруара 1942. године, «сви становници ових крајева који нису шиптарскога порекла постају de jure албански држављани за све ефекте закона».64)

Италија je на овоме подручју држала јаке оружане снаге: о- ко 20.000 војника, 5.000 карабињера, финанса и припадника гра- ничарских јединица. Било je и око 5.000 наоружаних домаћих Арбанаса.65) На своме подручју Немци су држали арбанашку жандармерију, која je носила униформу с грбом Скендербега и бројила je око 1.000 људи. Командант јој je био Бајазит Болети- ни. Поред тога било je 1.000 шиптарских добровољаца, којима су командовали сеоски поглавари. Седиште je било у Косовској Ми- тровици. Врховни вођа ове арбанашке народне групе био je Али

317

Драга.66) После италијанске капитулације, 8. септембра 1943. го- дине, није се ништа променило: Косовари су и даље имали вели- ки утицај на новоформирану власт под немачком заштитом.67)

Слом Југославије омогућио je и повезивање арбанашких и- редентиста са домаћим великоарбанашким елементима. Сви зајед- но «једва су чекали да се сруши буржоаска Југославија».68) Цео низ угледних вођа југословенских Арбанаса, који су у Југосла- вији имали знатан утидај, одржавао je везе и са арбанашком е~ миграцијом и одмах после слома Југославије пришао Италијани- ма верујући да ће им ови створити Велику Арбанију. Али Харди наводи, да je Ферат-бег Драга, после окупације, постао један од вођа Косовског комитета; Алија Агуши постао je министар у ар- банашкој влади; Џафер Дева из Косовске Митровице постао je министар унутрашњих дела у Тирани; Неџип-паша постао je ми- нистар за новоослобођене крајеве; Сејфудин-бег je био постао стуб фашистичке власти у Цећи, и бројни други добили су воде- ће положаје на Косову и Метохији.69)

Још пре слома Југославије, ускоро после окупације Арбани- је, италијанска пропаганда je обећавала запоседање Косова и Ме- тохије што су нарочито поздрављали католици-Арнаути. «Пре- ко извесних Косовара, Шефкет-бег Врлачи je био успео да уба- ци на Косово и у Метохији пропагандну крилатицу да je Алба- нија присаједињена Италији искл>учиво због тога да Италија, као велика сила, омогући присаједињење целе Јужне Србије Ал- банији, као и свих места у којима Албанаси чине већину».70) Гроф Ћано je забележио у своме Дневнику: «Морамо успавати Југо- славију. Али касније, наша политика мора да се живо позабави Косовом. То ће одржати живим један иредентистички проблем на Балкану, привући пажњу Албанаца и представљати нож упе- рен у кичму Југославије».71)

Иредентистичку арбанашку пропаганду помагали су и арба- нашки студенти у Београду: «Још неколико година пре окупаци- је Албаније формирана je у Београду тајна студентска организа- ција ,Беса’ (формирана je 1935. године од 12 Арбанаса са Косова и Метохије). Она je била малобројна, али je њен значај био у то- ме што je могла да буде жариште за ширење иредентистичке пропаганде. Она je деловала као националистичка организација и основана je са знањем албанске владе и њеног посланика у Бе- ограду».72) Организатор «Бесе» био je Сермет Ђенђули, секретар албанашкога посланства у Београду, који je, истовремено, био и италијански повереник. Финансирало их je арбанашко послан- ство у Београду, а после окупације Арбаније италијанско послан-

318

ство. У програму «Бесе» тражено je прикључење Косова и Мето- хије Арбанији. «Главни претставници ове организације, Шаиб Мустафа и Ибрахим Мутвић, успоставили су 1938. године везе са Бедри Пејаном, приликом једнога путовања у Париз».73)

Када je распарчана Југославија створена je пуна могућност повезивања свих ових елемената са онима који су стизали из Ар- баније. «Велики број великоалбански оријентисаних људи дошао je после априлске катастрофе на Косово и Метохију. Ти елемен- ти су на разноразне начине радили на придобијању Шиптара за великоалбанску идеју, да би немачког окупатора приволели да Албанији прикључи немачку окупациону зону Косова, а такође да би извршили притисак на Бугаре да напусте своју окупацио- ну зону».74)

Фердо Чулиновић истиче, да су нове, италијанско-арбанаш- ке власти одмах почеле да спроводе политику националне асими- лације и чине јак притисак на неалбанско становништво.75) Шко- ле на Косову имале су задатак, «да шире не само фашистичку и- деологију већ и великоалбанско национално осећање».76) Сви уџ- беници били су прожети духом великоалбанске идеологије. На ономе подручју које je дошло под управу окупиране Србије ства- ри су биле сасвим друкчије: Арбанаси су имали право и на своје школе и на своје наставнике: «У арбанашким школама, односно оделењима, поставл>ани су учител>и албанске народности, југо- словенски држављани. Ове школе водили су у начелу Албанци. За албанске ученике оснива се у Косовској Митровици потпуна реална гимназија, која школске 1941/42. године има први разред, а сваке наредне године отвара се следећи разред. Наставно особ- ље албанашке народносне групе поставља Министарство просве- те на предлог вође ове групе».77) «Деца Срба, у колико су ишла у школе у оном делу Косова и Метохије. који држи италијански окупатор, учила су на албанском језику».™ )

Са окупацијом Косова и Метохије од стране Италије и дово- ђењем на власт великоарбанашких елемената настали су погро- ми над Србима на овоме подручју. Обим тих погрома и број људ- ских жртава и величина материјалне штете нису познати, јер, после Другог светског рата, није било могуће проценити ни једно ни друго. Херман Нојбахер вели: «Шиптари су се пожурили да протерају што je могуће више Срба из земље. При томе су локал- ни силници често од протериваних, за дозволу исељења, узима- ли дар у злату (Goldgabe). .. Када се генерал Недић са горким ту- жбама обратио на мене, препоручио сам хитно арбанашкој вла- ди, да се прогонима учини крај. Када сам видео да je моја интер-

319

венција остала без успеха, затражио сам давање оставке на мо- ју мисију у Арбанији: ja ћу морати некоме другоме препустити, да Арбанију брани од територијалне похлепе Бугара. Џафер Де- ва, који у Косовској области има утицаја, обећао ми je да ће ин- тервенисати. Он je то урадио са успехом. И поред тога, после1941. године учињено je много несреће».79)

Нарочито су били прогоњени они Срби, који су се тамо досе- лили после Првога светскога рата. «Установљена je Шиптарска полиција, Шиптарима je дато право на држање оружја, отпоче- ло се са насилним исељавањем Срба и Црногораца. Поред зајед- ничке шиптарске и италијанске жандармерије... приступило се организовању оружаних група добровољаца, тако званих вулне- тара, за одржање реда. Те групе вулнетера уствари су имале да распирују шовинизам и да врше пљачке и убијања».80) Настало je масовно прогоњење Срба: пљачке, убиства, хапшења и интер- нирања, обесправљивања сваке врсте, карактерисали су нову власт, која je триумфовала на рушевинама једне државе чију je пропаст одавно желела. Џавид Нимани je, једном приликом, из- јавио, да су арбанашке масе желеле пропаст Југославије па ма- кар са које стране.3')

Српско становништво je бежало и у шуму, и у окупирану Ср- бију и у Црну Гору, а комунисти су, где год им je то било могуће, покушавали да ове избеглице потчине својој власти. Светозар Вукмановић-Темпо бележи да се, због оваквога стања, три хиља- де Срба и Црногораца јавило за одлазак у партизане.82) Покрајин- ски комитет КЦЈ за Црну Гору, Боку и Санџак јавља, 11. фебру- ара 1942. године, ЦК КПЈ: «Питање избјеглица, насел>еника из Метохије и других крајева, којих има у великом броју, доста je тежак проблем. Усљед тешког економскога положаја и реакцио- нарршсти једнога великога дијела избјеглица, ови елементи од- лазе из крајева које партизани контролишу, иду према Метохи- ји, а тамо их врбују Васојевићки четници. Преко НОО указаће се помоћ избјеглицама, а способним људима за пушку неће се дозволити одлазак из мјеста које партизани контролишу».83)

Као и у Независној Држави Хрватској и на Косову и Метохи- ји су хапшени и уби јани свештеници Српске православне цркве. Рашко-призренски епископ Серафим био je ухапшен и интерни- ран у Тирану, где je, 13. јануара 1945. године, и умро.84) Са под- ручја епархија рашко-призренске, скопске и охридске, уколико су ове две последње потпадале под власт Италијана, Арбанаси су убили четрнаест свештеника и једн у монахињу (монахиња Пе- лагија из манастира Сопоћана). За поједине свештенике (Лука

320

Поповић, Урош Поповић и Слободан Поповић) зна се да су уби- јени за време вршења Свете литургије.85) Андреја Поповић, иако већ у годинама, убијен je 21. октобра 1943. године, «с циљем да се његовим убиством, као врло угледне личности у тамошњем кра- ју, заплаши српско становништво».86) Потресна je, нарочито, смрт Дамаскина Бошковића, старешине манастира Девича, који je у- бијен прве половине октобра 1941. године: «По причању сељака очевидаца њега су везана дуго вукли по трњу и камењу, тукли га непрестано кундацима, док га најзад нису из пушке убили».8/1

Физичко сатирање српскога становништва на Косову и Ме- тохији било je праћено и покушајима однарођаваша: окупатор- ске и великоарбанашке власти онемогућавале су српској деци да похађају школе. «И основне и средње школе углавном су поха- ђали ученици шиптарске националности. У неким центрима, на пример у Пећи, школе je похађао мањи број (обично 5-6) учени- ка српске националности. То су већином била деца из трговачких породица, али су и она морала учити на шиптарскоме језику».88) Када je у Косовској Митровици формирано (окружно начелство), «на овоме подручју чак и у Новом Пазару где се не говори шип- тарски, отворене су школе на шиптарскоме језику».85)

4.

И пре Другога светскога рата и за време рата вођство југо- словенских комуниста имало je много више у виду опште кому- нистичке, него југословенске националне интересе. Да би имало успеха код арбанашких маса у Југославији оно се трудило око стварања и јачања КП Арбаније. Из архивскога материјала се види да je КП Арбаније настала под утицајем и уз пуну помоћ КПЈ, што се данас са званичне арбанашке стране оспорава. У Арбанији је; у очи Другога светскога рата, постојало неколико комунистичких група без јаче међусобне повезаности и у секта- шком односу једна према другој. Због тога je Коминтерна, 1937. године, наредила распуштање тих група, које нису имале везе са масама.90)

ЦК КПЈ, свакако по наређењу Коминтерне, донео je «одлу- ку средином 1939. године да помогне арбанашке комунисте. Друг Миладин Поповић, секретар Обласнога комитета КПЈ за Косово и Метохију, добио je директиве од друга Тита да испита шта се све може учинити за помоћ арбанашким друговима, да разјасни сумњиву улогу Лазара Фунде, да покуша да створи партијску

321

организацију у Албанији, а да питање руководства још не поста- вља, јер ће се то питање током рада искристалисати».91)

Лазар Фундо je био Влах из Корче. Радио je у Коминтерни, затим у Европи и Азији. Када се разочарао у комунизам постао je социјал-демократа. У Арбанију се вратио 1938. године и поку- шао да оснује Социјалдемократску партију. Био je хапшен од И- талијана, после радио и на Косову. Убијен je по наређењу Енвер Хоџе.92)

За организационо оформљивање КП Арбаније, извршено 8. новембра 1941. године, највећу заслугу имају Миладин Поповић и Душан Мугоша. Касније, у току грађанскога рата у Арбанији, слате су у Арбанију и друге мисије КПЈ (Блажо Јовановић, Све- тозар Вукмановић-Темпо и, авгуета 1944. године, војна мисија Врховнога штаба народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије на челу са Вељом Стојнићем, ранијим учите- љем из Босне).93) Из дела објављене преписке Душана Мугоше са руководиоцима новоосноване КП Арбаније види се какав je и ко- лики био допринос KIIJ организовању и учвршћавању КП. Ар- баније што се, после 1948. године, са званичне арбанашке стране прећуткује. Поводом Мугошина напуштања Арбаније изражава Енвер Хоџа и њему и Миладину Поповићу захвалност за све што су урадили за КП Арбаније,94) а Неџмија Џуљини-Хоџа, жена Енвер Хоџе, вели у писму Мугоши, од 7. маја 1944. године: «Ду- шане, реци друговима у Југославији да другови Албанци иду њи- ховим стопама са дивљењем и дају све да би следили њиховом херојском примеру. Реци, да читав народ осећа за народе Југо- славије и њихову борбу огромну љубав».95)

Мехмет Шеху, тада командант Прве бригаде арбанашких партизана, вели у писму Мугоши од 22. априла 1944. године: «.. .Пружили сте нам руку, научили сте нас, подизали сте нас као мајка дете и учинили сте да смо у стању да идемо својим но- гама, с нашим Централним комитетом, с нашом организацијом, с нашом линијом признатом и одобреном од Комунистичке интер- национале».96) Коминтерна je одобрила ову линију на преддог КПЈ. Сам Енвер Хоџа пише Титу, 23. септембра 1944. године, да су њима бројна Титова писма отворила «широке перспективе ра- да и нове видике, ка којима смо напрегли све своје снаге. Пра- вилна и јасна линија херојске КПЈ није за нас била само букти- ња антифашизма која осветљава наш мучан и тегобан пут, него истовремено чврст ослонац у нашем тек започетом раду».97)

Светозар Вукмановић-Темпо био je и сам почетком 1943. го- дине у Арбанији где се, у селу Лабинот, први пут састао са Ен-

322

вер Хоџом и ту затекао Миладина Поповића, Душана Мугошу и Блажа Јовановића.48) Темпо je, по повратку из Грчке, био опет у Арбанији и није тада био задовољан са линијом коју je била узе- ла КП Арбаније. Са Енвер Хоџом се видео поново у истоме се- лу.99) Темпо je, како он сам каже, дао критику стања у Арбанији и схватио да су и Енвер Хоџа и Миладдн Поповић били друкчи- јега мишљења.’00) Темпо вели: «Како сам намеравао да одмах на- ставим за Македонију, хтео сам да сазнам исход дискусије. Ко- чи ми je рекао да су готово сви чланови руководства у основи по- држали моје оцене. Једино су се супротсавили Миладин и Енвер; они су све то схватили као лични напад, а не као другарску по- моћ».101)

Партизани из Црне Горе, и не знајући за више везе, труди- ли су се да сами успоставе везе са арбанашким партизанима. Ми- ладин Поповић, који je већ био у Арбанији, тражио je партијски материјал, који му je и слат. Црногорски партизани, са своје стране, врбовали су арбанашке војнике, који су били у италијан- ској војсци и служили као окупатори на територији Црне Горе. У арбанашком батаљону «Тарабош» било je седам комуниста. «О- ви комунисти су се повезали са комунистима у Улцињу и успо- ставили са њима одређену сарадњу: давали су им извесну војну спрему и одјећу, а радили су и на томе да им омогуће долазак до веће количине оружја, али тај план није остварен».102) У Прогла - су OK КГГЈ за округ Цетињски, од децембра 1941. године, који je упућен арбанашким војницима у италијанској служби, стоји и ово: «Црногорски партизани добро знају какве je муке и патње трпео арбанашки народ од разних ненародних режима у Југосла- вији; они знају колико je крви и суза пролио арнаутски живал> за више од двадесет година угњетавања и робовања. КПЈ била je највећи и једини борац за права и слободу Арнаута у Југослави- ји».103)

Ове везе су успостављане на разне начине, али највише пре- ко Скадарскога језера: одлазили су црногорски партизани у Ар- банију и арбанашки долазили на црногорску територију.104) Глав- ни штаб народно-ослободилачких партизанских одреда за Црну Гору и Боку јавл>а, 20. новембра 1941. године, Врховном штабу народно-ослободилачких одреда Југославије: «Међу Арнаутима у Албанији постоји нагло политичко кретање, и чују се свако- дневно борбе у дијелу око Скадра. Њихово вођство распитивало се и тражило састанак са нашим штабом преко наших интерни- раца у Каваји. Ми смо одмах послали једнога друга у обилаже- ње одреда према Албанији са задатком да се што прије повеже

323

са Арнаутима. Чим се повеже, а надамо се да ће то бити ускоро, израдићемо и заједнички оперативни план на дотичној територи- ји — у овом случају долази у обзир пут Скадар-Подгорица».105) Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак наређу- је OK за Цетиње, 26. децембра 1941. године, да Арбанасима тре— ба изаћи у сусрет и разго-варати са њиховим делегатима: «Другу Албанцу објаснити партизански начин ратовања, организациону структуру одреда и који елементи могу бити примани у парти- занске јединице».106)

У току 1942. године ове везе су продужене. Штаб Ловћенско- га одреда НОП јавл>а, фебруара 1942. године, Главноме штабу за Црну Гору, да се предао један Арбанас — муслиман, Мехо Мема, и изјавио да жели ступити у партизане. Био je примљен али je касније, при покушају бекства, убијен.107) Штаб Ловћенскога од- реда јавља, 7. марта 1942. године, истоме Штабу, да je код њих дошао Садик Бекташи, један од арбанашких руководилаца: «Ми смо дали детаљна упутства нашим војницима и политичким ру- ководиоцима за разговор са другом Арбанасом».108) Из једног дру- гог извештаја Штаба Ловћенскога одреда, од марта 1942. године, види се, да су арбанашки комунисти помогли да се из интернаци- је ослободе неки југословенски комунисти. Тамо стоји: «Другу Арнауту треба дати потребна упутства, а Васо Стругар, који тре- ба да се налази у вашем подручју, нека испита могућност купо- вине животних намирница».109) Штаб батаљона «Јован Томаше- вић» обавештава, 13. марта 1942. године, штаб Ловћенскога НОП одреда о «другу Арбанасу»: «Друг je долазио да се упозна са структуром партизанских јединица, политичким радом и слично. како би то искуство могли они користити»."0)

5.

Придобијање ју гословенских Арбанаса за партизанску бор- бу било je много теже. Они су желели пропаст Југославије и и- талијанско-арбанашку окупацију су дочекали као своје ослобо- ђење: њима je пред очима лебдела «Велика Арбанија». Пред тим перспективама и сновима били су безначајни сви напори КПЈ да арбанашке масе придобију за себе. Када je била окупирана Арба- нија од Италије издао je ЦК КПЈ Обласном Комитету КПЈ за Косово и Метохију једну Директиву} да се организује прикуп- љање добровољаца за слање у Арбанију, али од свега тога није било ништа. To je остао само један пропагандни потез без пра- ктичнога значаја, јер се тамо арбанске масе нису интересовале

324

за то. Светозар Вукмановић-Темпо, који je познавао право ста- ње на овоме подручју, вели: «Услови за оружану борбу на Ко- сову и Метохију били су неповољнији него у било коме друго- ме крају земл>е. .. Стање je било погоршано тиме што се ал- банско становништво држало непријатељски према партизани- ма, а оно сачињава преко три четвртине укупнога становниш- тва. . . Албанско становништво je остало неповерљиво према свима који се боре за успостављање Југославије. У њиховим очи- ма то je мање него што су добили од окупатора».111)

Огромна већина југословенских Арбанаса била je и остала велико-арбанашки оријентисана. Због тога je њима била много ближа организација «Balli Kombetar» (Национална унија), која je формирана крајем 1939. године и на чијем челу je стајао Абас Купи, него пгго je то могла бити КПЈ или пак било која југосло- венска партија. И «Balli Kombetar» je био носилац велико-арба- нашке идеје.112) Било je, истина, међу југословенским Арбанаси- ма и нешто комуниста, који су били повезани са Србима — кому- нистима, али je бројна снага и једних и других била слаба. Кемал Сејфула вели, то je први арбанашки партизански одред форми- ран почетком октобра 1942. године и да се звао «Зејнел Ајди- ни»,113) али je ово казивање оспорено. To je било крајем марта 1943. године када je формиран одред «Бајрам Цури». Бајрам Цу- ри je био један од носилаца великоарбанашке идеје,"4) што ука- зује на то, да ни арбанашким комунистима са подручја Југосла- вије није била туђа идеја о «Великој Арбанији».

Владо Стругар вели, да je партизански одред «Емил Дураку» формиран средином марта 1943. године на планини Голешу и у- пућен у Метохију.115) Темпо истиче, да je и он сам био свестан, «да на Косову и Метохији већина становништва неће помагати партизане; шта више, придружиће се немачком окупатору у бор- би против партизана»."6) Због тога je он повлачио одреде на Шар -планину и Косовске јединице задржао у Македонији. Тамо je,11. новембра 1943. године, формирана Прва Македонско-Косов- ска ударна бригада.П/) Косовски батаљони су отказали послуш- ност и тражили да се врате на Косово.’18) И касније, вели Темпо, долазило je до негодовања Косовских партизана. «Хтели су да сопственим снагама, и то што прије, ослободе Косово и Метохи- ју. Стога су наредили Косовској бригади да из Западне Македо- није одмах крене за Метохију. Бригада je одбила да изврш и моје наређење да са Македонским јединицама разбије последње чет- ничко упориште у Поречју; самовољно се упутила у Метохију.

325

Ha Шар-планини стигло je моје наређење да се смјеста врати и изврши постављени задатак; она je то и учинила».119)

И из званичних извештаја југословенских комуниста са под- ручја данашње СР Македоније, који су, такође, са великим на- порима оформљивали своју Партију, види се колико je и код њих био јак утицај арбанашких комуниста. Из једнога прогласа Глав- нога штаба НОП одреда бугарским војницима, од краја октобра1942. године, види се да Арбанаси, под италијанским утицајем, траже «проширење италијанске Албаније до Вардара, до Скоп- л>а».120) Окружни комитет КПЈ за Битољ обавештава, 15. фебру- ара 1943. године, политичкога комесара чете «Јане Сандански», да треба да одржавају добре односе са «албанским друговима»- «Али да се никако не врше акције на њиховој територији, већ далеко од базе у којој се налазе».121)

Темпо јавља, јуна 1943. године, ЦК КП Македоније да je по- стигнут споразум «о одашиљању албанаских чета под командом Хаџи Љеша (данас лретседника Президијума Народне Скупшти- не HP Арбаније) на сектор Прве оперативне зоне» где они треба да развију, «уз вашу помоћ живи политички рад међу Шиптар- ским масама под овим паролама».’22) Четврта од тих парола обе- ћава да ће «Шиптарска мањина, заједно са македонским народом, добити гаранцију да ће заиста слободно одлучивати о својој суд- бини на основу права самоопределења народа».123)

У Темповом извештају о стању у Македонији и на Космету, од 8. августа 1943. године, вели се, да je он у априлу био на Косо- ву и у Метохији и да стање тамо није било добро. Истиче да по- стоји велика шовинистичка мржња између Арбанаса и Срба. «.. .Шиптарске масе, вели Темпо, траже приса једињење Албани - ји и постоји реална опасност да те масе мобилише реакционарна шовинистичка групација из Старе Албаније — Бали Комбе- тар».124) Темпо je наредио стварање посебних арбанашких и срп- ских одреда под командом Фадиљ Хоџе: «Радм мобилисања шип- тарских маса на Косову тражио сам помоћ албанске Партије. О- на се до сада огледала у следећем: ЦК Албанске Партије упутио je циркуларно писмо члановима Партије који су дошли из Ста- ре Албаније на Космет у којем их je позвао да се ставе под руко- водство Обласног комитета за Косово. Упутио je известан број чланова Партије Шиптара на рад на Космет; послао je две чете партизана у правцу Метохије, које ће се састати са нашим чета- ма и заједнички прорадити на подизању шиптарских маса у на- родно-ослободилачку борбу» .125)

326

Темпо се жали на аљкавост ЦК КПА и помиње предлот Ми- ладина Поповића да се југословенски Арбанаси «ставе под ко- манду једнога Шиптарскога штаба на Космету, који би био под командом Главног штаба Албаније, а српски под командом наше- га Штаба. Мило (Миладин Поповић) чак мисли да je потребно да се Метохија и организационо партијски уклопи у састав КПА. Ja мислим да би ове мере заиста олакшале прикупљање шигггар- ских маса у народноослободилачку борбу, али с друге стране ми бисмо изгубили много код српскога народа. Зато ja по овоме пи- тању не могу никако решење да нађем док не упитам вас за са- вет».126)

Темпо, даље, наводи, да je био у Главноме штабу арбанаш- ких комуниста и разговарао са њима о сарадњи и приступању Балканскоме штабу (који je тада планиран). Једна чета, под ко- мандом Хаџи Љеша, прешла je код Кичева «и сад ће знатно до- принијети у настојању да се оствари братство Албанаца и Маке- донаца у народноослободилачкој борби. . . Процес уједињавања Македонаца и Шиптара иде све бржим темпом и сада, по долас- ку Хаџи ЈБеша, ићи ће још брже. . ,»127) Описујући своју прву по- сету руководству КПА Светозар Вукмановић-Темпо не помиње ово из извештаја, али вели да je наредио да се «формирају одре- ди на Шари и у Ђаковачкој Малесији и да у ослонцу на арбана- шке одреде продиру на подручје Метохије. Да би се покренуло албанско становништво, одлучио сам да формирамо посебне ар- банске одреде, који би носили националну албанску заставу са петокраком звијездом и били под командом Главнога штаба за Косово и Метохију. Што се тиче питања граница и питања само- определења народа тога подручја, то смо оставили да се рјешава после ослобођења, када окупатори буду разбијени».128)

Даљи извештаји указују на то да се акција «Бали Комбета- ри» све више појачава. Стево (Крсте Црвенковски) јавља, 14. се- птембра 1943. године, Темпу из Дебра, да су Балисти хтели да у граду прогласе независност Албаније». Од њих, вели он, прети велика опасност, зато ja мислим да би било потребно да другови Албанци пошаљу још мало снага».129) Само четири дана касније, 18. септембра 1943. године, јавља Црвенковски поново: «.. -Јуче je политички комесар (арбанашких партизана) држао говор у ко- ме није поменуо да овде постоји један македонски народ. Сав го- вор био je онако држан као да се налази у Албанији».130)

За комунисте, који су дошли из Албаније, вели Црвенков- ски у извештају од 21. септембра 1943. године, да пливају «у ве- ликоалбанској води». «Барјактари имају власт у Дебру и хоће

327

да се скупи један конгрес у Дебру где ће из свих крајева Албани- je делегати изабрати једну владу и прогласити независност Ал- баније. .. Једна друга њихова намера je да сакупе што више вој- ске и пошал>у je у Гостивар, Тетово, Стругу и Кичево како би до- минирали овим крајевима над македонским живљем и у случају плебисцита како би могли да ове крајеве по сваку цену прикљу- че Албанији. Они покушавају да се удруже и са партизанима, да користе њихову војну енагу за своје циљеве, раде и помоћу Ен- глеза, а покушавају и помоћу Немаца. Ту се налазе и сви елемен- ти Бали Комбетара а другови према овоме не предузимају ника- кве мере, потцењујући њихову помоћ».13’)

После капитулације Италије Балисти су појачали своју ак- тивност и почели да прелазе из старе Арбаније и да се концен- тришу на терену Дебра, Тетова, Гостивара и Призрена. Они су, одмах, примили сарадњу са Немцима и са четницима, а подржа- вали су их и Енглези. Добривоје Радосављевић-Боби обавештава, 26. септембра 1943. године, Обласни комитет КП Македоније о овоме и вели: «. . .Сада je у току за широке масе албанскога наро- да велика борба између нас, који заступамо идеју слободе, брат- ства и равноправности македонског и албанашког народа, и вели- коалбанске реакције, која жели да створи ,Велику Албанију’ у којој би македонски народ био потлачен и поробљен. Са овом ве- ликоалбанашком реакцијом уско су повезане и разне швачкаш- ке банде — качака, које вешто подупиру непријатељи брат- ства».132) Радосављевић се нада да ће доћи до споразума са арба- нашким партизанима на челу са Хаџи ЈБешом, али додаје да и о- ни сами «још немају одлучан став према великоарбанашким ре- акционарима»; ако до овога споразума дође «онда би и тамо зао- штрили односе и довели такву власт која би гарантовала слобо- ду, братство и равноправност Македонаца и Албанаца».133)

У једноме Прогласу Обласнога народно-ослободилачкога ко- митета за Полог, Дебарски, Мијачки и Кичевски крај, од фебру- ара 1944. године, указује се на то, да окупатор, сада су то били Немци и Бугари, потстиче једне против других и да су Џемо, Ме- фаил и Мифтар Каљоша агенти Немаца, који врше пљачке и у- биства са паролом «дошло je наше време». Ова тројица су, навод- но, пљачкали не само хришћанско становништво, «него су оти- шли и у Дебар, где су опљачкали све албанске радње и домове, да би после опљачкане ћилимове и јоргане продавали на пија- ци».134) Комитет позива и Арбанасе да ступе у народноослободи- лачку војску и тиме појачају борбу против окупатора, «јер ћете само тако да стекнете право на своју националну слободу».135)

328

Мита Миљковић, политички комесар Прве македонско-ко- совске бригаде, обавештава, 10. маја 1944. године, Добривоја Ра- досављевића-Бобија, да je био у Арбанији као делегат Главнога штаба Македоније, да са арбанашким руководством преговара о заједничкој акцији на суседним теренима, али они «нису приста- ли на то, јер имају свој план».13'Ј) Видео je, вели, тамо и Милади- на Поповића и носи његов извештај за Тита и «Слободну Југо- славију» и моли да им то буде достављено.'37)

У наредним месецима све je чешће долазило до борбе изме- ђу Балиста и партизана. Цветко Узуновски, тада политички ко- месар Главнога штаба Македоније, извештава, 14. маја 1944. го- дине, Главни штаб о борбама од 28. априла до 14. маја 1944. годи- не. Из извештаја се види, да су их нападали Балисти и Немци: «После нашег одласка из ових крајева албански фашисти врши- ли су велики терор и пљачку над македонским становниш- твом».138) Џемо и Мефаил располажу јаким снагама. «Сем Џемо- вих и Мефаилових снага на овој територији налази се још и пре- ко 2.000 Шиптара са Косова. Већи број од њих налази се у Киче- ву и Струзи. Њих су употребл>авали за борбу против албанских партизана».139) Узуновски јавља, даље, да се «Шиптарска реак- ција из Дебра, Гостивара, Тетова, Кичева и Струге окупила и да je са Косова дошло у Тетово још 1.500 Шиптара. «Са тако вели- ким снагама, наоружани са доста топова, минобацача, тешких митраљеза и аутоматскога оружја, навалили су на наше једини- це. Ми смо морали за моменат да се повучемо и да дејствујемо по батаљонима на шири терен».140)

Јуна 1944. године упутио je Штаб Прве Македонско-косовске народно-ослободилачке бригаде један Проглас становништву Де- барца, Полога, Малесије, Струшкога и Кичевскога среза у коме се покушава објаснити борба коју они воде. Од народа се тражи да прави разлику «између плаћених шиптарских балистичких бан- ди које чине зло над вама и својом браћом у Албанији и поште- ним албанским народом који се бори за своју слободу, који je ваш савезник и са којим ви треба апсолутно да успоставите брат- ство и јединство у борби против заједничкога непријатеља».141)

Од арбанашкога становништва овога подручја се тражи, да се не даје заваравати од Балиста. На њиховом су се примеру, ве- ле. уверили да њихове пушке не пуцају на Немце, «који срамо- те част арбанашкога народа, на оне који убијају вашу браћу у Албанији, који пале и пљачкају њихове куће, на оне исте који то чине и мирноме македонском становништву. Против вас, против албанскога народа, наша бригада, читава наша војска, нема ниш-

329

та. Она се бори за слободу свих народа, што значи и за вашу сло- боду».142) И овај се пут позивају југословенски Арбанаси, да се о- дазову позиву за мобилизацију, «јер je то једини пут који води слободи, јер je то помоћ вашој браћи у Албанији».'43)

Велики утицај Балиста на арбанашко становништво и ужи- вљавање у власт, коју су они самовољно врпшли, учинили су да je утицај КП Ј на арбанашко становништво био врло слаб. Оно мало комуниста — Арбанаса било je немоћно да измени ову си- туацију. Темпов предлог руководству КПА, учињен за време његове друге посете, да «албански партизани пређу на територи- ју Косова и Метохије, како би тамо тамошње арбанашко станов- ништво придобили за помагање народно-ослободилачке борбе и- ли, у крајњем случају, постигли то да они не помажу окупатора, није имао успеха. И руководство КПА желело je да прошири свој утицај на Косово и Метохију. Оно je тражило да «албански од- реди, који би се формирали у Метохији, буду под командом Главнога штаба Албаније. «То сам, вели Темпо, одбио».,43а)

У светлости свих ових чињеница смешно звучи тврђење Ро- дољуба Чолаковића и другова, да je стварање и активност парти- занских одреда на Косову и Метохији 1943. године дошло «као резултат првих успеха Партије у борби за ослобођење шиптар- ских маса испод утицаја окупатора и Балиста и за победу идеје братства и јединства шиптарскога, српскога и црногорскога ста- новништва ових области».144) Супротно овоме тврђењу показале су арбанашке масе да не желе никакво братство са Србима: њи- хово срце je било и остало код носилаца идеје Велике Арбаније. Само поједини Арбанаси са овога подручја учествовали су у ак- цијама заједно са српским комунистима, али je маса остала на другој страни.

Владо Стругар наводи имена и број арбанашких партизан- ских одреда, али не наводЈ! њихову бројну снагу. Дошло je било, пред крај рата, и до сарадше са партизанима из Арбаније: две ар- банашке дивизије бориле су се заједно са јединицама југословен- ских партизана против Немаца, који су се повлачили: «To je би- ло у складу са подршком коју je за време рата руководство југо- словенскога народно-ослободилачкога покрета пружало албан- ској народно-ослободилачкој борби. Тако je албанска пета диви- зија упућена на Косово и Метохију, а шеста дивизија у Црну Го- ру».145) Арбанашке јединице требале су да узму учешћа и у бор- бама у Западној Македонији, али до тога није дошло». И раније je, вели Михаило Апостолски, било случајева да се примљене о- бавезе о заједничкоме дејству, без икаквога обавештења и разло-

330

га не изврше (има неколико таквих случајева из борбе 1943. го- дине у рејону Дебар-Кичево, а такође и из борби током лета 1944. године».146)

И Апостолски истиче да су, све до краја рата, Балистичке снаге пружале жилав отпор. Поред ових снага постојала je и «Скендербег SS дивизија», која je била добро наоружана. Најја- чи отпор су ипак давали Балисти. «По завршној борби, овако мо- билисано становништво, с-бично се враћало својим кућама. Пре- ма подацима које je Главни штаб Македоније имао у овоме пери- оду у Македонији je било око 15.000 Балиста, од којих je у За- падној Македонији било око 12-13.000 организованих бораца».14') Али Харди истиче, да су арбанашки антикомунисти на Косову и Метохији крајем 1944. и почетком 1945. године успели да војнич- ки организују око 6.000 л>уди: «Сем те контрареволуционарне снаге било je и неколико мањих контрареволуционарних једини- ца расутих по разним крајевима Косова и Метохије. Реакција je желела да у пролеће 1945. године организује устанак да би по- вратила изгубл>ене политичке и економске позиције. Контраре- волуционарне снаге реметиле су својим ситним акцијама, па и већим, као што су били наладд на Урошевац, Гњилане и Косов- ску Митровицу, потпуну консолидацију народне власти».143) Због тога je, једно време, на овоме подручју била заведена војничка управа.

ЛИХЕРАТУРА

1) Историјски архив КПЈ. Tom III: Социјалистички покрет у Србији 1900 -1919. Београд 1950, ст. 246.

2) На истом месту, ст. 249.3) На истом месту, ст. 267.4) Димитрије Туцовић, И забрани списи, књ. II. Београд 1950, ст. 58.5) На истом месту, ст. 58-59.6) На истом месту, ст. 91.7) Записници са седница делегације краљ евине СХС на Мировној кон-

ференцији у П аризу 1919-1920. Приредили Богдан Кризман и Богомил Х ра- бак, Београд 1960, ст. 321.

8) Димитрије Туцовић, На истом месту, ст. 104.9) На истом месту, ст. 117.

10) Драгослав Јанковић и Богдан Кризман, Грађа о стварањ у југословен- ске држ аве (1. I. до 20. X II. 1918). Београд 1964, ст. 110.

11) Димитрије Туцовић, На истом месту, ст. 128.12) На истом месту, ст. 131.13) Миодраг Николић, Револуционарни раднички покрет на К осову и М е-

тохији 1895-1922. Приштина 1962, ст. 16.

331

14) Ha истом месту, ст. 111, 129, 196.15) Родољ уб Чолаковић и другови, П реглед историје Савеза комуниста

Југославије, Београд 1963, ст. 56.16) На истом месту, ст. 66.17) Миодраг Николић, На истом месту, ст. 180.180) На истом месту, ст. 38, 40.19) На истом месту, ст. 66.20) На истом месту, ст. 62-63.21) На истом месту, ст. 126-127.22) А ли Хадри, Национално угњ етавањ е ш иптарске народности и став и

борба К П Ј за национална права Ш иптара за време старе Југославије («Gjurmime A lbanologjike», св. 2, 1965, ст. 159).23) На истом месту, ст. 159; сравни: М. Николић, На истом месту, ст. 74.24) Батрић-Јовановић, КГ1Ј у Црној Гори 1919-1941, Београд 1959, ст. 29.25) На истом месту, ст. 40.26) А ли Х адри, На наведеном месту, ст. 159.27) Батрић-Јовановић, На наведеном месту, ст. 95.28) К емал С ејф ула, Савез комуниста Југославије и националне мањине,

Београд 1959, ст. 7.29) Историјски архив КПЈ. T o m II: Конгреси и земаљ ске конференције

КП Ј, ст. 339.30) N icolas C. Pano, The People's Republik Albamia. Baltimore 1968, st. 27,

belesika 30.31) Ha истом месту, c t . 27.32) Ha истом месту, ст. 33.33) Историјски архив К П Ј. T o m II: Конгреси и земаљ ске конференције...,

ст. 153.34) На истом месту, ст. 154. О борбама изм еђу А хм ет-бег Зогуа и Фан Но-

лија код Екрем-бег Влора: Lebenserinnerongen, II, ст. 175, 188, 194.35) Dokumete е materiale histoirike nga lufta e popullit shqipetar per liri e de-

mokraci 1917-1941, Tirene 1959, st. 518. Spravni: N icolas Pano, citirano delo, st. 33.

36) Батрић-Јовановић, Цитирано дело, ст. 51.37) Родољ уб Чолаковић и другови, На наведеном месту, ст. 193.38) Кемал С ејф ула, На наведеном месту, ст. 21.39) А ли Х адри, Национално угњ етавањ е.. . , ст. 156.40) Родољ уб Чолаковић, На наведеном месту, ст. 201.41) Али Х адри, Национално угњ етавањ е.. . , ст. 157 (објављено у «Проле-

тер» број 1 од године 1941, ст. X -X I.42) На истом месту, ст. 159-160.43) Родољ уб Чолаковић, На истом месту, ст. 228.44) Батрић-Јовановић, На истом месту, ст. 194.45) На истом месту, ст. 218.46) А ли Хадри, Национално угњ етавањ е.. . , ст. 160.47) Батрић-Јовановић, На истоме месту, ст. 230-231.48) N icolas C. Pano, N a navedeinom mestu, st. 40-41.49) А ли Хадри, Примедбе на хронолош ке јединице: НОБ на Косову и М е-

тохији, (Годишњак Покрајинског држ авног архива, I, 1965, ст. 188).50) На истом месту, ст. 189.51) Владо Стругар, Рат и револуција народа Југославије 1941-1945, Б ео-

град 1962, ст. 102.52) Кемал С ејф ула, На наведеном месту, ст. 21-22.

332

53) Документи историје омладинскога покрета Југославије. T o m I, књ. 2, Београд 1954, ст. 327.

54) На истом месту, ст. 372, 374.55) Али Хадри, П ри м едбе.. . , ст. 198.56) Ф едро Чулиновић, Окупаторска подела Југославије, Београд 1970, ст.

523.57) На истом месту.58) Љ убиша Стојковић — Милош Мартић, Н ационалне мањине у Југосла-

вији, Београд 1953, ст. 38.59) Владо Стругар, На наведеном месту, ст. 38.60) «Службене новине» број 96 од 8. VIII. 1941.61) «Службене новине» број 136 од 26. X II. 1941. године.62) На истом месту.63) Ф едро Чулиновић, Окупаторска подела Југославије, ст. 528.64) На истом месту.65) На истом месту, ст. 528.66) На истом месту, ст. 531.67) Али Хадри, Национално угњ етавањ е.. . , ст. 164.88) На истом месту.69) Али Хадри, Косово и М етохија у краљ евини Југославији, ст. 54-68.70) На истом месту, ст. 69.73) Ж ивко Аврамовски, Прилог питању италијанско-албанске ириденти-

стичке пропаганде на К осову и М етохији у втзсме М инхенске кризе и оку- пације Албаније, (Историјски гласник, 2-3, 1964, ст. 132).

72) На истом месту, ст. 136.73) На истом месту, ст. 137.74) Глигор Тодоровски, Односи изм еђу Бугарске и И талије 1941-1943. го-

дине у в е з и са Западном М акедонијом, (Историјски гласник, 2-3, 1965, ст. 92.75) Ф едро Чулиновић, Окупаторска подела Југославије, ст. 529.76) На истом месту.77) Јашар Реџепагић, Просветни радници К осова и М етохије пали у о -

слободилачком рату, (Покрајински држ авни архив, Годишњак 1965, ст. 16, белеш ка 10).

78) На истом месту, ст. 164-165.79) Hermann Neubacher, Sonder-Auf trag Südost 1940-1945, Götm gen 1953,

st. 116.80) Љ убиша Стојковић — М илош Мартић, H a наведеном месту, ст. 39.81) Али Хадри, Национално угњ етавањ е.. . , ст. 163.82) Светозар Вукмановић-Темпо, Револуција која тече, књ. I, ст. 338-339.83) Зборник докум ената.. . , том III, књ. 2; Борбе у Црној Гори, Београд

1950, ст. 148.84) Гласник СПЦ, број 5-6 од 30. јуна 1945, ст. 62-63.85) Споменица православнога свеш тенства — ж ртава фаш истичкога теро-

ра и палих у народно-ослободилачкој борби. Б еоград 1961, ст. 117.86) На истом месту.87) На истом месту, ст. 123.88) Јашар Реџепагић, На истом месту, ст. 164-165.89) На истом месту, ст. 165.90) Владимир Дедијер, Југословенско-албански односи 1939-1948, ст. 9.91) На истом месту, ст. 10-11.92) Julian Amery, Sons of the Eagle. A Study in guerilla war. London 1948,

st. 151-153, 309-311.

333

93) Владимир Дедијер, Ha истом месту, ст. 78.94) Н а истом месту, ст. 44.95) На истом месту, ст. 45.96) На истом месту, ст. 43.97) На истом месту, ст. 40.98) Светозар Вукмановић-Темпо, Револуција која т е ч е .. . , ст. 334.99) На истом месту, ст. 363.

100) Н а истом месту, ст. 364-367.101) На истом месту, ст. 367.102) Ђ уро Вујовић. В езе народноослободилачких покрета у Црној Гори и А лбанији крајем 1941. и почетком 1942. године, (Историјски записи, година X X II. књ. 26, св. 2-3, 1969, ст. 406).103) Зборник докумената и п одатак а.. . , том III, књ. 1: Борбе у Црној Го- ри, ст. 392).104) Ђ уро Вујовић, На истом месту, ст. 407-408.105) Зборник докумената и п одатак а.. . , ст. 164-165.106) На истом месту, ст. 390-391.107) На истом месту, том III, књ. 2, Београд 1950, ст. 113-114.108) На истом месту, ст. 289.109) На истом месту, ст. 291.110) На истом месту, ст. 335.111) Светозар Вукмановић-Темпо, На истом месту, ст. 338-339.112) Julian Amery, Na istome mestiu, st. 57-58.113) Кемал С ејф ула, Ha истом месту, ст. 26.114) Бранко Бош ковић, Формирање Косметскога ударнога партизанскога батаљона и његова дјелатност на подручју А ндријевице 1944. године, (Ис- торијски записи, год. X V III, књ. X X II, св. 2, 1965, ст. 320).115) В ладо Стругар, На истом месту, ст. 237.116) Светозар В укнановић-Темпо, На истом месту.117) Светозар Вукмановић-Темпо, На истом месту, ст. 368 и даље.118) На истом месту.119) На истом месту.120) Зборник докум ената.. . , том VII, књ. 1:Борбе у М акедонији, Београд 1952, ст. 148.121) На истом месту, ст. 191.122) На истом месту, ст. 260.123) На истом месту.124) На истом месту, ст. 338-339.125) На истом месту.126) На истом месту.127) На истом мсету, ст. 341, 342.128) Светозар Вукмановић-Темпо, На истом месту, ст. 341.129) Зборник докум ената.. . , том VII, кн>. 2: Борбе у М акедонији, Београд 1952, ст. 21.130) Н а истом месту, ст. 30.131) На истом месту, ст. 35.132) На истом месту, ст. 56.133) На истом месту, ст. 57.134) Зборник докум ената.. . , том VII, књ. 3: Борбе у Македонији, Београд 1954, ст. 69.135) Н а истом месту, ст. 69.136) На истом месту, ст. 164.

334

137) Ha истом месту, ст. 165.138) Ha истом месту, ст. 173.139) На истом месту, ст. 174.140) На истом месту, ст. 175.141) На истом месту, ст. 202.142) На истом месту, ст. 203.143) На истом месту, ст. 204.144) Родољ уб Чолаковић и другови, На истом месту, ст. 387.145) Владо Стругар, Рат и р евол уц и ја .. . , ст. 299.146) М ихаило Апостолски, Заврш не операције за ослобођењ е М акедоније, Београд 1953, ст. 135.147) На истом месту, ст. 173.148) Али Хадри, Примедбе на хронолош ке јед и н и ц е .. . , ст. 220.

335

ПОСТАНАК И ОФОРМЉЕЊЕ ПОЛИТИЧКМХ ОРГАНА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Званично се тврди да су политички органи Косова и Метохи- је настали у фази развијања народно-ослободилачке борбе у ко- јој су, наводно. масовно учествовали и југословенски Арбанаси. Изворно се може утврдити да je КП Ј била веома наклоњена оса- мостаљивању југословенских Арбанаса, који су само у врло о- граниченом броју били њезине присталице. На саветовању, које je одржано од 4. до 6. новембра 1943. године на Шар-планини, О- бласни комитет КПЈ за Косово и Метохију претворен je у По- крајииски комитет, а за Косово и Метохију формирани су обла- сни комитети Партије.1) Народно-ослободилачки одбор Косова и Метохије, као орган политичке и управне власти, формиран je 31. децембра 1943. године у селу Буњају (у арбанашкој Малеси- ји). Састанку су присуствовала 49 делегата, од којих су 43 били Арбанаси, а само 6 Срби. «Сем делегата Косова и Метохије кон- ференцији су присуствовали и делегати Плава, Гусиња и Ђако- вачке Малесије, који су дошли на позив Главнога штаба HOB ЦО за Косово и Метохију».2) За претседника je био изабран Ар- банас Мехмед Хоџа. У претседништву се налазило осам чланова, од којих су шесторица били Шилтари».3)

Ово je било припремање аутономије чији конкретан зачетак Али Харди види у директном п овези вањ у Обласнога комитета КПЈ за Косово и Метохију са ЦК Партије: «. . .Кроз директно повезивање Обласнога комитета са Циком у ствари je признат а- утономни положај Косова и Метохије».4) Тада се, на југословен- ској страни, још увек веровало у могућност југословенско-арба- нашкога трајнога пријатељства. Поздрављајући, 2. децембра 1944. године, Антифашистичко веће Арбаније Тито je рекао: «.. .Ваш пародни празник биће празник и наших народа, јер je Албанију и Југославију увијек везивало оно што се за време ослободилач- кога рата још више појачало — тежња за ослобођењем и нацио- налном независношћу која не зна за препреке».5)

Прваци КПЈ, са Јосипом Брозом Титом на челу, нису никада скривали своју велику наклоност према тежњама југословенских Арбанаса. У низу њихових говора и изјава истицано je право ју- гословенских Арбанаса на самоопределење до отцепљеша. Уну-

337

тар врховнога вођства тадашње КПЈ, данас СКЈ, Тито je био нај- доследнији заговарач антисрпске активности југословенских Ар- банаса и непријатељ српских националних тежњи. Пада, нарочи- то, у очи да се Тито залагао за остварење тежњи југословенских Арбанаса и онда када су они, уз подршку Италије, немилице са- тирали Србе на целоме простору и Старе и Јуж не Србије. У сво- ме директноме чланку «Национално питање у Југослави ји у све- тлости народпо-ослободилачке борбе», објављеном у «Пролетеру» за децембар 1942. године, Тито je сипао паклену ватру на «вели- косрпски хегемонизам», у моменту када je српски народ физички сатиран на разним странама, и писао: «Македонци, Арнаути, Хрва- ти и други са страхом се питају шта ће бити са нама ако се поврати оно старо?... Питање Македоније, питање Косова и Метохије, питање Црне Горе, питање Хрватске, питање Словеније, питање Босне и Херцеговине лако ће се ријешити на опће задовољство свих, само на тај начин што ће га рјешавати сам народ, а то пра- во сваки народ стиче, с пушком у руци, у овој данашњој народ- но-ослободилачкој борби».6)

Падају овде у очи два момента: Тито нигде не помиње Србе и Србију, а Арбанасима обећава да ће, када комунисти победе, сами моћи одлучивати о томе где ће и коме ће припадати. Тада je, и по ономе што казује Светозар Вукмановић-Темпо у својим Мемоарима, више од 90% југословенских Арбанаса било на стра- ни италијанског окупатора, који им je био створио Велику Арба- нију. Чак и оно мало југословенских Арбанаса, који су се нала- зили на страни југословенских партизана, нису били спремни да се боре против Балиста. Темпо пише, да je овакво расположење било и када су Немци заменили Италијане: «Услед тога je посто- јала опасност да борба за проширење слободне територије у пра- вцу Гостивара и Струге поприми карактер обрачуна између Ал- банаца и Македонаца. То утолико прије што je било евидентно да Албанци који се налазе у нашим јединицама не би пристали да се боре против својих сународника који под окриљем окупато- ра држе власт. Сви ти разлози наводили су нас да будемо опрез- ни при одређивању правца наших офанзивних акција».7)

Каеније, када и на Косову и Метохији стварност буде јасни- је показала своје право лице, постаће и Јосип Броз Тито нешто реалнији, али увек доследан своме антисрпскоме ставу. Када je, средином маја 1951. године, разговарао са претставницима наро- да Косова и Метохије, Тито je веровао да je на «Космету неста- ла она стара прошлост, да je нестало мржње између Срба и Шип- тара, између Црногораца и Шиптара».8) Већ тада, а то Тито теш-

338

ко да није знао, на Косову и Метохији je харала великоарбанаш- ка пропаганда, појачана, нарочито, од искључења КП Ј из Ко- минформа. Говорећи о спољним непријатељима Југославије Тито je рекао за агитацију, која je долазила из HP Арбаније: «Али, о- ни и поред тога преко разних агената покушавају да поново рас- пире и продубе оне старе тешке односе који су некад постојали. Ви то не смете дозволити, јер би то била највећа несрећа када би се тако нешто догодило у односу на јединство народа Косова и Метохије».9)

Већ у то време били су обновљени територијалии захтеви ко- муниста из HP Арбаније. Упитан о томе Тито je, 6. децембра 1950. године, одговорио Jley Сулцбергеру: «To je дио њихове пропаган- де и види се да они имају претензије на то».10) Дописнику «Јунај- тед Прес», Едварду Корију, Тито je, 7. јануара 1951. године, при- знао: «Води се систематска пропаганда и то не само од стране Ал- баније.. . Цропаганда Албаније улази само у опћи план појача- ња пропаганде и указује нам да морамо бити опрезни».1')

За Титом није ни Моша Пијаде изостајао у својој арбанофи- лији. И он je у стварању аутономне области Косова и Метохије видео решење питања југословенских Арбанаса. У своме члан- ку «О нацрту Устава H P Србије» писао je Пијаде, 15. јануара 1947. године: «. . .Српски народ начинио je велико историјско де- ло раскидајући у тој области са злочиначком политиком некада- шњих управљача».12) И Моша Пијаде je био у заблуки када je ве- ровао да се, стварањем ове аутономне области, ликвидирају «раз- дор и непријатељство Срба и Црногораца са Шиптарима».13)

О годишњици Устава Ф Н РЈ истицао je Пијаде, марта 1947. године, да je Устав HP Арбаније одраз Устава Ф НРЈ и да je на- стао «под непосредним утицајем нашега савезнога Устава».14) «Ми смо, истицао je Моша Пијаде 8. августа 1946. године на Кон- ференцији мира у Паризу, где je одлучно бранио захтеве HP Ар- баније, безбројне ратове између нас и албанскога народа заме- нили чврстим пријатељством и братском сарадњом у заједнич- кој ослободилачкој борби наших народа».15)

Од Александра Ранковића дознајемо да се ни после заврше- нога рата прилике на Косову и Метохији нису биле смириле. Ар- банаси су и даље пружали новој власти јак отпор јер je утицај Балиста био још увек јак. Године 1945. Балисти су убили Мила- дина Поповића, који je био инструктор ЦК КП Ј и дуго времена главна веза руководства КП Албаније са КПЈ». Када су немачке трупе напустиле ово подручје почела je да делује терористичка организација «Беса Комбтар» (национална беса) под руковод-

339

ством Имера Берише. Она je вршила убиства присталица народ- но-ослободилачке борбе и разне друге злочине... Код појединих терористичких група на Косову и Метохији, 1944. и 1945. године, налазили су се официри за везу једне западне иностране силе. Вођа свих терористичких банди Ејуп Бињаку такође je одржа- вао сталан контакт са иностраним мисијама у Тирани. Један од присних пријатеља Ејупа Бињакуа био je Хаки Така, учитељ из Тиране, који je у Приштини на мучки начин убио народнога хе- роја Миладина Поповића, 1945. године».16) Ово убиство je врло тешко погодило Партију на Косову и Метохији. Мита Миљковић јадикује: «.. .Тај злочинац je постигао оно што бившој Југосло- венској полицији, италијанским карабињерима, албанашким кве- стуријумима и немачким гестаповцима није пошло за руком».17)

Др Милан Бојчевић, који je прве послератне дане провео у Ју- гославији, а и сам родом из Пећи, лично je познавао Миладина Поповића за кога вели, да je био «највећа партијска личност у о- вој аутономној области и највећи инкарнатор свих покоља и те- рора, који je КП спроводала преко своје ОЗНЕ».'8) Хаки Така je, према Бојчевићу, био родом из Ђаковице. Он je убио Поповића у његовој канцеларији и успео да побегне. «Атентатор je после тро- дневнога лутања и прикривања пошао ка првој заседи варошко- га излаза, упутио се стражарима, и у часу, када су га зауставили, он je својом ,Беретом’ гађао себе у слепоочницу и на месту остао мртав».19)

Хаки Така je био великоарбанашки националиста, који je радио са Балистима, повезаним са страним (британским) обаве- штајним службама и са великоарбанашком националистичком герилом. Један од вођа ове гериле био je Мухарем Барјактар, «ко- ји je са својом бандом оперисао дуж планинскога масива у Се- верној и Средњој Арбанији».20) За њега се зна да je био повезан са британском обавештајном службом и војном мисијом, којој je обећавао да ће се борити против Немаца.21) У једноме писму, K o ­

je je Мухарем Барјактар писао, јула 1945. године, «шефу једне војне мисије у Тирани, стоји да и после победе савезника, ,чита- ва албанска нација пати под безобзирним терором и влашћу ко- мунистичке клике. . .’ Влада у Тирани, наименована од Тита, из- раз je панславистичке воље. Она одузима албанскоме народуње- гова национална права и непрестано масакрира без милости ал- бански народ. Зато би требало пресудити Енвер Хоџиној влади, терористичко-комунистичким и панславистичким руководиоци-

22чма». )

340

Да je на Косову и Метохији било отпора и нереда и да су во- ђене борбе види се и из даљега казивања Александра Ранковића. који je на Првоме конгресу КП Србије навео мишљење «друга Мугоше», да се на «Косову и Метохији сматрају херојима они који се усуде да критикују и рекао да je то знак извесне заоста- лости тих људи. Ja мислим да je то, пре свега, знак неправилно- га рада, неправилнога односа наших руководилаца према њи- ма».23) Наводећи у чему су биле те грешке Ранковић вели, да je код мобилизације Арбанаса «дошло до побуне и да je убијено 200 Арбанаса, а у неком магацину угушено их je 240>>.24) Ранковић потврђује да су југословенски Арбанаси изгубили поверење и према новој власти: «Ми смо, вели он, већ раније рекли да ће се те тешкоће решити на тај начин што ће се спровести дупла ад- министрација, то јест на српскоме и на шиптарскоме језику, и ако се то правилно и доследно спроводи, онда неће бити никак- вих политичких тешкоћа ни у спровођењу те дупле администра- ције ни у погледу тумача на Косову и Метохији».25)

Ha V конгресу КПЈ, првоме после искључења КП Ј из Ко- минформа, Ранковић je у своме Извештају о организационом ра- ду Партије, 22. јула 1948. године, рекао, да се на Косову и Мето- хији «испољио низ слабости и грешака. Прва крупна грешка je била та што партијске арганизације нису на време прилагодиле организационе облике и методе рада условима рада под окупаци- јом, услед чега je пао у руке непријатеља добар део активиста. Друга, што се у почетку погрешно процењивала ситуација да се српски партизански одреди на Косову не могу одржати ,због шо- винистичкога расположења шиптарских маса’, уместо да се на територији Косова и Метохије одмах приступило стварању зајед- ничких шиптарско-српских одреда. Најзад, партијска организа- ција на Косову и Метохији имала je секташки став у погледу о- купљања маса у јединствени антифашистички фронт».26

Већ идуће године, 27. децембра 1949, Ранковић реферише на VIII редовном заседању Народне скупштине СНРЈ, да у аутоном- ној области Косова и Метохије постоје три културно-уметничка друштва Арбанаса: «Мета Барјактар» у Косовској Митровици, синдикално културно друштво «Агими» у Призрену и «Парапа- рими» у Цећи. Прва два друштва основана су 1948. године, а тре~ ће током 1949. На подручју HP Македоније постојала су култур- но-уметничко друштво «Емин Дураку» у Скопљу, фискултурно друштво «Братство» у Кичеву и «Башкими» у Куманову.27) По- сле рата отворено je 453 основних школа, 29 нижих гимназија и 3 више.28) Постепено je растао и број чланова Партије, који су

341

били Арбанаси: 30. јуна 1958. године било je 20.683 чланова Пар- тије — Арбанаса, од чега на Косово и Метохију отпада 17.831, а на СР Македонију 2.852. У ЦК КП Србије било je 10 Арбанаса, а у Ревизионој комисији два. У ЦК КП Ј била су два Арбанаса, а у Ревизионој комисији један. У ЦК КП Македоније било je 6 Ар- банаса.29)

2.

Ни на заседањима првога (од 26-29. XI. 1942), ни другога АВ- НОЈ-а (од 29-30. XI 1943) није узео учешћа ниједан представник југословенских Арбанаса са Косова и Метохије.30) Њ их није би- ло ни на заседању Велике антифашистичке народно-ослободилач- ке скупштине Србије, која je држана од 9. до 12. новембра 1944. године.31) Касније, у Резолуцији Обласне народне скупштине Ко- сова и Метохије, која je држана у Призрену од 8. до 10. јула 1945. године, ово неучествовање je објашњено тиме што југословенски Арбанаси нису тада имали своју политичку организацију. У Ре- золуцији, која je донета 9. јула 1945. године, каже се: «Данас шиптарско становништво има своју националну политичку ор- ганизацију, Шиптарски комитет, који je саставни део ЈНОФ-а у области.. . Због прилика, које су владале у овој области станов- ништво није имало могућности да буде претстављено у Другоме А ВН О Ј-у.. . и због тога народ ове области преко своје слободно изабране Обласне скупштине, може тек сада да изрази на слобо- дан начин своју потпуну сугласност са историјским одлукама АВНОЈ-а, којима je био чврсто ударен темељ новој ДФЈ и слобо- ди равноправних народа и народних мањина».32)

Обласна скупштина народа Косова и Метохије, која je одр- жана у Призрену, била je прва скупштина ове врсте. На њој je учествовало 400 делегата пред којима je Милентије Поповић, у име владе Србије, дао следећу изјаву: «У име Народне скупшти- не Србије и народне владе Србије, у име српскога народа ja вам могу казати да ћемо од сада водити непомирљиву борбу против шовинизма и нећемо дозволити да се на Косову и Метохији по- нови оно што je било, нећемо дозволити да се угњетавају народи Косова и Метохије».33)

У име југословенских Арбанаса са Косова и Метохије исту- пало je неколико комуниста, који су имали дужи партијски стаж (Мехмед Хоџа je био председник Обласног народно-ослободилач- кога одбора, члан Партије од 22. 12. 1942. године, Џавид Нимани био je претседник Шиптарскога комитета за Косово и Метохију,

342

члан Партије тек од 1941. године, Фадиљ Хоџа био je биран за претседника Извршног одбора Косова и Метохије, члан Партије од 1936. године али се тек 1941. године вратио у Југославију из Арбаније и априла 1942. године кооптиран за члана Обласног ко- митета КПЈ за Косово и Метохију). У ово време арбанашке масе, да би избегле одговорност за злочине које су вршиле над Срби- ма за време рата, стајале еу под утицајем ових комуниста, који су вођству КПЈ били потребни због спровођеша његове политике.

Делегати Призренске скупштине су стајали под утицајем о- вих комунистичких руководилаца и радили како им je наређи- вано. У једноме приказу рада ове скупштине се вели: «. . .Гово- рили су и муслиманске хоџе и православни свештеници, као и представници народне интелигенције. Значајно je за братство и јединство народа ове области да су Шиптари тражили подизање порушених насељеничких домова док су Срби и Црногорци за- хтевали доношење закона којим ће се доделити земља како сва- коме Србину и Црногорцу, тако и свакоме Шиптару који хоће да je ради».34)

Скупштина je изабрала Извршни одбор за Косово и Метохи- ју са Фадиљ Хоџом на челу. Први потпредседник био je Ђоко Пајковић, а други Мехмед Хоџа. За чланове je изабрано осам Арбанаса и четири Србина.35) Скупштина je донела одл-уку, «ко~ јом претставници народа Косова и Метохије, тумачећи жељу свих народа ових области, одлучују да се Косово и Метохија при- саједине братској федералној Србији. Цела Скупштина устаје на ноге и дуготрајном акламацијом поздравља ову одлуку».36) У Ре- золуцији ове Скупштине каж е се даље: «Обласна народна скуп- штина Косова и Метохије једнодушно изјављује да становниш- тво ове области, исто као и сви народи Југославије, није никада признавало раскомадање ове области извршено од окупатора ни- ти раскомадање Југославије, те даје израза жељи целокупнога становништва области да ова буде п рикљ учен а ф едералној Ср- бији као њ ен саставни део. Народ ове области уверен je да ће у народној власти Србије наћи пуну заштиту, те да ће од народне власти целе Југославије бити свесрдно помогнут у своме поли- тичком, , националном, економском и културном подизању, а претставници области у Народној скупштини и у АВНОЈ-у до- принеће свим својим силама изградњи демократске Србије и ДФ Југославије».37)

Ова одлука je послужила за основ закону Антифашистичке скупштине Србије о стварању аутономне Косовско-Метохијске области, донетом 3. септембра 1945. године, што je, истога дана,

343

ушло и у одлуку Привремене народне скупштине ДФРЈ и, кас- није, и у Устав ДФЈ од 31. јануара 1946. године и у Устав ФР Ср- бије од 17. јануара 1947. године. Тим одлукама je «утврђен ус- тавно-правни положај аутономних јединица и аутономне косов- ско-метохијске области».38) Од тада je, све до априла 1963. годи- не, постојао назив ' аутономна косовско-метохијска област». У а- прилу 1963. године овај je назив измењен у «аутономна Покраји- на Косово и Метохија» што je остало све до почетка 1969. године када je створен назив «социјалистичка аутономна покрајина Ко- сово», који и данас има.3’)

Са званичне, комунистичке, стране се истиче да се први «знаци аутономности назиру још 1937. године када je у илегал- ним условима рада КП Ј био образован Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију».'10) Први Обласни народно-ослободилачки од- бор ове области био je изабран 1. јануара 1944. године, који je био претеча Обласне скупштине, која je држана у Призрену од 8. до10. јула 1945. године, — на овим скупштинама су «створене осно- ве на којима je убрзо после ослобођења земље настала аутоном- на косовско-метохијска област».41)

Први Устав Н Ф РЈ од 31. јануара 1946. године одређује: «HP Србија има у своме саставу аутономиу покрајину Војводину и а- утономну косовско-метохијску област (чл. 2). Према члану 54 У- става ова аутономна област je имала право да у Веће народа ша- ље 15 посланика док je аутономна покрајина Војводина слала 20 посланика. «Права и делокруг аутономије аутономних покрајина и аутономних области одређује се Уставом републике» (члан 103). Највиши «орган државне власти аутономне области јесте Обласни народни одбор, који бирају грађани аутономне области на време од три године и који одржава своје скупштине према одредбама Устава републике. Обласни народни одбор бира Обла- сни извршни одбор као свој извршни и управни орган» (чл. 106). У Президиуму Уставотворне скупштине ФРНЈ, која je обнародо- вала овај Устав, није било ниједнога арбанашкога претставника.

Коча Јончић je указао на то, да ово није означавало никакво обесправљење Арбанаса, који су, иако национална мањина у Ју- гославији, били заступљени већином у свима органима власти на подручју АКМО.42) Арбанашки елеменат je имао апсолутну већи- ну у свим локалним органима власти. Устав je и арбанашкој на- ционалној мањини дао «право и заштиту свог културног развит- ка и слободне употребе свога језика» (чл. 13)... Сва ова права, која je Устав Ф Н РЈ дао Арбанасима, садржана су и у Уставу HP Србије од 17. јануара 1947. године. Према члану 13 овога Устава

344

ова аутономна област доноси своје Статуте и «подноси их на пот- врду Народној скупштини HP Србије». Ово je, касније, био пре- узео и Уставни закон о основима друштвенога и политичкога у- ређења и о органима власти HP Србије. Радни народ, вели се у члану 14, «остварујући самоуправљање у општини, граду и сре- зу, бира покрајинске односно обласне органе власти и преко њих врши своја аутономна права утврђена Уставом HP Србије. Ова аутономна права утврђују се у границама права која су Уставом и законима дата републичким органима власти».43)

Уставни закон Ф Н РЈ од 13. јануара 1953. године респектује све одредбе о националним мањинама из Устава од 1946. године. У члану 16 помињу се аутономне покрајине и аутономне области као тела која имају право поднети предлог на оцену и сагласност савезних и републичких закона Савезној народној скупштини.44) Аутономна област шал.е у Савезно веће четири посланика (чл. 27), а за Веће произвођача бира се један посланик на 70.000 про- извођачких становника (чл. 28). О органима власти аутономне покрајине и аутономне области исцрпно се баве чл. 113 и 114 У~ ставнога закона од 13. јануара 1953. године.45) Њима се обезбеђу- ју самоуправна права: «Највиши орган власти аутономне облас- ти je Обласни народни одбор» (чл. 113), који сачињавају «Обла- сно веће и Веће произвођача». Аутономна област доноси само- стално своје Статуте, у сагласности са Уставом HP Србије, утвр- ђују организацију и надлежност својих органа власти» (чл. 114).

Јован Ђорђевић, у своме Коментару, вели, да Савезни устав- ни закон «само обезбеђује постојање и права аутономних једини- ц а .. . Уставни закон Републике Србије, утврђујући самоуправна права аутономних јединица, садржаће и одредбе о основима ор- ганизације и надлежности органа власти аутономија. На основу тих начелних поставки претставничка тела аутономних једини- ца доносе самосталне Статуте. Аутономна права органа власти аутономних јединица састоје се по правилу из послова и овлаш- ћења која ће из своје надлежности HP Србија Уставом пренети на ове органе. Структура власти аутономних јединица заснива- ће се на основним начелима на којима je организован део систем власти наше земље».46)

Извршно веће АКМО донело je, 29. јуна 1958. године, Статут АКМО.47) По њему je АКМО «аутономна област у саставу соци- јалистичке демократске државе HP Србије» (чл. 1). Прокламује се, у члану 2, задатак да се органи власти «старају о развијању и учвршћивању братства и јединства међу народностима које живе у Области и остварују права националних мањина утврђе-

345

них Уставом». Ова једнакост се, поред осталога, изражава и у равноправности српскога и шиптарскога језика, који се употреб- љавају у свим државним службама АКМО (чл. 3). Статут се мо- ж е мењати одлуком Народнога одбора ако за предлог гласају 3/5 чланова свакога Дома (Веће народа и Веће произвођача) (чл. 17). Сви документи са подручја АКМО издају се на о-бадва језика. Записници о седницама народних одбора воде се и потврђују на обадва језика. «Државни органи и установе као и привредне ор- ганизације су дужни до краја 1958. године адаптирати потребни број писаћих машина на шиптарску азбуку».48)

На принципима Уставнога закона од 13. јануара 1953. године Савезна скупштина je, 21. септембра 1963. године, примила нови Устав према коме ће назив земље бити «социјалистичка федера- тивна република Југославија (СФРЈ). У овоме се Уставу аутоно- мне покрајине још не помињу као елементи федерације,45) али за аутономну област Косова и Метохије не долази више ознака об- ласт, него покрајина. «Република може на подручјима са посеб- ним националним саставом или са подручјима с другим особено- стима, на основу изражене воље становништва тих подручја, У- ставом образовати аутономне покрајиие. Оснивање или укидање аутономних покрајина ступа на снагу кад се потврди у Уставу Југославије. У СР Србији постоје аутономне покрајине Војводи- на и Косово и Метохија, које су 1945. установљене одлукама На- родне скупштине Србије на основу изражене воље становништва тих подручја. Аутономне су државно-политичке заједнице у са- ставу република. Аутономна права и дужности и основна начела о организацији аутономних покрајина утврђује Устав Републи- ке».50)

Још пре него што je Савезна скупштина примила нови Ус- тав, објављен je, 10. априла 1963. године, Статут АПКМ, који je донео Народни одбор АПКМ чији je претседник тада био Душан Мугоша.5') Према овоме Статуту АПКМ je «друштвено-политич- ка заједница у СР Србији заснована на самоуправљању раднога народа» (чл. 1). Понавља се, даље, све оно што je и у ранијем Статуту садржано само што уместо израза област долази израз покрајина. И овде се истиче потреба његовања братства и једин- ства «са свима народима и народностима који живе у СР Србији и у СФРЈ» (чл. 3). Интересантно je ово место из члана 6: «Грађа- нин није дужан да се изјашњава којој народности припада нити да се опредељује за једну од народности».52) Гарантује се слобода употребе језика, право на развијање сопствене културе и осни- вање установа које обезбеђују ово право. Стварају се установе за

346

заштиту, одржавање и чување споменика културе и уметности, природних реткости и «објеката историјскога значаја и других вредности националне историје и културе и предузимају све ме- ре за њихово шире упознавање» (чл. 21).53)

Територија АПКМ утврђује се републичким законом, а По- крајински органн су дужни обезбеђивати извршење закона, ака- та и мера републичких органа у пословима из надлежности Ре- публике и у томе циљу сарађивати са републичким органима (чл. 36).54) Пада у очи да се посебно истиче, да су Турци и Шиптари, који живе у Покрајини у свему равноправни и да имају иста пра- ва и дужности одређена Уставом и законима, као и остали грађа- ни и уживају право слободне употребе свога језика, изражавање и развијање своје културе и оснивање установа које обезбеђују ово право» (чл. 39).55)

Основна настава се врши на језику односне народности, али може бити, на измешаним подручјима и двојезична настава: «У свим школама у ко-јима се настава изводи на шиптарском однос- нс турском језику српско-хрватски језик je обавезан наставни предмет и обезбеђује се његово учење и савлађивање као говор- нога језика (чл. 41, став З).56) «У свим школама у којима се наста- ва изводи на српско-хрватском језику односно турском језику може се уводити шиптарски језик као необавезан предмет» (чл. 41, став 4).57) Свака народност има право да у администрацији у- потребљава свој језик (члан 45).

О употреби српскога језика на рачун арбанашкога жалио се још 1968. године Вели Дева: «Српски језик je још 1963. године добио третман државнога језика, а албански je третиран као спо- редан, мада je национални састав становништва на Косову и Ме- тохији познат. . . Незадовољници постављају питање: ако смо ми, Албанци, учили двадесет година српски, зашто не наметнути са- да учење арбанашкога језика и деци у школама у којима je на- става на српско-хрватском језику?»58)

После Четвртога пленума ЦК СКЈ, одржанога на Бриони у лето 1966. године, који je однео са водећег положаја Александра Ранковића, знатно су порасле националистичке претензије југо- словенских Арбанаса, који су у личности Александра Ранкови- ћа гледали свога непријатеља. На другој седници ЦК СК Србије, која je одржана 5. децембра 1968. године, истакнуо je Вели Дева, тада претседник ПКСК за Косово и Метохију, и ово: «Непобит- на je чињеница да je Четврти пленум СКЈ огромно добио на у- гледу у очима најширих радних маса Косова и Метохије, посеб- но у очима грађана албанске народности».59)

34?

Пад Александра Ранковића, који je, несумњиво, био главни организациони творац КПЈ, почели су и хрватски националисти, и у земљи и у иностранству, за овај пад везати почетак свога процвата. Тако je на једноме симпозиуму «Хрватске ревије», др- жаном у Луцерну, у Швајцарској, у лето 1971. године, «сурадник из Домовине» истицао да je у борби против Ранковића био акти- ван троугао Загреб-Љубљана-Скопље и додао: «Хрватски су ко- мунисти у међувремену добили офанзивног савезника у Албан- цима са Косова, који траже своју републику и у даљној перспе- ктиви можда пршивучење на матицу земљу, али албанска je др- ж ава сама по себи слаба, док њен савезник HP Кина до сада ни- је показала да je склона хрватским комунистима и хрватском на- роду уопће».60)

Почетком 1968. године радила je Комисија за проучавање питања у вези са изменама и допунама Статута аутономне покра- јине Косова и Метохије. У дискусији, која je вођена око овога проблема, наведене су све раније одлуке на којима се заснивала аутономност ове области. Појавио се и нови термин да je ова ау- тономна област «један од елемената југословенскога федерализ- ма», који се раније није појављивао. Речено je и то, да АПКМ, «према историјским и политичко-правним чињеницама и својом битношћу чини једну специфичност у процесу њеног формира- ња и уставно-правне изградње нове Југославије».61) Главна спе- цифичност ове области je измешаност становништва са претеж- ном арбанашком већином и да «у томе погледу њихова права и дужности треба да су једнаке, интереси заједнички, а Устави СФРЈ и СР Србије треба да равномерност народа и народности изразе још јаче као основно начело».62)

Појавио се био и предлог да «треба и у уставним документи- ма на одговарајућим местима умеето садашњега термина «Шип- тар’, употребити термин ,Албанац’, као језички адекватан».63) За- тражена je за АПКМ и судска аутономија и оснивање Врховнога еуда: «Историски развитак Покрајине учинио je да се правна схватања грађана на овоме подручју разликују од осталих под- ручја Југославије. Веома je јак утицај обичаја. У области кри- вичнога програма и казнене политике постоје извесне специфич- ности о којима се мора водити рачуна».64)

Појавио се и предлог да се измени и назив Покрајине од АП- КМ у аутономна П окрајина Косово и дискусија око тога да ли да се зове Косово (како га Срби зову) или Косова (како то име изго- варају Арбанаси). «Широко значење речи обухвата целу терито- рију данашњега Косова и Метохије».45)

348

Ишло се, види се, све вишем проширавашу права аутономне области, а тиме, практично, и права Арбанаса, који почињу, све више, примењивати мајоризацију. У процесу разрађивања овога предлога избиле су арбаиаш ке побуне како на Косову и Метохи- ји тако исто и у СР Македонији, које су имале изразито велико- арбанашки националистички карактер. «Недавне демонстрације (27. новембра 1968. године) унеле су, рекао je Вели Дева, доста е- лемената потреса у политички живот, а последице су знатно ве- ће него што се то по димензијама демонстрација могло закључи- ти. Узнемиравајућа je у том смислу чињеница што се све то од- вијало у једној многонационалној средини, релативно заосталој у друштвено-економском развоју, у средини у којој бројно пре- овлађује сељаштво, с малобројном радничком класом, у средини која je бременита и другим проблемима због своје неразвијенос- ти. Ми ценимо да се елементи тога потрееа који су у Покрајини доживели сви народи још увек нису смирили. Они сигурно нису онакви какви су били непосредно у тим догађајима, али je ипак присутан један степен узнемирености.. . Код Албанаца се насто- ји да се прикаже да су Срби и Црногорци криви што су демонстра- ције узеле такав ток».66) Срби и Црногорци желе да окриве ру- ководство Савеза комуниста «са очитом намером да се створи у- тисак да иза демонстрација стоје руководећ и кадрови албанске народности, и у општини и у Покрајини».67)

После ових догађаја, који су јасно показали да су арбанаш- ке масе у Југославији остале оно што су биле: оријентисане пре- ма Тирани с тежњом да се, једнога дана, оствари Велика Арбани- ја. ЦК CK СР Србије, који je заседао три дана, од 21. до 23. но- вембра 1968. године, донео je једну Резолуцију о даљем развитку националне равноправности и братства и јединства народа и на- родности. Зачуђава и сама тема ове Резолуције и због тога што су, и неколико година пре тога, Арбанаси на Косову и Метохији имали у свима органима власти апсолутну већину, а у републич- ким органима одговарајући утицај. Потпретседник Скупштине СР Србије био je 1963. године Арбанас Нимани Џавид, који je члан Партије од 1941. године.'18) Ово, исто тако, важи и за све ру- ководеће партијске форуме: у ЦК СК Србије било je 1963. годи- не десет Арбанаса, у Извршном комитету био je Нимани Џавид, а били су заступљени и у секцијама ПК СК за Косово и Метохи- ју: од 15 чланова Секретаријата били су 9 Арбанаси.69) Тако je било и у руководећим органима ССРН Србије и, нарочито, Косо- ва и Метохије.70)

349

И поред ових чињеница, објављених у југословенским изво- рима, Резолуција о задацима СК Србије истиче: «Остваривање националне равноправности постаје све више домен слободнога одлучивања радних људи у самоуправним институцијама, а све мање резултат државно-правних реш ењ а.. . Односити се рево- луционарно према националном питању значи сагледати, подсти- цати и развијати све прогресивне тековине самоуправнога друш- тва и све ново у односима међу људима и народима које доноси огроман научни, техничко-технолошки и културни напредак и већ данас, а још више у будућности»/1)

Нимало не зачуђава да je у овој Резолуцији изразито нагла- шен антисрпски моменат и то баш у моментима када je арбанаш- ка интелигенција у Југославији дала, јако наглашеног, одушка своме великоарбанашкоме национализму, који букти исто тако и међу радничким масама. Сам Јосип Броз-Тито истакао je у своме говору, одржаном 4. јула 1971. године пред ЦК CK СР Хрватске, да се на Косову радничка класа дели на Србе и Ар- банасе и да то показује отсуство класне солидарности.72) И по- ред тога ЦК СК Србије тражи да се мора, још енергичније, «са- влађивати притисак и покушај оживљавања свих видова ста- ре и посебно буржоаско-националистичке, реакционарно-роман- тичарске свести и појава великосрпскога шовинизма».73)

Резолуција, истина, тражи «сталну борбу против било как- вога националистичкога застрањивања» и залагања да се «ова питања научно истражују и да се прошире научна сазнања и свест о томе. У успешном превазилажењу старих схватања и ос- татака идејно-политичких тежњи, хегемонизма и националистич- кога подвајања треба истаћи значајну улогу науке, посебно дру- штвено-историј ске ».74)

Као допуна Резолуције СК Србије може се узети Резолуци- ја X Покрајинске конференције СК Косова и Метохије, која je држана 14. и 15. новембра 1968. године у Приштини. На овој кон- ференцији узело je учешћа 209 делегата. У Резолуцији се исти- че да се међунационални односи у Покрајини имеђу Арбанаса, Срба, Црногораца и Турака «не могу даље развијати и оствари- вати изван самоуправнога социјализма. Једино брзи и успешни- ји развој самоуправних односа свакога народа посебно и свих за- једно обезбеђује пуну националну афирмацију и учвршћење братства и јединства, јер јача улогу радних људи свих национал- ности и омогућује њихово непосредно одлучивање о животним питањима у производњи, расподели и друштвеном животу и ра- звоју у целини».75)

350

Иако je ова Резолуција донета после великоарбанашких екс- цеса и на Косову и Метохији и у СР Македонији сматрало се за потребно да се устане «пре свега против великосрпскога и црно- горскога национализма, који истиче, заједно са бирократизмом и етатизмом, да се СК превише бави проблемима равноправности народа, да je превише учињено на томе плану, да се права Алба- наца и Турака остварују на штету Срба и Црногораца, чији je по- ложај ,угрожен ’и они се ,потискују’ из Покрајине, као и против националиста из редова Албанаца и Турака, који потпуно неги- рају досадашње напоре и резултате на плану остварења нацио- налне равноправности, тражећи да се она, такорећи преко ноћи и без обзира на објективне и материјалне могућности, оствари у структури запослених, у стицању доходака, равноправности је- зика итд.».76)

СК за Косово обећава своју сарадњу да се нормализују одно- си између Југославије и HP Арбаније «на принципима равно- правности и немешања у унутрашња питања, на толеранцији ра- злика у гледиштима на проблеме унутрашњега развоја и међуна- родна збивања и на проналажењу питања у којима се може са- рађивати. У том погледу припадници албанашке народности, ко- ји живе у Покрајини, треба да буду фактори за развијање добро- суседских односа».77)

Вели Дева je, опет, указао на значај Четвртога пленума ЦК СКЈ, који je одржан на Бриони лета 1966. године и назвао га пре- кретним моментом у оживљављеном судару националних супрот- ности на Косову и Метохији. Он je то назвао сукобом арбанашког шовинизма са српским и црногорским шовинизмом: «Они су (Ср- би и Црногорци) покушавали да целокупну активност и друшт- вено-политичку акцију у Покрајини против деформација из јед- нога одређенога периода прикажу као акцију против Срба и Цр- ногораца».78) За разбуктавање великоарбанашкога национализма Вели Дева je тачно рекао: «Албанско-шовинистичка и албанско- реакционарна позицкгја непрестано je добијала идејно-политичку оријентацију од стране пропаганде. Али пропаганда из Албаније je најближа».79)

Проблемом аутономне Покрајине Косова бавио се и VI кон- грес СК Србије, који je држан од 21. до 24. новембра 1968. годи- не. Непосредно пре тога одржана je, 14. и 15. новембра, Покра- јинска конференција СК Косова. У закључцима обадва ова фо- рума указивало се, у вези Косова, на два важна проблема: потре- бу појачања и убрзавања привреднога развитка ове области и на остваривање братства и јединства Арбанаса и Срба. У привред-

351

ној и културној заосталости видели су корене и узроке незадо- вољства арбанашких маса. У Резолуцији о задацима СК Србије у даљем развоју националне равноправности указују српски ко- мунисти на заслуге српских социјалиста и своје «револуционар- но решење националнога питања». Српски комунисти, по своме устаљеном шаблону, истичу своју борбу против «великосрпскога национализма и шовинизма». Тражи се равноправност у свему: «. . .Савлађивати притисак и покушаје оживљавања свих видова старе посебно буржоасконационалистичке, реакционарно-роман- тичарске свести и појава великосрпскога шовинизма. .. У оства- ривању начела националне политике комунисти Србије треба да имају у виду да je револуционарно и оствариво оно што je у ин- тересу радничке класе и што јача позиције прогресивних снага у сваком народу и свакој народности посебно».80)

Резолуција о развоју самоуправних односа у друштвено-по- литичком систему означава Покрајине као «конститутивне еле- менте» СР Србије и «елемент југословенске федерације». То, практично, значи да се аутономије треба «у склопу са принци- пима социјалистичкога федеративнога уређења изразе специфич- но национални састав и посебности економскога, политичкога, културнога и историјскога развоја покрајине; историјска je чи- њеница да су аутономне покрајине стекле статус посебних поли- тичко-територијалних заједница у току НОБ-а и социјалистичке револуције; слободна изражена воља народа и народности које живе на подручју аутономних покрајина».81)

У Резолуцији Покрајинске конференције СК Косова од 15. новембра 1969. године, указује се на самоуправну садржину свих структура социјалистичкога друштва, које убрзава националну афирмацију свих народности на Косову. И ова се Резолуција о- бара на историјска схватања и традицију: «У области културе и историје извесна негативна схватања прошлости народа и народ- ности штетно утичу на свест људи те због тога научно тумачење прошлости и ослобођење од баласта старих, преживелих крите- ријума, зависиће, поред осталога, и од нивоа развијености науч- не мисли, научних кадрова и научних институција у Покрајини, нарочито оних на албанском и турском језику».82)

Од Савеза комуниста се тражи да сузбија схватање да се он «превише бави проблемима равноправности народа, да je преви- ше учињено на том плану, да се права Албанаца и Турака оства- рују на штету Срба и Црногораца, чији je положај ,угрожен’ и они се ,потискују’ из П окрајине.. ,»83) Изражена je жеља да се у СК прима што више Арбанаса и Турака: '<То je пут и за дослед-

352

но остварење интереса народа и народности на самоуправним ос- новама, за веће учешће припадника народности у свим видови- ма друштвенога и политичкога живота».84)

Још јаснији и изразито самосталнији положај покрајина о- сигуран je у амандманима VII, 10, XVIII и XIX федеративнога У- става СРЈ. У амандману VII, 10, потврђује се да су покрајине е- лементи федеративнога уређења Југославије; у амандману XVIII,11, дефинишу се покрајине «као социјалне демократске друш- твено-политичке заједнице са посебним националним саставом и другим особеностима, у којима радни народ остварује друштве- но самоуправљање, својим покрајинским законима и другим про- писима уређује друштвене односе, обезбеђује уставност и зако- нитост, усмерава развитак привредне и друштвених служби и

8 5 \самостално организује органе власти и самоуправљања». )Покрајине се више не управљају према Статутима, него до-

бијају свој покрајински Уставни закон као основни акт «у скла- ду са начелима Устава СФРЈ и са републичким Уставом».86’ Ho­bo je, овде, да ф едерација штити права и дужности покрајина и да су, у случају несагласности са законима републике, за покра- јине, до одлуке Уставнога суда Југославије, обавезни савезни, а не републички закони. Аутономне покрајине имаће све атрибуте и органе које имају и републике.87)

Амандман XIX «потпуније и прецизније одређује остварива- ње права народности, тако што се и изричито утврђује да се од- ређена начела и одредбе Устава, које се односе на разноправност народа Југославије, примењују и на народности».88) Овим аманд- маном «измењен je положај аутономних покрајина, али знатно више него свих других друштвено-политичких заједнида. Заме- њене су готово све уставне одредбе о положају аутономних по- крајина».89) Овим je, стварно, из састава СР Србије и здво јен про- стор од 10.882 кв. километара са преко 1,200.000 становника (пре- ма попису од 1969 године) или 13% укупнога становништва и о- самостаљен,89)

Година 1970. донела je још изразитије потврђивање осамо- стаљивања Покрајине Косово. Ha VIII седници Претседништва СКЈ, одржаној у Београду 22. априла 1970., расматрана су, као друга тачка дневнога реда, «актуелна друштвена и идеолошко- политичка питања развоја САП Косова».50) У Закљ учц и м а ове седнице се вели: «На Косову су створени основни предуслови за даљи успешнији и свестранији развој. Остварен je hob квалитет у развоју албанске културе, сопствених кадрова и интелигенци- је».91) И овде се истиче да су све ове промене настале после IV

353

пленума ЦК СКЈ (Брионскога) и VI пленума ЦК СК Србије. По- сле заседања ових форума «садржински je обогаћена аутоном- ност, повећане су њене законодавне и друге надлежности и од- говорноет за властити развитак и друштвене односе. Долазе до изражаја реални интереси свих народа и народности Косова и у њиховом усаглашавању јачају елементи који их повезују међу- собно и са осталим народима наше социјалистичке заједнице».92) Истиче се, даље, да се СК Косова «афирмисао као водећа снага и интегративни фактор свих прогресивних тежњи радничке класе и радних људи Албанаца, Срба, Црногораца и других народа ко- ји живе на Коеову».93)

И конференција СКЈ, држана од 29. до 31. октобра 1970. го- дине, бавила се питањем Косова: «Антисоцијалистичке снаге по- кушавају и на тај начин да подривају наш курс националне рав- ноправности, братства и јединства наших народа и народности».94) Средином децембра 1970. године поднео je Јосип Броз Тито Са- везној скупштини предлог промене Устава СФРЈ. Његов основ- ни став, при подиошењу овога предлога je, «да се доследније ос- твари равноправност народа и народности и самосталност соци- јалистичких република односно аутопомних покрајина и њихова већа одговорност како за сопствени економски и друштвени раз- витак, тако и за фунционисање федерације».95)

Ове, нове, уставне реформе почивају, поред осталога, и на праву «свакога народа на самоопределење, које укључује и пра- во на отцепљење, којим се начелно опредељују добровољност у- једињења, државни положај и суверенитет народа и њихових ре- публика у оквиру југословенске државне заједнице».96) Новим а- мандманима и даље се проширују права аутономних покрајина, којима се признаје и државност: «Нацрт Уставних амандмана да- ље и доследније развија аутономне покрајине као елемент феде- рализма. Тај положај аутономних покрајина изражава се наро- чито у њиховом непосредном одговарајућем представљању у свим органима федерације заснованих на паритетном представ- ништву република, на једној могућности избора у све органе фе~ дерације, као и у проширењу њихових политичких и економских функција, укључујући законодавне и извршне функције».97)

У Покрајинама народ и народности «врше непосредно своја суверена права, а када je то у заједничком интересу радних љу- ди, народа и народности Републике као целине, Уставом СР Ср- бије утврђено — и у Републици».98) Сва ова права Покријина фи- ксирана су јасно у Уставним амандманима XX до XLII, који су

354

постали закон.99) О државности република и аутономних покра- јина говори се јасније у амандманима XX, XXII и XXXIII.'00)

Важан, и сасвим необичан, je положај, који амандман XXXV даје Покрајинама при закључивању спољнополитичких уговора: за њихово закључење, поред пристанка република, потребан je и пристанак Покрајина, али не само то: «Републике и Покрајине могу непосредно сарађивати с органима и организацијама других држава и међународним органима и организацијама. . . У циљу о- безбеђења јединства спољне политике ова сарадња остварује се у оквиру утврђених јединствених основа спољне политике СФРЈ и међународних уговора које je закључила федерација».101)

ЛИТЕРАТУРА

1) Владо Стругар, Рат и р евол уц и ја .. . , ст. 204-205.2) Али Хадри, П ри м едбе.. . , ст. 158.3) Љ убиша Стојковић и Милош Мартић, Н ационалне м ањ и н е.. . , ст. 43.4) Али Хадри, На истом месту, ст. 158.5) «Борба» од 3. X II. 1944. године.6) Јосип Броз-Тито, Борба за ослобођењ е Југославије 1941-1945, књ. I, Е е-

оград 1947, ст. 129. 131.7) Светозар Вукмановић-Темпо, Револуција која т е ч е .. . , ст. 373.8) Јосип Броз-Тито, Борба за социјалистичку демократију (1950-1951), књ.

V, Београд, ст. 199.9) На истом месту, ст. 200.

10) На истом месту, ст. 69.11) На истом месту, ст. 136.12) Моша Пијаде, И забрани говори и чланци 1941-1947, Београд 1948, ст. 77-78.13)На истом месту, ст. 181.14) На истом месту, ст. 184-185.15) Ка кстом месту, ст. 415.16) Владимир Дедијер, Југословенско-албански о д н оси .. . , ст. 135.17) Мита Миљковић, Зпани и незнани. Приштина 1960, ст. 49.18) Ммлан Н. Бојчевић, «Земља стење а небеса ћуте», Успомене, ст. 120.19) На истом месту.20; Бладимир Дедијер, Југословенско-албански одн оси .. . , ст. 135.21) Julian Ашегу, Sons of the Eagie, st. 145-146, 203-205.22) Владгодир Дедијер, Ha истом месту, ст. 136, белеш ка 9.23) Александар Ранковић, И забрани говори и чланци (1941-1950), ст. 47.21) К а истом месту, ст. 47-48.25) На истом месту, ст. 48.28) На истом месту, ст. 184-185.27) На истом месту, ст. 30028) На истом месту, ст. 301.29) Кемал С ејф ула, Савез комуниста Југосл ав и је.. . , ст. 90.

355

30) Душ ан Лукач, Прилог изучавањ у националнога питања народа Југо- славије у току народно-ослободилачкога рата, (Историјски гласник, I, 1969, ст. 60, 63).31) Велика антифаш истичка народно-ослободилачка скупштина Србије 9- 12. XI. 1944. у Београду.32) «Борба» од 22. VII. 1945.33) «Борба» од 14. VII. 1945.34) На истом месту.35) «Борба» од 15. VII. 1945.36) «Борба» од 15. VII. 1945.37) «Борба» од 22. VII. 1945.38) «Југословенски преглед», 9, 1969, стр. 15/475.39) На истом месту, ст. 15/475, белеш ка 1.40) На истом месту, ст. 16/476.41) На истом месту.42) К очо Јончић, Националне мањине у Југославији, Београд 1962, ст. 40.43) На истом месту, ст. 141.44) Јован Ђ орђевић, Нови устав ФНРЈ, Б еоград 1955, ст. 16.45) На истом месту, ст. 48-49.46) На истом месту, ст. 111.47) К очо Јончић, На наведеном месту, ст. 173 и даљ е.48) На истом месту, ст. 179.49) «Југословенски преглед», мај 1963, ст. 44/194 .50) На истом месту, ст. 48-49/198-199.51) Статут аутономне покрајине К осова и М етохије. Приштина 1963.52) На истом месту, ст. 7.53) На истом месту, ст. 13.54) На истом месту, ст. 18.55) На истом месту, ст. 19.56) На истом месту, ст. 20.57) На истом месту.58) О ситуацији и дру/итвено-политич^кој акцији СК на К осову и М етохи- ји. П осебно објављ ена дискусија Ц К СК Србије, децембар 1968, ст. 7.60) «Хрватски разговори о слободи», Други симпозиум «Хрватске ревије, 1971, уредио Винко Николић, М инхен-Барцелона 1972, ст. 78.61) А утономне покрајине и проблеми у вези са остварењ ем Устава и при- менама уставних одредаба, Приштина, априла 1968, ст. 6.62) На истом месту63) На истом месту, ст. 30.64) На истом месту, ст. 45.65) На истом месту, ст. 50.66) О ситуацији и друш твено-политичкој акцији С К . . . , ст. 9.67) На истом месту.68) «Југословенски преглед», новембар-децембар 1963, ст. 123/458, 127-129 /463-465.69) На истом месту, ст. 50/400 , 51/401 , 58/408.70) На истом месту, ст. 39/389 , 40/390.71) «Југословенски преглед», новембар 1968, ст. 65/431.72) «В.јесник у свиједу» од 10. V. 1971.73) «Југословенски преглед», новембар 1968, ст. 67/433.74) На истом месту, ст. 66/432 .75) «Југословенски преглед», децембар 1968, ст. 119/503.

356

76) Ha истом месту, ст. 121/505.77) Ha истом месту.78) О си туац и ји .. . , ст. 6-7.79) На истом месту, ст. 7.80) «Југословенски преглед», новембар 1968, ст. 67/433.81) На истом месту, ст. 71/437.82) На истом месту, er. 120/504.83) На истом месту, ст. 121/505.84) На истом месту, ст. 124/508.85) «Југословенски преглед», јануар 1969, ст. 2 -3 /10 -11 .86) На истом месту, ст. 3 /1 1 .87) На истом месту.88) На истом месту.89) На истом месту, ст. 17/477.90) «Југословенски преглед», април 1970, ст. 1 /141 .91) На истом месту, ст. 4 /144 .92) На истом месту.93) На истом месту, ст. 4 /144 .94) «Југословенски преглед», октобар 1970, ст. 35/355.95) «Југословенски преглед», децембар 1970, ст. 49/425.96) «Југословенски преглед», март 1971, ст. 10/106.97) На истом месту, ст. 21/111.98) На истом месту.99) «Југословенски преглед», септембар 1971, ст. 110/348 и даљ е.100) На истом месту.101) На истом месту, ст. 118/356.

УНУТРАШЊЕПОЛИТИЧКА ПАНОРАМА КОСОВА ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА

У поглављу које следи дали смо хронолошки приказ унутра- шњеполитичке панораме Косова како се она приказивала послед- њих неколико година. У њој се разоткрива и разноврсност овога процеса и бројност проблема који су се постављали на дневни ред, нешто сами од себе, нешто опет у склопу уставних реформи у Југославији, којима се не види крај. За нас je, у свему овоме, био битан однос Арбанаса, сада владајућег слоја на Косову, пре- ма Србима као и садашњи положај Срба на Косову у њихове пер- спективе. Из чињеница, које се овде износе, може сваки читалац за себе стварати суд о данашшем положају Коеова и у СФР Ју- гославији и у СР Србији и Срба на Косову. Само тамо, где се на- воде званични подаци, посебно су наведени Срби а посебно Црно- горци, што je за нас, разуме се, једно и исто. Из чињеница, какве су оне данас на Косову, да се ишчитати, да и данас тамо постоји терор у односу Арбанаса према Србима на Косову, што je векови- ма било једно од битних обележја односа Арбанаса према Срби- ма на овом простору. Облици тога терора се мењају, али оштри- на његова се не мења. Он се, данас, пројављује у начину како се према Србима односе и некомунистичке арбанашке масе и, не- што диференцираније, комунисти арбанашке националности, ко- ји на Косову имају власт.

1.

На Косову су се сусреле и међусобно супротставиле ствар- ност и илузије: стварност онаква како се тамо искристалисала и илузије оних који су веровали, да се у комунистичкој идеји ако не гасе а оно ублажују и смањују националне супротности и пре- тензије: стварност на Косову показује да, што се ово подручје више осамостаљује, великоарбанашка идеја се утемељује и код комуниста арбанашке националности. Што то врхови Савеза ко- муниста Косова, нарочито они арбанашки, оспоравају и прикри- вају више je него схватл>иво. Један од крупних проблема je да- нас баш у томе како довести у склад њихово званично држање са оним што се ради и остварује на К осову.

359

Постепено, али све сигурније, успело je комунистима арба- нашке националности да осигуравају осамостаљивање Косова и Метохије и да они, при томе, буду и остану, главни фактори при доношењу сваке одлуке која се односи на будућност овога под- ручја. Све уставне реформе у Југославији излазиле су у сусрет њиховим захтевима јер су их, претходно, одобравали највиши партијски форуми и СКЈ и СК Србије где су претставници кому- ниста арбанашкога порекла са Косова имали трајно снажан ути- цај. И СК Србије и ССРН СР Србије, који су на својим форуми- ма посебно дискутовали о овим проблемима, имали су за дуж- ност да дају своју сагласност на одлуке које су већ биле донете у ЦК СКЈ. Ко би покушао да одвоји своје мишљење и да заступа српске националне интересе био je кажњаван одстрањивањем из руководећих форума (случај Добрице Ћосића и Јована Марјано- вића 1968. године).

Данашње идеолошко-политичко руководство југословенских Арбанаса састављено je од људи које je Партија, после Другог светског рата, брижљиво одабирала и марљиво идеолошко-поли- тички изграђивала: сви они, поред некога претходнога школова- ња, имају и завршену Вишу политичку школу «Ђуро Ђаковић» што им je омогућило да се умеју политички поставити и своје за- хтеве бранити аргументима Партије и њезиних прокламованих принципа у националној политици. Док уочи Другог светског ра- та међу југословенским Арбанасима, у колико их je уопште би- ло заинтересовано за комунизам, није скоро ни било интелектуа- лаца, сада су им на челу људа идеолошко-политички солидно из- грађени и свесни свога циља. Док 1938. године није могао бити штампан ни један летак на арбанашком језику, «јер није посто- јала никаква штампарија са словима албанске азбуке» то се, по- степено, почиње мењати већ од 1939. године када су се већ могле штампати ствари и на арбанашкоме језику, «јер je познати рево- луционар Рамиз Садику, по задатку Партије, научио азбуку и о- безбедио штампање прогласа».1)

Може се, ту и тамо, наћи елемената на основу којих би се мо- гло тврдити да су руководећи фактори данашње КПЈ веровали да су комунисти арбанашке националности са Косова и Метохи- је излечени од великоарбанашких претензија, које угрожавају територијални интегритет Југославије. Веровало се, исто тако, да ће се млађи интелектуалци југословенских Арбанаса моћи придобити за комунизам и за начин решења националнога пита- ња у Југославији како je то, теоретски, била схватила КПЈ. Ма- совне комунистичке демонстрације арбанашке универзитетске

360

омладине, крајем новембра и почетком децембра 1968. године, по- казале су да то није било могуће.

Омладинске демонстрације и на Косову и у СР Македонији, којима су стајали ка челу студенти арбанашке националности, избиле су и одвијале су се под утицајем великоарбанашке пропа- ганде. Оне су показале да су југословенски Арбанаси остали трај- но непријатељски расположени и према Србима и према Југосла- вији. Ha XIV седници ЦК СК Србије, држаној 29. маја 1968. го- дине, рекао je Вели Дева и ово: «Да ли шиптарска реакција ж е- ли да узнемири српске и црногорске масе? Да, жели. Да ли шип- тарска реакција и национализам желе и остварују неповерење у положај Срба и Црногораца на Косову? Да, желе. .. Да ли шип- тарски шовинизам и национализам желе исељавање Срба и Цр- ногораца са Косова и Метохије? Да, желе. Да ли потискују Србе и Црногорце? Да, потискује. То су позиције шиптарске реакције и шиптарских националиста».2)

На прослави годишњице оснивања партизанскога батаљона «Мети Барјактар», одржаној 8. новембра 1968. године у Подујеву, истакнуо je Али Шукрија, да je код југословенских Арбанаса би- ло елемената, који су «хтели да за шовинистичке поступке поје- динаца окриве и блате цео српски народ, покушавајући да под- стичу националистичке и шовинистичке страсти у циљу слабље- ња и разбијања јединства међу Арбанасима, Србима, Црногорци- ма и Турцима».3) Али Ш укрија je указао и на то да арбанашки елементи траже посебну реп убли ку. Неки су, вели Шукрија, «хтели да искористе у своје шовинистичке и непријатељске ци- љеве. да разбуктају шовинистичке и националистичке страсти код једнога дела Арбанаса и да демонстрирајући врше провока- цију према Србима и Црногорцима, у ствари, против социјалис- тичке Југославије, против братства и јединства наших народа».4)

Када je овако го-ворио Али Ш укрија je, свакако, добро по- знавао расположење међу арбанашким масама на Косову и Ме- тохији: масовне демонстрације су избиле 27. новембра 1968. го- дине после подне. Истога дана јавља радио Београд: «Данас око 16 часова у Приштини je дошло до организованих демонстрација са изразито непријатељским карактером и садржином против са- моуправнога социјализма и уставнога поретка социјалистичке ФР Југославије».

У демонстрацијама, које су формиране испред Филозофско- га факултета у Цриштини, «учествовало je више стотина учее- ника». «Током вишечасовних демонстрација учесници су изазва- ли неред и разбијајући излоге и преврћући возила наносили и

361

материјалну штету друштвеној заједници и грађанима. У демон- страцијама je било повређених. До демонстрација са сличним са- држајем, али у далеко мањем облику и без изгреда, дошло je у Урошевцу, Гњилану и Подујеву. То говори о организованом ка- рактеру и синхронизованости ове непријатељске акције».5) «Било je напада и на раднике службе Јавне безбедности. Принуђени су да употребе силу. Повређено je десет радника Службе, од којих се три налазе у болници; повређена су и четири радника Ватро- гасне службе, 27 лица тражило je лекарску помоћ, а осам je за- држано у болници на лечењу».6)

Покрајински комитет СК Косова издао je већ 28. новембра 1968. године званично саопштење у коме се вели: «Садржај паро- ла са којима су реакционари изашли на улицу и тренутак који су изабрали јасно показује да се ради о спрези политичких про- тивника свих боја, експонената страних агентура, реакционара и шовиниста, чији je циљ да се нанесе штета афирмацији Албана- ца и решењима која се постижу у нашем друштву у унапређењу односа између народа и народности».7) У говору, који je одржао 29. новембра 1968. године у селу Баре код Косовске Митровице, рекао je Али Ш укрија за ове демонстранте да су« они изашли на улицу да међу декласираним елементима нађу своје сараднике. То су шовинисти и националисти, непријатељи самоуправљачко- га социјализма. Њихов покушај да се камуфлирају иза интереса албанскога народа je пропао. Они су дирнули у најсветије што су народи овога краја стекли: у братство и јединство, у интегритет социј алистичке Југославиј е» .8)

Али Ш укрија je окривио антијугословенску пропаганду из Арбаније, која у HP Арбанији ствара погрешну слику о Југосла- вији и жели «да утиче на расположење у Југославији, посебно међу Албанцима. . . Организатори демонстрација су провокатори, људи који настоје да наруше мир грађана и тиме скрену пажњу радних л.уди од борбе за социјализам.. . Њихове пароле наводио о интересима Албанаца у ствари су само камуфлажа њихових и- редептистичких тенденција против социјалистичке Југослави- је».9)

Али Ш укрија je био веома далеко од истине када je говорио да се у овим демонстрацијама радило о декласираним елементи- ма. Председништво Покрајинске конференције Социјалистичко- га савеза Косова и Метохије донело je било закључак, да «школ- ски колективи и њихови Савети с обзиром да су главнину демон- страната чинили студенти и ученииџ средњ их ш кола треба да о- цјене активност појединих просвјетних радника и да оне који не-

362

мају морално-политичке квалитете за такав рад одмах удаље из просвјете».10) Покрајинска конференција Социјалистичкога саве- за Косова и Метохије je тражила убрзавање истраге о организа- торима и учесницима демонстрација «у овоме граду од стране не- пријатељски настројених елемената из редова албанске народно- сти. До данас je притворено петнаест организатора и учесника демонстрација којима ће се судити за разна кривична дела од о- них против народа и државе до реметења јавнога реда и мира».1 ) И Покрајикска конференција Социјалистичкога савеза Косова и Метохије била je уверена да све ово «није било без утицаја са стране, а и оне из Албаније, која je у последње време интензив- но и веома смишљено почела да напада основне тековине наших народа и систем који они изграђују».12)

Марко Никезић, тада председник ЦК СК Србије, оценио je ове демонстрације као «ствар од највећега значаја не само за кон- солидацију прилика на Косову и Метохији, него и у СР Србији и за стабилност читаве југословенске заједнице. . . Истовремено не треба да буде иејасноће у томе да ће ова земља, као што ће бити брањена од свакога напада извана бити заштићена и од свакога покушаја разбијања изнутра. Ми имамо противника у земљи на разним странама и разних боја, имамо их и вани. Нека не гаје ни- какве илузије да би некакав наш либерализам могао довести до уступка на рачун интегритета и сигурности Југославије као др- жаве и стабилности њеног социјалистичкота поретка, таквог ка- кав су народ и народности у Југославији за себе изабрали».13)

И најмеродавнији форум СКЈ, ЦК СКЈ, истакао je у својим «Закључцим а о актуелиим питањима остварења равноправности иародности», донетим 4. фебруара 1969. године, да су ове демон- страције имале националистички карактер. У Закљ учцим а сто- ји: «Недавне демонстрације на Косову и у Тетову спадају у ред националистичких и реакционарних испада непријатеља соција- лизма, нашега самоуправнога друштвеног система, све тешњега и даљег повезивања, братства и јединства народа и народности наше заједнице на основима њихове равноправности».1'') Истак- нуто je, на истоме месту, да je циљ ових демонстрација био да по- сеју раздор између арбанашке народности и других; да онемогу- ће даљи развој равноправности: «Они теже да припаднике албан- ске народности скрену са јединственог самоуправљачкога, демо- кратскога и интернационалног пута на пут националнога изола- ционизма, сепаратизма и иредентизма. То су, у ствари, покушаји да се покрене територијално питање, да се угрози територијални иитегритет наших република, односно целе СФРЈ».'5)

363

Вели Дева je на седници ЦК СК Србије, одржаној 5. децем- бра 1968. године, указао на јак потстицај из HP Албаније: «Ал- банско-шовинистичка и албанско-реакционарна позиција непре- стано je добијала идејно-политичку оријентацију од стране про- паганде. Али пропаганда из Албаније je најближа».16) И Фадиљ Хоџа je, на седници свих већа Покрајинске скупштине Косова, држаној 24. фебруара 1969. године, указивао на ове подстицаје из HP Арбаније, која «чини потезе који се не могу друкчије ту- мачити нето као мешање у унутрашње ствари, као задирање у интегритет Југославије».17)

Драги Стаменковић, тада председник Републичке конферен- ције ССРН Србије, тврдио je да су ове демонстрације «имале на- ционалистички и непријатељски карактер. To je био напад на наш самоуправни систем, на братство и јединство и равноправ- ност народа и народности наше заједнице. Организатори ових не- реда имали су за циљ да посеју раздор између албанске народно- сти и српскога и црногорскога народа, да онемогуће остваривање политичке равноправности.. . То су истовремено покушаји да се угрози територијални интегритет наше Републике и СФРЈ».18) На непријатељски, националистичко-шовинистички, карактер о- вих демонстрација указивао je и Орхан Невзати и истицао, да су те «снаге из редова албанске народности. Та реакција никада ни- је имала везе са интересима албанскога народа, нити се за њего- во добро борила. Та реакција нуди албанскоме народу национа- листичку заставу уместо националне, шовинизам уместо интер- национализма, нетрпељивост према другима националностима у- место братства и јединства».19) Али Ш укрија додаје, да ове де- монстрације «по карактеру, по томе ко je њихов организатор, по суштини својој, политичкој и идејној, непријатељској, нису слу- чајна ствар, јер смо акције непријатеља социјализма, нашег дру- нггвенога поретка, имали на Косову и Метохији и раније. Не у виду демонстрација, јавнога иступања, него као разне илегалне организације, и националистичке и шовинистичке, непријатељ- ске и иредентистичке, у разним бојама од ослобођења на ова- м о » . ’°)

Предраг Ајтић je истакнуо, «да ставови тих снага изгледају прилично идентични са ставовима албанаске пропаганде. Ових дана сам читао чланак из «Zeri i Popullit» од 24. новембра. Ако човек погледа пароле које су биле истакнуте и захтеве који су били узвикивани на демонстрацијама, па их упореди са чланком, видеће да се све то слило у једну јединствену струју и тенденци-

364

ју».51) Демонстранти cy тражили промену Устава и стварање по- себне републике Косово.

Са званичне стране се покушавало да се ове, горе изнете чи- њенице, ублаже тиме што je за избијање демонстрација, знатним делом, окривљен и српски (они кажу и црногорски) национали- зам и шовинизам на Косову и Метохији. Орхан Невзати je твр- дио: «Српско-црногорски шовинисти су као реакцију на ове де- монстрације почели да цепају албанске заставе и да другим не- пријатељским акдијама дозначе да постоје. Ова реакција жесто- ко напада кадрове, комунисте и прогресивне снаге свог народа, те дозива пропале политичке идеале».22) Предраг Ајтић je открио четничко-ранковићевске елементе, који су «против оваквога пу- та и оваквих принципа разрешавања односа на Косову и Мето- хији. Они су против оваквога статуса покрајине Косово и Репуб- лике, и користе то за развијање мржње према албанској нацио- налности и за развијање неповерења према комунистима из сво- јих националних редова».23)

Арбанашке демонстрације на Косову и у Метохији и у Јуж - ној Србији (Тетово) откриле су неколико важних ствари. Оне су, пре свега, имале великоарбанаш ки карактер. Затим, већину де- монстраната сачишавала je средњешколска и студентска омла- дина. «У свим саопштењима, вели Лепа Перовић, тада секретар ЦК СК Србије, у свим јавним коментарима догађаја на Косову и Метохији, било je речено да je међу демонстрантима било најви- ше студентске и средњешколске омладине, да je ту био активан један део интелигенције из редова албанашке народности».24) И даље: на појединим местима (Качаник, Тетово) истицали су се највише баш чланови СК и носиоци локалне власти: «.. .Помену- ти комунисти су већ дуж е времеиа заступали екстремне нацио- налистичке ставове у вези са Уставним променама, затим прили- ком избора за органе СК, поводом непријатељских демонстраци- ја у неким местима Покрајине, око одлука о праву народности на употребу националне заставе».25) У Гостивару су од дванаест ова- квих екстремиста седморица били просветни радници. За све њ и х je утврђено, да су «умишљено вршили непријатељску пропаган- ду; да су при изгредима узвикивали непријатељске пароле, да су изазивали националну нетрпељивост међу становништвом и при томе машући албанском заставом потстицали на уставне проме- не друштвенога и државнога уређења СР Македоније и СФРЈ, и да су радили на разбијању братства и јединства народа Југосла- вије».м)

365

Ни истражни материјал, ни класификација дела појединих учесника демонстрација нису познати јавности, али из онога што je објављено види се, доста јасно, и замах и позадина ове побуне и учешће неких руководећих лица у њој: Реза Кафаљу био je разрешен дужности Покрајинскога јавнога тужиоца.27) Из СК су избачени Илија Спирева, Абази Хасан, Идриз Реџа и Аклим JIo- ђа.28) Ова лица су била стављена под истрагу, а било je још ис- кључења из СК «због неприхватања ставова у оцени демонстра- ција» и «због попуштања националистичкој психози».29) Почет- ком марта 1969. године утврђено je на Косову и Метохији да су, при предлагању посланичких кандидата и одборника, ■ обилаже- ни омладинци и омладинке и предлагана реакционарна лица: «То су углавном они људи који своје догматске, националистичке, шовинистичке, сепаратистичке нли друге сличне, супротставља- ју политици и пракси Савеза комуниста».30) У Косовској Митро- вици било je искључено неколико лица: «Из СКЈ искључен je професор Ахмет Маљаку, директор Учитељске школе, који je тражио оснивање Косовске републике и покушао да унесе раз- дор између интелигенције, радничке класе и сељаштва, базира- јући се на уско националистичким интересима».31)

Извршни одбор Општинске конференције ССРН Косова, ко- ји je заседао у Приштини 28. марта 1969. године, утврдЈио je, «да су последњих десетак дана у Приштини поново забележене по- јаве које уносе немир у грађане.. . Наглашено je да су то очигле- дно иступи непријатељских елемената. Они делују лансирањем разних непријатељских парола, нарочито међу младима. Група омладинаца, пре десет дана, организовала je комеморацију мла- дићу који je изгубио живот у непријатељским демонстрацијама 27. новембра прошле године».32) Извршни одбор je закључио, да се поведе широка политичка активност «на осуди свих негатив- них појава и раскрсти са њиховим носиоцима. Имена једнога бро- ја ових лица су већ позната. Инсистира се на вођењу праве бит- ке у којој ће се јасно знати ко je ко, и шта je шта».33)

У пресуди организаторима демонстрација од 27. новембра1968. године навео je Нанзи Јунуку, председник Кривичнога ве- ћа, да су демонстранти узвикивали «доле политика колонијалне експлоатације Косова, у једној руци носили крамп, а у другој пушке; националистички у томе што су за време демонстрација ношене само албанске заставе и што су на демонстрације њихо- ви организатори позивали само студенте и ученике албанске на- родности. Напад на државно уређење и интегритет појединих ре-

366

публика Југославије огледа се и у захтеву за присаједињење Ко- сову дела наше земље у којима живе Албанци».34)

Демонстрације, и све о-во што je било везано са њима, створи- ле су и код руководства арбанашких комуниста забуну, коју су они, као и све друге недаће у Југославији, сводили на пациона- лизам са којим они не могу да изађу на крај. У једном говору, о- држаном 5. априла 1969. године, Исмаил Бајра се жали: «Појав- ни облици национализма које сусрећемо данас у пракси у неким срединама веома су различити. Не ретко наилазимо на облике е- татистичко-бирократскога национализма, који je за наше прили- ке идејно и политички најопаснији вид национализма, јер се не- ки његови носиоци налазе на позицијама са којих утичу на до- ношење политичких одлука, почев од радних организација па. све до федерације. Видови испољавања овога национализма на Косову добијају свој израз у тенденцијама покрајинскога и ло~ калнога зачауравања, у спречавању интеграционих процеса и са- радње са другим и олаком изражавању схватања да смо ми тобо- же експлоатисани од других, у заклањању иза покрајиноких, оп- штинских, регионалних и других лажних интереса, у притисци- ма за централистичко решавање неких материјалних проблема Покрајине без обзира на опште стање и конкретне могућности заједнице. .. Овај облик национализма ступа у одбрану тобож- н>их националних права Републике, Покрајине, општине и дема- гошки спекулише са тим правима».35)

Ова идеолошко-политичка панорама Исмаил Бајре врло je интересантна као докуменат испреплетености проблема и збуње- ности на самим врховима, које потхрањује и политичко подзем- ље, које он спомиње. Комунистички врхови у свим републикама Југославије, осим Словеније, сами су се заплели у сопствену фразеологију о национализму, али je, ипак, оштрица увек упе- рена против српскога национализма. На општиској конференци- ји СК Косовске Митровице, држаној 18. септембра 1969. године, Латинка Перовић je грмела: «Ако неко мисли да ћемо мерити на кантар колико ће Срби бити одлучни у борби против национа- лизма, српског, великосрпскога, зависно од тога како ће се Ал- банци држати против свога национализма, ja мислим да јако гре- ше. Да Mil на национализам морамо у ствари гледати као на за- једничкога противника, ми на то треба да гледамо као на анти- ком уни зам .. . У крајшој линији гори пламен да се једнога дана окрене против комуниста и да се претвори у једну у ствари анти- комунистичку акц и ју ... Не може да постоји ни Савез албанских, ни Савез српских комуниста, већ Савез комуниста у коме су и

367

Албанци, и Срби, и Турци и Црногорци заједнички одговорни за проблеме развоја овога краја».36)

Утврђено je, међутим, да су и идеолошко-политички квали- тети комуниста и њихова активност били слаби. На конференци- ји je утврђено: «Као основни узрок таквога стања подвлачена je недовољна активност комуниста и у самим организацијама СК. Не води се евиденција о доласку на састанак, нити постоји увид у активност свакога појединога члана СК. .. Данас смо чули и о- цену да општинска руководства нису готово ништа урадила да помогну активима СК и да би у будуће о томе свакако требало водити рачуна».37)

За осамостаљивање Покрајине Косово била je година 1969. од великога значаја. ЦК СКЈ, у својим Закључцима, од 4. фебру- ара 1969. године, пружио je комунистима са овога подручја своју пуну подршку «у првоме реду, против појава национализма и шовинизма у сопственој националној средини, и позива их да не устукну ни пред каквим демагошким паролама, којима разне на- ционалистичке и шовинистичке снаге покушавају да их аларми- рају над судбином својих нација, да их скрену са принципијелно- га демократскога, хуманистичкога и интернационалистичкога пу- та и повуку у правцу међунационалне нетрпељивости, што може само да јача притиске у правцу административнога централизма и етатистичкога бирократизма».38)

О чему се, стварно, радило? Комунисти Покрајине Косово, и арбанашки и српски, нашли су се суочени са расположењем ма- са, које je било изразито националистичко: арбанашке масе су и даље ишле линијом демонстрација са краја 1968. године, а срп- ске масе су у томе, с правом, гледале угрожавање свога опстанка на Косову и Метохији. Партијски врхови, и они у центру и они у Покрајини, видели су да се национални односи заоштравају, али нису умели, или нису хтели, да их доведу у ред, јер су били из- губили концепцију државе и уплели се у теорије о бројним др- жавностима у једној држави. Они су, истина, били за очување интегритета Југославије, али као да нису схватили да га озбил>- но подкопавају баш својом политиком на Косову где арбанашке масе неукротиво траже стварање Велике Арбаније. Као и други виши партијски руководиоци и Петар Стамболић je, у свему о- воме националном хаосу, видео само баук српскога шовинизма.39'| У говору, држаном у Светозареву на прослави 50-годишњице СКЈ, Стамболић се пита: «Да ли je у социјалистичкој Југослави- ји у нечем угрожен српски народ и у каквим би то другим усло- вима он имао боље изгледе да налази за себе, да развија своје

368

стваралачке снаге, да иде бржим темпом нахтред?... Шта би му друго понудили српски шовинисти? У каквим би то другим усло- вима Србија имала такве успехе у привреди, у културноме про- цвату, у очувању своје независности?»40)

Стамболић овде, види се, теоретише у оквиру њиховог пар- тијског шаблона и не може да схвати због чега су Срби незадо- вољни са стањем у коме се данас налазе у Југославији: незадо- вољни су јер су национално поробљени, територијално и етнич- ки разбијени и присиљени да гледају однарођавање својих кла- сичних, историјских, области. Над једним, национално свесним народом, комунистички режим у Југославији врши насиље и то вршење насиља назива демократијом. . . Интересантнија од Стам- болића, а вероватно и интелигентнија, Латинка Перовић je при- знала: «Никада нисмо имали илузију да смо скинули с дневнога реда питање националних односа, а нарочито проблем национа- лизма у Србији, с тим што смо усвојили прогресивне и добре до- кументе о томе».41) Она je, међутим, била и остала у великој за- блуди када je тврдила: «Кохезију Југославије може осигурати повезаност прогресивних снага свих народа и народности, а то значи прије свега комуниста. Зато ми у Србији морамо бити врло јасни према свима тезама које одбацују или искривљују нашу позицију у националним оддосима».42)

Односи у Покрајини Косово, поред осталога, јасно су показа- ли, да комунисти нису били у стању да с-држе националну кохе- зију на томе простору. Још мање су били у стању да то остваре на ширем простору Југославије. Сам je Тито, у низу говора, ука- зао на ову чињеницу. У говору, држаном у Сиску 9. септембра1969. године, Тито je рекао: «Ja бих хтео да ижа међособног спо- разум евањ а м еђу Републикама, о питању наших комуна нека то не забрињава, оне ће се свађати и у будуће, али je мени важно да између наших Република, да не би они елементи који постоје из- међу комуна, били камен раздора међу Републикама. То људи знају одвајати. А знате шта? Данас међу нама постоје национа- листички елементи, постоје људи који неће да се развије наш со- цијалистички систем, настоје да нам овај некако онемогуће или успоре да идемо брже напред. А то je у извесном смислу потајни рат, рат разних елемената под утицајем извана, било да су људи заборавили своју обавезу, своју дужност да тековине револуције, жртве које су пале, које су тражиле баш то што ми хоћемо и да те жртве не смеју бити преварене, ми морамо спровести њихову тежњу и нашу вољу до краја, па шта било да било».43) Дан кас- није Тито je у Загребу рекао: «Посебно негативне су појаве анта-

369

гонизма међу нашим Републикама. А ми морамо наш привредни систем изграђивати тако да ће онемогућити антагонизам између наших Република: на трајној основи јачати кохезивну снагу свих дијелова југословенске социјалистичке заједнице».44)

Не само да комунисти немају снаге да масе, које су против њих, држе у повезаности, него немају кохезивне снаге да сами се- бе држе у заједници мисли и схватања. Светозар Вукмановић- Темпо се жали: «Сада се стварају националне партије и извесна конфедеративност у Партији, иако je јединствен Савез комунис- та. Свака национална партија бира свој део Централног руковод- ства. Где су сада они који не живе у својој републици? Данас се углавном полази од тога где се ко налази: они који не живе у сво- ме крају не припадају никоме, људи у Партији без партијскога пасоша. Ja сам то назвао ,Нанзеновим пасошем’».45)

Тито je, у својим говорима, држаним септембра 1969. године, у Србији истицао потребу одржања заједнице. У говору у Брес- товачкој Бањи, он je, 21. септембра 1969. године, рекао, да ће се борити свим сретствима «за јединство земље, за просперитет, за изградњу социјализма, за несметани развитак самоуправљања, за јачање југословенске социјалистичке заједнице».46) Дужност нам je, рекао je Тито, «да сачувамо нашу заједницу, да учвршћу- јемо њено јединство поштујући у пуној мери принцип равноправ- ности сваке нације и народности, сваке Републике. Ми не смије- мо дозволити никакве покушаје раздора и разна говоркања што се подстрекава извана, да ли би овоме или ономе било боље на о- вој или оној страни. Нитко од нас у нашој социјалистичкој зајед- ници није довољан сам себи, а ми сви скупа нисмо баш велики».47) У Бору Тито je, 22. септембра 1969. године, рекао за Југославију: «. . .Она може егзистирати у данашњем свету као заједница рав- ноправних народа Југославије у шест република. Ми смо, разу- ме се, неке ствари довели до тог степена да већ имамо онако еле- мената конфедерације, има тих елемената, али то нама не сме- та».48)

2.Током 1970. године показало се, још јасније, да се све више

иде потпуном осамостаљењу Покрајине Косово. Један доказ ви- ше за то било je издвајање секције Удружења књижевника Ср- бије за Косово из Удружења књижевника Србије у самостално Друштво књижевника Косова. Енвер Ђерђеки je објаснио овај акт као не «само формално издвајање књижевника Косова из У-

370

дружења, већ je то у суштини израз тежње књижевних ствара- лаца те Покрајине за стицашем новога третмана и у оквиру По- крајине и Републике».49)

Арбанашка интелигенција са Косова почиње се све више о- ријентисати према Тирани што ће касније бити још изразитије. Долазило je и до, знатним делом илегалнога, увоза књига из HP Арбаније и полемике у јавности због тога.50) Уношење књига из HP Арбаније правдано je немањем уџбеника на арбанашком је- зику за студенте на Косову, којих je, априла 1970. године, било 13.000. Било je тада мало и професора: на 350 студената долазио je еамо један наставник. Због немања уџбеника наставници су мо- рали држати предавања ex cathedra. . .51) У то време југословенска званична политика се трудила да побол>ша односе ca HP Арба- нијом. И Митја Рибичич, тада председник Савезнога Извршнога већа, и Мирко Тепавац, тада министар спољних послова Југосла- вије, давали су изјаве у томе смислу. У интервјуу, који je Риби- чич, 29. априла 1970. године, дао листу «Рилиндја», рекао je: «Што се Албаније тиче, познато je да постоје разлике, али ми полазимо не од њих већ од онога што нас зближава. Као суседима зајед- нички су нам интереси сарадње и безбедности у овоме делу све- та, који предпостављају пре свега поштовање суверенитета, не- зависности и равноправности свих земаља. У томе смислу би би- ло добро проучити шта треба радити а бољи развој билатерал- них, економских и других односа са суседним земљама, као и са Албанијом, како у погледу робне размене тако и ради даљега ра- звитка културних, просветних и других веза».52) Мирко Тепавац je овоме додао: «Сваки потез који буде помогао побољшању на- ших односа са Албанијом, биће учињен, без обзира на разлике које не престају да нас деле. Наставићемо да чинимо оне потезе који обећавају да ће имати изгледа на успех. Боље стање алба- нско-југословенских односа, објективна je и трајна политика потреба наше две земље».53) О односима са суседним земљама, међу њима и са Арбанијом, расправљано je, 30. јуна 1970. године, и Извршни одбор Републичке конференције ССНР Македоније и «позитивно оценио почетно побољшање односа са Албани- јом».54)

Тежња за побол>шањем односа ca HP Арбанијом морала се повољно одразити и на све јаче изражавање претензија југосло- векских Арбанаса. Ово тим пре што je током 1970. године диску- сија о међунационалним односима у Југославији бивала све јача. На Брионском пленуму ЦК СКЈ она je, како je и сам Тито рекао, била оштра. «Било je», рекао je Тито, у своме говору у Лабину,

371

држаном одмах после овога Пленума, «речи много о међунацио- налним односима. Разумије се да je код нас сагледано да постоје слабости, да постоји овај деформација ту, али сви смо свесни то- га да сада када су примљени Уставни амандмани, када Републи- ке преузимају огромну одговорност, такорекућ државну одговор- ност на себе, руководиоци у Републикама, да они имају највећу подршку у Савезу комуниста и у Социјалистичком савезу».55)

Тито се, у овоме говору, заложио за то, да «не само буду па- роди носиоци републичкога суверенитета, него да буду и народ- ности у свакој Републици посебице потпуно равноправни са на- родом који je носилац суверенитета те земље, као што je рецимо Србија, Хрватска, Словенија, Македонија».56) Идеја о посебној државности не само појединих народа него и народности одрази- ла се и код југословенских Арбанаса у тражењу што већега оса- мостаљивања. На седници ЦК СК Србије, држаној 21. и 22. ок- тобра 1970. године, истакнуо je Мирко Поповић, да су Аутоном- не покрајине «добиле потпуно самосталан положај у оквиру СР Србије. .. Тако, у годлни 1969. као полазној, од укупно 220 репу- бличких закона само 29 закона се јединствено примењује на це- лој територији Републике».57) Исмаил Бајра je рекао, «да су про- гресивне снаге Косова витално заинтересоване да се створи јед- на таква федерација која ће и републикама и покрајинама, наро- дима и народностима, обезбедити сигурност и национални суве- р енитет.5*)

У дискусију о националној државности народа и народности унео je Крсте Црвенковски, децембра 1970. године, једно схвата- ње, које je било узбудило и Србе у СР Хрватској и Арбанасе и Турке у СР Македонији. У своме предавању у Клубу самоуправ- љача у Загребу, одржаном 25. октобра 1970. године, Црвенковски je рекао: «Не видим перспективу за развој Срба у Хрватској и Турака, односно Албанаца у Македонији, ако ће они бити анга- жовани на негирању хрватске односно македонске државнос- ти».59) Турци и Арбанаси у Македонији, исто као и Срби у СР Хр- ваткој, могу бити равноправни само онда ако «не само респекту- ју него и потичу (ваљда помажу) што пунији развитак национал- не државности у Хрватској, односно у Македонији».60)

Ово своје схватање Црвенковски je, под утицајем критике, више стилски него садржајно, покушао да модификује у чланку «Република као држава», који je објавио у «Вјеснику у сриједу» (број 972 од 6. XII. 1970, стр. 12-13). Тамо се каже: «Чини ми се да се не може тражити ни од једне нације, односно ни од једне Републике, да се у интересу неких виших циљева одрекне своје

372

националне државности, а још мање се може прихватити теза ко- ја, истичући реалну присутност других народа и народности у појединим Републикама, тежи да се негира национална држав- ност, примјерице република Хрватске и Македоније».61)

3.

Током 1971. године показало се, у више случајева, да Арба- наси на Косову не само да траже све више и свестраније осамо- стаљивање, него да се то осамостаљивање претвара у мајоризи- рање над Србима и, разуме се, и над Турцима, који показују све више склоности да се, иако мухамеданци. одвоје од Арбанаса, ко- ји су се показали офанзивни и према њима. Има знакова да су и неки од водећих комуниста СР Србије почели да увиђају куда води тежња југословенских Арбанаса да и П окрајина Косово до- бије сво ју државност. На конференцији ССРН Србије, која je о- држана 8. јануара 1971. године, тврдио je Драгослав Марковић, председник Уставне комисије Скупштине Србије, «да су соција- листичке Покрајине саставни и нераздвојиви део Републике Ср- бије и да суверенитет и државност ових делова наше Републике може бити оствариван кроз суверенитет и државност наше Ре- публике у целини».4’) Миодраг Зечевић je тврдио, да je «доста те- шко такву ситуаццју прихватити јер она правно изражава нера- вноправан положај Републике Србије у Федерацији у односу на друге Републике».62) Статус, који je добила Покрајина Косово, Зечевић je сматрао да je максималан и да je «даље решење или у њиховом (покрајина) претварању у републике или у њиховом конституисању као посебних јединица у оквиру федералних за- једница».63) Зечевић je, тачно, указао на апсурдност настале си- туације: посланици са подручја аутономних покрајина «равно- правно са посланицима са ужег подручја доносе законе који се не примењују на грађане, односно радне људе и организације ко- је они представљају, јер Покрајине доносе своје законе».64)

Арбанаси, учесници на овој конференцији, супротставили су се тези Драгослава Марковића. Аслан Фазлија, претседник Покрајинске конференције ССРН Косова, оспоравао je Марко- вићево тврђење да се о «аутономијама може разговарати само у СР С-рбији и нигде друго. .. Аутономије су у овом периоду стекле одређено место у Федерацији».65) Али Муса je, такође, одбио Мар- ковићеву тезу и тврдио да се «мора признати одређена доза, од- ређени квантум суверености Покрајина као друштвено-политич- ких самоуправних заједница које у веома сложеним, неразвије-

373

ним условима, и те како имају пресудну улогу за брже еманци- повање не само читаве привреде, већ и за брже укључивање у целу друштвену југословенску заједницу».66) И Фадил> Хоџа je подржао тезу Аслан Фазлије, али je, врло јасно, истакнуо да «ни- ко не мисли да Докрајина буде република, нити да она буде ван Републике Србије. Бар тако не мисле прогресивне снаге које ра- де на овим питањима».67) Фадиљ Хоџа се, много јасније од других југословенских Арбанаса, оградио од тражења посебнога сувере- нитета за Покрајину Косово. «Ми смо се, рекао je он, 1945. годи- не добровољно прикључили ФР Србији и сувереност, део суве- ренитета који смо имали, које je тада Косово имало, пренели Ре- публици Србији са споразумевањем између народа Косова и на- рода Србије. Добровољно и једни и други. Нисмо се наметали Ср- бији, нити je нека сила била употребљена да би се то учинило, него добровсивно у интересу оба народа, тј. народа Косова и на- рода Србије. У току НОБ-а били смо повезани са ЦК КПЈ и са Врховним штабом».68)

Развијајући ову своју тезу Фадиљ Хоџа, који je дуго био у- читељ у Арбанији и дошао по комунистичкој линији у Југосла- вију, полази од уверења да Косово ни пре Другог светског рата ни после њега није било српско него арбанашко и да je Обласна скупштина Косова и Метохије, која je држана у Призрену 1945. године, могла бити једно суверено тело: Косово и Метохија су, и пре Другога светскога рата и за време рата, били суверена срп- ска, односно југословенска територија, коју су освојили Итали- јани и прогласили je делом своје Велике Арбаније, коју je однео вихор рата као што ју je био и донео.

Овим истим проблемима бавила се и Трећа конференција СК Србије, која je држана 9. и 10. марта 1971. године. И овде je Дра- гослав Марковић указивао на тешкоће око нормирања Статуса Покрајине Косово. Тешкоће су биле у томе што су Покрајине, и- стовремено, «и елеменат федерације и саставни део СР Србије».69) Илијаз Куртеши je истакнуо да су Покрајине део Србије у сми- слу како je то истакнуо и Фадиљ Хоџа.70) Исмаил Бајра je твр- дио, да су аутономије, начелно, биле утемељене на Другом засе- дању АВНОЈ-а «у самоме јеку револуције».71) Бајра даје појму државности нешто шире значење: «Елементи државности су, ве- ли он, и до сада били санкционисани у Уставима Југославије и Србије и Уставним законима Покрајине. Оне се и у овим проме- нама такође санкционишу .. . Наш циљ није држава. Елементе државности ћемо поштовати онолико колико нам треба за поспе- шење самоуправљања у овој фази нашега развоја. Наш пут je

374

самоуправљање и борба против етатизма».72) Куртеши Салиу je национални моменат означио као одлучујући фактор у доноше- њу одлуке о аутономији «што доказује да су народности консти- туивни елеменат наших аутономија».73)

Јован Печеновић, данас југословенски амбасадор у Тирани, изјаснио се и против сепаратизма и против иредентизма и истак- нуо да, као и сви други народи у Југославији, и Арбанаси виде у овој држави «гаранта и перспективу свог пуног социјалистичког и националног процвата, очувања и развијаша свог национално- га индивидуалитета и укључености у заједничка социјалистич- ка и прогресивна кретања».74)

У За кљ уч уџ м а о идејно-политичкој улози СК Србије у раз~ во ју друштвено-политичкога система дата je и дефиниција пој- ма Покрајина: «Социјалистичке аутономне покрајине су састав- ни део СР Србије и битни елемеиат њене политичке организаци- је. Оне су, истовремено, и конститутивни елеменат југословенског социјалистичкога федерализма. У том својству активно и непо- средно учествују у изградњи система политичких и друштвено- економских односа, и сносе одговорност за развијање СР Србије и југословенске федерације.. . Такав положај Покрајина трајна je основа њиховог изграђивања и произилази из чињенице њихо- вог историјскога настанка, и из потребе да се, у складу са прин- ципима нашега федеративнога уређења, и зрази специф ичан иа- ционалии састав и посебност самоуправнога, друштвено-економ- скога и културнога развоја покрајина».75)

У целоме комплексу проблема око доношења Амандмана и осамостаљивања Покрајине Косово треба разликовати оно што je казано у званичним одлукама од онога како се долазило до тих одлука и како их je, стварно, примио народ на терену. И неким српским комунистима je падало у очи, да се, признањем Покра- јина за елеменат федерације, оне стварно, и зједн ачава ју са ре- публикама и да се тиме СР Србија ставља у неравноправан поло- жај према осталим републикама иако je по броју становника ве- ћа од њих. У чланку «Измена или ревизија Устава» наводи Пе- тар Половић да je, за време дискусије о Амандманима, било ми- шљења да би требало брисати речи да су Покрајине саставни део СР Србије «и да се Покрајине изједначе по статуту са републи- кама, као нове федеративне јединице. На Републику Србију По- крајине би у будуће, по овом схватању, преносиле само права ко- ја оне желе да би се поједини односи заједнички регулисали. О- вакво решење довело би Србију у положај који би се битно раз-

375

ликовао од положаја осталих република, претварајући je у неку врсту федеративне републике».76)

И Латинка Перовић, у својству секретара ЦК СК Србије, и- стицала je: «. . .Република Србија не може да има мање држав- ности него друге републике. У том случају она не би била равно- праван партнер са осталим члановима југословенске заједнице. Србија je, за разлику од неких других република, имала своју државност пре социјалистичке револуције».77) Неравноправност СР Србије према другим републикама најјасније je дошла до из- раза у непризнавању права СР Србије да брине о судбини Срба изван њезиних граница, пре свега у СР Хрватској, где су Срби, како je рекла и Латинка Перовић, изложени «асимилаторским тежњама хрватскога национализма».78)

Да се при доношењу Амандмана, који се односе на аутоном- не Покрајине, радило закулисно види се из једне изјаве Драго- слава Марковића, који je рекао на седнници Савезне уставне ко- мисије «како су на њој Крсте Црвенковски и Едуард Кардељ обја- снили да су предлози текстова у амандманима, који се односе на аутономне Покрајине, прихваћени у Координационој комисији на основу усаглаш ених ставова у Србији, између представника Ре- публике и Покрајина. Те изјаве подржао je и Илијаз Куртеши, председник Покрајинске скупштине Косова».79) Драгослав Мар- ковић je, међутим, демантовао да je тако било.

Мирко Поповић je истакнуо чињеницу, «да су представници Косова, конкретно сваку примедбу у подкомисији и у Уставној комисији, унапред одбијали у начелу опаском да je то све у ре- ду и да ништа у Амандманима не треба мењати».80) Арбанашки комунистички прваци, освајајући лако позиције које су хтели, постајали су све осионији. У дискусији о Амандманима на Косо- ву, која je вођена 22. новембра 1971. године, рекао je Илијаз Кур- теши: «На Косову већину представљају Арбанаси, који су део албанске нације».3')

Међунационална ситуација, и не само она, није била добра. Притисак Арбанаса на Србе се све више појачава иако je то зва- нично порицано. Арбанашке масе почела je била да хвата анар- хија. Само у току 1969. године било je 10.000 пријава због сати- рања шума, које су највише уништаване у околини Пећи и Суве Реке. «На Косову постоји 50 ди вљ и х пилана које режу покраде- но дрво. Шумокрадаце уништавају и младе саднице. Горани су последњих година пошумили стотине хектара голети, али je на десетине хиљада младога дрвећа већ уништено».82) С друге стра- не на Косову je, и током 1970. године, било 35.000 незапослених,

376

«јер на Косову je наталитет становништва већи од европскога просека, а миграција из села у град никада није била тако вели- ка. . . У иностранству се налази 20.000 радника са Косова. Само у току ове године ван земље се запослило 6.000 људи».83) У децем- бру 1971. године овај je број износио 24.360 или 3,6% укупнога броја југословенских грађана запослених у инострантву. До 1960. године било je отишло у иностранство само 56 радника, а од 1961. до 1970. године отишло je 5.047. «Тек од 1971. почиње интензив- није запо-шљавање у иностранству. Карактеристично je, такође, да су од укупног броја запослених у иностранству само 4,7% же- не (просек за Југославију je 31,4%)».84)

Политичка затегнутост на Косову и незадовољство народа биће један од главних разлога да je, у пролеће 1971. године, Јо- сип Броз Тито посетио Косово и тамо одржао низ говора чији je смисао био у томе да подрж и став арбанашких комуниста. У го- вору, одржаном у Косовској Митровици 12. априла 1971. године, Тито je критиковао противнике Амандмана, који «учвршћују на- шу заједницу свих националности, јер ако би једна национал- ност била незадовољна, онда нема заједнице. Према томе по то- ме Уставу треба све да буде равноправно. Свака националност треба да буде задовољна, сваки народ треба да буде задовољан, јер он има зашто да буде задовољан, има своја права да самоу-

85чправља». )У свима даљним говорима86) Тито je, углавноме, говорио јед-

но и исто: истицао je потребу чувања братства и јединства изме- ђу Арбанаса, Срба и Црногораца и Турака чега, разуме се, није било. У Призрену се Тито, 13. априла 1971. године, хвалио да се радује да je чуо «од оних са којима je до сада разговарао да ви гајите братство и јединство међу вама, међу људима који овдје живе у овој Покрајини Косово.. . Не дозволите никоме да мути ваше то братство и јединство. Не дозволите никоме да сије међу вас раздор., . Ми данас настојимо да још више побољшамо међу- собне односе, да још правилнији буду међунационални односи и међурепублички односи, и центар сваке Републике и између на- родности и националности, да буде овај равноправна и међусобна како да кажем, да љубав и кохезија у погледу даље изградње на једној новој основи наших друштвених односа».87)

Тито je дочаравао време у коме ће све бити боље него што јесте. У Гњилану je, 13. априла 1971. године, рекао да ће насто- јати, да «наши људи неће морати ићи ван да траже зараду, да зараде за свој живот. Али у исто време морам да кажем да они људи који иду вани ипак чине огромну заслугу у нашој унутра-

377

шњој заједници. Они стварају сретства за себе, али они ствара-ју и девизна сретства за нашу државу, за републике и за покра-

8 8 \Јине». )Цео низ догађаја, који су се одигравали на Косову и током

1971. године, показао je да je Титово апеловање на неопходност његовања братства и јединства и на Косову било узалудно. Још док се припремао попис стаиовииштва, који je извршен 31. мар- та 1971. године, арбанашки фактори Покрајине Косово омогући- ли су вршење притиска на национално определење Турака и Ци- гана, који су били мухамеданске вероисповести. Вршен je прити- сак, исто тако и на Муслимане, који нису ни Турци ни Цигани него су, етнички, чисто српскога порекла, што важи нарочито за Призренску Гору.

Још у новембру 1970. године појавила се у СР Македонији дискусија о процесу исламизирања на овоме подручју.8’) Вељко Кодев указује, укратко, на овај проблем и истиче да je, и по- сле Другога светскога рата, ова група «остала национално нео- предељена. Црипадници ове групе изјашњавали су се различито, зависно од одређених политичких прилика. Један део се декла- рисао као Турци, други као Арбанаси или као Македонци. Међу- тим, сви су они осећали да припадају Македонији, јер никада ни- су дефинитивно или потпуно прешли у другу веру и нису се по- турчили. Њихов језик je онај исти којим су говорили од најезде Турака до ослобођења од Османлија. Када су нестали разлози за њихово одвајање од матичне нације они су се вратили њој и то су потврдили током свих послератних година».90)

Н. Лиманов je изнео, почетком јануара 1971. године, да ста- новнипггво Дон>е Реке, по сведочењу Абдула Сејдиу, секретара Месне организације СК у Рестуша, који je члан СК Македоније за Гостивар, жели да се изјасни као Македонци (радило се око 7.000 лица). Абдула Сејдиу вели, да ће се «они определити за о- но што стварно јесу — као Македонци — муслимани, а не као до сада када су морали бити или Турци или Албанци што ни у ко- ме случају не могу бити, јер то нити су били, нити су сада».’1) Од 67 комуниста — Муслимана Доње Реке 56 су се изјаснили као Македонци, 9 као Турци, а само 2 као Арбанаси. Радило се, овде, о Торбешима.92)

Славко Милославски, тада секретар ЦК СК Македоније, примио je, 8. јануара 1971. године, једну делегацију Муслимана са подручја Дебра и Реке. «Том приликом, представници овога краја изразили су безрезервну подршку ставовима Секретарија- та ЦК СК Македоније о томе да становнипггво овога краја пред-

378

ставља интегрални део македонске нације. У току вишечасовног разговора je речено, како се наводи у Саопштењу Бироа ЦК СК Македоније за информације, да верска осећања, верска припад- ност и вероисповест немају никакве везе са националном при- падношћу и да због тога те покушаје да се на тој основи врше притисци треба на време сузбити. Иницијативе, које потичу од Македонаца — муслимана да се у целини интегришу са матич- ном, македонском, нацијом, прихваћене су од целога македонско- га друштва».93)

Док су се у СР Македонији и Муслимани и други могли бра- нити од притиска при националноме определењу то није било могуће, или je било врло тешко, на подручју Покрајине Косово где су ти притисци вршени на разне начине (поред осталога и штампањем формулара за попис становништва само на арбанаш- коме језику). Шерафедин Сулејмани, Турчин, изјавио je на кон- ференцији Општинскога комитета СК за Приштину, да су «за време пописа и пре њега деловале снаге које су вршиле прити- сак на определеше грађана. Ту су предњачиле џамије».94) Петар Костић, заменик секретара Општинскога комитета СК, указао je на цео низ притиска на грађане у разним местима. «Костић je ре- као да он лично као заменик секретара Општинскога комитета СК, по неким чудним критеријумима, није могао да присуствује двема седницама Покрајинског комитета Савеза комуниста».95) Јован Печеновић каже: «После овога пописа број Турака се ра- пидно смањио за око 30 до 40%. Било би трагично ако се после десет година констатује да међу нама уопште нема Турака».96)

Утврђено je да je вршен притисак и на Муслимане у општи- ки Драгаш, Призренска Гора, да се изјасне као Арбанаси. «У оп~ штини Драгаш неколико Арбанаса je агитовало међу Горанима да се изјасне при попису становништва као Арбанаси. Када je за- вршен попис становништва у Вучитрну, месни Турци су закљу- чили да их je премало. Попис у Призрену морао je, тако-ђе, да претрпи критику. И овде je број Турака био мањи него што се о- чекивало. Сумњу у исправност пописа изазвало je нарочито упо- ређење са школским евиденцијама, које бележе више Турака уче- ника него што попис бележи уопште Турака».97)

Према пописима становништва после Другога светскога ра- та број Турака на Косову изгледао je овако: у попису од 1948 ни- ко се није био изјаснио као Турчин; у попису од 1953. године би- ло je 35.171 Турака, да би у попису од 1961. године спао на 25.764 и, у попису од 31. марта 1971. године на 12.151.. .98) У поређењу са пописом становништва од 1961. на подручју Покрајине Косо-

379

во, која сада има 1,244.755 становника, порастао je број становни- ка за 280.767 душа. Порастао je, зачуђавајуће, број арбанашког становништва и то за 272.233 душа док je прираштај Срба само1.525 (1961: 227.016, а 1971: 228.541). Код Турака je број становни- ка пао од 25.764 према попису од 1961. године на 12.151 што изно- си губитак од 13.613 лица.99)

Ово «ишчезавање» Турака са Покрајине Косово морало je, свакако, бити лоследица разних неправилности, које су вршене приликом пописа становништва. Tö je, свакако, подстакло Кадри Реуфија, да учини један гест незадовољства на седници Покра- јинског комитета СК за Косово. Из једнога излагања Махмута Бакалија, председника ЦК СК Косова, види се да се овде радило о протесту због неправилности, које су вршене приликом попи- са становништва. «По оцени Покрајинскога комитета, рекао je Бакали, Реуфи je све те ствари чинио не зато што je забринут за турску народност, већ зато што се дубоко не слаже са политиком Савеза комуниста Косова».100) Реакција Кадри Реуфија морала je бити веома оштра када се вели, да je Покрајински комитет СК Косова «пред јавношћу дужан да каж е шта мисли о поступцима Реуфија».101)

За турско становништво у Југославији излази од 1969. годи- не недељни лист «Тан», који je «једино информативно гласило турске народности на Косову». Тираж je 3.000 примерака, од че- га се 80% растура на Косову, око 17% у Македонији и око 3% у Турској и у другим земљама. Осим у Призрену, у «другим мес- тима» «Тан» нема своје сталне сараднике. Да ствар буде још те- жа, лист се штампа у Македонији и нема организовану продајну мрежу — нема ниједнога киоска на Косову».102) У фази чишћења у редакцијама листова на Косову истакнуто je, крајем новембра 1972. године, да je «лист ,Тан’ на турском језику у процесу кон- солидовања и сређивања унтрашњих односа».103) Према попису становништва од 31 марта 1971. године у СР Македонији живи и сада 108.000 Турака и 279.871 Арбанаса. Док се у овој републи- ци број Арбанаса од 1961. године повећао од 183.108 на 279,871 број Турака je спао од 131.481 на 108.552 становника.104)

Почетком децембра 1973. године добили су Турци у Југосла- вији и свој часопис, који се зове «Чеврен» («Хоризонт»), Покре- тач и уредник je Бедри Селими, директор листа «Тан». Први број часописа je штампан у 1.500 примерака. «Политика» од 10. деце- мбра 1973. јавља: «,Чеврен’ ће бити отворена трибина за све Ко- совске научне, културне, књижевне и друштвено-политичке рад- нике без обзира на националност. Он ће, такође, окупљати сарад-

380

нике из других крајева наше земље. Има задатак да подстрекава и афирмише стваралаштво на турском језику на Косову, као тл стваралаштво на албанаском и српско-хрватском језику».

ТТТта je било са Турцима из Покрајине Косово? «Разлог да се у току десет година, у Покрајини, упола смањио број Турака ни- је, вероватно само, у исељењу припадника ове националности у земљу матичне нације. Наиме, са Косова просечно одлази годиш- ње око 250 припадника ове народности».105) Југословенски стати- стички подади о исељавању дају сасвим друкчију слику.

Пред попис етановништва у Југославији од 31. матра 1971. године појавили су се и на Косову Роми (Цигани) као нова етнич- ка група, која се раније није тако изјашњавала. Њихов број, пре- ма овоме попису, износи 14.711 лица, али није јасно да ли су се тако изјаснили само они који су мухамеданци или и православ- ни, који су се раније изјашњавали као Срби. У Југославији има свега 77.495 Рома.104) «Крајем марта (1971) уследила je позната е- пизода са Ромима, који су упутили делегацију Покрајинској кон- ференцији Социјалистичкога савеза. Роми су тврдили да je у ви- ше места на њих вршен притисак да се приликом пописа декла- ришу као Албанци».'07) «Притисци на Роме да се изјашњавају као Албанци или да се неизјашњавају као Албанци запажени су у Ђаковици, Вучитрну, Приштини и неким другим местима у По- крајини».’08) Попис од 31. матра 1971. показао je, да je у Вучитр- ну било 171, у Ђаковици 108, а у Приштини 6.740. Док je у При- зрену показано 725 Рома, у Косовској Митровици je било 1.305 лица.109)

Овим се проблемом бавио и Покрајински комитет Савеза ко- муниста Косова на својој седници, одржаној 21. и 22. јуна 1971. године. Реч je била и о појави «краља Цигана», који je из Фран- цуске дошао на Косово, да појача акцију осамостал.иван>а Ро- ма."°) «Краљ Цигана, из Француске, на три дана пре пописа хит- но долази на Косово. Обилази Косовску Митровицу, Пећ, Уроше- вац, Приштину, а ,Политика’ стршвиво пише о томе, и само што не каже да на Косову од Вели Деве па на ниже сви су Цигани, јер то одприлике одговара великосрпској шовинистичкој концеп- цији. Што je мање Албанаца на Косову, то je боље и обрнуто као што je концепција великих Албанаца, на Косову Србима нема места — ако их буде мало, то je добро, што мање то боље»."’)

Вели Дева, тада председник ЦК СК Косова, који je изгово- рио и горње речи, оцртао je на седници Покрајинскога комитета ову акцију овако: «Роми су били групација где се осетила тежња српских шовиниста да на Косову има неколико стотина хиљада

381

Рома. О томе je писала ,Политика’ и мислим да су то ништа дру- го него чисти српски шовинисти. Дотле, нагласио je Дева, албан- ски шовинисти су хтели да прогласе Цигане Албанцима, а чим их присвоје одмах би их шутирали, рекао je Дева, али за попис тре- ба да су Албанци».”2) О тешкоме положају Рома на Косову даје податке и Слободан Берберски: «Томе, вели он, треба додати да, према информацијама са Косова, има и случајева убиства Рома а убице нису ни суђене. Из Косовске Митровице нас обавештава- ју да je дете комуниста — Рома убијено на улици, а да je суђење заказано готово две године после усмрћења детета, али није осу- ђен усмртитељ. Очито je да судство или, тачније, његов део, по- стаје иструментом дискриминације»."3)

4.

Ни година 1972. није донела смиравање међунационалних од- носа не само на Косову, него у Југославији уопште, а нарочито тамо где живе и Арбанаси. На седници Дредседништва ЦК СК Македоније указивано je «на опасности од појаве албанскога на- ционализма, шовинизма и иредентизма. У вези с тим je речено да нарочито у западним деловима Републике, пре свега у комуна- ма с вишенационалним саставом, ове појаве постају интензивни- je и манифестују се у разним формама. Ове појаве некад долазе до израза и као иредентизам, нарочито приликом културних ма- нифестација, у којима не ретко своју активност афирмишу већ познати и проверени непријател>ски елементи».114) У октобру1972. године одржано je у Скопљу суђење Међит Кити, професо- ру Економске школе, и Адему Џелалу, наставнику Осмогодишње школе у месту Речани: «Оба су оптужена признали да су на јав~ ним местима у Гостивару 31. априла и 1. маја ове године писали пароле непријатељске садржине. Они су се бранили да су то чи- нили спонтано, без икаквих ,разлога’, да нису деловали органи- зовано и да нису припадали некој непријатељској групи која je радила против постојећега уређења».115)

У границама СР Србије, и поред свих повластица које су до- били, Арбанаси, чак и они из партијскога руководства, не прес- тају тражити још више. На проширеној седници ЦК СК Србије, држаној 30. јуна 1972. године, поменуо je Миленко Бојанић и о- вај моменат: «Сусрећемо се, рекао je он, са проблемом да се на питању Косова захтева реви зи ја неких уговора. Доводи се у пи- тање договорена политика. Мислим да je на нама да се заложи- мо за потпуно оетварење договорене политике».1'6)

382

Та «договорена политика» дала je Арбанасима на Косову потпуну власт и у партијским и у државним органима власти. Према стању у другој половини фебруара 1972. године налазе се у Извршном већу Косова 11 Арбанаса, 3 Србина, 2 Црногорца (да- кле пет Срба) и 1 Турчин. Председник je Србин, Илија Вакић, који je обавезан да спроводи ону политику, коју одреди партиј- ско руководство Косова где су, опет, Арбанаси у апсолутној ве- ћини.117) По одлуци Извршнога већа Косова основан je, 7. фебру- ара 1972. године, Покрајински секретаријат за односе са ино- странством чиме je Покрајина Косово, још више, изједначена са републикама. Покрајина Косово добила je и своју Народну бан- ку за чијега je председника постављен Абаз Казани.118)

На то изједначење са републикама указао je и Драгослав Марковић у једном интервјуу, који je дао «Политици» 6. фебру- ара 1972. године. За Цокрајине je Марковић рекао да су оне «дру- штвено-економске заједнице, чија je карактеристика у томе да се оне налазе у саставу Републике, а да су истовремено изједна- чене у много чему са републикама у односу на федерацију, те према томе и с републиком чији су саставни део». Марковић je, свакако још данас сасвим надлежан за ово, указао и на то да о- вакав однос «рађа једну асиметрију у нашој Републици и одре- ђене уставно-правне проблеме, који тешко могу бити до краја решени. Много тога се, уз највеће стрпљење, и тражење, мора решавати кроз живот, кроз праксу, кроз одређене методе поли- тичкога усаглашавања».119)

Из дискусија, које су се водиле у комунистичким форумима, а од чега je нешто продрло и у јавност, види се да je СР Србија, најновијим Уставним Амандманима, доведена у трагикомичан положај: «Често се, вели Драгослав Марковић, поставл>а питање у вези с тим: да ли je Србија република као и све друге, али она и није република као све друге, јер, за разлику од ових других, она у своме саставу има две покрајине које су у много чему ау- тономне и чији положај одређују аутономна права која происти- чу из одређених историјских, економских и националних разло- га».,2°)

Ширину ових права и њихов садржај одређују Покрајин- ска руководства и озакоњују их заједно са руководством нају- жега подручја СР Србије, које, обично, из партијско-политичко- га опортунизма и из страха да не буде оглашено за националис- тичко, пристаје на захтеве Покрајинских руководстава. Један од таквих захтева био je, према Драгославу Марковићу, и захтев «о ширем и ужем саставу Скупштине Србије, о ширем и ужем сас-

383

таву Републичког извршнога већа итд. Досадашње расправе о то- ме показале су да би то било неприхватљиво, у извесном смислу, решење које би значило конституисање три федералне републи- ке у оквиру СР Србије».121)

Арбанашки национализам на Косову растао je и током 1972. године. Махмут Бакали je, 15. јануара 1972. године, рекао на сед- ници Покрајинскога комитета СК Косова за арбанаш ки национа- лизам: «Он се појавио у разним видовима, почев од романтичар- скога албанскога национализма до грубих примера шовинизма и шовинистичкога насртаја и непријатељских деловања, кроз форму каријеризма појединаца, кроз задржавање или враћање на историцизам па све до скривенога и јавнога иредентизма или сепаратистичкога наступа».122) Душан Милић, секретар Општин- скога комитета у Косовској Витини, поменуо je на заједничкој седници Секретаријата ДК СК и Општинскога комитета «писа- ње парола о величању републике Албаније, певање песама у ме- ђуградским аутобусима, приштинским демонстрацијама и Енвер Хоџи, вређању албанске националности од појединих Срба, о подвојености људи разних националности. Он je, такође, истакао да je на овоме подручју у последње време дошло до ломљења надгробних споменика на гробовима српске и црногорске нацио- налности у више села и додао да према информацији којом он ра- сполаже,то чине малолетници из редова албанске националности и да се поштени Албанци ограђују од овога срамнога чина».123)

Према попису становништва од 31. марта 1971. године у оп- штини Витина има 9.841 Срба (заједно са Црногорцима) према 26.927 Арбанаса, који тероришу Србе.124) Радио Београд je, 11. фе- бруара 1972. године (у 19.30 часова) јавио, у вези горе поменутога састанка, да од 40.000 становника ове Општине радну књижицу има само 1.100 лица и да су «ексцеси који имају националистички призвук, овде веома чести... Најизразитији je свакако ломљење српских и црногорских надгробних споменика. Говорећи о масов- ној сеоби Срба из Косовскога Поморавља, он je истакнуо (Душан Милић) да мигрирају углавном досељеничке породице, а не ста- роседеоци, и додао да je сиромаштво један од узрока што људи напуштају своја огњишта, ма да je било и бројних примера наци- оналистичких прит исака.. . Непријатељска делатност, која има прилично широке размере, манифестује се кроз песме и пароле у којима се велича Албанија и Енвер Хоџа».125)

Да овај великоалбанашки национализам није захватио само сеоско становништво види се и из једне изјаве Куртеши Салиху, секретара Универзитетскога комитета Савеза комуниста, који je

384

указао на опасност «гледања преко плота». Догађа се, истак- нуо je он, да «у неким срединама националистичка иступања по- беру аплаузе, а против правих бораца за националну равноправ- ност води се хајка».126) На покушаје арбанашких националиста да се организују као контрареволуционарна снага указивао je и Махмут Бакали на заједничкој седници Секретаријата ЦК СК Косова и Општинскога комитета у Косовској Митровици, одржа- ној 9. априла 1972. године.127) Бакали je, овом приликом, указао и на узроке због којих ово није успело — «из простога разлога што није успео да се конституише, јер смо као СК били перма- нентно у борби против њега. Најновија тактика национализма je покушај да се увуче у редове СК, да придобије кадрове и неке и- дејно лабилне комунисте, и да тим путем разбије СК и самоу- правни социјализам».’28) Испраћајући, 26. априла 1972. године штафету младих из Приштине Бакали je нагласио везаност ар- банашких комуниста за Тита: «, . .И пуна стремљења и судбина свих народа и народности Косова везани су с тога нераскидивим везама за име Тита и за Титову социјалистичку Југославију... Свесни смо да смо још увек заостали, чак најзаосталији део у Ју- гославији. Али, ипак, у протеклих 27 година социјалистичке из- градње Косова, под руководством друга Тита, постигли смо оно што се вековима на Косову није постигло».'29)

Синан Сахити je, 1. јуна 1972. године, на седници ЦК СК Ср- бије, рекао да се арбанашки национализам манифестује «у ома- ловажавању досадашњих резултата, у величању руководства и друштвенога уређења Албаније, а српски национализам се мани- фестује у величању Српства и Ранковића и у причама о тобож- њем притиску Албанаца на Србе».130)

Има доказа, и то не мало, да овај арбанашки национализам постаје све агресивнији и у школама и на радним местима. Док je разумљиво да се арбанашко руководство труди да убрзано ство- ри арбанашку интелигенцију, неразумл>иво je, да арбанашке про- светне власти систематски потискују српску омладину у школа- ма. На конференцији радника колектива «Трепча» и «Косово» и комуниста из листова «Рулиндја» и «Јединство», одржане 6. ја- нуара 1972. године, био je у средишту пажње «проблем матери- јалнога положаја студената као и политизација студената српске и црногорске народности».131) Политизација, овде, значи нацио- нално отрежњавање српских студената и покушај пружања од- пора мерама, које су против њих уперене.

Да су те мере биле уперене против српских студената види се и из изјаве Куртеш Салику, секретара Универзитетскога ко-

385

митета СК Косова: --Он je навео податак да je од укупно 1.793 ме- ста (у Студентском дому) свега 180 припало студентима српске и црногорске народности. Салику сматра да je такво стање нео- правдано и неодрживо. Он je указао и на неадекватну заступље- ност свих националности у руководству Савеза студената Косо- ва, У председништву ове организације, на пример, од 35 чланова само су 9 српске и црногорске националности».132)

Универзитет у Приштини, у своме садашњем саставу, осно- ван je фебруара 1970. године. Пре тога je био део Београдскога у- ниверзитета и имао неколико посебних факултета. Тада je био мали и број студената. У школској години 1960/1961. било их je свега 276, да би њихов број у школској години 1965/1966. порас- тао на 3.034. У школској години 1970/1971. износио je број сту- дената 10.388 од чега je на редовне студенте одпадало 7.407 од којих je било 1.434 жена. Све ово нису били Арбанаси. Према на- ционалноме саставу студената слика je била ова: 5.707 Арбанаса, 3.053 Срба, 863 Црногораца (према томе Срба 3.916), Турака 127, осталих 638.’33) Са подручја Докрајиие Косово било je 7.788 сту- дената, из Србије 1.415, из Македоније 632, из Црне Гори 400, из осталих крајева Југославије 124 и 29 страних студената.134) Сту- денти ван подручја Покрајине Косово су Арбанаси. «Борба» од 29. фебруара 1970. године наводи, да на Косову има 12.000 студе- ната, а «то je више него што je пре рата имао цео Београдски у- ниверзитет». Од тога броја 8.000 су били редовни студенти. Т. Ми- лић наводи, да сада тамо има 19.000 студената и више од 44.000 средњешколаца.135)

Као и свагде тако се и у Покрајини Косово политичка атмо- сфера земље најбоље осећа на Универзитету. Тако су и заоштре- ни међунационални сукоби чешће избијали и на Универзитет у Приштини. Због покушаја отпора мерама које су долазиле са ар- банашке стране одпуштени су са Универзитета у Приштини др Бранко Бошковић, доцент на катедри историје, и још три сту- дента, «организатора недавних зборова студената српске и црно- горске народности».'36) Било je и судских процеса против Срба — студената. На једноме таквоме процесу осуђени су Бранимир Јо- кић, студент филозофије, и Чедомир Јаснић, студент Економско- га факултета у Приштини. Осуђени су на три године условно, јер суд није прихватио оптужбу Јавне тужбе, «да су двојица сту- дената учинили кривично дело изазивања мржње, раздора, на~ ционалне, расне или верске нетрпељивости на Приштинском у- ниверзитету ».137)

386

Већи део студената Покрајине Косово добија стипендије ко- је се крећу од 170 до 350 динара (нових) месечно. Стипендије рад- них организација су веће. Студенти добијају и кредите. Има слу- чајева да студенти узимају кредите из више извора (утврђена су 430 таква случаја). Т. Милић вели: «Неправилности je било, на-

138\рочито у случазевима када су даваоци радне организаци]е». ) Драгица Маринковић наводи да у Покрајини Косово има

50.000 средњешколаца од чега су 30% женска деца, која се нај- радије одлучују за учитељски позив: «Први пут у историји Ко- сово има жена чланова владе, посланика, лекара, професора фа- култета, магистара. . . Чак и оних које се баве ,мушким послови- ма’ — електричара, бравара, швајсера».139) Школовање женске деце на Косову, код Арбанаса, отежано je консервативним схва- тањем родитеља. Ђемал Хасан, председник Покрајинске конфе- ренције Савеза омладине Косова, истиче: «И даље водимо огор- чену борбу против осипања женске омладине у вишим разреди- ма основних школа. Морамо се борити да што више девојчица заврши привих осам разреда, јер од стотину уписаних, основну школу заврпш само тридесет».140)

На почетку школске године 1971/1972. «основне школе на Косову похађало je, укупно, 188.724 ученика албанске народно- сти, од чега су 80.368 или 42,6% биле девојчице. Недовољно, али више него раније. Техничке и друге стручне школе похађало je 6.886 младих средњошколаца албанске народности, од тога су 1.775 или само 25,8%, биле девојке. У гимназијама je тај однос био још неповољнији: од укупно 12.086 ученика, свега су 4.560 и- ли 18,6% женских. .. У вишим школама на Косову стање je још озбшвније: од 1.497 редовних студената албанске народности (по- даци из прошле школске године) само je 141 жена, или 9,4%. .. На факултетима je студирало 5.707 студената, од тога су њих 660, односно 11,5%, биле студенткиње албанске народности»141)

И у средњим школама долази до сукоба и туча између нас- тавника Срба и Арбанаса. Тако je у школи «Љујућ Гураћи», у месту Клина код Пећи, дошло до туче између два наставника, Србина и Арбанаса, и између ђака Срба и Арбанаса. После тога ђаци нису хтели три дана (15. 16. и 17. мај) да иду у школу. Ко- ментар овога догађаја je следећи: «Овакав начин бојкотовања на- ставе по својој суштини и карактеру као и време у које се оди- грало, представља дело националистичких елемената који су, ко- ристећи ексцесе између два наставника ове школе успели да за- веду ученике».'42) Махмут Бакали je недолазак Срба ђака у шко- лу означио «као српски национализам» и додао: «Ако наставник

387

Албанац ошамари ученика Србина или Црногорца то није само непедагошки, већ и националистичко понашање а у просвети не-

143\ма места ономе ко плива у националистичким водама». )Скоро истовремено откривено je, да наставници Арбанаси

врше административно поариаућавањ е својих ученика — Срба: «У основној школи у Остросу, месту уз саму албанску границу, петорица наставника су у Д невнику променила презимена уче- ника, а да њихови родитељи о томе нису ништа знали. Тако je од Вуковића постао Вукај, од Цуковића Цукај и слично».144) Против ових наставника покренут je кривични поступак и они ће се ус- коро наћи пред судом».’45) Директор школе у Остросу je Исмаил Дада, Арбанас. Пада у очи да су два наставника из ове групе осу- ђена и то врло благо и само условно.146)

Током прве половине 1972. године истицано je да су на Косо- ву и међул>удски и међунационални односи рђави, што je, свака- ко, одраз политичкога стања тамо. По устаљеном комунистичком шаблону. узрок и овоме се види у «национализму и шовинизму» без да се јасно каже шта су прави узроци томе. На заједничкој конференцији Секретаријата ЦК СК Србије и Покрајинског ко- митета СК Косова, држаној 18. јануара 1972. године, разговара- но je о међунационалним односима и о положају Покрајине у по- литичкоме систему Републике и Федерације: «Због тога je нагла- шена потреба борбе против национализма и шовинизма у свима срединама у чему комунисти имају посебну одговорност».147)

На указивање са српске стране да се на Косову врши мајо- ризација и да се Срби запостављају Махмут Бакали je то, на кон- ференцији СК Косова, држаној 21. јануара 1972. године, порицао и истицао «да комунисти албанске националности сносе посебно од- говорност за афирмацију аутентичних и прогресивних интереса сваке националноети, за стварање климе сигурности и спречавања појава националнога угрожавања».’48) И лично и национално угро- жавање долазило je до израза и у борби унутар партијских и радних организација где су се стварала, и стварају, групашења на личној и на националној бази. Тако je, почетком фебруара1972. године, из трговачкога предузећа «Лукс» у Косовској Ми- тровици искључено из СК 19 чланова — због групашења 16, а због малверзација и мањкова 3 члана: «Предложено je затим да се, због пасивности, са евиденције скине 7 чланова, а партијском опоменом казни 9 чланова».149)

Бежања из СК било je доста и 1971. године: почетком 1972. године СК Косо-ва имао je 5.800 чланова мање него пре четири године. На Арбанасе отпада 1.100 чланова, а на Србе 3.320, на Цр-

388

ногорце 1.100, на Турке 160 и на остале 98 чланова.150) Неарбана- шки елеменат бежи из Партије, јер осећа да je на делу велика разлика између онога што се говори и онога што се ради. . . Пада у очи мали број чланова Партије међу студентима: «. . .Од око13.000 редовних студената партијску књ иж ицу носи једва 1.000 академских грађана».'51) Од пољопривредних произвођача, сеља- ка, у СК има само 9.000 лица.'52) Масе народа, и Арбанаса и Срба, налазе се ван Партије и из њихових редова, врло вероватно, долазе лица која врше саботаже. У комбинату «Косово» дешавао се низ о- штећења и паљевина, које Милош Ковачевић, секретар СК ово- га комбината, приписује непријатељима. То исто су тврдили и други: «Више учесника у дискусији je рекло да верује да су у честе хаварије умешани непријатељски прсти .. ,»153) И у овоме случају покушали су партијски руководиоци да ствари прикажу друкчије. Јусуф Келменди, секретар Оппггинског комитета, тра- жио je да у овоме комбинату буде више комуниста, а Хамдија Шаља je оспоравао да у овоме комбинату има националистичких ексцееа: «Мислим, говорио je он, да ту има доста уличних прича, а то нас вређа».154) Михајло Звицер, један од секретара ЦК СК Косова, тражио je «да морамо бити оштри према неопредељеним комунистима... Међутим, није у реду да јавности кажемо да су хаварије искључиво дело непријатељске делатности».155)

Упоредо са све већим осамостаљивањем Покрајине Косово расте и притисак на Србе и Турке, јер Арбанаси на Косо- ву имају пуну власт и као руководство Партије и као масе, Ko­je врше притисак на ово руководство. Чланови Савеза комуниста Косова су само једка мањина и у односу на српско и у односу на арбанашко становништво. Реџеп Зогај истиче да у СК Косова и- ма свега 44.512 чланова,156) а Милисав Милић помиње да их има50.000.157) Чине се, нарочито у последње време, напори, да се члан- ство Партије подмлади. «Само у руководство организације иза- брано je више од 50% чланова испод 35 година, од тога je 13% о- младине».158)

Са званичне партијске стране се, стално, чине покушаји да се прикрива заоштреност међунационалних односа на Косову. Тако je и «Борба» од 22. фебруара 1970. године, у посебном при- логу «Косово, јуче ,данас и сутра» међунационалне односе на Ко- сову приказала овако: «Злонамерни или неупућени, али у сва- ком случају, свакога основа лишени гласови да на Косову могу просперирати само стручњаци Албанци, наносе овоме подручју изванредно велику штету. Чињеница je да су са Косова отишли многи стручњаци српске или црногорске националности, али je на

389

листи разлог за тај одлазак ,нерешено национално питање’ сигур- но убедљиво на последњем месту. Отишли су људи који су тражи- ли боље услове рада, отишли су они који су на другом месту до- били већи положај, већи лични доходак или боље услове живо- та, отишли су неки који нису успели да се саживе са стварном равноправношћу народа и народности на Косову, али нико није отишао зато што je морао да оде, зато iuto je био Србин или Цр- ногорац, зато што није наишао на подршку радних људи из ре- дова албанске националности».15?

Стварност je, и овде, сасвим друкчија: већ дуго времена врши се на Србе на Косову и психички и физички притисак да се селе, односно да беже са Косова. На вратима домова Срба освићу H a ­

nnen: шта ћеш овде? или: зар се већ ниси одселио? или: ово je арбанашка земља, и тако даље. Не остављају се на миру ни над- гробни споменици Срба, нешто што се скоро не памти ни из тур- скога времена када су Арбанаси имали пуну власт над Србима. Ређен Хајрулаху, секретар Општинскога комитета СК, призна- је: «Већ неколико пута разуздане банде ломе надгробне спомени- ке над православним гробовима (села Милошево, Великинце, Ли- ват). Ови вандалски поступци заоштравају међунационалне од- носе у мешовитим селима».160) «Православље», лист СПЦ, прено- си у броју од 1. септембра 1972. године, писање листа «Једин- ство», органа Социјалистичкога савеза раднога народа Косова (за Србе) под насловом: «Вандализам на православном гробљу у Ко- совској Митровици — певајући уништавамо гробље». Тамо сто- ји: «Ноћу између 18. и 19. јула ове године група обесних млади- ћа, побуђена хулиганским инстинктом, искалила je свој бес на православном гробљу у селу Шипољу у еамој близини Косовске М итровице.. . Комисија, састављена од надлежних органа, оби- шла je гробље и нашла да je 20 гробова оштећено у вредности о- ко 30.000 динара. Злочинци су уништавали гробове уз песму ко- ја je вређала народе који заједно живе у Југославији.. . Рушење гробова било je у селу Винарцу, 6 км од Ко-совске Митровице. У овом селу постоји мала камена црквица, којој се не зна тачан да- тум зидања. У сваком случају врло je стара и археолошки зани- мљива. Њ у je пре неколико дана група, такође непознатих лица. знатно оштетила, а онда су покушали да je запале. Прво су раз- бијена врата и прозори, крамповима рушени зидови и демолира- на унутрашњост. На њој су исписане пароле против неких лич- ности из ближе околине. У последње време десили су се и други немили догађаји код манастира Соколице, значајнога историј- скога и културнога споменика из наше прошлости». За рушење

390

остатака једне џамије у Косовској Митровици један младић je о- суђен на годину дана затвора.

У часопису «Обележје», други број, истакнуо je Радован Ба- кић. «да je између 1961. и 1971. године дошло до великога исеља- ваша Срба и Црногораца из Покрајине. У истом периоду иселило се 150 хрватских породица из Јањева. Узроци свих исељавања, по аутору, су пре свега психолошко-политичке, а затим и соци- јално-економске природе».161) «Рилиндја» ово напада и осуђује, јер опет поставља дилеме које je одавно осудио Савез комунис- та.’62)

У склопу ове акције појачава се и напад на делатност црка- ва на Косову. Још јула месеца 1972. године донело je «Јединство» један чланак о националној делатности Српске православне цр- кве на Косову, који je пренела «Нова Македонија» у броју од 15. јула 1972. године. Тамо се пребацује свештеницима СПЦ, да прикупљају податке о приликама на Косову, о нападу на Србе и о њиховом исељавању са Косова. Ови се подаци, наводно, шаљу владици рашко-призренскоме Павлу, који их даље шаље Све- том синоду СПЦ. Наводи се, да има случајева да у Црквеним од- борима има и комуниста, чланова СК. Према једноме напису у «Политици» од 14. децембра 1972. године у току je појачана ак- ција СК на Косову против рада цркава: «Оне, вели се тамо, ис- пољују интересовање за политичка збивања у друштву, полазе- ћи при томе од својих позиција и дајући збивањима обрнут сми- сао, залажући се да верску припадноет поистовете с национал- ном, а себе искажу као заштитника националних вредности». Оп- ширније се овим проблемом забавио Т. Милић у чланку «Да ли je потцењена опасност од религије на Косову?» Милић вели: «На седници Покрајинскога комитета, неки комунисти су изразили забринутост што и део младих прихвата религију. Неки се опре- дељују за свештенички позив (у Витинској општини 17). У Покра- јини постоје две средње верске школе: богословија у Призрену и медреса у Приштини Похађа их више од 200 младића... Вер- ски сабори су данас посећенији него пре десет година. У Дечани- ма, Грачаници, Патријаршији о саборима се скупи и по 10.000 грађана. На овогодишњем сабору код католичке цркве у Летни- ци, који je трајао десет дана, окупило се око 15.000 верника из целе земље».163)

Чишћење у СК Србије, настало као последица Титовог обра- чуна. са тадашњим вођством ЦК СК Србије, одразило се и у СК Косова, где je дошло до бројних чишћења и до откривања неу- редности у раду комуниста.1М) Међу искљученима има и дирек-

391

тора предузећа и секретара партијских организација. Посланик Покрајинске скупштине Подујева, Селман Ћерими, искључен je из СК «због фракционаштва и лидерства». Комунисти Пећи су тражили да се суспендују тројица судија Општинскога суда од којих су двојица удаљени из СК. «Затражена je одговорност и за неколико радника СУП-а. У Пећи се припрема национализа- ција локала и станова за које je утврђено да су стечени путем спекулације. Имена њихових власника, како се очекује, биће за који дан позната јавности . . . Због слабих морално-политичких квалификација, у Клини je из СК искључено 5 наставника». У Урошевцу je из радног односа искључено 15 просветних радни- ка. У Обилићеву искључен je из СК директор Основне школе «Братство» Тахир Алија и његов заменик Данило Круић.165)

И на Косову су се партијски руководиоци богатили на др- жавни рачун. Неки власници радњи, само у Приштини 49, не плаћају порез и не врше друге обавезе према друштвеној зајед- ници. Милан Шешлија, секретар Цокрајинске конференције Со- цијалистичкога савеза Косова, «изнео je податак да je у протекле две године само на име хонорара, дневница, употреба приватних кола у друштвене сврхе, прековременог рада и репрезентације утрошено преко 100,000.000 динара. Има лица којима je за годи- ну дана исплаћено и преко 400 дневница».ш) За последње чети- ри године у Приштини je подигнуто 340 приватних палата, у чи- ју изградњу су утрошена друштвена сретства, којима би се мо- гло изградити 1.200 друштвених станова. Поред тога овде се на многим скуповима говори о насил,у албанаске бурж оазије, која подиже раскошне виле, сличне средњевековним замковима. Док су Албанци били оријентисани на изградњу луксузних вила у најлепшем делу Приштине, функционери Косова српске нацио- налности подигли су вишеспратнице у Сутомору, Улцињу, Буд- ви и осталим местима на лепом, плавом Јадрану».'67)

И предузеће «Косово» у Приштини «последњих дана потре- сају сукоби група комуниста подељених на националној основи. Због тога je Општински комитет формирао посебну комисију ко- ја ће поднети исцрпан изовештај о стању у овоме колективу, у ко- ме се комунисти албанске народности супротстављају досадаш- њој политици националне равноправности».168) Приштина je сре- диште и извор међунационалних супротности јер je, видећемо, у контакту са Тираном више него друга места Косова. Подстицаји долазе са Универзитета где су, током 1971. године, избијали ош- три међунационални сукоби, који су показали да Срби и ту има- ју мало права. Тада je јављено: «.. .Због опасности од прегласа-

392

вања, најпре je прексиноћ већина наставника српске и црногор- ске националности напустила збор на коме су истицане кандида- туре. После тога je збор прекинут. Јуче, из истих разлога, гото- во сви студенти српске и црногорске националности Филозоф- скога факултета напустили су збор посвећен истом питању. Сту- дентски збор je, међутим, настављен, јер je председавајући, Мех- мед Барли, сматрао да се може гласати и у одсуству студената српске и црногорске националности. . . Студентима који су напу- стили салу у којој се гласало била су затворена врата на излазу. na je претила опасност да дође до неких непожељених инциде- ната, али они су се, на крају, ипак мирно разишли».149)

Радио Београд je јавио, 8. новембра 1972. године (у 14 часо- ва) о масовним искључењима из СК Косова: «Између осталога из чланства je искључено 140 лица, међу којима je преко 30 на руководећим функцијама, који нису били доследни у спровође- њу политике Савеза комуниста».170) Дошло je, због недоследности у «спровођењу платформе СКЈ» и до искључења Вехаба Шита, сауредника листа «Рилиндја», а из редакције je уклоњен и Хил- ми Тачи, који се помињао у вези са Рулмановим процесом.171) По- ред чишћења у редакцији листа «Рилиндја» вршена су чишћења и у програму радио Приштине. Са програма су «скинута дела и певачи који, по оцени редакције, немају потребни идејни ниво. С неким певачима раскинути су аранжмани због моралне непо- добности... Колективу телевизијске редакције на албанском је- зику замерено je што je у њему од 40 сарадника само 7 комунис- та, који нису организовани ни у организацији, ни у активу. Ис- такнуто je да je, поред резултата, у овом колективу било пропу- ста и небудности према националном романтизму, да се осећа би- рократизам, појава немарности и несолидности припремања по- јединих емисија. .. Студентска гласила на албанском и српском језику имају великих материјалних тешкоћа. .. У листу «Једин- ство» постављен je нови уредник унутрашњеполитичке рубри- ке».'72)

5.

Осамостаљивање По1фајине Косово допринело je и појача- њу веза између југословенских Арбанаса и оних из HP Арбани- је, нарочито после нормализовања дипломатских односа између HP Арбаније и Југославије. Ова сарадња, која се све више разви- ја, одвија се, углавном, на привредном у културно-просветном плану. У међудржавним односима био би нов моменат само то, да

393

je Јосип Броз-Тито, први пут после лета 1948. године, у новембру ове године, честитао Хаџи Љеши, председнику Президијума На- родне скупштине Албаније, национални арбански празник, што je било објављено и у арбанашкој штампи.

У почетку доста скромна привредна сарадња између Југо- славије и HP Арбаније постепено се све више повећава, тако да je у Протоколу о измени робе за 1972. годину предвиђено, да вред- ност те измене достигне 20.000.000 долара. За доста кратко вре- ме Југославија je дошла на треће место у спољној трговини HP Арбаније (Кина, Италија, Југославија). Према писању листа «Ри- линдја» од 22. децембра 1972. године Југославија ће ућозити из Арбаније, поред руда, и електричну енергију у вредности од2,000.000 долара. За ово je, према «Рилиндја» од 25. новембра 1972. године, заинтересована нарочито Црна Гора. Доказало се, исто тако, како истиче «Рилиндја» од 1. новембра 1972. године, да je транспорт робе из јужних делова Југославије, односно СР Маке- доније, и бржи и лакши преко HP Арбаније, него преко Србије и Црне Горе. Привреда Покрајине Косово, која се, још увек, сма- тра неразвијеним подручјем Југославије, све се више оријенти- ше према HP Арбанији што, само по себи, ствара шире могућно- сти и политичко-националног приближавања Косова и HP Арба- није, које je и до сада доста знатно. Показује се у пракси, бар до сада, да се односи између HP Арбаније и Југославије своде, у- главном, на односе између Покрајине Косово и HP Арбаније.

У овоме процесу приближавања важну улогу игра Универ- зитет у Цриштини, који спрема више кадрове за све функције о- ве Покрајине. Иако je на овоме универзитету наставни језик и српско-хрватски и арбанашки, овај последњи добија све јачу пре- вагу. Наставници Срби су, и бројно и по утицају, све више поти- скивани док je утицај наставника, који долазе из Тиране, све ја- чи. Између Универзитета у Приштини и државнога Универзите- та у Тирани постоје уговори о сарадњи, који се редовно обнавља- ју .173) Ти уговори предвиђају међусобну изм ену наставника два Универзитета. употребу уџбеника који се штампају у Тирани за арбанашке студенте, измену студента, заједничку обраду поје- диних научних проблема, измену научних и других публикација и довођење из Тиране наставника за арбанашки језик и књижев- ност. Протокол о сарадњи ове врсте за школску годину 1972/73. потписали су Агим Меро, ректор државнога Универзитета у Ти- рани и др Девиш Рожаја, ректор Универзитета у Приштини.174)

Ова научна сарад;ња, која документује пуно идејно-култур- но јединство Арбанаса са обадва подручја, добила je свој пуни и-

394

зраз у учешћу југословенских Арбанаса на конгресу о илирско- ме пореклу Арбанаса, који je држан у Тирани од 15. до 20. сеп- тембра 1972. године, као и на конгресу о арбанашком правопису и књижевности, који je одржан у Тирани од 20. до 25. новембра1972. године. Пало je у очи, да ]е штампа HP Арбаније. и «Zeri i Popnllit» и «Bashkiiüi» од 1. септембра 1972. године, правила раз- лику мзмеђу југословенских делегата, који нису Арбанаси, и ју- гословенских Арбанаса, који су наведени као делегати Косова. Македонкје и Црне Горе, области где живе и Арбанаси.

Овај гест штамие HP Арбаније, односно арбанашке владе, јер се радило о два водећа листа данашњега режима у Арбанији, осудила je, вероватно из тактичких разлога и «Рилиндја». Пре- ма радио Загребу од 15. септембра 1972 године (у 6.15 часова) «Рилиндја» je писала: «Међутим неки арбанашки листови недав- но су објавили информације по којима на поменутом скупу суде- лују знанственици ,Југославије, К осова и друш х земаља’. Таква умјетна подјела наших знанственика на оне из Југославије и оне са Косова не само да није у духу стварнога третмана представни- ка југословенске науке на скупу, већ напротив може довести до политичких апликација и дилема, које не придоносе позитивним процесима и просвјетно-научним и другим односима, који се у последње вријеме одвијају на добробит и у интересу свију су- седних земаља».

Подвучена je улога Косова у југословенско-арбанашким од- носима, која се креће «у оквиру познатих начела вањске поли- тике Југославије и њене сарадње са сусједним земљама». «Ри- линдја», даље, истиче да се «с правом очекује, да и други нашу стварност представљају реално и на коректан начин, што у овом случају очекујемо и од стране информација објављених у албан- ским листовима». Овај став «Рилиндје» пренела je и «Нова Маке- донија» у броју од 16. септембра 1972. године.. . На конгресу о арбанашкоме правопису и књижеЕности, на коме су учествовали представници југословенских Арбанаса, није се поновио горњи случај. Међу делегатима из Југославије наведени су Косово, Ма- кедонија и Цриа Гора. На овом конгресу учествовао je, опет, др Дервиш Рожаја.

За даљи развој међунационалних односа између Арбанаса и Срба у Југославији биће од велике важности утидај, који je на студенте Приштинскога универзитета вршен од наставника, ко- ји су дошли из Тиране и који су, свакако, проверени чланови Партије и ноеиоци великоарбанашке идеје. За овај утицај je сим- птоматично и то, да je Али Хадри, професор историје на Универ-

395

зитету у Приштини, већ прихватио тезу Тиране како о улози КП Ј у стварању КП Арбаније. која се сада тамо сасвим негира. тако исто и о значају учешћа југословенских Арбанаса у народ- но-ослободилачкој борби југословенских комуниста. У часопису «Перпарими» (Прогрес) тражио je Али Хадри ревизију тезе Све- тозара Вукмановића-Темпа о томе, коју je он изнео у својој књи- зи «Револуција која тече». Али Хадри, исто тако, заступа страну Енвер Хоџе у држању и осуди Koxhi Хохе, који je био пријатељ Југославије и ликвидиран после избијања сукоба КПЈ са Ко- минформом.

На једној седниди Покрајинскога комитета СК Косова дис- кутовано je питање о развоју међунационалних односа и о уџбе- ницима и приручницима из историје. У извештају о томе се ка- же: «Речено je, такође, да у неким уџбеницима и приручницима предмета историје има примеса ,Релике Србије’ и ,Велике Арба- није’. Историја НОБ, нарочито HOB на Косову, изучава се вео- ма м ало.. V '5) Домаћи наставнички кадар на Универзитету у Приштини je, према једној изјави др Дервиша Рожаја, слаб и не- маран: на Универзитету у Приштини ради 312 наставника и са- радника али се осећа потреба за стручним професорима и сарад- ницима. «Неки наставници, вели Рожаја, граде викендице, а ни- су успели за 14 година рада да магистрирају. Има факултета где се ангажују предавачи са стране, за два дана месечно, а испла- ћује им се пуни лични доходак. . . Многе стручњаке на Универ- зитету притисла je и ситносопственичка психологија».176) У јед- ној оваквој средини није тешко да појачају свој утицај људи ко- ји долазе из једне друкчије средине и са јасно постављеним ци- љевима.

Разни су облици међусобне сарадње југословенских Арбанаса и оних из HP Арбаније. Када je, априла 1972. године, избила на Косову епидемија богиња поелала je влада из Тиране шест лека- ра и 200.000 вакцина.. .17?) Остварена je сарадња између Радија и Телевизије из Тиране са онима на Косову где се гради велики те- левизијски центар, тако да ће Косово имати аутономну ТВ и ра- дио станицу. Остварује се сарадња филмских предузећа «Нове Арбаније» из Тиране и «Косово-филма» из Приштине.'78) Оства- рена je и сарадња између позоришта кроз међусобне посете и за- једничко давање представа. Осамосталило се и друштво књижев- ника Косова, које активно сарађује са Друштвом књижевника и уметника HP Арбаније: већ je извршено неколико међусобних посета. Радови југословенских Арбанаса објављују се у књижев- ним часописима HP Арбаније. На конгресу о арбанашком право-

396

пису и књижевности учествовали су делегати југословенских Арбанаса равноправно. Издвајање књижевника Косова из Удру- жења књижевника СР Србије био je један гест самовољнога из- двајања. На конгресу књижевника Југославије, који je држан у Сарајеву октобра 1972. године. утврђено je: «.. .Због опречног става Друштва књижевника Косова и Удружења књижевника Србије формирана je комисија која треба да усклади ставове па се очекује да ће овај дугогодишњи проблем на састанку у Сара- јеву бити коначно решен».179)

Све шире и потпуније осамостаљивање Покрајине Косово не само да употпуњује њезино издвајање из СР Србије, него утире пут и за њезино, када за то настане погодан моменат, присаједи- њ ењ е HP Арбанији. To je, несумњиво, жеља огромне већине Ар- банаса, који нису комунисти, али се не би могло тврдити да то није жеља и бројних водећих комуниста арбанашке национал- ности. Они то, истииа, поричу и указују на своју верност «соци- јалистичкој Југославији». Махмут Бакали je, почетком јуна 1972. године, рекао: «Једини пут да сви живимо у вишенационалној заједници јесте онај који нуди Савез комуниста. За нас. на Косо- ву, заједништво je традиционално. Без обзира на владајуће кла- се и разне окупаторе, на овоме простору владало je заједништво и осећање солидарности. То осећање заједништва ми, комунис- ти, подигли смо на виши ниво и дали му класну и револуционар- ну садржину».’80)

И површна анализа овога Бакалијева тврђења показала би да je оно сасвим произвољно и нетачно. Нарочито за време тамо- шње италијанске и немачке окупахџхје: ово се, уосталом, може јасно доказати из званичних материјала КПЈ, односно данас СКЈ. Други један, врло важан проблем, лежи у томе што се сви Арбанаси, који живе у Југославији, не налазе на подручју Покра- јине Косово. Њ их има, осим у СР Словенији, у свим другим ре- публикама Југославије: у СР Македонији живи 279.871 Арбана- са, у Црној Гори их има 35.674, на ужем подручју Србије 65.507 (од тога у Војводини 3.086), у СР Хрватској 4.177 према 635 у го- дини 1948. и 2.126 у години 1961, у СР Босни и Херцеговини има их 3.767. Сви су они отишти за радом и зарадом.181) То показује, да и Арбанаси, и поред. своје заосталости коју постепено савла- ђују, учествују у процесу мешања становништва Југославије.

Југословенски Арбанаси одлазе и на рад у иностранство. На дан 31. марта 1971. било их je на раду у иностранству 24.361 или 2°/о. становништва Косова.182) Михаило Звицер, секретар ЦК СК Косова, навео je, да je «у 1971. години и девет месеци ове године

397

у иностранству запослено више од 10.000 лица. а ван Косова, у земљи, 1.542 лица».'83)

Ово, иако скромно, мешање Арбанаса са неарбанашким ста- новништеом Југославије као и одлив радне снаге у иностранство не разбија ни етничку компактност Арбанаса у Југославији, ни- ти доводи у питање њихово политичко-национално вођство, које je оличено у арбанашкоме делу садашњега вођства СК Косова, које доминира. С обзиром да je мали број југословенских Арба- наса учлањен у СКЈ утицај арбанашкога дела вођства СК Косо- ва на арбанашке масе и њихове политичке и националне тежње није велики. Званичне везе југословенских комуниста са онима из HP Арбаније одржавају, углавном арбанашки комунистички руко- водиоци са Косова без да се може знати о чему све они међусобно преговарају и шта закључују. Еероватно због извесних подозре- в а због оваквога начина одржавања веза са комунистима из HP Арбаније, рекао je Махмуд Бакали новинарима из Босне и Хер- цеговине, «да je Косово заинтересовано за добре односе са Алба- нијом али не ж ели у томе држати монопол, нити да те односе сво- ди искључиво на сурадњу Косова и Албаније».184)

У целоме овоме сплету односа Срба и Арбанаса главни je проблем у овоме: да ли данашње вођство комуниста арбанашке националности из Југославије, које претставл>а само незнатну мањину југословенских Арбанаса, има и према територијалноме интегритету СФР Југославије и СР Србије, стварно, искрен по- зитиван однос или само притворан став диктован потребом мо- мента? Истицање територијалних захтева према Југославији, од- носно према СР Србији, и поред сложене унутрашње политичке ситуације у Југославији, не би олакшало положај југословенских Арбанаса, него га само погоршало. Отуда je могуће, а то би било и разумљиво, да се арбанашко руководство СК Косова, које има јак утицај и на СК Србије, држи тактички обазриво и, учвршћу- јући своје позиције на свим плановима делатности у Покрајини Косово. спрема ситуацију за један Х-моменат када ће моћи, са изгледом на успех, да постави своје максималне захтеве: самоо- пределење до отцепљења на што им дају право и нови Амандма- ни уз Устав СФР Југославије.

Из једнога говора Махмут Бакалија, који je донела «Рилин- дја» од 16. јануара 1972. године, излази да он, односно СК Косо- ва, исповеда верност Југославији и СР Србији. Он je рекао: «У борби против албанскога национализма ja мислим да ми кому- нисти албанске националности морамо бити верни себи, свесни наше непосредне одговорности за социјалне, а посебно за наци-

398

оналне односе на Косову, за односе и јединство у СР Србији и нашега јединства са српским народом. . Ми смо веома обавезнм СК,Т. другу Титу, и СР Србији, чији ЦК се одлучно држи интер- националистичких и принципијелних позиција у погледу на ме- ђунационалне односе. а посебно у погледу односа према албан- ској народности. Ово je чињено нарочито после IV Пленума (Бри- онског). Ми смо посебно обавезни српским и црногорским кадро- вима на Косову, који су одлучни борци у подржавању свога ста- ва и подржавању права албанске националне групе у борби ан- тиалбанских тенденција као и против неоправданих оптужби против појединих комуниста албанске етничке групе. . . Ja сам уверен, више него икада, а нарочито данас, да су албанске масе на Косову одане социјалистичкоме самоуправљању у Југослави- ји и да je њихова судбина тесно везана са њом, са њеном стално- шћу, јаком одбраном и независношћу».

И када би било овако, а врло je проблематично да ли je и да ли може бити тако, стање и изгледи Срба на Косову су данас ве- ома слаби: иако je било два пута ослобођавано од туђинске вла- сти, Косово се данас убрзано расрбљ ава и то баш захваљујући ставу и раду комуниста арбанашке народности на Косову, које доследно испуњава програм СКЈ. који je, на надионално-поли- тичком плану, изразито и доследно антисрпски.

ЛИТЕРАТУРА

1) «Политика» од 12. II. 1969.2) «Политика» од 31. VI. 1972.3) «Политика» од 9. XI. 1968.4) На истом месту.5) Радио Београд од 27. XI. 1968.6) Радио Београд од 28. XI. 1968 у 23 часова.7) Радио Загреб од 28 XI. 1968. у 13 часова.8) Радио Београд од 29. XI. 1968. у 15 часова.9) Radio Zagreb od 29. XI. 1968 u 19,30 casova.

10) Radio Zagreb od 1. XII. 1968. u 22,00 casova.11) Радио Београд од 1. XII. 1968. y 18 часова.12) Радио Београд од 1. XII. 1968. у 19.30 часова.13) Radio Zagreb od 1. XII. 1968 u 19,30 casova.14) «Југословенски преглед», 2, 1969, ст. 10/60.15) Ha истом месту.16) О ситуацији и друштвено-политичкој активности Савеза комуниста на

Косову и Метохији, Београд 1960, ст. 7.17) «Политика» од 29. II. 1969.18) «Политика» од 8. II. 1969.19) «О ситуацији...» , ст. 10.

399

20) «О ситуацији...» , ст. 15.21) Ha истом месту, ст. 26.22) На истом месту, ст. 10.23) На истом месту, ст. 27.24) На истом месту, ст. 15.25) «Политика» од 21. II. 1969.26) «Политика» од 21. II. 1969.27) Радио Београд од 31. I. 1969. у 15 часова.28) Радио Београд од 1. I. 1969. у 23 часова.29) На истом месту.30) Радио Београд од 5. III. 1969. у 19.30 часова.31) Радио Београд од 22. IV. 1969. у 15 часова.32) Радио Београд од 28. III. 1972. у 4.30 часова.33) Радио Београд од 28. III. 1972. у 6 часова.34) Радио Београд од 7. IV. 1972. у 15 часова.35) «Борба» од 6. IV. 1969. године.36) Радио Београд од 18. IX. 1969. у 15 часова.37) Радио Београд од 19. IX. 1969. у 15 часова.38) «ЈугослоБ-енски преглед», 2, 1969, ст. 11 /61 .39) Петар Стамболић, Зашто се национални односи заоштравају? У «НИН»

од 2. III. 1969. године.40) «Политика» од 9. IV. 1969.41) Radio Zagreb od 10. IX. 1969 u 19,30 casova.42) Na istome mestu.43) Радио Београд од 9. IX. 1969. y 19.30 часова.44) „Vjesmik" od 11. IX. 1969.45) «Јеж» од 11. IV. 1969.46) Radio Zagreib od 22. IX. 1969 u 06,15 casova.47) Na istome mestu.48) Радио Београд од 22. IX. 1969. y 15 часова.49) Радио Београд од 15. III. 1970. у 19.30 часова.50) «Политика» од 18. III. 1970.51) Радио Београд од 28. IV. 1970. у 19.30 часова52) Радио Београд од 29. IV. 1970. у 19.30 часова.53) «Политика» од 30. IV. 1970.54) Радио Београд од 30. IV. 1970. у 19.30 часова.55) Све југословенске радио станице од 1. V. 1970. у 11.30 часова.56) На истом месту.57) «Политичка ситуација у СР Србији». Седница ЦК СКС од 21-22. X.

1970. Београд 26. X. 1970, додатак «Политици», ст. 15.585960 61

62636465666768

На истом месту, ст. 21.«Политика» од 30. XII. 1970.На истом месту.Председништво Републичке конференције ССРН Србије о предстоје-

ћим уставним реформама. Београд, јануар 1971, ст. 15.На истом месту, ст. 18. На истом месту.На истом месту, ст. 19. На истом месту, ст. 22. На истом месту, ст. 59. На истом месту, ст. 61. На истом месту.

400

69) Акценти из дискусије, ca III конференције СК Србије, Београд, март 1971, додатак «Политици», ст. 13.70) На истом месту, ст. 18.71) На истом месту, ст. 25.72) На истом месту, ст. 25.73) На истом месту, II, ст. 9.74) На истом месту, II, ст. 10.75) На истом месту, II, ст. 14.76) «Политика» од 8. I. 1971.77) «Политика» од 24. II. 1971.78) На истом месту.79) «Политика» од 9. III. 1971.80) На истом месту.81) Радио Београд од 22. XI. 1971. у 12 часова.82) Радио Београд од 23. XII. 1971. у 6 часова.83) Радио Београд од 20. VII. 1970. у 15 часова.84) «Политика» од 14. XII. 1971.85) Радио Београд од 12. IV. 1971. у 15 часова.86) Приштина 12. IV. 1971, Трепча 12. IV. 1971.87) Радио Београд од 13. IV. 1971. у 19.30 часова.88) Радио Београд од 13. IV. 1971. у 15 часова.89) Овај проблем третира др Галеба Паликрушева у књизи «Исламизаци-

ја у Македонији.90) «Борба» од 16. XI. 1970.91) «Нова Македонија» од 6. I. 1971.92) На истом месту.93) «Политика» од 9. I. 1971; «Нова Македонија» од 9. I. 1971.94) Р. Златанов, Исељавање са Косова није измислила чаршија. У «Поли-

тика» од 21. VI. 1971.95) «Политика» од 21. VI. 1971.96) На истом месту.97) «НИН» од 27. VI. 1971.98) «Политика» од 11. VII. 1971.99) Стане Станић, Косовска статистика. У «НИН» од 22. VIII. 1971.

100) «Политика» од 25. VII. 1971.101) «Политика» од 25. VII. 1971.102) «Политика» од 23. II. 1972.103) «Политика» од 24. XI. 1972.104) Статистички билтен број 727: Попис становништва и станова 31. III.1971. Националност становништва по општинама. Београд 1972, ст. 9.105) Стане Станић, Косовска статистика («НИН» од 22. VIII. 1971).106) Статистички билтен.. . , ст. 6.107) Звонко ЈТогар, Ко се и зашто исељава. У «Политика» од 11. VII. 1971.108) «НИН» од 27. VII. 1971.109) Статиртички билтен.. . , ст. 41-43.110) «Вјесник» од 25. VI. 1971.111) «Политика» од 25. VI. 1971.112) «Политика» од 25. VI. 1971.113) Слободан Берберски, Роми између слободе и самоубиства. У «Вјесник у сриједу» од 5. V. 1971.114) «Политика» од 18. VII. 1972.115) «Политика» од 19. X. 1972.

401

116) «Политика» од 1. VII. 1972.117) Радио Београд од 18. II. 1972. у 22 часа.118) «Рилиндја» од 4. VIII. 1972.119) «Политика» од 6. II. 1972.120) «Политика од 6. II. 1972.121) На истом месту.122) Радио Београд од 15. I. 1972. у 15 часова.123) Т. Милић, Витинску општину потресају немири. У «Политика» од 13.II. 1972.124) Статистички билтен.. . , ст. 40.125) Радио Београд од 11. II. 1972. у 19.30 часова.126) Т. Милић, Повољна клима на Универзитету. У «Политика» од 5. III.1972.127) Радио Београд од 9. IV. 1972. у 19.30 часова.128) «Политика» од 10. IV. 1972.129) «Политика» од 10. IV. 1972.130) «Политика» од 2. VII. 1972.131) Радио Београд од 6. I. 1972. у 15 часова.132) Радио Београд од 11. I. 1972. у 19.30 часова.133) «Рилиндја» од 16. VII. 1972.134 На истом месту.135) «Политика» од 14. VII. 1972.136) Радио Београд од 17. I. 1972. у 15 часова.137) «Политика» од 14. XII. 1972.138) Т. Милић, Тесни домови. У «Политика» од 14. XII. 1972.139) Драгица Маринковић, Еманципација жена на Косову (II). У «Полити- ка» од 24. IX. 1972.140) На истом месту.141) Петар Игња, Судбина младих Албанки. У «НИН» од 17. XII. 1972.142) «Политика» од 31. V. 1972.143) «Политика» од 3. VI. 1972.144) «Политика» од 12. V. 1972.145) На истом месту.146) «Политика» од 4. XI. 1972.147) Радио Београд од 18. I. 1972. у 19.30 часова.148) Радио Београд од 21. I. 1972.149) «Политика» од 5. II. 1972.150) Радио Београд од 31. V. 1972. у 15 часова.151) На истом месту.152) На истом месту.153) «Политика» од 5. II. 1972.154) „Rilindja" od 6. II. 1972.155) Ha истом месту.156) «Политика» од 12. IX. 1972.157) Радио Београд од 17. XI. 1972 у 6 часова.158) «Политика» од 12. IX. 1972.159) «Борба» од 22. II. 1972.160) «Политика» од 18. VII. 1972.161) «Политика» од 6. IX. 1972.162) На истом месту.163) «Политика» од 14. XII. 1972.164) «Политика» од 23. X. 1972.

402

165166167168169170171172173174175176177178179180181182183184

Ha истом месту.Радио Београд од 17. XI. 1972. у 6 часова.На истом месту.«Политика» од 6. XI. 1972.«Политика» од 13. XI. 1972.«Политика» од 9. XI. 1972. даје о овоме опширне податке. «Политика» од 21. XI. 1972.«Политика» од 24. XI. 1972.„Rilindja" od 11. XII. 1972.ATA од 18. IX. 1972.«Политика» од 18. XI. 1972.«Политика» од 13. IX. 1972.«Борба» од 1. IV. 1971.„Rilindja“ od 29. IX. 1972.Радио Београд од 11. X. 1972. у 15 часова.«Политика» од 9. VI. 1972.Статистички билтен.. . , ст. 6.«Вјесник у сриједу» од 26. VII. 1972.«Политика» од 21. XI. 1972.Radio Zagreb od 11. XI. 1972 u 06,00 casova.

403

ЗАВРШНА РАСМАТРАЊА

И током 1973. шдине и национално-политичка и друштвена панорама Косова остала je, углавном, иста: оним што се током ове године дешавало само се употпуњава већ оцртана панорама. Под плаштом спољашње коректности продужена je борба национал- ности и унутар Партије и изван ње. Појачани курс партијско-по- литичке диктатуре унутар Партије као целине одражавао се у од- говарајућој мери и на Косову: у низу случајева избијали су на јавност и сукоби између Срба и Арбанаса, иако су они били и бројнији и оштрији него што je то јављено. Најугледнија жртва био je. овај пут, Јово Шотра, «који je својевремено, као што je познато, послао писмене информације неким Савезним и Репуб- личким политичким форумима о стању у СК и о односима на Косову».1)

Јово Шотра je био претседник Комисије ПК СК Косова за друштвене и економске односе na je, и по положају, био у могућ- ности да буде детаљно обавештен о свему што се радило унутар СК Косова и, нарочито. на плану међунационалних односа. Ра- дио Београд je јавио 21. јуна 1973. (у 15 часова) да je Шотра био искључен из ПК СК Косова са мотивацијом, «да je информација коју je он слао вишим форумима оптерећена нетачним, произ- вољним и субјективним наводима и да су идејно-политички не- прихватљиве оцене и позиције, које су у супротности са поли- тичком праксом СК и оценама ПК СК Косова».2) «Политика» од 22. јуна 1973. године јавља, да Шотрине информације потичу «од пре годину дана које je он упутио највишим форумима СКЈ и СКС».

Из чињенице да je о Шотрином случају држано 13 седница и да он није «нашао времена да учини критички осврт и кориги- ра своје ставове и оцене изнете у информацији»,3) види се да се радило о врло озбиљној ствари. У Закључку се вели, да je Шо- тра својим непопустивим држањем «своје определење још више продубио, изражавајући тиме дубоко неслагање и сумњу у кон- структивност и исправност ставова ПК СК Косова».4) Општин- ска конференција СК у Приштини донела je, 13. јула 1973. годи- не, одлуку, којом се прихвата искључење Јове Шотре из ПК СК Косова и опозива га из чланства Покрајинске конференције СК.

405

«Од даљега понашања и активности, гласи одлука конференци- је, зависиће опстанак Јове Шотре у основној организацији СК».5)

Јово Шотра je Србин из Херцеговине, рођен 5. октобра 1925. године у Козици код Стоца, син je некадашњих наших насеље- ника на Косову после Првога светскога рата. Био je члан СКОЈ-а. а од 1941. године активиста у НОБ-у, чланом КПЈ постао je 1944. године. Вршио je разне одговорне дужности на Косову и у Репу- блици. Био je посланик Већа народа Савезне скупштине. Носи- лац je «Дартизанске споменице 1941» и низа других одликова- ња.6) Када je дошао у сукоб са званичним курсом СК Косова, и по националним и по друштвеним питањима, отстрањен je као непожељан сведок онога са чиме више није могао да се мири.

И случај Јове Шотре показује да су националне заоштрено- сти на Косову много опширније него што то избија у јавност. То- ком 1972. године било je у београдској пггампи доста указивања на то, али je то, током 1973. године, онемогућено, јер су се кому- нистички руководиоци узбуђивали због свакога наглашавања српскога карактера ових крајева. Чак их je огорчила и једна при- годна песма једне песникиње — сељанке (Милена Јововић) под насловом «У походе Косову». За ту песму je речено да je «дубо- ко националистичка и политички врло штетна, јер вређа народе и народности на Косову и нарушава тековине братства и једин- ства».7) Због незадовољства писањем београдске штампе. нарочи- то оне око «Политике», одржали су комунисти Косова дискусију о томе и, после својих протеста, утврдили: Косово je сада задо- вољно писањем «Политике». И, дал>е, рекао je Рамо Алихајдари, да je раније две трећине написа било посвећено негативним по- јавама «што je уносило доста нервозе у политички живот Покра- јине».е)

Није, свакако, случајно да су руководиоци СК Косово, наро- чито они арбанашке националности, током 1973. године чешће у- казивали на проблеме међунационалних односа у тој Покрајини. Када je, почетком јануара 1973. године, Тито био у Црногорском приморју нашао je за потребно да истакне добре односе између Срба и тамошњих Арбанаса.9) Иако су на овоме простору односи између Срба и Арбанаса традиционално добри то се не може ре- ћи за њихове односе у садашњој Покрајини Косово где су арба- нашке масе захваћене великоарбанашком пропагандом. На зајед- ничкој седници Покрајинскога комитета и Окружнога комитета СК у Подујеву, која je одржана 8. фебруара 1973. године, Мах- мут Бакали je признао, да има националистичких и иредентис- тичких наступа у што je он уплео и утицај верских заједница.10)

406

У једном говору, одржаном 16. марта 1973. године, Бакали je твр- дио да je «либерализам у међунационалним односима неминовно довео до националистичко-шовинистичких нетрпе-љивости, ства- рања неповерења и неједнакости међу народима и народности- ма».11)

Махмут Бакали je, поново, 20. априла 1973. године, истицао на седници ПК СК Косова: «Сам СК Косова био je оптерећен ли- бералистичким и опортунистичким тенденцијама. И стање у ру- ковотству Србије у много чему je ограничавало акције комуниста Косова после 21 седнице Председништва СКЈ. Либерализам, би- рократизам. технократске и националистичке тенденције, под- вукао je Бакали, оставиле су последице и трагове у СК ствара- јући у њему идејну хетерогеност и неефикасност у остваривању сопствених задатака».12) Пошто je набројио све савремене бауке међу југословенским комунистима (бирократизам, ранковићеви- зам, стаљинизам, либерализам) Бакали je рекао: «.. .Технокра- тија у Покрајини, на бази финансијске моћи, желела je да утиче на политику, хтела je да унесе расцеп и збуњеност у национал- ности и да се искаже душебрижнички према овој или оној наци- ји или подручју».13)

Месец дана касније Махмут Бакали je, у интервјуу који je дао «Комунисту» (од 21. V. 1973) рекао, да je деловање СК Ко- сова «перманентно било усмерено на енергичну борбу против на- ционализма сваке врсте. Дри томе смо настојали да политику међунационалних односа повезујемо органски и непосредније с положајем радничке класе у продукционим односима. . . Нарав- но, ми смо се посебно ангажовали на стварању услова за пуну а- фирмацију свакога народа, народности и етничке групе, којих овде има приличан број. Ми већ традиционално полазимо од принципа да су за стање у међунационалним односима одговорни сви комунисти, а посебно они из бројније нације». На Марксис- тичкој трибини Приштинскога универзитета Бакали je, 24. маја1973. године, опет окривио либерализам због тога што су »у об- ласти историографије и културе почели да оживљавају нацио- нални мотиви. Јавља се антимарксистички прилаз оцени историј- свих личности и догађаја. Глорификују се многе личности и до- гађаји, и даје им се националистичка димензија. То су покушаји да се потисну славне традидије и догађаји из наше социјалистич- ке револуције».14)

Половином јуна 1973. године саопштено je, да се ради нацрт Уставног закона Покрајине Косово: «У општим одредбама се ис- тиче да су у САП Косово, Албанци, Муслимани, Срби, Турци,

407

Црногорци и припадници других народа и народности и етнич- ких група у свему равноправни и имају иста права и исте дуж- ности. У САП Косово обезбеђује се равноправност албанског. српскохрватског и турскога језика и њиховог писма као и право припадника свих националности да употребљавају своју нацио- налну заставу».15)

Овде се, несумњиво, ради о шематичној равноправности иза које стоје сасвим друга национална стварност, која се одражава у заоштреним међунационалним односима. Михаило Звицер, се- кретар ЦК СК Косова, истицао je, «да je национализам био и ос- тао највећи непријател> тековина наше револуције и нашега за- једништва, јер се у њему и кроз њега увек концентришу све оне снаге, тенденције и идеологије, које покушавају да спутавају а- фирмацију социјализма, радничке класе и самоуправљања».16)

У складу са садашњим курсом СКЈ и комунисти на Косову истурају испред себе радничку класу, која се тамо тек ствара. Сам Михаило Звицер истицао je. да je после последњега рата 80% становника Косова живело на селу «и од прилике толико je би- ло неписмено».17) Бакали истиче, да je Косово почело да изгра- ђује социјализам када je имало 85% пољопривреднога становни- штва. Тај je проценат данас смањен на око 51%.'8) И Радомир Ву- лић, секретар ПК СК Косова, истицао je, 5. октобра 1973. године, да данас од пољопривреде на Косову живи само 51,5% становни- штва и да je 12,5% обрадиве земље у државном сектору: у По- крајини има данас само 25 задруга «и то претежно организова- них на трговину».19)

На Косову се убрзано ствара радничка класа, која би треба- ла да на себе прими и да остварује идеолошка и политичка схва- тања руководства. Средином септембра 1973. године истицао je Махмут Бакали пред политичким активом Косовске Витине: «Преображај села мора бити такав да се судбина сељака споји са судбином радничке класе. Ако je наша преокупација да раднич- ка класа овлада целокупним односима у нашем друштву, не сме- мо заборавити онај део те класе који ради у пољопривреди. Он мора да има исти третман и права са осталим радним људима и да до краја господари резултатима свога рада. То историјско rio- везивање радничке класе и радног сељаштва омогућиће нам но- ве уставне политичке промене».20) На седници Комисије за међу- националне односе, ПК СК Коеова, одржаној 18. септембра 1973. године. истицао je Исмаил Бајра, директор Радија и Телевизије у Приштини: «.. .Тумачи националних интереса не могу више да буду отуђене класне и националне снаге. већ радничка класа.. .

408

Припадници свих народа и народности живе заједнички у кон- кретним друштвено-политичким заједницама и ту задовољавају заједничке и посебне интересе, укључујући класне и национал- не. Природно je зато да се ту решавају и питања националне рав- ноправности» .2')

2.

Идеолошко-политичка база, на којој садашње комунистич- ко вођетво Покрајине Косово заснива и своју политику међуна- ционалних односа треба да буде радничка класа свију народа и народности тога подручја. Да та класа, иначе и сама у себи хете- рогена и идеолошки слабо оформљена, претставља само незнат- ну мањину више je него познато. Ако се, уз то, имају у виду и че- ста међусобна обрачунавања и чишћења онда се још јасније мо- ж е схватити колико je и како je слаба база на коју се данашње комунистичко руководство Косова ослања при спровођењу своје политике са којом није сагласна већина ни Арбанаса ни Срба. Док Срби, због најбитнијих националних обзира, не могу бити ни за један облик осамостаљивања Покрајине Косово, Арбанаси, који нису комунисти. а то огромна већина није, могу то примити само као пролазну ф азу, која им омогућава припремање за један пре- кретни моменат, који они очекују: да се, по праву самоопределе- њ а до отцепљења, које им признаје Устав Југославије, отцепе од ње и прикључе садашњој HP Арбанији. Арбанаси, који нису ко- мунисти, присталице су великоарбанашке идеје, коју, бар јавно, одбацују руководиоци југословенских Арбанаса.

Ово руководство, које je доласком КП Ј на власт, веома мно- го уздигло, повезује са Србима комунистима званична партијска линија која, све више, повлађује тежњама арбанашкога руковод- ства за осамостаљивањем. Осамостаљивање Покрајине Косово, било да добије статус републике било да остане оно што je сада, убрзава и употпуњује разбијање српскога националнога и исто- ријскога простора и појачава и убрзава процес расрбљавања Ко- сова и Метохије. За односе између Срба и Арбанаса на овоме про- стору овај процес расрбљавања, који епроводе Арбанаси без об- зира на њихово идеолошко определење, од битне je важности. Како сада ове ствари стоје и каква je, под садашњим околности- ма, перспектива њиховог даљега развијања, Срби су на томе про- стору овај процес расрбљавања, који спроводе Арбанаси, без об- ности даљега опстанка све више сужавају и угрожавају. Битна компонента расрбљавања Косова и Метохије јесте принуђаваше

409

Срба да напуштају ово подручје и да тиме повећавају животни простор Арбанаса, који се и иначе множе много више него ијед- на друга националност у Југославији: према прорачуну Стане Станича и Звонка Симића прираштај Арбанаса на Косову изно- си 29,5 на 1.000 становника.22) Тај процес умножавања становни- штва на Косову, разуме се арбанашкога, употпуњује се сличним умножавањем становништва у HP Арбанији.

У расрбљавању Косова и Метохије следеће компоненте игра- ју важну улогу: биолошки моменат, који долази од израза у ве- ликом порасту арбанашког становништва и на Косову и у HP Арбанији, а који je праћен смањивањем прираштаја код Срба и њиховим принудним напуштањем овога подручја; политичко-и- деолошки циљеви СКЈ и његова политика систематскога цепања српскога националнога и етничкога простора и у сузбијању срп- скога утицаја у Југославији; идеолошко-политички притисак ар- банашкога дела руководства СК Косова, који je праћен храбре- њем арбанашких маса да врше физички терор над Србима, који, на махове, прелази терор који je вршен за време турске власти. Током 1973. године долазило je до уништавања српских историј- ских и културних споменика и на Косову и по Метохији. Нека- да, за време турске власти, Арбанаси су штитили ове споменике: сада су, под утицајем комунистичких схватања и велико-арбана- шких тежњи, настале крупне промене у менталитету и духовном лику Арбанаса и на Косову и у Метохији. Док се за широке ар- банашке масе, које су још под снажним утицајем религије (ис- лама и католицизма) зна да су у националном погледу велико- арбанашки оријентисане, за арбанашки део руководства СК Ко- сова може се, најобазривије речено, тврдити да, на овоме плану, нема уједначен став. Могуће je, чак и врло вероватно, да je и је- даи део овога руководства такође великоарбанашки (интимно) о- ријентисан, али то из тактичких обзира не сме да покаже. Бар за сада још не.

Антисрпску оријентацију арбанашких комуниста, и оних у HP Арбанији и оних у Југославији, не умањује ни њихов званич- ни марксистички поглед на свет: сви су они изразито национално оријентисани. Од комуниста свих народа на Балкану само су срп- ски комунисти, бар они који су на руководећим местима, нацио- нално незаинтересовани и подређени марксистичкоме миту о не- ком пролетерскоме интернационализму. Изузимајући српске ко- мунисте, комунисти свих осталих балканских КП воде изразиту националну политику, која се понегде, као у случају бугарских и арбанашких комуниста, по својим националним циљевима и

410

тежњама не разликују од оних некомунистичких: и једни и дру- ги се залажу за Велику Бугарску, односно Велику Арбанију. За комунисте HP Арбаније са Енвер Хоџом на челу, зна се, да су се од некадашњих поклоника КПЈ и Срба, претворили у фалсифи- каторе познатих историјских чињеница: они, поред осталога. не- гирају учешће КПЈ у формирању и организационом уобличењ у КП Арбаније 1941. године. И не само то.

Бројна чишћења, која су вршена у току 1973. године унутар СК Косова, објашњавана су недостатком класне, комунистичке, свести и недовољним марксистичким образовањем чланова СК Косова. Када би се прикупило и објавило све оно што je о томе, са званичне стране, објављивано, добила би се веома туробна сли- ка идеолошко-политичкога лика чланова СК Косова. Ми, овде, наводимо само неке моменте, који се односе на идеолошко обра- зовање дела арбанашке интелигенције на Косову. На седници У- ниверзитетскога комитета СК и Савета Приштинскога универзи- тета оценио je професор Хајрудин Хоџа у своме реферату, «да je садашње стање марксистичкога образовања и васпитања на ово- ме Универзитету незадовољавајуће.. . Утврђено je да преко свих научних дисциплина на Универзитету није обезбеђено на потреб- ној висини усвајање марксистичкога погледа на свет, јер све ди- сциплине и нису прожете научним социјализмом и маркситич- ком методом. То не обезбеђује формирање револуционарне све- сти код наставника и студената, na je, по његовим речима, оправ- дана критика СК оваквога стања».23) Да би се ово стање поправи- ло основана je у Приштини Политичка школа за секретаре свих основних организација СК Косова и за остале активисте, на ко- јој ће се настава обављати и на арбанашком и на српском јези- ку.24)

У марту 1973. године било je на Универзитету у Приштини12.000 редовних и 8.000 ванредних студената са 600 наставника.2") У својој репортажи «Од Буквара до ,Капитала’» (Марксова) ис- тиче Д. Протић, да на Универзитету у Приштини «предавања др- ж е професори факултета из Тиране, и то из историје језика, мор- фологије и синтаксе албанскога језика».26) У истоме месецу 1973. године удаљено je са Универзитета 11 наставника, а 7 лица je смењено са фунција у другим радним организацијама и Инсти- тутима. Отпуштања je било и у издавачким предузећима: бив- шем уреднику листа «Јединство» (на српскоме језику) Драгану Ристићу, забрањено je чак бављење новинарством «због држања које je супротно политици СК».27) «Политика» од 26. марта 1973. јавља: «За последња два месеца смењено je и суспендовано 26 ру-

411

руководдлаца... Ha Приштинском универзитету искључена су из СК два професора и главни уредник листа «Бота е ре» (Нови свет), а смењена су два шефа катедри». На седници Комисије за међунационалне односе ПК СК и Покрајинске конференције СС РН Косова, која je држана 19. јуна 1973. године, утврђено je: «Највећи део кадрова у покрајинским органима управо из редо- ва свих националности није оспособљен за примену вишејезич- ности. Закљ учак ЦК о оспособљавању постојећег кадра на свим нивоима у Покрајини није оживотворен».28)

Почетком априла 1973. године јављено je удаљавање неко- лико Срба «због слабих морално-политичких квалитета». Слобо- дан Поповић, претседник Покрајинске културно-просветне за- једнице, Илија Одаловић, директор рачунскога отсека «притво- рен je због злоупотреба» а двојица су поднели оставке: «Сем то- га смењен je и директор Покрајинскога завода за статистику, Са- ми Брљајоли, због злоупотребе. Уведена je принудна управа у не- ким радним организацијама».29) Скупљао се и материјал о разним злоупотребама: «На око 200 куцаних страница овај материјал, по- ред осталога, садржи и имена оних који су се противзаконито о- богатили, злоупотребом положаја, уживали незаконите бенефи- ције и на други начин кршили законитост и друге државне нор- ме».30) «Политика» од 20. априла 1973. доноси, да je за шест по- следњих месеци искључено 865, а скинуто са евиденције 669 чла- нова Партије: «...М еђу искљученима, кажњенима и опозванима има посланика. судија, професора факултета, директора и поли- тичара. Са одговорних функција у СК смењено je 70, а са руко- водећих функција у власти и другим организацијама 169 лица. Због морално-политичке неподобности удаљено je са радних ме- ста 111 лица, од чега 70 из образованих институција».

У Приштини су разрешени дужности заменици Окружнога јавнога тужиоца, Азис Ређа, Суад Црновршанин и Исо Ређепо- вић: «Они су одбили да изврше задатке на које их дужност и за- кони обавезују».3') Салиху Хоџи из Качаника, «који се супрот- ставио политици СКЈ», одузет je мандат. Митхад Елмазнеговић из Приштине разрешен je дужности, јер je «распиривао нацио- нализам и шовинизам док je био претседник Општинскога суда У Тутину».32)

И у Покрајини Косово цветала je корупција и бесправно при- свајање друштвене имовине. Још 7. јануара 1972. године јавио je Радио Београд (у 19.30 часова) о великим социјалним разликама и о бесправном богаћењу: «Према материјалима прикупљеним за ову седницу, основни извори неправедних богаћења и стварање

412

социјалних разлика међу грађанима Косова су прекомерно висо- ки хонорари, накнаде за службена путовања и разни други ви- дови новчаних давања у друштвеним организацијама, затим ус- тупања грађевинских или других радова приватним лицима под повољним условима, као и разни видови повољнога кредитира- н>а појединаца».

«Политика» од 12 .јуна 1973. године јавља о великом броју приватних локала у Косовској Митровици и о томе да je приват- ним лицима продато 168 «станова у друштвеној својини... по да- леко нижим ценама од стварне тржишне вредности. чиме je дру- штвена заједница оштећена за око три милиона динара. Сумња се да je у овим пословима било мита и корупције па су такви ку- попродајни уговори предати суду. Покренут je поступак и про- тив оних лица која су незаконито трговала становима у друштве- ној својини. Ускоро ће бити подвргнути ревизији кредити за станбену изградњу, јер je утврђено да су ова средства коришће- на у куповину кола и у друге ненаменске сврхе. У последње две године нагло je порастао број узурпатора друштвенога земљиш- та, што je нарочито карактеристично за подручје Ибарске кот- лине. Од преко 3.500 таквих случајева Комисије су до сада реши- ле само четвртину».

Да су у оваквој посрнулој моралној атмосфери могле непри- јатељске групе активно радити није никакво чудо. Иако се о ра- ду те врсте не може да зна у јавности много, зна се толико да je њих било и да их, под садашњим околностима, неће недостаја- ти. Једна таква група je била откривена у Пећи. Окружни јавни тужилац у Пећи, Иса Ђокај, поднео je тужбу против једне такве групе «за кривично дело против народа и државе».33) Радило се о једној групи: пет лица je било ухапшено на челу са Антонис Ставрос, а једно, шесто, успело je да побегне из земље. Антонис Ставрос je, «како je утврђено» организовао у Пећи један илега- лан комитет. «чији je циљ био насилно обарање друштвенога по- ретка у Југославији. У том циљу комитет je имао програм акци- је, који укључује и тражење помоћи из иностранства у оружју и новцу. Такође je утврђено да je Ставрос у том цил>у неколико пута прелазио југословенску границу, фалсификујући при том путне исправе».3'1)

Ставрос je радио и на Косову и у СР Македонији и стварао око себе групу и основао Комитет: &Комитет je настојао да оку- пи што више истомишљеника» на Косову и у Македонији. На- правили су списак лица која би, по њиховом мишљењу, могла да буду заврбована».35) Радили су у околини Пећи, Призрену, Скоп-

413

љу и Охриду. Суђење je требало да буде средином маја 1973. го- дине.

3.

Све до стварања независне Арбанашке државе 1913. године може се говорити о односима Срба и Арбанаса као народа према народу. За време дугога турскога ропства Арбанаси су били по- влашћен народ, јер их je већина била примила Ислам. Како и ко- лико су Срби ово морали осећати на себи изнето je у претходним поглављима ове књиге. Од проглашења независне арбаНашке др- ж аве настала je промена у овим односима. Један део Арбанаса се нашао под влашћу две српске државе, Србије и Црне Горе, које су регулисале свој однос и према њима и према држави Арбани- ји. Прекид у овоме je настао за време Првога светскога рата да би се, после 1918. године, повратило исто стање. Краљевина Ср- ба. Хрвата и Словенаца, односно Југославија, регулисала je сво- је односе према држави Арбанији као и према својим поданици- ма, који су били Арбанаси: никада никоме није тада, бар код Ср- ба, ни на ум падало да може настати стање какво je настало по- сле Другога светскога рата. Окупацијом Арбаније од стране И- талије, почетком априла 1939. године, настало je ново стање да би се још више имзенило сломом Југославије априла 1941. годи- не: српски живаљ je дошао под троструку окупацију, која се ни- је мењала ни онда када су Немци заменили Италијане на ономе делу који су они држали до свога испадања из рата.

За цело време Другога светскога рата у име народа и држа- ва говориле су, на обадве стране, две Комунистичке партије од којих je КП Арбаније била у зависноме односу према КПЈ, која je помогла да се, 8. новембра 1941. године. организационо оформи КП, Арбаније: КП Ј дала je КП Арбаније и идеолошке и органи- зационе инструкторе, а затим, нешто касније, и војне, да би, по- сле Другога светскога рата комунистичка Југославија пружила комунистичкој Арбанији и знатну привредну помоћ као и помоћ у стручњацима разне врсте. За цело то време Југославија je била далеко од тога да, по савету Стаљина, «прогута Арбанију». Од и- стеривања КПЈ из Коминформа, јуна 1948. године, мења се из о- снова однос КП Арбаније према КПЈ и према Југославији као држави: настаје ф аза фалсификовања историјских чињеница са арбанашке стране и време ликвидирања пројугословенских еле- мената у КП Арбаније. За ово време долазило je и до емигрира-

414

ња Арбанаса у Југославију, која je то емигрирање помагала отуп- љујући тиме тежње својих Арбанаса према HP Арбанији.

Иако се радило о односу КП, које би, бар теоретски, требале да исповедају пролетерски интернационализам и да су тиме и- муне од националистичких заоштрености, код арбанашких кому- ниста остајао je националистички моменат доминирајући. Тачно je уочио и Клаус Ланге у својој докторској радњи «Grundzüge der albanischen Politik» да cy «схватања и циљеви арбанашких кому- ниста били битио и у већој мери истоветнији са онима ,Рилиндје’ (Препород) него са онима Маркса, Лењина, Стаљина и чак Мао-а».36) КП Арбаније, сада Арбанска партија рада, и њезино вођство прожети су великоарбанашким национализмом док je КПЈ, била вишенационално друштво у коме су остали ненадио- нални само српски комунисти, који су својом националном пасив- ношћу омогућили да на Косову и Метохији настане стање какво je сада.

Завађеност и нетрпељивост арбанашких и југословенских комуниста, које су се разбуктавале после јуна 1948. године, посте- пено су се смиривале да би настало опет нормализовање односа у коме су југословенски Арбанаси одиграли своју улогу. Типич- но за цело ово време je било, да je југословенско представништво у Тирани, и обратно арбанашко у Београду, било сведено на од- правништво послова и да су привредни односи редовно обнавља- ни. У нешто скромнијој мери долазило je и до измене посета Ар- банаса са једне и друге стране као и измене туриста (иако у ма- лој мери). Када су се односи нешто поправили решиле су владе обадве земље, 5. фебруара 1971. године, да своја дипломатска представништва опет уздигну на степен амбасада.37) За југосло- венскога амбасадора у Тирани постављен je Јован Печеновић, а за арбанашкога у Београду Димитер Ламани.38)

Повремено je са југословенске стране, много више него са арбанашке, истицано да се желе бољи односи ca HP Арбанијом. У своме говору у Улцињу, држаном 4. јануара 1973. године, Тито je истицао, «да би ми желели да имамо много боље односе. него што имамо. Али ja вјерујем да ће и тај дан доћи да ће бити одно- си какви требају да буду између две сусједне земље, које су у својој прошлости много трпјеле, много жртвовале. Али, на ж а- лост, стицајем околности je дошло до тога да смо ми најдужи пе- риод у нашој државној пракси имали тако рекућ стагниране од- носе, немамо онакве односе какве би требало».39)

И са стране руководства југословенских Арбанаса-комунис- та истиче се жеља за добрим односима ca HP Арбанијом. Тако je

415

Али Шукрија, 10. јуна 1973. године, говорио: «Ми смо за добре односе и сарадњу са свима нашим суседима, према томе и са Ал- банијом. Односи између наше две земље могу и треба да се раз- вијају у позитивном правцу развијања сарадње која je од обос- траног интереса. У име добрих односа морају обе стране ићи у сусрет, јер се у равноправној сарадњи морају поштовати обостра- ни интереси».40) На једној партијској седници, држаној 20. јуна1973. године- закључено je, да се у Програм акције ПК СК Косо- ва стави и ово: «.. .ПК почетком јула оцениће и нека питања од- носа ca HP Албанијом».4’)

Када je, 17. јула 1973. године, Милош Минић био на Косову тражио je Илија Вакић, претседник Извршног већа Покрајине, «проширење њеног учешћа у економским односима са иностран- ством, веће запошљавање радника са Косова у иностранству, као и шире укључивање кадрова Покрајине у дипломатско-конзу- ларну службу».42) Према подацима у «Специјалном додатку» бе- оградске «Политике» од 6. јануара 1974. године у иностранству се налазило 26.525 радника из Покрајине Косово.

И Махмут Бакали се, поново, изјаснио за боље односе ca HP Арбанијом. На свечаности 30-годишњице формирања Македон- ско-косовске ударне бригаде, Бакали се «при томе осврнуо на од- носе наше земље са суседном Албанијом. Комунисти и радни љу- ди Косова и дал>е ће се ангажовати на поспешавању сарадње из- међу Југославије и Албаније за зближавање и јачање поверења између народа и народности две земље».43)

На проблем односа Југославије ca HP Арбанијом осврнуо се Махмут Бакали и у своме реферату, одржаном 29. марта 1974. године на XI конференцији СК Косова. Он заговара ту сарадњу «због уско повезане судбине у одбрани независности две земље од империјализма и из низа других потреба и интереса двеју со- цијалистичких, суседних земаља које су имале толико заједнич- ких нити у борби против заједничкога окупатора. а у успешном организовању социјалистичких револуција у Југославији и Ал- банији» («Борба» од 30. III. 1974).

У садашњој Покрајини Косово види Бакали «креативан чи- нилац сарадње Југославије и Албаније», али истиче да се она не би смела ограничити само на сарадњу Косова ca HP Арбанијом, што je до сада скоро искључиво био случај. Једна таква сарадња била би «кратковида политика и сарадња краткога даха и не би. у крајшој линији, била у интересу ни Албаније ни Југославије, ни Косова. Суштинска и дуготрајна сарадња могућа je само са све богатијим развојем добросуседске сарадње Југославије и Ал-

416

баније. Неки написи и издања која се у последње време појављу- ју у Албанији и у којима се искривљавају историјске чињенице из периода наше заједничке борбе против заједничкога неприја- теља, као и искривљено и једнострано информисање о животу на Косову и у Југославији, не служе и не могу користити развоју добросуседских односа и сарадње» («Борба» од 30. III. 1974). Па- да у очи да Бакали, и овај пут, помиње иредентистичке претен- зи је, «које се данас оживљавају према нашој земљи» што се, бар једним делом, односи и на акцију из HP Арбаније, која не прес- таје. (На истоме месту). Још крајем фебруара 1974. Илија Кур- теши, претседник Скупштине Косова, нашао je био за потребно да изјави: «.. .Онима који и даље постављају питање: чије je Ко- сово, ми можемо још једном да кажемо: Косово je као и Југосла- вија заједница свих радних људи, народа и народности који жи- ве и стварају, свих оних који се боре за нове демократске самоу- правне социјалистичке односе» («Борба» од 28. II. 1974).

4.У склопу проблема односа Срба са Арбанасима, прво као са

народом, а затим и ca HP Арбанијом као државом, битно je за Србе питање национално-државне будућности Косова и Метохи- је, две области, које су матичне области српске и државе и кул- туре у средњем веку. Сви, или скоро сви; историјски и културни споменици на овоме простору су српски. Ни српска историја ни српска државна будућност се не могу замислити без ове две об- ласти: да би њима припадале Срби су водили три рата и из сва три изашли, заједно са својим савезницима, као победници. У српској историјској и националној свести Косово и Метохија су били, и остали, српске земље: ниједан национално свестан Србин не може замислити своју националну државу без ових области. Духовно-културна везаност Срба за ове области већа je од њи- ховога привреднога значаја, који je, такође, велики. Тачно je ре- кла Исидора Секулић: «.. .Српство, то није хлеб и школа и др- жава, него je Косово; а Косово je гроб, гроб у који je све закопа- но; а васкрс иде опет преко гробова. .. Име Косово, у Црној Го~ ри, почело je да покрива све шири и све сложенији проблем Ср- ба уопште. Гинули су и после Косова јунаци и вођи. Устанди у Србији покосили су најбоље људе, али слобода je остала идеал и ирационалност»/4) За Србе Косова ни данас нема слободе. Да- нас je етничка стварност овога простора таква да арбанашки еле- менат, који се веома брзо множи, све јаче потискује Србе, а Ср-

417

би данас немају ни своје националне државе ни свога национал- нога вођства. Југославија je вишенационална држава, а власт у Југославији je најмање просрпски оријентисана.

Из такве оријентације владајућега режима у Југославији и изнедрило се оно што се данас и друштвено-политички и етнич- ки-национално дешава на Косову и Метохији: чине се покушаји да се цео један народ лиши духовно-органске везе са својом ис- торијом и да се, баш на овоме простору, руше његови културни и историјски споменици, нешто што се није, бар не у таквој и то- ликој мери, дешавало ни за време турске власти. Било je насиља и над црквом и над свештенством, али није га било над монахи- шама што се у наше време и дешавало, и још увек дешава, на Косову и Метохији. Још мање je било рушења и раскопавања срп- ских гробова што се данас ради под влашћу арбанашких комуни- ста у Покрајини Косово.

Садашња ф аза расрбљавања Косова и Метохије, ма како и колико била оштра и озбиљна, само je пролазна и прелазна: упо- редо са све већим осамостаљивањем Покрајине Косово довршава се садашња фаза овога процеса, који карактерише упадљиво ис- пољавање великоарбанашких претензија, које су, несумњиво, заједничке свима Арбанасима — и онима изван Југославије и о- нима у Југославији. Комунистичко руководство југословенских Арбанаса, све и кад би било (бар интимно) великоарбанашки ори- јентисано, а нема никаквога разлога да то не буде, не може се супротстављати, са изгледом на успех, захтевима својих маса. О- но може, под притиском околности, пошто један већи део југо- словенских Арбанаса живи и у СР Македонији и нешто мало у СР Црној Гори, и даље тактизирати, али цео процес приближа- вања HP Арбанији потстиче их на то да се и они поводе за захте- вом својих маса: те масе ће ићи и са њима и за њима само по на- ционалној линији, а никако по идеолошкој.

Садашња ф аза убрзанога осамостаљивања Покрајине Косо- во, и стално тражење још више, може се узети као припрема за потпуно отцепљене, када за то буде настао погодан моменат, од Југославије, а тим самим и од Србије: то би било остваривање Велике Арбаније, њиховог националног идеала од оснивања Ар- банашке лиге 1878. године. Пошто једна Велика Арбанија мора, по њиховом схватању, да обухвата и Скопље и Охрид, отцепље- ње Покрајине Косово било би само делимично остварење овога идеала. Давање замаха великоарбанашкоме национализму и у СР Македонији угрожавало би и један други, новостворени, на- ционализам, македонски, што пак режиму, који je овај национа-

418

лизам створио, не иде у рачун, јер угрожава део његове вишена- ционалне концепције о Југославији.

Ни национална свест Арбанаса у Југославији, ни њихова др- жавна идеја нису југословенски, а још мање српски. Њихова и национална и државна свест су, што je и природно, арбанашки, што их и упућује да траже сједињење са својом матицом. Очеки- вати да већ настаје, и да ће временом још више настајати, на Ко- сову и Метохији, и уопште на подручју Југославије, једна српско -арбанашка, или југословенско-арбанашка, симбиоза, не би било реално. Тачно je, да се и југословенски Арбанаси, из привредних разлога, распростиру на целоме простору Југославије, али то ма- ло може да придоноси њиховој југословенској оријентацији. To­ra мешања je било и у Југославији пре Другога светскога рата, али позитивних последица у националном смислу није било. Те- шко да га може бити и сада.

Марк Краснићи прецењује значај међусобног арбанашко- српског, односно арбанашко-југословенскога, етничкога утицаја, који je настао после Другога светскога рата и који je, наводно. «нарочито видљив код омладине, која се васпитава у истим шко- лама (свака на свом језику), на истим радним акцијама, у арми- ји, друштвеним и политичким састанцима, забављање итд. Пре свега омладина више не носи традиционалну ношњу, од које je задржала само познату шиптарску капицу («плис») од беле ва- љане вуне па и њу не увек. Омладина учи оба језика, тако да сви Шиптари знају српско-хрватски, а многи омладинци Срби и Цр- ногорци говоре шиптарски. Они певају исте песме, сваки на свом језику, о радним акцијама, о партизанској борби итд., а постоји једна таква песма која je компонована на четири језика, тј. ме- шавина речи — српских, шиптарских, македонских и турских. Ом.падипа често склапа мешовите бракове, нарочито интелиген- ција и радничка омладина, док je на селу то ређи случај».45) Али: ка селу je жива снага народа.

Иако се све ово, што Краснићи наводи, може узети као тач- но, не може се оспорити ни чињенида да су оне, доста крваве и изразито антисрпске и великоарбанашке, демонстрације и на Ко- сову и Метохији и у СР Македонији, биле организоване и вођене баш од арбанашке студентске и средњешколске омладине: ове демонстрације су показале, иако су се, са званичне стране, њихов замах и масовност, умањивали, да je и арбанашка омладина у Ју- гославији претежно великоарбанашки оријентисана. To je чиње- ница са којом се мора рачунати.

419

Има и још један моменат на који треба указати: то je теза, која се све више оцртава, о косовској државности и о неком ко- совском културном осамостаљивању, — чак и код Срба (говори се на пример о «српској књижевности Косова, а не о књижевно- сти Срба на Косову). Такву државност не желе ни Срби, ни Тур- ци на Косову: њу могу да из себе изњедравају само комунисти са Косова, који имају своје интересе и своје циљеве. Срби имају своју историјску државност, ма где били и ма где се налазили, а Турци су лојална национална мањина, која о својој државности у Југославији тешко да може и да сан>а.

Када je реч о српско-арбанашким односима данас онда je ре- ално гледање ово: Арбанаси, који живе у Југославији, носе у се- би арбанашку државну идеју, која се, у перспективи свога ос- тварења, мора да сукобљава са српском државном идејом. Ради се, овде, о сукобу два схватања и две националне концепције, K o ­je се тешко могу међусобно измирити. Збогтогаје неизвесно како ће се даље ови односи развијати. Срби, као нација, стављени су пред једну веома сложену и тешку стварност: како очувати Ко- сово и Метохију за себе и за своју државу? Нико од Срба, који национално мисле, не би се могао помирити са отцепљењем Ко- сова и губљењем ове области.

ЛИТЕРАТУРА

1) «Политика» од 22. IV. 1973.2) Радио Београд од 21. VI. 1973 у 15 часова.3) «Политика» од 22. VI. 1973.4) На истом месту.5) «Политика» од 14. VII. 1973.6) Ко je ко у Југославији, Београд 1970. ст. 1044.7) Радио Београд од 8. II. 1973. у 6 часова.8) «Политика» од 21. II. 1972.9) Радио Београд од 4. I. 1973. у 15 часова.

10) «Политика» од 10. II. 1973.11) «Политика» од 17. III. 1973.12) «Политика» од 21. IV. 1973.13) На истом месту.14) «Политика» од 25. V. 1973.15) «Политика» од 14. VI. 1973.16) «Политика» од 8. VII. 1973.17) «Политика» од 8. VII. 1973.18) «Политика» од 14. IX. 1973.19) «Политика» од 6. X. 1973.20) «Политика» од 14. IX. 1973.21) «Политика» од 19. IX. 1973.

420

22) Лаза М. Костић, Осврт на попис народности у Југославији. Статистич- ко-методолошка, демографска и политичка студија. Минхен, 1973, ст. 12- 16, 94-101; сравни: Стане Станич и Зденко Симић, Колико ће нас бити. У «НИН» од 25. XI. 1973, ст. 23.23) «Политика» од 13. 1. 1973.24) «Политика» од 17. III. 1973.25) Радио Београд од 10. III. 1973. у 15 часова.26) «Политика» од 2. VII. 1973.27) «Политика» од 14. III. 1973.28) «Политика» од 20. VI. 1973.29) «Политика» од 9. IV. 1973.30) Ка истом месту.31) Радио Београд од 20. VI. 1973. у 12 часова32) Радио Београд од 5. VI. 1973. у 15 часова.33) Радио еБоград од 26. IV. 1973. у 19.30 часова.34) «Политика» од 27. IV. 1973.35) На истом месту.36) Klaus Lange, Grundzüge der albanischen Politik. Versuch einer Theorie politischer Kontinuitöt von den Anfängen der albanische Nationalbewegung bis heute. München 1973, st. 8.37) «Zeri i Popullit» од 6. II. 1971.38) «Политика» од 6. II. 1973.39) Радио Београд од 4. I. 1973. у 15 часова.40) «Политика» од 11. VI. 1973.41) «Политика» од 21. VI. 1973.42) «Политика» од 18. VII. 1973.43) Радио Београд од 11. XI. 1973. у 19.30 часова.44) Исидора Секулић, Његошу. Књига дубоке оданости. Београд 1951, ст. 285-286.44) Марк Краснићи, Савремене друштвено-географске промене у Косову и Метохији, Приштина 1963, ст. 224-225.

421

БИБЛИОГРАФМЈА

За рад о односима Срба и Арбанаса кроз векове користили смо и изворе и лигературу до којих смо могли доћи. Надамо се да ни у једном ни у дру- гоме нема озбиљних пропуста — иако се никада не може тврдити да je и- скоришћено све што би се, у иовољнијим приликама и околностима, могло искористити. Треба, при томе имати у виду да ми нисмо излагали истори- ју ни Срба ни Арбанаса, него само моменте и време где су се и када они међуеобно додиривали. За најновије време консултовани су званични ко- мунистички извори, јер се на ономе што они садрже и темеље садашње стање и односи. Мислимо, да je најбоље навести изворе по години њихо- вог издавања.

Трудили смо се, колико je то било највише могуће, да се према извори- ма и ономе што они казују држимо објективно и да своје судове заснива- мо на конкретним чињеницама. Дајемо, овде, преглед и извора и употреб- љене литературе.

И ЗВО РИ

Miklosich Franz: Monumenta serbica spectancia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii... Bec 1858.

Hopf Charles: Chroniques gieco-romanes. Indedites in peu counnes pubiiees avec notes et tables genealogiques. Berlm 1873.

Thalloczy Ludwig, Sufflay Emil, Jirecek Constantin: Acta et diplomata res aetatis illustrantia... , Volum I (Annos 344-1343), Vindebanae MCMXIII.

Драговић Марко: Материјал за историју Црне Горе, Споменик српске краљевске академије наука, XXV, 1895.

Домаћа писма Доситеја Обрадовића, Београд 1899, Издање СКЗ.Стојановић Љубомир: Стари српски записи и натписи. Књига I, Београд

1902. Књига II, Београд 1903.Гавриловић Михаило: Исписи из Париских архива. Грађа за историју I

Српског устанка. Београд 1904.Новаковић Стојан: Законски споменици српских држава средњега века.

Београд 1912.Димитријевић М. Стеван: Грађа за српску историју из руских архива и

библиотека. Београд 1922. (Споменик СКАН, LIII, II разред 45).Свети Сава: Живот Стевана Немање. (У «Старе српске биографије», пре-

вод Миливоја Башића, Београд 1924).Стеван Првовенчани: Живот Стевана Немање (на истом месту).Доментијан: Живот светога Симеона. Превео др Лазар Мирковић, Бео-

град 1938.Boghitschewitsch, Milosch: Die auswärtige Politik Serbiens 1903-1914. Bd. I.

Geheimdokumente aus serbischen Archiven. Berlin 1928.Писма Јована Ристића Филипу Христићу од 1870. до 1873. и од 1877. до

1880. Београд 1931.

423

Томић Јован: Грађа за историју Горње Албаније. (У «Споменик СКАН, XLII, Београд 1905).

Томић Јован: Грађа за историју покрета на Балкану против Турака кра- јем XVI и почетком XVII века. Београд 1933.

Соловјов Александар и Мошин Владимир: Грчке повеље српских влада- ра. Издање текстова, превод и коментар. Београд 1936.

Вуксан Душан: Преписка митрополита Василија и Саве и црногорских главара 1752-1759. (У «Споменик СКАН, LXXXVIII, разред 69, 1938).

Списи светога Саве и Стевава Првовенчанога. Превео др Лазар Мирко- вић, Београд.

Архиепископ Данило II: Животи краљева и архиепископа српских. Пре- вео др Лазар Мирковић, Београд 1936.

Гарашанин Илија: Преписка, кн>. I: 1839-1848. Београд 1950. Уредио Гр- гур Јакшић.

Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу, књ. II (од 4. I. 1859. до 29.III. 1874). Беотрад 1931.

Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу, кн>. I (од 29. III. 1848. до 31. XII. 1858). Београд 1931.

Ћоровић Владимир: Дипломатска преписка краљевине Србије, кн>. I, ја- нуар 1902. до 1. јуна 1903. Београд 1931.

Константин Филозоф: Живот деспота Стевана Лазаревића. (У «Старе српске биографије». Превео др Лазар Мирковић. Београд 1936).

Стањаковић Драгослав: Како je постало Гарашаниново «Начертаније»? Текст. (У «Споменик СКАН», други разред 70, 1939).

Радонић Јован: Ћурађ Кастриот Скендербег и Албанија у XV веку. Ис- торијска грађа. (У «Споменик СКАН», XCV, II разред 74, 1942.

Историјски архив КПЈ. Tom II: Конгреси и земаљске конференције KIIJ 1919-1937. Београд 1950.

Писма Петра II Петровића-Његоша, књ. 1-3, Београд 1951.Извештаји од 1903-1904. година на австриските представници во Македо-

нија. Превод, редакција и коментар Данчо Зотрафски. Скопје 1955.Лапе Љубен: Извештаји од 1903. година на српските консули, митропо-

лити и училни инспектори во Македонија, Скопје 1956.Миловић Јевто: Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782),

Цетиње 1956.Михаиловић Константин из Островице: Јаничареве успомене или тур-

ска хроника. (У «Споменик САН», CVII, нова серија 9, 1959).Кризман Богдан и Храбак Богумил: Записници са седница делегације

краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу 1919-1920. Београд 1960.

Радојчић Никола: Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. Београд 1960.

Обрадовић Доситеј: Сабрана дела, књ. I, Београд 1961.Петроаић-Његош Никола I: Цјелокупна дјела, књ. VI, Цетиње 1969.Фотокопије званичне преписке Св. Синода СПЦ о црквеном питању у

Арбанији (у поседу писца).

ЛИТЕРАТУРА

Аврамовски Живко: Прилог питању италијанско-албанске иредентистич- ке пропаганде на Косову и Метохији у време Минхенске кризе и окупаци- је Албаније. (Историјски гласник, 3-4, 1964).

424

Лврамовски Живко: Акција југословенске владе против Зогуовог реж и- ма и Албаније преко Цене бега Криезиуа (1926-1927). (У «Gjurime Albano- logjike», 2, 1965).

Аврамовски Живко: Питање поделе Албаније у разговорима Стојадино- вић-Ћано јануара 1939. и став неких дипломатских и војних личности. (У «Годишњак Покрајинскога државнога архива», I, Приштика 1965).

Аврамовски Живко: Балканске земље и велике силе 1935-1937. од ита- лијанске агресије на Етиопију до југословенско-италијанскога пакта. Бео- град 1968.

Amary, Julian: Sons of the Eagle. London 1948.Банашевић Никола: Скендербег y једној француској трагедији. (У «Ар-

хив за арбанску старину, језик и етнологију, књ. IV, ст. 1, Београд).Барјактаровић Р. Мирко: Ругова. Етнографска и антрополошка проуча-

вања. Београ;* 1960.Батрић-Јовановић: КПЈ у Црној Гори 1919-1941. Београд 1959.Битковски Крсте: Глад, страдања и отпор становништва Косова и Мето-

хије за време бугарске окупације 1915-1918. (У «Историјски гласник», 4, 1963).

Богићевић Војислав: Зашто je војвода Марко Миљанов пао у немилост књаза Николе. (У «Историјски записи», књ. IV, св. 4-6, 1949).

Божић М. Петар: Зидање Скадра. (У «Прилози за књижевност, језик, и- сторкју, фолклор», књ VI, 1926).

Bolizza, Marijan-Kotoranm: Opis Sandzakata S'kadarskoga od godine 1614 (U Stairine, jugoslovenske akademije zinanosti i umjetnosti.knj. XII, 1880).

Boue, Ami: Die europäische Türkei, Bd. I. und II. Wien 1889.Броз-Тито Јосип: Борба за ослобођење Југославије 1941-1945, I, Београд 1947.

Вешовић Радослав: Племе Васојевићи у вези са историјом Црне Горе и племенским животом сусједних Брда. Сарајево 1935.

Винавер Вук: Црна Гора, Скадар и Дубровник крајем XVIII века. (У «И- сторијски записи», год. IX, књ. XII, св. 2, 1956).

Винавер Вук: О интересовању енглеске јавности за проблем Црне Горе после Првога светскога рата. (У «Историјски записи», год. XVIII, књ. XXII, св. 1, 1965).

Винавер Вук: Италијанска агитација против Југославије на албанско- југословенској граници 1918-1920. (У «Историјски записи», год. XIX, кн>. XXIII, св. 3, 1966).

Винавер Вук: Дубровник и Турска у XVIII веку. Београд 1966.Винавер Вук: Фашизам и југословенско-италијански односи на почетку

Другог светског рата. (У «Историјски записи», год. XXIII, св. 1-2, 1970).Vlora, Ekrem Bey: Lebensermnerungen, Bd. I, München 1968, Bd. II, München

1973.Vlora, Ekrem Bey: Die Wahrheit über das Vorgehen der Jungtürken in Alba­

nien. Wien 1911.Вујовић Димо: Ослобођење Скадра 1918. године и стање на црногорско-

албанској граници (У «Историјски записи», год. XIII, књ. XVII, св. 1, 1960).Вујовић Димо: Спор око протјеривања црногорскога агента из Скадра

1872. године. (У «Историјски записи», год. XV, св. 4, 1963).Вукић Јово: Плавско-Гусињска афера и ослобођење Улциња 1880. годи-

не, Сарајево 1929.Вуковић Гавро: Црна Гора и Турска 1896. године. (У «Записи, часопис за

науку и књижевност, књ. VI, св. 1, 1930).Вуксан Душан: Писма Петра II Петровића-Његоша, књ. I, Београд 1940.

425

Вукчевић Мило: Црна Гора и Херцеговина уочи рата 1874-1876. Цетиње 1950.

Вуловић Данило: Кшажеска канцеларија. Књ. I: Пожешка нахија 1815 -1839. Београд 1953.

Гавриловић Михаило: Милош Обреновић, књ. I. Београд, књ. II, Београд 1909.

Гарашанин Милутин: Два намесништва, Београд 1896.Gersiin, G. (Dr Niko Zupancic): Altserbien und die albanische Frage. Wien 1912.Gopcevic Sp'iridon: Das Fürstentum Albanien, seine Vergangenheit, ethnolo­

gische Verhältnisse, politische Lage und Aussichten für die Zukunft. Berlin 1914.Грујић Радослав: Пећка патријаршија. У «Народна енциклопедија СХС,

кк>. III.Грујић Радослав: Фанариоти. (У «Народна енциклопедија СХС», књ. IV).Грујић Радослав: Светогсрски азили за српске владаоце и властелу по-

сле Косовске битке. (У «Гласник Скопског научног друштва», књ. XI, св. 5, 1931).

Грчић Јован: Млади Стерија као биограф. (У «Гласник историјскога дру- штва у Новом Саду», књ. III, св. 1, 1930).

Dabinovic, Antun S.: KotOT u drgom Slkadarskom ratu 1419-1423 (U Rad jugo- slovenske akademije znanoisti i umjetnosti, 1939).

Durham, Edith M.: Die slawische Gefahr. Zwanzig Jahre Balkan-Erinnerungen. Stuttgart 1922.

Durham, Edith M.: The Struggle for Scutari (Turk, Slavs and Albania), Lon­don 1914.

Дедијер Владимир: Југословенско-арбански односи (1939-1948). Београд 1948.

Дучић Нићифор: Врањина у Зети и крисовуље на Цетињу. (У «Гласник српскога ученога друштва», књ. X, св. XXVII, 1870).

Дучић Стефан: Живот и обичаји племена Куча. Београд 1931.Ђерић Васа: О српекоме имену у Старој Србији и Маћедонији. Београд

1904.Ђорђевић Владан: Црна Гора и Аустрија у XVIII веку, Београд 1912.Ђорђевић Владан: Арнаути и велике силе, Београд 1913.Ђорђевић Владан: Србија и Турска (Јилдиз-Порта-Фанар) 1894-1897. Бе-

оград 1928.Georgevitsch, Vladan: Das Ende der Obrenovitsch. Beiträge zur Geschichte

Serbiens 1897-1900. Leipzig 1905.Ђорђевић M. Драгутин: Живот и обичаји народа у Лесковачкој Морави.

Београд 1958.Ђорђевић П. Милан: Срби и Југословени за време рата 1914-1918. Бео-

град 1922.Ђорђевић Р. Тихомир: Арнаути у Србији за владе кнеза Милоша (1815-

1829). (У Архив за арбанашку старину.. . , књ. I, св. 1-2, 1923).Ђорђевић Р. Тихомир: Из Србије кнеза Милоша, Становништво-насеља.

Београд 1924.Ђорђевић Р. Тихомир: По Доситејевој Арбанији. (У «Прилози за књижев-

ност, језик, историју и фолклор», књ. XVII, св. 2, 1937).Ђурић Војислав: Вукови записи. Београд 1964.Ђуришић Митар: Улога краља Николе у првом Балканском рату. (У «И-

сторијски записи», год. XIII, књ. XVII, 1960).Ђурђев Бранислав: Турске власти у Црној Гори у XVI и XVII веку. Са-

рајево 1953.

426

Ђурковић Ђорђе: Албанија. Црте о земљи и народу. Сарајево 1885.Ђуровић Милинко (и други): Историја Црне Горе. Књ. I: Од најстаријих

времена до краја XII вијека. Титоград 1967.Effeindi, Wassa: Albanien und diie Albanesen. Eine historisch-kritische Studie.

Berlin 1879.Елезовић Глиша: Једна арнаутска варијанта о боју на Косову. (У «Ар-

хив за арбанашку старину, језик и етнологију». Књ. 1-2, 1923).Ердељановић Јован: Кучи, племе v Црној Гори. Београд 1913.Eren, Ismail: Stamparija Kosovskoga vilajeta u Pristini (1877-1888). U Gjur-

mime Albamologjike, knj. 3, 1966.Жеравчић Момчило: Српски језик као дипломатски језик на Порти XV

и XVI стољећа. (У «Црква-календар» СПЦ за 1948. годину). Београд 1948.Живојиновић Р. Драган: Устанак Малисора 1911. године и америчка по-

моћ Црној Гори. (У «Историјски записи...»).Живановић Ж. Милан: О евакуацији српске војске из Албаније и њеној

реорганизацији на Крфу (1915-1917) према француским изворима. (У «Ис- торијски гласник», књ. XIV-XV, 1963-1965).

Златарски H. В.: Историа на Билгарската диржава през средните веко- ве. T o m I: Пирво билгарско царство, Софиа 1927. T o m III: Второ билгарско царство. Билгариа при Асеновци (1187-1280), Софиа 1940.

Zambini, Giovanni: Mussolinis Expansionspolitik auf dem Balkan. Hamburg 1970.

Ивић Алекса: Родословне таблице српских династа и властеле. Нови Сад 1928.

Ippen, Theodor A.: Skotari und das nordalbanische Küstenland. Sarajevo 1907.Ippen, Theodor A.: Novilbazar und Kossovo. Eine Studie. Wien 1892.Jagic, Vatroslav: Izgnanici iz Moravske posle Metodijeve smrti. Sirenje slo-

venske crkve i knjige medju Juznim Slovenima. (U „Izaibrani spisi', Zagreb 1948).

Јагић Ватрослав: Стојан Новаковић по преписци са мном године 1867. до 1891. (У «Годишњица Николе Чупића», књ. XXX, 1923).

Јакшић Гргур и Вучковић Војислав: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Први Балкански савез. Београд 1963.

Јакшић Гргур: Из нове српске историје. Београд 1913.Јакшић Гргур: Један извештај о Албанији. (У «Архив за арбанашку ста-

рину... », књ. II, св. 2, 1924).Јастребов С. Иван: Подаци за историју српске цркве. Из путничкога за-

писника. Београд 1879.Јастребов С. Иван: Старан Сербиа и Албаниа. (Споменик СКА, XLI, II

разред, 1904).Јелинић Ђурђе: Нова Србија и Југославија. Београд 1923.Jirecek, Constantin: Albanien in der Vergangenheit. (U „Oesterreichische

Monatshefte für Orient". Nr. 1-2, 1914).Јиречек Константин и Радонић Јован: Историја Срба, књ. I и II. Београд

1952.Јончић Коча: Националне мањине у Југославији. Београд 1962.Јовићевић Андрија: Малесија. Београд 1923.Јовићевић Андрија: Ријечка нахија у Црној Гори. Београд 1911.Јовановић М. Јован: Борба за народно уједињење. Београд.Јовановић М. Јован: Јужна Србија од краја XVIII века до ослобођења.

(У едицији «Српски народ у XIX веку», књ. 16, Београд).

427

Јовановић Јагош: Стварање црногорске државе и развој црногорске на- ционалности. Цетиње 1948.

Јовановић Слободан: Влада Милана Обреновића, кн>. I, Београд 1934.Јовановић Слободан: Влада Александра Обреновића, књ. II (1897-1903),

Београд 1931.Karnitz, Felix: Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit

bis zur Gegenwart. Band II.: Staat und Gesellschaft. Leipzig 1914.Карић Владимир: Србија. Опис земље, народа и државе. Београд 1887.Kacic, Miosic Andrija: Razgovor ugodni naroda slovinskoga. Korablica. Za­

greb 1967.Костић Мита: Арнаутска насеља у Срему. (У «Јужна Србија», Скопље

1923).Костић Мита: О бројном, социјално-економском и политичком стању Ср-

бије под Турцима у Новопазарскоме санџаку после Берлинскога конгреса 1878. (У «Историјски часопис», књ. XVI-XVIII, 1963-1965).

Костић Петар: Црквени живот Срба у Призрену и околини у XIX веку. Београд 1928.

Krasinici, Mark: Savremene drustveno-geografske promene u Kosovo i Mezo- niji. Pristina 1963.

Куниберт Бартол: Српски устанак и прва влада Милоша Обреновића 1804-1850. Београд 1901.

Kutschbach, Alb in: Die Serben im Balkankrieg 1912-1913 und im Krieg gegen die Bulgaren. Stuttgart 1913.

Kutschbach, Albin: Der Brandherd Europas. 50 Jahre BaUkan-Erinnerungen, Leipzig 1929.

Лаиновић Андриј a : Мисија једнога францускога дипломате на Балкану уочи Кримскога рата. (У «Историјски записи», год. IX, кн>. XII, св. 1-3. 1956).

Лаштовић Андрија: Грађа о Балканској политици у вези са албанским побунама 1911. године. (У «Годишњак Покрајинскога државнога архива» ГКосова], I, 1965).

Lamberz, Max: Lehrgang des Albanischen. Teil I: Albanisch-deutsches Wörter­buch. Berlin 1954.

Lange, Klaus: Grundzüge der albanischen Poiltik. Versuch einer Theorie po­litischer Kontinuität von den Anfängen der albanischen Nationalbewegung bis heute. München 1973.

Лекић Душан: Спољна политика Петра I Петровића-Његоша (1784-1830). Цетиње 1950.

Ljubic, Simo: Skadarski zemljisnik od godine 1416. (U „Starine jugosloven­ske akademije znanosti i umjetnosti", knj. XIV, 1882).

Lu'tovac, Milisav V.: La Metohija. Etüde de geograiphie humaine. Paris 1935.Лутовац B. Милисав: Гора и Опоље. Београд 1955.Лутовац В. Милисав: Бихор и Корита. Београд 1967.Лутовац В. Милисав: Рожаји и Штавице.Ljwowic Ars Grigorij: Albania i Epir v koncje XVIII i nacalje XIX vjeka.

Moslkva 1963.Ljacki, Evgenij: Na izvorima vecnosti (U „Hriscanska misao“, broj 9-10.Макензијева Г. Mjyp и Ирбијева П. A.: Путовање по словенским земља-

ма Турске у Европи. Београд 1868.Марјановић Чедомир: Свети Јован Владимир. Београд 1925.Matkovic, Petar: Putovanja ро balkanskom poluotoku XVI vieka. (U „Rad

jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti", knj. 56, 1881).

428

Медаковић Милорад: Повјесница Црне Горе од најстаријих времена до 1830. Београд 1850.

Мијатовић Чедомил: Српски рукопис о Скендербегу. (У «Глас СКАН», ХХП, 1890).

Мијатовић Чедомил: Балшићи, Скица за историју Зете. (Гласник српског ученог друштва, књ. XLIX, 1881).

Миловић А. Ђорђе: Нека писма владике Саве и Василија Петровића. (У «Иеторијски Записи», год X, књ. XIII, св. 1-2, 1957).

Миљанов Марко: Живот и обичаји Арбанаса. У «Сабрана дјела», књ. 2, Титоград 1967.

Миљачић Раде: Словенска канцеларија арбанашке властеле. (У «Симпо- зиум о Скендербегу», Приштина 1959.

Миљковић Мита: Знани и незнани. Приштина 1960.Müller, Dr. Joseph: Albanien, Rumelien und die Österreichlsch-montenegri-

nische Grence oder statistisch- topographische Darstellung des Paschalik Skutari, Prizreme, Ipek, Toli-Mainastir, Jakova, Tirana, Kavaja, Elbasan und Ohrid sowie des Grenzdistrackts von Budua in Oesterreich-Albanien nach Beobachtungen dargestellt. Prag 1844.

Митровић Андрија: Југославија на конференцији мира 1919-1920. Бео- град 1968.

Мишић Живојин: Моје успомене. Београд 1969.Ненадовић Слободан: Богородица Левишка. Њ ен постанак и њено мес-

то у архитектури Милутиновог времена. Београд 1963.Николић Видосава: Прилог проучавању обичаја славе (фесте) код като-

личких Шиптара у околини Пећи (Метохија). (У «Гласник етнографскога друштва САН», IV-VI, 1955-57).

Николић Видосава: Шиптарска народна ношња у околини Пећи (Метохи- ја). (У «Гласник етнографскога института САН», VIII, 1959. Београд 1960).

Николић Миодраг: Револуционарни раднички покрет на Косову и Ме- тохији 1895-1922. Приштина 1962.

Nopcsa, Franz Baron: Die Albaner. Wien 1913.Новаковић Стојан: Српске области у X и XI веку. (У «Гласник српскога

ученога друштва», књ. 48, 1880).Новаковић Стојан: <Црквене војводе», остатак Пећке патријаршијске

хрисовуље у једном народном обичају тога краја. (У «Годишњица Николе Чупића», књ. XI, 1889).

Новаковић Стојан: Село. Београд 1891.Новаковић Стојан: Први основи словенске књижевности међу балкан--

ским Словенима. Легенда о Владимиру и Косари. Београд 1893.Новаковић Стојан: Србија у години 1834. Писма грофа Боа Ле Конта ми-

нистру иностраних дела у Паризу о тадашњем стању у Србији. (У «Спо- меник СКАН», XXIV, 1894).

Остроговски Георгије: Историја Византије. Београд 1959.Pano, Nicholas: The People's Reipublic of Albania. BaltimoT 1968.Павићевић Бранко: План књаза Данила за регулисање односа са Пор-

том 1856. године. (У «Историјски записи», год. XIII, св. 1, 1960).Павићевић Бранко: Црна Гора у рату 1862. године. Београд 1963.Павловић Д. Надежда: Деспот Стеван Лазаревић. Суботица-Београд 1968.Павловић Љ. Радослав: Сеоба Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877.

године. (Гласник етнографског института САН и уметности, IV-VI, 1955).Paterno di San Giullianno Antonio: Briefe über Albanien. Leipzig 1913.

429

Петковић Р. Владимир: Преглед тдрквених споменика кроз повесницу српскога народа. Београд 1950.

Петковић Р. Владимир: Арбански пирг у Хиландару. (У «Архив за ар- банску старину, језик и етнологију, књ. I, св. 1-2, 1923).

Петровић-Његош Петар II: Цјелокупна дјела. Београд 1938.Петковић Богољуб: Махмуд-паша Бушатлија од 1787. до 1796. године. (У

«Историјски записи», година IX, књ. XIII, св. 1-2, 1957).ЕГејовић Ћоко: Аграрна политика црногорске владе у крајевима ослобо-

ђеним у Балканском рату 1912. године. (У «Историјски записи», год. VIII, ењ . XI, св. 1-2, 1955).

Пијаде Моша: Изабрани говори и чланци 1941-1947. Београд 1948.Poipovic, Ivan: Albano-Slavica. (U „Südost Forschungen", Band XV, 1956).Поповић И. Петар: Црна Гора у доба Петра I и Петра II. Београд 1951.Поповић Димитрије: Борба за народно уједињење. Београд.Пач Карло: Из Пљевљанскога санџака. У «Гласник земаљскога музеја

за Босну и Херцеговину», XXI, 1909).Поликрушева Галеба и Стојановски Александар: Дебарска област у

шестдесетим годинама XV века. (У «Симпозиум о Скеидербегу», Пришти- на 1969).

Pouquelles Reise durch Morea und Albanien nach Constantinopel und in mehrere andere Theile des Othomanischen Reiches in der Jahren 1798, 1799, 1800 und 1801. II. Buch, Leipzig 1805.

Прибићевић Адам: Од господина до сељака. Виндзор 1953.Пурковић Ал. Миодраг: Авињонске папе и српске земље. Пожаревац 1939.

Радовановић В. Војислав: Тиквеш и Рајац. Антрополошка испитивања. Београд.

Радовановић В. Војислав: Ново Брдо. (У «Народна енциклопедија СХС>, књ. III).

Радивојевић Т.: Лепеница. Етнолошка испитивања. Београд 1911.Радојчић Никола: Српски државни сабори у средњем веку. Београд 1941.Радосављевић Илија: Међународни положај Црне Горе у XIX веку, Бе-

оград 1957.Радонић Јован: Западна Европа и балкански народи према Турцима у

првој половини XV века. Нови Сад 1905.Радонић Јован: Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX

века, Београд 1950.Ранковић Александар: Изабрани говори и чланци. Београд 1951.Racki, Franjo: Izvestaj barskog nadbiskupa Marina Bizzia o svojem puto-

vanju godine 1610 po Arbaniji i Staroj Srbiji (U „Starine jugoslovenske akade­mije znanosti i umjetnosti", knj. XX, 1888).

Racki, Franjo: Borba Juznih Slovena za drzavnu nezavistnost. Bogomili i pata- reni. Beograd 1931.

Реџепагић др Јашар: Развој просвете и школства албанске народности на територији данашње Југославије до 1918. године. Приштина 1968.

Ристић Серафим: Дечански споменици. Београд 1864.Руварац Иларион: Росаф град, рекоми Скадар. (У «Гласник српскога у-

ченога друштва», књ. 49, 1881).Руварац Иларион: Хронолошка питања о времену битке на Марици,

смрти краља Вукашина и смрти цара Уроша. (У «Зборник Илариона Ру- варца», Одабрани историјски радови. Књ. I, Београд 1934).

Руварац Иларион: О раду деспотице српске Анђелине и срећи деспине Марије. (На истом месту).

430

Руварац Иларион: Краљице и царице српс-ке. (На истом месту).Русић Бранислав: Поље Дебарско. (У «Годишен зборник», књ. VI, 1953).Русић Бранислав: Малесија. (У «Годишен зборник», књ. VI, 1953).

Saue-r-NoTdendorf, Heinrich: Skeoderbeg und die europäische Politik in se i­nem Jahrhundert (U „Spomozium o Senderbegu", Pristina 1969).

Сејфула Кемал: Савез комуниста Југославије и националне мањине. Бе- орад 1959.

Селишчев M. A.: Славлнское население в Албании. Софил 1931.Скарић Владислав: Поријекло православног народа у сјеверозападној

Босни. (У «Гласник земаљског музеја за Босну и Херцеговину», XXX, 1918).Skendi, Stavro: The Albaman Awakening 1878-1912. New York 1967.Skendi, Stavro: Religion in Albamia diuriing the Ottoman Rule. (U „Südost

Forschungen", Bd. XV, 1956).Синдик Илија: Комунално уређење Котора од друге половине XII до

почетка XV столећа. Београд 1951.Слијепчевић Ђоко: Укидање Пећке патријаршије. Београд 1939.Slijepcevic, Djoiko: The Macedooian Questiom. Chicago 1958.Слијепчевић Ђоко: Историја српске православне цркве, књ. I, Минхен

1962.Слијепчевић Ђоко: Историја српске православне цркве, књ. II, Минхеи

1966.Снегаров Иван: Кратг.к исторически очерк за помесните православни

цљркви Румунска, Гтфчка, Албанска и бившите прибалтииски ц ђ р к в и . Со- фин 1948.

Соловјев Александар: Грбљанска жупа и грбљански статут. (У «Годиш- њица Николе Чупића», књ. 40, 1931).

Споменица православног свештенства 1941-1945. Београд 1960.Срећковић С. Панта: Второе запустјеније Атанасија ђакона Сербина 1691

-1699. (У «Споменик СКАН», V, 1890).Станојевић Глигор: Црна Гора у доба владике Данила. Цетиње 1955.Станојевић Глигор: Црна Гора пред стварање државе 1773-1779. Београд

1962.Станојевић Глигор: Поход Порте против Махмуд-паше 1787. године. (У

«Иторијски записи» година XVII, књ. XXI, св. 1, 1964).Станојевић Станоје: Историја српскога народа, II поправљено издање.

Београд 1910.Станојевић Станоје: Борба за наследство Балшино (1421-1426). Сремски

Карловци.Станојевић Станоје: Борба за самоеталност католичке цркве у Немањић-

кој држави. Београд 1912.Станојевић Станоје: Немања. (У «Годишњица Николе Чупића», књ. XLIII,

1924).Станојевић Станоје: Стеван Првовенчани. (У «Годишшица Николе Чупи-

ћа», књ. XLIII, 1934).Станојевић Станоје: Краљ Урош. (У «Годишњица Николе Чупића», књ.

XLIV, 1935).Станојевић Станоје: Краљ Милутин. (У «Годишњица Николе Чупића»,

књ. XLVI, 1937).Станковић Тодор: Белешке о Старој Србији и Македонији. Ниш 1915.Стефановић-Караџић Вук: Географско-статистичко описивање Србије.

«Даница» 1827.Стефановић-Караџић Вук: Црна Гора и Бока Которска. Београд 1922.

431

Стефановић-Караџић Вук: Српски Рјечник, IV издање. Београд 1935.Стојадиновић Милан: Ни рат, ни пакт. Буенос Аирес 1964.Стојановић Љубомир: Прилог историји Црне Горе времена Степана Ма-

лога. (У «Годишњица Николе Чупића», кн>. XI, 1889).Стојанчевић Владимир: Косовско-Полимска миграција у Србију кнеза

Милоша. (У «Гласник етнографског музеја IX-X», 1960-1961). Београд 1961. град 1961.

Стојанчевић Владимир: Друштвено-политичке прилике међу Арбанаси- ма у Косовском вилајету на почетку XX века и арбанашки отпор против турских реформи 1902-1903. (У «Историјски часопис», књ. XI, 1960).

Стојанчевић Владимир: Прилике у западној половини Косовскога вила- јета према извештајима аустријскога конзула у Скопљу 1900-1901. (У «И- сторијски часопис», кн>. XII-XIII, 1961-1962).

Страњаковић Драгослав: Политичка пропаганда Србије у југословенским покрајинама 1844-1858. (У «Гласник историјскога друштва» у Новом Саду, књ. IX, св. 2, 1936).

StadtmüHer, Georg: Die Islamisierung bei den Albanern. (U „Jahrbücher für Geschichte Osteuropas", neue Folge, Bd. 3, 1955).

Stadtmüller, Georg: Forschungen zur albanischen Frühgeschichte. Zweite erweiterte Auflage. Wiesbaden 1966.

Schmaus, Alois: Georg Castriota. (U „Mitteilungen der südhsteuropa Gesell­schaft", 1-2, 1968).

Steinetz, Karl: Eine Reis© durch die Hochländergaue Oberalbanien. Wien- Leipzig 1904.

Steinetz, Karl: Von der Adria zum Schwarzen Drin. Sarajevo 1908.Steinmetz, Karl: Severna Arbanija. Skoplje 1910.Thalloszy, von Ludwig: Oesterreich-Ungarn und die Balkanländer mit beson­

derer Rückblick auf das okkupierte Serbien. Historisch-politische Vorlesungen gehalten an dem ersten k.u.k. Militärischen Verwaltung in Belgrad, Belgrad 1916.

Thaei, Hilmi: Zasto Siptari a ne Albanci. (U „Vjesnik" od 29. X. 1967).Тарановски Теодор: Историја српскога права у Немањићкој држави, I

део: Истори.ја државнога права. Београд 1931. II део: Историја кривичнога права, Београд 1931.

Томић Јован: Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву 1592-1614. Земун 1903.

Томић Јован: Састанак и договор српских главара у Кучима 1614. годи- не ради устанка на Турке. Беогрд 1911.

Томић Јован: О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку. Београд 1913.Томић Светозар: Причест у манастиру св. Јована Владимира код Алба-

сана. (У «Гласник СПЦ», књ. XIX, број 10-11, 1938).Трифуноски Ф. Јован: Сеоска насеља у Скопском Пољу. Антропогео-

графска испитиваша. У «Српски етнографски зборник», кн>. LXIX, 1955).Трифуноски Ф. Јован: Горња Пчиша. (У «Српски етнографски зборник»,

књ. LXXVI, 1969).Троицки Сергеј: Црквена јурисдикција над православном дијаспором. (У

«Гласник СПЦ», год. XIII од 19. до 30. VII. 1932).Truhellka, Ciro: Opis Dubrovnika i Bosne iz 1650 godine (U „Glasnik zetmal-

jsikoga muzeja Boisne i Hercegovino", knj. XVII, 1905).'Гуцовић Димитрије: Србија и Арбанија. (У «Изабрани списи», књ. II.

Београд 1950.Ћетковић Јован: Два момента из владавине Петра II Петровића-Њего-

ша. (У «Историјски записи», год. IV, књ. VII, св. 1-12.

432

Cirkovic, Simo: Djuradj Kastriot Skenderbeg i Bosna. (U „Simpozium o Sken- derbegu", Pristma 1969).

Ћоровић Владимир: Неколико Фојничких писама. (У «Гласник земаљ- скога музеја за Босну и Херцеговину», књ. XXI,, 1909).

Ђоровић Владимир: Вера и раса у српској прошлости. (У «Покрети и де- ла», Београд 1920),

Ћоровић Владимир: Напомене о албанским трговцима у Херцеговини. (У «Архив за арбанаску.. . , књ. I, св. 1-2, 1923).

Ћоровкћ Владимир: Албанија. (У «Народна енциклопедија СХС», кн>. I).Ћоровић Владимир: Скадар. (У «Народна енциклопедија СХС», кн>. IV).Ћоровић Владимир: Историја Југославије. Београд 1935.Ћоровић Владимир: Одношаји Црне Горе са Дубровником од Карловач-

кога до Пожаревачкога мира. (У «Глас СКАН, CLXXVI, други разред 9-4, 1941).

Ћоровић Владимир: Један стари рукопис са Скендербеговим поменом. (У «Архив за арбанску старину, језик и етнологију», књ. II, св. 1. Издато у Приштини 1969.. као фотостат).

Урошевић Атанасије: Становништво Балканскога полуострва у првој половини XVI века. (У «Зборник радова Етнографскога института, књ. 4, 1962).

Урошевић Атанасије: Косово. Београд 1965.Филиповић С. Миленко: Хас под Паштрком. Сарајево 1958.Филиповић С. Миленко: Различита етнографска грађа. Београд 1967.Филиповић С. Миленко: Таково. Београд 1960.Филиповић С. Миленко: Рама у Босни, Београд 1955.Frasheri, Kristo: The History of Albania. A breif survey. Tirana 1964.

Frasheri, Sami Bey: Was war Albanien., was ist es, was wird es werden. Wien- Leipzig 1913.

Hadri, Ali: Okupacioni sistem na Kosovu i Metohiji 1941-1944. (U „Jugoslo- venski istorijski cascupis", 2, 1965).

Hadri, Ali: Naciotnalno ugnjetavanje siptarsike narodnosti i stav i borba KPJ za nacionalna prava Siptara za vreme stare Jugoslavije. (U „Gjurmime Albano- ligjike", 2, 1965).

Hadri, Ali: Kosovo i Metohija u Ikraljevini Jugoelaviji. (U „Istorijski gla nik", 1-2, 1967).

Hahn, Georg Johann: Albanische Studien, Jena 1854.Hahn. Georg Johann: Reise durch die Gebiete des Drin und Wardar im Auf­

träge der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften unternommen im Jahre 1863.Handzic, Adern: Neko'liko vijesti o Arbanasima na Kosovu i Metohiji sredi-

nom XV vijeka. (U „Simposium o Skednerbegu“, Pristma 1969).Hecquard, Hyaciathe: Histoire et descriptioin de la Haute Albanie ou Guegarie.

Paris.Hassert, Kurt: Wanderungen in Nord- Albanien (Separatdruck aus Mitteilun­

gen d.k.k. Geographischen Gesellschaft in Wien 1898, Heft 5 und 6).Хаџи-Васиљевић Јован: Арбанаска лига — арнаутска конгра и српски

иарод у турском царству (1878-1882). Београд 1909.Хаџи-Васиљевић Јован: Јужна Стара Србија, Историјска, етнографска

н политичка студија, књ. I: Кумановска област. Београд 1909.Хаџи-Васиљевић Јован: Јужна Стара Србија. Историјска, етнографска

и политичка истраживања. Кн>. II: Прешевска област. Београд 1913.Хаџи--Васиљевић Јован: Муслимани наше крви у Јужној Србији. (У

«Братство» друштва Св. Саве, књ. XIX, 1925).

433

Historia e Shqiperis©. Vellim i dyte. Tirana 1965.Chlumecky, Freiherr Leopold: Die Italo-Albanesen und die Balkanpolitik.

(U „Oesterreichische Rundschau", Bd. V. December 1905).Hopf, Karl: Geschichte Griechenlands vom Beginn des Mittelalters bis auf

unsere Zeit. Leipzig 1867-1868.Hrabak, Bogumil: Privreda Albanije u XIV i XV veku (U „Simpozium o Sken-

derbegu", Pristina 1969).Hrabak, Bogumil: Dubrovcani i Djerdj Kastriot Skenderbeg. (U „Simpozium

o Skenderbegu", Pristina 1969).Hrabak, Bogumil: Reokupacija oblasti srpske i crnogorsike drzave sa alban-

skom vecinom stanovmstva u jesen 1918 godine i drzanje Arbanasa prema uspo- stavljanju vlasti. (U „Gjurmime Albanologjike", 3, 1966).

Цанков Стефан: Албанската православна Ц Ћ р к в а и неината уредба. (У «Годишник на Софискин универзитет», VI: Богословски факултет, 1935, Софил).

Цвијић Јован: Метанастизичка кретања. Њ ихови узроци и последице. Београд 1922.

Цвијић Јован: Балканско полуострво и Јужнословенске земље. Књ. I, Загреб 1922.

Ciano, Galeazzo: Tagebücher 1937-1938; Hamburg 1949, Tagebücher 1939-1943, Bern 1946.

Чајкановић Веселин: Мотиви прве арнаутске песме о боју на Косову. (У «Архив за арбанаску старину, језик и етнологију», књ. I, св. 1-2, 1923).

Чубриловић Васа и Ћоровић Владимир: Србија од 1858. до 1903. Београд.Шеровић Никола: Црна Гора на освитку XX вијека. Београд 1964.Шкеровић Р. Никола: Записници седница Министарскога савета Србије

1862. до 1898. Београд 1952.Шкриванић III Гавро: Властелинство св. Стефана у Вањској. (У «Исто-

ријски часопис», књ. VI, 1956).Sufflay, Milan: Srbi i Araibasi. Njihova simbioza u srednjem veku. Sa pred-

govorom Stanoji Stanojevica, Beograd 1925.Sufflay, Milan: Poviest sjevernih Arbanasa. (U „Arhiv za arbanasku starinu,

jezik i etnologiju", knj. II, sv. I, 1924).Sufflay, Milan: Biologie des albanischen Volksstammes. (U „Oesterreichische

Rudschau für historische und soziale Wissenschaft", V., Heft 1, 1916).Sufflay, Milan: Die Kirchenzustände im vortürikischen Albanien. Die ortho­

doxe Durchbruchzone im katholischen Damme. (U „Vjesniik kraljevsko-hrvatsko- slavonsko-dalmatinskoga zemaljskoga arkiva", god. XVII, sv. 1-2, 1915).

Sufflay, Milan: Städte und Burgen Albaniens hauptstächlich während des Mittelalters. Wien-Leipzig 1929.

434

РЕГИСТАР ИМЕНА

Абас Купи, вођа арбанских национали- ста, 325

Абаз Казани, 383Абдула-бег Ф рашери, арбански првак,

203Абдул Хамид, султан, 205 Агантангел, православни епископ Бера-

та, 286Агим Меро, ректор Универзитета у Ти-

рани, затим професор Више партијске школе, 394

Адам Прибићевић, српски политичар, 263

Адем Чауши, арбанаш ки првак, 223 Азем Бејта, арбанаш ки политички пр-

вак, вођа качака, 265, 272, 296 Алексаидар Ранковић, бивши првак ју-

гословенских комуниста, 339, 341, 348 А лександар Цинцар М арковић, бивши

министар спољних послова, 302 Али-бег Драга, арбанаш ки првак са Ко-

сова, 295Али Муса, првак арбанаш ких ком уни-

ста са Косова, 373 Али Келменди, један од оснивача АКП,

313Али Рама, Арбанас са Косова, 19 Али Ш укрија, вођа комуниста са Ко-

сова, 361-362, 364, 416 Алија Агуши, министар у арбанаш кој

влади, 318Андрија Поповић, српски православни

свештеник, убијен од Арбанаса, 321 Андрија Радовић, српски политичар из

Црне Горе. 270 Анте Павелић, вођа усташа, поглавник

НДХ, 285, 298 Анте Трумбић, хрватски политичар, ми-

нистар спољних послова СХС, 269-270 Антониос Ставрос, Арбанас, завереник

против Југославије, 413 Арсеније Црнојевић, патријарх српски,

133Арсеније IV Јовановић-Ш акабенда, па-

тријарх српски, 71, 117

А Аслан Ф азлија, арбанаш ки комунистич- ки првак са Косова, 373-374

Атанасије, архиепископ охридски, 101 102 Ахмед-бег Зогу, бивши краљ Арбаније,

284-235, 287, 297, 299, 312

Б

Б ајазит I, султан, 314 Б ајазит II, султан, 67Б ајазит Болетини, командант арбанаш -

ких добровољаца, 317 Б ајрам Цури, арбанаш ки првак, 296-297,

312, 325Балш ићи, српска династија, 31, 41, 55, 59 Балш ић Балш а XI, 41-42 Балш ић Гојко, 40 Балш ић Б алш а III, 41, 43 Балш ић Ђорђе II, 41 44 Балш ић Страцимир, 43 Балш ић Константин, *3 Бедри Селими, комунистички првак сч

Косова, 380 Бедри Пејани, арбанаш ки емигрантски

првак, 298, 303, 319 Бенедикт Курипеш ић, путописац, 78 Биб Дода, поглавица племена Мириди-

ти, 194-195, 251-253 Богдан Вуков, црногорски јунак, 183 Бодин, српски краљ , 20 Бранко Бош ковић, професор, 386

вВасо, родоначелник племена Васојеви-

ћа, 70Вели Дева, комунистички првак југо-

словенских Арбанаса, 351, 361, 364, 381-382

Вехаб Шита, новинар са Косова, 393 Верковић Стеван, агент И лија Гараша-

нина, затим бугарскм, 169, 187 Виктор, српски православни епископ у

Скадру, 278, 280-282, 285-286 Висарион Бајица, цетињски митрополит,

187

НАПОМЕНА: Ммена писаца, чија су дела често помињана у тексту, наведена су у Библиографији и због тога се не појављују у регистру.

435

Висарион Цувани, арбанаш ки православ- ни епископ, 285, 287

Владислав, српски краљ (1234-1243)В ук Стефановић К араџић, 127, 139-140, 143 Вукан, велики ж упан, син Стевана Не-

мак»е, 25 Вукаш ин, краљ , 42

гГаврило, пећки патријарх, Грк, 142 Гаврило Дожић, цетињски митрополит,

патри јарх српски, 276, 281 Гаврило Вуковић, војвода, 133, 200, 213,

262Галеацо, гроф Ћано, министар спољних

послова Италије, 289-300, 302, 318 Гани-бег К руезију , арбанаш ки првак из

Југославије, 303 Гарашанин Илија, српски држ авник, 150,

167-172, 174, 176, 190-191, 193 Гарашанин Милутин, српски држ авник,

176Георгије Летић, српски православни е-

пископ, 277 Гермоген, руски загранични епископ, ка-

сније поглавар Павелићеве «православ не хрватске цркве», 285

Героги Степанович Ш чербина, руски конзул у Приштини, 231-232

Гардаш чевић Хусејин, «змај од Босне», 166-167

Грдан, херцеговачки војвода, вођа ус- танка, 156

Д

Дамаскин Бош ковић, јеромонах, убијен од Арбанаса, 321

Данило II, архиепископ српски, 275 Д’Анунцио, италијански књ иж евник, 297 Добрица Ћосић, српски књ иж евник, 360 Добривоје Радосављевић, првак југосло-

венских комуниста, 328-329 Доментијан, монах, биограф Светога Са-

ве и Светога Симеона, 24 Доменик Пренк, првак племена Мири-

дити, 185Драги Стаменковић, првак српских ко-

муниста. 364 Драгослав М арковић, првак српских ко-

муниста, заузимао разне полож аје, 373 -374. 376, 383

Дервиш Рож аја , ректор Универзитета у Приштини, 394-396

Димитрије, ди јак . 66Димитрије Туцовић, првак српских со-

цијалиста, 246, 307-309 Димитрије, патри јарх српски, 277

Димитер Ламани, арбанаш ки посланик.у Београду, 415

Дионисије, архиепископ охридски, 102 Драгутин, краљ (1276-1282), 83, 95 Душан Мугоша, првак југословенских

комуниста са Косова, 322 Душан Симовић, генерал, начелник Ге-

нералштаба, претседник владе, 301

Хоко пајкови ћ , првак југословенских комуниста са Косова, 343

Едуард Кардељ, првак југословенских комуниста, 375

Енвер Ђ ерђеки, првак арбанаш ких ко- муниста са Косова, 370

Енвер Хоџа, један од оснивача КПА, данас први секретар ЦК Арбанашке партије рада, 322-323, 340, 384, 411

Есад-паш а Топтани, арбанаш ки првак, браниоц Скадра, 250-251, 253, 266, 296

Ж

Ж ивојин Валугџић, српски дипломата и новинар, 255

Ж ивојин Мишић, војвода, 247, 266

Зеф Љ ус Марк, арбанаш ки комуниста са Косова, 310

Ибраим Деба, арбанаш ки првак, 231 Иван Ванча-М ихаилов, вођа ВМРО, 298 Иво Андрић, српски књ иж евник и ди-

пломата, 301 Игњатијев, генерал, руски посланик у

Цариграду, 173-176, 197 И лија К расојевић, адвокат, комунистич-

ки првак са Косова, 311 Илија Вакић, комунистички првак са

Косова, 416 Иса Ђ окај, комунистички првак са Ко-

сова, 413Исмаил Б ајра, комунистички првак са

Косова, 372, 374. 408 Исо Бољетинац, арбанаш ки првак са

Косова, вођа качака, 228, 231, 243

Јњ ићије Девички, светац, 91 Јањ ићије, митрополит призренски, 113

436

Јсремије Гагић, руски конзул у Дубров- нику, 187-188

Јово Шотра, комуиистички првак са Ко- сова, 405-406

Јован Печеновић, југословенски посла- ник у Тирани, 375, 415

Јован Марјановић, историчар, 360 Јсван Дучић, песник и дипломата, 299 Јован Врето, арбанаш ки првак, 203 Јован М. Јовановић, српски посланик у

Бечу, 253, 255 Јован Владимир, кнез, светац, 14-20, 40,

56, 89Јован Кантул, српски патријарх, 101-102,

104Јосип Ероз-Тито, претседник С К Ј и прет-

седник СФ РЈ, 313-314, 321, 323, 337 339, 350, 354, 368, 370-371, 377-378, 394, 406

Јосип Јурај Ш тросмајер, бискуп ђако- вачки, 210

Јулиус Ханау, енглески агент, 303

к

К адри Реуфи, турски првак са Косова, 356

Карађорђевић, Александар, кнез, 168 Кастриоти (Иван, Репош, Ђурађ), 45-46,

49, 51, 58, 63, 69 К енан Зија, арбанаш ки првак, 58 Климент, епископ словенски, 15 Кемел бег Влора, арбанаш ки држ авник,

238-239, 250, 255 К овачевић Тома, повереник Илије Га-

рашанина, 169 Кољ Гиба, секретар арбанаш ке фаш ис-

тичке странке, 303 Кољ Примус, капетан Миридита, 195 Константин Ф илософ, писац, 42 Косара-Теодора, ж ена Јована Владими-

ра, 15Крсте Црвеиковски, првак македонских

комуниста, 327, 372 К укли бег, потурчењак и насилник, 112 К уртеш и Салику, арбанаш ки комунис-

тички првак са Косова, 375-376, 384, 386

лЛав XIII, лапа римски, 210Л азар Хребљановић, кнез, 39, 41-43, 56,

66, 69Л азаревић Стеван, деспот, 40, 42, 44, 47,

56-58Л азар Фундо, арбанаш ки комунистички

првак, 321-322 Латинка Перовић, бивши секретар ДК

СК Србије, 365, 367, 369, 376 Лука Поповић, српски православни све^

штеник, убијен од Арбанаса, 320

м

Мале Исмаил, дервиш, 310 М ајендорф, руски конзул у Београду, 170 Марк Ђон Ноци, првак Миридита, 198 М акарије Соколовић, патри јарх српски,

136Максим, световњ ак ко ји врш и богослу-

ж ењ е, 83М ариновић Јован, дилломата, 151, 170,

193Марко Миљанов, 85, 89-90, 196-197 Марко П. Цемовић, вицеконзул, 243 М атија Бан, књ иж евник и повереник

Гарашанинов, 190 Махмуд-паша Б уш атлија, скадарски ве-

зир, 179-185 М аури Ф ранц, римокатолички свеште-

ник, повереник Гарашанинов, 172-173 Махмут Бакали, првак арбанаш ких ко-

муниста са Косова, претседник ЦК СК Косова, 380, 384-385, 387,388, 397,398, 406- 408, Ш

Мелентије, митрополит призренски, 84 Мехмед Барли, првак арбанаш ких ко-

муниста са Косова, 393 Мехмед Хоџа, првак арбанаш ких кому-

ниста са Косова, 337, 342-343 Мехмет Ш еху, претседник владе H P Ар-

баније, 322 Мехмед Али-паш а (Немац Блац), 199 М ехмед-паша Соколовић, 136 Мехмед II, султан, 56, 65 66, 137, 143 М ехмед-паша Ротуловић из Призрена, 84 Милан Ш ешлија, комунистички првак

са Косова, 392 Миладин Поповић, комунистички првак

са Косова, 321-323, 327, 339-340 Мелентије ГГоповић, комунистички пр-

вак из Србије, заузимао разне поло- ж аје, 342

Милан Недић, генерал, претседник вла- де, 317, 319

Милић Ш ћекић, учитељ, комунистички првак са Косова, 311

Милош Ковачевић, комунистички првак са Косова, 389

Милош Минић, министар спољних гго- слова СФ РЈ, 416

Милутин Недић, генерал, министар вој- ске и морнарице, 301

Милан Стојадиновић, претседник Југо- славије, 299-300

Милосав Куртовић, српски конзул у Ско- пљу, 227, 230, 232, 234

Миљан Вуков, војвода, 70 Миодраг Зечевић, комунистички првак

са Косова, 373 Мирко Тепавац, бивши министар спољ-

них послова, 371

437

Мирослав Спалајковић, српски посланик у Софији, 244-245

Митар Мартиновић, генерал, 248 Михаило Звицер, комунистички првак

са Косова, 389, 397, 408 Михаило Вујић, министар спољних по-

слова Србије, 226-227, 229 Михаило Ристић, српски конзул у Би-

тољу, 234М итја Рибичич, словеначки комунистич-

ки првак, вршио разне дужности, 371 М ухарем Барјактар, комунистички пр-

вак, 340Моша Пијаде, првак југословенских ко-

муниста, врши разне дужности, 339 М ркш а Ж арковић, српски властелин (1391

-1414), 87, 96 Мурат, султан, 39, 63-64 М устафа-паш а Б уш атлија, скадарски ве-

зир, 163-166

нНанзи Јанак, арбанаш ки првак, 366 Никола Пашић, српски држ авник, 235,

252, 254-255, 269-270, 277-278 Николај Велимировић, епископ охрид-

ски, 280-283 H. К. Гирс, руски дипломата, 204, 212 Н икац В лакосалик, Скедребегов писар,

48-50Нимани Џавид, арбанаш ки првак са Ко-

сова, 349 Наум Охридски, светитељ, 15

О

Обрадовић Доситеј, српски писац, 3, 144 Обилић Милош, српски епски јунак, 39,

50, 62Обреновић Милош, кнез, 121, 161, 163-166 Обреновић Михаило, кнез, 150, 171*172,

176, 192 193Обренвић Милан, кнез, затим краљ , 198,

258Оореновић Александар, краљ , 258 Охран Невзати, арбанаш ки комунистич-

ки првак са Косова, 364

пПапа Хорђи, свеш теник из Елбасана, 209 Партеније, митрополит скадарски, 143-

144, 276П ејовић Пејо, повереник књ аза Нико-

ле у Скадру, 193-194, 196 Петар Поповић, историчар, 375 Петар Стамболић, првак СК Србије и

СКЈ, заузимао разне полож аје, 386, 389

Петар Пешић, генерал, 293, 308 Петар I Петровић-Њ егош, митрополит

црногорски, 179-182, 184-186 Иетар II Петровић-Н>егош, митрополит

црногорски, песник, 50, 64, 135, 164-165, 169, 186-188, 190

Петровић Сава, митрополит црногорски, 142, 184

Петровић Василије, митрополит црно- горски, 142

Петровић Данило, кнез, 150, 190-193 Петровић Никола, кн»аз, касније краљ

Црне Горе, песник, 172, 192, 194 195, 198, 207, 209-214, 237, 239, 248, 250-251, 254, 258, 269

Петровић Б ож о, војвода, 200 Петар Пламенац, министар, 249-250 Петровић Карађорђе, 161-162, 184-185 Петар I Карађорђевић, краљ , 245 246 Платон, митрополит московски, 142 Поповић Лука, ерпски православни све-

ш теник, убијен од Арбанаса, 112 Поповић Слободан, српски православ-

ни свештеник, убијен од Арбанаса, 112 Поповић Урош, српски православни све-

штеник, убијен од Арбанаса, 112 Поповић Васа, кнез нахије Пожешке,

121, 165Принц Вид (Wied), владар Арбаније, 265 Предраг Ајтић, првак српских комуни-

ста са Косова, заузимао разне дужно- СТИ, 364-365

Р

Радослав, краљ (1228-1234), 67, 84 Ралф Паркер, енглески вицеконзул у

Скопљу, 303 Рам Н икћи Каплан, Арбанас, чувар Пе-

ћке патријарш ије, 86-87 Рамзис Садику, арбанаш ки комуниста

са Косова, 360 Ређен Х ајрулаху, комунистички арба-

наш ки првак са Косова, 390 Ристић Јован, српски држ авник, 154-155,

173-174

Сами-бег Ф раш ери, 306 Сава Грујић, српски посланик у Дари-

граду, 227-232, 254 Саид-бег К руезиу, арбанаш ки првак из

Ђаковице, 303 Свети Сава, архиепископ српски, 23, 35,

103-104Селман Ћерими, арбанаш ки комунистич-

ки првак са Косова, 392 Серафим, епископ призренски, 289, 320

438

Сермет Ђенђију, секретар арбаиаш ког посланства у Београду, 318

Селим II, султан, 80Серафим Ристић, игумаи Дечански, 87-

88

Сима Аврамовић, српски коизул у При- штини, 228-229, 231, 323

Симо Лозанић, министар спољних по- слова Србије, 228-231, 239

Синан Сахити, арбанаш ки комунистич- ки првак са Косова, 385

Синан-паша, 103-104Скендербег Ђурађ, 40, 46-50, 63-65, 68-69,

78Стеван Немања (Свети Симеон), велики

жупан, 23-25 Стеван Првовенчани, велики ж упаи,

краљ, 24, 35 Стеван Урош, краљ (1243-1276), 37*38 Стеван Урош Милутин (1282-1321), краљ,

27-29, 32-35, 44, 99, 145 Стеван Урош, краљ Дечански (1321-133),

29, 33Стеван Душан, краљ , цар, 29-34, 39-45, 58,

96, 150Стеван Слепи, деспот, 40, 47

Т

Тарамбаба Мухарем Али, Арбанаш ки у- читељ, комуниста, 310

Таса Динић, војни аташ е у Тирани, 300 Тодор Станковић, српски конзул у При-

штини, 225 Тодор, епископ Врашачки, 108 Тома Прељубовић, деспот (1366-1385), *5 Топија Карло, арбанаш ки племић, 18, 48 Топија Андрија, арбанаш ки племић, 48

Ћ

Ћемал Хасани, арбанаш ки првак са Ко- сова, 387

Ћерим-бег Махмудбеговић, арбанаш ки првак из Пећи, 303

Ф

Фадиљ Хоџа, арбанаш ки првак са Ко- сова, 343, 364, 374

Фан Ноли, православни арбанаш ки е- пископ, претседник арбанаш ке владе, 279, 284-285, 297

Ферхад-бег Драга, арбанаш ки првак, 228,295, 318

Фирмилијан, правс^славни митрополит Скопски, Србин, 230

X

Хајрудин Хоџа, арбанаш ки првак са Ко- сова, 411

Х аки Таки, учитељ, убица Миладина Поповића, 340

Хасан Приштина, арбанаш ки првак, 295296, 298

Хаџи Љеши, претседник Президиума Народне скупш тине HP Арбаније, 326 -328

Хаџи Умер еф ендија, арбанаш ки првак, комуниста, 224

Хаџи Данило, игуман Дечански, 88 Хаџи Омер Љ утви Пачаризи, стареши-

на дервиша, комуниста, 310 Христифор Киси, православни арбанаш-

ки епископ, 279, 286 Христић Филип, српски дипломата, 153,

155

Ц

Цветко Узуновски, првак македонских комуниста, 329

Црнојевић Иван, 40, 43-44, 47, 49, 55 56,67, 84, 184

Ц

Џавид Нимани, првак арбанаш ких ко- муниста, 320Џ аф ер Дева, првак арбанаш ких кому-

ниста, 313, 320 Целал-паша, 173-175

Ш

Ш ефкетбег Врлачи, арбанаш ки држ ав- ник, 318

Ш ерафедин Сулејман, првак турске ма- њине са Косова, 379

Ш ћепан Мали, владар Црне Горе, 179

439

САДРЖАЈ

П р ед го во р ............................................................................................... 5

У в о д ......................................................................................................... 7Први историјски додири Срба и А р б ан ас а ................................ 11Распростирање српске власти над Арбанасима у средњем веку 23Српско-арбанашки односи за време пропадања српске државе 39Становништво и етнички односи на подручју Срба и Арбанаса

пред подпадање под турску власт и у прво време те власти 55Исламизирање као фактор удаљивања Срба и Арбанаса ■ • 77Ширење Арбанаса на српском простору за време турске вла-

давине ............................................................................................... 95Одбрана од поарнаућивања ...........................................................133Српско-арбанашки односи у XIX в е к у ....................................... 161Српско-арбанашки односи од Берлинског конгреса до Првог

Балканског рата ........................................................................... 223Односи Срба и Арбанаса за време Балканског р а т а ................ 243Положај и стање Арбанаса у српским државама после Бал-

канског р а т а ..................................................................................... 261Српско црквено питање у Арбанији и добијање самосталности

арбанашке православне цркве .................................................275Рад арбанашке емиграције против Ју го с л а в и је .......................293Комунистичка партија Југославије као савезник Арбанаса у

борби против Југославије ...........................................................307Постанак и оформљење политичких органа Косова и Мето-

хије ..................................................................................................... 337Унутрашњеполитичка панорама Косова последњих година • 359Завршна расматраша ........................................................................405Б и б л и о гр аф и ја .....................................................................................423Регистар и м е н а .....................................................................................435